Jane Austen - Ema

8/12/2019 Jane Austen - Ema

1/452

Ema

Jane Austin- EMMA


2/452

PREDGOVOR

Od sedam zavrenih romana koje je napisala klasina engleska spisateljkaJane Austin (17751817), Emma je poslednje delo. tampano za ivota svogaautora. U jednom njenom pismu, upuenom bibliotekaru J. S. Clarku, nalazi se,

povodom pojave toga romana 1816 godine, ivo izraeno strahovanje o prijemuna koji e Emma naii:Moja najvea briga u ovom trenutku jeste da ovo etvrto delo ne osramoti

ono to je bilo dobro u drugim delima. Da ove njene rei nisu bile izraz sujetejednog slavoljubivog pisca, ve jedna potvrda vie njene uroene skromnosti,pokazuje razmiljanje Jane Osten o sopstvenim delima, izraeno malo dalje uistom, dobro poznatom, napred pomenutom pismu:

... Mene snano obuzima misao da e onim itaocima kojima se vie

dopao roman Gordost i predrasuda ovo izgledati sa manje duha, a da e se onimakoji su vie voleli Mensfildski posed ovo initi sa manje razuma.

Neosporno, veoma je znaajne rei, ali ne toliko za ocenu samih romana,koliko za upoznavanje jedne dragocene osobine kojom je ova velika umetnicaraspolagala: elje da bude nepristrasna prema sebi.

Jane Osten nije doivela da sazna sud kritiara svojih savremenika, idocnijih knjievnih istoriara i prikazivaa, koji su nain njenog slikanja

karaktera poredili sa ekspirovim.Emma je glavna linost romana koji nosi njeno ime. To je razmaenadevojka iz graanske porodice nastanjene u selu, bez majke, bistra po prirodi,dosetljiva u raspravljanju, brzog odgovora i veoma ive mate, ali nenaviknutada svoje vreme ispunjava nekim sadrajem od vrednosti.


3/452


4/452

DEO I


5/452

Emma Woodhouse bila je lepa, pametna i bogata, imalaudoban dom i vedru narav, te je izgledalo da raspolae s ono nekolikonajveih blagodeti koje ivot moe da prui, a za neto manje oddvadeset jedne godine otkad je dola na svet, nije se desilo skoronita to bi je rastuilo ili uznemirilo.

Bila je mlaa ki izvanredno nenog i irokogrudog oca; kad jojse sestra udala postala je, jo vrlo mlada, gospodarica njegove kue.Mati joj je umrla suvie rano da bi se ona neto jasnije sealanjezine milote; mesto nje dobila je za vaspitaicu jednu krasnuenu,koju je zavolela bezmalo kao majku. esnaest godina provela jegospoica Taylor u porodici g. Woodhousea, manje kao vaspitaica, avie kao prijateljica; veoma je volela obe keri, ali Emmu naroito.

Izmeu njih dve vladala je skoro sestrinska prisnost. ak i pre

no to je prestala da po zvanju bude vaspitaica, gospoica Taylor jeusled svoje blage naravi retko kad neto nametala ili spreavala; asad, kad je i ta senka nadmoi davno iezla, ivele su kaoprijateljice, prisno vezane jedna za drugu, a Emma je radila ta jehtela; visoko je cenila sud gospoice Taylor, ali se rukovodilauglavnom svojim sopstvenim. Ustvari, u Emminom poloaju nijevaljalo ba to to je suvie mogla da ivi po svojoj volji i to je imalasklonost da suvie lepo misli o sebi: te slabosti mogle su da pomute

njena mnogobrojna zadovoljstva. Meutim, ova opasnost je zasadbila tako skrivena da niko nije smatrao da bi je te slabosti mogleuiniti nesrenom.

Iskrsla je tuga, blaga tuga, ali ne u vidu neeg neprijatnog.Gospoica Taylor se udala. Gubitak gospoice Taylor doneo joj jeprvu alost. Na dan venanja te drage prijateljice Emmu su prvi put


6/452

za due vreme obuzele turobne misli. Kad se venanje svrilo isvatovi otili, otac i ona ostali su da sami ruaju, bez nade da e nekotree lice uneti vie razonode u dugo popodne. Otac je, kao obinoposle ruka otiao da otspava, a njoj je ostalo samo da sedi i misli naono to je izgubila.

Izgledalo je da e taj dogaaj biti srean za njenu prijateljicu. G.Weston je bio ovek besprekornih osobina, imuan, odgovarajuihgodina i prijatnog ponaanja.

Oseala je izvesno zadovoljstvo pomiljajui kako je, sprijateljstvom punim samoodricanja, velikoduno, uvek elela tajbrak i radila na njegovom ostvarenju. Ali je ovo jutro za nju ipak bilo

sumorno. Svakog sata, svakog dana, oseae prazninu koju jeostavila gospoica Taylor. Seala se njene dobrote, dobrote i ljubavikoju joj je esnaest godina ukazivala, seala se kako ju je pouavala iigrala se s njom jo od njene pete godine, kako je sve svoje snageulagala da joj, kad je bila zdrava, probudi panju i zabavi je, ili da jeneguje za vreme raznovrsnih bolesti u detinjstvu. Dugovala joj jemnogo zahvalnosti za sve to; ali je u jo draoj i nenijoj uspomeniostao njihov odnos za poslednjih sedam godina, ona jednakost i

zavrena sloboda koja je meu njima postojala kad su posleIsabelline udaje bile ostavljene jedna drugoj. To je bila prijateljicakakvih je malo: umna, dobro obrazovana, korisna, blaga, znala je sveporodine stvari, brinula se za sve to porodicu brine, a naroito sestarala za nju, Emmu, za svako njeno zadovoljstvo, svaku elju;prijateljica kojoj je mogla rei svaku svoju misao onako kakonastane, a koja ju je toliko volela da joj nikad nita ne bi zamerila.

Kako e izdrati tu promenu? Istina, prijateljica joj odlazi samo

pola kilometra daleko, ali je Emma znala da mora biti velika razlikaizmeu gospoe Weston, koja se nalazi na svega pola kilometraudaljenosti, i gospoice Taylor, koja je tu u kui; i zato se, kraj svihsvojih preimustava linih i porodinih, nalazila sad u velikojopasnosti da padne u duhovnu usamljeni.


7/452

Neno je volela svog oca, ali joj on nije bio drug. Nije umeo darazgovara s njom, ni ozbiljno ni aljivo. Ta nezgodna posledicarazlike u godinama (g. Woodhouse se nije rano oenio) pojaana je

jo njegovim telesnim stanjem i navikama: boleljiv celog ivota, nijese naprezao ni telesno ni duhovno, te je po nainu svog ivota bio jostariji nego po godinama; mada su ga svuda voleli zbog srdane iprijatne naravi, on se po svojim sposobnostima nikad ne bi istakao.

Njenu sestru udaja nije mnogo udaljila, poto se nastanila uLondonu, svega dvadeset etiri kilometra daleko, ali ipak nije moglani pomiljati da je svakodnevno via. Tako se u Hartfieldu moraloistrajati kroz mnogo dugih oktobarskih i novembarskih veeri pre no

to bi o Boiu doli u posetu Isabella, njen mui njihova deica: onibi tad napunili kuu i pruili joj ugodno drutvo.U Highburyju, velikom i gusto naseljenom selu, skoro varoici,

kamo je ustvari spadao i Hartfield, uprkos svoje posebne poljane,umarka i imena, nije bilo njoj drutveno ravnih. Woodhousei su tubili najvea gospoda. Svi su ih potovali. Ona je imala mnogopoznanstava u tom mestu, jer je njen otac bio utiv prema svakome,ali nije bilo nikoga ko bi mogao da zameni gospoicu Taylor ma i za

pola dana.Bila je to tuna promena, i Emmi nije ostalo nita drugo do dauzdie i sanja o nemoguim stvarima dok se njen otac ne probudi, atad je trebalo da se opet pokae vedra. Zbog raspoloenja u kome seon nalazio, trebalo mu je podrke. Slabih ivaca, padajui lako upotitenost, voleo je svakog na koga su navikne i teko se od njegaodvajao jer je mrzeo promenu. Brak kao izvor promena uvek mu jebio neprijatan; jo se nikako nije pomirio s udajom svoje keri i o njoj

je samo saaljivo govorio, mada je to bio pravi brak iz ljubavi; a sadse morao rastati i sa gospoicom Taylor. Kako su mu sitnesebinosti ule u naviku i kako nije mogao zamisliti da drugi moeda osea razliito od njega, prilino je naginjao miljenju da jegospoica Taylor uinila neto alosno i za samu sebe kao i za njih, ida bi bila mnogo srenija da je ostala u Hartfieldu za ceo ivot.


8/452

Emma se smeila i avrljala koliko god je mogla veselije da bi gaodvojila od tih misli, ali kad su uneli aj nije se mogao obuzdati dane kae tano ono to je rekao i za rukom:

Jadna gospoica Taylor! Voleo bih da je opet ovde. Ba je tetato se uopte svidela gospodinu Westonu!

Ne mogu da se sloim s vama, tata; znate i sami da ne mogu.Gospodin Weston je tako dobar, prijatan, izvrstan ovek, i potpunozasluuje da ima valjanu enu; a ne biste, valjda, ni vi eleli dagospoica Taylor veito ivi s nama i podnosi sve moje neobine udikad moe da ima sopstvenu kuu.

Sopstvenu kuu! A kakva joj je korist od sopstvene kue? Ova

je triput vea, a ti, draga moja, nema nikakvih neobinih udi.Mi emo ih veoma esto poseivati, i oni nas! Stalno emo sesastajati! Moramo mi da ponemo, treba da to pre uinimo prvuposetu mladencima.

Draga moja, kako u ja stii donde? Randalls je vrlo daleko. Nebih mogao peice da preem ni po puta. Ne, tata, nisam nipomiljala da idete peice. Ii emo kolima, razume se.

Kolima! Ali Jamesu nee biti milo da pree konje za tako

kratko rastojanje; i ta emo s jadnim konjima dok budema uposeti?Oni e biti u konjunici gospodina Westona, tata. Znate da smo

sve to ve uredili. O svemu smo sino razgovarali s gospodinomWestonom. A to se tie Jamesa, moete biti sigurni da e uvek radoii u Randalls, jer mu je erka tamo sobarica. Pitam se samo da lie nas ikad radije odvesti na neko drugo mesto. To ste vi, tata,uinili. Vi ste nali Hani to dobro mesto. Niko nije pomiljao na

Hanu dok je vi niste spomenuli. James vam je veoma zahvalan.Vrlo mi je milo to sam se nje setio. To je bilo veoma sreno, jernikako ne bih hteo da siromah James smatra da smo ma u kompogledu zaboravili na njega; ubeen sam da e ona biti odlinasobarica, utiva je i lepo se izraava; veoma mi se svia. Kad god jesretnem, uvek se pokloni i vrlo me lepo upita kako sam, a kad si je


9/452


10/452

Gle! To me udi, jer smo ovde imali mnogo kie. Dok smo biliza dorukom, pljutalo je uasno punih pola sata. Nagovarao sam ihda odloe venanje.

E da, nisam vam estitao. Poto mi je prilino jasno kakvamora da vam je radost, nisam urio sa estitkama i Emma alinadam se da je sve uglavnom dobro proteklo. Kako ste se svi drali?Ko je najvie plakao?

Ah! Jadna gospoica Taylor! Ba je to tuno.Jadni gospodin i gospoica Woodhouse, ako hoete, ali nikako

ne mogu rei jadna gospoica Taylor. Veoma cenim i vas i Emmu, alikad se postavi pitanje zavisnosti i nezavisnosti...! U svakom sluaju

mora biti lake ugaati jednom nego dvoma.Naroito ako je od to dvoje ono jedno veoma udljivo, nesnosnostvorenje! ree Emma alei se. Znam da je to ono to mislite i tobiste zaelo i kazali da nije tu moj otac.

Mila moja, zaista verujem da je to tano, ree gospodinWoodhouse uzdiui. Bojim se da sam ponekad vrlo udljiv inesnosan.

Ali slatki tatice! Ne mislite valjda da sam tu na vas ciljala, ili

da je gospodin Knightley na vas mislio! Kakva strana pomisao! O,ne! Ja sam jedino na sebe ciljala. Gospodin Knightley voli da mipronalazi mane, znate, u ali, to je sve ala. Mi uvek kaemo jednodrugom sve to mislimo.

G. Knightley je odista bio jedan od malog broja onih koji su bilikadri da Emmi Woodhouse nau mana, i jedini koji joj je o njimagovorio; mada i samoj Emmi to nije bilo naroito milo, znala je da bibilo jo manje milo njenom ocu, te nije htela da on nasluti da uopte

postoji neko ko nju ne smatra savrenom.Emma zna da joj nikad ne laskam, ree g. Knightley, ali sadnisam mislio ni na koju odreenu osobu. Gospoica Taylor je dosadimala da ugaa dvoma, sad e imati da ugaa samo jednom: tu imadosta izgleda da bude u dobitku.


