F I L OLOK I FAK ULT ET B EOGRADSK OG UN I V E RZI TETA

u >

I I V OI I N S . ST A N OJCI C

JEZIK I STIL IVA ANDRIA

( FU N K CI JE SI N ON I M SK I H OD N O SA )

B E O G R A D

1967 .

!JEZIK I STIL IVA ANDRIA

( FUNKCIJE SI NONIMSK I H ODNOSA )

1F A CU L T E D E PH I L OL OG I E D E L'U N I V E R SI T E

D E B E L G R A D E

M O N OG R A P H I E S

T o m e X I

I V OJI N S . ST A N OJI

LA LANGUE ET LE STYLE D'IVO AN DRI

( FONCTI ONS DES RELATI ONS SYNONYM I QUES)

B E L G R A D E

1967

F I L O L O K I F A K U L T E T B E O G R A D S K O G U N I V E R Z I T E T A

M O N O G R A F I J E

K nj iga X I

I V OJI N S . ST A N OJI C

JEZIK I STIL IVA ANDRIA

( F U N K C I JE SI N O N I M SK I H OD N O SA )

B E O G R A D

1967 .

Ur edn ik Redacteu r : D r D I M I T R I JE V UCE N OV

>80

. .

. JV

U V D

1. Jezik i st i l I v,a Andr ia mogu bi t i ispi t ivani si gur no sa

vie aspekata : u onosu na j ezik i sti l k lasinih pi saca nae

knj ievnosti , u odnosu na j ezik i sti l pisaca savremenika, u od-

nosu na naroni j ezik njegovih uzor a, u odnosu na normat ivni

j ezik i sl . Naj zad, j ezik i sti l I va An dria mogu bi t i ispi tani i

j edan prema dirugom, s tim to se obe ove kategor ij e, i j ezi k

i sti l , onda uzimaju d kao protivurene j edna drugoj i kao

ident ine, to se uzimaj u kao langue i parole\ koj i ine nesiuim-

nj ivo di j alekt iko j edinstvo u odnosu koj i j e dat kao pol ar i-

zacij a poj mova.

2. Poto svaki od pomenutih aspekata postavlj a obdmne

zadatke komparat ivnom ispi tivanj u, a predstavlj a i problem

koj i se reava samo komparativnim metodom, za koj i j e po-

trebno pre svega da postoj i dat j eaiki mater ij al kategori j a

koj e se i spi tuj u , razumljdvo j e to se u ovome radu neemo

uputati u ispi tivanj a te vrst e. Takva i spi t ivanj a treba da dou

tek poto se j ezik i stil naeg velik og pi sca odrede po sebi

i poto se apstr ahuj u kao momenat u kome se, slino pireseku

kroz odreeni stepen di j ahronanog kretanj a, vidi j asno mo-

menat potencij alne evolutivnosti2, pod koj om r azum emo mo

-

gunost da se iz poj edinanog j ezikog ostvarenj a (parole) a u tu kategori j u , mutatis mut andi s, spada j ezi k svakog

1 Eai sparant la langue de la par ole, on separe du meme coup: lo ce qui est

social de ce qud esit imdividuel ; 2o ce qui est essentiel de ce qui est accessoire et pk is

ou moins accddental . La langue n'est pas une fonct ion du sujet par lant . La parole est

au cont raire un acte iiodividuel de volonte et d'intelligence ( F. de Saussure, Cours de

l inguistique gni rale, Payot Pari s 1960, str . 30) .

2 I sp. i termin latentna tendencij a (laitenit tendency) , koj i uzimaj u U. Weinr eich

(Languages in Contact, New York 1953, str . 25) i H . Vogt (Language Contacts, Word,

Volume 10, Numibers 2 and 3, Nevv York 1954, str . 372).

5

pisca umetnikog dela3 na osnovama j ezika drutveno

-

j ezake zaj ednice ( langue) raizvi j aj u nove cr te u ovom posled-

nj em4, koj i t r addci onakio ulazi u j ezika i spi tivanj a.

3. N a ovome mi i osnivam o m eitod i spi t ivanj a j ezi ka i st i la

I va Andr ia, s t im. to u pr ouoavanj u svih kategor i j a nj egovih

polazimo l ingvi sti ki od j ezi ka kao sveukupnog kompleksa

psihof izik ih poj ava koj im a se mi sao , odn . oseanj e saoptav a5.

Otuda se u ovome radu j avl j aj u podj ednako zastup lj eni

element i nor mativnog knj ievnog j ezi k a kao i elemen ti i ndi-

vddu!al nog, specif inog, An dr ievog. U veini , meut im , anal i-

zi ranih sluoaj eva nai e se kategor ij a koj e su izolovane od

procesa pievog stvaral atva obj ek tivno normativne, t j .

pripadaj u knj ievnom j ezi ku sredi ne. Mislimo da ih j e ipak

potrebno dat i i kao j ezi k , odn . stdl Andriev, prvo zato t o

ovaj po pr i rodi st var i uzim amo k ao poj edi nano j eziko ost va-

renj e, j er se j avlj a uvek u novoj kombinaci j i kao sredstvo

neiscrpnog umetnikog st varanj a, misli i oseanj a i , drugo,

zat o to ne moemo p'ri hvati t i opr avdano ono tumaenj e

formul.acij e nekih teoretiara sti la po kome bi j edini ca st i la,

vredna prouavanj a, bi lo samo ono to odstupa od komunik a-

t ivne norme6 i li pak ono to se u odreenom j ezikom kontekstu

j avlj a k ao neoeflvano7, to j e i inae, pr imenj eno na tzv .

s I I ne s'agit pas du tout d

'ui fa subdivision de la langue saussuri enne, rservoi r

de potent iels d'expression ou puisent tous les membres de la communaut, mais bien

de l'ensemble des moyens d

'expressdon que l

'cri vain a dj& t iirs de ce ireservodr

donc d'une parole (M . Ri f fat er re, Prob l&mes d

'analyse du style l i t trai re, Romance

Phi Iology , Vol . X I V , No 3, February 1961, st r . 218) .

4 In divi dualni st il moe postat i osnova st iila cele l i terarne kole, a zatim poj ave

toga sti la esto se dele i pomau j aanj u raznih obrazaca u sistemu opteknj ievnog

j ezika (B . B. , O -

, 1959, . 3536) . i stom i . Bel i pisao : . . . ako j ezik

( langue, m . pr .) apstrakci j a onoga to j e u j ednom drutvu zaj edniko i j ednako, i

govor poj edmca (parole, m . pr .) ima takoe karakter drutvenosti . I i ndivi dualne cr te

govor ne uipuene su drut venkn lanovima i ut iu na nj ih menj aj ui postepeno zaj ed-

niki j ezik dli gubei se prdd zajjedniki m cr tama (O j ezikoj pr irodi i j ezikom raz-

vitku, I , Beograd 1958, str. 289), a R. Jakobson, u termi mma odnosa sinhronije prema

dij ahra nij i : . . . la fonme caracterist ique de la proj ection de la synchronde dans l a

diachronie, c'est la gnral isatdon d

'im styl e, deux sty les deviennent deux etapes

(Remarques sur l'volution du russe compare a cel le des autres langues slaves, Selected

Wr it ings, S-Gravenh age 1962, st r . 19) .

5 A. Beli, O j ezikoj pri rodi i j ezikom razvi tku, I , Beograd 1958, str . 322323.

e St . Ul lmann, Sty le in the French Novel , Universi ty Press, Cambr idge 1957,

s t r . 88 .

7 V . : M . Ri f fater re, Cr i ter ia for Styl e Analysis, Word, Vol . 15, No 1, New York

Ap r i l 1959, str . 154 174 : { The stylisit ic context is a l inguist ic p at tern sudnely broken

by an element which was unpred ictable, and the cont rast resu l ting f rom th is in ter-

ference i s th e styl ist ic stimu lus (st r . 171) .

6

mikrokontekst , odn . mak rokontekst8, sasvi m opr avdano j er

uzima u obzar elemente percepcij e poruk e ( v. Zakl j uak,t . 307. 1) .

4. Za razumevanj e prethodnih metodolokih st avova po-

trebno j e izneti j o neke momente, koji su bi tni za i tav

postup&k .

Misl imo da se savremeni knjiievni j ezik , pa ni j ezik j ednog

pi sca, ne moe posmatr altii i stor ij ski u t radicionalnom smislu

toga termina, t j . t ako to e se posmaitr at i , npr ., nek i padeni

obli k , odnosno sin taksika konstrukcij a u nj ihovom razvi tku,iU npr . vokali zam i li konsonantizam u razvi tku. I stori j sko

u shvatanju poj ava savremenog knj ievnog j ezika j e u neem

drugom , u neem t o bi se moglo nazvat i , sasvii n uslovno

i neobavezno, potencij alna istorinost i li , tanij e, potencij alna

evolutivnost, ij u smo defi ni cij u ve dali ( v. t . 2) .

Sigurno, m ova kat egori j a ne moe bi t i izolovaina, ista od

drugih , formakio suprotnih principa. Tak o ona sadri u sebi

i elemenat t r adicionialne istor inost i , koj i se u nj oj j av lj a u

j ednom znatno izmenj enom li ku. Odnos elemenata ovoga pr in-

cipa j e u ovome to emo sada i zneti .

a) I stor ij sko u t radicionalnom smi slu svodi se na knj i-

evnoistor ij sko posmat ranj e, na per iodizaci j u , t j . na smetanj e

j ezika datog dela u odreene istor ij ske socij alne okvi re i okvi re

j ezike sredine, vremenski i prositorno, vezivanj em nj egovih

kategor i j a za poj move autorovog l i ka i metoda ( v . t . 9, 10) .

b ) K ao novi elemenat istorizma j avlj a se ono to &mo

nazvali potencij alnam istor inou, to j e t renu tak zaj ednice,

ij i su polovi , s j edne strane, poj edinano j eziko ostvarenj e

(parole) , a s druge

j ezik ( langue) , o emu j e ve bi lo

rei ( v . t . 2 ) .

5. I j edan i drugi od ovih elemenat a, koj i se dalj e u radu

ovako kategoriki nikad ne odvaj aj u, u metodu l ingvisita nuno

su zastup lj eni . Prvi zato t o j e istori zam osnova pravi lnog,

naunog shvatan j a poj ava. . . te istori j ski mor a bi t i i odnos

prem a j eziku umetni kog dela, pa i prema savremenom delu

i j eziku i to u poj am istor izma ulazi i znak soci j alnog

i st i lskog dif erenciranj a j eziika9 dakle, elementi periodi

-

zaci j e. A drugi , opet , zat o t o j e svako poznav ainj e po sut ini

8 M . Rif faterre, Styl istic Context , Word 16, No 2, New Yor k 1960, str . 207218.

9 . . , O 1 -

1, 1959, . 182.

7

istori j'sko i kao takvo za nas ima znaaj a sam o po odnosu

preona buduesm10

.

6. Tako shvaen istor izam , pored toga to oslobaa meto-

doloki postupak od formabiog i stor izma, omoguuj e i irn pe-

rati vno zab teva da se u j ezika iapiiti vamj a uklj ui i j ezi k poj e-

dinca, poj edinano j eziko ostvarenje i l i st il piev, to nisu

doputali , npr ., Sosi r d Babn

. A u tome smi slu i t reba pro-

tum ai t i i prihvatii ti insi sti r anj e V . V . Vinogradova na pot rebi

da se j ezik pisca umetnikog dela, odn . j ezi'k umetnikog

del a, pa i ondia kad j e to savremend pisac i savr emeni j ezik ,

posm atra i stori j sk i i uklj ui u i stor i j u knj ievnog j ezika'2

.

U ovome smislu r azum emo i neke druge ispi t ivae koj i su ,

i spi tuj ui odnos opteknj ievne j ezike norme i j ezik a umet-

ni ke knjdevnost i , dolazi li do zaklj uka da se nj ibovi putevi

razfil aze posi e stvaranj a optenacionalne j ezike norme, to

ne znai da se nj ihov istor i j ski odnos preki da'3

. Jer , po naem

milj enj u, ako taj odnos shvat imo u duhu gore iznetog pr in-

cipa ( v . t . 4 ), on ostaj e uvek iisti , pr irodn o u di j alek-

t ikom smislu. Taj j e odnos, da se izrazimo reima V . V . Vino-

gradova, stal na ist ori j ska uzaj am nost knj ievnog j ezika i j ezika

umetnike knj ievnostd14

.

7. U i sto vreme, pr imena ovoga pr incipa zahteva i odre-

ene metode ispi t ivanj a j ezik a pisca i j ezika umetnikog dela.

