14.1

UNIVERSITY OF NIS FACULTY OF MECHANICAL ENGINEERING

THE THIRD SERBIAN SYMPOSIUM WITH INTERNATIONAL PARTICIPATION TRANSPORT AND LOGISTICS Serbia, Nis 30.05.2008. ,

ODRAVANJE KAO ELEMENT INTEGRALNE LOGISTIKE

PODRKE U SISTEMU PRUANJA KOMUNALNIH USLUGA

Mr Goran Radoii, JKP Mediana Ni

Rezime

Rad daje prilog izuavanju strategije odravanja u jednom specifinom sistemu kakav je sistem pruanja komunalnih usluga. U radu je data jedna mogua definicija pojma logistike komunalnog sistema. Takoe, rad sadri smernice za izbor koncepcije, organizacije i tehnologije, kao osnova politike odravanja u komunalnom sistemu. Istie se znaaj osnovnih karakteristika sistema odravanja i prikazuju se metode za njihovo izraunavanje kroz primere. Obzirom da je pouzdanost jedna od najznaajnijih karakteristika sistema odravanja, u radu su prikazani primeri kojima se objanjava sutina nekih metoda za analizu pouzdanosti. Vaan segment u logistici odravanja predstavljaju trokovi odravanja. Rad razmatra znaaj trokova i prikazuje jednu od metoda za analizu na konkretnom primeru. Kljune rei: sistem, odravanje, strategija, metode. 1. UVOD Komunalne delatnosti podrazumevaju pruanje usluga graanima. Zakon o komunalnim delatnostima /1/ blie definie oblasti koje imaju javni znaaj. Komunalni sistem (KS) ili sistem pruanja komunalnih usluga (SPKU) moe uspeno izvravati zadatu funkciju cilja tj. permanentno distribuirati komunalne usluge svojim korisnicima, u skladu sa programima i planovima lokalne zajednice, pod uslovom postojanja dovoljnog broja elemenata podrke. U ovom smislu, podrka ili integralna logistika podrka (ILS-Integrated Logistic Support) predstavlja skup aktivnosti, najee tehnike, ekonomske i organizacione prirode, koje se preduzimaju unutar SPKU, sa ciljem kontinualnog obezbeivanja potrebnih uslova za izvravanje projektovane funkcije cilja. Sam pojam logistike ili integralne logistike podrke moe se, prema Amerikom drutvu inenjera logistike, definisati na sledei nain: Logistika je vetina i nauka

poslovnog upravljanja (management-a), inenjerstva i drugih aktivnosti koje se odnose na definisanje zahteva, projektovanje, snabdevanje i odravanje tehnikih sistema, tako da se obezbedi ostvarivanje postavljenih ciljeva i planova, odnosno njihovo propisno funkcionisanje /2/. Proces odravanja u SPKU nije dominantan glavni proces. On se odvija u pozadini i spolja je nevidljiv. Odravanje unutar KS ima izuzetno znaajnu ulogu, jer od njegove efektivnosti i efikasnosti zavise sve njegove vidljive delatnosti. Da se podsetimo: efektivnost (effectiveness) po definiciji pretstavlja meru realizacije planiranih aktivnosti i planiranih rezultata, dok efikasnost (efficiency) pretstavlja odnos ostvarenih rezultata i upotrebljenih resursa /3/.

Slika 1 Procesi odravanja odvijaju se unutar sistema odravanja (SO). Odravanje u KS se moe smatrati zasebnim sistemom ili sistemom nieg hijerarhijskog nivoa u odnosu na SPKU. Sistem odravanja u interakciji sa nekoliko sistema, koji se takoe nalaze na niem hijerarhijskom nivou unutar KS, obezbeuje sveobuhvatnost logistike podrke (integralnu logistiku podrku) SPKU (sl.1). Ulazne veliine u SO su: materijal, energija i informacije, dok su izlazne veliine iz sistema usluge logistike podrke KS /4/. Znaajni inioci KS su komunalna preduzea. To su celine ili sistemi koji se sastoje od izuzetno mnogo podsistema, elemenata i njihovih meusobnih veza. Relacije se javljaju i u meusobnim odnosima dvaju ili vie komunalnih preduzea u zavisnosti od zadate funkcije cilja u okviru KS. Sistemi odravanja (SO) u komunalnim preduzeima najee sadre nekoliko podsistema (sl.2).

14.2

Slika 2 2. STRATEGIJA ODRAVANJA

U KOMUNALNOM SISTEMU Strategija odravanja je varijanta SO koja sadri jasno definisane: koncepciju, organizaciju, tehnologiju i odnose izmeu nivoa u procesu odravanja /5/. Pojam strategija odravanja odgovara pojmu politika odravanja koji je definisan standardom u Reniku IEC (International Electrotechnical Commission). Sloen sistem, kakav je SO u okviru SPKU, takoe se oslanja na tri najvanije komponente, koje definiu strategiju odravanja (sl.3).

Slika 3

Po mnogima, najvaniji oslonac SO je koncepcija (metodologija) odravanja (sl.3). Koncepcija odravanja obuhvata naela za donoenje odluka u odravanju, a pre svega o sadraju i periodici postupaka odravanja (ta i kad se radi). Najpoznatije savremene svetske metodologije odravanja su: OPP - odravanje prema pouzdanosti

(izvor. RCM Reliability Centered Maintenance), TPO - totalno produktivno odravanje

(TPM Total Productive Maintenance), OPR - odravanje prema riziku.

Ova poslednja pojavljuje se u novije vreme i jo nema tako iroku primenu /5/.

Odravanje prema pouzdanosti (OPP) zasnovano je na naunim saznanjima (teoriji sistema, teoriji pouzdanosti). Prema ovoj metodologiji predvianje pojava stanja u otkazu nekog sistema vri se na osnovu poznavanja i stalnog praenja karakteristika pouzdanosti sistema, na osnovu ega se donose odluke o preventivnom odravanju /2/. Totalno produktivno odravanje (TPO) je metodologija koja podrazumeva procenu trenutnog stanja sistema na osnovu koje se donose odluke o postupcima odravanja tog sistema. Metodologija TPO ne podrazumeva razmatranje prethodnog perioda u ivotnom ciklusu sistema. Ova metodologija zahteva odgovornost svih zaposlenih koji uestvuju u procesu rada. Metodologija TPO je veoma primenjivana u Japanu, gde je i nastala. Na sl.4 dat je uporedni prikaz osnovnih elemenata metodologija OPP i TPO. Moe se zakljuiti da je metodologija totalnog produktivnog odravanja primenjiva, izmeu ostalog, u sistemima koji se bave pruanjem usluga. TPO metodologija je manje skupa u odnosu na metodologiju odravanja prema pouzdanosti, nema visoke tehnoloke zahteve, ali sa druge strane, ova metodologija zahteva visoku tehnoloku disciplinu i maksimalnu posveenost od strane svakog pojedinca. Primer za primenu TPO metodologije moe biti sledei. Voza sloenog specijalnog komunalnog transportnog sredstva se permanentno stara o ispravnosti svog vozila: vri vizuelni pregled vozila; vri kontrolu ulja i drugih tehnikih fluida pre

polaska na radni zadatak; proverava funkcionalnost signalizacije; uestvuje u periodinim preventivnim pregledima

svog vozila zajedno sa licima iz sektora za odravanje mehanizacije;

prekida sa radom na reonu i odlazi u radionicu pri svakoj sumnji u pojavu neispravnosti svog vozila.