11/452

Dobro, ree Emma, elei da pree preko toga, Mogli biste daujete kako je proteklo venanje, i rado u vam to ispriati jer smo sesvi divno drali. Svi su bili tani, svi su izgledali najbolje: nije semogla zapaziti ni jedna suza i jedva neko tuno lice. Da, da, svi smooseali da emo se nalaziti samo na pola kilometra jedni od drugih ida emo se sigurno svakodnevno viati.

Moja mila Emma sve tako dobro podnosi, ree njen otac.Ali, gospodine Knightley, njoj je ustvari veoma ao to gubi

sirotu gospoicu Taylor, i siguran sam da e taj gubitak oseati vieno to misli. Emma okrete na drugu stranu lice na kom se osmehborio sa suzama.

Neminovno je da Emma osea koliko joj nedostaje takvaprijateljica, ree g. Knightley.Ne bismo je mi voleli toliko koliko je volimo, gospodine, kad

bismo mogli pretpostaviti da je drukije; ali ona zna kolikogospoica Taylor ovim brakom dobija, zna da u tim godinama enevole da imaju svoj dom, i zna koliko je gospoici Taylor vano daobezbedi svoju budunost, te zato ne moe sebi dopustiti da oseavie bola nego zadovoljstva. Svaki prijateli gospoice Taylor mora

biti radostan to se ona tato sreno udala.A vi ste zaboravili jo neto to mene raduje, ree Emma, i toneto prilino znaajno, da sam ja sama dovela do te udaje. Ja samtaj brak predvidela jo pre etiri godine, i sad kad se on ostvario idokazalo se da sam bila u pravu, dok je toliko sveta govorilo da segospodin Weston nikad vie nee oeniti, oseam se kao nagraena.

G. Knightley zavrte glavom. Njen otac odgovori razneeno:Ah, draga moja, vie bih voleo da ne udeava i ne

pretskazuje brakove, jer to god ti kae, uvek se i dogodi, molimte, nemoj vie nikakve brakove da udeava.Obeavam vam da neu pripremati svoj, ali one ostale zbilja

moram. To je najlepa zabava na svetu. A jo posle ovakvog uspeha,moete misliti! Svi su govorili da se gospodin Weston nikad vienee oeniti. O, nikako! Gospodin Weston je tako dugo udovac; ivi,


12/452

izgleda, tako savreno ugodno bez ene, provodi vreme bilo na posluu gradu, bilo ovde meu svojim prijateljima, svuda rado primljen,uvek veseo, gospodin Weston nema potrebe da i jedno jedino vee ugodini provede sam, ako to ne eli. O, ne! Gospodin Weston sesigurno nikad vie nee eniti. Neki su ak priali da je tako netoobeao svojoj eni na njenoj samrtnoj postelji, a drugi kako mu sin ienin brat to ne doputaju. Vrlo ozbiljno su iznosili svakojakebudalatine o tome, ali ja ni u jednu nisam verovala. Od onog dana(otprilike pre etiri godine) kada smo ga gospoica Taylor i ja srelena Brodvejskom putu i kad je on, poto je poela da rominja sitnakia, onako predusretljivo poleteo do Mitchellovih i pozajmio za nas

dva kiobrana, za mene je stvar bila odluena. Od tog asa sammislila kako da ostvarim taj brak; a kad me je u ovom sluajunagradio takav uspeh, dragi tata, ne moete pomiljati da u prestatis navodadisanjem.

Ne shvatam ta hoete da kaete reju uspe , ree g.Knightley. Uspeh pretpostavlja trud. Ako ste se vi etiri godinetrudili da ostvarite taj brak, onda ste ba krasno utroili svojevreme! Zaista divno da jedna mlada devojka na to upotrebljava

svoje umne sposobnosti! Ali ako se, kao to ja zamiljam, to vaeostvarivanje braka, kako vi to velite, sastojalo u tome to ste gazamislili, to ste u jednom dokonom asu rekli u sebi: 'Mislim da bibilo odlino za gospoicu Taylor ako bi je gospodin Weston uzeo', ito ste to zatim s vremena na vreme opet govorili u sebi, zato ondapominjete uspeh? U emu je vaa zasluga? ime se diite? Imali stesree da tano predvidite, i to je sve to se moe rei.

A zar vi nikad niste doiveli ono radosno i pobedniko oseanje

koje nastupa kad ste neto tano predvideli? Saaljevam vas. Mislilasam da ste otroumniji; jer, budite uvereni, pogaanje ne zavisinikad samo od sree, u tome uvek ima i dara. A to se tie moje jadnerei 'uspeh' kojoj zamerate, nisam ubeena da nemam ba nimaloprava na nju. Vi ste ocrtali dve lepe slike, ali mi se ini da postoji itrea, neto izmeu onog ko ne ini nita i onog ko ini sve. Da ja


13/452

nisam potsticala gospodina Westona da nas poseuje, da mu nisampruala malo ohrabrenja i da nisam zagladila mnoge sitnenesporazume, moda ne bi ni do ega dolo. Verujem da dovoljnopoznajete Hartfield da biste to razumeli.

Neposrednog i otvorenog oveka kao to je Weston, i razumnu iiskrenu enu kao gospoicu Taylor, moete slobodno pustiti da samisvravaju svoje stvari. Uplitanjem biste pre naudili sebi nego njimauinili dobra.

Emma nikad ne misli na sebe ako moe drugome da uinidobra, pridrui se g. Woodhouse, koji je samo delimino shvatao.Ali, mila moja, molim te, nemoj vie nikog da eni i udaje, to su

budalatine koje razaraju porodini krug.Samo jo jednog, tata, samo gospodina Eltona. Jadni gospodinElton! Vama se dopada gospodin Elton, tata. Moram da mupotraim enu. U Highburyju nema niti jedne koja bi bila dostojnanjega, a on je ovde vegodinu dana i tako je udobno uredio svojukuu da bi sramota bila da jo due ostane momak. Kad je danassastavljao njima ruke, uinilo mi se kao da bi eleo da i njemu nekouini tu uslugu! Imam vrlo lepo miljenje o gospodinu Eltonu, a to je

jedini nain na koji mu mogu pomoi.Gospodin Elton je nesumnjivo vrlo lep mladi i vrlo dobar iveoma ga cenim. Ali ako hoe da mu ukae neku panju, milamoja, pozovi ga neki put na ruak. To e biti mnogo bolje. Verujemda e gospodin Knightley biti tako ljubazan da doe s njim.

S najveim zadovoljstvom, gospodine, kad god hoete, reegospodin Knightley, smejui se. I sasvim se slaem s vama da e tobiti mnogo bolje. Pozovite ga na ruak, Emma, i posluite ga

najboljom ribom i piletinom, ali pustite ga da sam izabere sebi enu.Budite uvereni da ovek od dvadeset est ili sedam godina moe samda se pobrine za sebe.


14/452

G. Weston je bio rodom iz Highburyja, iz jedne ugledneporodice koja se za poslednja dva-tri kolena obogatila i postalaotmena. Lepo je obrazovan, ali poto je u ranoj mladosti nasledioneki mali imetak kojim je stekao izvesnu nezavisnost, nijepokazivao sklonosti za obina zanimanja kojima su se odala njegova

braa, te je svoj nemirni, veseli i druevni duh zadovoljio time to jestupio u narodnu gardu svoje grofovije, koja se tada stvarala.Kapetana Westona su svi voleli, i kad se u svom vojnikom

ivotu sluajno upoznao s gospoicom Churchill, iz jedne velikejorkirske porodice, i ova se zaljubila u njega, nije se iznenadio nikosem njenog brata i njegove ene, koji ga nikad ranije nisu videli, ikoji su bili veoma gordi i mnogo drali do svog ugleda, kome bitakva veza mogla nakoditi. Meutim, gospoicu Churchill, koja je

bila punoletna i sama raspolagala svojim novcem, mada njen novacnije bio u srazmeri s porodinim imanjem, nisu uspeli da odvrate odte udaje, te je ona: ostvarena, na veliki jad g. i gospoe Churchillkoji su je s dunom pristojnou pustili da ode. To je bio neprikladanbrak i nije se pokazao vrlo srean. Trebalo je da se gospoa Westonosea srenijom u njemu, jer je imala mua topla srca i blage naravi,koji je verovao da za nju mora initi sve za uzvrat to je bila tolikodobra da se zaljubi u njega; ali, mada je pokazala izvesnu vrstu

odvanosti, nedostajala joj je ona najvanija. Bila je dovoljnoodluna da uprkos svome bratu sprovede ono to je naumila, ali netoliko da se savlada i da preterano ne ali to je taj brat nerazumnoljut, i da lako podnosi to ne moe da ivi raskono kao ranije.

Troili su vie nego to su im prihodi doputali, ali u poreenjus Enscombeom to nije bilo nita. Nije prestala da voli svog mua, ali


15/452

je elela da istovremeno bude i supruga kapetana Westona igospoica Churchill iz Enscombea. Pokazalo se da je kapetanWeston, za koga su svi, a naroito Churchillovi, smatrali da sesjajno oenio, u celoj toj stvari dosta izgubio; kad mu je ena posletri godine braka umrla, bio je siromaniji no u poetku, a imao je dase stara i o detetu.

Meutim, brige o detetu ubrzo je bio osloboen. Uz dugotrajnuboljku svoje majke, koja je doprinela ublaenju strasti, deko jeposluio kao sredstvo za izmirenje: nemajui svoje dece niti kakvedruge mlade osobe u svojoj porodici koju bi izdravali, g. i gospoaChurchill ponudili su ubrzo posle njene smrti da preuzmu svu brigu

oko maloga Franka. Obudoveli otac se moda dvoumio i ustezao, alisu nadvladali drugi obziri i dete je predato nezi i imetkuChurchillovih, a on je ostao da vodi rauna samo o sebi i o tomekako da popravi svoj poloaj. Zaeleo je da potpuno izmeni svoj ivot.

Napustio je narodnu gardu i odao se trgovini, poto je imaobrau koja su se lepo snala u Londonu, to mu je olakalo poetak.Tu je imao posla taman koliko mu je bilo potrebno. Zadrao je kuicuu Highburyju, gde je provodio najvei broj svojih slobodnih dana, i

tako mu je u dobrom raspoloenju prolo iduih osamnaest dodvadeset godina, delom u korisnom radu, delom u zadovoljstvimadrutvenog ivota. Za to vreme je prilino zaradio, dovoljno da bikupio jedno malo imanje u blizini Highburyja, za kojim je uvekudeo, dovoljno da se oeni devojkom bez miraza kao to je gospoicaTaylor, i da ivi onako kako je eleo, kao ovek koji voli prijatelje idrutvo.

Gospoica Taylor je veod pre izvesnog vremena poela da ima

uticaja na njegove namere, ali kako to nije bio tiranski uticaj mladedevojke na mladia, nije ga pokolebao u reenosti da se ne eni svedok ne bude mogao da kupi Randalls; prodaju Randallsa je dugoiekivao, ali nije popustio dok nije ostvario taj cilj koji je sebipostavio. Obogatio se, kupio je kuu, oenio se i otpoeo novo


16/452

razdoblje svog ivota, s veim izgledima na sreu no to ih je imao uranijim.

Nikad nije bio nesrean: narav ga je titila od toga, ak i uprvom braku, ali mu je ovaj drugi morao pokazati kako je divnoimati razumnu i istinski dobrodunu enu, i dati mu najprijatnijidokaz da je mnogo bolje birati nego biti izabran, izazivatizahvalnost nego je oseati. Kad se reavao, imao je da misli samo nasebe: njegovo imanje bilo je samo njegovo; to se tie Franka, on nijesamo preutno vaspitavan kao naslednik svoga ujaka, nego ga je ovaji zvanino usinio, te je Frank, kad je postao punoletan, uzeo imeChurchill. Zato nije bilo nimalo verovatno da e mu ikada biti

potrebna oeva pomo. Otac mu se toga nije plaio. Ujna mu je bilaudljiva ena i svog mua je drala pod papuom, ali g. Weston nijepretpostavljao da ikakve udi mogu biti toliko snane da njihoveposledice oseti neko ko je tako mio i, kako je on verovao, zasluio dabude mio.

Svake godine se viao sa svojim sinom u Londonu i ponosio senjime, pa su se ve i stanovnici Highburyja, sluajui njegoveizvetaje pune ljubavi, kako je to veoma otmen mladi, na neki nain

diili Frankom Churchillom. Smatralo se da toliko pripada tommestu da se njegove vrline i izgledi na budunost, u neku ruku, tiusvih njih.