Ti metodi radikalno odbacuju svako oslanj anje na tradicio-

naln i dstor izam , a uzim aj u samo ono to moe dati st rogo sin-

10 A . A. , ,

1905, . 25 (p r ema V . V . V inogr adiovu , nav. delo, st r . 182) .

i i >/Pour toutes ces ir ai sons, i l serai t chimeri que de reun ir sous un meme poin t

de vue l a l angue et la parole . . . I I faut choisi r ent re deux rou tes qu'i l est i mpossible

de p r endre en m em e itemp s ; el les doi vent et re su ivies separement . On peut k l a

r igueu r conser ver l e nom de l ingui st ique a chacune de ces deux d iscip l i nes et par l er

d'une l ingui sti que de la parole. Mai s il ne faudra pas la confon dre avec la l inguist ique

prop remee t di te, cel l e dont l a langue est l'unique obj et ( F. de Saussure, Cours de

l inguist ique gendrale, Payot Par is 1960, str . 3839) ; Bal ij ev govorni i l i razgovorni

j ezik , koj i ima da obrazuj e osnovicu nj egove sti l isti ke, odgovara potpuno osnovici Sosi-

rove li ngvistike, koj a j e u iskl j ui vom prouavanj u onoga to j e sa j ezike st rane

potpuno zaj edn iko za j ednu drutvenu zaj ednicu . . . Bal i sasvim osporava da sti l

j ednog pisca moe ui u prouavatnja sti l'isti ke (A. Beli , Sti l ist ika u svet losti t enevske

kole, NJ V I I , Beograd 1940, st r . 35, 37) .

12 U li ngvist ikom planu problemi prouavanj a j ezika knj ievnog dela i j ezika

pisoa sve se tenj e vezuj u sa zadacima stvaranija potpune i stor ij e ruskog knjievnog

j ezika i i storij e sti lova r uske umetnike knj ievnosti (V . V . Vinogradov, navedeno delo,

st r . 40 ; v . i dalj e na str . 6465, 182, 185) .

13 . O. , bi , 1945, . 153. .14 V . V . V inogr adov, I bi d ., st r . 63.

8

hronino posmat ranj e j ezika. Primena ovoga pri ncipa pret-

FKJStavlj a deskri pt ivno-statist iko pri laenj e j ezi kom mat er i

-

j al u i stvaranj e str uktur e poj edinanog jezikog ostvarenj a,

struk ture koj a se osni va na indi vddualno mot ivisanom kor i-

enj u i kombinaci j i glasovne, morfoloke, sin taksi ko-mor fo-

loke15

, lek siko-sem ant ike sin t ak sike st ruk tu r e k om un i k a-

t ivnog jezika, koj i , normalno, ositaj e uvek u osnovd pievog

j ezika i kao pri sutn a apstrakci j a16

i kao nuan kod, kaj im se

poruka prenosi meu lanovim a zaj ednice17

.

U ovome poslednjem , u motivisanom kor ienj u i kombi-

nacij i j ezikih ik ategori j a, to opet ne t reba uzimati kao apso-

lutno j er j e moti visanost u j ezi ku kategori j a u koj u vr lo esto

ne ulaze voljni moment i18

, nem amo ni ta drugo do st i l ,

dakle, pa ga i uzim amo u prouavanj e pod i st im uslovi ma k ao

i j ezik i poj edinano j ezako ostvarenj e, pod usJovi ma si n-

hroninog posimatranj a. Sti l se, nai me, kao li ngvist ika kat e-

gor ij a, i j ednai s poslednj im , predst avlj aj ui ipak vrednost

koj a j e analogna po W . Win teru dlij alektu , posebno soci-

j alnom ddj alek tu , t ime to nastaj e kao t ip ponovlj ene selek-

cij e neobaveznih cr ta u j eziku19

. Pretena i dent inost nj egova

sa poj edinanim j ezikim ostvarenj em normalno pretpost avlj a

sinhroni ki pristup, pa j e i . Bali i ako nar avno nij e sma-

t rao da st i l p isca moe bi t i predmet st i l i st ike s pr avom

mogao rei da st i l istika ne moe bi ti i stor ij ska onako kako

se ovaj termin uglavnom razume kada j e u pi tanj u j ezik kao

ukupnost poj edin anog j ezikog ost varenj a i j ezika zaj ednice

i da ne moe osnivati svoj a i spi tivanj a na promen am a koj e

se uoavaj u u razvi tku izdvoj enih fakata, p a ni i tavih grupa

15 Onda kada j e to neophodno, tj . tamo gde sintaksiki odnosi imaj u i morfoloki

i z r az .

i e La langue existe dans la col lect i

fakata50

. Prmcip sinhroninog ispitivanj a i pretpostavlj a st av

koj i j e on uzeo kao osnov stil istikih studi j a ( Le fondement

de son etude est dans les relat ion s constan tes ent re le lan gage

et la pensee) i koj i se druikije i ne moe zamisli ti , kada se

zna da se logiki i psiholoki odnosi , koj i se nalaze u osnovi

svakog j ezikog sistema, shvataju jednom, vremenski i dru-

tveno odreenom, kolek t ivnom sveu21.

8. Kao to smo napred rekl i (v . t . 3), veina jezikih kate-

gorij a, kada se uzimaj u izdvoj eno dz procesa ij i j e rezultat

umetniko knj ievno delo, ident if ikuje se sa j ezikom norm om,

pa bi u Andrievom j eziku, sia gledita mehani kog odinosa

poj edinanog j ezikog ostvarenj a prema jeziku, malo ta moglo

bi ti dzdvoj eno kao specif ino. Utoli ko pre to se na pisac vrlo

sreno ukl j uio u beogradski knj ievni j ezik, koji se razvij ao

kako A. Beh kae u smislu naj bolj ih tradici j a Vukovog

j ezika, uj ednaujui se i postaj ui komunikatnvno sredstvo

knjievnih .1 kuhurnih krugova, uvaj ui uglavnom svoj lik

i primajui er te koj e su se iz narodnog j ezaka u njega unosile

na bazi pomenutih t radicij a22

.

Zbog toga se upravo Andriev sti l i ne moe tretiraiti na

nain koj i b i polazio od proste analogij e sa procesom stva-

ranj a beogradskog knj ievnog j ezi'ka, t j . tako to bi se ilo,

moda, obrnut im putem od izdvaj anj a opte knj ievno

-

j ezike osnove od onoga to j e p isac uneo u nj u bi lo iz svoj ih

dii j alekatski h bi lo umetnik ih izvor a.

9. Ovaj stav odreuj e neposredno i m ater i j u ovoga r ada,

odnosno nj egove gr aniice j er j e ovde u pi tanj u j ezi k celokup-

nog dela j ednog pisca i odnos toga j ezika prem a unutr an j oj

strukturi nj egovoj . Mi ovde i spi tuj emo j ezik autora, sitalno

im aj ui na umu i inj enicu da razumevanj e j ezike i kompo-

zicij ske str uk ture uimnogom e zavi si od pr avi lnog obj anj enj a

funkcionalnih osobenost i j ezika umetnike knj ievnosti23

.

A to inimo zato to funkcionalne osobenost i j ezi ka ne uzi-

20 Ch . Ball y , Trai te de sty l istique f rangaise, I , Geneve Pari is 1951, st r . 21.

21 F . de Saussuire, Cours de l inguistique gi nerale, Pari s 1960, st r . 140. A u toldko

pre p r im.enj eno , za poj ed isnani tek st : . . . quaind on tud ie, k l'i nitenieur d

'un texte, les

rapor t s semant iques ent re deux fbrmes ou deux miots, ce ne peut i tr e que du point

de vue synchroni que, si l'on renonce k evoquer l

'etymologie

mamo kao j ednostavne elemen.te indivi dual izaci j e li kova u

k nij ievnom delu, to bi poetski j ezik svelo na pragmat ik i

j ezik u nar oi toj f unkcij i obj ekt ivizacij e l i ka i li k araktera24

,

nego sasvim suiprotno tome misldm o da se, zato to

i u uimetnikom delu j ezik ima sazmaj ne ci l j eve25

, sadraj

dela, pa time, kako istie V . V . Vmogradov, i l ikovi nj egovi

otkr ivaj u u al ternacij i r aznih funkcdonalno-j ezikih sit i l ova,

razni h obl ik a i t ipova govor a, koj i u svoj oj ukupnost i grade

celovi t i ik autora26. Razuml j ivo je onda da se i pi tanj e

o j eziku dela, kae Vinogradov, svodi na pi tanj e o j eziku

autora i da se nj egovi elementi uzimaj u kao relevantni i u

1'eziku l i ka.

Sigurno j e da se ovakav pristup razli kuj e od naina koj iim

ispi tdvanj u pri lazi istoriar knj ievnosit i , koj i polazi od dru-

tvenog i psilholokog shvat anj a li kova i karaktera u delu27

.

Ali to ne znai j ednovremeno da j e r azli ka u metodu i stano-

vitu sa koj ega se polazi dij ametralna28

. Jer , prvo granice

izmeu metoda, koj e ipak spaj a ista mater ij a, ionak o moraj u

postoj ati , a drugo u osnovnom istor ij skom pri ncipu t i se

metodi , kako smo gore vi deli ( v. t . 4) , nalaze sj edmj eni onako

kako to odgovara pr ir odi stvar i .

10. Pomenut i element i l i kova i j ezikih sredstava nj ih ovog

izraavanj a imaj u svoj u apst rakcij u u metodu pievom, koj-i

za poj edine periode nikada nij e sasvim j edinak, a koj i nij e

j ednak ni za poj edine vrste pievog teksta. Zato se za svaku

j eziku kategorij u u analizi , nuno, moraj u istdcati relevantni

eletment i konteksta : pr ipovetka, hronika, roman, dnevni k i l i

esej , u koj ima se stvara metod i nj egov obj ektivni izr az u

j ezi ku.

24 V. V . Vinogradov , I bi ., st r . 256.

25 Otuda . . . pi tanj e k r i teri j um a izibora izmeu razni h formi j ezi ka mora bi ti

kognitivno pitanj e p rvoga reda j er svr ha ne mora biti obj ek t ivnog dr utvenog karak-

tera kao to j e svr ha p renoenj a fak tikog znanj a . . . poj movni si stem (i svalki

drugi j eziki m . pr .) mor a i rnat i svoj e empi ri sko opr avdanj e nezavisno od efi kasnosti

i plodnosti u poj edinanim sluaj evima nj egove prak tine upot rebe (M . Mar kovi ,

Dij alektika teorij a znaenj a, Beograd 1961, str . 193) .

2 B . B. , O ,

1959, . 253.

27 V. V . Vinogradov, I bi ., st r . 255.

28 V. i : I . Frange, Vrij enosti i granice sti l ist ike kr i tike, JF X XI I I , Beograd

1958, str . 4549, gde se izmeu ostaloga kae: Usvoj ivi spoznaj u da j e pisac morao

imat i svoj e motive r adi koj ih se odluio na uipr avo takvu upotr ebu kolek ti vnog jezika...

l ingvisti ka j e prui la r uku knjdevnoj povij esti i k r i ti ci.

l i

Sigurno, svaika od ovih vr sta tekstova nij e apsolutno slo-

bodna, u svakoj od nj ih posebno nai emo poneto od druge,

ali se istican/jem t ih elemenata dobij a j asna predstava o veli-

koj ulozi koj u u stilu, kao indivi dualnoj realizaci j i komunika-

tdvnog j ezika, imaj u metodi pieve sinteze, kombinacij e i , pre

ovih metodi odabiranj a u morf ost i l i st ike svrhe ( v . t .

3041) il i uopte u svrhe ekspresavnog izraavanj a odgo

-

varaj uih leksikih (v . t . 6371), morfolokiih (v. t . 28, 29)

iJ'i semant iko-sintak sikih kategor ij a kao t o su vremena,

naini i dr . I pak , gramat ike kategor ij e posm atrane su u cel in i

Andr ievog j ezika, a ne podel j ene po vrstama teksta, j er smo *

polazdli od sasvim opravdanog milj enj a A. Belia da razli ka

izmeu st i l ova i ne moe bi ti apsolutna29

.

11. Podseaj ui j o j ednom na ono to smo napred rekl i

o dodi r ivanju metoda anal ize, to namee sama mat er ij a (v . t .

9), ist iemo da nemamo namere da posmatr amo celokupno delo

An dr ievo u uslovima nj egove izvanredno sloene egzistencij e,

ni t i da ga odr euj emo u knj ievnoist or ij skom konteik st u.

Jedini na predmet ost aj e j eziki si stem nj egov , odn . oni ele-

menti nj egovi koj i fonoloke, morfoloke i sintaksike kate-

gor ij e stavlj aju u odreen i , individualni odnos prem a j eziku,

uzetom u sosir ovskom smislu , i ako od nj ega, rekosmo,

ne odstupaj u.

12. S druge strane, pomenuta ident inost Andr ievog sti la

sa komvmi kativnim j ezikom (v. t . 8), i potreba da se taj stiil

odredi i da kao kategor ij a po sebi, nosi u sebi odgovaraj ui

metod pr ist upa njegovom j ezik u i nj egovoj obradi .