Metodologija odravanja prema riziku (OPR) se zasniva na proceni verovatnoe nastanka neeljenog dogaaja u procesu i sagledavanju posledica odnosno veliine nastale tete. Primena ovog koncepta je danas u ekspanziji. Metodologija OPR je primenjiva u odravanju tehnikih sistema, a moe biti interesantna i kada je u pitanju odravanje u KS.

14.3

Slika 4

Na sl.5 prikazane su osnovne koncepcije odravanja.

Slika 5

Postupci preventivnog odravanja obavljaju se za vreme stanja u radu sistema. Dakle, pre nego doe do pojave otkaza. Preventivno odravanje se moe podeliti na dva naina: prema vremenu sprovoenja preventivnih

postupaka (kad se radi?), prema karakteru preventivnih postupaka

(ta se radi?). Primer preventivnog odravanja u KS imamo u gradskim toplanama i energanama, u kojima se redovno, najee jednom godinje, obavlja generalni pregled celokupnog postrojenja, mehaniko ienje i hemijsko pranje kotlova, odmah nakon zavretka grejne sezone, iako su oni ispravno radili do poslednjeg trenutka. Ima jo primera: redovni godinji pregled i vrenje preventivnih zamena elemenata postrojenja za sagorevanje otpada; kontrola tanosti mernih ureaja npr. hronotehometara u vozilima, kolskih vaga na deponiji, rezervoara za energente, merno-regulacionih stanica itd; preventivne zamene vodomera, strujomera i uklopnih satova.

Preventivno odravanje transportnih sredstava i mehanizacije, na osnovu preporuka /6/, obavlja se kroz: dnevni pregled (DP) koji se vri svakodnevno

pre ili posle rada vozila; nedeljni pregled (NP) koji se obavlja jednom

nedeljno, obino kada su vozila manje angaovana i zapravo predstavlja neto obimniji dnevni pregled;

meseni pregled (MP) koji se obavlja otprilike jednom u etiri nedelje na svakoj jedinici voznog parka;

godinji pregled (GP) koji se sprovodi na svakom vozilu, a posebno na vozilima koja uestvuju u saobraaju na putevima. To je zapravo tehniki pregled koji se izvodi u skladu sa ZOBS.

Periodika (npr. da li primeniti meseni, nedeljni ili dnevni preventivni pregled ili sve zajedno?) i sadraj (koje radne operacije preventivnog odravanja su predviene pregledom?) ovih preventivnih pregleda, osim godinjeg tehnikog pregleda, zavise od koncepcijskih odluka doneenih od strane menadmenta. Korektivno odravanje predstavlja koncepciju u kojoj se postupci odravanja sprovode nakon pojave stanja u otkazu sistema ili njegovih elemenata, pa i u KS. Postupcima korektivnog odravanja, sistem se iz stanja u otkazu (neispravnog) prevodi u stanje u radu (ispravno). Popravke u korektivnom odravanju obavljaju se sa osnovnim ciljem da sistemu, odnosno elementima sistema, vrate funkcionalnu ispravnost. Drugi oslonac SO sa sl.3 jeste organizacija odravanja. Ona definie odnose izmeu nivoa ili mesta na kojima se sprovodi odravanje /2/. Veliki broj radionica ili punktova za odravanje uslonjava SO kao i njegovu organizaciju i oteava funkcionisanje prateih sistema kao sistema snabdevanja delovima, sirovinama i potronim materijalom i sistema uskladitenja. Organizacija SO moe imati dve karakteristine strukture: linijsku i hijerarhijsku. Linijska struktura organizacije odravanja se sastoji od nekoliko redno vezanih lokacija na kojima se izvode postupci odravanja. Prva lokacija odnosi se na samo radno mesto bilo kog izvrioca koji ujedno obavlja i najjednostavnije postupke odravanja, to predstavlja osnovno odravanje. Na kraju ove strukture nalazi se pogon odravanja ili radionica. Izmeu njih mogu se nalaziti vie pokretnih ili prirunih radionica. Linijska struktura se primenjuje kod sloenih sistema sa malim proizvodnim serijama i specifinim proizvodima. Za sisteme koji se bave proizvodnjom velikih serija prikladnija je hijerarhijska struktura organizacije odravanja. Za primenu u SPKU pogodnija je linijska struktura organizacije SO jer se radi o maloserijskoj proizvodnji usluga (otklanjanje neispravnosti istovremeno na malom broju i to raznorodnih vozila i opreme). Trei oslonac SO, odnosno trei element strategije (politike) odravanja u KS je tehnologija odravanja. U inenjerstvu odravanja pod tehnologijom odravanja

14.4

podrazumeva se nain obavljanja postupaka odravanja /2/. Tehnologija odravanja, prema naelu ta i kako se radi?, treba da prui odgovore na nekoliko konkretnih pitanja: Kako treba obaviti pojedinane postupke

odravanja? Koje alate koristiti prilikom izvoenja zahvata? Koji redosled operacija odravanja treba

primeniti? Koje strune resurse treba koristiti prilikom

sprovoenja postupaka odravanja? Kako i kada vriti proveru kvaliteta sprovedenog

odravanja? Na tehnologiju odravanja, pa i u SPKU, izuzetno utiu sledei faktori: osobine sistema koji se odrava; uslovi okoline SO; ekonomski faktori koji omoguuju investiranje u kapacitete, a tako i produktivnost (proizvodnost). Postupci odravanja se mogu razvrstati u pet grupa (sl.6).

