Julija-U Vrtlogu Strasti

8/18/2019 Julija-U Vrtlogu Strasti

1/69

~ 1 ~

https://www.gigglebingo.com/?s=wgs15169&mid=78992


2/69

U VRTLOGUSTRASTI

~ 2 ~

http://www.rubyfortune.com/?s=wgs15169&mid=14227http://www.rubyfortune.com/?s=wgs15169&mid=14227


3/69

1 poglavlje

Tora Maršal je pogleda na sat duboko uzdahnuvši. Ostalo je manje odpola sata do kraja njene smene. Dan je podsećao na pravu ludnicu,doduše, svaki je bio takav od kada se pre tri nedelje zaposlila u Molinomrestoranu.

Moli i njen muž držali su restoran u malom gradu u Vajomingu i Torau životu nije videla ljude koji su toliko radili, izuzev njenog oca. Osim toga,sve vreme bili su veseli i zaista je bilo uživanje raditi s njima.

Pokupila je prljavo posude sa stola i požurila u kuhiju gunđajući sebiu bradu. Činilo joj se da u tom restoranu nikada nema slobodnog mesta,

da je pun od ujutra do večeri. Garet, Molin suprug, nasmejao se kada jeugledao njeno lice.

- Navikni se, dušo - potapšao se po svom povećem stomaku. - Nisamovo dobio od piva. Moli je oduvek bila odlična kuvarica, zato sam seoženio njome.

- Bar su napojnice dobre - slegnula je ramenima.

Mada je Tora tek napunila dvadeset godina, ponašala se kao da joj jebar deset više. Odrasla je na malom ranču u Teksasu, ali je otac morao daga proda zbog dugova. Majka joj je umrla kada je Tora bila sasvim mala ijedva se sećala njenog lika.

Nažalost, novac od prodaje ranča nije rešio probleme i posle očevesmrti, prošlog meseca, Tora je nasledila gomilu dugova. Zato je napustilarodni grad i potražila novo mesto za život, s boljim izgledima za posao.

- Tora! - trgnula se kada ju je Kasi pozvala.

Kasi je bila samo nekoliko godina starija od nje i takođe je radila kaokonobarica u Molinom restoranu. Zbunjeno se namrštila ugledavši njenoozbiljno lice, jer je Kasi uvek bila nasmejana i spremna za šalu.

- Šta nije u radu? - upitala je zabrinuto.Brzo je preletela pogledom po restoranu pomislivši da ju je možda

neko uvredio, ali sve joj je izgledalo normalno. Tada je Kasi pokazalaglavom prema ogromnom crnom kamionetu koji se upravo zaustavljaoispred restorana.

- Hoću da te upozorim na Skipa Katlera - rekla je ozbiljnim glasom. -Ne pokušavaj da razgovaraš s njim, a nemoj ni da pomisliš da se našališ.Samo uzmi porudžbinu i skloni se. Ne poštuje žene osim, možda, Moli.

Kasi je i dalje govorila, ali Tora jedva da ju je čula jer je njena pažnjabila usmerena na čoveka koji je upravo ušao u restoran. Nije mogla daskrene pogled s njega, stekla je utisak da je ogroman poput planine.

~ 3 ~



4/69

- Ako te uvredi, ne raspravljaj se, pozovi Moli - dodala je Kasi. -Pomalo je divlji, veoma je bogat, a narav mu je užasna. Verovatno bi bioprivlačan da nije stalno namršten.

- Ako si ti uplašena, ja sam prestravljena - promrmljala je Tora neskrećući pogled s pridošlice.

- Bolje požuri, ne voli da čeka - ohrabrujuće joj se osmehnulakoleginica.

Tora je duboko uzdahnula, namestila je osmeh na lice i požurilaprema njegovom stolu. Gromada od čoveka skinula je šešir spustivši gasto. Provukao je prste kroz kosu i ona je primetila nekoliko sedih vlasi nanjegovim slepoočnicama.

Volela bi da joj Kasi ništa nije rekla jer onda ne bi bila toliko

nervozna, ali je odlučila da se prema tom čoveku ponaša kao prema bilokom drugom gostu. Ali kada je podigao pogled do njenog lica, osetila je dajoj knedla zastaje u grlu.

Kasi je pogrešila, pomilila je, ništa mu nije potrebno da budeprivlačan, jer je savršen s tom gustom crnom kosom i zelenim očima.Tamni ten njegovog lica svedočio je o tome da mnogo vremena provodinapolju.

- Da li je bilo dovoljno, ženo? - upitao je izvivši obrvu.

- Molim? - zbunjeno je zatreptala.

- Ako si dovoljno zurila u mene, daj mi jelovnik - nastavio je istim,oporim glasom. - Osim ako ne nameravaš da mi čitaš misli. Ne bi bila prvakoja je to pokušala.

- Oprostite - promrmljala je shvativši da je zaboravila da ponesejelovnik.

- Pretpostavljam da si navikla da zatrepćeš tim svojim plavimokicama i da muškarci odmah popadaju na kolena pa ne primete koliko sinesposobna - ironično se osmehnuo.

Tora duboko uzdahnu progutavši reči koje su joj bile navrh jezika jerje to bila uvreda. Osetila je da bes raste u njoj. Znala je da je dobra u svomposlu i da joj Kasi nije napunila glavu pričama o tom uznemirujućemčoveku, ne bi bila toliko smotana.

- Doneću vam jelovnik - rekla je što je mirnije mogla.

- Ne muči se, uzeću današnji specijalitet - progunđao je odmahnuvširukom. - Samo zato što izgledaš tako nemoj očekivati da ćeš sve u životupostići bez muke.

Tora ga je ljutito odmerila, htela je da mu kaže da je završila srednjuškolu godinu dana ranije i da je upisala koledž, ali je morala da ga napusti.

~ 4 ~


5/69

Ipak, previše je cenila Moli i Gareta da bi uvredila jednu njihovu redovnu mušteriju.

Naterala je sebe da se osmehne, što je izazvalo ponovno izvijanje

njegove obrve, kao da ga je njena reakcija iznenadila. Oči su mu natrenutak zasijale, a onda ju je ponovo odmerio od glave do pete, ovogaputa zainteresovano.

Tora je duboko uzdahnula ugrizavši se za jezik. Pogledala ga je iskosanamrštivši se, rešena da mu ne pokaže koliko ju je zaista uznemirio.

Skip se trudio da prikrije osmeh. Ta devojka je očigledno puna duha iprvi put posle dugo vremena pokazao je zanimanje za neku ženu. Većinaje bila uznemirena, uplašena ili čak šokirana njegovim stavom, a sada jejasno video ljutiti sjaj u njenim očima.

Imao je nekolicinu prijatelja, ali nije mnogo verovao ljudima i oni kojisu ga poznavali sklanjali su mu se s puta kada je bio neraspoložen. A kadaje bio ljut, ljudi su prelazili na drugu stranu ulice.

Devojka koja je stajala pored njegovog stola bila je sitna i jedva da muje dosezala do ramena, ali nije uzmaknula pred njegovim pogledom.Uniforma joj je bila možda pretesna za njegov ukus, ali je zato pokazivalasavršeno žensko telo.

Da je u pitanju njegova devojka, ne bi mu se dopalo da je nekoodmerava na način na koji je on to upravo radio. Zapisala je njegovu

porudžbinu i ubacila blok u džep zagledavši se netremice u njega. - Šta? - upitao je pogledavši je iskosa.

- Čekam novu uvredu - odgovorila je umilnim glasom. - Za slučaj daste nešto zaboravili.

- Nisam - odmahnuo je glavom jedva zadržavajući osmeh.

Skip je morao da prizna da mu se dopadala njena hrabrost. Devojkaočigledno nije odavde, pomislio je, jer se niko ne bi usudio da takorazgovara s njim dok je u ovakvom raspoloženju. Nije mu promaklo ni to

da ju je Kasi odvela u stranu i bio je siguran da ju je upozorila na njega.Ipak, i pored toga ona mu se otvoreno suprotstavila ne krijući bes.

Devojka je ukočeno klimnula glavom i Skip ju je još jednom pažljivoosmotrio pre nego što je odmahnuo glavom i udobnije se zavalio u stolici.

- Kakav je bio? - upitala je Kasi čim je Tora stigla do šanka.

- Fin - slegnula je ramenima.

- Fin? - ponovila je zapanjeno. - Kada sam ga poslednji put uslužila,rekao mi je da bih bolje zaradila ležeći na leđima.

- I šta si mu odgovorila na to? - Tora ju je pogledala preko ramenadodajući Garetu papir s porudžbinom.

~ 5 ~



6/69

- Rekla sam mu da je verovatno u pravu, ali da onda ne bih sretalatako divne mušterije kao što je on - devojka se osmehnula. - Imao je pravoda to kaže jer sam pokušala u nekoliko navrata da mu se nabacujem. Ustvari, mnogo puta. Bila bih s njim bez obzira na ono što mi je rekao jerosećam da bi vredelo.

- Meni se ne dopada - Tora sleže ramenima - što znači da neću imatiproblema.

Nje što se tiče ta tema bila je iscrpljena pa je mirno sačekala daSkipova porudžbina bude pripremljena. Iznenadila se kada je videla da jeon sve vreme net remice posmatra. Očigledno mu nije smetalo to što ju ječinio nervoznom.

- Ja sam Skip - rekao je kada je spustila tanjire pred njega. - Kako je

tebi ime?U prvom trenutku Tora nije želela da mu odgovori, ali je onda

pomislila da bi bilo pametnije da to ipak učini. Da se ona pitala, poslala biga dođavola, ali nije želela da objašnjava Moli i Garetu zašto je bilaneljubazna prema njihovoj mušteriji.

- Tora - tiho je odgovorila.

Skip je klimnuo glavom i potom se posvetio hrani. Tora ga jezbunjeno gledala nekoliko trenutaka, a onda je odmahnula glavom ikrenula prema šanku.

- Da li si dobro, dušo? - zabrinuto je upita Moli. - Skip ume da budenezgodan. Svi ga se plaše zato što je ogroman i prek, ali on nije loš. Samoje malo izgubljen.

- Izgubljen? - odmahnula je glavom. - Moli, uvredio me je nekolikoputa, a ne poznaje me.

- Da, ali ti si imala roditelje koji su te voleli - rekla je žena osmehnuvšise. - Skipova majka je otišla kada je on bio mali, a otac mu je bio težakčovek. Nabacio je svaki mišić teško radeći, jer ga otac ni u čemu niještedeo. Bilo mu je petnaest godina kada je slomio ruku na rodeu, a otacnije hteo da ga vodi lekaru jer, kako je govorio, „mora da očvrsne".

- Pa to je užasno! - uzviknula je Tora zapanjeno.

- Ja sam ga odvezla u bolnicu nakon što sam očitala bukvicunjegovom ocu - dodala je Moli uzdahnuvši. - Od tada me Skip poštuje.Hoću da kažem, nemoj dopustiti da te uznemiri. Nikakav mu problem nijeda pronađe sebi ženu, ali se one ne zadržavaju dugo.

- Pitam se zašto - promrmljala je sebi u bradu.

- Zato što je potrebna posebna žena da bi osvojila njegovo srce, a on

je još nije pronašao - Moli se značajno osmehnula. - Tačno je da Skip imanezgodnu narav, ali se prema ženama odnosi s poštovanjem. Možda

~ 6 ~


7/69

smatra da im je mesto u kuhinji, ali je pravi džentlmen. On otvara vrata,plaća izlaske i još uvek ima žena koje uživaju u takvom tretmanu. Mnogesu se zaljubile u njega, a da se nije mnogo trudio.

Tora ga je pogledala preko ramena pomislivši da je sigurno bilopreviše slomljenih srca s obzirom na njegovu privlačnost. Mada je onavolela kada se muškarac ponaša kao džentlmen, nije joj prijalo da joj biloko govori šta da radi.

- Smena ti je završena, dušo - trgnula se kada je ponovo čula Molinglas. - Idi kući i dobro se odmori.