G. Frank Churchill bio je dika Highburyja i svi su radoznalooekivali da ga vide, ali im na tu laskavu panju on nije odgovaraoravnom merom, jer se nikako nije tamo pojavljivao. esto se govoriloda e doi u posetu svome ocu, ali do ove nikako nije dolazilo. Sad,posle enidbe g. Westona, pretpostavljalo se da e ga sin u znak

panje posetiti. U toj stvari svi su se slagali, i kad je gospoaPerrybila na aju kod gospoe i gospoice Bates, i kad su joj gospoa igospoica Bates vratile posetu. Sad je dolo vreme da g. FrankChurchill doe meu njih; ta nada je ojaala kad se ulo da je ovomprilikom pisao svojoj maehi. Nekoliko dana u toku svake posete u


17/452

Highburyju pominjalo se i ljubazno pismo koje je gospoa Westondobila.

Verovatno ste uli za pismo koje je Frank Churchill uputiogospoi Weston? Kau da je zaista veoma lepo. Gospodin Woodhousemi je o njemu priao. Gospodin Woodhouse je video to pismo i kaeda nikad u ivotu nije proitao tako lepo pismo! To pismo je odistaveoma cenjeno. Gospoa Weston je, razume se stekla vrlo povoljnomiljenje o mladome oveku; ovako prijatna panja pruala jeneoboriv dokaz njegove razumnosti, kao i novi, rado prihvaenipovod za estitanja koja je veudaja donela. Smatrala je sebe veoma

srenom enom, a dovoljno je ivela da bi znala kako se s razlogommoe smatrati srenom, kad joj je jedina alost poticala otuda to seunekoliko odvojila od prijatelja, ija oseanja prema njoj nisu nikadohladnela i kojima je rastanak s njom teko pao. Znala je da imponekad sigurno nedostaje njeno drutvo, i nije bez bola pomiljalada je Emmi i najmanje zadoveljstvo uskraeno ili da joj je i samo

jedan sat dosadno zato to ona nije pored nje. Ali mila Emma nijetakav slabi, snala se bolje no to bi se veina devojaka snale, ima

pameti, snage i odvanosti, te se moe oekivati da e je te osobinepodrati u malim tekoama i liavanjima koje je donela promena.Teila se zatim time to Randalls nije daleko od Hartfielda,

tako da ak i sama ena moe da oteta donde, i to su narav iprilike g. Westona takve da ih nee spreiti da te zime svako drugovee provode zajedno. Zbog svog novog poloaja gospoa Weston sesatima oseala srenom, a samo za trenutak bi se raalostila. Njenozadovoljstvo, vie nego zadovoljstvo, njeno ushienje bilo je tako

opravdano i oevidno da bi se Emma ponekad iznenadila, mada jedobro poznavala svoga oca, to on jo ali jadnu gospoicu Taylorkad bi je ostavili u njenom udobnom stanu ili kad bi ih onanaputala uvee u pratnji svog ljubaznog mua i sedala u svojekoije. Nikad nije otila a da g. Woodhouse nije uzdahnuo i rekao:


18/452

Ah, jadna gospoica Taylor! Bilo bi joj vrlo milo da ostane kodnas. Gospoicu Taylor nije mogao povratiti, niti je bilo verovatnoda e prestati da je ali. Ali posle nekoliko nedelja g. Woodhouse seipak bolje oseao. Susedi su prestali da mu estitaju, nije se vie

jedio kad bi neko radosno pozdravio taj tuni dogaaj, ali odsvadbenog kolaa, koji ga je mnogo zabrinuo, nije vie bilo nizalogaja. Njegov stomak nije mogao da podnese nita masno, anikad nije verovao da su drugi ljudi drukiji od njega. to je njemukodilo, smatrao je da nije ni za koga; stoga je najozbiljnije pokuaoda ih ubedi da uopte ne prave svadbeni kola, a kad mu to nijepolo za rukom, isto ih je tako ozbiljno nagovarao da ga ne jedu.

Potrudio se da o tome potrai savet g. Perryja, apotekara. G.Perry bio je pametan i otmen ovek ije su posete priinjavalezadovoljstvo g. Woodhouseu; poto je upitan za miljenje, morao jeda prizna (mada se inilo da je to suprotno njegovim sklonostima)da za mnoge ljude, moda za veinu, svadbeni kolanije zdrav akoga jedu neumereno. Oslanjajui se na to gledite, koje je potvrivalonjegovo lino, g. Woodhouse se nadao da e moi da utie na svakoggosta novog branog para; ali su oni ipak jeli kola, a njegovi

milosrdni ivci nisu se smirili dok ga nije sasvim nestalo.Po Highburiju je kruila udna pria o tome kako su videli svuPerryjevu decu s krikom svadbenog kolaa gospoe Weston u ruci,ali g. Woodhouse to nije nikada smeo da veruje.


19/452

G. Woodhouse je na svoj nain voleo drutvo. Bilo mu jeveoma milo da mu prijatelji dolaze u posetu; a sticajem razliitihuzroka, dugog boravka u Hartfieldu, svoje dobre naravi, bogatstva,svoje kue i keri, bio je u stanju da u prilinoj meri upravljaposetama svog malog kruga kako mu se svialo. Nije mnogo dolaziou dodir s ostalim porodicama izvan toga kruga: strah od sedenja dokasno u noi velikih veera inio ga je nepodesnim za sve poznanikesem onih koji su pristajali da ga poseuju pod njegovim uslovima.

Na sreu, imao je dosta takvih u Highburyju, ukljuujui tu iRandalls u istoj parohiji i Donwell u susednoj, boravite g.Knightleyja. Prilino je esto, po Emminom nagovoru, izabrane inajbolje pozivao na ruak, ali je najvie voleo veernje sedeljke, paukoliko ponekad ne bi uobrazio da nee moi da podnese drutvo,bilo je retko koje vee u nedelji da mu Emma nije prikupila drutvoza partiju karata. Iz stvarnog i dugogodinjeg potovanja premanjemu dolazili su Westonovi i g. Knightley, a to se tie g. Eltona,mladog oveka kome je samoa teko padala, nije bilo opasnosti dae on odbaciti preimustvo da slobodne veeri svog samakog ivotazameni otmenim drutvom, okupljenim u salonu g. Woodhousea, iosmesima njegove ljupke keri.

Posle njih dolazilo je drugo drutvo u kojem su najprijatnije

bile gospoa i gospoica Bates i gospoa Goddard, tri gospe koje su segotovo uvek odazivale pozivu iz Hartfielda i koje su tako estodovozili i odvozili kui, da g. Woodhouse vie nije smatrao da topretstavlja tekou za Jamesa niti za konje.

Da se to dogaalo samo jednom u godini, ne bi to lako podneo.Gospoa Bates, udovica biveg paroha u Highburyju, bila je veoma


20/452

stara gospa, koja sem aja i kadrila gotovo ni za ta drugo vie nijeznala.

ivela je vrlo skromno sa svojom neudatom keri, okruenapanjom i potovanjem koje moe da uiva jedna nimalo zlobnastara gospoa u tako nepovoljnim okolnostima. Ki joj je bilaneobino omiljena kad se uzme u obzir da nije bila ni mlada, ni lepa,ni bogata, ni udata.

Gospoica Bates se nalazila u najnepovoljnijem poloaju zasticanje naklonosti, a nije imala toliko umne nadmoi da bi to samasebi nadoknadila, ili da bi one koji je mrze, nagnala da joj barnaizgled ukazuju potovanje. Nikad se nije mogla pohvaliti ni

lepotom ni pameu. Mladost joj je prola bez ikakvih naroitihdogaaja, a u svojim zrelim godinama posvetila se negovanju slabemajke i trudu da izie na kraj s njihovim malim prihodom. Pa ipak

je bila srena ena, i to ena koju je svako s ljubavlju pominjao.Njena dobroudnost i skromnost postigli su to udo. Volela je svakog,svakom elela sreu i lako uoavala svaije zasluge; sebe je smatralanajsrenijim biem i blagoslovenom to ima tako izvanrednu majku,toliko dobrih suseda i prijatelja i kuu koja ne oskudeva ni u emu.

Tako prostodune i vesele naravi, zadovoljna i zahvalna, svimaje bila prijatna, a ona sama srena.Umela je mnogo da pria o sitnim stvarima, to je tano

odgovaralo g. Woodhouseu, uvek puna beznaajmih novosti ibezazlenog ogovaranja. Gospoa Goddard bila je upraviteljica jednekole, ne nekog vaspitnog zavoda ili kakve sline ustanove koja bi udugim lepo napisanim i besmislenim reenicama tvrdila da pruairoka znanja i otmeno ponaanje rukovodei se novim naelima i

nainom rada, gde mlade devojke mogu za ogroman novac da izgubezdravlje, a steknu sujetu, nego jednog pravog, estitog, starovremskog pansionata, gde se razumna koliina vetina prodavala zarazumnu cenu i kuda su devojke mogle da se poalju da ne bi bilekod kue i da bi stekle neto obrazovanja, bez opasnosti da se vratekao udovita. kola gospoe Goddard je opravdano uivala veliki


21/452


22/452


23/452

onoliko koliko je odgovaralo ranim asovima i utivim obzirimagostiju. U takvim prilikama g.Woodhouse se tuno borio sam sasobom. Voleo je da sto bude postavljen, jer je to bio obiaj iz njegovemladosti, ali poto je bio ubeen da su veere vrlo nezdrave, bilo mu

je prilino krivo kad vidi ma ta na njemu; i dok bi tako u svomgostoljublju eleo da iznese sve pred svoje goste, u brizi za njihovozdravlje alostio se to e da jedu. Jedino to je mirne savesti mogaoda preporui bila je mala zdela retke kae kakvu je sam uzimao;iako bi moda, dok su gospe bezbrino tamanile bolje stvari, uinionapor da kae:

Gospoo Bates, dopustite mi da vam ponudim da okuate jedno

od ovih jaja. Vrlo meko skuvano jaje ne kodi. Serle se razume ukuvanju jaja bolje nego iko. Ne bih vam preporuio jaje koje nekodrugi skuva, ne treba da se plaite, vrlo su mala, vidite, jedno odnaih malih jaja nee vam koditi. Gospoice Bates, dozvolite da vasEmma poslui jednim malim, vrlo malim komadom kolaa. Svi naikolai su s jabukama. Ovde nemate potrebe da strahujete odnezdrave turije. Puding ne preporuujem. Gospoo Goddard, da libiste hteli samo pola ae vina? Sasvim malo, pola ae, sipano u

au vode? Mislim da bi vam to prijalo.Emma je putala oca da govori, ali je svoje posetioce gostilamnogo bolje; a te veeri bilo joj je naroito milo kad ih je ispratilazadovoljne.

Gospoica Smith je bila srena tano onako kako je ona elela.Gospoica Woodhouse je uivala tako visok ugled u Highburyju da jepola da se upozna s njom s isto toliko straha koliko i zadovoljstva;ali je skromna i zahvalna mlada devojka otila od nje veoma

razdragana, oarana ljubaznou kojom se gospoica Woodhouseophodila prema njoj cele veeri, a na rastanku su se ak i rukovale.


