KD 08/15 SS

ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ «ЕЛЕКТРОПРИВРЕДА СРБИЈЕ» БЕОГРАД

ОГРАНАК ТЕ-КО КОСТОЛАЦ

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА

за подношење понуда

у поступку набавке која се спроводи без примене одредби Закона о јавним набавкама у смислу члана 7. став 1.тачка 2) подтачка (1) Закона о јавним набавкама

за набавку услуге бр.3100/0007/2016

ВРШЕЊЕ СТРУЧНОГ НАДЗОРА И ПРОЈЕКТОВАЊА ПРИ ИЗГРАДЊИ РЕЧНОГ ПРИСТАНИШТА

К О М И С И Ј А

за спровођење ЈНГ3100/0007/2016

формирана Решењем бр. E.05.01.-371324/2-16

____________________________(потпис члана Комисије)

(заведено у ЈП ЕПС број E.05.01.-371324/3-16 од 19.09.2016. године)

Костолац,септембар 2016. године

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА

за подношење понуда у смислу члана 7. став 1.тачка 2) подтачка (1) Закона о јавним набавкама

за набавку услуге ЈНГ 3100/0007/2016

Садржај конкурснедокументације:страна

1.

Општи подаци о набавци

3.

2.

Подаци о предмету набавке

3.

3.

Техничка спецификација (врста, техничке карактеристике, квалитет, количина и опис добара...)

4.

4.

Услови за учешће у поступку набавке и упутство како се доказује испуњеност услова

38.

5.

Критеријум за доделу уговора

45.

6.

Упутство понуђачима како да сачине понуду

45.

7.

Обрасци ( 1 - 7.)

59.

8.

Модел уговора

85.

Укупан број страна документације: 101

1. ОПШТИ ПОДАЦИ О НАБАВЦИ

Назив и адреса Наручиоца

Јавно предузеће „Електропривреда Србије“ Београд,

Улица царице Милице бр.2, 11000 Београд

Огранак ТЕ-КО КОСТОЛАЦ, 12208 Костолац, ул. Николе Тесле 5-7

Интернет страница Наручиоца

www.eps.rs

www.те-ко.rs

Врста поступка

Набавка без примене одредби ЗЈН. Сходно члану 7.

став 1.тачка 2) подтачка (1) ЗЈН

Предмет набавке

Набавка услуге: ВРШЕЊЕ СТРУЧНОГ НАДЗОРА И ПРОЈЕКТОВАЊА ПРИ ИЗГРАДЊИ РЕЧНОГ ПРИСТАНИШТА

Опис сваке партије

Jавна набавка није обликована по партијама

Циљ поступка

Закључење Уговора о набавци

Контакт

Снежана Трифуновић

e-mail: snezana.trifunovic@eps.rs

2. ПОДАЦИ О ПРЕДМЕТУ НАБАВКЕ2.1 Опис предмета набавке, назив и ознака из општег речника набавке

Опис предмета набавке: ВРШЕЊЕ СТРУЧНОГ НАДЗОРА И ПРОЈЕКТОВАЊА ПРИ ИЗГРАДЊИ РЕЧНОГ ПРИСТАНИШТА у свему према важећем Закону о планирању и изградњи

Назив из општег речника набавке:Надзор грађевинских радова

Ознака из општег речника набавке:71247000

Детаљани подаци о предмету набавке наведени су у техничкој спецификацији (поглавље 3. Конкурсне документације)

3. ТЕХНИЧКАСПЕЦИФИКАЦИЈА

1.1 ОБИМ ПОСЛА ПРЕДВИЂЕН НАБАВКОМ

У складу са овим уговором, Надзорни орган се обавезује да ће образовати тим који ће у име Инвеститора вршити надзор над извођењем радована изградњи речног пристаништа са инфраструктурним објектима, контролисати врсте и количину изведених радова, контролисати да ли извођач радовена изградњи речног пристаништа са инфраструктурним објектима изводи у складу са правилима струке и важећом пројектном документацијом, као ида ће:

- Вршити контролу изaбрaне технологије радова и обавештавати Инвеститора о усвојеној технологији радова;

- Усаглашавати детаљну динамику радова са извођачем радова и обавештавати Инвеститора о предлогу динамике коју ће Инвеститор усвојити;

- У име Инвеститора примати обавештења и одлуке извођача радова и о њима обавештавати Инвеститора, уз давање свог мишљења;

- Извештавати инвеститора о могућности настанка и настанку додатних радова, њиховомобиму и процењеној вредности,после прегледа објекта;

- Непосредно учествовати у изради коначног обрачуна,као и у самом поступку техничког прегледа, пуштања објеката у пробни погон, пријема изавршне примопредаје објекта.

Између осталог, Надзорни орган је у обавези да обавља и следеће послове:

- Контролу да ли се грађење врши према грађевинској дозволи, односно према пројекту за грађевинску дозволу, као и да благовремено предузима мере у случају одступања извођења радова од пројекта;

- Давање потребних упутстава извођачу радова, нарочито у случају одступања градње од пројекта за грађевинску дозволу, односно пројекта за извођење, као и у случају промене услова градње објекта;

-Консалтинг за прилагођавање техничке документације евентуалним посебним захтевима испоручиоца опреме;

- Контролу и проверу квалитета извођења свих врста радова и примену прописа, стандарда и техничких норматива, укључујући и техничке прописе;

- Контролу и оверу количине изведених радова (оверу грађевинског дневника, грађевинских књига, привремених и окончаних ситуација, рачуна за изведене радове и др.), или степена изведености радова, и да о свему у писаној форми обавештава Инвеститора;

- Проверу да ли постоје докази о квалитету материјала, опреме и инсталација који се уграђују или постављају у објекат и да ли постоји документација којом се доказује њихов квалитет (атест, сертификат, извештај о испитивању и др.);

- Контролу током производње опреме која није индустријска;

- Контролу и проверу квалитета изведених радова, који се према природи и динамици радова, не могу проверити у каснијим фазама изградње;

- Контролу током пријема изведених радова и испоруке и монтаже опреме;

- Редовно праћење динамике градње објекта и усклађености са уговореним роковима;

- Обезбеђења правилне реализације пројектантског концепта објекта, као и сарадњу са извођачем радова, при избору детаља технолошких и организационих решења за извођење радова;

- Сарадњу са извођачем радова и пројектантом у припреми и изради пројекта изведеног објекта.

-Помоћ Инвеститору при успостављању служби за извршење лучког рада, како би пристаниште задовољило постављене захтеве корисника односно остварило пројектоване капацитете претовара терета.