Tora se zahvalno osmehnula požurivši da uzme svoje stvari i minutkasnije bila je na ulici. Osećala je umor i nadala se da će ovoga puta motornjenog automobila startovati iz prvog pokušaja. Znala je da su ta kola

odavno za otpad, ali u ovom trenutku nije mogla da priušti nova, čak nipolovna.

Ubrzo je iznervirano uzdahnula jer je motor ćutao i posle trećegpokušaja. Došlo joj je da zaplače zbog svega što joj se desilo u poslednjevreme. Trgnula se kada joj je neko pokucao po vetrobranskom staklu. Nasvoje iznenađenje ugledala je Skipa koji joj je dao znak da spusti prozor.

- Konačno - progunđao je iznervirano. - Otvori haubu.

Tora je zaustila da mu odgovori, ali je on odmahnuo glavom i u dvakoraka zaustavio se ispred haube. Čula ga je kako gunđa dok je nešto

petljao oko motora, pa je duboko uzdahnula pokušavajući da se smiri. - Pokušaj sada - doviknuo je posle nekoliko minuta.

- Hvala Bogu - promrmljala je kada se motor pokrenuo.

- Interesantno je to što ljudi imaju običaj da zahvaljuju Bogu, a neonome ko je stvarno zaslužan - podsmehnuo se.

- Hvala - zbunjeno se osmehnula.

- Zahvalićeš mi tako što ćeš se osloboditi ove krntije - dobacio jeudaljavajući se.

Tora je zapanjeno gledala za njim, očigledno je iz nekog razloga bioljut na nju, ali joj je ipak pomogao. Izgleda da je Moli u pravu, pomislila jeuzdahnuvši, čini se da taj Skip nije baš toliko loš kao što ljudi misle.

Ubacila je menjač u brzinu i polako krenula kući u kojoj je živela odkada je došla u taj grad. Tačnije, iznajmila je sobu kod stare udovice,gospođe Vilson, a ona je živela u maloj kući na ranču van grada, kojim jeupravljao njen sin.

Imala je sreće da nađe smeštaj brzo i povoljno, ali kada je upoznalaEdija Vilsona, shvatila je da je staroj ženi nedostajalo društvo. Nije joj sedopao način na koji ju je gledao kada je dolazio majci u posetu.

~ 7 ~



8/69


9/69

2 poglavlje

Tora se parkirala ispred banke, ali je motor nastavio da radi jošnekoliko trenutaka pre nego što se zaustavio. Duboko je uzdahnula u nadida to ne znači ništa jer joj je dan ionako počeo užasno.

Prvo se probudila s mislima o Skipu Katleru, onda ju je gospodaVilson zamolila da navrati do veterinara i uzme lekove za njenu mačku. Akada je pošla, ugledala je Edijev kamionet kako se približava, međutim, nasreću, uspela je da startuje motor iz prve i tako izbegne neželjeni susret.

A ispred veterinarske ordinacije naletela je upravo na Skipa. Stajao jei razgovarao s kaubojem koga nije pre viđala. Trudila se da ne gleda u

njegovom pravcu jer je znala da bi čula neku novu uvredu. - Zdravo, srce - rekao je kauboj osmehnuvši se i dodirnuvši vrhom

prsta obod šešira.

Tora je uzdržano klimnula glavom ne želeći da ga podstiče, mada jeon samo bio ljubazan kao i svi u tom gradu. Bacila je pogled na Skipa kojijoj se bez reči jedva primetno naklonio. Kauboj je požurio da joj otvorivrata ponovo se osmehujući.

- Bile, ostavi je na miru - rekao je Skip kada su se vrata zatvorila.

Skip nije znao zašto je osećao potrebu da je zaštiti, možda zato što jebio grub prema njoj prethodnog dana. Nije ona bila kriva što je njegov bikpovredio jednog rančera koji je završio u bolnici.

- Jesi li je video? - Bil ga značajno pogleda.

- Stani u red - promrmljao je suvo.

- Nema problema - momak se široko osmehnuo. - Čekaću kolikotreba.

Skip odmahnu glavom, znao je kakve su žene koje izgledaju poput tedevojke, ali on je obraćao pažnju na njih samo kada mu je trebalo društvo.

Ipak, čudio se zašto radi kao konobarica kada bi mogla da bude nečijaljubavnica.

Bez obzira na posao kojim se bavila, bilo je nečeg u njoj, a za onokratko vreme koje je proveo u restoranu video je da je vredna. Stalno jebila u pokretu i nisu mu promakli pogledi i osmesi gostiju upućeni njoj,mada se ona nije upuštala u flert.

- Zar si zaboravio da nemam smisla za humor? - Skip je pogledaoprijatelja u oči.

- Nisam - Bil odmahnu glavom. - Zapravo, izokola pokušavam dasaznam da li sam zagazio na tvoju teritoriju.

~ 9 ~



10/69

- Samo izvoli - odmahnuo je Skip rukom i krenuo ka svom kamionetu.

Skip je poštovao Bila jer je sve u životu postigao poštenim radom, aliiz nekog razloga smetala mu je njegova zainteresovanost za Toru. Pored

toga, Bil je voleo žene, čak previše, i nije mu se dopala ideja da ona budesledeća u nizu.

- Ja sam Bil Stons - sačekao je devojku na izlasku iz banke.

- Zdravo - prijateljski mu se osmehnula.

- Znam da je ovo iznenada, ali da li bi pošla sa mnom na ples ovogvikenda? - upitao je široko se osmehujući.

Tora je zbunjeno zatreptala i nerado je priznala da joj je poziv togzgodnog kauboja malo popravio raspoloženje. Počela je da veruje da ugradu vlada nestašica žena jer je to bio ko zna koji poziv za izlazak od

kada je pre tri nedelje stigla u to mesto.- Stvarno je neočekivano - rekla je veselo, požurivši prema svojim

kolima.

- Da li bi mislila loše o meni ako bih preklinjao? - preduhitrio ju jeotvorivši prednja vrata.

- Razmisliću - ovoga puta se osmehnula.

Pogledavši u retrovizor, primetila je da on i dalje gleda za njom inesvesno je odmahnula glavom. Mada je bio zgodan a njegova pažnja joj

je prijala, nije imala vremena za muškarce. Istog trena u mislima je ugledala Skipove zelene oči pa je duboko

uzdahnula pokušavajući da otera njegov lik. Njeno dobro raspoloženjenije dugo potrajalo jer se hladnjak ovoga puta potpuno pregrejao iautomobil se zaustavio nasred puta, u nedođiji.

Nekoliko minuta kasnije duboko je uzdahnula jer je kvar prevazilazionjeno znanje. Nije znala ni gde će pronaći novac za popravku jer jenapojnicama plaćala dugove, a plata je pokrivala troškove kirije i hrane.

Zvuk motora koji se približavao privukao joj je pažnju, ali je njeno

olakšanje bilo kratkog veka kada je prepoznala kamionet. Pomislila je daplaća neke greške za koje ne zna da ih je počinila kada se Skipov crnikamionet zaustavio.

- Ostala si bez benzina - rekao je kada je spustio prozor nasuvozačevoj strani.

- Pametnjaković - promrmljala je prevrnuvši očima.

- Povukla si ručnu? - upitao je prilazeći.

- Za tvoju informaciju, nisam potpuni idiot i ne moram da budem

ljubazna prema tebi van restorana - obrecnula se. - Mislim da je crevo.

~ 10 ~


11/69

- Naravno - klimnuo je glavom naginjući se nad haubom. - Vidi, vidi,izgleda da je stvarno jeste crveno.

- Jedan nula za devojke - trgnula se kada se zagledao u nju. - Da li ti je

neko rekao da si u stanju da uvrediš ljude i pogledom?Očekivala je neki ironičan komentar, ali to je izostalo. Skip ju je i daljenetremice posmatrao. Tora je počela da se oseća nelagodno pod njegovimupornim pogledom, ali je odbijala da bude zastrašena.

- Da, dušo, stalno mi to govore - neočekivano se osmehnuo izvlačećitelefon iz džepa. - Ali nikada neko kao ti.

- Kao ja? - zbunjeno je ponovila.

- Ćuti - promrmljao je okrećući broj. Tora prekrsti ruke ispod grudiposmatrajući ga kako razgovara zapovedničkim tonom. Čula je da

spominje šlep-službu pa je počela da maše rukama i snažno odmahujeglavom, ali ju je on ignorisao okrenuvši joj leda.

- Skipe...

- Ulazi u kamionet - rekao je kada je završio razgovor.

- Odvešću te kući pre nego što se pregreješ kao tvoj automobil.

- Prvo, kola nisu pregrejana, u pitanju je crevo - pogledala ga jeljutito. - A drugo, ne mogu da priuštim šlep-službu. Tek sam počela daradim i...

- Nemaš ušteđevinu - klimnuo je glavom.- Ne. Tata mi je umro pre nekoliko nedelja i...

- Sada bar ima smisla zašto voziš ovu krntiju - osmehnuo se. - Uđi ukamionet, ja ću se pobrinuti za račun.

- Ne mogu da dozvolim da...

- Ili prihvati ili ćeš platiti kaznu što si ostavila ovo čudo pored puta -slegnuo je ramenima. - Šerif je rigorozan po tom pitanju. Ako si završila saizlivom tvrdoglavosti, ulazi.

- Da li se uvek ovako zapovednički ponašaš?! - oči su joj ljutitosevnule.

- Da - mirno je odgovorio. - Ulazi u prokleti kamionet.

Tora nemoćno podiže ruke i duboko uzdahnu svesna činjenice da jojne preostaje ništa drugo nego da ga posluša. Sunce je pripeklo i zaista jojse nije pešačilo do kuće, a bila je uverena da bi on bio u stanju da prođepored nje i da se ne okrene ako bi je video onesvešćenu na putu.

Bila je dovoljno pametna da nakratko potisne ponos čak i ako je toznačilo da će morati da se vozi s tim čovekom. Nekako je uspela da se

popne u visoki kamionet dok je Skip zatvarao haubu njenih kola.

~ 11 ~



12/69

- Za tvoju nežnu kožu - rekao je uključivši klimu kada je startovaomotor.

- Nisam ja krhki cvetić - obrecnula se. Tora je pomislila da nikada pre

nije tako lako planula bez obzira na sve, ali Skip je bio jedinstven iuspevao je da je pogodi tamo gde je najosetljivija. Ona nije bila razmaženaprinceza, odrasla je na ranču i navikla je da radi sa ocem rame uz rame, aliznala je da joj ovaj grubi čovek ne bi poverovao kada bi mu to rekla.

- Ne? - pogledao ju je iskosa. - Tvoj izgled govori nešto drugo.

- Moj izgled? - procedila je kroz stisnute usne. - Moram da izgledamlepo zbog posla jer su mi potrebne napojnice. A to što radim kaokonobarica ne znači da je to sve što želim u životu. Kada mi je otac umro,morala sam da napustim školu.

- Verovatno školu lepote - podsmehnuo se.- Ne - odmahnula je glavom rešena da mu se ne pravda. - A koža mi

nije preplanula zato što sam učila i mnogo vremena provodila uzatvorenom.

- Čime si se bavila? - upitao je pomalo zainteresovano.

- Ne tiče se - uzvratila je zagledavši se kroz prozor.

- Kako hoćeš - slegnuo je ramenima. - Ipak, bilo bi lepo da prestanešda se duriš i da mi kažeš gde živiš. Pretpostavljam da je negde u ovom

pravcu ali, koliko znam, pored mog ranča tu je još samo ranč Vilsonovih.- Tamo živim - promrmljala je nadajući se da nije previše pocrvenela.

- Živiš kod Edija? - upitao je u neverici.

- Ne, živim kod njegove majke - odgovorila je zbunjena izrazomolakšanja na njegovom licu. - On ti se ne dopada, zar ne?

- Ne - odmahnuo je glavom. - Trči za svakom suknjom, a oženjen je.

Tora je duboko uzdahnula nimalo oduševljena time što su njenesumnje u vezi sa Edijem Vilsonom bile opravdane. Nije mogla da sprečidrhtaj koji joj je prošao čitavim telom i, naravno, to nije promaklo Skipu.

