HUMS novi broj 2011 SG 2011.pdf · sveučilišnistudij sestrinstva 12 Nursing as a profession -...

SESTRINSKI GLASNIKNURSING JOURNAL

SLUŽBENI ČASOPIS HR VATKE UDRUGE MEDICINSKIH SESTARA (HUMS)OFFICIAL JOURNAL OF THE CROATIAN NURSE ASSOCIATION (CNA)

VOL. 16 NO. 1/2 DECEMBER 2011 ISSN 1331-7563

Zamjenici glavnog i odgovornog urednika/Associate Editors

Suzana Ribarić, Zagreb, Croatia, Aleksandra Vidoša, Zagreb, Croatia

Urednički odbor/Editorial Board

Mirjana Dumančić, Zagreb, Croatia; Josipa Biščan, Zagreb, Croatia; Majda Fajdetić, Zagreb, Croatia; Narcis Hudorović, Zagreb,

Croatia; Mirjana Kozina , Zagreb, Croatia; Romanita Milojević, Zagreb, Croatia; Jadranka Mustajbegović, Zagreb, Croatia; Anica Prašnjak, Zagreb, Croatia, Đula Rušinović Sunara, Split, Croatia;

Branka Rimac, Zagreb, Croatia; Zec Davor, Osijek, Croatia;

Međunarodni izdavački savjet /International Editorial Council

Pamela Austin Thompson (USA), Bojana Filej (Slovenia), Marie-France Liefgen (Luxemburg),

Garry Maggi (USA), Paul de Raeve (Belgija)

IMPRESSUM

„Sestrinski glasnik” je stručno-znanstveni časopis Hrvatske udruge medicinskih sestara sa sjedištem u Zagrebu, Sortina 1a.

Osnivač i vlasnik: Hrvatska udruga medicinskih sestara

SESTRINSKI GLASNIK/NURSING JOURNAL

Izdavački savjet Sestrinskog glasnika/Nursing Journal Editorial Council

Dragica Beštak, Zagreb, Croatia; Josip Božić, Varaždin, Croatia; Zoran Bradaš, Zagreb, Croatia; Nevenka Brkić, Zagreb, Croatia;

Jasna Čepić, Rijeka, Croatia; Bosiljka Devčić, Rijeka, Croatia; Marijeta Fištrek, Klenovnik, Croatia; Božica Ilijač, Zagreb, Croatia;

Jasna Ivasić, Zagreb, Croatia; Tanja Lupieri, Zagreb, Croatia; Ružica Milković, Slavonski Brod, Croatia; Marica Mišćanćuk, Zagreb,

Croatia; Snježana Slabinjac Kordiš, Zagreb, Croatia; Marina Stazić, Zagreb, Croatia; Rosana Svetić Čišić, Zagreb, Croatia; Mario Škalic,

Zagreb, Croatia; Damir Važanić, Koprivnica, Croatia; Adelka Zoretić, Zagreb, Croatia; Fabijan Župančić, Zagreb, Croatia.

Tajnica uredništva / Secretary

Renata Golubić, Marko Sentić

Elektroničko izdanje / Nursing Newsletter online

Vlasta Krešić, Damir Strapajević

Lektor za hrvatski jezik / Croatian Language Editor

Petra Gverić Katana

Prijevodi na engleski jezik / English Language Translations

Petra Gverić Katana

Adresa / Address

Hrvatska udruga medicinskih sestaraSortina 1a, 10 000 Zagreb, Hrvatska

tel/fax: 01-655 0366,e-mail: [email protected]

Mission statement

Nursing journal [NJ], the offi cial publication of the Croatian Nurse Association, is a journal that brings a wide range of topics related to nursing. It is published three times per year. Apart from original scientifi c and professional papers from nursing and

other related disciplines, the journal publishes translated texts, various documents, statistical data, reports, reviews, comments and various information (interviews, reportages) from nursing life. The Nursing Journal [NJ] provides a medium for the publication

of high-quality original scientifi c reports that advances or illuminates nursing or healthcare science or practice and educates or entertains the journal s readers. NJ welcomes Original articles, Brief Communications; Case Reports; Editorials; Historical Pages; Review articles; Patient safety; Workplace safety; Letters to the editor; Images in nursing. Papers are subjected to peer review

by both the Editorial Board and invited reviewers. Nursing journal targeting audiences are nurses, healthcare and biomedicine professionals and managers with an interest in the continuous quality improvement, total quality management processes, clinical

procedures and facilities. Nursing journal informs its readers about current activities of the Croatian Nurses Association, central and branch offi ces, professional associations, as well as social problems of health care workers with special attention paid to nurses.

Žiro račun / Bank account

Žiro-račun: 2402006-1100585350

Nakladnik / Publisher

Medicinska naklada

Naklada / Edition

2000

Grafi čko oblikovanje / Design

Grafi čki Studio „MM”

UDK broj: 614.253.2Pod rednim brojem 872 od 15. veljače 1995. godine Ministarstvo kulture, Sektor za informiranje, u skladu sa Zakonom o javnom

informiranju, izdalo je potvrdu o prijavi novina i odobrilo njihovo izlaženje. Osnivač lista je Hrvatska udruga medicinskih sestara, a fi nancira se sredstvima Udruge ili uz pomoć drugih institucija i donatora. „Sestrinski glasnik” je četveromjesečnik i izlazi 3 puta godišnje.

Tekstovi objavljeni u Sestrinskom glasniku izražavaju mišljenje autora i ne moraju se isključivo podudarati a mišljenjem Uredništva ili službenim stavom Hrvatske udruge medicinskih sestara.

Glavna i odgovorna urednica / Editor-in-Chief

Višnja Vičić-Hudorović

SESTRINSKI GLASNIK/NURSING JOURNAL

VOL. 16 NO. 1/2 DECEMBER 2011 ISSN 1331-7563

Contents

UVODNI ČLANAK/ EDITORIALPisanje o važnosti: medicina utemeljena na dokazima 5

Writing about level of evidence; evidence basedmedicine 5

Višnja Vičić Hudorović

Kratak pregled dva desetljeća objavljivanja radovahrvatskih istraživača u časopisima koje navodi bazapodataka Web of science 8

Summary of two decades of publications of scientifi cresearches in croatian reviewed scientifi c journals whichare citated in the database Web of science 8

Neven Žarković

Dubravka Matijašić–Bodalec: glavna urednica sestrinskogglasnikaod 2005. do 2011. godine 10

Dubravka Matijašić–Bodalec: Editor-in-Chief of Nursingjournal 2005–2011 10


Sestrinstvo kao pro fe si ja- stručni studiji mijenjaju se usveučilišnistudij sestrinstva 12

Nursing as a profession - professional studies becominguniversity studies 12

Bran ki ca Ri mac

ORGINALNI ČLANAK/ORIGINAL ARTICLE 16

Uporaba kapecitabina za liječenje kolorektalnogkarcinoma i karcinoma dojke– preliminarni rezultati 16

The role of capecitabine in the colorectal and breastcarcinoma management – preliminary results 16

Branka Svetec, Marica Miščančuk

Etičke dileme zdravstvenih djelatnika u primarnojzdravstvenoj zaštiti i percepcija sustava bioetičke potpore 25

Ethical dilemmas in health care workers in primaryhealth care andbioethical support system perceptions 25

Silvana Vozila, Iva Sorta-Bilajac

Uloga sestre u perianesteziji – psihološki pristuppacijentu 31

Nurse role in perianaesthesy - psychologicalapproach to a patient 31

Lucija Starčević, Silvija Tomić

PREGLEDNI ČLANAK/REVIEW ARTICLE 34

Uloga medicinske sestre u očuvanju profesionalne tajne 34

Nurses role in preservation of professional secrets 34

Nevenka Brkić, Višnja Vičić Hudorović

KRATKO PRIOPĆENJE/BRIEF COMMUNI CATION 38

25 godina onkološko-hematološkog društva Hrvatskeudruge medicinskih sestara – OHDHUMS[8. tečaj trajne edukacije - Baška/Krk 20-22.10. 2011.] 38

25 years of society of hematology-oncology-Croatian nurses association -SHOCNA [8. course ofcontinuous education - Baska/Krk No vem ber 20-22 2011] 38

Marica Miščančuk

Duhovna psihijatrija-„Prvi hrvatski kongresduhovne psi hi jat ri je“ 40

Spiritual psychiatry – fi rst croatian congressof spiritual psychiatry 40

Sil va na Vo zi la

Stres u sestrinskoj profesiji 43

Stress and nursing profession 43

Fra no Marinić, Da mir Ple še, Dub rav ka Vuković

Znanost, etika i vjera u praksi medicinske sestre 45

Science, ethics and faith in nursing practice 45

Snje ža na Ka pi tan

PRIKAZ SLUČAJA/CASE REPORT 48

Zdravstvena njega oboljelog od postraumatskogstresnog poremećaja 48

Healthcare in patient with postraumatic stress disorder 48

Di ja na Blažević, Li di ja Ku ko č-Pet rael lo

Proces zdravstvene njege bolesnika oboljelog odangine pektoris 52

Process of nurse health care for patient withangina pectoris 52

Mihael Vlaović, Božena Coha

SIGURNOST NA RADNOME MJESTU/WORKPLACE SAFETY 55

Pneumotoraks – defi nicija; simptomi; liječenje 55

Pneumothorax - defi nition; symptoms; treatment 55

Vučetić Bor ki, Her co Na da, Vučetić Ze kan Mir ta

PIS MO URED NI KU/LET TER TOTHE EDI TOR 65

Izvješće s VI simpozija-društvo patronažnih sestara –Hrvatska udruga medicinskih sestara [HUMS] 65

Report from the VI symposia-association ofpatronage nurses –Croatian nurses association [CNA] 65

Jas na Ćepić, Darinka Jurović

PIS MO URED NI KU/LET TER TOTHE EDI TOR 65

Proslava 50. obljetnice mature učenica medicinske škole Split –sestrinstvo za cijeli život 67

Celebrating the 50th anniversary of graduatedstudents in medicalschool Split – nursing for life 67

Raj ka Režić

Izvješće – Onkološko-hematološko društvo –Hrvatska udrugamedicinskih sestara [HUMS] 68

Report – So cie ty of hemathology-oncology –Croatian nurses association [CNA] 68

Branka Sve te c, Marica Miščanćuk

13. stručni skup društva kirurških sestara Hrvatske–Hrvatska udruga medicinskih sestara [HUMS] 70

13th professional conference of surgical nurses of Croatia–Croatian nurses association [CNA] 70

Ru ži ca Milković

Izvješče-društvo patronažnih sestara Hrvatskaudruga medicinskih sestara [HUM S] 72

Report-visiting nurses so cie tyCroatian nursesassociation [CNA ] 72

Helena Purgarić

SLIKOVNI MATERIJAL U SESTRINSKOM GLASNIKU/IMAGES IN NURSING 74

Marijana Dolički

Branka svetec

Helena purgarić

NURSING JOURNAL/INSTRUCTIONS FOR AUTHORS 76

Au tor za ko res pon den ci ju/Corresponding aut hor:Viš nja Vičić HudorovićŠko la za me di cin ske ses tre Vrap če, Zag reb, Bol nič ka ces ta 32TE L;385-1-34 83 662FAX;385-1-34 83 662E-mai l;vis [email protected]

Sestrinski glasnik/Nursing Journal 16 (2011) 5–7 5

UVODNI ČLANAK/EDITORIALPisanje o važnosti: medicina utemeljena na dokazima

Writing about level of evidence; evidence based medicine


Glav na i od go vor na ured ni ca/Editor-in-ChiefSes trin ski glas nik/Nursing jour nal