24/452

Harrieta Smith se uskoro sasvim odomaila u Hartfieldu.Brza i odluna u svojim postupcima, Emma je odmah poela da jepoziva, potstiui je da to ee dolazi; uporedo s razvijanjemnjihova poznanstva, jedna drugoj su se sve vie dopadale. Emma jebrzo uvidela da joj Harrieta moe biti vrlo korisna kao drugarica zaetnje. U tom pogledu gubitak gospoe Weston bio je teak. Njen otac

nikad nije iao dalje od umarka i tu su mu dva travnjaka biladovoljna za duu ili krau etnju, prema godinjem dobu, tako da suod udaje gospoe Weston njene etnje bile suvie ograniene. Jednomse osmelila da sama ode do Randallsa, ali se nije prijatno oseala, izato bi Harrieta Smith, osoba koju je u svako doba mogla da pozoveda proetaju, dragoceno dopunila preimustva koja joj je njenpoloaj davao. Ali to se ee viala s njom, ona joj se i u svakomdrugom pogledu sve vie dopadala, te je u svojim plemenitim

namerama postala jo odlunija.Harrieta nesumnjivo nije bila naroito pametna, ali je po prirodi

bila mila, krotka i zahvalna; nimalo uobraena, elela je samo da jevodi neko koga ceni. Bilo je mnogo ljupkosti u privrenosti koju jeodmah pokazala prema Emmi, a sklonost dobrom drutvu,sposobnost da ceni ono to je otmeno i umno, odavale su da imaukusa, mada se nije smelo oekivati da ima i razumevanja. Sve usvemu, Emma je bila potpuno ubeena da je Harrieta Smith upravo

onakva mlada prijateljica kakvu je elela, upravo ono to je potrebnonjenom domu. O prijateljici kakva je bila gospoa Weston nije moglobiti rei. Takve dve se nikad ne mogu nai. Takve dve ona nije nielela. To je bilo neto sasvim drugo, jedno zasebno, nezavisnooseanje. Gospou Weston je Emma volela jer je prema njoj oseala izahvalnost i potovanje. Harrietu e voleti kao nekog kome moe da


25/452

bude korisna. Za gospou Weston nije imala ta da uini, a zaHarrietu sve. Njeni prvi pokuaji da joj bude korisna ogledali su se unastojanju da pronae ko su Harrietini roditelji; a ona to nije umelada kae. Rado bi rekla sve to je u njenoj moi, ali je o toj stvariEmma uzalud postavljala pitanja. Ostalo joj je jedino da zamiljata hoe, ali nikako nije verovala da u slinom poloaju ona sama nebi otkrila istinu. Harrieta nije bila pronicljiva. Zadovoljavala se daslua i veruje ono to je gospoa Goddard nalazila za potrebno da jojkae i dalje nije ispitivala. Sasvim prirodno, ona je ponajvie prialao gospoi Goddard, uiteljicama, uenicama i uopte dogaajima ukoli, i to bi bilo sve da nije bilo njenog poznanstva s Martinovima,

porodicom sa imanja Abbey-Mill.Martinovi su dobrim delom obuzimali njene misli: provela je snjima dva vrlo srena meseca i sad je volela da pria kako seprijatno oseala kod njih i da opisuje mnoge ugodnosti i krasote togamesta. Emma je potsticala njenu govorljivost, zabavljajui se tomslikom jednog drukijeg sveta i uivajui u mladalakoj bezazlenostikojom je Harrieta oduevljeno priala kako gospoa Martin ima dvasalona, dva zaista vrlo dobra salona, od kojih je jedan velik kao salon

gospoe Goddard; kako ima jednu domaicu koja vedvadeset petgodina ivi kod nje; kako imaju osam krava, od kojih su dvealdernike i jednu malu velku kravu, jednu zbilja veoma lepu maluvelku kravu; i kako je gospoa Martin rekla, poto joj se kravatoliko dopala, da e je zvati njenom kravom; kako imaju vrlo zgodanhladnik u svom vrtu, gde e se jednog dana idue godine svi okupitina aju, zgodan hladnik, dovoljno prostran da primi desetak osoba.

Emmu je to izvesno vreme zabavljalo i nije pomiljala na neto

dalje. Ali kad se bolje upoznala s tom porodicom, probudila su joj se idruga oseanja. Stekla je pogrenu pretstavu zamiljajui da se taporodica sastoji od majke i keri, sina i sinovljeve ene, koji svi ivezajedno. Ali kad se ispostavilo da g. Martin, na koga se odnosio

jedan deo prianja i koga je Harrieta uvek pominjala istiui njegovuveliku dobrotu zato to je ovo ili ono uradio, nije oenjen, da tu ne


26/452


27/452

prozora, ali te knjige ita sam. Meutim, ponekad bi nam uvee, preno to bismo preli na karte, proitao naglas neto iz Lepihodlomaka, neto vrlo zabavno. A znam da je proitao Vekfildskogsvetenika. Nije nikad proitao Romansu ume, niti Decu Opatije.Nije nikad ni uo za te knjige pre no to sam mu ih ja pomenula, ali

je reio da ih sad to pre nabavi.Sledee pitanje je glasilo: Kako izgleda gospodin Martin?O, nije lep, nimalo nije lep. U poetku sam smatrala da je

sasvim ruan, meutim sad ne mislim da je tako ruan. Znate, poslenekog vremena, ovek se privikne. Ali zar ga nikad niste videli? On

je svaki as u Highburyju, redovno svake nedelje projae idui u

Kingston. On vas je vrlo esto sretao.Moe biti, a moda sam ga i ja pedeset puta videla nemajuipojma kako se zove. Neki mlad zemljoradnik, bilo na konju ili peke,nema zaista nimalo izgleda da privue moju radoznalost.Samostalan seljak spada upravo u onaj red ljudi s kojim oseam dane mogu imati nikakve veze. Osobe koje bi bile stepen dva nie, a ijibi mi izgled ulivao poverenje, mogle bi da privuku moju panju:nadala bih se da u na neki nain pomoi njihovim porodicama. Ali

nezavisni seljak nema potrebe za mojom pomoi i zbog toga je uizvesnom smislu isto toliko iznad moje panje koliko je u svakomdrugom ispod nje.

Naravno. O, da, verovatno je da ga niste nikad zapazili; ali onvas zna vrlo dobro, zaista, mislim iz vienja.

Ne sumnjam da je on mladikoji zasluuje potovanje. Znam,zbilja, da je takav, i kao takvom elim mu svako dobro. ta mislite,kojih je godina?

Osmog juna je napunio dvadeset etiri godine, a moj roendanje dvadeset treeg: tano dve nedelje i jedan dan razlike, to je veomaudno.

Samo dvadeset etiri. Suvie je mlad da se okui. Njegovamajka je potpuno u pravu to se ne uri. Izgleda da im je ovakosasvim dobro, a ako bi se potrudila da ga oeni, verovatno bi se


28/452

pokajala. Kroz est godina, ako bi naao kakvu valjanu mladudevojku istog stalea kao to je njegov i sa neto novca, to bi vemoglo biti vrlo dobro.

Kroz est godina! Draga gospoice Woodhouse, pa njemu e bititrideset.

Pa da, ljudi koji roenjem nisu vestekli novanu nezavisnost,veinom ne mogu sebi dopustiti da se ranije oene. Pretpostavljamda gospodin Martin tek treba da stie sebi imanje, ne moe biti da jeve obezbedio svoj poloaj u ivotu. Ma koliko da je nasledio posleoeve smrti, ma koliki bio njegov deo u porodinoj imovini, verujemda je sve to nesreeno, uloeno u imanje, itd., i mada on, ako bude

vredan i ima sree, moe s vremenom postati bogat, skoro jenemogue da je ma ta vepostigao.Sigurno je tako. Ali oni ive vrlo ugodno. Nemaju sluge za rad

u kui, inae ne oskudevaju ni u emu; gospoa Martin govori da euzeti nekog deka idue godine.

Ne bih elela, Harrieta, da dospete u neugodan poloaj, kadase on bude oenio, mislim, da se upoznajete s njegovom enom. Jer,mada se njegovim sestrama u pogledu vieg obrazovanja nema

mnogo da prigovori, ne znai da bi se on mogao oeniti nekim ko biimalo bio vredan vae panje. Zbog nesrenih okolnosti vaeg roenjatrebalo bi da naroito paljivo birate svoje drutvo. Nema sumnje daste vi gospodska ki i morate se svim silama truditi da odrite svojepravo na taj poloaj, inae e se nai dosta sveta koji e uivati davas potcenjuje.

Da, svakako, verujem da ih ima. Ali dokle god dolazim uHartfield i dokle god vi budete tako ljubazni prema meni, gospoice

Woodhouse, ne bojim se ni od koga.Vi prilino dobro shvatate kolika moe da bude snaga izvesnoguticaja, Harrieta, ali ja bih htela da vas tako uvrstim u dobromdrutvu da budete nezavisni i od Hartfielda i od gospoiceWoodhouse. Hou da steknete jake veze u boljem svetu, i zato bi bilodobro da imate to manje neprilinih poznanstava; i eto zato kaem,


29/452


30/452

Zamislite samo te sluajnosti da ga sretnemo! Kako je toveoma udno! Kae da pukim sluajem nije iao okolo poredRandallsa. Nije mislio da mi ikad etamo ovim putem. Mislio je danajee etamo prema Randallsu. Jo nije uspeo da nabaviRomansu ume. Imao je tako mnogo posla kad je poslednji put bio uKingstonu da je potpuno zaboravio, ali sutra ide opet. Ba je udnokako smo se sreli! Dakle, gospoice Woodhouse, je li onakav kakvogste ga zamiljali? Kako vam se ini? Nalazite li da je ruan?

On nije lep, nesumnjivo, nimalo nije lep; ali to i nije takovano, vano je to nimalo nije uglaen. Nisam imala prava damnogo oekujem i nisam ni oekivala, ali nisam imala pojma da on

moe da izgleda tako nezgrapno, tako neotmeno. Priznajem,zamiljala sam da je neto malo uglaeniji.Svakako, ree Harrieta utueno, on nije uglaen kao neki

pravi gospodin.Mislim, Harrieta, da ste, otkako ste se upoznali s nama, bili

vrlo esto u drutvu ljudi koji su toliko gospoda od glave do pete da isami morate uvideti koliko je gospodin Martin drukiji. U Hartfielduste sreli lepe uzore dobro obrazovanih i lepo vaspitanih mladia.

Iznenadilo bi me ako biste, poto ste njih videli, mogli ponovo da senaete s gospodinom Martinom a da ne opazite da je on neto mnogonie, i ako se samoj sebi ne biste udili to ste ikad ranije i mislili da

je on prijatan. Zar vam se vesad to ne ini? Zar vamnije palo u oi?Sigurna sam da ste morali zapaziti kako je nespretan i neuglaen,kako mu je glas grub i bez ikakvih preliva, kao to sam ula doksam ovde stajala.

On izvesno nije kao gospodin Knightley. Ne izgleda i ne koraa

tako otmeno kao gospodin Knightley. Dovoljno jasno vidim razliku.Ali gospodin Knightley je izvanredno otmen ovek!Gospodin Knightley tako izuzetno lepo izgleda da nije pravo

uporeivati gospodina Martina s njim. Meu stotinom neete videtitakvog kao to je gospodin Knightley, kome se odmah vidi da jepravi gospodin. Ali on nije jedini gospodin koga ste viali u


31/452

poslednje vreme. Sta kaete o gospodinu Westonu i gospodinuEltonu? Uporedite gospodina Martina ma s kojim od njih. Uporeditenjihov nain dranja, hoda, govora, utanja. Morate uvideti razliku.

O, da, postoji velika razlika. Ali gospodin Weston je veskorostar ovek. Gospodin Weston mora da ima izmeu etrdeset ipedeset godina.

Utoliko je vea vrednost njegovog lepog ponaanja. to su ljudistariji, Harrieta, sve je vanije da im ponaanje ne bude ravo, svakabunost, grubost ili nespretnost postaje tada vidljivija i odvratnija.Ono to kod mladia moe da proe, nepodnoljivo je u starijimgodinama. Gospodin Martin je nespretan i neuglaen sada; kakav li

e biti kad doe u godine gospodina Westona?To se, zaista, ne moe znati, odgovori Harrieta prilinoozbiljno.

Ali moe prilino dobro da se pogodi. Bie neotesan, prostseljak, potpuno nebriljiv prema spoljanosti i mislie samo odobitku i gubitku.

Zar e zbilja biti takav? To e biti strano.Koliko ga vesad obuzimaju poslovi, jasno se vidi po tome to

je zaboravio da se raspita za knjigu koju ste mu preporuili. Suvieje zanet pijacom da bi mislio na neto drugo, a upravo takav i trebada bude ovek koji hoe da se obogati. ta e njemu knjige? A ja nesumnjam da e on uspeti i da e vremenom postati vrlo bogat; to to

je nepismen i grub ne treba da nas uznemirava.udim se da se nije setio knjige, bilo je sve to je Harrieta

odgovorila, izraavajui tako ozbiljno nezadovoljstvo da je Emma tosmatrala dovoljnim. Zbog toga neko vreme nije nita rekla. Zatim

otpoe ovako:U izvesnom smislu je ponaanje gospodina Eltona moda boljenego ponaanje gospodina Knightleyja i gospodina Westona.Uglaeniji je. On bi se moda sigurnije mogao uzeti kao uzor. Kodgospodina Westona zapaziete iskrenost, hitru re, skoro da kaemgrubu otvorenost, to kod njega svi vole, jer u njoj ima puno


32/452


33/452

smatra lepom devojkom, i to je po njenom miljenju bilo dovoljno zapoetak s njegove strane, ako je bude esto viao u Hartfieldu. to setie Harriete, nije moglo biti sumnje da e pomisao da mu se dopadaimati uobiajenu snagu i dejstvo. A on je bio zbilja vrlo prijatanmladi, takav kakav bi se mogao dopasti svakoj eni koja nije velikaprobiraica.

Smatrali su ga veoma lepim, i svi su mu se mnogo divili, madane i ona, jer mu je nedostajala otmenost crta to je njoj biloneophodno. Ali devojku koju je mogao da oduevi Robert Martin,zato to je jurio okolo da joj donese oraha, g. Elton bi svakako mogaoda osvoji svojim udvaranjem.


34/452

Neznam koje je vae miljenje gospoo Weston reegospodin Knightley o ovom druenju gospoice Emme i Harriete alimi se ne ini kao dobra stvar

Iznenaujete me! Emma e sigurno koristiti Harrieti, a zaHarrietu se moe rei da e koristiti Emmi jer joj je pruila netonovo emu e ova posvetiti svoju panju. Meni je bilo izvanredno

milo gledajui kako postaju prisne. Kako razliito gledamo na stvari!Ne mislite da e jedna drugoj koristiti! Ovo e, gospodine Knightley,svakako biti poetak jedne od naih svaa oko Emme.