- Vidim da znaš o čemu pričam - promrmljao je pogledavši je. - I lepoje znati da ne spavaš s njim.

- Da li uvek kažeš ono što ti je na umu? - pogledala ga je zapanjeno.

- Da - osmehnuo se.

- I ne brineš da li ćeš time nekoga uvrediti? - upitala je prekrstivširuke ispod grudi. - Od kada sam te srela, stalno me vredaš.

- Da li bi više volela da te lažem? - izvio je obrvu.

- Ne - duboko je uzdahnula svesna toga da je on u pravu. - Ali moždabi ipak trebalo da malo razmisliš pre nego što nešto izgovoriš. Neki suljudi osetljivi i lako im je povrediti osećanja.

~ 12 ~


13/69

- Hoćeš da pazim da ne povredim nečija osećanja? - pogledao ju je uneverici.

- Pogledaj me, dušo. Da li ti ličim na nekoga kome je stalo do toga šta

ljudi misle i osećaju? - Samo sam rekla - slegnula je ramenima. - Neki ljudi bi bili uvređeni.

- Baš me briga - obrecnuo se. - A sad, da se vratimo na temu EdijaVilsona.

- On me ne interesuje - rekla je brzo.

- Nisam to rekao, Tora - odmahnuo je glavom. - Samo hoću da se držišpodalje od njega. Ako ga pogledaš tako kako mene gledaš poslednjihnekoliko minuta, pomisliće da ti se dopada.

Skip je otvoreno proučavao njen profil razmišljajući o tome kako biverovatno izgledala još lepše bez šminke. Doduše, nije se preteranonapadno šminkala, ali on je osećao da se ispod toga krije ona retkaprirodna lepota.

- Sviđa mi se njegova majka - rekla je pokušavajući da promeni temu.

- Svi vole gospođu Vilson - promrmljao je zamišljeno. - Niko ne znakako je on ispao takav kreten pored takve majke.

- Pretpostavljam da ti nisi oženjen - izgovorila je Tora pre nego što jerazmislila, pa se ujela za jezik.

- Ni u ludilu - odmahnuo je glavom. - Žene su samo zbir nevolja. - Nisu sve - ustvrdila je.

- Jesu - rekao je tvrdoglavo. - Koliko ti je godina? Mlada si, mada sidrčna kao da ti je trideset godina. Pretpostavljam da imaš dvadeset dve,možda dvadeset tri.

- Dvadeset.

- Potpuno van domašaja - pogledao ju je pomalo iznenađeno. - AkoEdi pokuša bilo šta, samo mu reci da ću ja popričati s njim.

- I to, kao, treba da ga uplaši? - upitala je ironično. - On dobro zna kakav sam kada sam ljut, dušo - osmehnuo se. -

Trebalo bi da zna da mora da te ostavi na miru, to čak i ja znam sa svojetrideset i dve.

Njegove poslednje reči zasmetale su joj iz nekog razloga jer je sebesmatrala mnogo zrelijom od vršnjaka. Ovoga puta odlučila je da se branine razmišljajući o tome kako će to njemu zvučati.

- Dvanaest godina i nije neka razlika, a moj otac je uvek govorio da jeto samo broj. Nema ničeg lošeg u tome da se zabavljam sa starijim

muškarcem. I tata je bio petnaest godina stariji od mame. Osim toga,mislim da su mladići mojih godina nezreli.

~ 13 ~



14/69

Tek kada su te reči izletele iz nje, shvatila je da on može pomisliti damu se nabacuje, a to je poslednje što je želela. Samo je branila svojestavove i nadala se da je on neće pogrešno shvatiti ali, nažalost, desilo seupravo to.

- Čekaj! - uzviknula je kada je uhvatila pogled kojim ju je odmeravao.- Nisam mislila...

- Dušo, žene mi se nabacuju od kada sam ušao u pubertet - prekinuoju je. - Ne igraj igrice sa mnom, sve sam ih video. Samo zato što dobroizgledaš ne znači da će svaki muškarac pasti na kolena pred tobom.

- Kako izgledam? - ponovila je zbunjeno.

- Ti si prirodna plavuša, zar ne? - upitao je zaustavljajuću kamionetispred njene kuće.

- Kakve to veze ima...- Svakave - prekinuo ju je pomalo oštro. - Tvoji pokušaji da izgledom

postigneš nešto trajaće samo dok budeš imala to lepo lice.

- Zašto se uopšte trudim? - procedila je kroz stisnute usne. - Ti mislišda je svaka žena zavodnica. Trebalo je da pešačim i umrem od žeđi, bilo bimanje bolno! Verovatno misliš da sam namerno pokvarila kola da bihmogla da budem nasmao s tobom i tvojom privlačnom ličnošću!

- Dosta - nasmejao se podižući ruku da zaustavi lavinu reči koja se na

njega sručila. - Uši mi zvone.- Odlično! - iz očiju su joj sevnule varnice. - I mene glava boli zbogt ebe, pa smo kvit.

Mada Skip to ničim nije pokazao, bio je zaintrigiran kao nikada uživotu. Nikada nijedan muškarac ili žena nisu tako razgovarali s njim; jerje za to bila potrebna hrabrost. Možda je zrela za svoje godine, ali je ipakpreviše mlada i nije mu se dopao pravac u kojem su krenule njegove misli.

- U vezi s tvojim automobilom...

- Šta? - pogledala ga je namrštivši se.

- Moj auto-mehaničar će ga popraviti i dovešće ti ga sutra - rekao jezadovoljan promenom teme. - Kada sutra radiš?

- Pre podne - odgovorila je zbunjeno. - Neću da mi ti popravljaš...

- Doći ću ujutro da te odvezem na posao - uskočio joj je u reč. - Neraspravljaj se. Kola će ti biti gotova verovatno tek po podne, a ja ću ujutroionako biti na nogama. Dovešće ti ih pred restoran pre kraja smene.

- Ne mogu da ti platim - pobunila se. - I neću da imaš obavezu...

- Već sam ti rekao da ću u to vreme biti budan - ponovo ju je

prekinuo, ovoga puta sa osmehom na usnama. - Što se tiče plaćanja,

~ 14 ~


15/69

smislićemo nešto. Mi smo ovde navikli da pomažemo jedni drugima kadanas potera loša sreća. Možda ću te pozvati kada budem kosio žito.

- Umem da vozim traktor - ponudila je brzo.

- Ma šta kažeš? - podsmehnuo se.- Rekla sam ti da znam ponešto, ali ti izgleda voliš da svrstavaš sve

žene u isti koš - pogledala ga je ljutito. - Ko te je vaspitao?

- Dobar čovek - odgovorio je trudeći se da zadrži ozbiljan izraz lica. -Smatram da žene imaju svoje mesto i ulogu i da su u tome uspešne. Baškao i muškarci.

- Hvala na vožnji - rekla je.

- Biću ovde u pola šest - dobacio joj je pre nego što je zalupilavratima.

Tori je bilo dosta svega i zato je požurila u kuću da se istušira ipresvuče, rešena da više ne razmišlja o tom arogantnom čoveku. Za tovreme Skip se vratio do njenih kola i još jednom ih je pogledao dok ječekao šlep-službu.

Iskreno, bio je iznenađen kako su još uvek bila u voznom stanju sobzirom na to da je motor bio na izdisaju. Curilo je i ulje i nije biloneobično što se pregrejao.

Desetak minuta kasnije šleper je stigao zajedno s njegovim

prijateljem Stivom. - Koliko je zgodna? - upitao je Stiv pogledavši automobil.

- Puklo je crevo - rekao je Skip ignorišući pitanje. - Odšlepaj ga u mojuradionicu pa neka Bred vidi šta može da uradi.

- Znači, veoma zgodna - klimnuo je glavom izvlačeći uže za vuču. - Ipre nego što porekneš, da znaš da sam već video plavušu koja vozi ovakola.

- Ona je dete, Stive - pogledao ga je prekorno.

- Nema šanse, ne ta mala. - Dvadeset joj je godina - izgovorio je strogo.

- Nikada ne bih pogodio... sa onakvim telom - Stiv se počeša po bradi.- Malo sam mladi od tebe, pa...

- Moraćeš da staneš u red - prekinuo ga je suvo. - Bil Stons je rekao daće je pozvati na igranku.

- Nema problema, takvu nagradu vredi čekati.

Skip se nesvesno namrštio pitajući se šta je to u toj devojci da je želesvi slobodni i oženjeni muškarci. Duboko je uzdahnuo jer je znaoodgovor: devojka je lepa, dobra i inteligentna.

- Samo odšlepaj prokleta kola - progunđao je iznervirano.~ 15 ~



16/69

- Da pošaljem račun devojci? - Stiv je odlično poznavao taj njegov ton.

- Ne, ja ću platiti - odmahnuo je glavom. - Pokušava da stane na noge.

- Časti me pivom kad stignemo i račun će biti izravnat.

Pola sata kasnije Stiv je pažljivo otkačio Torin automobil ispredSkipove radionice. Bred, osamnaestogodišnji mladić koji je pobegao odkuće i živeo kod Skipa već četiri godine, počeo je da odmahuje glavom uneverici.

- Da li je ovo šala, Skipe? - pogledao ga je sumnjičavo.

- Samo ih popravi - rekao je oštro. Skip je osećao da mu je strpljenjena izmaku a to je bilo u vezi s lepoticom i njenim beskorisnim kolima. Udrugoj situaciju rekao bi Stivu da ih odveze na otpad umesto što jezahtevao od Breda da ih popravi.

- Da popravim... ovo? - ponovio je mladić zapanjeno. - Ovo jenajobičnija krntija, a još nisam ni podigao haubu.

- Pripada devojci - rekao je Stiv u poverenju.

- Naravno - Bred klimnu glavom. - Bolje komade gurali smo s litice.Bolje bi bilo da je ta devojka nešto posebno.

- Jeste - Stiv se značajno osmehnu ignorišući Skipov pogled. - Ona jejedini razlog zbog kojeg idem u Molin restoran.

- Ma št a kažeš? - mladić ga zainteresovano pogleda.

- Ima savršeno telo koje...- Vas dvojica, izgleda, imate višak zuba - prekide ga Skip. - Pokažite

malo poštovanja.

- Kako ti kažeš - momak sleže ramenima podižući haubu. - Ovo neće biti gotovo do sutra.

- Znam - Skip duboko uzdahnu. - Promeni ulje, očisti svećice i proverigume.

- To neće mnogo pomoći.

- Učini sve što možeš i pustiću te da pilotiraš cesnom - provukao jeprste kroz kosu. - Devojka živi na Edijevom ranču i svakoga dana vozi se ugrad na posao. Obojica znamo da bi joj Edi ponudio lakši način da zaradinovac, zato joj pomozi.

- Rado - Bred je startovao motor. - Ovaj ima još najviše nekolikonedelja života.

- Daj sve od sebe - promrmlja Skip uzdahnuvši.

- Ako se slažeš da potrošim na njih više nego što vrede, možda mogunešto da učinim - mladić se počešao po glavi. - Ali to mi nije logično makoliko zgodna ta devojka bila.

- Prekini - Skip ga preteći pogleda. - I popravi prokleta kola.~ 16 ~


17/69

Potom se okrenuo dajući znak Stivu da ga prati. U prolazu se izvikaona jednog rančera koji je besposlen sedeo na ogradi korala. Mada se inačenije bunio ako njegovi ljudi neplanirano pauziraju, danas mu je svesmetalo.

Tora se spremala da legne kada je čula kucanje po vratima. Zbunjenoje zastala. Gospoda Vilson je odlazila u krevet nekoliko sati pre nje i ovakasna poseta nije značila ništa dobro. Kada je otvorila vrata, ostala jezatečena ugledavši Edija.

- Tvoja majka spava - hladno je rekla ne puštajući ga u kuću.

- Hteo sam da je vidim - osmehnuo se pružajući joj buket cveća. -Doneo sam joj ovo, ali pošto spava, daću ih tebi.

- Reći ću joj da si ih kupio za nju - promrmljala je uzimajući lepo

aranžirani buket. - Baš lepa noć - dodao je gledajući je značajno.

