KO POLAŽE RAČUNA ŽENAMA?

Rod i odgovornost Napredovanje žena sveta 2008/2009,

Podgorica, 19 novembar, 2008.

Dr Marina Blagojević,

Altera – Gender Research and Consultancy, Budapest

značenjeznačenje

• Polaganje računa podrazumeva da žene mogu da zahtevaju i dobiju objašnjenje u vezi sa svim što se na njih odnosi i mogu da pokrenu odgovarajuće postupke kada oni koji su odgovorni ne promovišu njihova prava.

Neki od bitnih stavovaNeki od bitnih stavova

• Nepolaganje računa može biti važniji činilac neostvarivanja cijeva nego nedostatak sredstava.

• Primeri kako zahtevi za polaganje računa mogu da proizvedu rezultate.

Zašto odgovornost?Zašto odgovornost?

UČENJE U HODU – odakle dolazi blokada? (problemi implementacije)• Održavanje visokog nivoa nejednakosti (diskriminacija, nasilje,

siromaštvo, isključenost), čak i porast• Sporost promena, inercija održavanja “muških privilegija”• Nevidljivost i neuhvatljivost odgovornosti• Nedovoljnost sredstava• Nedovoljno efikasni postojeći mehanizmi• Nedovoljno snažna opredeljenost za rodnu jednakost• Niska svest i neznanje o problemima

Nemogućnost da se realizuju Milenijumski ciljevi.

kredibilitetkredibilitet

• Ako nema “prevodjenja” opredeljenja u aktivnosti i nema polaganja računa za aktivnosti onda opredeljenja gube kredibilitet.

Milenijumski ciljeviMilenijumski ciljevi

• Rodna jednakost je ključni faktor za otvarivanje svakog Milenijumskog cilja

• Plus postoji treći Milenijumski cilj koji je direktno povezan

• Ipak, u ovoj oblasti je najsporije napredovanje u ostvarivanju Milenijumskih ciljeva.

Nedostatak termina?Nedostatak termina?

• Ko odgovara ženama?

• Ko podnosi račune ženama?

• Ko polaže račune ženama?

Vežbanje demokratije

Metodi - pritisak i odgovoriMetodi - pritisak i odgovori

• “Potražnja” i “ponuda” odgovornosti

• Gradjanske inicijative

• Promena institucionalnih praksi

• Posledica - Podizanje poverenja u institucije

Postavljanje zahteva Postavljanje zahteva podrazumeva:podrazumeva:

• Autorizaciju (jasne mandate izabranim predstavnicima)

• Prenošenje odgovornosti na institucije

• Ocenjivanje rezultata i sankcije

• Popravljanje

(authorisation, assessment and correction cycle)

Promena koncepta Promena koncepta odgovornostiodgovornosti

• Podrazumeva stvarne institucionalne, proceduralne i kulturalne promene, a ne samo formalno povećanje učešća žena u odlučivanju.

• Radi se o promeni razumevanja javnog interesa, i da se rodna ravnopravnost vidi kao esencijalni deo tog javnog interesa.

• Rukovodioci i donosioci odluka MORAJU da odgovaraju ženama.

Paradoks Paradoks

• Oni koji su manje moćni postavljaju zahteve moćnima

• Medjutim, ovo je ključno za demokratsku odgovornost.

• Uloga naučnih institucija i nezavisnih medija

Dva pistupa Dva pistupa

• ‘voice’-based approaches - pristup “glasnosti” - kolektivne akcije, zahtevi za promenom

• ‘choice’-based approaches - pristup izbora, tržišni pristup

Zatvoreni krug?Zatvoreni krug?

• Žene nemaju resurse, uticaj, pristup, ne “čuju” se, ne utiču na politike, i ne mogu insistirati na odgovornsoti.

• S druge strane, ako se ne “čuju” ne mogu da insistiraju na odgoornsoti.

• Ako ne insistiraju na odgovornosti, ništa se ne menja, i oni koji odlučuju ništa ne preduzimaju.

• Oni koji odlučuju ostaju neinformisani i ne razumeju probleme.

• M.B. Žene kao grupa?

Zadovoljstvo institucijamaZadovoljstvo institucijama

Zadovoljstvo institucijama (% poz. ogovora)

0.0

5.0

10.0

15.0

20.0

25.0

30.0

35.0

40.0

45.0

Sudstvo Školstvo Zdravstvo Lokalnauprava

Mediji

žene

muškarci

KorupcijaKorupcija

• Svuda u svetu žene više opažju korupciju u javnom sektoru, i vlo je verovatno da su joj više izložene.

• Slabiji su više izloženi pritiscima.

Reforma institucija Reforma institucija

Na tri nivoa:

• Normativnom

• Proceduralnom

• Kulturalnom

Rodno budRodno budžžetiranjeetiranje

• Jedan od metoda za uspostavljanje odgovornosti donosilca odluka.

• Kroz rodno budžetiranje omogućje se uvid u javnu porošnju uopšte, ali i njenu rodnu dimenziju.

• To pomaže da jačaju demokratski procesi, kao i da se potrošnja poveže sa stvarnim razvojnim ciljevima.