Bavei se kategorij ama sti la utoli ko to se one primenj uj u

i nalaze u naj neophodnij em mater ij alu Mterat ure u j eziku?0,

pr irodno j e to i uzimamo da l ingvi stika definicij a st i la (v . i

Zaklj uak, t . 307. 1) , po koj oj j e to osObeno korienj e sred-

stava koj a nose istu i li pr ibli no istu informacij u, i pri emu

se ta sredstva razl ikuj u u svoj oj j ezikoj st ruktui i3'

, nesum-

2 A. Beli, O upotrebi vremena u srpskohrvatskom jezi ku, JF VI , Beograd 1926

1927. st r . 103.

so One of the most important thi ngs about human language is that it ser ves as

the medium for li terature. The li terary tradi tion of a commuiii ty, in turn, i s a vi tal

mechanism in the t raining of the young in cultural ly approved at titudes and patterns

of behaviior ; i t serves to transmit the morail ffi ber of the commundty from one genera-

ti on t o t he next (Ch . Hockett , A Course in Modern Linguistics, The MacMi l lan Com-

New Yor k 1958, str . 564565) .

31 The term stj4e is not easy to defi ne precisely. Roughly speakirng, t wo

ut ter amces in the same language which convey approximately the same information, but

which are dif ferent in their li nguistic structure, can be said to dif fer in styte: He

12

nj ivo impl icir a inj enieu da se on po sebd naj potpunije moe

dati u opozicij ama sinonimskih vrednost i . A na nj ihovu j e

prirodu i , naroito za neke kategori j e, vel ikd ut icaj na promene

u j eziku kao i na sam razvitaik j ezi ka ukazao i prof . M. Steva-

novi, u poznatoj svoj oj r astpravi32

, i stiui u njoj znaaj uitvr-

ivanj a odnosa tih vrednosti za prouavanj e j ezika i st iJa prvo

ix >j edinih pisaca, pa onda i knj ievniih pravaca i i t avih raz-

doblj a u knj ievnost i .

13. I zai sta, snaga sinonimskih odinosa i u karakt erizaci j i

Andrievog st il a ogleda se manj e-vie u svim j ezikim kate

-

gori j am a. Nar avno, tam o gde dolazi , prof . M . Stevanovi

kae, do mogunosti da se j av i dvoj stvo i l i naporedna upot reba

vie j ezikdh sredistava u istoj funkcij i33

, odinosno tamo gde

pored toga, i uprkos osnovnoj j enakosti t ih obli ka, imamo

i nepotpunu znaenj siku podudarnost , koj a j edino i stvara

uslove za naporedno j avlj anj e j ezikih kategor ij a sa sinonim-

skim obel ej em34

.

To dvoj stvo, ili naporednost , j avlj a se, dakle, i u onome

to smo obuhvatdli pod oblicima i u sintaiksikim kategorij ama,

gde se u sintagmi i r eeni ci j avlj aju odnosi odgovar aj ue, si n-

tagmatske i reenine, determinaci j e. U naporednost i se, pr i-

rodno, ogledaj u mogunosti meusobne zamene, koj e dovode

i do gublj enj ia odreenih kategorij a35

, kao i mogunost i da

dublet ni obUci i kategor ij e ost aniu i dal j e naporedn i . A te

mogunost i uslovlj ene su i pr i rodom j ezikom i metodom pi-

evim , pod koj im , kad j e re o j ezik u, t reba razum eti odnos

came to soon / He ar rived prematu rely (Ch . Hockett , I bidem, str . 556) . V . i : A .

Beli , Sti l i j ezik , NJ I I I , sv . 5, 1935, st r . 133141, gde se kae : Pri rodom il i duhom

jeziika odreuj u se mogunost i za misaoni i l i oseaj n i nain i skazivainj a mi sl i . . .

A sti l poj edinaca i l i pr avo sti l a poj edinaca u izboru j e tih mogunost i i u upotr ebi za

odreene oi lj eve izvesnog kn j ievnog dela i l i ma k akvog saoptavanj a i l i saobr aanj a.

Taj izbor , koj i n ikada ne moe b i ti patp uno i sti u razli nih l j udi , i daj e ono to se

naziva sti lom poj edinaca

piev prema j ezifcim srestvima knj ievnog i posebno umet-

nikog dela, i to odn os shvaen u mnotgo supti lni j em smislu

nego to ga shvataju oni i spiti vai koj i , vezuj ui j ezik i sk lj u-

ivo za procese i ndi vi duial izaci j e l ikova u deliu , pragmati sti ki

uproavaj u i osi romauj u sam pi ev metod ( v . t . 9. i napo-

menu 117. ovoga r ada).

Taj se metod piev, u ij i kompleks, kako smo dalj e,

govorei o o'dreenim sluaj evima, rek li ( v . t . 39) , ulazi pre

svega odn ois pr ema j ezzikioj normi36

, ist ina, ogleda i u

davanj u ili , bolj e r ei , u otkr ivanju ekspresi vne funkcij e j ezi ka

umetnikog del a, ali takve fun kci j e nj egove shvaene ispravno

i l ingvist i'ki . Ona se, naime po def inicij i N . S. Trubekog (na

koj u bi se, i n ul t ima analysi , t i isp i ti vai i li bar oni naj-

bldi l ingvi sti ci mogl i osloni t i , i ako j oj u svoj im formula

-

cij am a esto oduzimaj u p ravi , l in gvist ik i smi sao ) sastoj i

u karak ter izovanj u svoga nosioca, t j . govornog li ca37

, to obu-

hvata poj edinano j eziko ostvarenj e, dakle uslovno uzeto

za nau svrhu i j ezi k pisca u svoj ukupnost i nj egovoj , k ao

j ezi k odreenog t ipa38

.

I u ovome radu, svuda gde se ekspresivnost , uzeta uslovno

ih bezuslovno, ist ie kao relevantan elemenat j ednog kontek-

sta, odn. kao uslov za upotrebu j ednog od dva il i vie mogunih

obliik a, mi sli se na ekspresivnost toga r eda.

14. Sin on im slk i odmosi u obhcim a, i ako se naj ee zaist a

j avlj aj u samo kao sredstvo za formi ranj e leksike sinonimike,

pa ih zato neki ispitivai uopte i ne uziimaj u u razmatranj e39

,

V . : M . Stevanovi , NJ n . s. I , sv . 12, Beogr ad 1950, st r . 3031, 33.

37 N . S. Troubetzkoy , Pr inc ipes de phonologie, Paris 1957, st r . 18.

38 Tip , mi sl imo, uvek nastaj e u opozicij i k ategor ij a uzet ih p rema nj ihovim bi tnim

svoj stvima, pa se, npr ., po t im svoj stvima suprotstavl j aj u komunik ativnost i ek spresiv-

nost odn . p rvo komiuni kacij a i ekspr esi j a, j er de f a?on generale . . . l es besoins

de la communication sont opposes a de l'expression (Ch . Bal ly , L inguisti que

gnerale et l inguisti que f rangai se, Troi sieme edi tion , A . Fr ancke S. A.# Berne 1950, st r .

364. V . i str . ) . S t im , naravno, to se Bali j evim poj mom eksp resij a sl uimo uslovno ,

t j . daj ui mu drugi , str iktno lingvist iki sadraj . Uostalom, svaki l ingvistiki pri stup

Kategori j i i samom poj mu ekspresivnost polaai od toga da j e to obelel avanj e tipa

odreenog j ezika. Evo i Al fa Sommerfel ta, koj i piui o formiranj u norvekog knj iev-

nog j ezika ( r iksmal ) kae, npr . : La l angue du spar t devai t necessai-rement et re in f lu-

encee par les condi tions specif iquement norvegiennes et devait con tr ibuer l donner

mots et f ormes norvegiennes une exp ressivi te speciale qui a reagi sti r la langue

ordinai re kurziv moj (A. Sommerfel t , Condi tions de la formation d'une langue

commune, Diachroni c and Synchr ooac Aspects of Language, Mouton S. Gravenhage

1962, str. 56).

39

-

, ...

, -

14

svoj im obj ekt ivni m postoj anj em u komuinik ati vnom j eziku,

u j eziku svakog pisoa, pa i naeg, i svoj om esto ekspresivnom

fumkcij om iako ah ima, nar avno, i neutraln ih, tj . onih ij a

gram at ika zinaenj a ni su vezana za k onitek stuak ie40

uslove

( v. t . 17, 1927) upuuju na potrebu da budu uzet i u ispi t i

-

vanj e. I to utoliko pre to se leksiki sinonimi , u ij em formi-

ranj u uestvuj u svoj im odnosom i ob l ici , t j . t ani j e i na-

stavci za obli k i suf iksi41

, svoj om broj nou iskl juuj u iz i spi-

t ivanj a ovakvog zadatka i ovak vog obim a. Poto j e oblast u

koj oj se obliki si nonimi j avlj aj u, kao i u drugim j ezicima42

,

ipak ograniena, a oni isam i , kako smo rekli , predstavlj aju u

nekoj meri i elemenat graenj a sinonimskih odnosa kod rei ,mi i smatr am o da im u opi su Andr ievog sti l a i ma mesta. Zato

im j e i posveen pr vi odelj ak ovoga r ada .

15. Druga dva nj egova odel j ka, po pri rodi st var i t j .

po tome to u j eziku sve poiva na odnosima43 dalfeko obim-

ni j a, posveena su sinonimsiki m odinosi ma u sintagm i i ree-

ni ci . Pr i tome, pod odnosim a u reenici r azumemo odnose u l in-

gvistikoj sit uacij i reeni ce, tj . odnose meu onk n j ezjik im

morfoloko-sint aksik im kategor ij ama koj e su karakter ist ik a

reenice meu vremeni ma i nainim a, pre svega44

. A i u

jednom i u dra gom odeij ku, u kojam a smo odgovaraj ue

1

-

( . . , -

,

, 1961, . 281).40 . L . Sum i l ina , I b id ., st r . 281.

4i V . npr . i sticanje sinon imnosti suf iksa koj e in i naa l ingvi st i ka (M . Stevanovi ,

Savremeni srpskohrvatski j ezik Gramat iki sistemi i knj ievnoj ezika norma, I , Beo

-

grad , str . 588, t . 655. b ) na pr imeru izveenih prudeva (-an : -ivj -l j iv) ; i li , npr ., i drugi

l ingvisti na pri imem stil skih al ternacij a morfeme (Harold L . K lagstad, Jr ., On a styl is-

tic Alternation in Contemporary Standard Russian, For Roman Jakobson, The Hague

1956, st r . 260264) .

42 A . L . Sum i l i na, I b i d ., st r . 281.

43 Sintagmatskim i asocijativnim, po Sosi.ru ^ to d mi prihvatamo uz napomenu

da u onhn odnosima to ih Sosir naziva sintagmatskim, za razli ku od nj ega

po A.

Beliu raziikuj emo dve stvairi : sintagmu i reenicu (V. : F. de Saussure, Cours de

l inguistique gdnerale, Payot Paris 1960, str . 171175) .

44 V . : A. Beli, O j ezikoj pr i rodi i j ezikom razvitku, I I , Beograd 1959, str . 1183,

gde se kae: Preddkativnost dananje faze r eeninog razvitka znai reeninost , t j .

da se nj ome obeleava ona veza poj mova koj om se oznaava m isaona cel ina. Danas ve

predi kativnost mora bi t i tako opteg znaaj a j er bez toga ne bi moglo bi ti reenice.

U i ndoevrapskim j ezicima vreme j e ulo u sastavni deo glagola, a glagol se (ma u koj oj

formi ) upotrebljavao u predikatu. Zato j e i vreme postalo znak predi kativnosti u tim

j ezicima (str . 88) .

15

j ezike elemetnte gruprsal i prema dvema kategor ij ama koj e u

j eziku predstavlj aj u uslove za egzistencij u svih nj egovih, bilo

stat iki h bi lo dinam ikih , fenomena45

, posm ait rani obliai uzi-

mani su i sami , po sebi . I to j e diavalo def inicij u nj ihovu

u poznat im termin ima. Ond su uzimani i u meusobnim odno-

skna, kao delimini il i potpuni sint ak siki sinonimi . A to

ih j e opet odreivalo kao ekspresivne kategoriij e, onda

kada svoj iim znaenj em i funkcij ama dne elemente j edne sino-

nimske opozicij e ive naporedo i , kako ist ie prof . M . Ste

-

vanovi, imaj u svaka svoj e sti lsike efefkte u prikazivanj u odgo-

varaj uih si tuacij a46

.

45 M. Stevanovi , Znaaj prouavattj a sintagme, Knj ievnost i j ezik , God. VI I I ,

br . 2, Beogr ad 1961, str . 134- 139.

4 M. Stevanovi , Sintaksika sinonimika, Knj ievnost i j ezik , God. X , br . 2,

Beogr ad 1963, st r . 90.