Moda mislite da sam namerno doao da se prepirem s vama,znajui da je Weston iziao i da ete morati sami da se borite.

Gospodin Weston bi me zacelo podrao da je ovde, poto on otome misli tano ono to i ja. Ba smo jue govorili o tome i sloili seda je srea za Emmu to u Highburyju ima takva devojka s kojom

moe da se drui. Gospodine Knightley, ne priznajem da je vaaocena u ovom sluaju pravilna: toliko ste navikli na samaki ivotda ne znate ta vredi imati druga i, moda nitko pa ni vi ne moebiti dobar sudac udobnosti koju ena osjea u drutvu druge. Moguzamislite va prigovor na Harriet Smith. Ona nije devojka takovisokih odlika kakve bi trebalo da ima Emmina prijateljica. Ali, sdruge strane, kako je Emma eli vidjeti bolje informiranu, to e bitipoticaj da se i sama vie obrazuje. Oni e itati zajedno. Ona tonamerava, znam.

Emma jo od svoje dvanaeste godine namerava da vie ita.Video sam mnoge spiskove knjiga koje je u razna doba pravila snamerom da ih redom proita od poetka do kraja, i to su bilispiskovi vrlo dobro odabranih knjiga, i vrlo uredno sastavljeni,ponekad po azbunom redu, a ponekad po nekom drugom pravilu.


35/452

Seam se da sam za spisak koji je napravila kad joj je bilo teketrnaest godina mislio da toliko ini ast njenom rasuivanju dasam ga izvesno vreme uvao. Moda je i sad nainila neki lep spisak.

Ali prestao sam da oekujem od Emme neko postojano itanje.Nikad se ona nee latiti neeg to zahteva marljivost, strpljenje ipokoravanje mate razumu. Tamo gde gospoica Taylor nije uspelada prui potstreka, mogu da se kladim da ni Harrieta Smith neenita uiniti. Nikad niste mogli da je ubedite da proita ni pola onogto ste eleli. Znate i sami da niste.

Verovatno sam tada tako mislila, odgovori gospoa Westonsmeei se, ali otkako smo se rastale, ne seam se da je Emma

ijednom propustila da uini ma ta to sam zaelela.Teko da bi se ovek usudio da potsea nekog ko imapamenje, ree g. Knightley lagano kao da jo misli ta e rei, i zatrenutak dva zauta.

Ali ja, dodade on ubrzo, ija ula nisu bila tako zaarana,moram jo uvek da vidim, ujem i pamtim. Emma se razmazila zatoto je bila najpametnija u porodici. S deset godina ona je, nanesreu, bila kadra da odgovori na pitanja koja su zbunjivala njenu

sedamnaestogodinju sestru, uvek je bila brza i sigurna u sebe, dokje Isabella bila spora i bojaljiva. A od svoje dvanaeste godine Emmaje postala gospodarica i kue i svih vas. Smru svoje majke izgubilaje jedinu osobu kadru da s njom izie na kraj. Nasledila jesposobnosti svoje majke, i mora biti da se njoj pokoravala.

Teko meni. gospodine Knightley, da sam zavisila od vaepreporuke u sluaju da sam napustila porodicu gospodinaWoodhousea i traila neko drugo mesto. Ne verujem da biste ijednu

lepu rerekli za mene. Sigurno ste me uvek smatrali nepodesnom zadunost koju sam obavljala.Da, ree on smeei se. Ovo mesto vam bolje odgovara: vrlo

ste sposobni za suprugu, ali nikako za vaspitaicu. A to je zato toste se, za vreme dok ste boravili u Hartfieldu, pripremali dapostanete izvrsna supruga. Emmi moda niste pruili onako


36/452

potpuno obrazovanje kao to su vae sposobnosti obeavale, ali ste viod nje vrlo dobro vaspitani u onoj bitnoj stvari braka, da sepokoravate i inite onako kako se od vas zahteva. Da me je Westonzamolio da mu preporuim nekog za enu, nesumnjivo bi mupredloio gospoicu Taylor.

Hvala. Nije ba teko dokazati se dobra supruga oveku kaoto je gospodin Weston.

Pa, pravo da vam kaem, ini mi se da su vae sposobnostipomalo uludo baene, i da vi tako potpuno pripremljeni da trpite,neete imati ta da trpite. Ali ne treba da oajavamo. Moda eWeston postati prgav iz obesti koja se javlja kad je oveku dobro, ili

e mu, moda, sin dosaivati.Nadam se da nee. Nije verovatno. Ne, gospodine Knightley,nemojte mi s te strane proricati nevolje.

Ne proriem, niukoliko ne proriem. Samo nabrajammogunosti. Ne hvalim se da kao Emma imam dara da nagaam ipredviam. Od sveg srca se nadam da e taj mladipostati Westonpo vrsnoi, a Churchill po bogatstvu. Ali Harrieta Smith, o njoj samtek poeo da govorim. Mislim da je za Emmu to najgora vrsta

drugarice koju bi mogla da ima. Sama ne zna nita, a za Emmuveruje da zna sve. Uvek na neki nain laska, a jo gore je to je tonehotino. Njeno neznanje pretstavlja neprestano laskanje. Zarmoe Emma pomisliti da sama treba neto da naui, kad stalnogleda koliko je divno Harrieta ispod nje? A to se tie Harriete,smem da tvrdim da ona ne moe nita dobiti od tog prijateljstva.Hartfield e joj samo oduzeti volju za sva druga drutva u kojastvarno spada. Postae taman toliko otmena da se osea nelagodno,

tamo gde gospoa bi prema svom roenju i prilikama trebalo da seosea kao kod kue. Ili se jako varam, ili Emmin nauk nije u stanjuda dade duhovnu snagu i da pomogne nekoj devojci da se razumnoprilagodi razliitim uslovima svoga poloaja u ivotu. Njime se stiesamo malo uglaenosti.


37/452


38/452

Vrlo dobro, neu vas vie jediti. Emma je aneo, a ja u svojuzlovolju zadrati za sebe do Boia, kada e doi John i Isabella. Johnvoli Emmu razborito, dakle nije zaslepljen, a Isabella uvek misli kaoi on, sem to vie od njega strahuje za decu. Siguran sam da e seoni sloiti sa mnom.

Znam da je svi vi suvie volite da biste bili nepravedni ilineljubazni prema njoj, ali izvinite me, gospodine Knightley, to ubiti tako slobodna (smatram, znate, da pomalo imam prava dagovorim onako kako bi Emmina majka mogla da govori) inagovestiti da po mom miljenju nikakvo dobro ne moe proizii iztoga to biste mnogo raspravljali o prijateljstvu sa Harrietom Smith.

Oprostite, ali ako i pretpostavimo da bi se trebalo plaiti nekihneprijatnosti od te prisnosti, ne moe se oekivati da bi Emma, kojane polae raun nikom do svom ocu, a on potpuno odobrava toprijateljstvo, prekinula s ovim sve dok joj ono priinjavazadovoljstvo. Meni je, gospodine Knightley, dugo godina bila dunostda dajem savete, pa ne treba da se udite ovim malim ostacima tenavike.

Ni najmanje, uzviknu on, veoma sam vam zahvalan za njih.

Taj savet je vrlo dobar i doivee bolju sudbinu nego mnogi vairaniji saveti, jer e biti posluan.Gospoa Johna Knightleyja se lako uznemiri i moda bi se

raalostila zbog svoje sestre.Umirite se, ree on, neu podii uzbunu; zadrau svoje

neraspoloenje za sebe. Ja se vrlo iskreno brinem za Emmu. Isabellami nije nita blia od nje i nikad nije zauzimala vie mesta u mojimmislima, moda i manje od nje. U onom to ovek osea za Emmu

ima izvesne brige i radoznalosti. Pitam se ta e biti s njom?I ja se to pitam, ree gospoa Weston tiho, vrlo esto.Ona uvek izjavljuje da se nee nikad udavati, to, naravno, ne

znai ba nita. Ali nije mi poznato da je ona dosada uopte nailana nekog oveka koji bi joj se dopao. Ne bi bilo ravo za nju da se douiju zaljubi u nekog ko bi joj odgovarao. Voleo bih da se Emma


39/452

zaljubi, a da bude pomalo u neizvesnosti da li joj je ljubavuzvraena: to bi joj dobro inilo. Ali ovde nema nikoga ko bi jeprivukao, a ona vrlo retko odlazi u druga mesta.

Izgleda, zaista, da ovde zasad nema ba nikog ko bi je doveo uiskuenje da odustane od svoje odluke, ree gospoa Weston, a dok

joj je u Hartfieldu tako lepo, ne elim da pokloni nekom svoju ljubav,koja bi izazvala mnoge tekoe s obzirom na sirotog gospodinaWoodhousea. Zasad ne bih preporuila Emmi da stupi u brak, mada,verujte mi, time ne mislim da ga omalovaavam. Ovim reimahtela je, pored ostalog, da prikrije to vie izvesne omiljene zamislisvoje i g. Westona o toj stvari. U Randallsu su gajili neke elje u

pogledu Emmine sudbine, ali nisu hteli da ih neko nasluti. A kad jeg. Knightley uskoro mirno preao na pitanja:ta misli Weston o vremenu? Hoe li biti kie?, bila je

ubeena da on o Hartfieldu nema vie ta da kae, niti da ita sluti.


40/452

Emma nije ni za asak posumnjala da je Harrietinu matuuputila dobrim pravcem i da je probudila zahvalnost njene mladetatine radi vrlo dobre stvari: nalazila je da ona sad oevidno vie noranije zapaa koliko je g. Elton vanredno lep ovek i veoma prijatnogponaanja.

Kako se nije ustezala da je i dalje ljubaznim nagovetajima

ubeuje da joj se on divi, bila je sigurna da e uskoro izazvati i kodHarriete isto toliko naklonosti za njega ako joj prilike bududozvolile. Bila je vrsto uverena da je g. Elton na najboljem putu dase zaljubi, ako venije zaljubljen. to se tie njega nije bilo nikakvesumnje. Priao je o Harrieti i tako ju je toplo hvalio da nije moglapretpostaviti da tu ita nedostaje to vremenom nee samo po sebidoi. Uviao je kako se Harrietino ponaanje upadljivo popravilo odonog dana kad je prvi put dola u Hartfield, a to je bio jedan od

mnogih prijatnih znakova da mu se ona sve vie svia.Dali ste gospoici Smith sve to joj je bilo potrebno, rekao je,

nainili ste je ljupkom i neusiljenom. Bila je divno stvorenje i kadje dola k vama, ali, po mom miljenju, osobine koje ste vi dodalibeskrajno su iznad onih koje joj je priroda dala.

Milo mi je to mislite da sam joj bila od koristi, ali Harrietu jetrebalo samo izvui iz njene povuenosti i dati joj malo, vrlo malosaveta. Imala je u sebi svu prirodnu ljupkost blage i bezazlenenaravi. Ja sam uinila vrlo malo.

Kad bi bilo doputeno protivreiti lepem polu..., reeuglaeni g. Elton.

Moda sam je nainila malo odlunijom i nauila je darazmilja o pitanjima koja joj ranije nisu padala na pamet.


41/452

Tano to, eto to mi je naroito palo u oi. Koliko noveodlunosti u nje! Veta je bila ta ruka.

Veliko je bilo zadovoljstvo, to je sigurno. Nikad nisam nailana nekog ko bi bio tako istinski krotak.

Ne sumnjam u to. Izrekao je te rei uzbueno i uzdiui, kaoto ine zaljubljeni ljudi. Isto joj se tako dopao drugog jednog danakad je podrao njenu elju koju je odjednom izrazila, da imaHarrietinu sliku.

Da li vas je nekad neko slikao, Harrieta? upita on Da li vamje neki slikar radio portret? Harrieta je upravo htela da izie izsobe i zastala je samo da bi s dirljivom prostodunou kazala:

dala da ga imam. Skoro bih i sama pokuala da je slikam. Vi toverovatno ne znate, ali pre dve-tri godine mnogo sam volela daradim portrete i pokuala sam da naslikam nekoliko svojihprijateljica i prijatelja; smatrali su da imam uglavnom dobro oko, alimi je, najzad, iz raznih razloga to dosadilo, pa sam digla ruke. Alibih se zaista odvaila, ako bi Harrieta htela da mi sedi. Bilo bi divno

imati njenu sliku!Molim vas, uzviknu g. Elton, to bi odista bilo divno, molimvas, gospoice Woodhouse, da taj oaravajui dar pokaete za ljubavvae prijateljice. Znam kakvi su vai crtei. Zar moete pretpostavitida ih nisam video? Nije li ova soba puna predela i cvea koje ste vinaslikali? A u salonu gospoe Weston, u Randallsu, nalaze se nekesliice kojima je teko nai ravne.