Slika 6 Kod osnovnog odravanja postupke odravanja izvodi rukovalac ili operater, npr. voza komunalnog vozila. Osnovno odravanje se, po pravilu, obavlja za vreme dok se sistem (ili element sistema) nalazi u stanju u radu. Postupci nadzora ili kontrole obavljaju se dok sistem radi. Nadzor obino vri rukovalac ili posebno izabrano i obueno lice. Pregledi stanja su znatno sloeniji postupci od prethodnih. Mogu se obavljati na tri naina: bez rasklapanja sistema ili elementa, sa deliminim rasklapanjem, sa potpunim rasklapanjem. Pregledi stanja su dijagnostike prirode pa se esto koristi pojam dijagnosticiranje stanja. Ovi pregledi su osnova koncepcije odravanja prema stanju. Opravke su postupci kojima se otklanjaju otkazi i sistem se vraa u stanje u radu. Da bi se opravke mogle vriti neophodno je da se sistem prethodno nae u stanju u

otkazu tj. da nastane dogaaj koji e sistem iskljuiti iz funkcije. Opravke su karakteristika koncepcije korektivnog odravanja. Opravke se mogu vriti primenom razliitih tehnolokih zahvata. Inovacije su jedan od postupaka odravanja koji podrazumeva poboljanje sistema koji se odrava. Ovi postupci zahtevaju izuzetnu strunost lica koja se bave odravanjem i veliko iskustvo. Oni mogu doneti i suprotne efekte od oekivanih ukoliko se previe rizikuje ili oslanja na iskustvo. 3. OSNOVNE KARAKTERISTIKE

SISTEMA ODRAVANJA Karakteristike SO su veliine koje se koriste za ocenu ovih sistema /2/. Kako se SO u procesu pruanja komunalnih usluga, u osnovi, odnosi na odravanje brojnih tehnikih sistema (vodovod, toplane, energane, vozni parkovi saobraajnih ili drugih preduzea kao gradske istoe ili gradskog zelenila, gradska eleznica itd.), moe se zakljuiti da se teorijske karakteristike SO odnose i na KS. Karakteristike SO mogu se podeliti na: glavne i pomone. Zadraemo se samo na glavnim karakteristikama koje su prikazane na sl.7. Raspoloivost je verovatnoa da e sistem u bilo kom trenutku vremena biti u stanju da radi ispravno tj. da se ukljui u rad. Raspoloivost se odnosi na ukupno vreme koje obuhvata i vreme skladitenja /2/. Matematiki se raspoloivost moe pretstaviti izrazom:

N)t(N)t(A u

u kome figuriu: A(t) - funkcija raspoloivosti, Nu(t) - broj uspenih odziva na poziv za ukljuenje

u rad do vremena t, N - ukupan broj poziva za ukljuenje u rad do

vremena t.

Slika 7 Gotovost je veoma sloena karakteristika SO. Ona predstavlja meru kvaliteta sistema sa aspekta odravanja i pouzdanosti. Gotovost je veliina sluajnog karaktera, tj. u funkciji je vremena. Gotovost moe biti: unutranja, operativna i ostvarena. Ona se moe pretstaviti izrazom:

oiri

ri

or

rr

ttt

ttt

tt)t(G

14.5

u kome figuriu: G(t) funkcija gotovosti do vremena t, tr - ukupno vreme u radu, to - ukupno vreme u otkazu, t - ukupno kalendarsko vreme.

Nadalje emo razmatrati operativnu gotovost, koja predstavlja odnos vremena u radu i ukupnog vremena /6/. Operativnu gotovost OG i-tog elementa nekog tehnikog sistema S moemo izraunati pomou izraza:

ii

ii TuoTur

TurOG

u kome figuriu: Turi - ukupno vreme u radu i-tog elementa sist. S, Tuoi - ukupno vreme u otkazu i-tog elementa

sistema S koje ukljuuje i zastoje izazvane ekanjem na obezbeivanje rezervnih delova i materijala.

Ukupno vreme u radu sastoji se od aktivnog i pasivnog vremena u radu:

iii TurTuraTur gde su: iTura - aktivno vreme u radu i-tog elementa, iTur - pasivno vreme ispravnog i-tog elementa na

ekanju radi ukljuenja u rad. Operativna gotovost i-tog elementa sistema S moe se dalje predstaviti izrazom:

iii

iii TuoTurTura

TurTuraOG

Operativna gotovost celokupnog tehnikog sistema S moe se izraziti kao:

ss

ss TuoTur

TurOG

gde su: sTur - ukupno vreme u radu sistema, sTuo - ukupno vreme u otkazu sistema,

pri emu vae jednakosti:

n

iii

n

iins TurTuraTurTur...TurTurTur

1121

n

iins TuoTuo...TuoTuoTuo

121

Konano, operativnu gotovost tehnikog sistema S, sa ukupno n elemenata (npr. transportnih sredstava), moemo izraunati pomou izraza:

n

ii

n

iii

n

iii

sTuoTurTura

TurTuraOG

11

1

Rezultati dobijeni primenom prethodnih izraza, prikazani na dijagramu sa sl.8, odnose se na godinji radni ciklus transportnih sredstava kao elemenata sistema S za sakupljanje i odvoz smea jednog srpskog komunalnog preduzea u 2005. godini /7/. Na apscisi dijagrama prikazane su oznake vozila.

Slika 8

Posmatrajui dijagram sa sl.8 moe se zakljuiti: ak osam vozila je imalo operativnu gotovost

iznad 90%, od kojih jedno svih 100%. Operativna gotovost posmatranog sistema OGS

iznosi 83,94%, to je veoma dobro. Nadprosenu gotovost (>83,94%) ostvarilo je

15/22 vozila ili 68,2% sistema S, to govori o relativno visokoj pogodnosti odravanja ovog sistema, kao pokazatelja efektivnosti koji utie na smanjenje vremena u otkazu sistema.

Pogodnost odravanja (POD) predstavlja verovatnou da e se potrebni postupci odravanja obaviti do odreenog vremena i pod odreenim uslovima /2/. Pogodnost odravanja je karakteristika koja je veoma prikladna za opisivanje SO. Ako bi smo uporedili dva SO, bolje ocene imao bi onaj sistem koji za isto vreme odravanja ostvari vee vrednosti pogodnosti odravanja, a to znai da e se u tom sistemu veina postupaka odravanja obaviti za krae vreme. Funkcija pogodnosti odravanja odgovara funkciji nepouzdanosti u Teoriji pouzdanosti. Znaaj funkcije pogodnosti odravanja izraen je i na primeru dijagrama sa sl.8, kod vozila koje se nalazi poslednje desno na apscisi dijagrama. U konkretnom sluaju operativna gotovost ovog vozila, koja iznosi neto iznad 32%, uslovljena je malom pogodnou odravanja jer se radi o jedinom vozilu jednog od proizvoaa vozila zastupljenih u sistemu S, koje ima prilino veliku starost (15 godina), to uslovljava poveanje vremena za izvoenje postupaka odravanja, naroito dela vremena koje se odnosi na ekanje rezervnih delova.