Ključ ne ri je či: On-li ne iz da vaš tvo; vir tual na kon fe ren ci ja; čim be nik ut je ca ja

Keywor ds: On-li ne pub li ca tion; vir tual con fe ren ce; im pa ct fac tor

Pos ljed njih go di na bio me di cin ska zna no st te me lje na na znan stve nim do ka zi ma sve je vid lji vi ja u aka dem skoj za jed-ni ci. Što vi še, na da naš nji dan, 11. stu de no ga 2011., u naj ve-ćoj, svjet skoj bio me di cin skoj ba zi po da ta ka Pub Med, pre-ma na tuk ni ci ‘evi den ce-ba sed me di ci ne’ pro na la zi se 73020 re fe ren ci. Pr vi član ci ko ji opi su ju ovu te ma ti ku tis ka ni su u stu de no me 1992. go di ne [1], a u pos ljed njih 16 go di na tis-ka no je vi še od 99% čla na ka. Raz li či ta su ob jaš nje nja za ra-zu mi je va nje ovak vo prog re siv na ras ta bro ja ob jav lje nih čla na ka ko ji se ba ve znan stve nom me to do lo gi jom te me lje-nom na bio me di cin skim znan stve nim do ka zi ma. U rječ ni-ku ak ro ni ma en gles kog je zi ka ko ji je tis kan pri je ob jav lji va-nja ovog član ka [2], do kaz se de fi ni ra kao: (1) os no va; neš to či me se te ži do ka za ti ili opov r gnu ti neš to; do kaz; (2) neš to što se či ni oči to, znak; (3) za kon, po da ci pre zen ti ra ni su du ili po ro ti ko ji mo gu uk lju či va ti is ka ze svje do ka; (4) jas no vid lji-vi, pri rod ni do ka zi “pr vi zna ko vi pro lje ća kao do ka z”. Me đu-tim, na ziv „do ka z“ iz ve de ni ca je la tin ske ri je či „e vi den tia“, (-ae, f), ri je či ko ju je na jed nos tav ni je pre ves ti kao „i lus tra-ci ja“. Oči to, neš to se pro mi je ni lo u zna če nju ri je či „do ka z“, i to za vri je me Rim skog Car stva. U ču ve noj En cyclo pédie ou dic tion nai re rai son né des scien ces, des ar ts et des let tres ko-ju su ob ja vi li M. Di de rot i M. D’A lam be rt u dru goj po lo vi-ni 18. sto lje ća [3], „do ka z“ se de fi ni ra kao si gur na či nje ni ca ko ja je ta ko jas na i očig led na sa ma po se bi da je ljud ski um ne mo že za ne ma ri ti. Na sup rot to mu, u en cik lo pe di ji ko je je tis ka na pri je spo me nu te (pr va po lo vi na 18. sto lje ća), nas lo-va Dic tion nai re de Mo re ri [4], ri ječ „do ka z“ uop će se ne spo-mi nje. In te re san tno je da se um jes to poj ma „do ka z“ na vo-di po jam „izvr snos t“. Miš lje nja fi lo zo fa i znan stve ni ka, kao što je René Des car tes (na la tin sko me Re na tius Car te sius, ro đen 1596. go di ne u La Haye-Des car te su u Tour rai neu, u

Fran cus koj) ima la su naj ve ći ut je caj na de fi ni ra nje poj mo va. U nje go voj knji zi Prin ci pes de la phi lo sop hie, i to u dru gom di je lu nas lo va ‘Os no ve ma te ri jal nih stva ri“ [5], ob jaš nja va na še vje ro va nje u is ti nu za one stva ri ko je mo že mo os je-ti ti i/ili pri mi je ti ti. U nje mač ko me je zi ku po jam „E vi den z“ upot reb lja va se za naj vi ši stu panj si gur nos ti te kao naj vi ši stu panj znan stve nog fi lo zof skog ra zu mi je va nja ko je se ne mo že do ka za ti ili po ka za ti. U znan stve ne svr he u upo ra bi je bio prim jer Euk li do ve geo met ri je te me lje ne na ak sio mi-ma (Euk lid, gr čki ma te ma ti čar iz Alek san dri je, 300 go di na pri je Kris ta) za prak tič no ob jaš nja va nje opi sa nih sta vo va [6]. Nai me, ran do mi zi ra ne stu di je da nas su svr sta ne u naj vi ši stu panj is tra ži va nja ute me lje nog na „do ka zi ma“. Ipak tre ba ima ti na umu ka ko se is tra ži va nja o upo ra bi no vih me to da i pos tu pa ka u svr hu li je če nja i pru ža nja zdrav stve ne nje ge bo les ni ci ma ne mo ra ju is tra ži va ti upo ra bom ra do mi zi ra nih stu di ja [7]. Prim je ri ce, za svr he hit ne me di ci ne nee tič no je upo ra bi ti ran do mi zi ra ne stu di je [8] ako je ve ri fi ci ra no učin-ko vi ta te ra pi ja dos tup na u sva kod nev noj upo ra bi. Da nas u ses trin stvu prev la da va ju raz li či ta miš lje nja o pot re bi, vr sta-ma i me to da ma ob jav lji va nja znan stve nih ru ko pi sa. Ured-niš tvo Ses trin skog glas ni ka odab ra lo je me to du ‘Be st BET s“ (Be st Evi den ce To pi cs) [9], ko ju je ute me ljio Joel Dun ni ng ra di sus tav na preg le da pos to je će li te ra tu re u ses trin stvu i od re đi va nja stup nja važ nos ti ob jav lje nih kao i čla na ka tis-ka nih u bu duć nos ti. U prip re mi je oc je nji va nje i ob jav lji va-nje pre pub li ci ra nih čla na ka (elek tron ski ko men tar) na web su če lju HU MS-a - www.hums.hr.

Nove mogućnosti sestrinskog glasnika;on-line izdavaštvo

Vi so ko po zi cio ni ra ni me đu na rod ni znan stve ni ča so pi-si (prim je ri ce, Ame ri can Jour nal of Nur si ng, Evi den ce-Ba sed Nur si ng, Jour nal of Nur si ng Edu ca tion) raz vi li su so fi s ti ci ra nu me to do lo gi ju iz bo ra tek sto va ra di stal nog po bolj ša nja kva-li te te prih va će nih tek sto va za ob jav lji va nje. Ovaj tzv. sus tav peer re view sad r ža va uv ri je že ne prov je re op ćih uv je ta pi sa-nja tek sta i to pre ma upu ta ma za au to re ko je su ob jav lje ne u ča so pi si ma, za tim lek tu ru tek sta, sus tav nu prov je ru znan-stve nog dop ri no sa dos tav lje nog tek sta kod ured ni ka i sta-

6 Sestrinski glasnik/Nursing Journal 16 (2011) 5–7

tis ti ča ra, i to pri je zav r šne od lu ke glav nog ured ni ka o upu-ći va nju tek sta re cen zen ti ma ili tre nu tač nom nep rih va ća nju tek sta.Upo ra ba ovak vih ho ri zon tal nih i ver ti kal nih „fi l te ra“ u sus-ta vu peer re view jam či vi so ku kva li te tu prih va će nih tek sto va za ob jav lji va nje, i či ni os no vu za po ve ća nje ug le da ča so pi-sa. Im pa ct fac tor (čim be nik ut je ca ja), ko ji se te me lji na bro-ju ci ta ta po član ku ko ji je ob jav ljen u od re đe nom ča so pi su, mje ri lo je kva li te te ča so pi sa, ob jav lje nih tek sto va i nji ho vih au to ra. Kao re zul tat ovo ga pro ce sa mo že se iz ves ti jed nad-žba: (broj ob jav lje nih čla na ka u ča so pi su s vi so kim čim be-ni kom ut je ca ja=dob ra zna no st=izvr stan au tor), ia ko ova kav stav ni je uvi jek mo gu će znan stve no ve ri fi ci ra ti.Ia ko je sus tav peer re view prih va ćen ra di re cen zi je u mno-gim ča so pi si ma, sam sus tav ima i ne ka og ra ni če nja i/ili ne-dos tat ke. Ne dos ta tak je u prag ma tič nos ti sus ta va, nai me, re cen zi ju obav lja ju odab ra ni struč nja ci ko ji ne ma ju za do-vo lja va ju ći stu panj struč nos ti, oc je na mo že bi ti sub jek tiv na, kat kad oc je na mo že bi ti do ne se na na te me lju sub jek tiv nih čim be ni ka i sl.Kao kraj nji re zul tat peer re view sus ta va, glav ni ured nik suo-ča va se s tri go to vo uv ri je že na sce na ri ja: miš lje nja su pret-je ra no po zi tiv na; miš lje nja su u pot pu noj sup rot nos ti (npr. pr vi re cen ze nt oc je nju je - tek st prih va ti ti bez iz mje na, dru gi re cen ze nt oc je nju je ka ko tek st tre ba od mah od ba ci ti); miš-lje nja su pret je ra no ne ga tiv na.Sce na rij (c), ka da su oba re cen zen ta sug las na ka ko tek st tre-ba od mah od ba ci ti, naj lak ši je za do no še nje ko nač ne od-lu ke glav nom ured ni ku. Ne ga tiv na miš lje nja re cen ze na ta dos tav lja ju se au to ru uz od lu ku o nep rih va ća nju tek sta za ob jav lji va nje.Sce na rij (a), ka da je pre do mi nan tno miš lje nje re cen ze na ta po zi tiv no, tek st se vi šes tru ko re vi di ra, a kraj nji je re zul tat ob jav lji va nje tek sta.Sce na rij (b) naj te ži je za glav nog ured ni ka. Nes la ga nja dva-ju re cen ze na ta zah ti je va ju rje še nje - do dat no miš lje nje tre-ćeg re cen zen ta. Me đu tim, to je kao i da se uzi ma u raz mat-ra nje miš lje nje sa mo jed nog re cen zen ta. Ova kav sus tav za ve ći nu au to ra ni je za do vo lja va ju ći, i glav ni ured nik teš ko ga mo že ob jek ti vi zi ra ti.Na sup rot ovo mu peer re view sus ta vu ra di za do volj stva au-to ra i ured ni ka tre ba uves ti tzv. či ta telj ski review. Ova kav sus tav omo gu ća va uvo đe nje on-li ne ko mu ni ka cij skog sus-ta va, i iz nim no je učin ko vit u rje ša va nju sce na ri ja (a+b+c) iz pro ce sa peer re view. U sva kod nev noj iz da vač koj dje lat nos-ti ovaj sus tav omo gu ća va izos tav lja nje peer re view sus ta va, pod uv je tom poš to va nja mi ni mal nih uv je ta za ob jav lji va nje znan stve no-struč nog tek sta, a ras pra va i oc je nji va nje tek-sta obav lja ju se jav no, elek tron skim ko men ta ri ma či ta te lja. Na ovo me mjes tu važ no je na po me nu ti da sva do bi ve na miš lje nja o ob jav lje nom tek stu, kao i ori gi nal ni tek st, bu du kao jed na cje li na stal no dos tup ni či ta telj stvu, i to u je din-stve nom elek tron skom for ma tu.Pred no st re cen zi je či ta telj stva, u od no su na re cen zi je ko ju iz ra đu ju odab ra ni re cen zen ti, je st is ka zi va nje no vih ide ja o opi sa nim pos tup ci ma i me to da ma, re zul ta ti ma i zak ljuč ci-ma au to ra ra di po bolj ša nja tek sta.