I . O B L I C I

( FUN K CI JE SI N ON I M SK I H ODN OSA )

2 J ezi k i s t i l I v a An d ri a

I . O B L I C I

(FUN K CI JE SI N ON I M SK I H ODNOSA )

16. Kao i u svim drugim, i u sinonimskom odnosu mor fo-

lokih elemenata Andrievog j ezika, tj . u odnosima dubletn ih

oblika, koj i e kao relevantni za st i l (v. t . 12) biti pregledani

u ovome r adu, ogleda se klasdna tendencij a47

ij a j e osnovna

karakteristika, kad j e re o j eziku, visoka uj ednaenost i

kad j e re o odnosu prema nj emu shvatanje osnovne komu-

nikativne funkcij e j ezike norme, prelomlj ene kroz prizmu

odnosa naih klasinih pisaca prema narodnom j eziku'18

. Ovo

poslednj e j e sasvim pr irodno s obzirom na inj enicu da su

naem pi scu omi lj ena prva lekt i r a, kak o sam kae, por ed

drugih (npr ., dubrovakih pi saca, koj e j e j ako voleo, i narod-

nih pesama), od domaih pisaca bil i upravo klasin i pisci

nae knj ievn osti , meu koj ima sam pisac s naroi tom topl i-

nom navodi S. Matavulj a i S. Sremca. A u izgraivanj u u takvojm eri uj ednaenog j eziika taj kompleksni momenat ogleda se

u izvanrednom oseanj u Andr ievom za ravnoteu, s j edlne

strane, relevantnih i , s druge, sekun darnih elemenat a si st em a,za ravnot eu koj a u perc eptivnom oseanju i taoevom pot

-

puno aktualizuj e sve j ezike kategor ij e. Jer dok j ednim obli-

cima odreenim kontekstom i odnosom daje funkcij u obele-

avanj a t ipa ( np r ., v . t . 41), druge uznm a k ao neutralne u ek s-

presivnom smislu ( npr ., v . t . 17, 24) i upotreblj ava ih onakoSlkv&i;

i

47 A. Bel i, Povoom j ezikih ispitivanja, NJ n . s. I X , sv. 12, Beograd 1958,

st r . 4 .

48 Sto dovoi do iezavanj a nekih obl ika i do poj ave drugih u kti j iZevnom

j ezilku, j er j e ivi narodni jezik , uz ostal e minogo i re izvore bogaenj a, postao i jezik

pisaca (M . Stevanovd, Knj ievnost i jezik , God. X , br . 2, Beograd 1963, st r . 86) . V . i :

A. Bel i, Naroni i knj i i evni j ezik, NJ VI I , sv. 4, Beograd 1939, str . 101.

2*

19

se j avlj aj u u komunikat ivnom j eziku4'

. Otuda j e i obl iki ,kao i u svakom drugom pogledu, j ezik I va Andria na kl asini

knj ievni j ezik , u konanoj percepoij i i taoevoj bez arhai-

n o st i u sin h r on inom sm i slu50

.

1. O nos u bl etn ih n ast av ak a

instr . j en. imenica . r . na suglasnik

17. K ao ekspresivno neut ral an odnos ( v . t . 14) , vezan

i sklj uivo za komunikativne svrhe, uslovlj ene potrebom da se

j asno razgranie moguna znaenj a51

, j avlj a se opoziaij a du-

bletnih nastavaka inst rumentala -j u : -i .

Prem a obliku slobodnog inst r umentala i inst rum entala

bez atr ibuta na -j u :

A ako ni peska nema, mil j u se moe pravoverni

oprati (nk 1962, 30). Ne pomau ni zakletve au

(Gosp. 1963, 82). Mlada ena j e pomerila pameu (ND

1950, 315). Oni ih gomi laj u sa strau (Panor . 1958,

310). I traio je milj u oslonca u prolosti (Panor .

1958, 114). Jer hoe i eu da ga prisile da oda (2e

1963, 181) ;

gotovo redovno nalazimo obl ike kakvim posebnim znakom

odreenog instrumentala ij i se oblik zavrava nastavkom -i :

Zaj edno s nj egovom ludo smelom zamisl i ( Panor .

1958, 254) . Svojom neobuzdanom naravi . . . on j e davao

povoda (ND 1950, 142). A igra sa orkanovom Ij ubavi

prema lepoj Pai ispunj ava veeri (ND 1950, 226) .

K ojii j e u vezi sa novom vlast i ( ND 1950, 157) . Sa

t atinom smr t i u naoj kui sve (se) promij eni lo ( Gosp .

1963, 46) . Teko j e zamisl i ti varo sa manj e novca. . .

a sa veom ei za novcem (Gosp . 1963, 66) . Bi lo j e

rodol j uba sa st arom Ij ubavi (Gosp. 1963, 189) . S tom

40 V . : M . Stevanovi , Savremeni srpskoh rvatski j ezi k , I , Beograd 1964, st r . 203.

Qu'est-ce qu

'un archai sme au sens synchronique du terme? C

'est un element

de notre langue que nous concevons comme transplan t de la langue de la vieil le

generation ou meme d'une epoque antor ieure (R. Jakobson , Remarques su r l

'i volution

phonologique du russe, Selected Wri tings, I , Gravenhage 1962, st r . 19) .

61 Obl ik instr umentala s nastavkom -j u upot reb lj ava se . . . onda k ada j e

po trebno da sam taj ob l i k otk loni mogunost meanj a nj egova znaenj a sa znaenj ima

koj a sve mogu imati oblici sa zavretkom -i (M . Stevanovi, Savremeni srpskohrv atski

j ezi k , I , Beogr ad 1964, st r . 244) .

20

nepr ij atnom misl i odvoj i se (Gosp. 1963, 98) . Ali to sa

ovom napasti koj a se zove Jovanka nij e moguno zami-

sli t i ( Gosp. 1963, 206) . Javi se misao i sa tom misl i

neto strah ( Gosp . 1963, 214) . Ulj ulj kivan tom

svoj om misl i (TH 1947, 92) . Muen nepodnolj ivom

ei ( Znk 1962, 143) .

I ste se imenice j avlj aj u i s nastavkom -j u i u istoj j ezi-

koj situacij i , istina u mnogo manj em broj u, i to od nj ih

naj vie one koj e se u nominativu j ednine zavravaj u suglasni-

kom -t i l i suglasni kom grupom -st :

Gonj eni nekom svem onom strau ( Gosp . 1963, 68) .

Um r la pr i rodnom smru ( Gosp . 1963, 9) . Vezani i

nj egovom smru (Gosp . 1963, 94). Zasleplj ena svoj om

strau (Gosp . 1963, 111). Ponesena svoj om neuniti

-

vom Ij ubavlj u prema novcu ( Gosp . 1963, 152) . Sa ne-

kom osvetnikom slau ( Panor . 1958, 148) . Sa nekom

hladnom i veselom strau ( ND 1950, 287) . I zane-

seno, sa Ij ubavlj u, gleda tu papuu ( Gosp . 1963, 18) .

Zandmlj i v i kor ist an podatak , koj i ukazuj e na brigu pi-

evu o svi m element im a j ezike str uk ture, predstavl j a i inj e-

nica da se u j ednom ranij em izdanj u pr ipovet ke Ze ( Znk

1962, str . 143) i slobodni inst r ument al imenice e j avlj a u

obli ku s nastavkom -i ( Jer hoe ei da ga pr isile) , dok j e

u I zdanj u sabr anih dela 1963. pisac u oba pr imer a upotr ebio

tu imeniou s nastavkom -j u ( Jer hoe eu da ga pri si le.

Muen nepodnolj ivom eu str . 181) .

18. K ada su, meuit im , u pi tanju imenice s nastavkom -ost ,

koj i md, za razliku od drugih isp i t ivaa52

, izdvaj amo od upravo

pregledanih na -t i -st zato to se u repar ti ci j i obli k a na

-j u

i -i ponaaj u druikij e, ovaj odnos i u komunikativnom smislu

postaj e neutralan , al i t aiko to se u obe si tuacij e i kad j e

u pi tanj u slobodni instr umental i k ad j e re o odreenom

instrument alu j avlj a samo nastavak -j u.

a) Slobodni instrumental i instrumental s predlogom neo-

dr e en at r i b u t om :

Skromnou post igao j e sve ( Panor . 1958, 146) .

Sa st arenj em i starou ( Panor . 1958, 224) . Sa sposob-

nou da donese. . . od luk e ( ND 1950, 361) . uo da se

52 V . : I . Popovi, I nstrum ental imenica enskog roda na suglasnik , NJ n . s. I I I ,

sv . 78, Beograd 1952, str . 270279 (275) .

2 1

svetlou mogu davati signali ( ND 1950, 344) . On j e

i ivou koj a mu j e bila uiroena. . . nabraj ao planove

( ND 1950, 318) . Dvadeset i trea godina nj egovog

ivota, runa, teka. . . sa boleu ( Gosp . 1963, 52 ) .

Ta se ustreptalost j edini l a sa uznemiren ou ( Gosp . 1963,

117) . Sa sklonou k a uoptavanju ( ND 1950, 289) .

Potrebe za silovi tou ( ND 1950, 277) . Ali sa Ij up-

kou vadi r ue ( Panor . 1958, 318) . I m a asova k ad

smirenou. . . uviam pot rebu odricanj a ( 1920, 32) ;

b ) Instrumental odreen atr ibutom :

Sa istom onom neiscrpnom Ij ubaznou (ND 1950,

265) . Sa svojom veitom mlaou (ND 1950, 253) .

Sa nemom ravnodunou ( ND 1950, 24 ) . Uestvo-

val i . . . sa nekom krvolonom zluraou ( Pr ip . 1924, 68) .

Pan or ama teko dopir e svoj om svet lou u porod ini

ivot lj udi (Panor . 1958, 313). Potresena si lnom i alou

( Panor . 1958, 313) . ta da se r adi sa tom snagom i rado

-

u ( Panor . 1958, 311) . Sa preter anom revnou pro

-

budi Stevana ( ND 1950, 185) . Ponesena svoj om oaj-

nikom, poslednj om hrabrou (Gosp . 1963, 152) . On

ie b io prema n joj dobar ii palj iv , sa b ratskom nenou

(Gosp . 1963, 33) .

Ovakav kval i tat ivno for mul i sani odnos i m a svoj u stat i-

st iku oenovu . U tekstovim a Pr ipovedaka iz 1924, Pon ta

( 1920), ND 1950, Panorame 1958, nk 1962. i Gospoice 1963

svi naeni pr imeri ovoga izuzetno produktivnog53 t ipa

imenica (52) imaj u nastavak -j u, bez obzira na to da li se

nalaze u pr imer ima sa slobodniim, odn. neodreenim instru-

meintalom ( 23) i l i u onima gde j e inst rumental odreen kak-

vim at r ibutom ( 29) .

2 . O d n o s d u b l e t n ih n as t a v a k a

instr . j edn. imenica m. r . na suglasnik

19. Takoe kao neutralan odnos, i u ekspresivnom i u

komuni kativnom 9imslu , j avlj a se upotreba dubletnih nast a-

vaka imenica m. r . u obMku inst rumenitala j ednine. Tanij e

53 V . : M . Pavlovi, Ap str ak tne mienice s nastavkom -o s t , NJ n . s. I V , sv . 9

10,

s t r . 296 307.

22

j avlj a se mogunost takve upotrebe iza prednj onepanih

tvrdih suglasnika , , i suglasnika c, z, s i r . Jer su od ove

mogunost i slobodne i mendce sa mekim prednj onepani m sugla-

snicima ( / , Ij , nj , i ) na kraj u osnove, koj e se i u obl ikom

sdstemu j ezika I va Andr ia, bez obzira na tendencij e nj egovog

primarnog govora54

, kao i u sistemu knj ievnog j ezi ka uosta-

lom55

, zavravaj u nastavkom -em (uz poznata odstupanj a pro

-

uzrokovana di similacij om , npr . : Al i j e suprotna obal a Mi-

lj acke, sa kej om, bila ve oivela. Gosp. 1963, 95 ; Doao

j e se t im ekserom kao sa nekim t rofej om. Deca 1963, 152.

i sl .) . Zato emo ovde pregledat i samo prvu gm pu sluaj eva,

utvr ujui nain na koj i se ova al ter nacij a nastavaka j avlj a

na oko 2.500 st ranica teksta vie Andrievih dela iz svih per iod a

nj egovoga stvar alatva, t j . u r omani ma ND 1950, TH 1947. i

Gosp . 1963 ; u zbi rkama pr ipovedaka : Pr ip . 1924, Panor . 1958,

nk 1962, Znakovi 1963, Staze 1963. i Deca l 963, kao du esej im a

ZoG 1961. A kako se u t im sluaj evdma iza j edni h od nave-

denih suglasnika j avlj a ee nastavak -om, a iza dr ugih na

-

stavak -em56

, mi emo pr imere naene u j eziku naega pisca

i pregledati prema t im suglasnicima osnove, j e inj eno

i za dr uge neke pisce57

.

1) I menice i j a se osnova zavrava tvrdim prednj onepa-

nim suglasnicim a :

a) Suglasnik

20. Zakl juci se mogu izvoditi samo na osnovu ograni-

enog broj a primera rei koj e se zavravaj u suglasnikom .