Da, dobri ovee, mislila je Emma, ali kakve to veze ima s

portretima? Ne razumete se u slikanju. Ne pravite se da seushiujete mojim slikama. Priuvajte svoje ushienje za Harrietinolice.

Dobro, kad me tako ljubazno hrabrite, gospodine Eltone.pokuau da uradim ta mogu. Harrietine crte lica su veoma nene, i

O, ne, nikad. im je otila, Emma uzviknu: .cz.gKako bi divno bilo imati lep Harrietin portret! Ne znam ta bih


42/452


43/452

Neete nai mnogo razliitih lica, ree Emma. Nisam imalanikog drugog da radim sem svoje porodice. Evo slike moga oca, evo

jo jedne, ali ve sama pomisao da treba da mi sedi da bih ganaslikala inila ga je razdraljivim, te sam morala samo kriom daga crtam; zato nijedna nije sasvim slina. Opet gospoa Weston,opet i opet, vidite. Draga gospoa Weston, uvek, u svakoj prilicimoja najbolja prijateljica. Pristajala je da mi sedi kad god bih jezamolila. Evo moje sestre: tano ona, mala i otmena, a i lice jeprilino slino. Napravila bih dobar portret da je htela due da sedi;nije mogla da se smiri, neprestano se urila da crtam njeno etvorodece. A onda, evo svih mojih pokuaja da naslikam troje od ta etiri

deteta, evo ih Henry i John i Bella, s jednog kraja lista do drugog, isvako od njih bi moglo da bude ma koje od onih ostalih. Toliko jeelela da ih nacrtam da nisam mogla da odbijem, ali, znate, decu odtri i etiri godine ne moete naterati da stoje mirno, i nimalo nijelako da ih pogodite, moe se dati samo izraz i boja, sem ako nisugrubljih crta nego ta deca koja lie na svoju majku. Evo skiceetvrtog, koje je onda bilo beba. Izradila sam je dok je spavalo nadivanu i ta glavica je pogoena kako se samo moe poeleti.

Namestio je glavu veoma zgodno, ovo sasvim lii. Prilino seponosim malim Georgeom. Ovaj kutak divana je vrlo dobar. A evo...ona razvi jedan lep omanji crte nekog gospodina u celoj duiniGospodin John Knightley. Nije trebalo mnogo da ga zavrim. Alisam ga u nastupu jeda ostavila i zarekla se da nikad vie neuraditi portrete. Morala sam da se naljutim. Posle sveg mog truda,kad sam odista napravila dobar portret (gospoa Weston i ja sasvimsmo se sloile da je veoma slian), samo to je bio suvie lep, suvie

laskav, ali to je greka koja ne vrea, eto, posle svega toga dolo je odjadne, drage Isabelle hladno priznanje: 'Da, lii neto malo, ali,naravno, on je mnogo lepi'. Vesmo imali mnogo muke dok smo gaubedili da mi sedi. Uinio je to kao veliku milost. I sad je ovoprevrilo meru tako da nikad nisam htela da ga zavrim da se ne biposle, u kui na Brusvikom trgu, izvinjavali svakom posetiocu to


44/452

je portret neuspeo; kao to rekoh, tada sam se zarekla da neu vienikog slikati. Ali u zbog Harriete, ili bolje rei zbog sebe same, ipoto ovde zasad nema mueva i ena, prekriti tu odluku.

Izgleda da se ova zamisao jako dopala i g. Eltonu i oduevilaga, jer je stao da ponavlja: Odista, kao to ste primetili, ovde zasadnema mueva i ena. Tano to. Nema mueva i ena, i to je takoznaajno podvlaio da je Emma pomislila ne bi li bolje bilo da ihodmah ostavi same. Ali poto je elela da crta, s izjavom ljubavimoralo se jo malo priekati. Ubrzo se odluila u pogledu veliine ivrste portreta. Trebalo je da bude u celoj duini, raen vodenimbojama kao portret g. Johna Knightleyja, i bilo mu je namenjeno,

ako joj se dopadne, da zauzme vrlo ugledno mesto iznad kamina.Slikanje otpoe; Harrieta se smeila, rumenila, plaila se da neeodrati isti stav i izraz, a sigurnom oku umetnice pruala je ljupkumeavinu mladalakih oseanja koja su joj se ogledala na licu. Ali senita nije dalo uraditi dok se g. Elton vrteo iza nje i motrio svakipotez.

Odavala mu je priznanje to je tako vesto zauzeo mesto odaklee moi da pilji u nju koliko mu je volja a da to ne izgleda drsko, ali

je zaista bila prinuena da ga prekine i zamoli da se premesti dalje.Palo joj je tad na um da ga zaposli itanjem.Ako bi hteo da bude dobar i da im neto ita, to e zaista biti

veoma ljubazno! U toj zabavi ona e prebroditi tekoe svogazadatka, a gospoici Smith e biti manje dosadno.

G. Elton je to jedva doekao. Harrieta je sluala, a Emma namiru crtala. Morala mu je dopustiti da joj i dalje esto prilazi ipogleda sliku; da nije to inio zaelo bi suvie malo odavao

zaljubljenog oveka. im bi Emma i za najkrae vreme spustilapisaljku bio je gotov da skoi, pogleda kako slika napreduje i da seushiti. Nije se ovek mogao ljutiti na nekog ko se ovakooduevljavao, jer je on zbog svog divljenja uoavao slinost skoro preno to je to bilo mogue. Nije mogla da ceni njegovo oko ali senjegovoj ljubavi i ljubaznosti nije moglo nita zameriti. Poetak je


45/452

uglavnom bio vrlo uspean: bila je taman toliko zadovoljna onim toje tog dana nacrtala, da bi i zaelela da nastavi. Bilo je izvesneslinosti, sreno izabrala stav, a poto je imala nameru da malopopravi celokupnu pojavu, uini je malo viom i da joj znatno vieotmenosti, vrsto je verovala da e slika na kraju ispasti lepo usvakom pogledu da e popuniti mesto koje joj je namenjeno, slueitu obema na ast, kao trajni spomenik lepote jedne od njih, vetineone druge i njihovog zajednikog prijateljstva, potseajui ih usto ina sve one prijatne stvari u vezi sa g. Eltonovom naklonou kojatako mnogo obeava. Reili su da Harrieta sutradan opet sedi, a g.Elton je, upravo kao to je i trebalo, zamolio za doputenje da

prisustvuje i da im opet ita.Na svaki nain. Bie nam vrlo milo da nam pravite drutvo.Sutradan su se ule iste takve utive i ljubazne rei, isti uspeh izadovoljstvo pratili su slikanje koje je brzo i sreno napredovalo.Slika se dopala svakom ko je video, a g. Elton se neprestanoushiavao i odbijao svaku nepovoljnu ocenu.

Gospoica Woodhouse je svojoj prijateljici dala upravo ono toje njenoj lepoti nedostajalo, primeti gospoa Weston, ne

podozrevajui ni najmanje da se obraa zaljubljenom oveku. Izrazoiju je veoma taan, ali gospoica Smith nema te obrve i trepavice.To i jeste mana njenog lica, to ih nema.

Zar vam se tako ini? upita on. Ne mogu da se sloim svama. Meni se ini da je savreno pogoena svaka crta. Nikad uivotu nisam video takav portret. Znate, mora se imati u vidu dejstvosenke.

Nainili ste je suvie visokom, Emma, ree g. Knightley.

Emma je znala da je to uinila, ali nije htela da prizna, a g. Eltonvatreno dodade:O, ne, zaista nije suvie visoka, nije ni u kom sluaju suvie

visoka. Uzmite u obzir da ona sedi, to prirodno daje drukiju... to,ukratko, daje tanu pretstavu, a srazmere se moraju ouvati, znate.


46/452

Srazmere, perspektivno smanjivanje predmeta, o, ne, ovo daje tanupretstavu o visini gospoice Smith, tano to, odista.

Vrlo je lep, ree g. Woodhouse, Ba lepo izraen! Kao to su iostali tvoji crtei, mila moja. Ne znam nikog ko tako dobro crta kaoti. Ne svia mi se jedino to to ona, izgleda, sedi napolju, ogrnutasamo jednim malim alom: oveku se ini da mora nazepsti.

Ali, dragi tata, to treba da bude leto, topao letnji dan.Pogledajte drvo.

Ipak, nikad nije bezopasno sedeti napolju, mila moja.Vi, gospodine, moete da kaete ta hoete, uzviknu g. Elton,

ali ja moram priznati da smatram veoma srenom tu pomisao to je

gospoica Smith stavljena u prirodu; ovo drvo je tako neuporedivopretstavljeno! Svako drugo mesto bi mnogo manje odgovaralo.Bezazlenost dranja gospoice Smith, i sve ukupno o, divan je! Nemogu oi da odvojim. Nikad nisam video takav portret. Posle togazaeleli su da sliku urame, i tu su iskrsle jo neke tekoe. Trebalo jeda porue ram odmah, i to u Londonu, pa su morali da nau nekurazboritu osobu na iji bi se ukus mogli osloniti. Isabelli, od koje suobino; traili sve usluge, nisu se smeli obratiti zato to je bio

decembar, a g. Woodhouse nije mogao zamisliti da ona izlazi iz kueza vreme decembarskih magli. Ali g. Elton je otklonio tu brigu imje za nju saznao. Ljubaznost mu uvek bila budna. Kad bi njemupoverili da izvri tu porudbinu, uinili bi mu beskrajnozadovoljstvo! Moe da odjae u London u svako doba. Nije u stanjuda iskae koliko bi se radovao kad bi ga poslali da to svri.

On je isuvie dobar! Ona i ne pomilja na to! Ni za ta nasvetu ne bi mu dala tako muan zadatak, sve te rei izazvale su ga,

to je i bila namera, da ponovi svoje molbe i uveravanja, te je zasvega nekoliko asaka stvar reena.G. Elton je imao da odnese sliku u London, izabere okvir i izda

uputstva. Emma je verovala da e moi da je uviju tako da jepotpuno obezbede a da ipak g. Eltonu ne bude mnogo nezgodna zanoenje, dok je on, izgleda, uglavnom strahovao da mu nee biti


47/452

dovoljno nezgodna. Kakvu dragocenost mi poveravate! ree onuzdiui neno, kad su mu je predavali.

Ovaj ovek je skoro suvie ljubazan da bi bio zaljubljen,pomisli Emma. Tako bih rekla, ali verovatno da ima sto raznihnaina na koji se ponaaju zaljubljeni ljudi. On je odlian mladi isavreno bi odgovarao Harrieti; to bi bilo 'tano to' kake on sam kae.

Ali on uzdie i ezne i iznalazi laskave rei malo vie no to bih jabila u stanju a podnesem da sam ona kojoj je to upueno. Kaopomagaica i ja dobijam prilian deo. Ali to je njegova zahvalnostzbog Harriete.


48/452

Upravo onog dana kad je g. Elton otputovao u London, Emmise opet pruila prilika da se nae na usluzi svojoj prijateljici.Harrieta je, kao i obino, dola u Hartfield ubrzo po doruku, i poslenekog vremena otila kui da bi se docnije vratila na ruak. Vratilase ranije no to su se dogovorile, uzbuena i unezverena izgleda koji

je kazivao da se desilo neto izvanredno to udi da ispria. Za polaminuta istresla je celu torbu. im je stigla u dom gospoe Goddard,saoptili su joj da je sat ranije dolazio g. Martin; poto je nije zatekaokod kue, a nisu je ni oekivali, ostavio je za nju jedan mali omotkoji je poslala jedna od njegovih sestara i otiao, kad je otvorila tajomot nala je, pored dve pesme koje je pozajmila Elizabethi da ihprepie, jedno pismo upueno njoj lino; to pismo bilo je od njega, g.Martina, i sadravalo je otvorenu branu ponudu.

Ko bi to mogao da pomisli! Tako je iznenaena da ne zna ta daini. Da, prava brana ponuda, a pismo je vrlo lepo napisano, bar jojtako izgleda. Pie kao da je zbilja veoma mnogo voli, ali ona ne zna itako je dola to je bre mogla da upita gospoicu Woodhouse ta daradi Emma se skoro zastide svoje prijateljice to izgleda takozadovoljna i u nedoumici.

Boga mi, uzviknu ona, taj se mladine ustruava. Reen jeda se dobro o

eni ako mo

e.

Hoete li da proitate pismo? uzviknu Harrieta. Molim vasproitajte. Ba bih volela da proitate. Emmu nije trebalo dugomoliti. Proitala je i iznenadila se. Nain na koji je bilo napisanoprevazilazio je sve to je oekivala. Ne samo da nije bilo gramatikihgreaka, nego je bilo sastavljeno tako da gase ni pravi gospodin ne


49/452

bi postideo: rei proste, ali snane i iskrene, izraavale su oseanjakoja su piscu inila ast. Bilo je kratko, ali je iz njega izbijao zdravrazum, nena odanost, irokogrudost, pristojnost, pa ak i tananaosetljivost. utala je neko vreme gledajui pismo, dok je Harrietastrepei oekivala njeno miljenje, traei ga s nekoliko Dakle,dakle, kojima je najzad morala da doda i Je li dobro napisano ili jesuvie kratko?