- Da, jeste - klimnula je glavom. - Šteta što ne mogu da uživam u njoj.Moram rano da ustanem, radim.

- Ne bi trebalo toliko da radiš - pogledao ju je naizgled zabrinuto. -Previše si mlada i lepa za to. Mogla bi da dođeš da radiš u mojoj firmi.

- Ne, hvala - naterala je sebe da se osmehne. - Zadovoljna samnapojnicama, a Moli i Garet veoma su fini prema meni.

- Gde ti je auto? - upitao je pokazujući prazno mesto pred kućom. - Pokvario se - promrmljala je uzdahnuvši. - Srećom, naišao je Skip

Katler. Rekao je da će ga popraviti. I bio je toliko ljubazan da se ponudi dame ujutro odveze na posao.

- Stvarno? - pogledao ju je iznenađeno.

- Da - klimnula je glavom trudeći se da se ne nasmeje glasno. - On jebaš fin čovek.

- Pa... izgleda da ne mogu ništa više da ti ponudim - promrmljao je Edinezadovoljno.

Tora je odahnula kada joj je poželeo laku noć, zbunjena činjenicom daje bilo dovoljno spomenuti Skipovo ime da se Edi povuče. Tu je, očigledno,bilo još nečega o čemu su obojica ćutali.

~ 17 ~



18/69

3 poglavlje

Tora je upravo oblačila džemper kada se narednog jutra ogromni crnikamionet zaustavio ispred kuće. Uzela je tašnu i požurila prema vratimada ne bi probudila gospodu Vilson. Bilo joj je potrebno mnogo veštine dabi se popela u visoki kamionet.

- Nemaš ništa da mi kažeš? - Skip ju je pogledao kada je konačnouspela da se smesti na sedište.

- Bojim se da bi me u tom slučaju ostavio nasred puta, a ne smem dazakasnim - zaključila je prekrstivši ruke ispod grudi.

- Nikada to ne bih uradio dami - nasmejao se.

Tora ga je iznenađeno pogledala shvativši da ga nikada nećerazumeti. U jednom trenutku bio je užasan, gotovo zao, a već u sledećemuputio joj je kompliment, ali tako da zvuči kao uvreda.

- Kako ti je umro otac? - upitao je neočekivano. - Moj je umro pre trigodine ostavivši za sobom udovicu i trinaestogodišnju kćerku da brinemo njoj.

- Srčani udar - odgovorila je kratko. - Imaš sestru?

- Zoi - klimnuo je glavom. - Moja maćeha je previše zauzeta trošenjem

nasledstva da bi vodila računa o njoj. Zapravo, nije ona loša osoba, samoje premlada da bi vodila računa o trinaestogodišnjoj devojčici.

- Zato si ono juče rekao - promrmljala je zamišljeno.

- Šta? - zbunjeno ju je pogledao.

- Da sam premlada za tebe - izgovorila je ne razmišljajući.

Skip ju je netremice posmatrao onoliko dugo koliko je smeo daskrene pažnju s puta pred sobom i nije mu promaklo crvenilo na njenimobrazima. Očigledno nije navikla da je tako posmatraju, što je čudno sobzirom na njenu neobičnu lepotu.

Ta njena skromnost činila ju je još privlačnijom u njegovim očima.Smetalo mu je to što je svaki put pronalazio nešto novo što mu sedopadalo na njoj jer je zaista smatrao da je previše mlada za njega.

Voleo je starije i iskusnije žene, a za ovo kratko vreme postalo mu jejasno da ta devojka ima veoma malo iskustva. Ipak, iz nje je izbijalosamopouzanje i nije dozvoljavala da je njegov temperament uznemiri.

Osim toga, devojka je bila potpuno naivna i iz nekog razloga imuna nanjegov odbrambeni stav. Sve to zajedno činilo je magičnu kombinaciju, ali

dobro je znao da bi veza s njom značila nevolju u svakom pogledu.

~ 18 ~


19/69

- I jesi premlada - konačno je rekao. Tora je tek tada shvatila svojugrešku jer je verovatno ponovo pomislio da mu se nabacuje, a to joj nijebilo ni na kraj pameti. Problem je bio u tome što je on najprivlačnijimuškarac koga je u životu videla. U momentu se trgnula shvativši da zuriu njega.

Njen pogled nije promakao Skipu, kao ni ponovno crvenilo njenihobraza i postalo mu je jasno da ne sme da provodi toliko vremena unjenoj blizini. Privlačnost je bila obostrana, ali ovoga puta nije smeo da seprepusti.

Pola sata kasnije zaustavio se ispred Molinog restorana i požurio jeda joj pomogne da izađe. Tora je u prvom trenutku bila iznenađena, alije posle njegovog nemarnog komentara kojim je poništio džentlmenski

gest ljutito stisnula usne i visoko podignute brade ušla U restoran.- Budala - promrmljala ie odmahnuvši glavom.

- Budala? - Moli ju je zbunjeno pogledala. - Šta se desilo? Zašto jeSkip...?

- Kola su mi se pokvarila - duboko je uzdahnula. - Povezao me je kućii rekao da će ih popraviti.

- Skip? - Moli ju je gledala u neverici.

- Zar to nije uobičajeno za njega? - sada je Tora bila zbunjena.

- Ne kada si ti u pitanju - Moli odmahnu glavom. - Možda bi neštoslično učinio meni, svojoj sestri ili gospodi Vilson. Mislim, povezao bi tekući i odšlepao tvoj automobil, ali ništa više od toga.

- Nemoj da ti nešto padne na pamet - Tora ju je pogledala širomotvorenim očima. - On je nesnosan!

- Meni je ličio na pravog džentlmena - Moli se osmehnula.

- On?! - Tora je zabacila glavu. - Samo mi je pomogao da izađem jersam gotovo pala dok sam ulazila. Nisi čula šta mi je rekao dok mi jepomagao da siđem. Rekao mi je da ne želi tužbu zato što sam nespretna!

Otkad sam ga upoznala, samo me vređa! Prihvatila sam njegovu pomoćzato što sam bez novca i što bih, u protivnom, morala da prihvatimEdijevu pomoć, a od njega se ježim.

- Nemoj da te zavara Skipovo ponašanje - Moli se tiho nasmejala. -Ima on meko srce, samo ga krije. Obožava svoju mlađu sestru i nikadaništa nije rekao protiv njene majke koja putuje svetom i baš je briga zakćerku.

- Nikada ništa nije rekao protiv nje zato što bi tako uvredio svojusestru - zaključila je Tora. - Toliko i ja znam, ali ga to ne sprečava da

donosi zaključke u vezi sa mnom.

~ 19 ~



20/69

- A Edija što se tiče, pobrini se za to da shvati da nisi ničija igračka -starija žena se naglo uozbiljila. - Ako te samo takne, tresnuću ga tavom poglavi.

- Skip je već rekao da će porazgovarati s njim ukoliko bude potrebe -devojka se zahvalno osmehnula. - Stavila sam to sinoć do znanja Edijukada je navratio.

- Pokvarenjak - ljutito promrmlja Moli. - Dobro je što te je Skip uzeo uzaštitu.

- Samo je rekao da će porazgovarati s njim - Tora sleže ramenima.

- Što u njegovom slučaju znači da će mu polomiti sve kosti ako te samo neobično pogleda.

- Dobro, predajem se! - devojka je počela da mlatara rukama. - Taj

čovek je nemoguć. Do kraja smene Tora je bila premorena, noge su je bolele, a pred kraj

radnog vremena Skip se pojavio i kratko joj klimnuo glavom.

Mada je pristupačan kao kaktus, ljudi ga poštuju, pomislila jegledajući kako ga gosti pozdravljaju.

Duboko je uzdahnula. Znala je da njegov dolazak može da znači samojedno: njen automobil još nije popravljen i on je došao da je odveze kući.To joj se nije dopalo jer je bila nervozna kada bi ostala nasamo s njim.

- Vidim da je Skip opet došao - rekao je Garet kada je donela prljavoposude u kuhinju.

- To ništa ne znači - požurila je da objasni. - Verovatno moja kola jošuvek nisu u voznom stanju.

- On je odličan auto-mehaničar, dušo - pogledao ju je Garet. - Sredićeih ili će onaj njegov momak to uraditi.

- Momak? - ponovila je.

- Bred - Garet klimnu glavom. - Pobegao je od kuće zbog nasilnogočuha i Skip ga je pokupio dok je stopirao. To je bilo pre nekoliko godina.Naučio ga je sve o motorima i napravio od njega odličnog auto-mehaničara. Klinac obožava zemlju po kojoj Skip hoda.

- On i mnogi drugi - odmahnula je glavom.

- Bavi se i dobrotvornim radom - dodao je Garet osmehnuvši se. -Mnogima je pomogao. Organizuje lokani rodeo, a sav prihod uplaćuje udobrotvorne svrhe.

Tora duboko uzdahnu pomislivši da baš kada stvori sliku o tomčoveku, čuje nešto novo zbog čega se ona promeni. Na svoje iznenađenje,

otkirala je da i ona počinje da mu se divi kao i svi ljudi tog kraja.

~ 20 ~


21/69

- Nemoj da te njegove bodlje uznemiravaju, dušo - Garet joj namignu.- Mislim da mu se dopadaš inače ne bi bio ovde.

- Već mi je rekao da ne voli ženske igrice i da sam premlada za njega.

- Znači, ipak ima nečeg? - zainteresovano ju je pogledao.- Naravno da nema!

Niko ne može da bude baš toliko dobar, pomislila je pomaloiznervirano jer su ljudi, izgleda, osećali potrebu da ga kuju u zvezde.Duboko je uzdahnula pomislivši na to da bi se Skip verovatno mnogodopao njenom ocu.

Skip je bio veoma zgodan i privlačan muškarac i bio je svestan toga,ali iz nekog razloga ona mu se nije dopala. Čim je izašla iz kuhinje,presrela je pogled njegovih dubokih zelenih očiju pa je prisilila sebe da se

osmehne.- Spremna? - upitao je ustajući.

Tora ga pogleda progutavši reči koje su joj bile navrh jezika. Nije jojponudio nikakvo objašnjenje u vezi s njenim automobilom, kao ni zašto jedošao po nju. Ipak, nije mogla tek tako da zahteva da joj vrati kola jer jeplatio šlepanje i trudio se da ih popravi.

Tora je duboko uzdahnula. Iznenađeno ga je pogledala kada ju jeuhvatio za ruku i poveo prema izlazu. Nisu joj promakli ni zainteresovani

pogledi nekolicine gostiju, ali odlučila je da sve to ignoriše. - Tvoj auto još nije gotov - rekao je kada su izašli na ulicu.

- To sam shvatila - trudila se da prikrije razočarenje.

- Trebaće nekoliko dana - dodao je otvarajući vrata kamioneta.

Tora je zaustila nešto da kaže, ali on ju je sprečio zatvaranjem vrata.Imao je manire neobrazovane životinje i u trenutku je uspevao da raspalibes u njoj. Nije znala da može tako lako da plane dok nije upoznala njega.

- Treba li da stanemo negde usput? - upitao je startujući motor. -Trebaju li ti namirnice ili nešto slično?

- Umem da krotim konje, vozim traktor, umem da žigošem ivakcinišem stoku - nabrajala je plašeći se da će je prekinuti. - Živela samna ranču čitavog života i znam...

Tora je naglo zaćutala shvativši da je on nezadovoljno posmatra isledećeg trenutka izgubila se u dubinama njegovih zelenih očiju. Makoliko se trudila, ništa nije mogla da pročita s njegovog lica i to jepočinjalo da je nervira.

Skip je duboko uzdahnuo shvativši da se ona oseća dužnom. Žene

koje je poznavao uzimale su ono što im je davao bez razmišljanja i rado su

~ 21 ~



22/69

mu pravile društvo u krevetu. Bilo mu je čudno to što je neko ponudio daodradi nešto što je on smatrao prijateljskom uslugom.

Iz nekog razloga znao je da je devojka ozbiljno mislila sve što je rekla,

ali je znao i to da je naporno radila u restoranu i da je pravila društvogospođi Vilson. Bila je premlada za toliki angažman i on joj neće datidodatni posao.