Takve t ii rei : no, mu i pej za, koj e smo u tekstu naj ee

sretal i , j avl j aj u se sa oba nastavka, i to no d mu uvek sa

n ast av k om -em :

54 Nastavak om iza palataln ih suglasnika i u ovom govoru se uoptava na tetu

nastavka em (A. Peco, Govor istone Hercegovine, SDZb X IV Beograd 1964, st r . 116) .

Zbog detalj nije podele to ga primamog govora, koj a j e za nae cilj erve irelevantna. i sp .

i studi j e o istonobosajiski m i centralni m bosansk im govorima

Sa muzem ( Panor . 1958, 149) . Sa muzem i sin om

( Pr ip . 1958, 273) . U potpunom sporazumu sa mui em

( Panor . 1958, 149) . I zmahivao noem ( Panor . 1958,

117) . Bocka vel ik im crnim noem ( Panor . 1958, 123) .

Noem i vi lj ukom ( Staze 1963, 60) . Ranj en noem

( ZoG 1961, 23) . Da udar i koj i put nem i k amenom

( NDC 1950, 216) ;

a imenica pej za sa nastavkom -om :

S rastrgnutim pej zaom ( Pr ip . 1924, 44) .

I menice sa vokalom e u slogu i spred nastavka (npr . : Na-

goveteni tanjkim , mrkim cr teom TH 1947, 158), koj ih ima

vi e s obzirom na produktivnost nastavka -e, zbog disimil a

-

ci j e ne uzim amo u r azmat r anj e.

b ) Suglasnik

21. Mnogo broj nij e ( ve i zbog vr lo produkti vnog na-

stavka -a) d raznovrsnij e, imenice na suglasnik - omogu

-

uj u i sigum i j e zaklj uke nego one, upravo pregledane, na

suglasniic -. U j eziku Iva Andria ove im enice u instrumentalu

j ednine imaj u dosledno nastavak -em :

I sk r iveni m plaem po kuama ( Prip . 1924, 31) . Sa

korbaem u ruci ( Pr ip . 1958, 279) . K renuo iz Broda,

sa svoj im tumaem Ni kolom Rot om ( TH 1947, 97) .

U borbi sa osvaj aem Turinom ( TH 1947, 80) . Svetac

u ok l op u, sa maem ( Staze 1963, 100 ). I ml at i drvenim

maem ( Staze 1963, 11) . Doneo j e. . . f l aicu sa srebr-

nim zapusaem ( Deca 1963, 115) . A nij e pod kl j uem

( Deca 1963, 60 ) . Pr i r uci i pod k l j uem ( TH 1947, 249).

I dot iui sve j edan po j edan biem ( Staze 1963, 18) .

Razmahuj e biem oko sebe ( Staze 1963, 17) . Iz-

mahnu biem (TH 1963, 321) . Sa biem u levoj ruci

( TH 1947, 321) .

Doslednost ovakve upot rebe, koj a j e def insana ve za

knj ievni j ezik58

, u odnosu na t endencij e govornog j ezi k a rele-

vantnog za r anu osnovu Andr ievog59

, sigurno uikazuj e na pi-

ev ak tivan odnos prema j ezikoj nonn i .

58 V . : M . Stevanovi , Sav remeni srpskoh r vatski j ezik , I , Beograd 1964, st r . 192193.

5 I sp . A. Peco, Govor istone H ercegovine, SDZb X IV , Beograd 1964, str . 116.

24

) Sugl asnik

22. I ako ne uzmemo u obzir , zbog disi rni l acij e opet60

, pr i-

mere u koj ima se inst r . j edn. zavrava nastavkom -em zato to se

u kraj nj em slogu osnove nalazi samoglasnik o, kao i one gde

se, iz i st ih r azloga, obavezno nalazi -om ( I on ih sastavi nad

leom ND 1963, 56), tj . pr imere kao to su ovi koj e

n av o d i m o :

Otkud mi spadamo ovamo sa ovim oloem ( PA 1962,60). Mae nekim izguvanim i izleplj enim pasoem

( TH 1947, 397). Putnik sa lani m pasoem (ZoG

1961, 48) ;

brojni odnos imenica sa ovim suglasnikom na kraj u osnove

koj e u instr . j edin. imaj u nastavak -em prema ondma sa -

opet iznosi 5 :1. Evo t ih pr imer a :

Stvar sa koij aem j e nekako ureena (Znakovi 1963,277) . Nazval a koij aa haj dukom i plj akaem (Zna

-

kovi 1963, 276) . Nata j e dola u sukob sa nekim koi-

j aem ( Znakovi 1963, 276) . M ala stol ica bez nasl ona,

presvuena crveni m pl iem ( Panor . 1958, 292) . Ratk a

j e nazvala . . . apaom, a Gospoicu crno-ut im zelena-

em ( Gosp. 1963, 252253).

Svi pr imer i inst rumentala, dakl e, sem j ednog u posled-

nj oj reenici ( apaom ), im aju nastavak -em.

2) Imenice ij a se osnova zavrava sibil ant ima z i s i sugla-

sn i c i m a c i r :

d ) Sugl asni k c

23. U An drievom j eziku imenice m. r . na sugLasnik -c u

obl iku instr . j edn. dosledno imaj u nastavak -em :

Bez suza i potrebe za osloncem ( Panor . 1958, 221) . U vezi sa strancem ( Panor . 1958, 176) . Ko god j e

im ao potrebe za novcem ( Gosp . 1963, 141) . Palcem

o I I ar ri ve qu'une evolu tion phonetique n

'a pas l ieu ou est dv i6e quand el le

pm duira i t une sui te de phonemes que la lamgue tend i evi ter par dissim Matiian ou

diiff areneiat ion suivant le caracture du groupe (A . Sommeif elt , De la conservat ion

dissimi latr ice, Diachronic and Synchronic Aspects of Language, Gravenhage 1962,

str . 147) .

2 5

leve ruke (TH 1947, 72) . Nego za kr ivcem tragat i

( PA 1962, 16) . Sa pr iml j enim udarcem ( PA 1962, 70) .

Bdi nad mrtvacem ( Panor . 1958, 114) . Poao prav-

cem koj im ni j e eleo da ide ( Zn. 1963, 103) . Prikovani

lancem zakona ( Zn . 1963, 161) . I de sa pol icajcem (Zn.

1963, 161) . No si k avez sa kanar incem ( St aze 1963, 35) .

Sa j edinim starcem ( Staze 1963, 39) . Sa tank im

vencem (TH 1947, 239) . Svoj im mal im rupcem bri sala

devoj ici usta ( Deca 1963, 113) . Sa enom . . . i sinom ,

p i tomcem voj ne akademij e ( Deca 1963, 106) . I on ni j e

sa ocem ( ZoG 1961, 36) . I postupao s nj im kao s vla-

daocem (PA 1962, 105) . Hteo j e da kae : preacem

( TH 1947, 93) . Sa str icem ( Pan or . 1958, 4 ) .

Svi ovi pr imeri , naravno, ponavlj aj u se u tek stu i v ie

puta, uvek s ist im nastavkom , al i ih zbog prost ora ne moemo

sv e n av est i4'

.

e) Suglasnici 5 i z

24. Naj vei broj imenica ij a se osnova zavrava suglasni-

cim a s i z imaj u u instr . j ednine, pr ir odno, nastavak -om

62:

I pokazuj e har t i j u sa natpisom : Nita ( ZoG 1961,

39). Sa nekim naroi tim ponosom ( ZoG 1961, 31) .

Sa zanosom ( Staze 1963, 96) . Sa nekim gor kim zano-

som ( TH 1947, 205) . Sit nim rukopisom ( TH 1947, 248) . A Veso j e naistavlj ao onim metalnim glasom (Gosp .

1963, 90) . I dui p rosto za talasom mode ( Pr ip . 1958,

307). I spunj avao ga suj evernim uzasom ( Zn. 1963,

275) . Pie. . . debelim, kratkim plaj vazom (ND 1950,

214) . Zlatan pr sten sa skupocenim almazom kamenom

( Deca 1963, 83) . I vel i k im mirazom ( Deca 1963, 27) .

Ostala j e ova naj mlaa sa mirazom (Zn . 1963, 262) .

Sa izrazom gorkog prezrenj a ( Gosp. 1963, 90). Lj udske

tenj e za izrazom ( Staze 1963, 102) . Na veernj em nebu

n ad Par izom ( TH 1947, 64 ) .

i V . : TH 1947, str . 76, 255 , 430; Deca 1963, str . 17, 27, 35 , 72; Stai e 1963, str . 30,

36, 38, 58; Gosp . 1963, st r . 149, 208 ; Zn . 1963, str . 103 ; PA 1962, st r . 81; Panor . 1958,

s t r . 176 .

62 I sp . i u p r imarnom pi evom govoru (genefti ki p r imar nom , naravno) gde se

iza z i s nalazi samo taj nastavak { A. Peco, SDZb X IV , Beograd 1964, str . 116117) .

26

Od onih i menica ij a se mnoina gradi inf iksom -ov-l-ev-,

meutim, neke se j avlj aj u s nastavkom -em i u instm mentalu

63,

a druge samo sa -om. Od prvih takva j e imenica nos, za koj u

smo nali po j edan pr imer sa svakim od dva nastavka :

Nj egovo l ice, oduvek grubo i nepravilno, sa prastim

nosem (ZoG 1961, 37) . Dodiruj ui svoj im dugim i lj a-

st im nosom f r a-Pet r ovo uho ( PA 1962, 83) .

Od drugih , samo s nastavkom -om su imenice poj as, kas,

n iz i d r . :

Siman se set i da za poj asom nosi presavij enu molbu

( Zn. 1963, 162) . Defose j e j ahao. . . as otr im kasom

(TH 1947, 267) . Naiselj e se zavrava dugim nizom

barak a (NG 1963, 26) . Gorku sreu koj a se pred

mrazom poznih dana ( KJ I 1918, 45) . Limeni sudovi

sa. . . terpentinom i f irnaj zom (ND 1963, 294) .

A k ako se kao relevantan momenat u ovome odnosu j av-

l j aj u oblaci mnoine, odn. inf iks -ev-, t reba napomenut i da Ivo

Andri, pi sac koj i prevashodno neguij e klasian stil u j eziku,

u leksiki odreenim sluaj evim a apsolu tnu pr ednost daj e

upravo tome inf ik su. Imenice koj e su u pi tanj u zato se j avlj aj u

sam o sa i n f i k som -ev- :

Poee da sipaju odseena l j udska uha i noseve (TH

1947, 209) . Masa odseenih ui j u i noseva leala j e

mirno (TH 1947, 210) . Raspi tuj e za kurseve ( Gosp .

1963, 192) . Poloio sve isp i te i zavrio sve kurseve

( TH 1947, 342) . Sa koj ih se voda cedi u mlazevima

(ND 1963, 78) . Od toga su niz beli srednj i stub mosta

ostaj ali dugi , prlj avi mlazevi (ND 1963, 93). I spod

fesa tee znoj u mlazevima ( ND 1963, 336)

potvrujuoi neutralnu pr irodu nekih morfonolokih sred-

stava u odnosu na ekspresivnost j ezik ih kategor ij a, kao god

i inj enicu da se ne moe spori t i knj ievni karakt er navede-

nih imeni ca u padeiima mnoine sa -ev ispred nast avka za

ob l i k 64

.

S Poto ovde desk r ip tivnim metodom konstatuj emo stanj e kod j ednog pisca, n ij e

od znaaj a ta emu p rethodi u dij ahronikom smdslu , tj . da l i su inf iik si -ev- dobiveni

p rema obl iku iinst r . j edn . i l i obr nuto (V .: B . Miiilanovi, NJ n . s. I , sv . 12, Beograd

1950, st r . 45) .

4 M . Stevanovi , Savremeti i srpskohrvatski j ezi k , I , Beograd 1964, str . 203.

27

Naravno , druge od leksem a j avlj aj u se samo sa infiiksom-ov-, kao u pr imer im a koj e nalazimo naporedo sa navedenima :

Prelazil a su most ( kola) u dugim nizovima (ND

1963, 142) . Planul i bi nizov i fenj er a ( ND 1963, 150) .

Jazovi i potoci ( TH 1963, 14 ) .

K omunik at ivni momenat j e ovde bi tan : upotrebom obl ika

koj i su naj ei u j eziku pisac aktual izuj e svoj j ezik do kraj a,izbegavaj ui pr i tome nepot rebnu arhainost , koj u bi taj j ezi k

imao da j e, npr ., u prvoj grupi sluaj eva upotrebio obli ke

sa an f i k so m -o v -.

25. Po ovome odnosu, sl ina j e navedenim imenicam a na

suglasni ke s i z i imenica put . I nj u ovde daj emo u odnosu

instr . j edn. : obl ici mnoine, s obzi rom na relevantne momente

toga onosa65

.