- У случају измене Пројектне документације, Понуђач је у обавези да изради Пројекат изведеног објекта

2. ТЕХНИЧКА СПЕЦИФИКАЦИЈА

НАДЗОР И КОНСАЛТИНГ ПРИ ИЗГРАДЊИ И ПУШТАЊУ У РАД ПРИСТАНИШТА ''КОСТОЛАЦ''

Предмет пројекта

1. Предмет надзора током изградње пристаништа:

1.1. Пристанишна инфраструктура

1.2. Водене површине пристаништа Костолац

1.3. Пристанишна пловила - лучка флота

1.4. Пристанишна супраструктура

1.5. Пратећи радови

2. Предмет Пројекта изведеног стања:

2.1. Пристанишна инфраструктура

2.2. Водене површине пристаништа Костолац

2.3. Пристанишна супраструктура

ИЗВОД ИЗ ТЕХНИЧКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ

2.1.ЛОКАЦИЈА

Локација на којој ће се изградити Пристаниште «Костолац» налази се на делу „Дунавца“ источно од улива Костолачког канала. Са Дунавом је повезана Костолачким каналом. Улаз у Костолачки канал је на км 1095+000 стационаже дунавског пловног пута.

2.1.1.ПОСТОЈЕЋЕ СТАЊЕ НА ЛОКАЦИЈИ

Део „Дунавца“ на коме ће се формирати акваторија, а на обалама изградити пристаниште, има форму залива којим се затвара „Дунавац“ на свом источном крају.

Две наспрамне обале су различите. На северној страни је изграђена коса обалоутврда са облогом од бетонских плоча. Ова обала је у функцији пристана, са уграђеним битвама по горњој ивици и изграђеном бетонском рампом за извлачење/спуштање пловила. Уз обалу је везан понтон речне полиције. На обали се налази бетонски плато и неколико зиданих приземних објеката. Ова обала је снабдевена електро и водоводним исталацијама. Осим веза понтона речне полиције, сви наведени објекти су напуштени и ван употребе. Остали део ове обале је обрастао дрвећем, шибљем и другом вегетацијом. Коте обале су око 72 мнм, тј. у зони су плављења у време екстремно високих водостаја Дунава.

Обала на супротној страни „Дунавца“ је стрма, висока, са котама преко 76 мнм., а по ободу косине постављена је ограда ТЕ Костолац А. Косина је обрасла вегетацијом. Од објеката на косини обале налази се један бетонски излив из правца ТЕ, док је низводно од зоне пристаништа, лоцирана захватна грађевина и пумпна станица за техничку воду ТЕ Костолац А.

Узводно од ове црпне станице налази се разводно постројење ТЕ Костолац „А“. Са овог постројења полази сноп далековода који прелазе преко Дунавца на супротну обалу. Ови далеководи су у надлежности Електромреже Србије (ЕМС). Како се испод далековода налази део маневарске акваторије пристаништа „Костолац“ потребна је реконструкција у циљу надвишења појединих далековода, како би се обезбедило прописано растојање до пловила.

У висини уреза воде на коти 70,20 мнм, тј. при водостајима који трају око 70% времена просечно годишње, овај залив је дугачак око 150 м. Коте дна су око 65 мнм, осим на узводном крају где су вишље и прелазе у благу косину обале. Овде су обала и приобални појас обрасли ниском барском вегетацијом. Овај део обале користе риболовци за привез чамаца.

Преко локације прелази локални пут – ул. Кнеза Лазара, која повезује насеље изграђено низводно, дуж Костолачког канала и Дунава, са централним делом Костолца. У овој саобраћајници положене су електро и водоводне инсталације.

Саобраћајна веза пристаништа са комплексом ТЕ „Костолац Б“, је постојећи пут до насеља Стари Костолац и даље, преко моста на Млави, до ТЕ „Костолац Б“. Дужина друмског транспорта је око 3,6 км. Од улаза у пристаниште до прикључка на поменути пут, ул. Кнеза Лазара ће имати улогу спољне прилазне саобраћајнице. У ту сврху, на потезу дужине око 450 м, ова саобраћајница је предвиђена за реконструкцију, а део трасе који води преко пристаништа ће се изместити ван пристаништа..

Сви објекти, укључујући обалоутврду, рампу и пристан, као и све инсталације, саобраћајница и други садржаји, на локацији, предвиђени су за уклањање, у оквиру припреме локације за изградњу пристаништа.

Једна од карактеристика ове локације је да се, на супротној обали Костолачког канала, налазе два природна, јаружаста пролаза, ширине 30 – 50 м, која повезују канал са некадашњим старачама, сада зајезереним депресијама, названим „Шугавица“. Ово подручје је проглашено мрестилиштем риба, односно рибљим плодиштем и припада делу рибарског подручја Србије – центар Дунавац – Костолац. Сходно Закону о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда, у рибљим плодиштима забрањено је предузимање свих радњи којима се, нарушавањем еколошких одлика риболовних вода, угрожава рибљи фонд. Да би се ово спровело, Завод за заштиту природе прописао је низ услова и мера о којима је вођено рачуна у овом Главном подручју.

2.1.2.ПРОЈЕКТОВАНО ЗАУЗЕЋЕ ПОВРШИНА (вода, копно)

Пристаниште „Костолац“ захвата водену површину - акваторију у базенском делу пристаништа, у „Дунавцу“, ширине 80 м и дужине дефинисане према дужини кеја од 132.5м, укупне површине 1.06 ha.

Акваторија за маневар пловила, захвата простор у „Дунавцу“ између базенске акваторије, Костолачког канала, обала „Шугавице“ и обале код ТЕ Костолац „А“, односно испред црпне станице и разводног постројења ове ТЕ. На овој површини обезбеђен је радијус од 120-140м, довољан за маневар пловила (самоходки или вођених баржи) при упловљавању или испловљавању из базена пристаништа. Површина ове акваторије износи око 1.54 ha

Кота минималног пловидбеног нивоа у пловном путу Дунава, у профилу Костолачког канала (км 1095+000) износи око 69.38 мнм, а захтевана минимална дубина при овом водостају је 3.50 м. У обе акваторије и у Костолачком каналу као прилазном пловном путу до пристаништа, пројектовано је дно на коти 65.00 мнм, чиме је испуњен овај услов, уз одговарајуће осигурање од 0.50 м и резерву од око 0.35-0.40м због засипања дна.

Територија пристаништа, дефинисана је на основу потреба за реализацијом претовара врста и количина терета за познатог корисника - ТЕ-КО Костолац. Смештена је на две оперативне обале у базенском делу акваторије, са припадајућим саобраћајним и административно-пословним површинама, на укупно 3,1 ha.

Завршна кота пристаништа 74.00 мнм, усвојена је према коти Z1% = 72.97 mnm, која одговара водостају Дунава вероватноће појаве 1% , са надвишењем од око 1.0 м, да би била ван утицаја таласа.

Укупно пројектовано заузеће површина пристаништа износи:

· водене површине (акваторије) око 2.6 ha

· копнена површина (територија) око 3.1 ha

Укупно: око 5.7 ha

Ова површина не садржи простор који заузма реконструисана и измештена деоница трасе ул. Кнеза Лазара, која је трасирана ван ограде пристаништа.