Odgovornost za zaustavlanje Odgovornost za zaustavlanje nasilja nad ženamanasilja nad ženama

• Zaustavljanje nasilja nad ženama je prioritet

• 2008, Generalni sekretar UN je organizovao kampanju da se zaustavi nasilje nad ženama do 2015, kada je rok za ispunjavanje Milenijumskih ciljeva.

• Zakonska reforma je neophodni preduslov

Fizičko kažnjavanje deceFizičko kažnjavanje dece

Fizičko kažnjavanje dece (u %)

0.0 10.0 20.0 30.0 40.0 50.0 60.0

Nikad

Retko

Povremeno

Često

muškarci

žene

Promena kulturnih obrazacaPromena kulturnih obrazaca

• Svi patrijarhati su lokalni i obeleženi lokalnim kulturalnim obracima.

• U zvestaju se traži jačanje lokalnog nivoa u borbi protiv nasilja nad ženama

• I traži se uključivanje mladića i muškaraca• Jačanje kampanja (webportal I tool kits)• Konferencija - medjunarodna • Engendering/Degendering Violence: Man,

masculinities and Violence

Kulturni obrasciKulturni obrasci

• Preko 2/3 i žena i muškaraca prihvata stav da u „svakoj dobroj porodici mora da se zna ko je glava porodice”. Da „abortus treba zabraniti slaže se 25% žena i 30% muškaraca. Da svaka žena treba da je dobra domaćica slaže se 67% muškaraca i 63% žena. Da se “brak sklapa zbog dece” slaže se 31% žena i 38% muškaraca. Da je “normalno da muškarci menjaju žene” slaže se 22% žena i 35% muškaraca. Da je za ženu “važno da se dobro uda” slaže se 34% žena i 39% muškaraca. Da je “za žene normalno da menjaju muškarce” slaže se 15% žena i 21% muškaraca.

Procena učešća roditelja u obavljanju različitih aktivnosti

0

10

20

30

40

50

60

70

80

Obr.oblač. Zadaci Nega  Igra Vaspit.  Razg. 

Zena/majka

Muz/otac

Zajedno

Time-poverty ili Time-poverty ili siromastvo siromastvo vremenavremena

Broj sati u toku dana (prosek) u obavljanju različitih poslova

4.8

0.9

3.8

1.7

0.9

4.1

0.5

2.9

1.2

3.6

0

1

2

3

4

5

6

Plaćeni Neform. Druženje Rekreacija Kućni pos.

Muškarci

Žene

Društveno-politički angažman (u%)

0.0 5.0 10.0 15.0 20.0 25.0

Član/ca stranke

NVO

Protesti, štrakovi

Dobrotvorni rad

Lokalna zajednica

muškarci

žene

promena položaja u tranzcijupromena položaja u tranzciju

• I muškarci i žene najčešće ne mogu da ocene, ali žene čak češće od muškaraca. Muškarci, medjutim, češće od žena smatraju da žive lošije. Ipak, 1/5 žena smatra da su gubitnice u tranzciji, I to žene bez obrazovanja čak dva puta više od najobrazovanijih. Gotovo 1/3 žena sa Severa Crne Gore sebe smatra gubitnicama, za razliku od 1/10 žena iz Centra. Žene na selu dva puta češće smatraju da su gubitnice od žena u gradu. Čak 32% seoskih žena sebe smatra gubitnicama.

vlasništvovlasništvo

• žene starosti 20-50 godina imaju oko 20% manju šansu da poseduju stan od muškaraca iste starosti, ali čak 40% manju verovatnoću da poseduju kuću (vlasnice ili suvlasnice) od muškaraca iste starosti.

Žene trče tri trke paralelno:Žene trče tri trke paralelno:

• Za demokratiju, vladavinu prava, transprentnost, odgovornost

• Za razvoj

• Za sebe

KoalicijeKoalicije

• Pozivanje na odgovornost podrazumeva izgradjivanje širokih koalicija.

• Utvrdjivanje najmanjeg zajedničkog

• imenitelja

• Odgovornost za saradnju, a ne isključivo za suprotstavljanje

• Nevladin sektor, političke stranke, stručna i naučna javnost, mediji.

Tržište radaTržište rada

• Privatni sektor i rodna ravnopravnost (nezaposlenost, eksploatacija, seksualo ucenjivanje, starosna diskriminacija...)

• Odliv odnosno priliv mozgova

• Slabost sindikata

• Repatrijarhalizacija

BuduBudućnost?ćnost?

• Nada nije utopija.

• Čovečanstvo postepeno uči da rešava probleme, kroz teške lekcije.

• Dobra rešenja se javljaju u vremenu kriza.

Odakle dolazi nada?Odakle dolazi nada?

• Strukturalna slabost postojećih globalnih rešenja, globalna kriza, stvara nove mogućnosti za kreatvna i globalna demokratska rešenja.

• Jačanje rayličitih društvenih aktera, ulga ICT.• Promena paradigme - ciljno-racionlno delovanje,

usmerenost ka cilju, umesto prepuštanje “strukturama”, prostor za slobodno delovanje, socijalni inženjering, racionalno upravljanje je moguće, ono je stvar političkog izbora.

BuduBudućnost?ćnost?

• Nada nije utopija.

• Čovečanstvo postepeno uči da rešava probleme, kroz teške lekcije.

• Dobra rešenja se javljaju u vremenu kriza.

• Hvala na pažnji!

marinaltera@gmail.com