- Nije potrebno - odmahnuo je glavom.

- Onda mi danas vrati kola - rekla je tvrdoglavo.

- Nemoguće - pogledao ju je iskosa.

- Rekla si da znaš ponešto o motorima.

- Malo, ne mnogo - ispravila ga je. - Skipe, šta nije u redu s mojimautomobilom?

- Pretpostavljam da je u ovom trenutku rasturen na stotinu delova -odgovorio je osmehnuvši se - dok moj auto-mehaničar ponovo sastavljamotor.

- Šta si rekao? Molim te, zaustavi. Ne osećam se dobro.

Skip se zaustavio pored puta i ona je izašla. Kada je video da sedevojka ne vraća, duboko je uzdahnuo pitajući se šta da radi, jer je znaoda nije baš dobar utešitelj.

Nije umeo da se izbori ni sa svojom šesnaestogodišnjom sestrom u

trenucima kada je bila preterano emotivna. Stisnuo je zube i odmahnuoglavom pre nego što je izašao iz kamioneta, ali čekalo ga je iznenađenje.

Tora nije plakala, stajala je naslonjena na zadnji deo vozila, zagledanau Snežne planine u daljini. Naslonivši se jednom rukom na kamionet,netremice se zagledao u nju. Pomislio je da su svi bili u pravu kada surekli da je prelepa.

- Ti si dobar čovek, Skipe - rekla je ne pogledavši ga.

- Nisam - odmahnuo je glavom.

- Jesi - osmehnula se podigavši pogled.- Samo, iz nekog razloga ne pokazuješ to često. Ja više nikoga nemam,ali sam uvek mislila da ću biti dobro. Otac me je vaspitao tako da budemsamostalna i da se izborim sa ovakvim situacijama, ali čini mi se da nemogu...

- Svi tako mislimo kada smo na kraju živaca bilo mu je nelagodno.

- Mislim da se to tebi nikada nije desilo - pogledala ga je iskosa. - Molikaže da si bogat i pravi magnet za žene.

- Tačno - osmehnuo se. - Ali to ne znači da sam sve to lako dobio. Jesi

li sigurna da imaš samo dvadeset godina?

~ 22 ~


23/69

- U ovom trenutku osećam se kao da mi je dvaput toliko - duboko jeuzdahnula.

- Izađi sa mnom na večeru - rekao je iznenadivši i sebe.

- Ali čak ti se ne dopadam... - promrmljala je.- Nikada to nisam rekao - pobunio se. - To si to jednostavno

pretpostavila. Osim toga, pozvao sam te na večeru, nisam te zaprosio.

- Umeš da budeš baš težak, Skipe - namrštila se.

- Plašiš se da ostaneš nasamo sa mnom? - mirno joj je uzvratiopogled.

- Sanjaj! - procedila je kroz stisnute usne.

- To već liči na tebe - glasno se nasmejao.

- Ne nameravam da tako platim popravku - ponosno je podigla glavu.- Slamaš mi srce - spustio je ruku na grudi. - Ne brini, srce, nisam

toliko željan.

- Ne sumnjam u to - odmerila ga je od glave do pete.

Potom se okrenula i ušla je u kamionet ostavljajući ga da gleda zanjom. Skip duboko uzdahnu pomislivši da ta devojka očigledno nijesvesna šta takav pogled može da učini muškarcu.

Svi alarmi uključili su se u njegovoj glavi jer je znao da bi mogaopreviše da se veže za Toru. Bila je pametna, dobra i previše ranjiva uprkossnazi koju je pokazivala.

Sve njegove veze bile su jednostavne, bez obavezivanja i dubljihosećanja, a znao je da bi s tom devojkom bilo drugačije i... to nije želeo.Ušao je u kamionet, startovao motor i nastavio prema njenoj kući.

- Ovo je interesantno - namrštio se kada je ugledao Edija na tremukuće.

- Mogu da izađem na kraj s njim - rekla je samouvereno.

- Nisam siguran - odmahnuo je glavom.

- U redu - pomirljivo je prihvatila.- Poljubi me dok nas gleda - rekao je uhvativši je za ruku. - Neka

pomisli da smo u vezi pa će te ostaviti na miru.

- Zašto tako misliš? - promucala je.

- Zato što me je jednom naljutio - značajno se osmehnuo - i sada znada ne treba da se kači sa mnom.

- Užasno si arogantan - duboko je uzdahnula.

- To je običan poljubac, Tora - zagledao se u nju. - Već si se ljubila, zar

ne?

~ 23 ~



24/69

Skip je bio zatečen njenim oklevanjem jer bi svaka žena koju jepoznavao iskoristila priliku da ga poljubi ma kakav bio razlog za to. Znaoje kakva ga reputacija prati i bila je zaslužena, ali ovoj mladoj dami samoje ponudio način da se izvuče iz neprijatne situacije.

- Naravno - promrmljala je. - Samo mi je čudno jer znam da ti se nedopadam.

Sledećeg trenutka Skip ju je bez reči privukao sebi spustivši usne nanjene, a ona je refleksno obavila ruke oko njegovog vrata. Taj poljubacprobudio je u njoj osećanja o kojima ni sanjala nije.

Tora je bila kao obamrla dok su joj žmarci prolazili niz leđa. Skipovpoljubac bio je čarobno otkriće. Nikada pre nije osetila da u njoj imatoliko strasti i nikada nije osetila da joj je svaki nerv napet do pucanja.

- Moramo da prekinemo - rekao je napuklim glasnom.Ona je klimnula glavom, ali jedan deo nje kao da i dalje nije bio

svestan toga da ju je Skip nežno odgurnuo od sebe. Osećala je njegovuruku na svom struku i toplinu koja se širila njenim telom od tog dodira.

- Ovo nije smelo da se dogodi - rekla je kada se konačno pribrala.

- Ne, nije - složio se zamišljeno. Skip se zagledao u njene krupneplave oči i ponovo je potražio njene usne zavlačeći joj prste u kosu. Nijejoj rekao da je gospoda Vilson uvukla Edija u kuću da bi im omogućilaprivatnost, ali to više i nije bila predstava za njega.

- Sada je stvarno dosta - grubo je rekao odmičući se od nje.

Tora nije reagovala na njegov ton jer je bila na drugoj planeti, izgubljena u osećanjima koja su divljala u njoj. Nekako je znala da i on imaproblema da se izbori s onim što je poslednji poljubac izazvao.

- Bolje da pođeš - nagnuo se da joj otvori vrata. - Doći ću sutra ujutropo tebe u isto vreme.

Tora se zbunjeno osmehnula i brzo je izašla iz kamioneta ostavljajućiga duboko zamišljenog. Uzdahnuo je i provukao prste kroz kosu. Bio je

besan na sebe zbog onoga što je uradio i onoga što će tek uraditi. - Tora! - pozvao ju je spustivši prozor.

- Molim? - zastala je na stepenicama trema.

- Pomenuo sam večeru, sećaš se? - osmehnuo se kada je klimnulaglavom. - Vratiću se za tri sata.

Tora mu se ponovo osmehnula pre nego što je nestala u unutrašnjostikuće. Skip je pomislio da se ponaša suludo jer se nikada nije vezivao zatako mladu devojku.

Ipak, znao je da ovoga puta njegov razum nema nikakvu šansu jer muje Tora potpuno oduzimala dah, naročito kada bi ga pogledala onim

~ 24 ~


25/69

krupnim očima. Dvadesetak minuta kasnije zaustavio se ispred radionicegde je Bred popravljao devojčina kola.

- Kako napreduje? - upitao je.

- Završiću sutra - mladić ga pogleda preko ramena. - Šta je ovo? - pokazao je glavom blok motora koji je stajao nedaleko

odatle.

- Ono što si tražio - Bred izvadi krpu iz džepa i poče da briše ruke. -Rekao si mi da ga popravim i ja sam to učinio.

- Nisam ti rekao da promeniš čitav motor - odmahnuo je glavom. -Koliko će me to koštati?

- Ne želiš da znaš - mladić se osmehnu. - U svakom slučaju, jeftinije jenego da sam menjao deo po deo.

- Ovo nije odgovarajući motor - zagledao se pod haubu. - Primetićerazliku čim pritisne papučicu.

- Nisi hteo da se to desi? - Bred ga pogleda izvivši obrvu.

- Nisam - odmahnuo je glavom. - Već oseća da mi duguje.

- Seksi devojka oseća da ti duguje? - mladić se počešao po glavi. - Našta li sam mislio?

Skip ga namršteno pogleda. Naravno da Bred ništa loše nije video utome, ali njemu je jedva osamnaest godina i hormoni su mu u punom

pogonu. Zgodan je momak i sigurno već ima podosta iskustva sdevojkama.

Mada je bio strog prema njemu, Skip je veoma voleo tog momka izaštitnički se ponašao prema njemu. Odmahnuo je glavom odlučan daništa ne komentariše, samo mu je rekao da uveze automobil u radionicuda ga Tora ne bi videla.

Tora je bila užasno nervozna, ali bar je gospođa Vilson otišla sinu navečeru pa nije morala da trpi njegovo prisustvo. Naravno, i ona je bilapozvana, ali imala |e savršen izgovor. Izgleda da me je Skip nesvesnoponovo spasao, pomislila je osmehnuvši se.

Obukla je jednostavnu dugu plavu haljinu koja joj je savršenopristajala. Pustila je dugu kosu da slobodno pada niz leda i raščešljala ju jesnažnim pokretima.

Čula je motor Skipovog kamioneta mnogo pre nego što je ušao udvorište. Srce joj je snažno tuklo u grudima. Zaustavio se ispred kuće ipožurio je da joj pomogne da se popne jer je to bio poduhvat i bez dugehaljine.

- Hvala - rekla je kada je seo za volan.- Nema problema - odgovorio je startujući motor. - Edi je otišao?

~ 25 ~



26/69

- Odveo je majku na večeru.

- Kako se ponašao kada sam otišao? - upitao je zaustavivši pogled nanjenim usnama.

- Pristojno - pocrvenela je. Tora se zagledala kroz prozor jer je i pomisao na taj poljubac bila

dovoljna da je izbaci iz ravnoteže. On, očigledno, nema problema s tim,pomislila je uzdahnuvši, verovatno zato što ga žene saleću na svakomkoraku.

Skip se krišom osmehnuo kada je primetio da se postidela iusredsredio se na put pred sobom. Mada to ničim nije pokazao, tajpoljubac uzdrmao je i njega. Problem je bio u tome što se već ponašaozaštitnički prema njoj, a nije voleo komplikacije.

Tora se radoznalo osvrtala kada je nešto kasnije zaustavio kamionetispred velike bele kuće. Skip je izašao da joj pomogne da siđe u trenutkukada je plavokosi mladić stigao pred kuću.

- Zdravo - Bred im se osmehnuo.

- Ovo je Tora - Skip je zadržao njenu ruku u svojoj. - A ovo je mojauto-mehaničar Bred.

- Rukovao bih se s tobom, ali šake su mi masne - promrmljao jemladić.

- Ti popravljaš moj automobil? - upitala je osmehujući se. - Da - klimnuo je glavom pogledavši krišom Skipa. - Biće spreman

sutra.

- Hvala ti za sve što si uradio - odah nula je.

- Obrati se Skipu - mladić sleže ramenima. - On je insistirao da svesredim.

- Hajde - Skip je povuče za ruku. - Pokazaću ti kuću.

Tora je zaustila da se pobuni, ali je odustala shvativši da je Skip

namerno promenio temu. Duboko je uzdahnula i požurila za njim. Bila jeoduševljena kućom u kojoj je bio primetan španski uticaj.

- Da li ti se dopada? - upitao je Skip posmatrajući njeno lice.

- Divna je - klimnula je glavom. - I baš... velika.

- Ima dvanaest soba i trinaest kupatila - objasnio je ponosno. -Sagradio ju je moj deda, a moji preci došli su iz Španije.

- Moja majka je bila Norvežanka - rekla je gledajući zadivljeno okosebe.