2.2.ОПШТА ДИСПОЗИЦИЈА И РАСПОРЕД ОБЈЕКАТАУ ПРИСТАНИШТУ

2.2.1.УВОД

Диспозиција и распоред објеката у пристаништу „Костолац“ преузети су из Идејног пројекта.

Са становишта пристанишне инфраструктуре, решење у Идејном пројекту је обухватило обе Зоне – Зону „А“ – „Пристаниште за сопствене потребе ТЕ-КО Костолац“ и Зону „Б“ – „Јавно комерцијалну луку“, тако што су обе зоне решаване као јединствена техничко-технолошка целина.

У Главном пројекту који се ради само за Зону „А“, урађена су одређена прилагођавања и измене појединих решења из Идејног пројекта, уз следећа два услова:

-Зона „А“, пристаништа „Костолац“ инфраструктурно је решена као посебна техничко-технолошка целина, која може да се гради и функционише самостално, као теретно пристаниште за сопствене потребе ТЕ-КО Костолац.

-Пристанишна инфраструктура за Зону „А“, пројектована је тако да ничим не спречава евентуални, каснији, наставак изградње тј. проширење пристаништа на јавно комерцијалну луку (Зона „Б“).

У вези са претходним, генерална диспозиција пристаништа остала је као у Идејном пројекту, са базеном и две оперативне обале, док је чело базена затворено полувертикалном обалоутврдом. Такође, на прелазу из базена (Дунавац) у Костолачки канал, из конструктивних разлога, кејски зид затвара насути део оперативне обале уз Костолачки канал. У наставку, низводно од овог кејског зида, преостали део насуте обале, формира се као коса обала и уклапа у постојећу природну обалу.

2.2.2.ОБЈЕКТИ ЗА ПРЕТОВАР ТЕРЕТА У ПРИСТАНИШТУ

Објекти у пристаништу који служе за претовар терета, лоцирани су на површинама уз обе оперативне обале, а остали објекти су предвиђени у административно-управној зони, уз источну границу пристаништа.

Претоварни објекти распоређени су на оперативним обалама према врсти терета који се претоварују. Тако се на кеју К1 налазе одлагалишта – отворена подна складишта за расуте терете (кречњак и угаљ) и генералне терете (опрема, машине и др.). Кеј К2 располаже ограниченим простором претоварне обале, а предвиђен је за утовар у пловила сувог пепела и ФРГ гипса, који настају као нус производи из термоелектрана. На овом кеју предвиђен је објекат – хала, као наткривено подно складиште за претовар гипса. Дуж обале, лоцирани су објекти – носеће конструкције машинско-технолошке опреме за утовар обе врсте терета у пловила.

2.2.3.ОБЈЕКТИ НА ЛОКАЦИЈИ У ТЕ КОСТОЛАЦ „А“

Део објеката који служе за потребе пристаништа, предвиђен је на локацији бетонских силоса за суви пепео и шљаку у кругу ТЕ Костолац „А“, око 120 м удаљених од пристаништа. Ови објекти служе за изузимање дела сувог пепела из бетонских силоса, који се пнеуматским транспортом доводи до пристанишних постројења за утовар у пловила.

2.2.4.ОБЈЕКТИ У АДМИНИСТРАТИВНО-УПРАВНОЈ ЗОНИ ПРИСТАНИШТА

Објекти који су смештени у овом делу пристаништа служе за обављање контролне, управне и пратеће функције лучког рада. То су :

-управна зграда;

-пријавница,

-колска вага и

-радионица.

Сваки од ових објеката дат је као посебан главни пројекат.

2.2.5.ОБЈЕКТИ РЕЧНЕ ПОЛИЦИЈЕ

Речна полиција, као корисник ранијег пристана у овом делу Дунавца, добија канцеларијски простор у управној згради, дизалицу за пловила и хангар за смештај пловила током зиме, а свој понтон ће преместити у чело базена, уз полувертикалну обалу.

2.2.6.ИНТЕРНЕ САОБРАЋАЈНЕ ПОВРШИНЕ

У пристаништу је предвиђена изградња саобраћајних површина намењених за кретање друмских превозних средстава, повремено заустављање и паркирање, у функцији лучког рада који се обавља у пристаништу. Распоред ових површина дата је на генералној диспозицији пристаништа.

Требало би напоменути да је гранична саобраћајница пристаништа (Осовина 2) задржана по положају и габариту из фазе Идејног пројекта, за двосмерни саобраћај, мада ће се користити за једносмерно кретање све док се евентуалнo, касније, изгради и јавно-комерцијална луке.

2.2.7.ОСТАЛИ ОБЈЕКТИ У ПРИСТАНИШТУ

Пристаниште је ограђено одговарајућом оградом, са једном улазном капијом за колски и пешачки приступ луци из улице Кнеза Лазара. Инфраструктурно је потпуно опремљено одговарајућим инсталацијама које су прикључене на спољне јавне мреже.

У пристаништу је предвиђена одговарајућа пристанишна трафо станица.

2.2.8.СЛОБОДНЕ И ЗЕЛЕНЕ ПОВРШИНЕ

Поједини делови пристаништа остављени су као слободне површине, јер за њихово коришћење, није било потребе, у планираном тј. захтеваном обиму претовара терета. Ове површине могу бити ангажоване накнадно, уколико се појави потреба за повећањем обима претовара или увођењем нових терета.

Све остале површине у пристаништу које нису заузете изградњом, биће зелене површине са одговарајућим хортикултурним уређењем.

2.3.ТЕХНИЧКА РЕШЕЊА ПРИСТАНИШТА

2.3.1.УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

Према одредбама из Закона о пловидби и лукама на унутрашњим водама (Сл.гласник РС бр. 73/10), пристанишне грађевине и објекти су подељени на пристанишну инфраструктуру и пристанишну супраструктуру.

Пристанишну инфраструктуру чине

· изграђене обале за пристајање пловила (кејски зидови и сл.);

· лучке саобраћајнице (путеви, стазе и друге саобраћајне површине);

· водоводне, канализационе, енергетске и комуникационе мреже, расвета, ограде као и друге грађевине и уређаји који по својој намени служе за безбедан прилаз и привезивање пловила.

Пристанишну супраструктуру чине:

· грађевине изграђене на лучком подручју (управне зграде, складишта, и др.):

· опрема, посебни уређаји и средства (l кран и друга машинско-технолошка претоватна опрема, мобилна дизалица, колска вага, виљушкари, утоваривачи и др.).

У складу са овом поделом, у наставку је дат кратак опис техничких решења пројектоване инфраструктуре и супраструктуре у пристаништу „Костолац“ за сопствене потребе ТЕ-КО Костолац, док је у поглављу 3. овог документа дат приказ главних пројеката свих објеката и опреме у пристаништу.