U j eziku I va Andria obl ik instrumentala j ednine ima

nastavak -em, koj i nij e semantik i uslovlj en, iako treba istai

da onih pr imera gde bismo oekival i nastavak -om u promeni

ove im emce kod nj ega i nem a, i l i nam a bar n isu pali u oi :

Da se ivot ovekov gubi u vei toj tenj i za pravim

putem i u vei tom ispravlj anj u k r ivoga koj im i de ( TH

1947, 67) . Moralo da se izvi toper i i k rene naopakim

pti tem ( TH 1947, 194) . Fr atar mu j e obj anj avao da

on mor a dr ugim putem ( TH 1947, 93) . K renue putem

koj im smo bi l i dol i ( Deca 1963, 52). Jahao obasj anim

putem ( TH 1947, 267) . Pol a j e naopak im putem ( TH

1947, 430) . Odlazei lep im putem prema Turbetu ( TH

1947, 328) . I naj kraim putem da bude predveden

efu ( Zn . 1963, 161). Ravim putem j e poao (Zn. 1963,

164 ) . K oj i j e poao zl im putem ( PA 1962, 29) .

Tako i sto, u mnoini , bez obzir a na znaenj e

pr iloko,

prosekut ivno, pravo i li preneseno, imenica put j e uvek sa in-

fdk som -ev- :

Francuski ivot se. . . upuivao sve neobinij im pute-

vima ( TH 1947, 67) . Ne moe bi ti govor a o pu tevima

i saobraaj u (TH 1947, 78) . Eto vam j edan razlog

Analogijom preima obl iku inst r . j edni ne (putem ), 'koj i j e fonetsk i dobiven ,

stao se, pored obinog pu tovi , j avlj ati i ob li k nominativa mnoine putevi (M . Steva-

novi , I b id ., st r . 203) .

28

zato putevi ne val j aj u ( TH 1947, 79) . Mi sm o navi kl i

na rave puteve (TH 1947, 78). Na j ednom od pokraj-

nih puteva (TH 1947, 200 ).

f ) Suglasnik r

26. Poznatu repar ticij u ova dva nastavka u vezi sa sugla-

snikom r66 nalazimo i u Andrievom j eziku . Naime, imenice

sa znaenj em nosioca zanim anj a ( nek adanj i nastavak -arh)

j avlj aj u se sa oba nastavka podj ednako67

:

i sa n as t av k om -em :

Naj posie sam imenovan k ralj evskim sl ikarem ( ZoG

1961, 27) . Koli ka j e potreba u narodu. . . za dobrim

lekarem ( TH 1947, 238) . Stvar sa lekarem stoj i vrlo

r avo ( TH 1947, 245) ;

i sa n ast av k om -om :

Tako postupa sa Crkvom i nj enim poglavarom ( TH

1947, 370 ). I r uke podrhtavale od. . . susreta sa profe-

sorom-bi bl iotekarom ( Deca 1963, 67) . Borba sa hazna-

darom Balki j em ( TH 1947, 187) .

Ako se ovim i menicama dodaj u, meutim , i druge imenice,

bilo one koj e su izvedene ist im nastavkom , a drukij eg su

znaenj a (nomina dnstrumenti i druga neka imena) , bilo one

u koj ima, uz pr imenu dij ahronikog kr i teri j uma, moemo

utvr di ti nekadanj u palatalnu pr i rodu suglasnik a r , onda pr em a

pr imer ima kao to su ovi koj e navodimo :

Pr ovodi vek nad kantarom ( TH 1947, 74 ) . A i sa

Lazarom ( Deca 1963, 130 ) . Ognj eno polj e otvar alo se

pred Lazarom (Deca 1963, l l )68

. Pr ieuj e pred ol ta-

eo V . : M . Stevanovi , I bid ., st r . 193194.

67 Imenica car , naravno, i sklj uivo s nastavkoin -em: Prima svoj u treinu od

svakog kmeta i pod svakim carem (Zn. 1963, str . 154).

68 Kako se u tekstu Andrieve umetnike proze vr lo retko nalaze ob lici za ob ra-

anje, te se zato ne mogu izvoditi sigu/rnij i zaklj uci o upotrebi oblika za to, tj .

zakljuci o vokativu imenica, ovde samo napominj emo da imenice na -ar imaj u oba

poznata nastavka u tome padenom obli ku, tj . i -u i -e: Gospodaru, vel i ki vezi re, mstani

(Deca 1963, 162). Lazare, crni sine ( Deca 1963, 9). Ej , Lazare, na moru vozare

(Deca 1963, 24). Ti si, Lazare! (e 1963, 178). O, komandire, ne mui me vie

(2e 1963, 182) .

29

rom ( Zn . 1963, 106) . Pred manast irom sv . M ark a

( Staze 1963, 43) . Fut ovald su tekim crnim f i j akerom

(Deca 1963, 106) . Jur iat i uskim . . . prostorom (Deca

1963, 12) . Sa nagnut im cvikerom ( Staze 1963, 39) .

Sl ik ati sa arom ( ZoG 1961, 23) . Bled sa ei rom u r uci

( NDC 1950, 337)49

moemo zakljui t i da u Andr ievom j eziku preovlauj e na-

st avak -om u instrument alu j ednine imenica m . r . i u ovom

nj ihovom tpu70

.

27. A ovo j e sasvim u skl adu sa sistemom knj ievnog

j ezika, gde, kao to j e poznato, sve druge imenice sa suglasni-

kom r na kraj u osnove imaj u i sklj uivo nastavalk -om u instr .

j edni ne71

. Tako, tj . u sistemu u i j oj su osnovi sinhro-nina

mer i l a, daj em o nae pr imer e.

I menice stranog porekla sa znaenj em nosilaca zanimanj a,

odnosno zvainj a :

Sa profesorom m atemat ike ( Deca 1963, 72 ) . Po-

vorka ak a predvoena profesorom ( Deca 1963, 161) .

Razgovor sa vezi rom ( TH 1947, 213) . N a k om su ne-

stala kola sa maj storom ( Panor . 1958, 261) . K ao nek ad

sa i rektorom Paj erom (Gosp . 1963, 262) . Of ici rom

( Gosp . 1963, 138) .

I m enice sa znaenj em p r ocesa :

S naporom se uspravio (Gosp. 1963, 27) . S napo

-

rom se hvatao (Deca 1963, 11) . Radio s naporom (TH

1947, 91) . Sa oaj nik im naporom ( PA 1962, 40) .

Poinj alo j e sa prekorom ( Zn. 1963, 92). I zazivaj ui

volj u za otporom (TH 1963, 233). Pod j ednim prizo

-

rom. . . pie (ZoG 1961, 33). Pod doirom nevidlj ivih

svi raa ( Panor . 1958, 306) . Sa zebnj om i nemi rom ( PA

1962, 112). Sa nek im nemirom ( Gosp . 1963, 137) .

Svoj im nepakolebl j ivim mirom ( Gosp. 1963, 168). On

69 Poslednj i od p r imera se ponavl j a vie pu ta. V . : Panor . 1958, st r . 232, 295 ;

ND 1950 , st r . 285 ; Gosp . 1963, str . 128, 192 ; TH 1947, st r . 93.

70 I sp . i u p ri m arnora po poreklu govoru pi evom (A. (Peco , SDZb X I V , str . 116) ,

gde se ( i iza p alataln ih ak sugl asn i ka) uop tava nastavak -om .

71 M . Stevanovi, Savremeni srpskohrvatski j ezi k , I , Beograd 1964, str . 193194.

30

istim prezirom obuhvatao i pobunj enike (TH 1947,

221) . Svoj im prezirom prema svima ( Gosp . 1963, 152) .

Pod nj enim nazorom (TH 1947, 58) .

3. Odnos dubletnih nastavaka dat ., inst r .

i l ok . m noi ne nek i h im en ica m . r .

28. Sa gledita korienj a oblika opozicij a u morfosti l i-

stike svrhe, potpuno j e j ednaka nie analizir anoj f un kci j i od-

nosa nastavaka promene pri deva (v . t . 41) i ona fuinJkci j a

u kojoj se kao apozdtna vrednost j avlj aju dubletni nastavci

u dat ., instr . i loc. pluir . imenice konj .

U j eziku I va Andr ia i nae ove imenice, kao i sve dr uge

ove vrste i u knj ievnom j eziku uopte72

, imaj u uvek nastavak

-ima, a j edino se imenica konj j avlj a i sa nastavkom -ma,

odnosno sa dubletni m odnosom nastavaka -ima i -ma, kada se

stanj e u nj egovom j eziku posmatra u vremenskoj proj ekci j i :

a) sa nastavkom -ima :

Bi lo ih j e mnogo sa konj ima (ND 1950, 25) . Sa

nj egovim konj ima kor ak da dre ( TH 1947, 364) . Na

netim arenim, sit nim konj ima (TH 1963, 21) . Plj uvati

konj ima u nogei (TH 1963, 29) ;

b ) sa nastavkom -ma :

Dol i su Hamzii na konj ma po devoj ku ( ND 1950,

123) . Pa momoi sa konj ma ( ND 1950, 150) . Sve j e

bilo zakreno konj ma ( ND 1950, 242) . Plj uvat i konj

-

ma u noge ( TH 1947, 28) . N a netim areni m , si tn im

konj ma ( TH 1947, 20) .

29. K ao to tabele, izraene na osnovu upotrebe ovih ob l ik a

pomenute imenice u tr i izdanj a ova dva naj obimnij a dela,

pokazuj u, nastavak -ma i broj no j e i u apsolutnom koefici j entu

zastuplj eni j i , i moe se smatraitii primarnim za Andriev jezik

ve i po tome to se u prvom izdaraj u dela j edino on i upo-

treblj ava. I taj odnos, koj i apsolutnu prednost daj e obl icirna

imenice s nastavkom -ma, ukazuj e svoj im razvoj em u uzastop-

nim izdanj im a ist ih tekstova na postoj an metodoloki stav,

pr i emu postoj anost uzmamo po sebi , podrazumevaj ui da

se sam metod u vr emenu mora menj ati .

72 M . Stevanovi, I bid ., st r . 208. r epar t icij i ova dva nast avka u nar odnom i

knj ievnom j eziku v .: R. Aleksi , i l i konj ima, NJ I , sv . 1, Beograd 1933, str .

22 25.

3 1

b 1 1"

U kaisni j im izdanj ima taj se odnos deil ira ino menj a.Naime,

u izdanj u Travnike hronike iz 1963. god ine, kao to vidimo,

svi obl ici s nastavkom -ma zamenj eni su oblicima s nastavkom-ima, dok se u r omanu Na Dr ini upr i j a izdatom takoe 1963.

godine napred izneti odnos i dalj e uva ( s t im to se u j ednom

od sluaj eva reciprono zamenj uj e oblik lconj ma obl ikom

konj ima, str . 25. i 272. toga izdanj a). S obzi rom na druge ele-

m ente ekspresivnog obeleavanj a tek sta, t reb a konst atovati da

j e u odreenom per iodu razvi tka svoga metoda na pi sac pr i-

davao ovoj dubletnoj upotrebi st i l sk i znaaj . I vo Andri j e

potovalac Vukov75

. Nj emu j e kako sam, u r azgovoru koj i

j e bio lj ubazan da na moj u molbu vodi sa m nom , kae od

l ingvi st ike Mter at ur e prvo i naj ee pr i ruci bi o Vukov Rj e-

ni k . I on se sa uverenj em dri t amo naenog mil j enj a76

. Ali

konano ne za svaku nego samo za si tuacij e kakve se slikaj u

u delu, koj e e se sigurno verni j e pr ikazat i i upotrebom arhai-

ni j ih obli ka77

, pored i drugih odgovar aj uih j ezikih sredst ava,

n a r a v n o .

73 I vo An dri , Na Drini up rij a, Beograd 1945, st r . 24, 119, 144, 148 , 230, 239. i 283;

I vo Andri, ND, Dravno iizdavako poduzee Hrvatske Zagreb 1950( str . 25, 123,

150, 156, 242, 250. i 296; Ivo Andri, NDC, Prosveta Beograd 1963, str'. 25, 114, 139,

144, 222, 230 . i 275 .

74 Ivo Andr i ^Travnika hronika, Beograd 1945, str . 22, 31, 38, 278. i 377; I vo

Andr i, TH , Nak ladni zavod H r vat ske Zagreb 1947, str . 20, 28, 35, 268. i 364 ; I vo

Andr i, TH , Prosveta Beograd 1963, st r . 21, 29, 38 , 254. i 347.

75 I sp . : I vo Andr i, Op timizam Vuka Karadl ia (govor odran 7. I I 1964. g. na

sveanoj akademij i povodom 100. godinj ice smr ti Vuka St . Karadia), Knj ievnost i

j ezik , X I , 1, Beograd 1964, str . 613.

76 V . Stefanovi, Srpski rj eni k, Be 1818, str . XXXIX , gde se kae: Konj ima

u dat ., tvor . i u skaz . mlo. konj ma ( a ne konj ima) ; a zub im a i zubma i zubima.

77 M . Stevanovi, Savremeni srpskohrvatski j ezik , I , Beograd 1964, str . 208.

3 2

4. Odnos dubletnih nastavaka u genit ivu

m noine nek ih im en ica z. i m . r .