Da, zbilja je vrlo dobro napisano, odgovori Emma, prilinopolako; tako je dobro napisano, Harrieta, da, uzevi sve u obzir,mislim da mu je sigurno pomogla jedna od sestara. Teko mogu dazamislim da bi onaj mladi kojeg sam neki dan videla kako

razgovara s vama, bio u stanju da se tako lepo izraava, ako bi seoslanjao samo na sopstvenu sposobnost; pa ipak, nije enski nainpisanja, nesumnjivo nije: suvie je snano i saeto, da je od enskeruke, bilo bi vie rasplinuto. Vidi se da je razborit i verovatno imaprirodnog dara za to... misao mu je snana i jasna... Kad uzme perou ruku lako nae prave rei da se izrazi. Ima toga kod nekih ljudi.Da, razumem koje je vrste njegov duh: krepak, odluan, donekleosetljiv, nije sirov. Napisano je, bolje, Harrieta, no to sam

oekivala, ree Emma vraajui joj pismo.Dobro, ree Harrieta koja je jo uvek neto ekala, dobro...i...i ta da radim sada?

ta da radite! U pogledu ega? Mislite u vezi s ovim pismom?DaPa u emu se tu dvoumite? Razume se da morate odgovoriti, i

to to pre.Da. Ali ta da kaem? Posavetujte me, draga gospoice

Woodhouse.O, ne, ne. Mnogo je bolje da sasvim sami napiete to pismo.Sigurna sam da ete se izraziti onako kako treba."Nema opasnostida budete nejasni, a to je glavno. Ne sme biti dvosmislice u pogleduznaenja vaih rei: nikakvih sumnji i kolebanja. A ubeena sam dae vama i bez ikakvog potsticaja pasti na pamet potrebni izrazi


50/452

zahvalnosti i brige zbog bola koji nanosite. Vas zaista ne treba uitikako da napiete da izgleda da vam je ao to ste ga razoarali.

Znai, mislite da treba da ga odbijem? ree Harrieta gledajuiu zemlju.

Da li treba da ga odbijete! Draga moja Harrieta, ta to znai?Zar ste se u tom pogledu uopte dvoumili? Mislila sam, aliizvinjavam se, moda sam pogreila. Nesumnjivo sam vas ravorazumela ako se vi dvoumite ta da mu odgovorite. Zamiljala samda me vi samo pitate za savet kako da taj odgovor sroite.

Harrieta je utala. Emma nastavi, malo uzdrano:Vi nameravate da prihvatite njegovu ponudu, kako mi se ini.

Ne, ne, to jest, ne nameravam... ta da radim? ta biste misavetovali da uinim? Molim vas gospoice Woodhouse, recite mi tabi trebalo da uinim.

Nita vam neu savetovati, Harrieta. Neu u to uopte da semeam. To je stvar koju moraju da ree vaa oseanja.

Nisam ni pomiljala da mu se dopadam, ree Harrieta,posmatrajui pismo. Emma je neko vreme jo utala, ali bojei se dabi to pismo moglo suvie snano da deluje maijom rei koje su

laskale njenoj prijateljici, predomisli se i ree:Smatram, Harrieta, da se treba drati ovog pravila: ako seena dvoumi da li da poe za nekog oveka ili ne, onda nesumnjivotreba da ga odbije. Ako je u stanju da se koleba hoe li rei 'Da',treba odmah da kae 'Ne'. U brak se ne sme ulaziti s nesigurnimoseanjem i s pola srca. Smatrala sam svojom dunou da vamtoliko kaem, kao prijateljica i starija od vas. Ali nemojte misliti daelim da utiem na vau odluku.

O, ne, znam da ste vi suvie dobri da biste... ali kad biste samohteli da me posavetujete ta da radim. Ne, ne, nisam to htela rei:kao to kaete ena mora da bude sasvim naisto sa sobom, ne bismela da se koleba, to je vrlo ozbiljna stvar. Moda bi sigurnije bilorei 'Ne'. Mislite li da je bolje da kaem 'Ne'?


51/452

Ni za ta na svetu ne bih vas savetovala ni u jednom ni udrugom pravcu, ree Emma smeei se dobrostivo. Vi ete najboljeznati gde lei vaa srea. Ako vam se gospodin Martin svia vie odsvakog drugog, ako smatrate da je to najprijatniji ovek s kojim steikad bili u drutvu, zato biste se kolebali? Pocrveneli ste, Harrieta.Da vas nije u ovom asu takav opis potsetio na nekog drugog?Harrieta, Harrieta, nemojte se obmanjivati, nemojte da vas ponesuzahvalnost i saaljenje. Na koga ste sad pomislili? Znaci su bilipovoljni. Umesto odgovora, Harrieta se okrenu na drugu stranu,zbunjena, i stade zamiljeno pored kamina; pismo joj je jo bilo uruci, ali ga je sad guvala nesvesno i nepaljivo. Emma je oekivala

ishod nestrpljivo, ali s puno uzdanja. Najzad, usteui se malo,Harrieta progovori:Gospoice Woodhouse, poto neete da mi kaete svoje

miljenje, moram sama da se snaem kako najbolje znam. Ja samsad uglavnom odluila, ustvari, skoro sam se sasvim reila, daodbijem gospodina Martina. ta mislite, da li dobro inim?

Savreno, savreno dobro, najdraa moja Harrieta, initeupravo ono to treba. Dok ste bili i najmanje neodluni zadravala

sam svoje miljenje za sebe, ali sad, kad ste tako reeni, ne usteemse ni najmanje da odobrim vau odluku. Draga Harrieta, mnogo seradujem zbog toga. Oalostilo bi me da izgubim vae drutvo, a to bibila neminovna posledica vae udaje za gospodina Martina.

Dok ste se i najmanje dvoumili nisam o tome nita kazala, jernisam htela da utiem na vas, ali bi za mene to znailo da gubimsvoju prijateljicu. Ne bih mogla da poseujem gospou RobertaMartina s imanja Abbey-Mill. Sad sam sigurna da vas imam za

svagda. Harrieta nije slutila u kakvoj se opasnosti nalazila, ta jepomisao snano pogodi.Ne biste mogli da me poseujete! uzviknu ona prestravljeno.

Da, razume se da ne biste mogli. Ali to mi ranije nije palo na pamet.To bi bile uasno! Ala sam se sreno izvukla! Draga gospoice


52/452

Woodhouse, ni zbog ega na svetu ne bih se liila zadovoljstva i astikoje uivam, druei se s vama.

Zaista, Harrieta, jako bi me zabolelo ako bih vas izgubila, alito bi bilo neizbeno. Vi biste sami sebe izbacili iz boljeg drutva.Morala bih da prekinem s vama.

Teko meni! Kako bih ja to izdrala? Umrla bih kad nikad viene bih mogla da doem u Hartfield.

Kako ste vi milo i neno stvorenje! Zar vi da budete izgnani naimanje Abbey-Mill! Zar vi da celog ivota budete osueni da sedruite samo s nepismenim i prostim svetom! udim se da je tajmladi imao smelosti da to trai. Mora da ima vrlo lepo miljenje o

samom sebi.Mislim da on nije uobraen, uopte govorei, ree Harrieta,poto joj se savest protivila toj pokudi. U svakom sluaju vrlo jedobroduan i ja u mu uvek biti veoma zahvalna i duboko u gapotovati... ali to je neto sasvim drugo od... i znate, mada mu sedopadam, ne znai da mora i on meni da se dopada... a nesumnjivo,moram priznati da sam upoznala jo sveta otkako dolazim ovamo...i ako hoemo da ih poredimo, linosti i ponaanje, nema uopte

poreenja, jer jedan je izvanredno lep i prijatan. Pa ipak, ja zaistamislim da je gospodin Martin veoma mio mladii mnogo ga cenim;sem toga, on me toliko voli... , i napisao mi je ovako lepo pismo... alivas da napustim, to ne bih uinila ni po koju cenu. Hvala vam.hvala vam, slatka moja mala prijateljice. Neemo se rastati. ena netreba da se uda za nekog samo zato to je taj prosi, ili zato to je voli,to je kadar da napie pristojno pismo.

O, ne, naravno. A sem toga pismo mu je prilino kratko.

Emma oseti kako njena prijateljica ne pokazuje dobar ukus, alipree preko toga rekavi:Sasvim tano. A eni bi, za ono neotesano ponaanje koje bi je

svakog asa vrealo, slaba uteha bila to zna da joj je muu stanjuda napie lepo pismo.


53/452

O, da, zacelo ko mari za pisma? Vano je biti uvek zadovoljanu prijatnom drutvu. vrsto sam reila da ga odbijem. Ali kako? tada kaem? Emma je uveri da odgovor nee pretstavljati nikakvutekou, i posavetova je da ga odmah napie, sa ime se Harrietasaglasi, uzdajui se u njenu pomo; mada je Emma tvrdila da tunjena pomo nimalo nije potrebna, ustvari joj je pomogla prisastavljanju svake reenice. Harrieta se toliko razneila kad je, radiodgovora, ponovo proitala njegovo pismo, da je Emma smatralaneophodnim da je podri s nekoliko odlunih rei. A onda se brinulada ga ne raalosti, muilo je ta e njegova mati i sestre misliti irei, strepela je da je ne osude kao nezahvalnicu, tako da se Emmi

inilo da bi taj mladiipak dobio njen pristanak da je samo tog asanaiao. Kraj sveg tog, pismo je napisano, zapeaeno i poslato. Stvarje zavrena i Harrieta spaena. Bila je prilino snudena celo topopodne, ali je Emma imala razumevanja za tu blagu tugu, pa bi jerazvedravala as govorei joj o sopstvenom prijateljstvu, aspominjui g. Eltona.

Nikad me vie nee pozvati u Abbey-Mill, ree Harrietaalosnim glasom.

A kad bi vas pozvali, ne bih ja mogla izdrati bez vas, milamoja Harrieta. Suvie ste potrebni u Hartfieldu, da bismo vas mogliustupati i putati u Abbey-Mill .

Uostalom, ubeena sam da nikad neu zaeleti da tamo odem,jer se samo u Hartfieldu oseam srena. Malo zatim ree: Mislimda bi se gospoa Goddard mnogo iznenadila kad bi znala ta sedogodilo. A za gospoicu Nash sam sigurna da bi se iznenadila, jergospoica Nash smatra da se njena sestra vrlo dobro udala, mada joj

je mu samo trgovac platnom.Bilo bi samo za aljenje ako bi neka obina uiteljicapokazivala vie gordosti ili istananog ukusa, Harrieta. Verujem dabi vam gospoica Nash zavidela na ovakvoj prilici za udaju. Unjenim oima bi ak i taj va uspeh izgledao ogroman. A sigurno i nesanja da biste se mogli i bolje udati. O panji koju vam izvesna


54/452

linost ukazuje, sumnjam da se ve, pria u Highburyju. Mislim dasmo zasada vi i ja jedini koji smo pogodili smisao njegovih pogleda idranja.

Harrieta pocrvene, nasmei se i ree neto o tome kako se udida se ona nekom toliko svia. Pomisao na g. Eltona zacelo ju jekrepila, pa ipak, posle nekog vremena ona se opet raznei premaodbaenom g. Martinu.

Sad je dobio moje pismo, ree ona tiho. ta li sad rade svi oni,da li njegove sestre znaju, ako je on alostan i one e se rastuiti.Nadam se da mu to nee pasti suvie teko.

Hajde da mislimo na one nae otsutne prijatelje koji se sad

neim veselijim bave, uzviknu Emma. Moda u ovom asugospodin Elton pokazuje vau sliku svojoj majci i sestrama i priaim koliko ste u stvarnosti jo lepi; a onda, poto su ga vepet-estputa pitale, doputa im da uju vae ime, vae milo ime.

Pokazuje moju sliku! Pa on je ostavio moju sliku da se urami uulici Bond.

On to uinio! Onda ja uopte ne poznajem gospodina Eltona.Ne, draga moja mala, skromna Harrieta, budite uvereni da e on

odneti sliku u ulicu Bond tek sutra, pre no to bude uzjahao da sevrati. Cele ove veeri ona mu pravi drutvo, tei ga, a on se njomenaslauje. Ta slika otkriva porodici njegove namere, uvodi vas unjihov krug, razvija meu njima ona najprijatnija oseanja u nama,udnu radoznalost i toplu naklonost. Da vam je sad videti matusvih njih, kako je vesela, kako je uzbuena, kako je podozriva, kakoje uurbana!