Či ta te lji mo gu iz ra zi ti svo je kon struk tiv ne i ne kon struk tiv ne kri ti ke, iz no si ti osob na sta ja liš ta i upo zo ra va ti na ne za do vo-lja va ju će re zul ta te u od no su na re zul ta te iz ne se ne u ori gi-nal nom tek stu. Glav ni je ne dos ta tak elek tron skog iz rav nog ob jav lji va nja tek sta br za kon struk ci ja tek sta au to ra ko ji je na pi sao elek tron ski ko men tar, te da se ob jav lje ni ko men tar ne mo že uk lo ni ti s mre že. Sto ga je pot reb na ve li ka oz bilj-no st i znan stve no is kus tvo au to ra ko ji ob jav lju ju tek sto ve u ob li ku elek tron skih ko men ta ra ka ko bi se iz bjeg lo ob jav lji-va nje ne za do vo lja va ju ćih ko men ta ra.‘Ses trin ski Glas nik/Nursing Jour nal (SG/NJ), služ be ni ča so pis Hr vat ske ud ru ge me di cin skih ses ta ra/Croatian Nur se As so-cia tion (HUMS/CNA), za do vo lja va sva pot reb na mje ri la za jav ni peer re view sus tav. Sto ga je za da tak ured niš tva ča so-pi sa iz ra di ti web-su če lje za pot re be vir tual ne kon fe ren ci je či ta telj stva ča so pi sa i svih ko ris ni ka.Tre nu tač no ured niš tvo ča so pi sa SG ra bi me to do lo gi ju za upo ra bu br zog sus ta va peer re view (re cen zi ja ne smi je tra-ja ti du lje od 21 dan). Ova kav na čin re cen zi je omo gu ća va ured niš tvu iz ra du i do da va nje hi pe rak tiv ne ve ze na pos to-je će su če lje (www.hums.hr) za pre pub li ci ra nje prih va će nih tek sto va. Opi sa na teh no lo gi ja omo gu ća va pri ma nje elek-tron skih ko men ta ra o pre pub li ci ra nim re cen zi ra nim i prih-va će nim tek sto vi ma ko ji će bi ti ob jav lje ni u tis ka nom ob li-ku. Ured niš tvo smat ra da će ova kav na čin elek tron ske ko-mu ni ka ci je pri do ni je ti ob jav lji va nju kon tro ver znih miš lje nja i kon struk tiv nih - kri tič kih tek sto va.Prik lju či te se on-li ne iz da vaš tvu na www.hums.hr

Virtualna konferencija: uvođenje oznake doi u elektronske komentare za Sestrinski glasnik/Nursing journal

DOI je oz na ka za Di gi tal Ob je ct Iden ti fi e rs, a oz na ča va pos-to ja nje elek tron skog ob li ka tek sta na di gi tal nim mre ža ma (www.doi.org). Oz na ka DOI traj na je iden ti fi ka cij ska broj ka i slu ži za raz mje nu in for ma ci ja. Oz na ka DOI bit će upo rab-lje na za pre poz na va nje elek tron skih ko men ta ra ko ji su stig-li ra di on-li ne iz da vač ke dje lat nos ti Ses trin skog glas ni ka/Nursing Jour nal, a bit će dos tup ni či ta telj stvu na web-stra-ni ca ma HU MS-a (www.hums.hr).Os nov ni cilj on-li ne iz da vaš tva stva ra nje je vir tual ne kon-fe ren ci je iz me đu či ta te lja SG/NJ te pri kup lja nje raz no li kih u miš lje nja o pre pub li ci ra nim tek sto vi ma (tek sto vi ko ji su prih va će ni za ob jav lji va nje, ali u tre nut ku ob jav lji va nja na mrež noj stra ni ci ni su ob jav lje ni u tis ka nom ob li ku), kao i ar-hi vi ra nje elek tro nič kih i tis ka nih čla na ka u SG/NJ.Pos tav lje njem vir tual ne kon fe ren ci je na mrež nu stra ni cu HU MS-a sva ki će znan stve ni elek tron ski ko men tar do bi-ti osob ni DOI pre ma ko jem će elek tron ski ko men tar (nas-lov član ka, au tor član ka, ključ ne ri je či itd.) mo ći bi ti ci ti ran u bio me di cin skim ba za ma po da ta ka. Mo guć no st do da va-nja elek tron skih ko men ta ra tra jat će iz me đu re do vi tog ob-jav lji va nja tis ka nih bro je va SG/NJ, ot pri li ke 90 da na. Ka da iz tis ka iza đe no vi broj SG/NJ, vir tual na se kon fe ren ci ja zat va-ra, a ot va ra se no va s pre pub li ci ra nim član ci ma ko ji će bi ti tis ka ni u slje de ćem bro ju SG/NJ. Elek tron ski komen ta ri na pre pub li ci ra ne ra do ve mo ra ju bi ti teh no loš ki ob ra đe ni kao


kon fe ren cij ske ras pra ve te do da ni ori gi nal nim tek sto vi ma ob jav lje nih čla na ka. Elek tron ski ko men ta ri ko ji su bi li dio vir tual ne kon fe ren ci je iz me đu dva bro ja SG/NJ, tis ka njem no vog bro ja SG/NJ tis ka ju se s ori gi nal nim tek sto vi ma, a na mrež noj stra ni ci HU MS-a ar hi vi ra ju se ka ko bi či ta telj stvo ima lo tra jan pris tup ob jav lje nim elek tron skim ko men ta ri-ma [10, 11, 12, 13].Na po mi njem da će se ovim pris tu pom iz gled elek tron skog ko men ta ra ti je kom vre me na mi je nja ti. Ka da elek tron ski ko-men tar do bi je DOI, on će ima ti traj nu iden ti fi ka cij sku elek-tron sku oz na ku, a is ta oz na ka iden ti fi ci rat će elek tron ske ko men ta re i u tis kov nom ob li ku ča so pi sa SG/NJ. Iz na ve de-nih raz lo ga, a upo ra bom ovak va pos tup ka, elek tron ski ko-men ta ri od mah na kon ob jav lji va nja na mrež nim stra ni ca ma bit će ci ti ra ni u bio me di cin skim ba za ma po da ta ka, i to upo-ra bom oz na ke DOI po je di nog elek tron skog ko men ta ra.Ova kav pris tup ub r za va i znat no po jed nos tav lju je pro ces vir tual ne kon fe ren ci je. Nai me, or ga ni za ci ja kon fe ren ci je na we bu ne zah ti je va se lek ci ju u iz bo ru sa že ta ka za ob jav lji-va nje, ne zah ti je va uv ri je že ni sus tav peer re viewa cje lo vi tih tek sto va, kao ni re vi zij sko is prav lja nje tek sta član ka.Ub r zan pro ces ob jav lji va nja elek tron skog ko men ta ra s do-di je lje nom oz na kom DOI po bolj ša va vir tual nu kon fe ren ci ju u SG/NJ. Nai me, prih va ća nje tek sta re zul ti ra iz rav nim ob jav-lji va njem na mrež nim stra ni ca ma HU MS-a s oz na kom DOI. Ob jav lje na ver zi ja elek tron skog ko men ta ra, u svom iz vor-nom ob li ku, bit će ot pri li ke 90 da na na mrež noj stra ni ci HU-MS-a, a na kon ob jav lji va nja tis ka nog ob li ka SG/NJ elek tron-ski ko men tar ta ko đer se tis ka u pri pa da ju ćem bro ju SG/NJ, a elek tron ski ob lik prem ješ ta se u elek tron sku ar hi vu SG/NJ, i traj no je dos tu pan. Elek tron ski ko men ta ri ko ji ima ju DOI mo gu se ci ti ra ti neo vis no o ori gi nal nom član ka na ko ji se od no se te su is tov jet ni ka te go ri ji pis ma ured ni ku /Letter to The Edi tor. Ta ko se osi gu ra va mo guć no st da se po je di-ni elek tron ski ko men tar ko ji je sa mos tal no preu zet s we ba upo ra bom DOI-ja mo že ope to va no pri po ji ti ori gi nal nom član ku te se ci ti ra ti za jed no s ori gi nal nim tek stom.

U bro ju 1/2011 Ses trin skog glas ni ka opi sa ne su no ve upu-te au to ri ma te su član ci razvr sta ni u ka te go ri je. U upu ta ma za au to re ka te go ri je čla na ka pred stav lje ne su tab lič no, a u sad r ža ju ovog bro ja zas tup lje ne ka te go ri je čla na ka slu že kao prim jer bu du ćim au to ri ma. Sve de ta lje au to ri će mo ći pro na ći i na služ be noj stra ni ci Hr vat ske ud ru ge me di cin-skih ses ta ra.Pot reb no je sa mo pos je ti ti www.hums.hr.

LITERATURA[1] Evi den ce-ba sed me di ci ne wor ki ng group. Evi den ce-ba sed me di ci ne.

A new ap proa ch to teac hi ng the prac ti ce of me di ci ne. J Am Med As-soc. 1992;268:2420–2425

[2] Ran dom Hou se. Ran dom Hou se dic tio na ry of the En gli sh lan gua ge, the unab rid ged edi tion. New Yo rk: Ran dom Hou se; 1983.

[3] Di de rot M, D’A lam be rt M. En cyclo pédie ou dic tion nai re rai son né des scien ces, des ar ts et des let tres. New edi tion. Ge ne va: Pel let; 1777.

[4] Mo re ri L. Le gra nd dic tion nai re his to rique. New edi tion. Pa ris: Coig na-rd; 1718.

[5] Des car tes R. Tra duit par l’ab bé Pi cot. Les prin ci pes de la phi lo sop hie. New edi tion. Rouen: Be sog ne; 1698.

[6] Broc khaus. Die En zyklo pädie. 20th ed. Leip zig: Broc khaus; 1996.[7] Bac ke tt DL, Ro sen be rg WMC, Gray JAM, Haynes RB, Ric har dson

WS. Evi den ce ba sed me di ci ne: what it is and what it is n’t. Br Med J. 1996;312:71–72

[8] Ker rid ge RK, Saul WP. The me di cal emer gen cy team, evi den ce ba sed me di ci ne and et hi cs. Med J Au st. 2003;179:313–315

[9] Dun ni ng J, Pren der ga st B, Mac kway-Jo nes K. Towar ds evi den ce ba-sed me di ci ne in car dio-tho ra cic sur ge ry: be st BETS. In te ra ct Car dio va-sc Tho rac Su rg. 2003;2:405–409

[10] Glen nie S, Shep he rd DET, Jut ley RS. Stren gth of wi red ster no to my clo su res: eff e ct of num ber of wi re twis ts. In te ra ct Car dio Va sc Tho rac Su rg 2003; 2:3–5.

[11] Von Se ges ser LK. Peer re view ver sus pub lic re view – new pos si bi li ties of on-li ne pub lis hi ng. In te ra ct Car dio Va sc Tho rac Su rg 2002; 1:61–62.

[12] Von Se ges ser LK. In te ra ct Car dio Va sc Tho rac Su rg 2004; 3:1–2. www.icvts.org: the mo st freque nt downloa ds. Im pro ved feed ba ck from an in te rac ti ve pub li ca tion.

[13] Von Se ges ser LK. In te ra ct Car dio Va sc Tho rac Su rg 2005; 4:1–2. ICVTS brin gs vir tual con fe ren ci ng to CTSNet.