30. Postupak potpuno j ednak upravo izloenom sasvam j e

uolj iv i u pievom odnosu prema mogunoj opozicij i nasta-

vaka za gen. mnoine imenica . r . na -a ij a se osnova zavr-

ava grupom suglasnika. U knj ievnom j ezi ku uopte mogune

al ternacij e ovoga oblika za pomenuti t ip imenica mogu se pred-

stavi t i shemom : -* : t iat*a : - 1 (smetnj d : bi taka : smet-

nj i )7'

, s tim naravno ta al ternacij a -fr at'a ne moe bi ti zastu-

plj ena u sluoaj u kada j e t> = struj ini suglasndk, a t=

= praskavi

i l i sliveni suglasnik (zvezda, bata, boa i sl .)79. Ova opozicij a

ima ne samo morfostil i st iki ( kao, npr ., obl ike kategori j e

u t . 3241), nego i mor fonosti l i st iki zinaaj , j er j e re o f onem-

skim alternacij ama koj e imaj u morfoloku funkcij u i modif i-

k uj u mor femske odnose80

( naredbi : naredab = -tt*i : -t iat a^) .

I samo j edan tekst , uzet lcao uzorak, pokazuj e da j e u

j eziku I va Andr ia ova opozicij a i ostvarena kao takva, t j . kao

morfonost i li st iki relevan tna. Probni teikst NDC 1963. na ukupno

346 st r ani ca im a 38 pr im er a ovoga geni t iva.

a) Tip 4 predstav lj en j e sa 12 pr imera :

Jer , ima u j ednim l j udima bezrazlonih mrznj a i

zaviist i (ND 1963, 64) . A nebom se otvar aj u nove

maij e od zvezda i meseine (ND 1963, 99) . Ni zvezda

ni prostranstva (ND 1963, 115). I li blagoj svetlosti

zvezda ( ND 1963, 195) . Na stot ine l im enih kuti j a od

voj nikih konzerva (ND 1963, 150) . Tu j e j o desetina

gazda (ND 1963, 78) . Sedi nekoliko gazda (ND 1963,

205) . K od varokih gazda ( ND 1963, 294) . Ver o-

vanj a poj edinih rasa, vera d kasta (ND 1963, 187) .

I nj en mali pisai sto lcoj i se nij e video od hart ij a, po-

zi vki . . . i l ista o vuenj u lu t r i j a ( ND 1963, 194) . Ostva-

renj a nacional ist ikih tenj a ( ND 1963, 260). Jednu

vrstu staklenih bata duha ( ND 1963, 273) .

78 V .: M . Stevanovi , I bidt, sit r . 235236.

7 M . Stevanovi , I bid ., st r . 235.

80 Tfl rmmp morfasti l istiki i morfonost i l istiki , kako smo dalj e u radu rekl i , uzi-

mamo prema term mu f onost i l istiki N . T rubeckog (v . t . 41) i oslanj aj ui se na elemente

morfonologij e koj e uveni l ingvi sta def inie kako smo, izmeu ostalog, i gore naveli :

Une morphonologi e comp letement dveloppee compor te t rois p ar t ies : l o l'tude de l a

structu re phonologique des morphemes ; 20 l'tu de des modi fdcat ions phoni ques

combin atoi res que les morphemes subissent dans l es grotipes de morphmes ; 30 l'tu des

des ser iess de m utations p honiques qul r empl i ssen t une fonct ion morphologique (N . S.

Troubetzkoy, Pr incipes de phonologie, Paris 1957, str . 338339) .

Jezik i stil Iva Andria 33

.

'/ 0 0 >0

b ) Tip -t 'at a^ predistavlj en j e sa 20 pr imera :

Nestalo vatara na Panosu ( ND 1963, 85) . Posle

nestank a vatara na Panosu ( ND 1963, 85) . Od greda

d gm bih dasaka ( ND 1963, 86) . Cardak od luevih

dasaka ( ND 1963, 94 ) . Drvena ostava od dasaka ( ND

1963, 222) . I pored zvani nih naredaba ( ND 1963,

118). Da se dri reda i naredaba ( ND 1963, 171) .

Jer ima pet karata ( ND 1963, 160) . Nestalo i karata

( ND 1963, 160) . I zavi't lamih sukanj a ( ND 1963, 184) .

Pism a banaka ( ND 1963, 194 ) . I ap at nevidl j ivih

devoj aka ( ND 1963, 207) . Imena devojaka ( ND

1963, 279) . Dovikuj u preko zemal j a ( ND 1963, 238) .

U lanjku j e bdlo tampar sk ih greaka ( ND 1963, 259) .

Od lj udsk ih dobr ih dela i moli tava (ND 1963, 287) .

K od t ih. . . muzikih pr iredab a ( ND 1963, 302) .

Zvuk gusala ( ND 1963, 203) . Dopunj ava zvuk gusala

(ND 1963, 31) . Glavu od gusala (ND 1963, 31) .

c) Tip -tU*I predstavlj en j e sa 6 pr imera :

Nema ni i albi na prolost ( ND 1963, 324) . U toku

t ih beskr aj ni h prepi rki ( ND 1963, 299) . Sa onom ne-

shvatlj ivom ali osetnom igrom skakan ja i padanj a har-

t ij a, dividendi i novca ( ND 1963, 233) . Sa spolj nim

depom punim raznoboj nih pisal j k i ( ND 1963, 221) .

I pr im a za to dvadeset j or int i meseno ( ND 1963, 217) .

I nj en m ali pasai sto koj i se ni j e video od har ti j a,

pozivki ( ND 1963, 194 ) .

Ako kao korek t ivnu koli inu unesemo i tdp pr imer a iz

ranih pripovedaka Andri evih, tj . pri mere gde se vr lo f rek-

ventna imenica (npr ., zvezda) j avlj a u tome obli ku sa she-

m o m - t t *a :

Guibi se u mukloj noi , na pogled mnogih zvij ezda

( Prdp . 1924, 14 ) ;

i l i t ip pri mera iz r ane l irsko-r ef leksivne proze, kao to j e :

Ve i sam bol maj ka zazivae na svij et straJhovi tu

pokor u ( 1920, 27)

u koj em se imenica maj ka u geni tdvu mnoine j avlj a sa for-

mulom iste str uk ture, tj . k ao -t ' ta ( sa uslovnom modi f ika-

cdj om, naravno, oznaka ti i t*) , bie j asno da u pi evom

j eziku normalan tip predstavlj aj u obl ici obeleeni shemom

34

-tit*a i -t iat'a, tj . da pisac tim obli cima daj e prednost , ialko ne

izbegava u datim uslovima ni tip -t>tn.

K ao ist opozi tna odnos, relevantan za st i l , ovde se j avlj a

odnos tdpova -tta i -tiM, a iz nj ega uz primenu korektivne

koliine i uz uzimanj e u obzir frekvencij e tipa s nepostoj anim

a (-t 'at*a) j aisno proazil azi da na pi sac primere koj i se obe-

leavaju pirvom shemom smatra pogodnij im za tip j ezika

koj i stvara.

31. I sto t ipsko obelej e pisac postie i specif inim ostva-

renj em opozicij e plu ralnog geni ti vskog nast avka -a i nekada-

nj eg obliika st are dvoj ine kod imenica m. r . prst i gost, koje

su u knj ievnom j eziku uopte ee s nastavkom stare

dvoj ine3'

.

Na 343 stranice probnog teksta ND 1963. pisac j e prvu

imendcu 3 puta upotr ebio i to uvek s nastavkom - :

Da se ve nj egova deca raaju otvorene ruke i raa-

reni h prsta (ND 1963, 18) . Od nonih prsta do temena

(ND 1963, 160). Rairenih oij u, grevi to prepletenih

prsta ( N D 1963, 309) .

Imenicu gost u ovom izdanj u roman a pisac upotreblj ava

s nastavkom stare dvoj i ne :

Za svakoga od tih gost ij u Lot ika nalazi pr ikladnu re

( ND 1963, 197). Jer tu se ne t rai od gostij u da t roe

( ND 1963, 201) .

Ald se u nj egovim ranim pripovetkama, kao to pokazuj e pri-

mer koj i uzimamo kao korektivnu koliinu :

Zadah loj a, luka, raki j e i znoj a to j e zaostao od po-

slj ednih gosta ( Pr ip . 1924, 8)

ova imenica sr ee u obl iku s nastavkom -a. U naj novi j em

izdanj u i ste pr ipovetke ( zbir ka pod naslovom e, 1963) ovaj

oblik zamenj en j e obl ik om gost ij u.

5. O d nos d u b l et n i h nast av ak a i m en i k e

i p ridevske promene prideva

32. Reenj e pi tanj a o upotrebi duibletni h oblika nastavaka

pr ideva u zavisnim padeima ovde se trai u odnosu metoda

pievog prema j ezikom materiij alu , il i tanij e u odr ei-

vanj u metoda na tome mater ij alu. Pr i tome ne polazimo samo

od odnosa t ih oblika samih, j er se pi tanj e o stil skoj pr i rodi

|

8i M . Stevanovi, Savremeni srpskohrvatski j ezik , I , Beograd 1964, str . 208.

i

3 3 5

upotrebe dvoj akih oblika promene pr ideva ne moe uopte

posmatr ati izdvoj eno od upotrebe drugih gr amatikih katego-

r ij a, odn. od takve upotrebe t ih obhka koj a otkriva piev

metod u cel in i i u r azvi t ku . Zato se ovde pi tanj e upotrebe

obhka neodreenog i odreenog vida pr ideva i vezuj e za ono

to smo strogo uslovno nazvaM fonost i l istik im, i li i sto tako

uslovno m orf ost ih st ik im ( u posebnim sluaj evim a, kao

npr . u t . 24 25, 30, 43

44 i morfonostihst ik im ) elemen-

t ima, pod koj ima razumemo, naravno, ekspresivnu fuinkcij u

ne samo fonema ( t . 4346) nego i mor fema, a od koj ih smo

neke opisal i u t . 24 25 , 28

31. d, dalj e na razini gramati

-

k ih formi u t . 222, 243. i 259, govor ei o evokati vnoj fun'kcij i

nekih u komunikat ivnom j eziku manj e uipotreblj avanih ob lik a.

33. Poto sm o prihvati l i gledite da j ezii k umetnikog dela

predstavlj a, mutatis mutandis, poj edinano j eziko ostvarenj e,

sa speoi finim odnosom elemenata ( v . t . 2. i 7) , oigledno j e

da pr ihvatamo i inj enicu postoj anj a eksp resivne funkcij e kao

j edne od funkcdj a j ezik a umetnikog dela82

, koj a se sastoj i u

karakter izovanj u svoga nosioca83

. Ta ekspresivna f unkcij a

upravo i j este injenica koj a, posmatrana u razvoj u kod j ed-

nog pisca, pi tanj e upotrebe ovih i l i onih oblika vezuj e za

pi tanj e o metodu pievom i ne dozvolj ava da se poj ava j ednih

i ld drugih obl ika tumai prost im ref lektovanj em j ezika u poj e-

dinanom j ezikom ostvarenj u. A na ovo poslednj e se upravo

i svode tvrdnj e nekih i spi t ivaa koj i , inae opravdano, opaaj u

u odnosu upotrebe neodreenog i odreenog vida prideva ra-

zliku izmeu dve f aze u formiranj u Andr ieva st i la, pri pdsu-

j ui prvoj f azi upravo pomenuto reflek tovanj e84.

34. Poto se sa ovim ne moemo sloi t i , nama e upravo

uestalost upotrebe pridevskih formi sa ovakvim odnosom bi ti

82 I sp . St . Ul lmaim, The Principles of Semantics, Basi l Blackwel l Oxford 1963,

st r . 101 104, 88, 309.

83 La l onction expressive de la parole humaime consiste k caracter iser le suj et

parlant . Tout ce qui dans le discours permet de caracteri ser le suj et pairlaint rempl i t

une fonct ion axpressive. Aussi les elements charges de cet te fonct ion peuven t-i l s etre

t rs divers : on peu t reconnai t re l'appar tenance du suj et parl an t a un type humain

determin . . . a sa voix , a sa p rononciation , k toute l'al lure de son di scours, com

-

pr is l e choix des mots et la constr uction des phrases . . . A l a phonologie expressive

appar tiennent uniquement les p rocedes etabl i s conven tionnel lement (N . S. Troubetzkoy ,

Pr incipes e phonotogie, Par is 1957, st r . 18).

84 Mora se u ovoj st i l skoj cr ti Andrieva p isanj a, ovako dosledno sp rovedenoj ,

trai t i obj anjenje u j aem uticaju ivog nar odnog govora, a ne u ut icaj u m r tvih gra-

mat ikih p ravi l a ( koj a u ovo nj egovo vr eme n i su mogla mn ogo u t icat i na p r irpovedae}

(J . Vukovi, Pi tan ja sav remenog knj ievnog j ezi ka, God . I I , knj . I , sv . 2, Sar aj ev 1950,

str . 283) .