14.6

Radi boljeg razumevanja pojma pogodnost odravanja, na sl.9 prikazane su krive kumulativnih funkcija pogodnosti odravanja dve izabrane konstruktivno-tehnoloko-eksploatacione (KTE) grupe specijalnih vozila za sakupljanje i odvoz smea, prisutne u jednom komunalnom preduzeu /8/. Krive sa sl.9 dobijene su kumuliranjem vrednosti f-je gustine postupaka odravanja u definisanim vremenskim intervalima prema duini trajanja otkaza. Koordinata x pretstavlja vreme sprovoenja postupaka odravanja, a f(x) verovatnou tj. POD.

x10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 110 120 130 140 150 160 170 180 190

f(x)

0.1

0.2

0.3

0.4

0.5

0.6

0.7

0.8

0.9

Slika 9

Funkcija POD se moe izraunati primenom izraza:

O

OO tN

tNtf

u kome figuriu veliine: f(tO) f-ja gustine postupaka odravanja, N - ukupan broj postupaka odravanja za

celokupnu KTE grupu, tO [as]- duina trajanja intervala postupaka

odravanja, N(tO) - broj postupaka odravanja celokupne

KTE grupe u posmatranom vremenskom intervalu. Zatim su vrednosti funkcije POD dobijene zamenom prethodnog izraza u sledeoj jednaini i kumuliranjem na prethodno izraunatu vrednost:

ot

OOO dttftPO0

u kojoj je tO vreme sprovoenja postupaka odravanja. Posmatrajui dve krive moemo zakljuiti da KTE grupa predstavljena punom krivom ima neto bolju pogodnost odravanja jer se postupci odravanja obavljaju za krae vreme u odnosu na KTE grupu predstavljenu isprekidanom krivom (sl.9). 4. MATEMATIKE METODE

ZA ODREIVANJE KARAKTERISTIKA SISTEMA ODRAVANJA

Osnovni pokazatelji efektivnosti tehnikih sistema i sistema odravanja (POD, gotovost, pouzdanost) su sluajne veliine tj. zavise od vremena. Za izraunavanje ovih veliina koriste se metode Teorije verovatnoe i statistike metode.

Statistiki pokazatelji koji karakteriu neku populaciju su: srednja vrednost, medijana, mod, mera rasipanja oko srednje vrednosti, granice poverenja. Vii nivo obrade statistikih podataka moe se postii primenom sledeih metoda: histograma za izraunavanje relativnih

frekvencija (uestanosti), stepenastog dijagrama ili poligona za

izraunavanje kumulativnih frekvencija, metoda rangiranja za analizu procesa u kojima je

broj uzoraka manji od 50. zakona raspodele.

Veoma esto, u praksi, javlja se problem nedovoljnog broja uzoraka, kao i potreba da se neke od karakteristika prikau funkcijom raspodele, pa e ovde biti rei o metodi rangiranja i zakonima raspodele. Jedna od metoda rangiranja /6/ je i metoda medijalnog ranga (MR) u kojoj se primenjuje obrazac:

4030,n,jM R

u kome su: j redni broj rezultata merenja, n ukupan broj rezultata tj. broj elemenata u

uzorku. Uobiajeno je da se prilikom matematikih istraivanja parametara efektivnosti sistema koriste zakoni raspodele za: neprekidne (kontinualne) i prekidne (diskretne) tokove. Kod diskretnih tokova najee se koriste: binomna i Poasonova raspodela, dok su kod kontinualnih tokova u primeni: normalna ili Gausova, log-normalna, eksponencijalna, linearna i Vejbulova raspodela.

Izbor raspodele koja e se primeniti u istraivanju zavisi od hipoteze koju treba dokazati /6/. Vejbulova raspodela se najee koristi kod izraunavanja pouzdanosti tehnikih sistema. Vejbulova raspodela moe biti dvo- i tro-parametarska. Funkcija pouzdanosti u dvo- i tro-parametarskom obliku moe se predstaviti respektivno izrazima:

t

W

t

W

etR

etR

u kojima figuriu: RW - funkcija pouzdanosti, t - vreme u radu sistema [as], - parametar razmere [as], - parametar oblika [-], - parametar poloaja [as].

14.7

Dva transportna sredstva jednog realnog sistema vozila za sakupljanje i izvoenje smea /7/ imaju reprezentaciju pouzdanosti prikazanu na sl.10. Oznaka x na apscisi odnosi se na vreme (03000 asova), dok f(x) na ordinati predstavlja vrednost pouzdanosti (npr. 0,9=90%). Funkcije pouzdanosti sa slike dobijene su primenom datog izraza za Vejbulovu dvo-parametarsku raspodelu. Vozilo predstavljeno punom krivom ima sasvim zadovoljavajuu pouzdanost koja za ak 2/3 projektovanog godinjeg vremena rada iznosi visokih 86% (tabela 1). Drugo transportno sredstvo (isprekidana kriva) je manje pouzdano (tj. ima veu nepouzdanost) pa tako za istu referentnu taku projektovanog vremena u radu ima samo 36,8% pouzdanosti /7/.

x200 400 600 800 1E3 1.2E3 1.4E3 1.6E3 1.8E3 2E3 2.2E3 2.4E3 2.6E3 2.8E3

f(x)

0.1

0.2

0.3

0.4

0.5

0.6

0.7

0.8

0.9

Slika 10

Kada je u pitanju ispitivanje f-je POD tehnikih sistema najee koriene raspodele su log-normalna i Vejbulova raspodela. Pored ovih, esto se u praksi koristiti i empirijska raspodela (raspodela na osnovu opaanja). Tabela 1

Pouzdanost (%) za vreme u radu od Oznaka transportnog sredstva 1000 as 2000 as 3000 as

210 99,76 86,04 18,67 216 72,71 36,78 14,19

x10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 110

f(x)

0.1

0.2

0.3

0.4

0.5

0.6

0.7

0.8

0.9

Slika 11

Matematiki zakon Vejbulove raspodele, primenjen pilikom izraunavanja f-je POD grupe transportnih sredstava u konkretnom primeru na jednom tehnikom sistemu /8/, moe se predstaviti izrazom:

7190

921511

,

,otot

OW eetPO

u kome figuriu: POW - funkcija POD (pogodnosti odravanja), tO - vreme potrebno za izvoenje postupaka

odravanja, =15,92 [as] - parametar razmere izabrane KTE

grupe transportnih sredstava, =0,719 - parametar oblika (u konkretnom

primeru). Na sl.11 uporedno je prikazan grafik f-ja Vejbulove (puno) i empirijske raspodele (isprekidano) za isti skup specijalnih vozila i prema istim zadatim uslovima /8/. Oigledno je postojanje razlike dobijenih rezultata primenom ove dve metode pa izbor metode treba napraviti nakon ocene polazne hipoteze pomou statistikih testova /6/. 5. METODE ZA ANALIZU POUZDANOSTI U analizi pouzdanosti tehnikih sistema koriste se dva opta principa i to: deduktivni i induktivni. Kod deduktivnih metoda posmatraju se uzroci nastanka TOP (kljunog) dogaaja odozgo na dole. Dok kod induktivnog pristupa u analizi se polazi odozdo prema gore, tj. od najnieg elementa do TOP dogaaja. Metode analize pouzdanosti su istovremeno i metode analize otkaza /9/, a ine ih: Analiza stabla otkaza

(FTA Fault Tree Analysis), BDP blok dijagram pouzdanosti

(RBD Reliability Block Diagram), Analiza oblika, posledica i kritinosti otkaza

(FMECA Failure Modes and Effects / Criticality Analysis) ili ua metoda analize oblika i posledica otkaza (FMEA - Failure Modes and Effects Analysis),

Analiza Markova (MA Markov Analysis),

Predvianje pouzdanosti prema broju komponenti (PCRP Parts Count Reliability Prediction).

Deduktivne metode su: analiza stabla otkaza i blok dijagram pouzdanosti. Induktivne su, u osnovi, sve ostale navedene metode. Slede primeri primene deduktivnih metoda i jedne od najvie korienih induktivnih metoda. Metodom stabla otkaza (FTA Fault Tree Analysis) utvruje se mogui tok stanja otkaza nekog sistema /9/. Na sl.12 dat je primer jednog stabla otkaza koje se odnosi na vrni TOP dogaaj pod nazivom vrata autosmeara se ne otvaraju za istovar smea. Stablo sa sl.12, kao i FTA metoda, koncipirano je na principu dedukcije (analiza odozgo na dole). FTA metoda se zasniva na korienju logikih simbola i simbola dogaaja. Konkretno, TOP dogaaj nastaje pod uticajem makar jednog dogaaja (otkaza) prvog nivoa analize, pa se koristi tzv. logika ILI-kapija. Dogaaji ili otkazi koji nastaju kao kombinacija niih otkaza su grafiki prikazani

14.8

pravougaonikom. Prvi nivo moguih otkaza na prvom mestu svoje oznake ima broj 1. Analiza se moe vriti dalje po dubini sve do baznog dogaaja. Bazni ili osnovni dogaaj grafiki je predstavljen krugom. Dogaaji iji mogui uzroci, iz nekih razloga nisu analizirani, pretstavljaju se rombom ili romboidom. Pentagon oznaava dogaaj koji se realno oekuje. Nakon uspostavljanja veza izmeu dogaaja, primenom algebre skupova, odreuje se verovatnoa nastanka TOP dogaaja koji uzrokuje pojavu otkaza sistema. Nedostaci ove metode su mala veliina raspoloivog prostora za crtanje i loa preglednost crtea stabla otkaza pa se za crtanje stabla preporuuje korienje nekog od namenskih software-a. Na sl.13 prikazan je primer odreivanja pouzdanosti jednog sistema primenom blok dijagrama pouzdanosti (RBD Reliability Block Diagram). Konkretno re je o optimizaciji kombinovanog redno-paralelnog sistema

vozila sa aspekta pouzdanosti, u procesu izvoenja smea iz kanti na jednom realnom modelu komunalnog preduzea /10/. Model predvia podelu grupe od 13 transportnih sredstava na dve podgrupe: MV mala vozila i VV velika vozila. Ova podela implicirana je uticajem okoline na sistem tj. fizikim uslovima nametnutim iz okruenja, a koji se odnose na konfiguraciju terena i ispunjenost reona rada neophodnim saobraanim uslovima. Posmatrajui sl.13 moe se napisati izraz za izraunavanje pouzdanosti sistema:

204228215227203

205212206211

207209208210

111111111111

1111

RRRRRRRRR

RRRRtR

u kome je: Ri pouzdanost vozila za odvoz smea iz kanti pri

emu je i {210,208,209,207,}.

Slika 12

14.9

Slika 13

FMEA metoda (Failure Mode and Effects Analysis) danas predstavlja najire primenjivan postupak analize otkaza, a tako i ocene pouzdanosti tehnikih sistema. Ovom metodom analiziraju se: uzroci otkaza, pojavni oblici otkaza i posledice koje nastaju, a koje mogu ugroziti ostvarivanje funkcije cilja sistema ili elemenata i veza u sistemu. FMEA metoda ima preventivno dejstvo i slui da predupredi otkaze i time sprei mogue negativne posledice kao to su, pre svega: povrede ljudi, smrtni ishodi, meterijalne tete, zagaenje ivotne sredine i prirodnih resursa, neplanirani trokovi tj. finansijski izdaci. Prema jednim autorima FMEA metoda, sa stanovita predmeta analize, moe imati 4 tipa: FMEA projekta, procesa, sistema, usluge /11/. Prema drugima,

postoje dva osnovne vrste ove metode: FMEA konstrukcije i FMEA procesa /9/.

Znaaj rizika u FMEA metodi odreuje se RPN brojem (Risk Priority Number) ili brojem prioritetnog rizika koji predstavlja matematiki proizvod veliina: S (Severity) ozbiljnosti posledice otkaza, O (Occurrence) mogunosti pojavljivanja otkaza, D (Detection) mogunosti otkrivanja otkaza. U zavisnosti od dobijene vrednosti proizvoda RPN=SOD, moe se izvriti klasifikacija stepena znaaja rizika na: I kritini RPN200, II opasni RPN50, III normalni RPN