2.3.2.ПРИСТАНИШНА ИНФРАСТРУКТУРА

2.3.2.1. Обале пристаништа

Оперативне обале пристаништа заштићене су вертикалним кејским зидом. Армирано бетонске дијафрагме од бетона МБ 30, дебљине 60 cm, изводе се са коте изнад радног нивоа воде. Дијафрагме су дужине 12.5 m, а завршавају се у слоју добро консолидованог шљунка. У залеђу дијафрагми изводе се коси Франки шипови Ф520. Шипове са дијафрагмом повезује АБ растеретна плоча од бетона МБ 30, дебљине 60 cm. Изнад плоче изводи се АБ зид дебљине 40 cm, висине 2.3 m, укљештен у АБ растеретну плочу, који се завршава АБ гредом на завршној коти пристаништа (74.00 мнм). Изнад растеретне плоче изводи се насип од песка, а целом висином зида, насипа се тампон од шљунка ширине 60 cm. Завршни слојеви су од шљунка дебљине 30 cm и застор од туцаника дебљине 40 cm.

Преко овако припремљене постељице изводи се армирано бетонска плоча платоа пристаништа дебљине 30 cm.

У оквиру кејског зида предвиђене су нише са пењалицама за комуникацију: пловило на везу – обала пристаништа и битве за привез пловила. Битве и челичне мердевине постављају се по висини у три нивоа, на коти 71.0, 72.5 и 74.0 m.n.m., а по хоризонтали на сваких 25 m дуж кеја,;

Вертикални кеј, дужине је 132.5 м.

Кејска површина иза кејског зида у ширини од 12.5 м предвиђена је за кретање лучке мобилне дизалице (Кеј К1) тј. порталног усипног уређаја, ТОР-а (Кеј К2).

Обала у челу базена пристаништа, на којој се не врши претовар, решена је као полувертикална обалоутврда.Ради се као вертикални кејски зид до коте 71.00 мнм, На коти 71.00 мнм предвиђена је бетонска стаза ширине 1.5м. Од унутрашње ивице стазе до пристанишног платоа на коти 74.00 мнм, предвиђена је коса обала, у нагибу 1:1.5, са облогом од бетонских плоча. За полувертикалну конструкцију одабрана је армирано бетонска дијафрагма са затегом. Армирано бетонске дијафрагме од бетона МБ 30, дебљине 60 cm, изводе се са коте више од усвојеног радног нивоа воде у каналу Дијафрагме се завршавају наглавном гредом на коти 71.0 мнм , у којој су уграђене котве за утезање преднапрегнутих геотехничких сидара.Затеге се изводе углом од 350 у смеру на доле.

Обала на прелазу из базена (Дунавац) у Костолачки канал, дужине 56м, решена је као оперативна (Кеј К1а), са вертикалним кејским зидом и кејском површином ширине 12.5 м, а из конструктивних разлога наставља се уз Костолачки канал, на дужини од 6 м. Конструкција овог кеја је аналогна конструкцији кеја К1. Без обзира на мању дужину ове обале, уз овај кеј се може вршити пристајање пловила и претовар терета, у опсегу рада лучке мобилне дизалице.

Обала пристаништа у Костолачком каналу, дужине око 26м, није предвиђена за претовар, а има функцију привременог решења док се не приступи изградњи друге фазе пристаништа, на обали у Костолачком каналу. (Зона „Б“ –Јавно-комерцијална лука). Решена је као коса бетонска обалоутврда. На овај начин спречена је ерозија обале која би угрожавала гарантовану дубину и ширину каналске акваторије пристаништа. Истовремено, обезбеђена је стабилност косине обале са насутим делом пристанишне територије. Конструкција обалоутврде састоји се од подводног ископа дна и постојеће обале за формирање ножице са испуном од ломљеног камена и круном на коти 71.00 мнм, тј изнад нивоа радне воде у каналу. На ножицу се ослања коса (1:1.5) обалоутврда од ломљеног камена у бетону, на подлози од шљунка, до коте пристаништа 74.00 мнм. Формирање косине обале врши се насипањем песком или другим одговарајућим, расположивим материјалом

2.3.2.2. Саобраћајне површине

Пристаниште „Костолац“, са познатом структуром претовара, захтеваним капацитетима и пројектованим техничко-технолошким решењима супраструктуре, садржи следеће саобраћајне површине:

· пристанишне саобраћајнице,

· складишну саобраћајницу,

· стајанку за камионе,

· паркинге за аутомобиле и

· остале саобраћајне површине.

Пристанишне саобраћајнице су главни саобраћајни коридори који повезују све делове пристаништа и служе за кретање друмских превозних средстава и лучке механизације. Кеј К1 опслужује саобраћајница Осовина 2*, а Кеј К2 саобраћајница Осовина 8*, обе повезане Осовином 1а* која је преко Осовине 5* повезана са прилазном саобраћајницом – улицом Кнеза Лазара.. Решене су у нивоу са пристанишним платоом на генералној коти 74.00 мнм, тј. са одговарајућом нивелацијом за одводњавање. Пројектоване су за двосмерни саобраћај, са две саобраћајне траке од по 3.50 м и проширењем од по 1.50 м, са обе стране коловоза, осим саобраћајнице на кеју К2, која је решена са два одвојена једносмерна коловоза, у функцији кружног тока, из технолошких захтева претовара.

Складишна саобраћајницапредвиђена је на Кеју К1, уз површине складишта и одлагалишта појединих терета. Прилаз возила је са пристанишне саобраћајнице (Осовина 2). Пројектована је за једносмеран саобраћај, са саобраћајним појасом ширине 5.0м тј. коловозом ширине 3.5м и проширењем од 1.50 м, са леве стране коловоза.

Стајанка за камионе је предвиђена на административно-управном делу пристанишне, код радионице, као паркиралиште за возила на којима се раде мање интервенције (отклањање кварова) или која чекају на претовар у пристаништу.

Паркинзи за аутомобиле предвиђени су за службене и приватне аутомобиле запослених и посетилаца, током боравка у пристаништу. Лоцирани су код управне зграде и на улазу у пристаниште (код хангара за чамце речне полиције).

Остале саобраћајне површине пројектоване су као везне, а служе за међусобно повезивање наведених саобраћајница, стајанки и паркинга. Различитог су габарита, зависно од врсте саобраћаја и начина кретања возила.

За све саобраћајне површине у пристаништу пројектовано је исто решење припреме постељице и коловозне конструкције. Предвиђен је тежак саобраћај друмских возила носивости до 24 тоне.

Кретање и заустављање возила на саобраћајним површинама регулисано је одговарајућом хоризонталном и вертикалном саобраћајном сигнализацијом.

2.3.2.3. Водоводне мреже

У пристаништу „Костолац“ пројектоване су две водоводне мреже.