36

indikator metoda, odn. uslovlj enosti upotrebe od metoda, a

posmatr aemo ih, i upotrebu i metode, u j eziku dela na osnovu

koj ih pomenuti ispitivai dolaze do svoj ih, po naem milj enj u

netanih, zaklj uaka. Samo pr i tome uzimamo u obzir , kao

korelativ j ezi ka umetnikih pripovedakih dela, j o i j ezik

esej a Andr ievih , i to onih koj i se, po vremenu kada su nastal i ,nalaze malo udalj eni i od prvih pripovedakih radova nj egovih

i od onih kasni j ih . Pored toga kao korelat ivnu vrednost uzi-

mamo i j ezi k onih dela koj a predstavlj aj u , u odnosu na ova

pomenuta, apsolutni poetak pi evog knj ievnog stvar anj a85

,

a koj a, pored toga, nemaj u ni pr ipovedaki karakter . Tako e

ovde bi ti pr i kazana upotreba neodreenih i odreenih ob l ika

promene pr ideva u delim a Ponto ( 1918) , Pripovetke ( 1924) ,

Goj a ( 1929), Razgovor sa Goj om ( 1935) i Travnicka hronika

( 1942) , to j e, misl imo, sasvim dovolj no da se prikae razvi tak

ove formalne opozicij e i u vremenskoj i u metodolokoj pro-

j ekcij i .

T a b e 1 a 3

Prom ena p r ideva u E P o n t u 1920*

85 Npr ., Ponto i de u period Knj ievnog Juga, s koj im se zavrava . . . m la-

denako razdobl j e Andr ieva stvaralatva i poinj u nj egove k nj ievne zrele godine (F.

Grevi, I vo Andr i u K nj ievnotn Jugu, Posebna izdanj a I TKU, Beograd 1962,

st r . 215) .

* U naslovu tabele daj emo izdanj e iz koga su ekscerp i rani primeri .

37

b 1 4

Promena p r ideva P r i p o v e t k a m a 1924.

3 8

35. to pokazuj u pr i loene tabele (36), upotreba

obe forme u svim odgovaraj uim padeima ni u j ednom od

vremenskih per ioda nij e se mogla stavi t i u pi tanj e. Od prvih

radova pievdh do poslednj ih nalazimo ovakvu upotrebu.

39

) Za geni t iv :

a) obl ike neodreenog vida

Topli i iroki osjeoaj svrena rada ( 1920, 107).

Pa se lomi m i prebi j am od nemila do nedraga (

1920, 104). Jecamo u j astuk s nemona bi j esa (

1920, 91) . Presauj e tako, poslj e kina dana, kupus

(Prip. 1924, 7). Naao j e kraj sebe hlj eb i lonac ostu

-

eni la graha ( Pnip. 1924, 37) . Nij e ostalo prazna mesta

ni kol iko za nok at ( ZoG 1961, 70) . Od lj ubopi t stva

i duga vremena (TH 1947, 175) . I li hromo pseto boja

-

lj iva i pealna pogleda (TH 1947, 112) . Selj aki paa

kruta dranj a (TH 1947,56). Dunost ehaj e, vezirova

zam enika ( TH 1947, 188) ;

b ) oblike odreenog vi da

Mi ni smo atomi . . . nego siuni dii j elovi beskonanog

mozaik a ( 1920, 26) . I sad se pue i rei ok o sebe

zdravi i j aki mi r is peenog tij esta ( 1920, 31) . Pa

do onog nepoznatog pr olaznika koj i e. . . skinut i kapu

( 1920, 49) . Poslj e nekog tekog posla ( Pr ip . 1924,

7) . Praen od j ednog ml adog popa dz Saraj eva (Pr ip .

1924, 24) . Osamlj en izaslanik nekog dalekog, svj e-

tli j eg svij eta (Prip. 1924, 94). Sav previre i kipti od

snage, od otrog narodskog humora, od naivnog i zdravog

egotizma ( ZoG 1961, 26) . Star i gospodin u tamnoze

-

lenoj kabanici neobinog kroj a ( ZoG 1961, 45). Kao

vihorom pometena ari j a dspuni se amorom i povicima

dokonog sveta (TH 1947, 166). ovek niskog porekla

i bez naroi tog ugleda (TH 1947, 134) . K ao to nema

prave mere, stalnog suda ni trajne vrednosti (TH 1947,208). On j e bio elj an mirnog rada i stalnost i (TH

1947, 67) .

B ) Za dat iv :

a) oblike neodreenog vida

Od vas sam saznao kako j e vezanu, nemonu robu

kad mu plj uj u u l ice ( 1920, 108) . Gladnu md j e

bilo zim a ( 1920, 29). Onako nagnutu, krv mu j e

udar i la u glavu ( Pri p . 1924, 17) . Jer se p ij anu ovj eku

otvar a komad r aj a ( Pr ip . 1924, 31) ;

b ) obl ike odreenog vida

Bij elo i pr igueno kao pozadina tamnom glasu stare

t ragedij e ( 1920, 46). I kako samo naglom uzmaku

voj ske. . . ima da zahval i da j e stvar zabor avlj ena

( Prip. 1924, 45) . Dao sam j ednom pr ij atelj u, vedrom

i pametnom oveku, taj cr te (ZoG 1961, 59) . A meni ,

neukom i svega zel j nom sldkaru, to j e bi lo dobro dolo

(ZoG 1961, 64) . Pisma. . . su Davilu , ovako usam

-

Ij enom i naputenom, izgledala kao prava ironij a ( TH

1947, 40) . To j e t renutak kad se dokonom i prostom

svetu baca. . . im e smenj enog pae ( TH 1947, 154 ) .

C) Za akuzativ =

geni t iv :

a) obl ike neodreenog vida

Tada sam im ao za pr i j atelj a nasi tna i bezboi na o-

vj eka koga sam zvao Bar aba ( 1920, 36). Poslae

Mij u Subaia, ambiciozna i slabunj ava mladia (Pr ip.

1924, 6) . Parovi se sklanj aj u i ostavlj aj u ga sama

( Prip. 1924, 110) . I videi da gone polunaga ovjeka,

baci se na nj ega ( Pr ip. 1924, 69) . Gledaj ui ga tako

teska, mrgodna i nepokoleblj iva, Davilu se odnekud j av-

l j ala misao (TH 1947, 370) . I muan minis loj a. . . od koga

nenavikla oveka muka hvata ( TH 1947, 29) . Da bi ga

odj ednom, unii ena i slomlj ena, bacio u ovu daleku i

bednu zemlj u (TH 1947, 206) ;

b ) obl ike odreenog vi da

I t i veselo i slobodno eka starog pr ofesora (

1920, 107) . Vidim meu nj ima elavog gazdu ( Pr ip .

1924, 112) . Umrlo j e sve to za nj ega, ogluvelog, rano

ostarelog oveka (ZoG 1961, 30) . Imao j e sina, lepog

i pametnog deaka (TH 1947, 39). Davil se naroito

al io to mu Mini starstvo ne alj e pouzdanog oveka ( TH

1947, 60 ) .

D) Za lokat iv :

a) obl ike neodreenog vida

Kao to uvij ek inim u iskrenu i toplu razgovoru

( 1920, 71) . pretae vino u meml j ivu podrum u

( Pr ip . 1924, 7) . Po vazdan sa selj acim a i u teku poslu

4 1

( Pr ip. 1924, 6) . A on se prua po golu podu ( Pr ip . 1924,

12) . Sj edi pop Jovo, bl i j ed. . . u modru kopor anu i

masnoj i ti ( Pr ip . 1924, 47) . Nainiu od tebe gor ku

bil j ku , na vet rovi tu mestu i kameni tu t lu (TH 1947, 144 ) .

Bio j e ovek omraen i na ravu glasu (TH 1947, 51) ;i

b ) obl ike odr eenog vi da

I u nekom j ednol inom bolu zaspao ( 1920, 28) .

Leao sam sate i sate go na vrelom pij esku ( 1920,

76) . K ao f ina tam na ipk a na svi j etlo bl i j edom nebu

( 1920, 79 ) . I di rek tor u izl izanom f r aku i izmam a

( Prip . 1924, 26) . Slutei zlo ve po izbezumlj enom i

ukoenom poglediu ( Pr ip . 1924, 60 ) . Doao sam u slam-

natom eir u i bi j elom oddj elu ( Prip . 1924, 106) . Ne bi

me poznao da me vidi ; moda sam o po p rastom nosu

( ZoG 1961, 37 ) . Staln o na belom hlebu ( ZoG 1961, 55) .

Otvor i la su se druga vr at a na koj ima se poj avi o u

blestavom odelu vezir (TH 1947, 68) . Reima aputal i

istu misao i li su j e kr i li u zabr inutom pogledu ( TH 1947,

68) . Nju j e pr atio oseaj da grezne u blatu, praani i

ravom zadahu ( TH 1947, 113) .

36. I z pri loenih tabela ne vidi se, s druge strane, da i u

j ednom od navedeni h dela j edna i l i dr uga promena kroz sve

padee im aj u dosledinu upotrebu. Oigledno j e, pre svega, da

se lokat iv sree naj ee u obl ik u sa nastavkom pri devske

promene, pa broj pr imera s nj im preovlauj e i u onim delim a

gde bd po m ilj enj u navoenih i spi tivaa t rebalo oekivat i

obl ike imenike promene, npr . u Pr ipovetkama 1924at

. Jo i

vie upotreba oblika lokat iva u Pontu, gde smo nali

25 primera obl ika sa nastavkom odreenog vida a svega 3 pr i-

mera neodreenog

potpuno negira tvrenj a po koj ima se

upotrebi kr aih padendh obhka u rani j oj f azi Andr ievog rada

mora trai t i obj anj enj e u j aem utiicaj u ivog narodnog

govora87

. Jer j e t ada, u vreme kada j e Ponto pi san, pisac vremens

'ki bar bio bl ie ivom narodnom govoru nego

onda kada j e pisao Pr ipovetke 1924, u koj ima j e, to se oblika

lokativa tie, odnos broj a primera neodreenog vi da prema

odreenom 8 :17. A opet j e on upotreblj avao vie oblike pri-

V. : J. Vukovi , Pi tanj a savremenog knj ievnog j eziika, God. I I , knj . I , sv. 2,

Sar aj evo 1950, str . 282.

87 J . Vukovi , I b id ., st r . 233.

4 2

devske promene i tamo gde bi ako se narodni govor po-

smatra kroz jezik Pripovedaka 1924, to mi ne moemo prihva-

ti t i narod upotrebio obl ik imenike promene :

I u nekom j ednol inom bolu zaspao ( 1920, 28).

Po cio dan poivaj u u ponosnom bl ij edi lu j ednog :

dobro, hvaila Bogu ( 1920, 31) . Leao &am sate

i sate go na vrelom pij esku ( 1920, 76). I zmeu

nas se j e zrak i spunio dahom oluj e koj a nas zatee na

otvorenOm polj u i koj oj se ne moe utei ( 1920, 84) .

37. I sto nam to pokazuj e i upotreba pr isvoj nih pr ideva

i zameni ca na -ov i -in. Sam o oblike i menike promene nala-

zimo j edino u Pripovetkama 1924, dok ve i u Pontu nala-

zim o pri m er :

U n ieeovom glasu govor i ( u uspomeni ) bj esomunost

orgi j a ( 1920, 53) ;

a u kasnij im delima i vie, pa ak, u nekim naj kasnij im, i

isklj uivo88

takve obl ike :

Jedan j e od nej asnih i neobj anj ivih period a u nj e-

govom burnom ivotu (ZoG 1961, 23) . Oddli su postavu

na nj egovom ur ku (TH 1947, 49) . Po nj egovom kazi

-

vanj u bio j e sa ostrva Kefalij e (TH 1947, 251).

Jednako j e i sa nastavcim a drugih zavi snih padea :

za akuzat iv = geni t iv

On portretie mladog Godoj a, kralj iinog lj ubavnika

i svemonog favor i ta (ZoG 1961, 27) . Za nj egovog sina

bi lo j e reeno ( TH 1947, 473) ;

za d a t i v

Tako ide pr avo ka sunevom zalasku ( TH 1947, 237) .

Smej u se t im pokretima kojd ve odavno ne odgova-

r aj u ovom nj egovom napornom grgutanj u ( TH 1947, 75) ;

za geni t iv

Pored nj egovog autori teta ( ZoG 1961, 24) . Tu j e

bio m kopis nj egovog epa (TH 1947, 473). I ugledom

nj enog mua ( TH 1947, 108) . I z vezirovog kazivanj a

izlazilo j e ( TH 1947, 154) . Za vreme konsulovog pro-

88 M . Stevanovi , Dvoj stvo obl ika posesivttih p r ideva i zamenica na -o v i -i n,

NJ . s. I , Beograd 1950, st r . 37.

4 3

laska kroz varo (TH 1947, 33). I ziao iz generalovogstana ( TH 1947, 66) . Ponavlj ao delove Tahir

-begovog

govora (T