- To objašnjava plavu kosu i plave oči - promrmljao je sebi u bradu.

Tog trenutka na vrhu stepeništa pojavila se devojka duge crne kose ikrupnih zelenih očiju, a Tora je odmah znala da je to Skipova mlađa

~ 26 ~


27/69

sestra. Kada ih je ugledala, zbunjeno je pogledala brata, pa Breda pre negošto se njen pogled zaustavio na Tori.

- Zdravo - uzdržano ih je pozdravila.

- Tora, ovo je moja sestra Zoi - Skip je prekorno pogledao tinejdžerku.- Obično je pristojnija.

- Izvini - Zoi je pocrvenela. - Zbunila sam se.

- Zbunila? - Tora se osmehnu.

- Da - devojka se trgnula ugledavši bratovljev opominjući pogled. -Nisam očekivala da si toliko lepa.

- Hvala - ovoga puta je Tora pocrvenela. - I ti si.

Zoi klimnu glavom osmehnuvši se.

Skip je Toru ponovo uhvatio za ruku i, pod izgovorom da želi da jojpokaže baštu, bacajući prekorne pogleda sestri i Bredu, poveo ju jenapolje. Ni on ni Tora nisu primetili da se Zoi istog trena okrenula Bredu.

- Ovo je predivno! - uzviknula je Tora kada je ugledala baštu. - Stičemutisak da sam na drugoj planeti.

- Moja domaćica je Italijanka - objasnio je. - Uživa u negovanju bašte.

- Pitala sam se ko vodi računa o ovom cveću - tiho se nasmejala. - Timi baš ne ličiš na nekoga ko bi se time bavio.

- To je ženski posao - slegnuo je ramenima.

- Naravno - pogledala ga je iskosa shvativši da je posmatra. - Šta?

- Ideš li na igranku s Bilom? - upitao je iznenadivši i sebe.

- Kakvo je to pitanje? - namrštila se pokušavajući da se seti o komepriča.

- Rekao je da će te pozvati. Zaboravi da sam to pitao.

Skip je zavukao ruke u džepove farmerki i netremice se zagledao udevojku dok se naginjala da pomiriše ružu. Nijedna žena ne može da budetoliko dobra kao ona, pomislio je, pogotovo ako izgleda ovako...

Ukoliko se pretvara, onda je neverovatno dobra u tome i on će moratida bude oprezan. Počeo je da se pita da li je napravio grešku kada ju jepozvao u svoju kuću. Iz priče je već znala da on ima novca, pa je mogućeda pokušava da ga ulovi.

Uznemirila ga je ta pomisao jer mu se Tora zaista dopadala više negobilo koja žena koju je upoznao. Ni onaj poljubac od pre nekoliko sati nijemogao da izbaci iz glave. Zato je odlučio da joj sutra vrati automobil uvoznom stanju i da završi tu priču.

Jednostavno, nije se usuđivao da rizikuje. Šta bi bilo ako bi se upustiou vezu s njom, a onda otkrio da nije iskrena? Trgnuo se kada je čuo glas

~ 27 ~



28/69

svoje domaćice kako ih doziva na večeru. Primetio je Torin iznenađenipogled kada ju je grubo pozvao da uđu.

- Skipe? - nesvesno se namrštila.

- Večera - rekao je kratko okrenuvši se i požurivši u kuću. Tora je duboko uzdahnula pitajući se šta li je sad bio razlog nagle

promene njegovog raspoloženja. Taj čovek je nemoguć, čim bi počeo dajoj se dopada, izrasle bi mu bodlje. Ipak, večera joj je prijala bez obzira nato što je bio neraspoložen.

Zoi joj se odmah dopala i bilo je očigedno da ju je stariji bratrazmazio. Iznenadilo ju je to što je Bred jedva izgovorio poneku reč, činilose da sve vreme gleda Zoi, osim kada bi mu se Skip obratio.

- Znači, ti si nova u gradu - rekla je veselo Zoi.

- Došla sam pre tri nedelje - potvrdila je Tora.- To je divno! Konačno sam upoznala nekoga s kim mogu da se

družim. Možemo da ti pokažemo toliko toga! Skip je sponzor rodea koji ćese održati za nekoliko nedelja, a sav prihod ide u dobrotvorne svrhe.

- Garet mi je rekao, ali nisam bila sigurna u to da je sve istina -promrmljala je pogledavši krišom Skipa. - Da li se ti takmičiš?

- Ove godine nisam imala vremena da jašem zbog obaveza u školi -nerado je priznala Zoi. - Najbolja sam u razredu i pokušaću u septembru

da uđem u tim navijačica. - Navijačica? - ponovio je Bred zapanjeno.

- Sve moje prijateljice to žele - devojka ga je ignorisala - pa samodlučila da se i ja priključim.

- Dozvolićeš joj da bude navijačica? - mladić namršteno pogledaSkipa. - Da li si poludeo?

- Očigledno - Skip je odmahnuo glavom.

- Zar ti nisi igrao fudbal u školi? - Bred ga je i dalje smrknuto gledao.

- Jesam - odgovorio je odsečno. - Razgovaraću još s njom o tome. - Pogledaj je, Skipe! - planuo je mladić.

- Svi momci iz tima poludeće za njom!

- Ja sam ovde! - ljutito uzviknu Zoi.

- Šta se dešava? - Skip upita gledajući čas jedno čas drugo.

- Ubiću svakoga ko ti se približi, Zoi! - Bred je naglo ustao uperivšiprst u devojku.

- Ako te bilo ko od onih praznoglavaca pogleda, polomiću ga!

- Nisam tvoje vlasništvo! - Zoine oči ljutito su sevnule.- Izađi napolje! - Skip je ustao besno odmerivši mladića. - Odmah.

~ 28 ~


29/69

- Šta to bi? - upitala je Tora zbunjenu devojku kada su ostale same.

- Devojke se stalno motaju oko njega - Zoi odmahnu glavom. - Veomalepe devojke. Ne mogu da se takmičim s njima. Zaljubljena sam u Breda

od svoje četrnaeste godine. Skip neće ni da čuje o mojim izlascima smomcima bar još godinu dana, a nema šanse da mi dozvoli da sezabavljam s Bredom. Veoma su stroga njegova pravila jer smatra da nijedopušteno zabavljati se sa zaposlenima.

- Bredu je stalo do tebe - Tora se ohrabrujuće osmehnu.

- Ali isto tako pokušava da me kontroliše - besno je ustala od stola. -To se neće desiti!

- Mislim da ću uživati u našem prijateljstvu - rekla je Tora požurivšiza devojkom.

- Da čujem! - rekao je Skip kada su se on i Bred pogledali u oči natremu.

- Ne mogu protiv toga - momak ga je hrabro pogledao u oči. - VolimZoi.

- Tek ti je osamnaest godina - Skip odmahnu glavom.

- Morao sam rano da odrastem, znaš i sam - slegnuo je ramenima. -Ako budeš zahtevao od mene da prestanem da je volim, odmah ću ti rećida ne mogu.

- Onda ćeš spakovati svoje stvari i nestaćeš odavde! - planuo je Skip. - Skipe...

- Neću ti dozvoliti da joj uništiš budućnost - grubo ga je prekinuo. -Ona će upisati koledž i neće imati vremena da održava vezu.

- Zapravo, nisam nameravao da ometam njeno školovanje - Bred jemolećivo pogledao svog poslodavca. - Mislio sam... kad bude spremna dase venčamo i...

- Tebi je osamnaest! - uzviknuo je Skip u neverici. - A Zoi je jedvašesnaestogodišnjakinja!

- Nisam mislio odmah - mladić ga zapanjeno pogleda. - Nisam budala!

- Nikada! - preteći je zakoračio prema Bredu, ali ga je sestrazaustavila.

- Nemoj da ga povrediš - Zoi se zaštitnički postavila ispred mladića.

- Primio sam te u porodicu i ovako mi vraćaš? - pogledao je Bredapreko sestrine glave.

- Nije tako - momak odmahnu glavom.

- Pokušao sam da se borim protiv toga, ali bilo je uzalud.

- Ti ideš u internat - besno je pogledao sestru a onda je prstompokazao u momka.

~ 29 ~



30/69

- A ti se seliš u kuću s kaubojima.

- Nemoj... - prošaputala je Zoi.

- Ili to ili Bred odlazi iz grada, a ti ideš u Evropu - grubo je prekinuo

sestru. - Previše sam ljut da bih sad završio ovaj razgovor, popričaćemokada se smirim. Tora, vodim te kući.

Tora se u sebi osmehnula, tako nešto je očekivala. Ne progovorivši nireč, krenula je prema kamionetu dok ju je on pratio u stopu. Ovoga putamogla je da razume njegovo raspoloženje. Nisu progovorili sve dok se nijezaustavio ispred kuće gospode Vilson.

- Oboje su mladi - počela je obazrivo. - Ali izgleda da se zaista vole. Ilibar misle da je tako.

- A kako ti to znaš, devojčice? - namršteno ju je pogledao. - Samo si

nekoliko godina starija od Zoi. - Četiri - prkosno je isturila bradu. - Mnogo toga može se naučiti o

životu za četiri godine, Skipe.

Potom je pomalo nespretno izašla iz kamioneta ne sačekavši da joj onpomogne. Skip ju je pustio jer se još uvek držao odluke koju je doneoranije te večeri. U protivnom, morao bi da prizna da mu se uvukla podkožu, a to nikako nije želeo.

~ 30 ~


31/69

4 poglavlje

Narednog jutra bilo joj je teško da ustane iz kreveta jer se čitave noćiprevrtala razmišljajući o onome što se sinoć desilo. Skip je bio uznemiren,a ona mu nije pomogla, možda bi bilo najbolje da mu se izvini jer se njezaista ne tiču njegove porodične stvari.

Odahnula je kada je čula poznati zvuk njegovog kamioneta jer sepitala da li će se jutros pojaviti. Ovog puta nije izašao da joj pomogne dase popne, što joj nije zasmetalo jer, s obzirom na njegovo raspoloženje,bio bi grub i na kraju bi se opet posvađali.

Čim se smestila, Skip je ubacio menjač u rikverc i, ne pogledavši je,

izvezao je kamionet iz dvorišta. Očigledno je još uvek mračno raspoložen,pomislila je primetivši da s vremena na vreme steže vilice.

- Prestani da zuriš u mene, Tora - obrecnuo se iznenada. - Užasnosam neraspoložen.

Tora nesvesno odmahnu glavom pitajući se kada on je bilo dobroraspoložen. Prekrstila je ruke ispod grudi i zagledala se kroz prozor,rešena da ne progovori s njim ni reč. Pola sata kasnije nestao je uz škripukočnica ostavivši je na pločniku ispred restorana.

Činilo joj se da tog dana vreme užasno sporo prolazi jer je bilanenaspavana i umorna. Oko podneva Skip se pojavio i, na njenoiznenađenje, seo je za jedan od Kasinih stolova. Kasi je zastala u polakoraka kada ga je primetila.

- Da li ste se vas dvoje posvađali? - upitala je pogledavši Toru iskosa.

- Nismo - rekla je iskreno. - Ničeg nema među nama, Kasi.

- Ljudi pričaju da ste vas dvoje zajedno.

- Šta? - Tora je zapanjeno pogleda. - To nije istina! Samo me je dvaputa dovezao na posao.

- Sad živiš u malom gradu - Kasi sleže ramenima. - Ali između nas ničeg nema - ponovila je odmahnuvši glavom.

- Ako je tako, onda ga ti usluži - pružila joj je jelovnik. - Taj čovek meplaši.

Pre nego što je uspela bilo šta da kaže, Kasi je otišla ostavljajući jezbunjenu nasred restorana. Duboko je uzdahnula i produžila do stola zakojem je sedeo Skip, zajedno s kaubojem koji ju je pozvao na igranku.

- Zdravo, srce - Bil ju je dočekao sa osmehom na licu. - Znači, ovde

radiš? Ovo će od sada biti moj omiljeni restoran.

~ 31 ~



32/69

- Jelovnik? - prisilila je sebe da se osmehne, svesna Skipovog upornogpogleda.