Водоводна мрежа на пристаништу повезује сва места потрошње и снабдева све предвиђене потрошаче водом за пиће. Напаја се пркључком на јавну градску мрежу (DN150) у ул. Кнеза Лазара. Пројектовани су цевоводи од полиетилена ПЕ 100 СДР 17, а на неким деловима и мањег пречника. Цевовод се полаже у ископани ров ширине 0.6 m.

Пожарна водоводна мрежа пројектована је као посебна инсталација којом се обезбеђује гашење пожара у свим деловима пристаништа. Напаја се водом, прикључком на пожарну мрежу (DN140) ТЕ Костолац „А“.

Цевоводи пројектовани дуж оперативне обале воде се у инсталационом каналу. Минимална дубина цевовода који се полаже испод саобраћајне површине је 1.2 m од коте терена до темена цеви, док се цевовод у инсталационом каналу полаже на константној дубини од 1 м од горње коте бетонске плоче.

Предвиђене су полиетиленске цеви класе притиска 16 bara-a(ПЕ 100 СДР 11),због нестабилног рада црпне станице, која снабдева водом хидрантску мрежу. Укупна дужина цевовода износи 767.20 м.

На пожарној водоводној мрежи предвиђено је 10 хидраната, од којих су два надземног типа, у зеленој површини, а осталих 8 су подземног типа, Од подземниххидраната 4 су смештена у инсталациони канал, док се остали налазе у саобраћајној површини.

2.3.2.4. Канализационе мреже

Каналисање у пристаништу решено је по сепарационом систему.

Употребљене отпадне воде из санитарних уређаја пристанишних зграда прикупљају се фекалном канализацијом и одводе до биолошког пречистача (30 еквивалент становника) лоцираног у административној зони пристаништа. После пречишћавања, вода се, помоћу шахтне црпне станице,препумпава у канал за евакуацију топле воде из ТЕ Костолац „А“.. Потисни цевовод је од ПЕ100 СДР11 у дужини од 33.4 м.

Фекална канализациона мрежа и спој на биолошки пречистач, пројектованису као гравитациона канализација пречника DN 250, у дужини од 88.6м.За гравитациону канализацију предвиђене су коруговане цеви од попипропилена (ПП СН8). Траса гравитационе деонице канализације целом дужином води се у зеленој површини.Цевовод се полаже у ископани ров ширине 0.9 m,

Каналисање атмосферских вода решено је прихватањем и одвођењем воде са пристанишних површина путем отворених бетонских канала са челичном решетком. Пристанишне површине подељене су на два независна канализациона система.

У саобраћајним површинама канали су смештени уз ивицу саобраћајнице. На оперативним обалама, кишни канал поставља се уз унутрашњу границу кејске површине, на кеју К1, док се на кеју К2 поставља у оси кранске стазе.

Дубина кишних канала на почетку деонице је 30cm. Нагиб канала на целој деоници износи 3‰, тако да је дубина канала код излива око 1m.

Канали су прекривени решеткама за оптерећење Е600. Решетке су предвиђене дуж целе дужине канала.

Прикупљена вода се из канала, цевоводом DN400, одводи у хидродинамичке сепараторе постављене на низводном крају кеја К1 и кеја К2, пречишћава у хидродинамичким сепараторима, а затим се пречишћена вода из сваког сепаратора, цевоводом DN400, преко изливних грађевина (КК1 и КК2), излива у акваторију пристаништа. Рачунски максимални протицаји кишних вода са одводњаваних површина у пристаништу износе 133l/s за КК1 тј. 83l/s КК2.

2.3.2.5. Електроенергетска мрежа

Снабдевање електричном енергијом потрошача у пристаништу решено је изградњом следећих електроенергетски објеката и инсталација:

· напојни средњенапонски каблови 10 kV;

· трафостаница ТС 10/0,4 kV, са прикључком на постојећу ТС 35/10 kV у Костолцу;

· нисконапонска електроенергетска кабловска мрежа за напајање пристанишних објеката и машинско-технолошкеопреме;

· спољашње осветљење пристаништа.

Осим наведеног, у свим објектима – зградама на пристаништу пројектоване су унутрашње електро-инсталације, а дуж приступне саобраћајницејавно осветљење.

2.3.2.6. Инсталације слабе струје

Пројектовано решење инсталација слабе струјеобухватило је следеће системе у новопројектованим објектима на пристаништу:

· структурну телефонско-рачунарску мрежу,

· систем детекције и дојаве пожара и

· систем видео надзора.

Структурна телефонско-рачунарска мрежа решена је у објектима на пристаништу са централном јединицом за надзор система у згради Пријавнице.

Систем за дојаву пожара предвиђен је за објекте на пристаништу, а састоји се од кабловске инсталације, детектора и ПП централе за аутоматску дојаву пожара.

Систем видео надзора за комплекс пристаништа решен је са осам камера, кабловском инсталацијоми опремом за надзор и контролу камера (централна контрола) смештеној у пријавници где је предиђен двадесетчетворо часовни боравак особља.

2.3.2.7. Други инфраструктурни објекти

Ограда пристаништа која је пројектована око комплекса пристаништа је висине h=2,00m. Дужина ограде је око ~433,00m, a још је око 200,00m ограде која се гради (обнавља) ТЕКостолац „А“. Конструкција оградеје челична.Огрaда се изводи од панела димензија l/h~2,50/2,00mи челичних стубова фундираних у армирано бетонске темеље самце. Панели су челични рамови са испуном од пуне жичане мреже d=5mm.

Колска капија је двокрилна – челична конструкција. Свако крило је димензија l/h~3,00/2,00m, израђено од челичних кутијастих профила. Отварање капије је по систему крило на крило, ротирањем окочеличних носећих стубови, који су фундирани у армирано бетонске темеље самце. .

Пешачка капија је једнокрилна димензија l/h~1,20/2,00m. Крило капије је израђено од кутијастих челичних хладно обликованих профила, а отвара се ротацијом око челичног носећег стуба, фундираног у армирано бетонски темељ.

2.3.2.8. Слободне површине

Делови пристанишне површине који нису предвиђени за изградњу саобраћајница, складишта, других објеката, хортикултурно уређење и озелењавања, остају као слободне површине намењене за евентуално проширење пристанишних капацитета, повећање годишњег претовара, увођење нових терета који нису обухваћени овим Пројектним задатком и др.

У оквиру припреме локације за изградњу пристаништа и ове површине су припремљене насипањем песком до коте 73.50 мнм. На грубо нивелисану подлогу, на слободним површинама предвиђено је само разастирање слоја шљунка (до 15 см) који би требало да спречи разношење песка у време појаве ветра.

Ове површине, по правилу су ограничене саобраћајницама, складишним платоом, а у челу базена полу вертикалном обалом. Фиксиране су тј. оивичене ивичњацима. Ивичњаци су камени или префабриковани бетонски елементи који се уграђују у слој бетона и који за око 10 см, надвишују коловоз околне саобраћајнице. Слободне површине не користе се за било коју лучку активност.