Au tor za ko res pon den ci ju/Corresponding aut hor:Ne ven ŽarkovićIn sti tu te Ru đer Bošković, Zag reb, Bi je nič ka ces ta 54TEL; 385-1-4560 937FAX; 385-1-4561 010E-mail; zar ko vic @i rb.hr

UVODNIČLANAK/

EDITORIALGost urednik/

Invited editorial

U vri je me pi sa nja ovog uvod nog član ka, ne pos red no na-kon ob jav lji va nja re zul ta ta iz bo ra za Hr vat ski dr žav ni sa bor 2011., gra đa ni Re pub li ke Hr vat ske raz miš lja ju o proš los ti i bu duć nos ti, ka ko ci je le zem lje, ta ko i svo je stru ke. Kao pro-fe sio nal ni is tra ži vač, znan stve nik ko ji uz svo ju os nov nu dje-lat no st nas to ji da ti i dop ri nos raz vo ju stru ke i do mo vi ne i raz li či tim dru gim, po naj pri je nas tav nim ak tiv nos ti ma,go di na ma sa ža lje njem pro mat ram ka ko se u „jav nos ti“ po-gor ša va per cep ci ja zna nos ti, po go to vo bio me di ci ne. Svi-ma je jas no da su za to po naj pri je kri vi po je din ci ko ji svi ma na no se šte tu neod go vor nim me dij skim dis kri mi ni ra njem me di ci ne kao stru ke i bio me di ci ne kao zna nos ti. Ta ko frus-tri ra ni, hva le ći sa mi se be, near gu men ti ra no kri ti zi ra ju čak i ukup na pos tig nu ća po je di nih stra teš ki važ nih us ta no va ko-je sim bo li zi ra ju na šu zna no st, pa ta ko i bio me di cin ske zna-nos ti. Pri tom kri ti zi ra ju i pris tup po li ti ke i zna nos ti, i zdrav-stvu i u ko nač ni ci nit ko ni je za do vo ljan pos tig nu tim i teš ko mo že mo vje ro va ti da će mo vlas ti tim sna ga ma pos ti ći vi še i bo lje. Me đu tim, ned voj be no je da su iz dva ja nja iz pro ra ču-na za is tra ži va nja i raz voj znat no is pod ra zum na mi ni mu-ma, a i ta ko skrom na sred stva ne ras pod je lju ju se ra cio nal-no. Sto ga ni je čud na ni pog reš na per cep ci ja jav nos ti da će-mo ulas kom u EU ri je ši ti sve svo je prob le me i ka ko će mo uz po moć „eu rop skih fon do va“ dos ti ći znan stve ne i zdrav-stve ne stan dar de ze ma lja ko je su bi le poš te đe ne dra ma tič-nih po li tič kih zbi va nja i rat nih ra za ra nja pro tek lih de set lje-ća. Stva ra nju i ove pog reš ne per cep ci je zna nos ti pri do no se me dij ski is tak nu ti po je din ci ko ji ne ma ju osob nih is kus ta va u znan stve nom ra du u Re pub li ci Hr vat skoj pro tek lih 20 go-di na.

Kratak pregled dva desetljeća objavljivanja radova hrvatskih istraživača u časopisima koje navodi baza podataka Web of science

Summary of two decades of publications of scientifi c researches in croatian reviewed scientifi c journals which are citated in the database Web of science

NEVEN ŽARKOVIĆ

In sti tut Ru đer Bošković, Zag reb, Bi je nič ka ces ta 54Vo di telj la bo ra to ri ja za ok si da cij ski stres, Za vod za mo le ku lar nu me di ci nu

Me đu tim, ana li za pro ve de na 1. pro sin ca 2011. - o pub li ci ra-nju ra do va hr vat skih is tra ži va ča pro tek lih 20 go di na, s na-vo đe njem hr vat ske ad re se, u ča so pi si ma ko je evi den ti ra vo-de ća ba za po da ta ka „I SI Web of Scien ce – Web of Knowled-ge“ (Thom pso n-Reu te rs http://apps.webofknowledge.com) po ka zu je bit no druk či ju sli ku o na ma (Tab li ca 1).

TAB LI CA 1. Us po red ba bro ja ra do va znan stve ni ka po je di nih ze-ma lja ko ji su ob jav lje ni u ča so pi si ma evi den ti ra nim u Wo S-u (ISI-Web of Scien ce).

RAZDOBLJE/DRŽAVA

1991.-1995.

1996.-2000.

2001.-2005.

2006.-2010.

Hr vat ska 4610 6539 9445 18121

Slo ve ni ja 2576 6576 10086 16551

Slo vač ka 4697 11034 11565 15924

Aus tri ja 27410 41139 52111 69893

Ir ska 19472 27216 34168 51169

Iz na ve de ne tab li ce vid lji vo je da su hr vat ski znan stve ni ci ti je kom rat nih go di na ob ja vi li jed nak broj ra do va kao slo-vač ki ko le ge, ali znat no vi še znan stve nih ra do va od ko le ga iz Slo ve ni je. Sto ga mo že mo zak lju či ti da rat ne ne vo lje ni su bi le nes vla di va prep re ka za na še is tra ži va če. Ta ko đer mo že-mo uo či ti i da su is tra ži va či na ma blis ke Aus tri je i re la tiv no da le ke Ir ske bi li mno go pro duk tiv ni ji od is tra ži va ča spo me-nu tih biv ših so ci ja lis tič kih ze ma lja. Raz lo zi su to mu sva ka-ko raz li ke u is tra ži vač kom stan dar du i u bro ju sta nov ni ka, pa ta ko i u bro ju is tra ži va ča po je di nih ze ma lja. Za nim lji vo je da su slo vač ki i slo ven ski is tra ži va či u raz dob lju na kon ulas-ku u EU znat no vi še ob jav lji va li, što je po ra st na lik na onaj vid ljiv na kon osa mos ta lji va nja ovih ze ma lja. Sli čan je tre nd prim je tan i me đu aus trij skim znan stve ni ci ma na kon 1995. go di ne. Me đu tim, ne mo že se zak lju či ti da je zna tan po ra-st bro ja znan stve nih pub li ka ci ja na ve de nih ze ma lja uz ro ko-van prid ru ži va njem EU, bu du ći da je jed nak tre nd vid ljiv i u Ir skoj, čla ni ci EU/EEZ-a od 1973. go di ne, kao i u Hr vat skoj, ko ja još če ka ko nač no prik lju če nje EU. Oso bi to je vri jed no


uo či ti da su na ši znan stve ni ci pro tek lih go di na us pje li pos-ti ći ra zi nu pro duk tiv nos ti ko jom su pre tek li ko le ge iz Slo-vač ke i Slo ve ni je.Čla no vi ma aka dem ske za jed ni ce dob ro je poz na to da je spe ci fi č no st hr vat skog sus ta va zna nos ti i vi so kog ob ra zo-va nja svo jev r sna cen tra li za ci ja ak tiv nos ti u ve ćim gra do vi-ma, po go to vo u Zag re bu. Za to su u tab li ci 2 pri ka za ni po-da ci ana log ni oni ma iz tab li ce 1, ali za naj ve će sveu či liš ne gra do ve u Re pub li ci Hr vat skoj.

Kao što je vid lji vo iz tab li ce 3, raz dob lje evi den tne kri ze pr-vo je uz ro ko va lo zas toj, a za tim i sma nje nje bro ja pub li ka-ci ja is tra ži va ča u Zag re bu i Osi je ku, a tek od ove go di ne i u dru gim gra do vi ma. Zbog to ga je u 2010. i 2011. go di ni uo čen zas toj i na cje lo kup noj na cio nal noj ra zi ni, uz sta no-vit pad bro ja pub li ka ci ja. Prem da je teš ko ana li zi ra ti zaš to je kri za po naj pri je po go di la Zag reb i Osi jek, kao vo de će sre-diš te i kao sre diš te na jin ten ziv ni jeg ras ta bro ja znan stve nih pub li ka ci ja ti je kom dva ju de set lje će na še sa mos tal nos ti, mo gu će je da su za to od go vor ne po li tič ke okol nos ti ko je su za is tra ži va če bi le po volj ni je u Spli tu i Osi je ku.Ka ko bi lo, pi ta nje bu duć nos ti na šeg znan stve no-is tra ži-vač kog ra da ne bi smje lo ovi si ti o po li tič kim čim be ni ci ma, prem da se oče ku je da će no ve po li tič ke vlas ti kva li tet ni je po ti ca ti znan stve no-is tra ži vač ki rad kao put iz las ka iz kri ze, te po seb no raz voj bio me di cin skih zna nos ti ko je da nas do-mi ni ra ju svag dje u svi je tu, i me di ci ne kao stru ke ko ja pru ža te melj nu si gur no st sva kom gra đa ni nu. Od go vor na pi ta nje ho će li uis ti nu bi ti ta ko saz nat će mo vr lo br zo, pro mat ra ju ći pris tup no ve Vla de zna nos ti i vo de ćim znan stve nim i zdrav-stve nim in sti tu ci ja ma.U me đuv re me nu mo že mo raz mis li ti i o to me ka ko će mo po ve ća ti dop ri nos sva kog is tra ži va ča, ne nuž no i pro fe sio-nal nog znan stve ni ka, raz vo ju na še zna nos ti, po go to vo u pod ruč ju bio me di ci ne. Jed na je od mo guć nos ti, da ka ko, i dalj nje ja ča nje „Ses trin skog glas ni ka“ (Nur si ng Jour nal), ne sa mo kao služ be nog gla si la Hr vat ske ud ru ge me di cin skih ses ta ra (HUMS) ne go i kao me đu na rod no priz na tog ča so pi-sa u ko jem će svo je ra do ve ob jav lji va ti mno gob roj ni do ma-ći i ino zem ni au to ri. Na daj mo se da će mo u to me us pje ti, na dob ro bit svih.

LITERATURA[1] Po da ci dos tup ni na „I SI Web of Scien ce – Web of Knowled ge“ (Thom-

pso n-Reu te rs http://apps.webofknowledge.com)[2] Žarković N. Pro jek tni me nad žme nt – bit na sas tav ni ca znan stve nih is-

tra ži va nja i raz vo ja. U: Pro jek ti i pro jek tni me nad žme nt (Barilović Z., Ju ri na M., Morović V., Skle dar N., Vojnović S. i Žarković N., ur.) VŠPU. Zaprešić, 2011: 69-80.

TAB LI CA 2. Us po red ba bro ja znan stve nih ra do va po je di nih ve li-kih hr vat skih gra do va, ko ji su ob jav lje ni u ča so pi si ma evi den ti-ra nim u Wo S-u (ISI-Web of Scien ce).

RAZDOBLJE/GRAD

1991.-1995.

1996.-2000.

2001.-2005.

2006.-2010.