- Donesi nam dva specijaliteta - rekao je suvo.

- Nisi mi odgovorila. Hoćeš li sa mnom na igranku? - Bil je bio uporan.Tora se u tom trenutku setila kaubojevog imena shvativši da ju je

Skip prošle noći pitao za njega. Iako ga nije gledala, osetila je da je onnetremice posmatra dok je Bil strpljivo čekao da čuje odgovor.

- Ne mogu - konačno je rekla.

- Obećavam da ću se pristojno ponašati, srce - široko se osmehnuo. -Bez pritisaka.

- Jednostavno nemam vremena. Žao mi je.

- Ova devojka je baš posebna - Bil tiho zviznu kada se odmakla odstola.

Istog trenutka Skipovo raspoloženje postalo je još mračnije, znao jeda bi trebalo da se oseća bolje pošto je Tora odbila udvarača, ali nije. Preili kasnije prihvatiće nečiji poziv.

- Stiv mi kaže da popravljaš njen automobil - Bil ga pogleda iskosa.

- Da - odgovorio je kratko.

- Kako će ti platiti? Čujem da nema novca.

- Pazi šta pričaš - Skipove oči opasno su se suzile. - Ne trebazapočinjati takve gluposti, naročito ako nisu istinite.

- Samo sam se pitao postoji li drugi razlog zbog kojeg me je odbila -Bil sleže ramenima.

- Možda si previše ružan - procedio je Skip kroz stisnute zube.

Tora je pogledala preko ramena kada je čula Bilov glasan smeh, iprimetila je da Skip ljutito odmerava prijatelja. U sledećem trenutkupodigao je pogled na nju. Osetivši da joj se grlo steže, brzo je produžila ukuhinju.

Skip joj se dopadao, možda i više nego što je bila spremna sebi daprizna, ali, po svemu sudeći, ona njemu nije. Sada su tračevi o njimadvoma počeli da se šire i Tora je bila uverena da će on nju okriviti za to.

Kada je izašla iz kuhinje noseći njihovu porudžbinu, osmehnula seugledavši Breda kako ulazi u restoran igrajući se ključevima. Oduševila sekada je videla da seda pored Skipa, što je značilo da su se ipak pomirili.

- Želiš li i ti nešto, Brede? - upitala je kada je stigla do njihovog stola.

- Već sam jeo - osmehnuo se pružajući joj ključeve. - Prede kaomačkica.

- Hvala vam obojici - rekla je iskreno.

~ 32 ~


33/69

- Nemoj mnogo da pritiskaš gas dok se ne navikneš - promrmljao jeBred.

- Dobro - klimnula je glavom i pogledala Skipa. - Zvaću te kasnije.

- Biću zauzet - odgovorio je ne pogledavši je.Tora je osetila da joj crvenilo obliva obraze, a onda je požurila da se

udalji. Pitala se zašto je uvek morao da bude tako grub i da se tako ružnoponaša prema njoj pred drugima. Očigledno mu nije stalo do nje.

- To je bilo grubo, Skipe - promrmljao je Bil kada su ostali sami.

- Gledaj svoja posla - obrecnuo se. Kada je nekoliko minuta kasnijeugledala Moli na vratima restorana, Tora je odahnula jer je to značilo da jenjena smena završena. Uzela je svoje stvari i bez osvrtanja napustilarestoran, nesvesna Skipovog pogleda.

Skip je duboko uzdahnuo. Ništa Tori nije obećao, a u ovom trenutkusestra mu je prioritet. Bred je obećao da će se pristojno ponašati i on muje verovao, ali Zoi bi mogla da bude... pa, problematična sada kada zna štataj momak oseća prema njoj.

- Hajde, idemo - brzo je ustao.

- Naravno - Bred klimnu glavom. - Vidimo se, Bile.

- Dolaziš li na ples? - upita kauboj mladića. - Kladim se da nekazgodna devojka jedva čeka da...

Bred nije čuo šta je Bil hteo da kaže jer ga je Skip grubo uhvatio zaruku i povukao prema izlazu iz restorana. Pustio ga je tek kada se se našlina ulici, i to samo zato što je primetio radoznale poglede prolaznika.

- Rekao bih mu da takve nema - pobunio se mladić trljajući mišicu.

- Naravno da bi - procedio je Skip kroz stisnute zube. - Ulazi ukamionet.

Bred je odlično poznavao Skipova raspoloženja i dobro je znao da netreba da se raspravlja s njim. Bili su na putu kući kada mu je pažnjuprivuklo nešto pored puta. Naglo se uspravio ugledavši poznatiautomobil.

- Skipe! - viknuo je pokazujući rukom.

- Prokletstvo! - naglo je zakočio i iskočio iz kamioneta.

U nekoliko koraka našli su se pored prevrnutog automobila čiji su setočkovi još uvek okretali u vazduhu. Skip je pritrčao vozačevoj straniugledavši Toru u nesvesti, privezanu sigurnosnim pojasom.

- Tora! - uzviknuo je jer je primetio krv na njenom licu. - Donesipajser iz kamioneta! - doviknuo je Bredu.

- Osećam gas! - Bred se namrštio.- Požuri! - viknuo je Skip pokušavajući da otvori vrata.

~ 33 ~



34/69

Mladić se vratio za minut i posle nekoliko pokušaja uspeli su daodvale vrata i da izvuku onesvešćenu devojku. Skip ju je podigao unaručje i gotovo otrčao s njom do kamioneta, a Bred je brzo startovaomotor.

Tori se činilo da ju je udario kamion. Polako je otvorila očiprepoznavši karakteristične mirise bolnice. Podigla je ruku i dotaklaslepoočnicu osetivši pod prstima gazu, a sledećeg trenutka ugledala jeSkipa Katlera.

- Umrla sam - promrmljala je.

- Nisi - osmehnuo se odmahujući glavom. - Ali bilo je blizu.

- Šta se desilo? - upitala je zbunjeno.

- Uletela si u jarak pored puta - naglo se uozbiljio.

- Stvarno? - namrštila se osećajuci užasnu glavobolju. - Vidim da se ne sećaš - Skip duboko uzdahnu. - Imaš blagu kontuziju

glave od udarca u volan, ali nemaš nijednu slomljenu kost. Imala si sreće.

- Kako da ne - prevrnula je očima. - Sad nemam automobil.

- Bred ga je previše dobro sredio - promrmljao je. - Oseća se užasno.

- Rekao mi je da budem pažljiva, a ja sam... - odmahnula je glavom. -Nisam slušala.

- Ja sam te uznemirio - rekao je zavukavši ruke u džepove.

- Nisi me ti izgurao s puta.- Kupiću ti novi automobil - odlučio je u momentu.

- Nećeš! - pokušala je da sedne, ali ju je on sprečio.

- Ja sam odgovoran za nesreću - rekao je glasom koji nije trpeopogovor. - Doći ću sutra da te odvezem kući.

- Nemoj se truditi.

- A ti se ne raspravljaj sa mnom - dobacio je pre nego što je izašao.

Tora duboko uzdahnu pomislivši da se on sada možda oseća krivim,ali da će pokazati svoje pravo lice čim poveruje da se iskupio. Ništa niježelela od njega, nije želela da duguje ni njemu ni bilo kome drugom.

Znala je da nema načina da mu se oduži za ono što je dosad učinio zanju, a on je nastavio da glumi njenog dobročinitelja. Osim toga, bila jebesna na njega što ju je naterao da prihvati njegovu pomoć. Nije imalaizbora i on je to znao.

Kada se sledećeg jutra pojavio, doneo joj je cveće i izgledao je pomalozbunjeno.

Tora se osmehnula u sebi jer je veći deo njene ljutnje nestao prekonoći i bila je čvrsto rešena da mu se oduži za sve.

~ 34 ~


35/69

- Zoi ti je ovo poslala - promrmljao je spuštajući cvece na stočić.

- Lepo od nje - osmehnula se uspravivši se u krevetu.

Skip je zaustio nešto da kaže, ali je zanemeo kada mu se pogled

zaustavio na njenim grudima. Bolnička pidžama očigledno joj je bilavelika i nije bila dobro pričvršćena, pa je skliznula s ramena otkrivajućinjene grudi kada se uspravila.

Tora je posmatrala cveće i ništa nije primetila do trenutka kada jepotražila njegov pogled i otkrila na šta je usmeren. Bila je toliko zatečenada ga je netremice posmatrala ne pokušavajući da prikrije svoju nagost.

- Mrzim ove stvari - promrmljao je povlačeći njenu pidžamu naviše. -Ali ne i danas.

- Nemoj to da mi govoriš - prošaputala je jedva čujno.

- Da li te to uznemirava? - upitao je dubokim glasom.Tora je bila nemoćna da mu odgoviri i zato je samo klimnula glavom,

a pre nego što je uspela da se pobuni Skip se nagnuo dotakavši usnamanjene.

Obuhvatio joj je lice dlanovima i istog trenutka ona je bila potpunoizgubljena.

Tora je mislila da je onaj poljubac u njegovom kamionetu bio neštoposebno, ali ovaj joj je potpuno pomutio pamet. On je bio najagresivniji

muškarac koga je upoznala, prepun snage. Ipak, u njegovom zagrljaju osećala se tako sigurno i zaštićenom.

Njegov poljubac bio je pravi poljubac ljubavnika koji je umeo da zadovoljiženu. Duboko je uzdahnula kada je osetila njegovu ruku na svojimgrudima.

- Dozvoli mi da te odvedem kući - prošaputao je tik uz njeno uvo.

- Ja... - odmahnula je glavom.

- Ne možemo.

- Ja mogu - spustio je usne na koren njenog vrata.- Moraš da prestaneš - pobunila se neubedljivo.

- Znam, ali ti si poput droge - mrmljao je na njenim usnama.

Oboje su se trgnuli kada su čuli da neko diskretno pročišćava grlo iTori je bilo drago što je Skip krupan i što ju je potpuno zaklanjao.Očajnički ga je uhvatila za košulju u nadi da se neće pomeriti u stranu.

- Ako si završio sa zavođenjem mog pacijenta, Skipe - čula je lekarovglas - potrebna mi je da potpiše otpusne papire.

- Naravno, Džek - pogledao ga je preko ramena, nimalo uznemirennezgodnom situacijom.

~ 35 ~



36/69

Kada su ostali sami, Tora je duboko uzdahnula. Zar je moguće da jojje toliko pomutio razum da je zaboravila gde se nalazi?

- Šta je bilo? - upitao je primetivši njeno namršteno lice. - Džek neće

pričati o onome što je video.- Nije reč o tome - odmahnula je glavom.

- Ako će ti biti lakše, ovo je i meni novo - rekao je iskreno.

- Dobro - promrmljala je posle kraćeg ćutanja. - Šta će sad biti?

- Pretpostavljam da ti dugujem odgovore pošto sam ovo započeo. Nemogu mnogo da ti obećam, ali posle ovog poljupca znam da ćemo sesavršeno uklopiti.

- Uklopiti? - ponovila je.

- U krevetu, dušo - osmehnuo se značajno. Tora je bila uverena da nikada u životu nije toliko pocrvenela kao utom trenutku. Od početka je znala da je Skip otvoren i da uvek kaže onošto misli, ali ovo ju je ipak zateklo nespremnu.

- Ti se, izgleda, ne slažeš sa mnom - pogledao ju je primetivši njenomrštenje.

- Da... Ne! - odmahnula je glavom. - Nikada nisam dobila sličanpredlog.

- Ne brini, dušo - tiho se nasmejao. - Ti i ja bismo lako mogli da

zapalimo krevet.- Nisam to mislila - ponovo je pocrvenela.

- Ako bih te podsetio...

- Ostani tamo! - brzo je podigla ruku.

- Onda je najbolje da se obučeš - nasmejao se.

Tora nije čekala da joj dva puta kaže, brzo je uzela svoje stavi ipožurila u kupatilo da se obuče. Kada je zatvorila vrata za sobom, oslonilase svom težina na njih i duboko je uzdahnula. Trebalo joj je nekoliko

trenutaka da se smiri.Skip je netremice gledao u vrata koja su se zatvorila za njom. Još uvek

nije mogao da poveruje u to da je ta devojka začas uspela da probudistrast u njemu. Prošlo je mnogo vremena od kada je osetio nešto slično.