2.3.3. ВОДЕНЕ ПОВРШИНЕ ПРИСТАНИШТА „КОСТОЛАЦ“

2.3.3.1. Акваторија пристаништа

Радови у акваторији и пловном путу пројектовани су да би се остварили пловидбени услови за сигурно кретање и пристајање пловила у означеној акваторији пристаништа и Костолачком каналу као пловном путу од Дунава до пристаништа «Костолац». Обухватили су интервенције (ископе) на појединим локацијама у дну и косини обала, где нису остварени пројектовани пловидбени услови – габарит и дубина акваторије и пловног пута.

Базенска акваторија ограничена је изграђеним обалама пристаништа. Маневарска акваторија означена је пловним ознакама, а одређена је на основу потребног радијуса за маневар пловила – барже «Европа II» - при упловљавању и испловљавању из базена пристаништа.

Каналска акваторија означава деоницу Костолачког канала којом пловила прилазе манаеварској акваторији, захвата ширину од 50 м, са гарантованом пловном дубином. Узводна деоница канала представља прелазну деоницу на којој се ширина са 50 м, своди на 40м тј. на ширину пловног пута у Костолачком каналу.

Све наведене ширине односе се на водно огледало при минималном пловидбеном нивоу (69.38 мнм) на дунавском пловном путу, у профилу улаза у Костолачки канал.

На свим деоницама акваторије и пловног пута гарантована дубина при поменутом водостају износи 3.5 м, са резервом од 0.88 м, до дна, које је на коти 65.00 мнм. Радови обухватају подводни ископ при радној води у Костолачком каналу и Дунавцу на коти 70.20 мнм, тј при дубини воде од 5.2 м.

2.3.3.2. Прилазни пловни пут до Дунава

Прилазни пловни пут од Дунава до пристаништа „Костолац“ је Костолачки канал који, по реализацији радова из овог Главног пројекта, испуњава услове за једносмерну пловидбу тј. добија статус пловног пута.

У пројектованим радовима, остварује се ширина у дну пловног пута од 40 м, на коти 65.00 мнм и гарантована дубина при минималном пловидбеном водостају од 3.5 м, са резервом од 0.88 м, до дна. Предвиђени радови односе се на подводни ископ дна и обала канала, на локалитетима где нису задовољени поменути пловидбени услови. Дно канала је хоризонтално тј. без подужног пада, Не ради се о значајним количинама ископа јер је канал добро одржаван и на највећем делу има димензије веће од предвиђених овим пројектом. Косине обе обале канала остају непромењене, сем на местима где се врши ископ при дну, да би се постигла захтевана ширина дна на пловном путу. Ове интервенције су локалне, ограниченог обима и не утичу на стабилност обале.

Највише се интервенише на улазу у Костолачки канал из Дунава и на десној обали Дунава у правцу дунавског пловног пута. Створене наслаге наноса овде су највеће, а њихово уклањање везано је за проширење пловног пута и обликовање десне обале Дунава на улазу у Костолачки канал.

Течење у каналу последица је рада црпне станице ТЕ Костолац «А», на десној обали «Дунавца» непосредно низводно од базена пристаништа.

Постављање навигационе сигнализације предвиђено је у складу са захтевима надлежне Лучке капетаније. Ознаке се постављау на улазу из Дунава у Костолачки канал и обележавању сидришта у Дунаву. У Костолачком каналу обележава се пловни пута, а у Дунавцу граница маневарске акваторије пристаништа.

2.3.4. ПРИСТАНИШНА ПЛОВИЛА – ЛУЧКА ФЛОТА

Прилазни пловни пут од Дунава до пристаништа „Костолац“ дугачак је око 900м, широк 40м са гарантованом дубином од 3.5м при минималном пловном нивоу и додатних 0.88м резервне дубине.

Пловила са сопственим погоном могу се самостално кретати у пловном путу и обављати маневар упловљавања и испловљавања из базена пристаништа.

Потискивана пловила, барже, појединачне или у конвоју, отежано би се кретала и маневрисала уколико би то обављао брод потискивач. Због тога је оправдано да потискивач остане усидрен на улазу у Костолачки канал, а да баржу преузме мали лучки реморкер (брод „боксер“), који би се набавио као половно-коришћено пловило, за потребе пристаништа.

2.3.5. ПРИСТАНИШНА СУПРАСТРУКТУРА

У Идејном пројекту за изградњу пристаништа «Костолац» за сопствене потребе ТЕ-КО Костолац, обрађена је одговарајућа супраструктура за претовар захтеваних терета (претоварни уређаји и механизација, привремена подна складишта и одлагалишта и др.). Сагласно томе, у Главном пројекту решење супраструктуре у пристаништу за сопствене потребе ТЕ-КО Костолац, обухватило је следеће:

· изградњу објеката – зграда,

· изградњу подних отворених складишта за камен, угаљ, генералне терете и наткривеног складишта гипса;

· набавку, израду и монтажу посебне опреме за претовар сувог пепела и ФРГ гипса,

· избор и набавку пристанишне механизације за манипулацију теретима (мобилна пристанишна дизалица, утоваривачи, виљушкари и др.) и

· избор и набавку посебних уређаја (колска вага, дизалица за чамце речне полиције).

2.3.5.1. Административно-управни објекти

На пристаништу је предвиђена изградња објеката који покривају административне и управне функције пристаништа. Пројектована је управна зграда за службе Агенције за управљање лукама, лучког оператера, полиције и царине. Такође су пројектоване зграда пријавнице, радионице и колске ваге. Све ове зграде су приземне, индустријске архитектуре, оплемењене са неколико детаља.

По посебном захтеву речне полиције, у пристаништу је решен привез за постојећи понтон, постављање дизалице и изградња хангара за чамце речне полиције.

2.3.5.2. Складишта и одлагалишта терета

За расуте материјале (кречњака, угља) и опрему(машине, уређаје и други генерални терет), за претовар на кеју К1и К1а пристаништа, иза кејске површине од 12.5 м, пројектом пристаништа предвиђена је изградња отворених подних складишта, целом дужином оперативне обале. Складишта за кречњак и угаљ одвојена су зидом, међусобно и од кејске површине. Складиште за опрему и други генерални терет, одвојено је зидом од складишта кречњака док је приступ са обале слободан.

Складиште кречњака је откривено подно складиште, са три стране ограничено зидом висине 2.0м, а отворено према унутрашњој складишној саобраћајници. Зид према обали дужине је 40м, а бочни зидови дужине су по 20м, тј. ограничавају простор на који се депонује истоварени материјал. Активна површина складишта је 40х30=1200м2. од чега је 40х20=800м2 предвиђено за формирање депоније камена, а 40х10=400м2 је манипулативни простор за рад утоваривача и кретање камиона који одвозе кречњак из пристаништа.