Zag reb 4108 5482 7446 13286

Split 235 456 857 1914

Ri je ka 159 350 621 1528

Osi jek 108 251 521 1393

UKUPNO 4610 6539 9445 18121

Po da ci pri ka za ni u tab li ci 2 jas no po ka zu ju da su uis ti nu znan stve ni ci ko ji dje lu ju u Zag re bu no si te lji na še na cio nal-ne znan stve ne pro duk tiv nos ti, što ni je čud no uz me li se u ob zir da su u Zag re bu na še vo de će znan stve no-is tra ži vač ke in sti tu ci je. Me đu tim, ra du je či nje ni ca da je broj znan stve nih ra do va znan stve ni ka iz dru gih vo de ćih hr vat skih aka dem-skih sre diš ta ras tao ve ćom di na mi kom od bro ja ra do va is-tra ži va ča ko ji ob jav lju ju sa zag re bač kom ad re som, te je ta-ko nji hov udio u ukup nom bro ju s po čet nih 11% na ras tao na 27%. Pri tom je po seb no doj mljiv us pjeh os ječ kih is tra ži-va ča, ko ji su u od no su na po čet no, rat no raz dob lje, kad su ob jav lji va li znat no ma nje od ko le ga iz ve ćih i mir ni jih sre-diš ta, go to vo dos tig li pro duk tiv no st ko le ga iz Spli ta i Ri je ke. Os tva riv ši ra st od nev je ro jat nih 1290% (za us po red bu, slo-ven ski znan stve ni ci ko ji su pos tig li znat no ve ći re la tiv ni ra st od ko le ga iz dru gih ana li zi ra nih ze ma lja u is tom su raz dob-lju os tva ri li ra st bro ja znan stve nih ra do va od „sa mo“ 642%), os ječ ki is tra ži va či zas lu žu ju sva ka ko poh va le i mak si mal nu pot po ru u dalj njem ra du. Da su svi os ta li bi li ta ko us pješ ni, da nas bi hr vat ski znan stve ni ci pub li ci ra li po put aus trij skih i ir skih, a ne kao slo ven ski i slo vač ki. Za raz dob lje 2006.-2010. go di ne to bi zna či lo oko 59.500 ra do va um jes to 18.121!Na pos ljet ku, tre ba pro mot ri ti i tren do ve pro tek lih pet go di-na ko je su obi lje ži li iz ne nad na os tav ka ta daš njeg mi nis tra, sve ko li ka druš tve na kri za i na na cio nal noj i na eu rop skoj ra-zi ni. Za to je ana li zi ra na pro duk tiv no st is tra ži va ča na ših vo-de ćih aka dem skih sre diš ta ti je kom pro tek lih pet go di na, uz na po me nu da pro duk tiv no st ti je kom ak tual ne 2011. go di ne ni je eg zak tna ne go pred stav lja proc je nu na dan 1.12.2011., na te me lju po da ta ka za na ve de nu go di nu ko ji su uve ća ni za 10% (tab li ca 3).

TAB LI CA 3. Us po red ba bro ja ra do va znan stve ni ka po je di nih ve-li kih hr vat skih gra do va ko ji su ob jav lje ni u ča so pi si ma evi den ti-ra ni ma u Wo S-u (ISI-Web of Scien ce) ti je kom pro tek lih pet go-di na.

GODINA/GRAD 2007 2008 2009 2010 2011*

Zag reb 2382 2790 3085 3081 2693

Split 302 350 432 560 550

Ri je ka 258 290 385 421 415

Osi jek 230 302 352 333 277

UKUPNO 3172 3732 4254 4395 3935

* - proc je na te me lje na na po da ci ma do bi ve nim na dan 1.12.2011.



UVODNIČLANAK/

EDITORIAL

Ses trin ski glas nik (Nur si ng Jour nal) os no van je 15. ve lja če 1995. go di ne kao služ be no gla si lo Hr vat ske ud ru ge me di-cin skih ses ta ra (HUMS). Pos ljed nja glav na ured ni ca Ses trin-skog glas ni ka, Dub rav ka Matijašić Bo da lec, izab ra na je pos-li je paž lji va raz mat ra nja pris tig lih mol bi na ovu od go vor nu i važ nu duž no st u ok vi ru HU MS-a, i to zbog mno gob roj nih osob nih zas lu ga, ko le gi jal nih me đu ljud skih od no sa i ned-voj be ne struč nos ti. Od 2005. do 2011. go di ne glav na ured-ni ca znat no je pri do ni je la raz vo ju i po bolj ša nju kva li te te ča so pi sa te nje go voj po pu la ri za ci ji kao prih va će nog gla si la ses trin ske stru ke u Re pub li ci Hr vat skoj [RH].Dub rav ka Matijašić–Bo da lec ško lo va la se u Ško li za me di-cin ske ses tre Vi nog rad ska u Zag re bu, Vi šoj me di cin skoj ško li Me di cin skog fa kul te ta Sveu či liš ta u Zag re bu, Vi so koj zdrav stve noj ško li na Stu di ju ses trin stva, na pos li je dip lom-skom stu di ju Me di cin skog fa kul te ta Sveu či liš ta u Zag re bu, smjer Ma na ge me nt u zdrav stvu. Rad ni staž za po če la je u Kli ni ci za dječ je bo les ti Zag reb, Klai će va, na Kli ni ci za pe di-jat ri ju, a da nas je za pos le na u Mi nis tar stvu zdrav stva RH u Up ra vi za me di cin ske pos lo ve. Ti je kom svo je rad ne i znan-stve no-struč ne ak tiv nos ti pre da va la je u Vi so koj zdrav stve-noj ško li u sklo pu traj ne naob raz be me di cin skih ses ta ra u pri mar noj zdrav stve noj zaš ti ti o te mi „Zdrav stve na nje ga dje ce s akut nim obo lje nji ma“; ak tiv no je sud je lo va la na kon gre si ma i struč nim sku po vi ma Hr vat skog pe di jat rij skog

Dubravka Matijašić–Bodalec: glavna urednica sestrinskog glasnikaod 2005. do 2011. godine

Dubravka Matijašić–Bodalec: Editor-in-Chief of Nursing journal2005–2011


Glav na i od go vor na ured ni ca/Editor-in-ChiefSes trin ski glas nik/Nursing jour nal

Ključ ne ri je či: Ses trin ski glas nik; glav ni ured nik; Hr vat ska ud ru ga me di cin skih ses ta ra

Keywor ds: Nur si ng Jour nal; Edi to r-i n-Chief; Croa tian Nur se As so cia tion

druš tva i Hr vat skog druš tva za kli nič ku tok si ko lo gi ju i far-ma ko lo gi ju u di je lu ses trin skih pre da va nja; sud je lo va la je na struč nim sku po vi ma Hit ne me di cin ske po mo ći; ak ti van je član Hr vat ske ud ru ge me di cin skih ses ta ra od 1993. go-di ne. Sud je lo va la je u or ga ni zi ra nju mno gob roj nih struč-nih sku po va, u prip re mi i ob ra di za ti sak struč nih ma te ri ja la proi zaš lih iz dje lo va nja HU MS-a, ob ja vi la je mno ge struč ne ra do ve, ak tiv no je sud je lo va la na me đu na rod nom kon gre su I CN-a u Ko pen ha ge nu 2001. go di ne. Od 2001. do 2003. go-di ne na Ve leu či liš tu Split bi la je pre da vač pred me ta „U vod u zdrav stve nu nje gu“ i „Zdrav stve na nje ga dje te ta“; u lip nju 2004. go di ne sud je lo va la na te ča ju i po lo ži la is pit na Eu ro-pean Pe diat ric Li fe Sup po rt Pro vi de rs Cour seu; 2005. go di ne sud je lo va la je na me đu na rod nom kon gre su – Nur si ng on the Mo ve: knowled ge, in no va tion and vi ta li ty, te bi la koau tor ra da „In ter net u služ bi ud ru ge“; u svib nju 2006. go di ne bi la je pred sjed ni ca struč nog od bo ra i glav na ured ni ca knji ge ra do va tre ćeg me đu na rod nog kon gre sa «Zna nje, vo đe nje, up rav lja nje», u or ga ni za ci ji HU MS-a; 2006. go di ne na kon-gre su „Eu ro pei za ci ja hr vat skog ses trin stva“, u or ga ni za ci ji HU MS-a, od r ža la je pre da va nje „Smjer hr vat skog ses trin-stva”; 2007. go di ne sud je lo va la je u ra du se mi na ra Tec hni cal As sis tan ce and In for ma tion Exchan ge [TAIEX], na zi va “Na tio-nal Nur si ng Stra te gy and EU-Ac ces sio n”, a u sklo pu obi lje-ža va nja Me đu na rod nog da na ses trin stva u Kli ni ci za dječ je bo les ti Zag reb od r ža la je pre da va nje „Priz na va nje kva li fi -ka ci ja i ško lo va nje me di cin skih ses ta ra”. 2008. go di ne sud-je lo va la je u ra du se mi na ra TAIEX za pri ma lje „Na tio nal Mi-dwi fe ry Stra te gy and EU-Ac ces sio n”, te čet vr tog Sim po zi ja druš tva me di cin skih ses ta ra i teh ni ča ra nef ro lo gi je, di ja li ze i tran splan ta ci je HU MS-a, na ko jem je od r ža la pre da va nje “E du ka ci ja ses ta ra na he mo di ja li zi – ana li za i per spek ti ve”. U sklo pu obi lje ža va nja Me đu na rod nog da na ses trin stva od r ža la je pre da va nje „E du ka ci ja ses ta ra u RH u oz rač ju re-for me i nap ret ka ses trin stva”. Bi la je su dio nik stu dij sko ga pu to va nja u Den Haag u sklo pu pro jek ta MATRA MPAP ni-


zo zem ske vla de u su rad nji s ENIC/NARIC ure dom Agen ci je za zna no st i vi so ko ob ra zo va nje „Os na ži va nje ulo ge Na cio-nal nog ENIC/NARIC ure da”. U No voj Bi li u sklo pu ra dio ni ca „Is kus tva me di cin skih ses ta ra RH u pris tu pa nju EU“ od r ža-la je pre da va nje „I za zo vi i per spek ti ve u ses trin stvu”. Bi la je član struč nog od bo ra me đu na rod ne kon fe ren ci je „Vo đe nje i up rav lja nje u ses trin stvu“. Član je pov je ren sta va Mi nis tar-stva zdrav stva i so ci jal ne skr bi [MZSS RH], i to: Pov je ren stva za me di cin ske ses tre u sus ta vu bol nič ke skr bi i Pov je ren-stva za ško lo va nje me di cin skih ses ta ra za reor ga ni za ci ju iz van bol nič ke hit ne me di cin ske po mo ći. Pred sjed ni ca je pov je ren stva MZSS-a, Pov je ren stva za spe ci ja li za ci je u ses-trin stvu i Pov je ren stva za stan dar de ses trin ske dje lat nos ti. Ti je kom 2008. go di ne bi la je vo di telj ti ma MZSS-a za me di-cin ske ses tre za Peer re view EK za proc je nu sta nja re gu li ra-nih pro fe si ja iz pod ruč ja zdrav stva.Jed na od mno gob roj nih po zi tiv nih ka rak te ris ti ka Dub rav ke Matijašić Bo da lec na čin je nje zi na krea tiv nog pro miš lja nja i sprem nos ti za prih va ća nje no vih ide ja, ino va ci ja ko je uz-ro ku ju traj na po bolj ša nja u ses trin stvu. Ona se u sva kod-nev nim ži vot nim si tua ci ja ma prid r ža va Ga li leo vih ri je či: „U znan stve noj prob le ma ti ci au to ri tet ti su ća ni je vri je dan ko li-ko skrom no st u ob raz lo že nji ma po je din ca“. Ovaj na vod jed-nos tav ni je je is ka za ti ri je či ma Mar ka Twai na: „Ve ći na pog-reš nih tu ma če nja ne nas ta je iz nez na nja. Ve ći na pog reš nih tu ma če nja nas ta je zbog prih va ća nja ne če ga što ni je is ti na“.Neu pi tan je raz voj i po bolj ša nje Ses trin skog glas ni ka pod vod stvom Dub rav ke Matijašić–Bo da lec i nje zi na ti ma, či ji su na po ri uro di li po ve ća njem bro ja pris tig lih čla na ka i po ve ća-njem bro ja tis ka nih stra ni ca ča so pi sa i naj bo lje pred stav lja-ju iz van re dan rad do sa daš njeg ured niš tva (tab li ca 1).