Kada je izašla iz kupatila, bez reči joj je pružio ruku i, na njegovoiznenađenje, ona ju je prihvatila. Strpljivo je čekao dok je potpisivalapapire i nije mu promaklo njeno mrštenje i pogled koji mu je uputila.

- Mislim da ću te ubiti - procedila je kroz stisnute zube kada mu jeprišla.

- Šta sam uradio? - pogledao ju je sa osmehom.

~ 36 ~


37/69

- Platio si moj bolnički račun - iz očiju su joj sevale varnice. - Moramoda porazgovaramo o svemu što ti dugujem.

- Kasnije - rekao je glasom koji nije trpeo pogovor.

- Počeću da ti otplaćujem pomalo od plate - izjavila je čim su seli ukamionet.

- Ne dolazi u obzir - odmahnuo je glavom.

- To nije fer, Skipe! - pobunila se trudeći se da kontroliše bes.

- Pre svega, oboje znamo da ja to mogu da priuštim - rekao jepogledavši je iskosa. - A drugo, ne bi bila ovde da nije bilo mene. Dakle,moja je obaveza da se pobrinem za tvoj bolnički račun. I, treće, za mene jeto sitnica. Duboko je uzdahnula.

- Osećam se užasno! Dozvoli mi bar da ti pomognem na rodeu!

- Kako bi mogla da mi pomogneš? - konačno je upitao.

- Nekada sam učestvovala u trkama konja, sve dok moj otac nijemorao da proda moju kobilu zbog dugova - zatreptala je pokušavajući dazaustavi suze. - Mogu da merim vreme ako hoćeš. U suštini, mogu daradim bilo šta, pošto se razumem u rodeo.

Tora ga je gledala nadajući se da će još nešto reći, ali kako je onuporno ćutao, zagledala se kroz prozor. Ostatak vožnje do njene kućeprotekao je u tišini, a ona je izegavala da ga ponovo pogleda.

- Bred će ti ujutro dovesti automobil da možeš da se voziš na posao -rekao je kada je zaustavio kamionet ispred njene kuće.

- Rekla sam ti da...

- Nećemo se raspravljati oko toga, Tora - prekinuo ju je oštro. - Akohoćeš, smatraj to pozajmicom. Kola su ti potrebna, a neću da te Edi vozi.Nažalost, ja ću biti zauzet nekoliko narednih dana. Znači, ili ćeš uzetiautomobil ili će te Edi voziti.

- Pozajmica? - pogledala ga je.

- Dogovoreno - klimnuo je glavom i zagledao joj se u oči. - Voleo bihda te ponovo poljubim, ali kada se setim poslednja dva puta, radije bih dato uradim negde drugde.

- Vidimo se kasnije - pocrvenela je.

- Računaj na to - rekao je pre nego što je zatvorila vrata.

Dok ga je gledala kako odlazi, Tora se pitala šta se to upravo desilomedu njima. Pitala se da li je postojalo neko skriveno značenje u njegovimrečima i na kraju je nemoćno slegnula ramenima i ušla u kuću.

~ 37 ~



38/69

5 poglavlje

Sledećeg jutra Tora se upravo spremala da probudi gospodu Vilson ida je zamoli da joj pozajmi svoja kola kada je začula kucanje na ulaznimvratima.

- Skip je rekao da ti je potreban auto - Bred se osmehnuo mašućiključevima. - Pominjao je nekakvu pozajmicu.

- „Mercedes"? - zapanjeno je uzviknula ugledavši moćnu limuzinuispred trema.

- Tora, to je najjeftiniji automobil koja on ima - brzo je odgovoriomladić.

- Hoćeš da kažeš da ih ima više? - pogledala ga je u neverici.

- Skip ima tri ogromne garaže pune različitih modela - slegnuo jeramenima.

- Sad znam zašto nije došao - promrmljala je vraćajući mu ključeve. -Znao je da ću ga ubiti. Ne mogu ovo da prihvatim.

- Poslao je mene zato što je zauzet - Bred je podigao ruke odbijajućida uzme ključeve. - Zaista. Ja sam auto-mehaničar, a Skip je rančer. Nerazumem se u te stvari.

- A ja sam konobarica koja će se pojaviti na poslu u „mercedesu" -rekla je ironično. - Zar ti se ne čini da je to suludo?

- Jeste - nasmejao se. - Ali je i kul.

- Jesi li siguran da ti nisi njegov davno izgubljeni sin? - pogledala ga jesumnjičavo.

- Siguran sam - mahnuo joj je i požurio prema kamionetu koji ga ječekao kod kapije. - Vidimo se, Tora.

Kada je ostala sama, Tora je pogledala ključeve pitajući se gde bi

mogla da parkira „mercedes" da je gosti restorana ne bi videli u njemu.Tračevi su već počeli da se šire, ovo će samo još više raspaliti, pomislila jeodmahnuvši glavom.

Na sreću, rano je stigla i uspela je da se parkira iza restorana prenego što ju je bilo ko video. Ipak, pitala se koliko će vremena proći prenego što neko primeti tako luksuzna kola u rančerskom gradu.

Tog dana Skip se nije pojavio u restoranu iako se ona nadala da hoćejer je želela da mu vrati „mercedes". Čak se nosila mišlju da zamoli Edijada je dovozi na posao, toliko je bila očajna, ali brzo je odustala kada se

prisetila koliko joj je neprijatno pored njega.

~ 38 ~


39/69

Prošlo je nekoliko dana i ona još uvek nije videla Skipa, a onda sedesilo neizbežno: Kasi ju je primetila kada je parkirala „mercedes" iza restorana. Bilo je pravo čudo to što je dotad niko nije video, pomislila je.

- Reci mi da si dobila na lutriji! - uzviknula je Kasi iznenađeno. - Automobil je Skipov - oborila je pogled. - I nije tako kao što misliš.

- Naravno da nije - devojka se značajno osmehnula. - Zgodan momakti da svoj „mercedes", a među vama ničeg nema.

- Oseća se krivim zbog saobraćajne nezgode koju sam doživela - reklaje grubo.

- Ovo je pozajmica, a ne poklon.

- Za tvoju informaciju, devojko, Skip se ne oseća krivim ni zbog čega -Kasi prekrsti ruke ispod grudi. - Ti mu se dopadaš.

- Oseća se obaveznom - bila je uporna.

- Bred mi je popravio kola, a ja sam pot cenila snagu motora i sletelasam s puta.

- Da, ali ovo je „mercedes" - Kasi rukom pokaza kola. - Koji tomuškarac pozajmljuje „mercedes" devojci koju jedva poznaje?

- Bred je rekao da je ovo najjeftiniji automobil koji ima - odbrusila jepre nego što je ušla u restoran.

Tori je bilo jasno šta Kasi misli u tom trenutku i zato je bila užasno

besna. Znala je da će i drugi mislili isto to i morala je brzo da pronađeizlaz iz te situacije. Raspoloženje joj se pogoršalo kada se pojavio Bil iponovo je pozvao da izađu.

- Neću odustati, srce - rekao je kada ga je odbila. - Skip mi je rekao štati se desilo.

- Da - klimnula je glavom. - Bila sam nesmotrena.

- Bred je odličan auto-mehaničar - promrmljao je zamišljeno. - Ko jemogao da zna kako će se ta stara kola ponašati s pojačanim motorom...

- Šta si to rekao? - pogledala ga je zapanjeno.- Stiv mi je rekao da je Bred kupio novi motor da ga ugradi u tvoj

automobil - objasnio je osmehnuvši se. - Ali po izgledu tvog lica rekao bihda to nisi znala.

- Ubacio je novi motor? - ponovila je u neverici.

- I to veoma jak - klimnuo je glavom.

- Ubiću ga - procedila je kroz stisnute usne.

- Da li to znači da ćeš izaći sutra uveče sa mnom? - upitao je Bil.

~ 39 ~



40/69

Tora se osmehnula odmahnuvši glavom pre nego što se posvetilaposlu. Ovoga puta Skip je zaista preterao, pomislila je ljutito. Nije od njegatražila pomoć, a on ju je stalno nudio znajući da ona nema izbora.

Skip je bio komplikovan čovek, očigledno navikao da sve radi na svojnačin, ali je gotovo sve zaboravila kada ga je malo kasnije ugledala uvratima restorana. Krenuo je pravo prema njoj i ona se ponadala da nećečuti njeno srce koje je počelo divlje da udara.

- Zdravo - rekao je osmehujući se. - Kad završavaš?

- Za dva sata - pogledala je na sat. - Možemo li da razgovaramo?

- Opa! - pogledao ju je iskosa. - Ne sviđa ti se moj automobil.

- Nije smešno - rekla je oštro. - Ljudi počinju da pričaju.

- Pa? - slegnuo je ramenima.

- Možda tebe nije briga - oči su joj ljutito sevnule - ali ja sam nova uovom gradu i ne želim takvu reputaciju.

- U redu, razgovaraćemo kasnije - promrmljao je uzdahnuvši. -Vratiću se kad završiš za danas i rešićemo tvoj problem.

- To nije bio moj problem dok nisam srela tebe - dobacila mu jeodlazeći.

Skip se tiho nasmejao gledajući je kako se udaljava, a onda je izašao izrestorana. Bred mu je rekao kako je reagovala kada joj je dovezao

„mercedes" pre nekoliko dana, ali njemu nijednog trenutka nije palo napamet kakve će to posledice imati po nju.

Odavno je odlučio da se ne obazire na to šta ljudi pričaju o njemu, alinije navikao da brine o nekome ko nije član njegove porodice. Naravno,Breda je doživljavao kao svog. A iz nekog razloga otkrio je da je stalnozabrinut za Toru.

Tačno je da se osećao odgovornim za nezgodu, ali zato je platiobolnički račun i dao joj jedan od svojih automobila. Tora nije znala da taj„mercedes" vozi samo on i možda ponekad Bred.

Posle kraćeg razmišljanja odlučio je da je odvede kod Stiva da izabereneki polovni automobil koji će joj više odgovarati. Međutim, bio je zauzetposlom na ranču i prošlo je nekoliko dana pre nego što je uspeo da tosprovede u delo.

U više navrata podizao je slušalicu da je pozove, ali se uvekpredomislio u poslednjem trenutku. Posle onog poljupca u bolnici znao jeda će morati uskoro da je vidi i odlagao je to a onda mu je ponestaloslobodnog vremena.

Unapred je znao da će se Tora pobuniti kada joj predloži da uzmepolovni automobil, ali to je bilo bolje nego da vozi „mercedes" iz

~ 40 ~


41/69

ograničene serije. Njegova velikodušnost očigledno nije imala isti efekatna nju kao na druge ljude.

Tora je dva sata kasnije bila premorena i užasno raspoložena. Nikada

nije bila sklona promenama raspoloženja, ali izgleda da je Skip izvlačioono najgore iz nje.

- Stigao ti je momak - Moli joj je namignula pokazujući glavom ulaznavrata restorana.

Skip je klimnuo glavom Moli upitno pogledavši Toru. Ona je dubokouzdahnula, uzela svoju tašnu i bez reči požurila prema njemu. Propustioju je ispred sebe i spustio ruku na njena leda vodeći je ka izlazu.

Nijedno od njih dvoje nije bilo svesno tišine koja je zavladala urestoranu. Tora je bila previše zaokupljena razmišljanjem o tome kako će

mu vratiti dug, a Skipu je u mislima bio samo njihov poslednji poljubac. - Kola su parkirana pozadi - rekla je kada su se našli na ulici.

- Nisu - odmahnuo je glavom. - Bred ih je odvezao.

- Potpuno si me sludeo - duboko je uzdahnula. - Nemam predstavušta ćeš sledeće uraditi.

- Planirao sam da te odvedeni do Stiva da iz

Julija-U Vrtlogu Strasti

Documents

Transcript of Julija-U Vrtlogu Strasti