На складишту је предвиђена подна АБ плоча на подлози од шљунка, која се гради на претходно консолидованом тлу и насипу од песка. Одводњавање складишне површине решено је попречним нагибом ка кејској површини, на оперативној обали. Вода са складишта, пропушта се кроз отворе у дну зида који раздваја складиште од кејске површине и улива у канал кишне канализације, који се налази непосредно иза зида.

Складиште угља предвиђено је на крајњем – низводном делу кеја К1, у базену пристаништа, а заузима и део кеја према Костолачком каналу (Кеј К1а).

Предвиђено је откривено подно складиште трапезног облика. Са три стране ограђено је зидом висине 2,0м, који спречава расипање угља на кејску површину и суседно складиште кречњака, Зидови према обали дужине су 25м (Кеј К1) и 35м (К1а) док је зид према складушту кречњака дужине 20м. Активна површина складишта је око 925м2. од чега је 750м2 предвиђено за формирање депоније угља, а око 175м2 је манипулативни простор за рад утоваривача и кретање камиона који довозе угаљ у пристаниште. Ка унутрашњости пристаништа, складиште угља се граничи са унутрашњом, складишном саобраћајницом.

На складишту је предвиђена подна АБ плоча на подлози од шљунка, која се гради на претходно консолидованом тлу и насипу од песка. Одводњавање складишне површине решено је попречним нагибом ка кејској површини, на оперативној обали. Вода са складишта, пропушта се кроз отворе у дну зида који раздваја складиште од кејске површине и улива у канал кишне канализације, који се налази непосредно иза зида.

Складиште за опрему и други генерални терет предвиђено је на осталом делу кеја К1, у дужини од око 42м. Зидом висине 2.0м, је одвојено од складишта кречњака. Прилаз са кејске површине је у нивоу и слободан на целој дужини складишта, као и прилаз на унутрашњу складишну саобраћајницу. Активна површина складишта захвата простор од 42х30=1260м2.

Као и код претходна два складишта и на овом складишту је предвиђена подна АБ плоча на подлози од шљунка, која се гради на претходно консолидованом тлу и насипу од песка. Одводњавање складишне површине решено је попречним нагибом ка кејској површини, на оперативној обали. Вода са складишта, улива се у канал кишне канализације, који се налази непосредно уз ивицу складишта.

Складиште ФРГ гипса на Кеју К2 предвиђено је за привременолагеровањегипса, а решено је као подно складиште (кота пода 74.00мнм), дужине 90 м, ширине 8м, ограђено зидом по дужим, а са слободним приступом, по краћим странама. Зидови су висине 3м и на њима се налазе шине по којима се креће претоварни уређај за пуњење и пражњење складишта гипса. Целом дужином складишта предвиђен је канал ширине 2.5 м, за истовар гипса, бочним киповање из камиона.

Пројектом је предвиђено да се цео простор складишта за гипс надкрије лаким кровним покривачем на решеткастој челичној конструкцији.

За суви пепео није предвиђено складиштење у пристаништу јер се он лагерује у 2 велика бетонска силоса у ТЕ Костолац «А». Машинско-технолошком опремом за утовар сувог пепела у пловила у пристаништу, решено је изузимање пепела из бетонских силоса, пнеуматски транспорт до опреме на пристаништу, одговарајући претоварни уређаји дуж кеја К2, регулација, дозирање и контрола утовара у баржу.

2.3.5.3. Опрема за претовар сувог пепела и ФРГ гипса у пристаништу

Опрема за претовар сувог пепела и ФРГ гипса поставља се на Кеју К2, као јединствено постројење са заједничким функционалним целинама, са две техничко-технолошке линије за пуњење баржи једним или другим материјалом.

На узводном крају кеја К2 предвиђен је објекат – везна кула (ВК) у који се сустичу пнеуматски транспорт сувог пепела и тракасти транспортери из наткривеног складишта гипса..Из везне куле полазе посебне транспортне линије ових материјала, постављене на носећој конструкцији - мосту, дуж оперативне обале кеја. На овој обали постављене су упуштене шине по којима се креће портални технолошки торањ (ТОР). Овај уређај изузима пепео или гипс са транспортера на мосту и врши довод материјала до исипне тачке изнад барже, у коју затим маса гравитационо истиче.

Сва предвиђена технолошко-машинска опрема за утовар сувог пепела и ФРГ гипса у пристаништу, монтира се на носећим челичним конструкцијама.

Објекат везне куле (ВК) је П+4, нето основе 6.0 х 6.0м. У приземљу је Контролни центар са технолошко-машинском просторијом, електро блоком и санитарним блоком. На спратовима је силосна вага (ВГ) на коти +22,0, као и линије транспортних уређаја. Приступ спратовима је степеништем, а обезбеђен је и монтажни отвор на сваком спрату. Кровни покривач и зидна облога су од пластифицираног ФеТр-лима. Носећа конструкција везне куле (ВК) ослања се на четири стуба која су фундирана на АБ темељима, у равни кеја.

Објекат транспортног моста се састоји од два моста тј. 2 греде (на к.+10 и к.+4) и раванских стубова на размаку 19200мм. Оба моста су челичне 4-појасне контринуалне решеткасте греде, распона 4х19200мм, ослањена на конзоле, избачене са стубова и на везну кулу. Хоризонтални спрегови прихватају бочне силе ветра и обезбеђују облик моста. Појасеви и испуна решетке су од кутијастих челичних профила. Стубови моста су равански. Попреко на мост то су решеткасте конзоле. У подужном смеру стубови су везани косницима у хоризонталним равнима за мосну греду на к.+10. Стубови моста су фундирани на АБ темељима, у равни кеја, са осигурањем у форми бетонског парапета, изнад коте кеја као заштита од евентуалног оштећења радом лучке механизације.

2.3.5.4. Опрема за претовар сувог пепела на локацији ТЕ Костолац „А“

Суви пепео који се изузима из бетонских силоса у ТЕ Костолац А, допрема се у пристаниште пнеуматским транспортом. За правилно функционисање пнеуматског транспорта предвиђена је одговарајућа опрема на локацији уз бетонске силосе. За формирање стабилне залихе пепела пројектована је силосна посуда-(С), која се пуни пројектованом транспортном линијом (ЛТ)из бетонских силоса за суви пепео ТЕ Костолац „А“. Из ове посуде – силоса запремине око 30-50 t сувог пепела,врши се наизменично издавање масе пепела у једну од две предвиђене дозирне посудепнеуматског транспорта.

Објекат ланчаног транспортера (ЛТ-1) и платформе дозирног пужа (ПД-1)

Газиште је решеткасто. Сви носачи су челични - абкантовани, кутије или ваљани. Носачи платформи су простогредни, стубови пендел. Хоризонтална стабилност обезбеђена је спреговима у равни платформе и у вертикалним равнима. Веза са темељима је заваривањем за анкер-плочицу, оставрену у АБ темељима.