Harrieta se opet nasmei i osmesi joj postae pouzdaniji.


55/452

Harrieta je te noi spavala u Hartfieldu. Poslenjih nekolikonedelja provodila je skoro sve vreme tamo, pa je malo pomalo dobilatu i svoju stalnu spavau sobu. Emma je smatrala da je u svakom,pogledu najbolje, najsigurnije i najljubaznije, da je zasada dri tovie pored sebe.

Sutradan ujutru morala je da ode na sat-dva do gospoe

Goddard, ali je tom prilikom trebalo da je obavesti da e se vratiti uHartfield i ostati u gostima nekoliko dana. Kad je ona otila, doao jeg. Knightley i sedeo neko vreme s g. Woodhouseom i Emmom, dok g.Woodhousea, koji je upravo bio reio da izie u etnju, nije njegovaki ubedila da je ne odlae, te on, popustivi njihovom obostranomnavaljivanju, ostavi g. Knightleyja, mada se to protivilo njegovomshvatanju utivosti.

G. Knightley, koji nikad nije drao do kitnjastog ophoenja,

pruao je svojim kratkim i odlunim odgovorima zanimljivusuprotnost dugim izvinjavanjima i utivim oklevanjima staroggospodina.

Pa dobro, ini mi se da u, ako me vi, gospodine Knightley,izvinite, ako ne smatrate da inim neto veoma nevaspitano, ini mise da u posluati Emmu i izii na etvrt sata. Poto ima suncamislim da je bolje da malo proetam dok mogu. GospodineKnightley, ponaam se prema vama bez velikih utivosti. Mibolesnici smatramo da imamo neke povlastice.

Dragi gospodine, ne postupajte sa mnom kao sa stranimovekom.

Tu je moja ki koja e me odlino zameniti. Emmi e bitiveoma milo da vas zabavi. Prema tome, zamoliu vas za izvinjenje ipoi u da nainim svoja tri kruga, svoju uobiajenu zimsku etnju.


56/452

To je najbolje to moete uiniti, gospodine.Umolio bih vas da mi svojim drutvom uinite zadovoljstvo, ali

ja vrlo polako hodam, pa bi vam moj korak bio dosadan, a sem togapretstoji vam dugo peaenje do Donwella.

Hvala, gospodine, hvala, i ja odmah polazim, a mislim da je zavas bolje da to pre krenete. Doneu vam kaput i otvoriu vambatenska vrata.

G. Woodhouse najzad izie, ali g. Knightley, umesto da i samisto tako odmah krene, sede opet, elei, kako je izgledalo, da jomalo proaska. Poe da govori o Harrieti. Emma ga nikad ranije nijeula da govori tako pohvalno.

Nisam u stanju da cenim njenu lepotu tako visoko kao vi,ree on, ali ona je vrlo ljupko malo stvorenje, a o njenoj naravi stekaosam vrlo dobro miljenje. Njene duevne osobine zavisie od drutvau kome se bude nalazila, ali u dobrim rukama ispae valjana ena.

Radujem se to tako mislite, a nadam se da e se dobre rukenai.

De, de, ree on, vidim da nestrpljivo oekujete pohvalu, izato u vam rei da ste je doterali. Izleili ste je od iparikog

kikotanja. Ona vam zaista slui na ast.Hvala. Bilo bi mi odista teko kad ne bih verovala da sam joj uneem pomogla. Ali nee svako da kae pohvalnu reni onda kad bimogao. Vi me, naprimer, ne obasipate esto pohvalama.

Kaete da je jutros opet oekujete?Svakog asa. Zadrala se due nego to je mislila.Dogodilo se neto to je nju zadralo, moda neki posetioci.Neke hajberijske torokue! Dosadna nitavila!

Moda Harrieta ne smatra dosadnim svakog onog koga bistevi smatrali. Emma je znala koliko je to suvie tano da bi mu moglaprotivreiti i zato ne kaza nita. On uskoro dodade, osmehujui se:

Ne tvrdim da mogu da pretskaem kada i gde, ili vam moramrei da imam dovoljno razloga da verujem da e vaa malaprijateljica uskoro, uti neto vrlo povoljno.


57/452

Stvarno! Kako? O emu?O neem veoma ozbiljnom, verujte mi, ree on osmehujui se i

dalje.Veoma ozbiljnom! To moe da bude samo jedno, ko se to

zaljubio u nju? Ko vam se poverio? Emma se ponadala da mu je g.Elton neto nagovestio. G. Knightley je nekako svima bio prijatelj isavetodavac, a znala je da ga g. Elton uvaava.

Imam razloga da verujem, odgovori on, da e Harrietu Smithuskoro neko zaprositi, i to neko kome se nema ta zameriti, reje oRobertu Martinu. Izgleda da je njena poseta Abbey-Millu ovog letaostavila snaan utisak na njega. Ludo se zaljubio i hoe da se oeni

njom.Vrlo je ljubazan, ree Emma, ali je li siguran da ona hoe dase uda za njega?

Dobro, dobro, onda, hoe da je zaprosi. Jeste li timezadovoljni? Preksinoje doao u Donwell da se posavetuje sa mnom.Zna da mnogo cenim i njega i njegovu porodicu i verujem da meubraja meu svoje najbolje prijatelje. Doao je da me upita mislim lida e postupiti nesmotreno ako tako mlad osnuje svoj dom, smatram

li da je ona suvie mlada, jednom reju, odobravam li potpuno njegovizbor; plaio se, moda, da ne smatram (naroito otkad joj vipoklanjate toliko panje) da ona pripada drutvenom krugu koji jeiznad njega. Sve to mi je rekao obradovalo me je. Ne znamrazboritijeg oveka od Roberta Martina. Uvek govori umesno,otvoreno, iskreno i vrlo razumno. Sve mi je ispriao: svoje prilike inamere i ta svi oni misle da uine u sluaju da se on oeni. To jekrasan mladi, dobar je sin i brat. Bez kolebanja sam mu savetovao

da se oeni. Dokazao mi je da moe da izdrava porodicu, a kad jetako, ubeen sam da je to najbolje to moe da uini. Pohvalio sam ilepu gospoicu, pa je od mene otiao potpuno zadovoljan. Da danranije nije polagao na moje miljenje, tog asa bi ga veoma cenio:verujem da je iz kue izaao smatrajui me najboljim prijateljem isavetodavcem koga ovek samo moe poeleti. To se desilo


58/452

preksino. I poto moemo; pretpostaviti da nee mnogo oklevati dagovori s tom gospoicom, a kako izgleda da jue nije govorio, nijeiskljueno da se danas nalazi u domu gospoe Goddard; tako da ju jemoda zadrao neki posetilac koga ona ne smatra dosadnimnitavilom.

Molim vas, gospodine Knightley, upita Emma, koja se u sebismeila skoro sve vreme dok je on priao, otkud znate da gospodinMartin nije jue govorio s njom?

Naravno da ne znam sasvim sigurno, odgovori on zaueno,ali to moe da se zakljui. Zar nije celog dana bila s vama?

ujte, ree ona, za ono to ste mi ispriali, kazau i ja vama

neto. On je stvarno jue govorio, to jest, pisao joj je i ona ga jeodbila.Morala je to ponoviti, jer g. Knightley nije mogao da veruje. On

ak pocrvene, iznenaen i nezadovoljan, die se sav ljut, govorei:Onda je vea guska nego to sam mislio. ta zamilja ta glupaa?

O, naravno, mukarci nikad ne mogu da shvate da ena moeda odbije nekog ko je zaprosi, uzviknu Em? Mukarci uobraavajuda su ene spremne da se udaju za svakog ko ih zatrai.

Gluposti! Nita od svega toga mukarci ne uobraavaju. Ali tasve to znai? Da Harrieta Smith odbija Roberta Martina! To jeludost, ako je tano, ali se nadam da ste pogreili.

Videla sam njen odgovor: nije mogao biti jasnijiVideli ste njen odgovor! Vi ste i napisali njen odgovor. Emma,

to je vae delo. Vi ste je nagovorili da ga odbije.Da sam to uinila (to, meutim, odluno odriem) ne bih

smatrala da sam pogreila. Gospodin Martin je mladi dostojan

svakog potovanja, ali ne mogu da dopustim da je on ravan Harrieti,ak sam prilino iznenaena to se usudio da joj se obrati. Sudei povaem izlaganju, kao da se malo ustruavao. teta to nije ostao pritome.

Nije ravan Harrieti! uzviknu g, Knightley vatreno, al nekolikotrenutaka kasnije dodade mirnije i jetko: on joj odista nije ravan, jer


59/452

je daleko iznad nje i po pameti i po poloaju. Emma, vi ste se zanelitom devojkom i to vas zaslepljuje. Kakva prava ima Harrieta Smith,po svom roenju, svojim osobinama i svom obrazovanju, da traiboljeg od Roberta Martina? Ona je vanbrana ki, niko ne zna ija,verovatno bez ikakvog imetka, a sigurno bez uglednih roaka. Znaju

je samo kao pitomicu jedne obine kole. Niti je pametna, nitiraspolae kakvim znanjem. Nisu je nauili niem korisnom, a suvie

je mlada i budalasta da bi sama neto nauila. U tim godinama nemoe imati iskustva, a s tom njenom malom pameti nije verovatnoda e ikad stei neko iskustvo koje e joj koristiti. Lepa je, dobre jenaravi i to je sve. Kad sam mu savetovao taj brak, ja sam se samo

zbog njega dvoumio, jer on zasluuje bolje i ne bi se dobro orodio.Mislio sam da bi se vrlo verovatno mogao bogatije oeniti, i da nijemogao gore izabrati, ako je eleo razumnog druga ili korisnogsaradnika. Ali nisam mogao da tako razlaem zaljubljenom oveku, ibio sam voljan da se pouzdam u njenu bezazlenost, u narav koja e udobrim rukama kao to su njegove lako biti upuena pravim putem,tako da e na kraju sve biti dobro. Mislio sam da bi u tom brakusamo ona dobila i ni za as nisam posumnjao (a ne sumnjam ni

sada) da bi sve od reda zadivila njena izvanredna srea. ak sam biosiguran da ete i vi biti zadovoljni. Palo mi je odmah na pamet davam nee biti ao to vaa prijateljica naputa Highbury kad se takodobro udaje. Seam se kako sam u sebi govorio: ak e i Emma, makoliko da je pristrasna prema Harrieti, smatrati da je to dobar brak.

Zaista se udim kako malo poznajete Emmu kad ste takoneto mogli pomisliti. ta! Da u smatrati da je jedan seljak (jer krajsve svoje pameti i valjanosti gospodin Martin nije nita drugo)

pogodan muza moju prisnu prijateljicu! Da mi ne bi bilo ao ako biona napustila Highbury da bi se udala za oveka koga nikad ne bihmogla primiti kao svog poznanika! udim se kako ste moglipretpostaviti da bih ja tako mislila o tome. Uveravam s da mislimsasvim drukije. Vae izlaganje ne ini mi se nimalo pravino.


60/452

Niste pravini prema Harrieti i njenim pravima. Ima ih koji bi onjima drukije mislili, kao god i ja. Gospodin Martin je od njih dvojemoda bogatiji, ali to se tie drutvenog poloaja, nesumnjivo jeispod nje. Krug u kome se ona kree daleko je iznad njegovog. Ona bise time ponizila.

Ponizila bi se vanbrana ki i neznalica da se uda za uglednogi pametnog zemljoradnika!

to se tie okolnosti pod kojima je roena, ona pravnikimoda se moe smatrati kao Niko, ali se to protivi zdravom razumu.Ne sme ona da ispata tue grehe na taj nain to e je drati ispodonih s kojima je odgojena. Nema skoro nimalo sumnje da joj je otac

gospodin, i to imuan gospodin. Za nju se izdano plaa, nita joj sene uskrauje u pogledu obrazovanja i udobnosti. Meni je jasno da jeona gospodska ki, a pretpostavljam da niko nee porei da se druis gospodskim kerima. Ona je iznad gospodina Roberta Martina.

Ma ko da su njeni roditelji, ree g. Knightley, i ko god sestarao o njoj, ne izgleda da je nameravao da je uvede u ono to bistevi nazvali boljim drutvom. Poto je dobila sasvim osrednjeobrazovanje, ostavili su je kod gospoe Goddard da se tu snalazi

kako zna, ukratko, da se kree u krugu gospoe Goddard, da sedrui s poznanicima gospoe Goddard. Njeni prijatelji su oevidnosmatrali da je to za nju dovoljno, a zaista je bilo dovoljno. Ona samanije elela nita bolje. Dok vama nije palo pamet da se sprijateljite snjom, nije pokazivala da je mrzak krug u kom se kretala, niti jeimala nekih udnji da izie iz njega. Letos, kad je boravila kodMartinovih, nije mogla biti srenija. Tada

Jane Austen - Ema

Documents

Transcript of Jane Austen - Ema