Dub rav ki Ma ti ja ši ć-Bo da lec i nje zi nu ure đi vač kom ti mu tre ba upu ti ti čes tit ke na iz nim nu dop ri no su u po bolj ša nju kvan ti te te i kva li te te Ses trin skog glas ni ka. Glav ni ured nik i ure đi vač ki tim pos tig li su cilj ko ji se ni je mo gao pred vid je ti ni ti nas lu ti ti u po če ci ma tis ka nja glas ni ka, sa da već dav ne 1995. go di ne.Čla no vi Hr vat ske ud ru ge me di cin skih ses ta ra i no voi zab ra-ni ure đi vač ki tim zah va lju ju Dub rav ki Ma ti ja ši ć-Bo da lec na nje zi noj is kre noj oda nos ti i pos ve će nos ti Ses trin skom glas-ni ku.

LITERATURA[1] Ran dom Hou se. Ran dom Hou se dic tio na ry of the En gli sh lan gua ge,

the unab rid ged edi tion. New Yo rk: Ran dom Hou se; 1983.[2] Di de rot M, D’A lam be rt M. En cyclo pédie ou dic tion nai re rai son né des

scien ces, des ar ts et des let tres. New edi tion. Ge ne va: Pel let; 1777.[3] Mo re ri L. Le gra nd dic tion nai re his to rique. New edi tion. Pa ris: Coig na-

rd; 1718.[4] Des car tes R. Tra duit par l’ab bé Pi cot. Les prin ci pes de la phi lo sop hie.

New edi tion. Rouen: Be sog ne; 1698.[5] Broc khaus. Die En zyklo pädie. 20th ed. Leip zig: Broc khaus; 1996.

TAB LI CA 1. Broj ob jav lje nih čla na ka i tis ka nih stra ni ca u pr voj i pos ljed njoj go di ni pri jaš njeg ured niš tva.

2005 2011

Broj ob jav lje nih čla na ka 53 86

Broj tis ka nih stra ni ca 154 246


Au tor za ko res pon den ci ju/Corresponding aut hor:Bran ki ca Ri macKli nič ki bol nič ki cen tar Zag reb, Kli ni ka za reu mat ske bo les ti i re-ha bi li ta ci ju, Zag reb, Kiš pa ti će va 12TE L;385-1-23 88 888E-mai l;bri mac@kbc-zag reb.hr

Ge ne ra ci je me di cin skih ses ta ra otiš le su u zas lu že nu mi ro-vi nu, a da ni su za svog rad nog vi je ka do če ka le ono za čim su ci je log ži vo ta čez nu le; ob ra zo va njem me di cin skih ses ta-ra na sveu či liš nom stu di ju ses trin stva.U po vi jes ti je bi lo mno go po ku ša ja i pro ve de no je mno go muč nih rad nih sa ti ka ko bi se ute me ljio sveu či liš ni stu dij. Ni za le su se mno gob roj ne ini ci ja ti ve, po ku ša ji, obe ća nja, no uvi jek je stvar no st bi la ok rut ni ja pre ma me di cin skim ses tra-ma ne go pre ma dru gim pro fe si ja ma. Ne ke me di cin ske ses-tre ko je su po ku ša va le stvo ri ti sveu či liš ni stu dij ses trin stva i da nas se sa sje tom, ali ipak s os mi je hom, sje ća ju ka da su pu ne en tu zi jaz ma po ku ša va le uči ni ti ta da ne mo gu će. Sto-ga pos tav ljam pi ta nje: Zaš to? Zaš to me di cin ske ses tre sve što že le mi je nja ti na bo lje, i za bo les ni ke i ses trin stvo, ta ko teš ko či ne? Što nas vra ća dva ko ra ka unat rag kad že lii mo uči ni ti ko rak nap ri jed? Je li raz log za ta ko teš ko stva ra nje bo ljeg i kva li tet ni jeg ok ruž ja či nje ni ca što da nas ve ći nu pro fe sio nal ne za jed ni ce či ne že ne? Je li raz log to mu tuž na is ti na ka ko su se me di cin ske ses tre u proš los ti mog le ob ra-zo va ti sa mo do stup nja „vi še struč ne spre me“?U da naš njem druš tvu ne po bit no je da su že ne sla bi je pla-će ne od muš ka ra ca i da mo ra ju ulo ži ti vi še na po ra od muš-ka ra ca za pos ti za nje is tov jet nih re zul ta ta. Zna mo i to da si-ro maš tvo ima žen sko li ce. Ali niš ta ne bi smje lo og ra ni ča va-ti pra vo me di cin skih ses ta ra na vi so ko ob ra zo va nje. Proš li smo tr no vit put pre ma sveu či liš nom stup nju ob ra zo va nja.

UVODNIČLANAK/

EDITORIAL Sestrinstvo kao pro fe si ja- stručni studiji mijenjaju se u sveučilišnistudij sestrinstva

Nursing as a profession - professional studies becominguniversity studies

Bran ki ca Ri mac

Kli nič ki bol nič ki cen tar Zag reb „Reb ro“, Kli ni ka za reu mat ske bo les ti i re ha bi li ta ci ju,10 0000 Zag reb, Kiš pa ti će va 12Uni ver si ty Hos pi tal Cen tre Zag reb „Reb ro“, Cli nic for Rheu ma tic Di sea ses and Re ha bi li ta tion, 10000 Zag reb, Kiš pa ti će va 12

Ključ ne ri je či: Sveu či liš ni stu dij; ses trin stvo; no vi iza zo vi

Keywor ds: Uni ver si ty stu dies; nur si ng pro fes sion; new chal len ges

Da nas, ka da nam upu ću ju sa mo ri je či odu šev lje nja i mno-gob roj ne poh va le dop ri no sa u us pos ta vi sveu či liš nog stu-di ja ses trin stva, ma lo je onih ko ji že le priz na ti da je gru pi ca me di cin skih ses ta ra u ne ta ko dav noj proš los ti ima la vi zi ju i naš la go le mu ener gi ju za os tva ri va nje za jed nič kog ci lja - os ni va nje sveu či liš nog stu di ja ses trin stva. Ti je kom go di na sva kod nev nog ra da do živ lja va la je us po ne, ali i teš ka po ni-ra nja i ra zo ča ra nja, i čes to je bi la suo če na s gu bit kom vje re u vlas ti te mo guć nos ti. Una toč mno gim ne vo lja ma i naiz-gled nep re mos ti vim zap re ka ma, ova je sku pi na uvi jek na-la zi la do dat ne sna ge. Ovaj se put ka os tva re nju vi zi je mo že us po re di ti s ho da njem po uža re nom ka me nju u De da lo vu la bi rin tu na Kno su, i is to dob nom bor bom s Mi no tau rom. Kat kad se sku pi na os je ća la kao da se bo ri s di je lom Mi no-tau ra-čov je ka, a kat kad s di je lom Mi no tau ra-ži vo ti nje. Kat-kad su bi le po bi je đe ne, ali kat kad su i pob je đi va le. S neog-ra ni če nim pov je re njem u osob ne sna ge, vo lju, zna nje, is-kus tvo i uz po moć en tu zi jas ta iz dr žav nih in sti tu ci ja i sveu-či liš ne znan stve ne za jed ni ce Re pub li ke Hr vat ske, naš le su put i os tva ri le svoj cilj.Sva ki po je di nac pi še dio po vi jes ti o se bi, a sud je lu ju ći u ra-du s dru gi ma, i dio po vi jes ti za jed ni ce u ko joj sva kod nev no stva ra no vo druš tvo. Up ra vo za to ni je dan po je di nac ni ka da ne smi je za bo ra vi ti i za ne ma ri ti ono što nam os tav lja sku pi-na me di cin skih ses ta ra ko je su bi le is to dob no i za čet ni ce i pred vod ni ce u ot va ra nju no vih pu to va ses trin ske pro fe si je na je di ni lo gi čan, dos tu pan i is pra van na čin – u ute me lje nju Sveu či liš nog stu di ja ses trin stva. Zah va lju jem im osob no i ui me svih is to miš lje ni ka na sve mu uči nje nom.Po čet kom 1990-ih go di na, u do ba Do mo vin skog ra ta, me-di cin ske ses tre iz RH ima le su mno gob roj ne kon tak te s ko-le gi ca ma iz dru gih ze ma lja, ko je su pos je ći va le i po ma ga le u ra du u zdrav stve nim us ta no va ma u RH. No ve spoz na je o mo guć nos ti ma po bolj ša nja sva kod nev nog ra da po ja ča le su kon tak te s or ga ni za ci ja ma i ud ru ga ma me di cin skih ses-


ta ra iz svih eu rop skih ze ma lja, ali i iz os ta lih di je lo va svi je ta. Po ve ća le su i za ni ma nje za mo guć nos ti po bolj ša nja u ob-ra zo va nju i pro fe sio nal nom nap re do va nju me di cin skih ses-ta ra.Ti je kom Do mo vin skog ra ta me di cin ske ses tre suo ča va ju se pi ta nji ma ko ja se sva kod nev no po jav lju ju. U po ra ću su pot ra ži le od go vo re na ta pi ta nja: Zaš to me di cin ske ses tre ne mo gu ima ti sveu či liš ni stu panj ob ra zo va nja? Zaš to, ako ima ju vo lju da zav r še stu dij, mo ra ju po ha đa ti prog ram-ski blis ke fa kul te te (pe da go gi ja, psi ho lo gi ja, stu dij so ci jal-nog ra da)? Zaš to slič na ili is tov jet na prob le ma ti ka pos to ji kod me di cin skih ses ta ra u is toč noj Eu ro pi i di je lu ze ma lja u tzv. sred njoj Eu ro pi? Je li uz rok ne mo guć nos ti ob ra zo va-nja me di cin skih ses ta ra bi lo so ci ja lis tič ko ure đe nje druš tve-nog sus ta va ko je je do puš ta lo i prok la mi ra lo jed na ko st za sve na svim pod ruč ji ma, osim za me di cin ske ses tre? Zaš to je ka pi ta lis tič ko druš tve no ure đe nje pre poz na lo pot re bu i svr sis hod no st pos to ja nja sveu či liš nih stu di ja ses trin stva? Zaš to se na slo bod nom tr žiš tu ra da ni je pre poz na va la pot-re ba za omo gu ća va njem ot va ra nja rad nih mjes ta u sveu či-liš noj aka dem skoj za jed ni ci? Prim je ri ce, iz ko jih raz lo ga me-di cin ska ses tra ne bi mog la ob na ša ti fun kci ju pro fe so ra na sveu či liš nim stu di ji ma, de ka na i sl.?Iscr pnom ana li zom i us po red bom spoz na ja o prob le ma ti-ci u ob ra zo va nju me di cin skih ses ta ra, ses trin ska za jed ni ca prih va ti la se oz bilj nog, od go vor nog i na das ve teš kog pos-la, a pro ces je po čeo jav nim is tu pi ma, priop će nji ma i tra-že nji ma mo guć nos ti znan stve nog ut je ca ja na oso be ko je iz rav no ut je ču na do no še nje stra teš kih od lu ka u druš tvu. Po čet kom 2000. go di ne uči nje ni su pr vi po zi tiv ni po ma ci za ses trin stvo. Po če la je iz ra da pri jed lo ga, a za tim je do go-vo ren i cje lo vit tek st Za ko na o ses trin stvu ko ji Hr vat ski sa-bor prih va tio 29. sr pnja 2003. go di ne. Za ko nom o ses trin-stvu ut vr đe na je pot re ba os ni va nja Hr vat ske ko mo re me-di cin skih ses ta ra [HKMS], ko joj je svr ha de fi ni ra na člancima Za ko na 25-32 kao stru kov na sa mos tal na or ga ni za ci ja me di-cin skih ses ta ra sa svoj stvom prav ne oso be i jav nim ov las-ti ma. Ko mo ra pro mi če, zas tu pa i us kla đu je in te re se me di-cin skih ses ta ra pred dr žav nim i dru gim ti je li ma u Re pub li ci Hr vat skoj i u ino zem stvu. Me di cin ske ses tre ko je obav lja ju svo ju dje lat no st ob vez no se ud ru žu ju u Ko mo ru. Ko mo ra obav lja slje de će jav ne ov las ti: vo di re gis tar svo jih čla no-va, da je, ob nav lja i odu zi ma odob re nja za sa mos ta lan rad, obav lja struč ni nad zor nad ra dom me di cin skih ses ta ra. Ko-mo ra obav lja i slje de će pos lo ve: do no si etič ki ko de ks me-di cin skih ses ta ra, su ra đu je s mi nis tar stvom mje ro dav nim za zdrav stvo na svim pod ruč ji ma in te re sa za me di cin ske ses tre te da je struč na miš lje nja pri prip re mi pro pi sa od ut-je ca ja na stru ku me di cin skih ses ta ra, do no si sad r žaj pro to-ko la za plan i pro vo đe nje zdrav stve ne nje ge pre ma na če-li ma Me đu na rod ne kla si fi ka ci je ses trin ske prak se, pred la že mi nis tru mje ro dav nom za zdrav stvo stan dar de i nor ma ti ve za dje lat no st me di cin skih ses ta ra, ut vr đu je pot re bu, sad r-žaj i du lji nu tra ja nja prog ra ma do dat nog usav r ša va nja me-di cin skih ses ta ra, do no si op ći akt ko jim se ut vr đu ju sad r žaj, ro ko vi i pos tu pak traj nog struč nog usav r ša va nja i prov je-re struč nos ti me di cin skih ses ta ra, pred la že mi nis tru mje-ro dav nom za zdrav stvo sad r žaj ses tri ns-ke lis te, pro pi su je na čin i uv je te pod ko ji ma se obav lja struč ni nad zor ra da