14.10

Slika 14

Jedan primer FMEA analize procesa, karakteristinog u SPKU, pod nazivom utovar smea u specijalno vozilo prikazan je u tabeli 2. U ovom procesu se obavljaju dve funkcije: pozicioniranje posude i mehanizovano pranjenje (podizanje-pranjenje-sputanje) posude za smee. Nakon identifikacije otkaza, izvrena je ocena kritinosti odreivanjem RPN broja, a zatim definisanje korektivnih mera koje utiu na smenjenje verovatnoe nastanka otkaza i neeljenih posledica. Metodu ilustruje grafik sa sl.14 na kome se mogu uoiti dve karakteristine oblasti: uzroka i posledica. Uzet je u obzir jedan od oblika otkaza iz tabele 2 (lom ili krivljenje tokova kontejnera). Sa leve strane oblika otkaza (sl.14) nalazi se oblast uzroka koja sadri pet kategorija i to: metode, maine, materijal, ljudi i okruenje. Desno od oblika otkaza nalaze se posledice i one mogu biti viestruke. U datom primeru otkaz moe dovesti do pojave tri karakteristine posledice od kojih se jedna odnosi na okruenje, druga na trokove, a trea na ljude koji uestvuju u procesu. 6. ANALIZA TROKOVA Procesi u SPKU mogu biti proizvodni (glavni) i procesi podrke (pomoni). I jedni i drugi za posledicu imaju produkciju trokova. Jedan od procesa podrke KS realizuje se u okviru SO (sl.1). Na osnovu podele SO, kao skupa procesa podrke, na podsisteme (sl.2), moemo rei da su objekti odravanja u KS najee tehniki sistemi, npr.: transportna sredstva; objekti-zgrade; graevinska mehanizacija; raunarska mrea; razna postrojenja kao ona za separaciju, usitnjavanje ili presovanje otpada i sl. Tehniki sistemi kao objekti odravanja imaju svoj period upotrebe koji se moe nazvati ivotnim ciklusom. ivotni ciklus tehnikog

sistema sastoji se iz pet faza: 1. izbor koncepcijskog i idejnog reenja, 2. razvoj i projektovanje - konstruisanje, 3. proizvodnja i postavljanje, 4. korienje i odravanje, 5. rashodovanje /2/.

Slika 15

14.11

Slika 16

Svaka vremenska faza ivotnog ciklusa zahteva ulaganje odreenih sredstava koja predstavljaju trokove ivotnog ciklusa (TC). Prema standardu Meunarodne elektrotehnike komisije (IEC - International Electrotechnical Commission) utvrivanje TC (LCC - Life Cycle Costing) je proces procene ukupnih trokova nabavke i vlasnitva. Standard preporuuje sveobuhvatnu analizu trokova bilo koliko da su oni mali. Metoda LCC podrazumeva razlaganje trokova na nivoe. Na prvom ili najviem nivou analiziraju se najkrupniji ili opti trokovi. To mogu biti: trokovi nabavke, trokovi logistike podrke, trokovi ostvarene neraspoloivosti. Na najniem nivou vri se analiza najsitnijih trokova. LCC analiza je deo sveobuhvatnije metode CBA (Cost-Benefit Analysis) ili analize trokovi-dobit. Konkretno, sa aspekta trokova, posmatraemo jedan karakteristian tehniki sistem, prisutan u svim komunalnim preduzeima koja se bave sakupljanjem smea /12/. To je sistem specijalnih sredstava za transport smea. Ovaj sistem je u osnovi tehniki i karakteriu ga tri glavne grupe trokova na prvom ili najviem nivou (sl.15): trokovi proizvodnje i putanja u rad (TPP), trokovi odravanja (TO), trokovi korienja eksploatacije (TK).

Trokovi proizvodnje i putanja u rad (TPP), u okviru ove analize, sadre samo trokove nabavke (TN ili CN). Trokovi odravanja (TO) sadre trokove rezervnih delova (TRD ili CRD), trokove rada na odravanju (TRO ili CO) i trokove ulja i maziva (TUM ili CUM). Trokovi korienja ili eksploatacije (TK) sadre trokove goriva (TG ili CGOR), trokove osiguranja i registracije (TOR ili COR) i trokove linog dohotka opsluilaca (TLD ili CLD). Sa sl.15 vidimo da se trokovi nabavke (TN ili CN) javljaju u drugom analitikom nivou i dalje se, u konkretnom primeru, ne ralanjavaju, iako je to mogue. Trokove rezervnih delova (TRD ili CRD) moemo ralaniti prema: tipu vozila, tipu nadgradnje vozila, vrsti mehanizma na vozilu, sklopu ili podsklopu, itd. ali zbog preopirnosti takve analize, zadraemo se na drugom analitikom nivou. Trokove rada na odravanju (TRO ili CO) moemo podeliti na dve osnovne grupe i to: trokove odravanja sopstvenim radom (TOS) i trokove odravanja u outsourcing reimu (TOO). Mogua je i dalja podela ovih trokova ali ona ovde nee biti tema. Trokovi ulja i maziva (TUM ili CUM) se mogu ralaniti na tri grupe trokova i to: trokove ulja (TU), trokove maziva (TM) i trokove tehnikih tenosti (TTT). Svaka od ovih grupa moe se na niem nivou ralanjivati, pa

tako trokovi ulja mogu biti trokovi: motornog, hidraulinog, hipoidnog ulja, itd. Trokovi maziva mogu biti trokovi: litijumske masti, grafitne masti, itd. Trokovi tehnikih tenosti mogu biti trokovi: koione tenosti, antifriza, destilisane vode, itd. Trokovi goriva (TG ili CGOR) se ne mogu dalje ralanjivati. Trokovi osiguranja i registracije (TOR ili COR) mogu se ralaniti, na treem nivou, na trokove: osiguranja auto-odgovornosti (TOAO), osiguranja auto-kaska (TOAK) i registracije (TREG). Pri tome trokove auto-odgovornosti i auto-kaska ne moemo dalje ralanjivati. Trokove registracije moemo detaljnije analizirati (tehniki pregled, republike i optinske takse, itd.) ali emo se zadrati na ovom nivou. Trokovi linog dohotka opsluilaca vozila (TLD ili CLD) mogu se podeliti na dve grupe i to trokove vozaa (TVOZ) i trokove radnika na utovaru vozila (TRAD). Trokove drugog nivoa, obzirom na njihovu vanost, moemo predstaviti prikazom koji je prilagoen daljoj analizi (sl.16). Pa tako, moemo rei da pojedinano vozilo iz sistema TS, za vreme celokupnog ivotnog ciklusa, prouzrokuje 7 grupa trokova. To su: CNi - trokovi nabavke i-tog vozila, CRDi - trokovi rezervnih delova, COi - trokovi rada na odravanju, CUMi - trokovi ulja i maziva, CGORi - trokovi goriva, CORi - trokovi osiguranja i registracije, CLDi - trokovi linog dohotka opsluioca vozila, i odnose se na celokupan period trajanja ivotnog ciklusa pojedinanih vozila iz sistema TS. U konkretnom primeru /12/ izabrani model (sistem transportnih sredstava TS) za analizu TC ima sledee ulazne parametre: s = 23 kom broj jedinica ili sredstava za transport

smea, r = 15 god iskustveno trajanje ivotnog ciklusa

izabrane grupe transportnih sredstava, k = 7 - broj pojedinanih trokova po vozilu.

