7/26/2019 Jonesko

1/1

JONESKO

Jonesko je bio izuzetno plodan polemiar i teoretiar, tako da jepotrebno imati uvid u njegove osnovne ideje da bismo se bavili njegovimdelom. Iako je esto sparivan sa Bektom, ova dva pisa zapravo su vrlo

razliiti. Jonseko insistira na tome da ne voli mesije i da je siguran u to danjegovi komadi ne nameravaju da spasu svet. Smatra da umetnost ne smeda propagira nijednu ideologiju i da u progres mo!e verovati samo mistik. "tom smislu Jonesko je strogo opredeljen za neopredeljnost.

#eliki polemiar, pisa$e drame o polemikama, poziva$e se na Bre%ta injegovu ideju politikog tetra, uvek insistiraju$i na umetnosti. Ipak, osnovaJoneskove dramaturgije ipak nije polemika, ve$ slikanje malogra&anskog'enomena, pri emu malogra&an(tinu on prepoznaje kod Solomona i Bude,)rusta, *lobera, +e%ova i Bre%ta, te smtra da je njegovo vi&enje !ivota i smrti

prilino staro. Njegova prva drama, elava pevaica, de(ava se ugra&anskom salonu gospodina i gospo&e Smit.

)orodie Smit i artin su najtipiniji primeri malogra&an(tine kodJoneskog. Igra ne prepoznavanja brani% drigova ukazuje nam nanepostojanje identiteta ovi% likova. Ovi likovi izmiu bilo kakvom moralnomsudu, jer se njima ne mo!e suditi, oni nisu krivi za svoje stanje. -rama jenastala kao poku(aj Joneskog da savlada engleski jezik i listaju$i renik ipi(u$i, rei su Joneskom postale prividi li(eni smisla, a likovi li(eni psi%ologije,te im se svet ukazao izvan tumaenja i proizvoljne uzronosti, svedoi autor.

Ovom dramom Jonesko ne kritikuje samo gra&ansko dru(tvo, ve$ dovodi upitanje mogu$nost komunikaije me&u ljudima. Ovu dramu u podnaslovuJonesko naziva antikomadom.

Jonesko je svet smtrao apsurdnim, te je i pisao takve komade.e&utim, za razliku od Beketa, Joneskovo ose$anje apsurda modi/kovano jepata/zikim opredeljenjem, pa tako Slobodan Seleni$ govori da Beket zbogsvog otkri$a da je ovek apsurdan pati, a da se Jonesko ereka. " tome mupoma!e pata/zika, u tome mu poma!e te!nja ka dramaturgiji bez zapleta,bez gra&enja, bez naravi i dosledni% linosti, te!nja ka nizu bez niza, (to

mo!e da izgleda tagino ili komino, ili oba u isto vreme, jer kako Joneskogovori, on razliku ne zna. Stvraju$i Smitove i atrinove, koji nemaju identitet,stvara likove koji ne mogu da se slome, koji ne mogu da pate i koji ne mogubiti tragini, jer ne egzistiraju. 0a komika je tragina, komika je inaetragina, ka!e Jonesko, a ovekova tragedija jeste za porugu. Iz takvogose$anja izrasta traina 'arsa novog jezika.