me di cin skih ses ta ra, ut vr đu je naj ni že ci je ne zdrav stve ne nje ge za me di cin ske ses tre iz van os nov ne mre že zdrav stve-ne dje lat nos ti, ut vr đu je ci je ne zdrav stve ne nje ge iz op se ga pri vat nog zdrav stve nog osi gu ra nja, obav lja struč ni nad zor ra da me di cin skih ses ta ra, ut vr đu je pov re de rad nih duž nos-ti me di cin skih ses ta ra, ut vr đu je dis cip lin ske mje re za lak še i te že pov re de rad ne duž nos ti me di cin skih ses ta ra, pro vo di dis cip lin ski pos tu pak i iz ri če dis cip lin ske mje re za pov re de duž nos ti me di cin skih ses ta ra, su ra đu je sa zdrav stve nom in-spek ci jom mi nis tar stva nad lež nog za zdrav stvo, zas tu pa in-te re se me di cin skih ses ta ra, bri ne se za prav nu po moć svo-jim čla no vi ma, bri ne se za dru ge in te re se svo jih čla no va, koor di ni ra od no se me đu čla no vi ma te ak tiv no sud je lu je u rje ša va nju even tual no nas ta lih spo ro va, su ra đu je sa Svjet-skom zdrav stve nom or ga ni za ci jom i dru gim me đu na rod-nim or ga ni za ci ja ma važ ni ma za ses trin stvo, obav lja i dru ge pos lo ve od re đe ne ovim Za ko nom, Sta tu tom i dru gim op-ćim ak ti ma Ko mo re.Hr vat ska Ko mo ra me di cin skih ses ta ra ima sta tut. Sta tut je te melj ni op ći akt ko mo re ko ji do no si Skup šti na Ko mo re. Na Sta tut Ko mo re da je sug las no st mi nis tar nad le žan za zdra-v--stvo. Sta tut Ko mo re mo ra sad r ža va ti od red be o: na zi vu i sje diš tu, pod ruč ju na ko jem Ko mo ra dje lu je, unu tar njem us tro ju, ti je li ma Ko mo re, nji ho vu sas ta vu, ov las ti ma, na či-nu od lu či va nja, uv je ti ma i na či nu iz bo ra i opo zi va, tra ja nju man da ta te od go vor nos ti čla no va, imo vi ni i ras po la ga nju s mo gu ćom do bi ti, na či nu stje-ca nja imo vi ne, os tva ri va nju jav nog ra da Ko mo re, član stvu i čla na ri ni, pra vi ma, ob ve za-ma i dis cip lin skoj od go vor nos ti čla no va, pres tan ku ra da Ko-mo re te pos tup ku s imo vi nom u slu ča ju pres tan ka ra da Ko-mo re. Os ni vač je Ko mo re Mi nis tar stvo zdrav stva i Hr vat ska ud ru ga me di cin skih ses ta ra. Nad zor nad za ko ni toš ću ra da Ko mo re u obav lja nju nje zi nih jav nih ov las ti pro vo di mi nis-tar stvo nad lež no za zdrav stvo. U pro vo đe nju nad zo ra iz stav ka 1. ovo ga član ka mi nis tar stvo nad lež no za zdrav stvo mo že od Ko mo re tra ži ti od go va ra ju ća iz vješ ća i po dat ke.Ko mo ra obav ješ ta va mi nis tar stvo nad lež no za zdrav stvo, dru ga ti je la dr žav ne up ra ve te nad lež na ti je la je di ni ca lo kal-ne i pod ruč ne (re gio nal ne) sa moup ra ve, sa moi ni ci ja tiv no ili na nji hov zah tjev o sta nju i prob le mi ma u stru ci me di cin-skih ses ta ra i o mje ra ma ko je bi tre ba lo po du ze ti ra di unap-re đe nja stru ke me di cin skih ses ta ra te ra di unap re đe nja zdrav stve ne zaš ti te gra đa na. Ko mo ra su ra đu je s dr žav nim ti je li ma i ti je li ma lo kal ne i pod ruč ne (re gio nal ne) sa moup-ra ve u rje ša va nju prob le ma u stru ci me di cin skih ses ta ra. Ko mo ra od lu ču je o su rad nji s dru gim ko mo ra ma zdrav stve-nih rad ni ka u Re pub li ci Hr vat skoj kao i s ko mo ra ma me di-cin skih ses ta ra dru gih dr ža va. Za os tva ri va nje svo jih ci lje va i iz vr ša va nje za da ća Ko mo ra stje če sred stva: od upis ni ne, od čla na ri ne, iz dru gih pri ho da os tva re nih dje lat noš ću Ko-mo re [1].Te 2003. go di ne jas no su de fi ni ra ni za da ci i ob ve ze HKMS-a u smis lu ob ve ze traj nog usav r ša va nja me di cin skih ses ta ra. Ota da je za sa mos tal no dje lo va nje nuž no pri ku pi ti 15 stru-kov nih bo do va, i to is tov jet no za sred nje i vi še me di cin-ske ses tre ka ko bi u slje de ćih še st go di na mog le pro du lji ti odob re nje za sa mos tal ni rad. HKMS do bi va važ nu ulo gu u ži vo tu sva ke me di cin ske ses tre jer sva ka me di cin ska ses tra mo ra ob vez no bi ti i član HKMS.


Hr vat ska ud ru ga me di cin skih ses ta ra [HUMS] bi la je bi tan su dio nik ovog pro ce sa. Pred sjed ni ca HKMS-a, gđa Dra gi ca Ši mu nec, i nje zi na ad mi nis tra ci ja us pje li su do go vo ri ti pot-reb ne za kon ske od red be Za ko na, a to je bio i os nov ni uv jet za os ni va nje HKMS-a. Dop ri nos vod stva HU MS-a bio je iz-nim no va žan jer je na ini ci ja ti vu HU MS-a os miš ljen Za kon o ses trin stvu ko ji je omo gu ćio os ni va nje HKMS-a. Zem lje u na šem blis kom ok ruž ju ne ma ju Za kon o ses trin stvu, a u po-ku ša ji ma da os nu ju ko mo re me di cin skih ses ta ra da nas se slu že na šim is kus tvi ma, u če mu im svr sis hod no i bez us te-za nja po ma že HKMS.U opi sa nu po vi jes nom raz dob lju vod stvo HU MS-a preu zi-ma i po či nje vo di ti HKMS, a is to dob no HUMS ras pi su je jav ni nat je čaj za pot re be for mi ra nja no vog vod stva. „No vo“ vod-stvo HU MS-a sus re će se sa znat nim bro jem prob le ma pri preu zi ma nju ud ru ge (fi nan cij ski, pros tor ni, kad rov ski). Ti-je kom 2004. go di ne od r ža na je iz bor na skup šti na HU MS-a i izab ra no je no vo vod stvo ko je je u svom prog ra mu ra da toč no de fi ni ra lo vi zi ju i ide ju ob ra zo va nja ses ta ra na sveu-či liš noj ra zi ni (ppt. pre zen ta ci ja - na ak tiv nom lin ku www.hums.hr). No voi zab ra na pred sjed ni ca Bran ka Ri mac vr lo je jas no pos ta vi la dva prio ri tet na ci lja ko je je pot reb no pro-ves ti u man dat nom raz dob lju, i to os ni va nje sveu či liš nog stu di ja ses trin stva i stva ra nje i or ga ni zi ra nje in fras truk tu re znan stve no-struč nog ses trin skog časopisa ko ji će bi ti uv-r šten u bio me di cin ske ba ze po da ta ka (Pub Med, CINAHIL, Sco pus itd.). Ovo mu je pot reb no do da ti i pos tav ku o po-bolj ša nju kva li te te u ko mu ni ka ci ji me đu čla no vi ma, os ni va-nje no vih druš ta va i pov je ren stva HU MS-a. Naj te ži cilj pred-stav lja lo je os ni va nje sveu či liš nog stu di ja ses trin stva.Ob ve ze i prob le mi s ko ji ma smo se sus re ta li u sva kod nev-nom ra du HU MS-a pre la zi li su ok vi re vo lon ter stva i obav lja-nja za da ta ka iz van rad nog vre me na te je doš lo do ot va ra-nja stal nog za poš lja va nja u sre diš njem ure du HU MS-a ka ko bi se po bolj šao sva kod nev ni kon ta kt s član stvom ko je se ti-je kom go di na znat no sma nji lo - prob lem na ko ji nis mo ra-ču na li u po čet ku, a ko ji se po ka zao oz bilj nim i čak pre sud-nim za dalj nji rad HU MS-a. Od ljev član stva ni je išao u pri log zac r ta nim ide ja ma. Od lje vu član stva pri do ni je la je i tzv. an-ti-HU MS kam pa nja ko ja se slu ži la ri je či ma „ni je nuž no bi ti član ud ru ge kad pos to ji Ko mo ra“, ili „zaš to pla ća ti dvi je čla-na ri ne kad io na ko nit ko niš ta ne ra di“. Ob jaš nja va ju ći što je što i što tko zais ta ra di, iz gu bi li smo i dio član stva, ali i vre-me na, te je pro ved ba ide je o stva ra nju sveu či liš nog stu di ja ses trin stva bi la u mi ro va nju, i to dvi je go di ne. Is to dob no je HUMS mo rao rje ša va ti bit ne prob le me. Nai me, ni je la ko uz mi ni mal ne fi nan cij ske re sur se dr ža ti na oku pu struč na druš-tva, os no va ti no va, os no va ti pov je ren stva, dok su se is to-dob no ne ka struč na druš tva od va ja la od HU MS-a i os ni va la sa mos tal na druš tva, što je uvi jek uz ro ko va lo bol i ra zo ča ra-nje. Smat ra li smo da sa mo uje di nje ni mo že mo ima ti sna žan glas; „Je dan sna žan glas me di cin skih ses ta ra Hr vat ske“.Si tua ci ja se po bolj ša va stal nim za pos le nji ma u sre diš njem ure du HU MS-a. Do las kom ko le gi ce ko ja sva kod nev no ko-mu ni ci ra s čla no vi ma po čeo se po ve ća va ti broj čla no va Ud ru ge. HUMS or ga ni zi ra skup šti nu Eu rop ske fe de ra ci-je ses trin skih ud ru ga u Dub rov ni ku. Pred sjed ni ca HU MS-a na sas tan ku E FN-a u Ate ni ula zi u izvr šni od bor E FN-a, te se HUMS, os na žen po zi tiv nim do ga đa ji ma, ok re će jed nom