Slede izrazi za izraunavanje trokova sa sl.16 po vozilu, a koji ukljuuju ulazne parametre:

15

1

12

11

12

1 p np,nRDi

r

p np,nRDiRDi CCC

15

1

12

11

12

1 p np,nOi

r

p np,nOiOi CCC

15

1

12

11

12

1 p np,nUMi

r

p np,nUMiUMi CCC

14.12

15

1

12

11

12

1,,

p nGORi

r

p nGORiGORi pnpn CCC

15

11 ppORi

r

ppORiORi CCC

15

1

12

11

12

1 p np,nLDi

r

p np,nLDiLDi CCC

Trokovi nabavke se mogu predstaviti sumom trokova nabavke pojedinanih vozila:

s

iiNSNNNUN CC...CCC

121

Proseno vozilo moemo smatrati reprezentativnim uzorkom, pa tako moemo izraunati trokove nabavke prosenog vozila sistema TS:

SNNs

iiN

UNN C...Css

C

sC

C

111

Na slian nain moemo izraunati i ostale pojedinane TC celokupnog tehnikog sistema i prosenog vozila koje predstavlja grupu:

s

i

r

pi,pOR

s

iiORSORORORUOR CCC...CCC

1 1121

s

C

s

C

sC

C

s

i

r

pi,pOR

s

iiOR

UOROR

1 11

s

i

r

p ni,p,nRD

s

i

r

pi,pRD

s

iiRDSRDRDRDURD CCCC...CCC

1 1

12

11 1121

s

C

sC

C

s

i

r

p ni,p,nRD

URDRD

1 1

12

1

s

i

r

p ni,p,nO

s

i

r

pi,pO

s

iiOSOOOUO CCCC...CCC

1 1

12

11 1121

s

C

sC

C

s

i

r

p ni,p,nO

UOO

1 1

12

1

s

i

r

p ni,p,nUM

s

i

r

pi,pUM

s

iiUMSUMUMUMUUM CCCC...CCC

1 1

12

11 1121

s

C

sC

C

s

i

r

p ni,p,nUM

UUMUM

1 1

12

1

s

i

r

p ni,p,nGOR

s

i

r

pi,pGOR

s

iiGORSGORGORGORUGOR CCCC...CCC

1 1

12

11 1121

s

C

sC

C

s

i

r

p ni,p,nGOR

UGORGOR

1 1

12

1

s

i

r

p ni,p,nLD

s

i

r

pi,pLD

s

iiLDSLDLDLDULD CCCC...CCC

1 1

12

11 1121

s

C

sC

C

s

i

r

p ni,p,nLD

ULDLD

1 1

12

1

Nakon izraunavanja, na osnovu prethodnih izraza, moe se nacrtati dijagram TC tj. glavnih trokova nabavke i vlasnitva po metodi LCC za proseno vozilo koje predstavlja grupu (sl.17).

Slika 17

Dijagram sa sl.17 prikazuje strukturu trokova prosenog transportnog sredstva izabranog tehnikog sistema. Tu vidimo da postoje tri skoro jednake grupe trokova u ukupnim TC. To su trokovi nabavke CN (24%), goriva CGOR (23%) i linog dohotka vozaa CLD (21%). Drugu grupu trokova ine trokovi rada na odravanju CO sa 15%, odnosno trokovi rezervnih delova CRD sa 13% uea u ukupnim TC. Treu grupu ine trokovi sa najmanjim ueem i tu spadaju trokovi ulja i maziva CUM i trokovi osiguranja i registracije COR sa po 2%. Prvi (najvii) nivo TC (sl.15) izabranog tehnikog sistema ine: trokovi proizvodnje i putanja u rad (TPP), trokovi odravanja (TO) i trokovi korienja (TK). Ovi trokovi, kada je u pitanju proseno vozilo element transportnog sistema TS, prikazani su na dijagramima sa slika 18 i 19. Ova dva dijagrama se razlikuju po strukturi grupe trokova pod nazivom TK trokovi korienja.

Slika 18

14.13

Na sl.18 moemo videti da trokovi korienja ili eksploatacije (TK) uestvuju sa 45% u ukupnim TC, jer ukljuuju i trokove linog dohotka opsluioca vozila. Zatim slede trokovi odravanja (TO) sa 30% i trokovi proizvodnje i putanja u rad (TPP) sa 25%. Ako ukupne trokove LCC posmatramo bez trokova linog dohotka opsluioca transportnog sredstva, raspodela trokova prvog nivoa bie sledea: trokovi odravanja 38%, trokovi korienja 31% i trokovi proizvodnje i putanja u rad 31% (sl.19). Ovako posmatrani trokovi mogli bi se nazvati tehnikim, i u tom sluaju trokovi odravanja predstavljaju najznaajniju grupu trokova prvog nivoa. Trokovi proizvodnje i putanja u rad i trokovi korienja su priblino isti u uslovima konkretnog modela transportnog sistema.

Slika 19

7. ZAKLJUAK Aktivnosti unutar procesa pruanja komunalnih usluga uglavnom nisu sloene, osim u nekim sistemima (energane, spalionice otpada itd.), pa ne zahtevaju izuzetno komplikovanu opremu, ali zato zahtevaju maksimalnu posveenost svih lica uesnika u procesu. S toga se moe rei da je metodologija TPO blia sistemima odravanja unutar KS. Kada je u pitanju pruanje usluga, uticajni pojmovi su: kvalitet, tanost, prihvatljiva cena usluge, komunikacija sa korisnikom, brzina pruanja usluge, delovanje na okolinu, fleksibilnost. Veoma je vano da svi inioci u sistemu shvate svoju ulogu i svojim aktivnostima utiu na poveanje proizvodnosti i smanjenje cene kotanja usluge tj. trokova angaovanja opreme, materijala i radne snage. Ve na prvom nivou organizacije odravanja (osnovnom odravanju) sami uesnici u procesu proizvodnje (pruanja usluge) mogu dejstvovati neposredno kao odravaoci elemenata sistema. To podrazumeva njihovu dobru obuenost. Na primer, proveru nivoa rashladne tenosti i motornog ulja moe obavljati voza pre polaska na rad. Mogui su i vii nivoi angaovanja neposrednih izvrilaca, u procesu korektivnog odravanja. Ima sluajeva, kod nekih oblika otkaza, kada izvrilac voza

obavlja i funkciju koja se inae dodeljuje interventnoj grupi. Bez pozivanja interventne grupe mogu se otkloniti kvarovi kao npr.: izduvavanje pneumatika pumpanjem ili zamenom istog; otkaz auto-osiguraa zamenom sa novim, otkaz svetla na vozilu zamenom odgovarajuih sijalica iz rezerve, itd. Postupci preventivnog i korektivnog odravanja mogu se efektivno i efikasno izvravati pod odreenim uslovima: posveenosti svih zaposlenih, tehnike i operativne obuenosti zaposlenih,