Објекат силосна посуда (С) пројектован је као цилиндар пречника Ф287мм и висине 10м, са прстеном на к.+10м. Кров силоса је од равног лима, ојачан носачима филтера и др. опреме. Плашт силоса је система ЛИПП од спирално мотане челичне траке са пертлованим спојем д=3.0 мм. Левак силоса је од челичног лима. Ослања се на кружни прстен, који је челични модификовани пајнер. Прстен се носи на 4 стуба фундирана на АБ темеље самце..

Објекат елеваторског стуба са степеништем и радним платформама на 27.5/3.3/2.1m, пројектован је уз бетонске силосе. Елеваторски стуб је решеткасти 4-појасни пендел са препустом. Унутар стуба формирају се 2 опслужне платформе, а дуж стуба уграђује се степениште. Уграђена конструкција штити просторну решетку од депланације. Статички систем платформи и степеништа су простогредни носачи. Елеваторски стуб ослања се на АБ темеље, а бочна стабилност решена је везом за бетонске силосе.

2.3.5.5. Пристанишна механизација за манипулацију теретима

У складу са пројектованом технологијом речног транспорта и пристанишног претовара, у оквиру пристанишне супраструктуре, главни пројекaт садржи предложену пристанишну механизацију за претовар расутог и генералног терета, a обухвата следеће:

· мобилну дизалицу на гусеницама, предвиђену да опслужује отворена складишта угља, кречњака и одлагалиште опреме и генералног терета;

· по један утоваривач на складишту угља и складишту кречњака, у сврху утовара/истовара камиона и распоређивања расутог терета;

· два виљушкара - носивости од 5 t. и 11 t. за манипулацију опремом и генералним теретима на одлагалишту, а у случају потребе опслужују и остале делове луке;

Мобилна дизалица на гусеницама угаљ са складишта угља на Кеју К1 утовара у баржу на везу, камен истовари из барже на складиште кречњака, а опрему и други генерални терет истовара из барже на одлагалиште или претовара директно на одговарајуће друмско возило.. За манипулацију са комадним теретом дизалица има кранску куку, док је за угаљ и камен предвиђена грабилица запремине 5 m3.

Основи подаци на примеру мобилне дизалице за манипулацију расутим и генералним теретима:

- капацитет дизања (кука):10/18/27/38 t =>28/20/15/12 … 7 m

- ширина под теретом:6.5 m=>5.0 m при кретању

- ширина кејске површине:12.5 m

- тежиште:4.75 m

- погон:дизел

- снага дизел-мотора дизалице при 1900 o/min300 kW

- просечна потрошња горива25-30 l/h

- сопствена маса дизалице 87 t

- максимални дохват* 18 m

- дохват преко обалне линије* 12 m

- дохват преко зида складишта* 12 m

*) Наведене вредности односе се на случај да дизалица стоји на средини између обалне линије и складишта, а уколико се помера и прилагођава у току претовара, вредности се повећавају за 3m.

Утоваривачи су предвиђени за лучки рад на складиштима угља и кречњака. Утоваривач који ради на складишту угља, после киповања из камиона који довозе угаљ у пристаниште, врши нагуравање угља на дохват грабилице лучке мобилне дизалице, која врши утовар у баржу.

Мобилна дизалица врши истовар кречњака из барже на складиште кречњака, а утоваривач који је предвиђен за рад на овом складишту, врши нагуравање и утовар кречњака у камионе који га одвозе из пристаништа.

Основни подаци на примеру утоваривала:

- укупна дужина машине 6090 mm

- укупна ширина машине 2330 mm

- укупна висина машине 3152 mm

- висина истовара 3404 mm

- висина истовара 3404 mm

- запремина утоварне кашике 1,6 m3

- снага дизел-мотора 97 kW

- просечна потрошња горива 11,0 l/h

- маса машине 9463kg

Виљушкари, стандардних носивости:од 5t и 11t, предвиђени су за лучки рад са комадним теретом на складишту комадних терета, а по потреби опслужују и друга лучка постројења.

Основни подаци на примеру виљушкара:

- носивост виљушкара t5.011.0

- маса празног виљушкараt8.415.8

- снага дизел-мотора kW73.5119.0

- потрошња према ВДИ циклусуl/h4.011.0

2.3.5.6. Посебни уређаји и опрема

У оквиру пристанишне супраструктуре, главни пројекaт садржи предложену посебну опрему и уређаје за одвијање свих операција предвиђеног лучког рада, a обухвата следеће:

· колска вага (КВ) као уређај дефинисан на бази највећег нето терета од 24 t.

· мобилну цистерну за дизел гориво за снабдевање пристанишне механизације са дизел погоном;

· трактор за вучу цистерне.

· дизалица за манипулацију чамцима речне полиције.

· камион носивости до 3,5 t, за услуге интерног транспорта.

Колска вага лоцирана је на позицији уз пристанишну саобраћајницу. Вага није наткривена. Мерни опсег одређен је према највећој дозвољеној маси возила које се креће друмовима, без посебне дозволе, до 40t. Стандардне носивости ове врсте вага су 30, 50 и 60t. Усвојена је носивости до 50t. Изведена је у нивоу тла, није механичка већ има мерне претвараче. Димензије су такве да може да прими камион са приколицом. Пројектована је «Зграда колске ваге», као грађевински објекат за смештај руковаоца и опреме, са напајањем електричном енергијом.

Основни подаци на примеру колске ваге:

- радна температура електронике-10 do +40 C

- носивост50 t

- мерни опсег 0,4 do 50 t

- димензије моста 18x3 m

- тип мостачелични

- број мерних претварача 8

Дизалица за манипулацију чамцима речне полиције предвиђена је у пристаништу на основу услова добијеним од управе речне полиције, која је на овој локацији имала своју испоставу. На делу обале у челу базена, у склопу Кеја К2, предвиђена је дизалица за манипулацију чамцима, носивост 1,5 до 3t, са крстом (пратећим уређајем за качење чамаца).

Основне карактеристике на примеру једне дизалице:

- радна температураC-20 do +40

- носивостt3,2

- дохват дизалицеm4,5

- висина дизањаm7

- инсталисана снагаkW3,75

- маx. допуштена ширина чамцаm3

Дизалица има две брзине дизања и спуштања.

Мобилна цистерна за гориво предвиђена је за снабдевање дизел-горивом пристанишне механизације (мобилне дизалице, утоваривача, виљушкара), која троши просечно око 40 l/h тј. за 16 радних сати 640 l/дан.

Предвиђена је цистерна запремине 3 m3 постављена на носећу конструкцију са два точка. на пнеуматицима, без сопственог погона. са рудом за вучу. Цистерна је снабдевена уређајем за претакање горива, који покреће мотор трактора који . вуче цистерну до пристанишне механизације, којој је потребно гориво.

Основни подаци, цистерни су