svakog u svom domenu rada, primene metoda praenja i analize parametara

efektivnosti, analize trokova materijala, opreme i radne snage, merenja produktivnosti, stalnog razvoja i osavremenjavanja tehnologije

odravanja. Izborom koncepcije odravanja moe se znaajno uticati na poveanje produktivnosti u pruanju usluga. Oslanjanje samo na postupke korektivnog odravanja moe da dovede do zastoja u procesu pruanja usluga to loe utie na produktivnost (pad produktivnosti). Ima primera komunalnih sistema koji sadre veliku aktivnu rezervu transportnih sredstava ili opreme, za neke ili najvanije procese, koja ima visoku raspoloivost i koja se ukljuuje u rad u trenutku otkaza do tada aktivnog elementa. Transportno sredstvo koje je prelo u stanje u otkazu ulazi u tretman korektivnog odravanja, a u proizvodnom procesu (pruanju usluge) nema zastoja. Produktivnost u pruanju usluge ne opada, a praktino, javljaju se samo trokovi korektivnog odravanja. Meutim, ako posmatramo ivotni ciklus sistema kompatibilnih transportnih sredstava onda emo imati znaajne trokove njihove neangaovanosti. Ovakva strategija moe, sa aspekta ostvarivanja funkcije cilja, postii dobre rezultate ali zahteva vea investiciona ulaganja i poveane trokove preventivnog odravanja (servisni i tehniki pregledi) i trokove korienja (registracija, osiguranje). Dobro razraene i u praksi primenjene metode analize pouzdanosti dovee do poveanja pouzdanosti elemenata sistema, a time i celokupnog sistema, tako to e se nosioci procesa preventivnog odravanja fokusirati na one dogaaje koji su kljuni za nastajanje otkaza i primeniti odgovarajue mere za minimiziranje ili eliminisanje posledica tj. smanjenje mogunosti pojave otkaza. Navedeni primer analize TC (LCC) pokazuje da danas u komunalnim preduzeima kod nas imamo znaajan uticaj trokova ljudskog rada u ukupnim trokovima. Peti deo TC predstavnika posmatranog sistema transportnih sredstava odlazi na trokove linog dohotka vozaa (sl.17). Ovaj deo trokova je i vei ako uzmemo u obzir da pored vozaa najee imamo i nekoliko pratilaca opsluilaca vozila, npr. radnika na utovaru smea u vozilo, iji je broj 25 po vozilu. Ovo nam ukazuje na potrebu razvijanja tehnologije procesa rada koja se zasniva na primeni novih, automatizovanijih tehnikih

14.14

reenja, i stvaranja bolje organizacije proizvodnih (uslunih) tokova. Visoki trokovi odravanja mogu se smanjiti: boljim preventivnim odravanjem, smanjenjem vremena u otkazu sistema tj. trajanja

postupaka odravanja i vremena provedenog na ekanju rezervnih delova,

primenom savremenih postupaka odravanja (maine, oprema, dijagnostika),

korienjem kvalitetnih materijala i rezervnih delova,

stalnim usavravanjem kadrova u odravanju. LITERATURA /1/ REPUBLIKA SRBIJA, Zakon o komunalnim

delatnostima, Sl. glasnik RS, br.16/97 i br.42/98. /2/ TODOROVI J., Inenjerstvo odravanja tehnikih

sistema, Jugoslovensko drutvo za motore i vozila, Beograd, 1993.

/3/ SAVEZNI ZAVOD ZA STANDARDIZACIJU, JUS ISO 9000, Beograd, 2001.

/4/ RADOII G., Osnovni procesi sistema odravanja vozila u komunalnim preduzeima i informacione veze u sistemu, Drugi srpski meunarodni seminar Transport i logistika, Mainski fakultet, Ni, 2006.

/5/ VASI B., TODOROVI J., CUROVI D., POPOVI V., STANOJEVI N., CUROVI N., Odravanje tehnikih sistema, Institut za istraivanja i projektovanja u privredi, Beograd, 2006.

/6/ VASI B., Menadment i inenjering u odravanju, Institut za istraivanja i projektovanja u privredi, Beograd, 2004.

/7/ RADOII G., VUJOVI B., STOJANOVI G., Analiza kvantitativnih pokazatelja efektivnosti sistema sakupljanja i izvoenja smea na realnom modelu, nauno-struni asopis Istraivanja i projektovanja za privredu, br.15, Beograd, 2007.

/8/ RADOII G., Pogodnost odravanja izabranih specijalnih komunalnih vozila, nauno-struni asopis Istraivanja i projektovanja za privredu, br.19, Beograd, 2008.

/9/ VASI B., POPOVI V., Inenjerske metode menadmenta, Institut za istraivanja i projektovanja u privredi, Beograd, 2007.

/10/ RADOII G., VUJOVI B., STOJANOVI G., Optimizacija modela sistema sakupljanja i izvoenja smea, nauno-struni asopis Istraivanja i projektovanja za privredu, br.16, Beograd, 2007.

/11/ STOILJKOVI V., STOILJKOVI P., STOILJKOVI B., OBRADOVI Z., Integrisani sistemi menadmenta, CIM College i Mainski fakultet, Ni, 2006.

/12/ RADOII G., Trokovi ivotnog ciklusa specijalnih vozila za sakupljanje, sabijanje i transport smea, struni skup Upravljanje ivotnim ciklusom mehanizacije i transportnih sredstava, Tara, 2006.

MAINTENANCE AS THE ELEMENT OF INTEGRATED LOGISTIC SUPPORT IN THE

COMMUNAL SERVICES SYSTEM

M.Sc. Goran Radoii

Summary The paper contributes to the maintenance strategy in one specific system such as communal services. The paper defines the possible notion of the communal system logistic. Also, the paper contains direction lines for conception, organisation and technology choice as the basic maintenance policy in a communal system. It accents importance of elementary maintenance system features and presents several methods for their calculation through examples. Since the reliability is one of the most important maintenance system features, the paper shows examples which explain essence of some reliability analysis methods. The important segment in maintenance logistic are maintenance costs. The paper considers a cost importance and shows one of analysis methods on the concrete example. Key words: system, maintenance, policy, methods. Adresa za kontakt: Mr Goran Radoii, dipl.ma.in. JKP Mediana Ni 18000 NI Mramorska 10 E-mail 1: goran.radoicic@gmail.com E-mail 2: teh@jkpmediananis.co.yu