od pr vih ci lje va – sveu či liš nom stu di ju ses trin stva. U sre diš-njem ure du za poš lja va se no va dje lat ni ca, i to ra di sva kod-nev ne ko mu ni ka ci je s ud ru ga ma me di cin skih ses ta ra iz ci-je log svi je ta.Ti je kom 2005. go di ne HUMS po či nje pre go vo re s Pov je-ren stvom Hr vat skog ka to lič kog sveu či liš ta u Zag re bu ra di su rad nje i za po či nja nja stu di ja ses trin stva. Miš lje nja smo, kao što pot vr đu ju i prim je ri u svi je tu, da unu tar Ka to lič kog sveu či liš ta uvi jek mo ra pos to ja ti stu dij ses trin stva, ko ji i HUMS že li im ple men ti ra ti u pr vo Hr vat sko ka to lič ko sveu-či liš te (HKS). For mi ra la se sku pi na ses ta ra uz pot po ru ne ko-li ci ne li ječ ni ka i čla no va Pov je ren stva HKS te su do ne se ne te melj ne od lu ke ko je bi u sko roj bu duć nos ti bi le os no ve za pok re ta nje prog ra ma sveu či liš nog stu di ja ses trin stva na Hr vat skom ka to lič kom sveu či liš tu. HUMS smat ra da bi me di cin ske ses tre ko je stu di ra ju na Hr vat skom ka to lič kom sveu či liš tu zdru že no do bi va le ši ra, no va saz na nja u sva-kod ne vi ci za jed nič kog stu di ra nja sa stu den ti ma psi ho lo gi-je, so cio lo gi je, ko mu ni ko lo gi je, po vi jes ti i sl. HUMS je iz ra-dio prog ram za pred dip lom ski i dip lom ski stu dij. Pri iz ra di prog ra ma znat nu pot po ru i po moć HUMS je do bio od svog stal nog par tne ra, Ame ri can Or ga ni sa tion of Nur se Exe cu ti ve [AONE]. Hr vat sko ka to lič ko sveu či liš te za oče ki va nja i pot re-be HU MS-a bi lo je spo ro, teš ko smo pre la zi li s jed ne ste pe-ni ce na dru gu, kat kad smo na od mo riš tu če ka li, i na jed nom tak vom od mo riš tu za te kao nas mrak. U mra ku čov jek pos-ta je pres tra šen, ne vi di smjer, ne vi di se put, iz laz, zvi jez de i ne bo su vi so ko, a stvar no st pri lič no ok rut na, si va. Na kon kon zul ta ci ja i ras pra va u vod stvu HU MS-a nis mo odus ta li od su rad nje s Hr vat skim ka to lič kim sveu či liš tem ko ju će mo nas to ja ti u bu duć nos ti i po bolj ša ti.Ti je kom 2008. go di ne de ka ni ca Me di cin skog fa kul te ta Sveu či liš ta u Zag re bu, gđa Na da Či keš, vr hun ska struč nja-ki nja i poz na va te lji ca svjet skih sus ta va ob ra zo va nja i obra-zo va nja me di cin skih ses ta ra u Eu ro pi, is ka zu je in te res za su rad nju sa HU MS-om u os ni va nju Sveu či liš nog stu di ja ses-trin stva (prih va ća ide je oko sveu či liš nog stu di ja ses trin stva na Me di cin skom fa kul te tu). Od lu ču je mo tra ži ti po moć i pot-po ru ze ma lja čla ni ca Eu rop ske fe de ra ci je ses trin skih ud ru-ga, Me đu na rod nog vi je ća ses ta ra, Kin gs Col le gea iz Ve li ke Bri ta ni je, i dru gih. Prof. dr. Na da Či keš pre poz na la je važ no-st ses trin skog ob ra zo va nja na ra zi ni sveu či liš ta te je oba vi la mno gob roj ne pre go vo re ra di os ni va nja sveu či liš nog stu di-ja ses trin stva na Me di cin skom fa kul te tu u Zag re bu.HUMS je u iz ra di prog ra ma stu di ja ses trin stva imao i važ nu struč nu, mo ral nu i znan stve nu pot po ru prof. dr. Jad ran ke Mustajbegović, ko ja je ulo ži la sve svo je zna nje, en tu zi ja-zam, dob ru nam je ru i vri je me u iz ra du prog ra ma dip lom-skog stu di ja me di cin skih ses ta ra na Me di cin skom fa kul te-tu Sveu či liš ta u Zag re bu. Spo me nu te dvi je prek ras ne že ne, sva ka na svoj na čin, pri do ni je le su da naš njoj stvar nos ti. A stvar no st je: upi sa na pr va ge ne ra ci ja stu de na ta Sveu či liš-nog stu di ja ses trin stva na Me di cin skom fa kul te tu Sveu či liš-ta u Zag re bu. Pos li je us pješ no zav r še nih pre go vo ra i os tva-re nih ci lje va su rad nje ti je kom 2008. go di ne HUMS pot pi su-je ugo vor o su rad nji s Me di cin skim fa kul te tom Sveu či liš ta u Zag re bu. Pos li je 2008. go di ne sa daš nji de kan Me di cin skog fa kul te ta Sveu či liš ta u Zag re bu, prof. Dr. Da vor Miličić, i pro-de ka ni ca za no ve stu di je prof. dr. Ves na Ju re ša sli je de i pro-


dub lju ju pu to va nje pre ma stu di ju ses trin stva ko je su za po-če le prof. Či keš i prof. Mustajbegović. Nji ma bi se za si gur no po no sio prof. dr. An dri ja Štam par ko ji je i pr vi opi sao ide ju o pot re bi sveu či liš nog stu di ja ses trin stva.Ide ja o os ni va nju sveu či liš nog stu di ja ses trin stva nai la ze na zna tan od jek i u dru gim sveu či liš nim cen tri ma u Re pub li-ci Hr vat skoj. Su rad nju i po moć po nu dio je i pro de kan za stu dij ses trin stva na Sveu či liš tu u Osi je ku, prof. dr. Ra di vo je Radić. HUMS sa za do volj stvom po ma že pri iz ra di prog ra ma stu di ja ses trin stva na Sveu či liš tu u Osi je ku. Ti je kom 2010. go di ne po či nje se pro vo di ti Sveu či liš ni stu dij ses trin stva u Osi je ku. HUMS je du žan is ka za ti zah val no st dr. Ra di ću na pov je re nju i is to dob no nje mu i nje go vim su rad ni ci ma čes-ti ta ti na or ga ni za ci ji i pok re ta nju sveu či liš nog stu di ja ses-trin stva u Osi je ku.Ne po bit na je či nje ni ca da je HUMS uči nio mno go za pok re-ta nje sveu či liš nih stu di ja ses trin stva u RH. Na da lje, či nje ni ca je da je HU MS-u tre ba lo še st go di na sva kod nev nog ra da u os tva ri va nju jed nog od pri mar nih ci lje va ut vr đe nih na po-čet ku man dat nog raz dob lja. HUMS je u RH oži vio ide ju ko ja du lje od 30 go di na pos to ji u Me đu na rod nom vi je ću ses ta-ra (In ter na tio nal Coun cil Nur ses I CN)- www.icn.ch). Cilj je da ob ra zo va njem me di cin skih ses ta ra ru ko vo de me di cin ske ses tre. Veo ma sam za do volj na na či nom na ko ji je ova ide ja pos ta la stvar no st u RH.Uvi jek tre ba ima ti na umu mi sao na ve de nu na po čet ku ovo ga tek sta, ka ko po je di nac pi še dio po vi jes ti za i o se bi, a sud je lu ju ći u ra du s dru gi ma i dio po vi jes ti za jed ni ce u ko joj

sva kod nev no stva ra no vo druš tvo. HUMS je svo jim dje li ma do ka zao da je pi sao, pi še i da će pi sa ti po vi je st hr vat skog ses trin stva.Doš lo je vri je me da me di cin ske ses tre do bi ju bo lju ulo gu u druš tve noj za jed ni ci. Je li mo je miš lje nje is prav no, ses trin-ska za jed ni ca saz nat će u blis koj bu duć nos ti. Od go vor na će me di cin ske ses tre do bi ti ti je kom stu di ja ses trin stva, ali i pro miš lja ju ći unu tar HU MS-a, kao i os ta lih ses trin skih in sti-tu ci ja. Ta ko đer vje ru je mo da će Hr vat ski stru kov ni sin di kat me di cin skih ses ta ra-teh ni ča ra na ći rje še nje za po bolj ša nje i oc je nji va nje ra da me di cin skih ses ta ra te pos lje dič no od re-di ti toč no mjes to me di cin ske ses tre pri ras pod je li osob nih do ho da ka.Put od ide je do rea li za ci je bio je dug, mu kot r pan i iscr plju-juć za sve ko ji su ak tiv no i pa siv no sud je lo va li u os tva re nju ci lja - sveu či liš no ga stu di ja ses trin stva. Ne ka nam nit ko ne zam je ri na upor nos ti, ra du, hti je nju, po se bi ce čla no vi na ših obi te lji i na das ve bu duć no st li je pe na še - na ša dje ca i svi ko ji ma smo us kra ti li svo ju paž nju i lju bav.Je dan san me di cin skih ses ta ra pos tao je stvar no st, ko ji će živ je ti no ve ge ne ra ci je me di cin skih ses ta ra u Re pub li ci Hrvat skoj.

LITERATURA[1] Za kon o ses trin stvu. Na rod ne no vi ne (2003); 121: www.nn.hr.


Au tor za ko res pon den ci ju/Corresponding aut hor:Branka Svetec, bacc.med.tech.Škola za medicinske sestre Vrapče, Zagreb, Bolnička cesta 32TEL; 385-1-3787FAX; 385-1-3787E-mail; [email protected]

ORGINALNIČLANAK/

ORIGINALARTICLE

Sažetak: Kapecitabine je lijek koji je proizveden kao podvrsta fl uorouracila (FU), sa svrhom smanjenja nuspojava i istodobnog poboljšanog djelovanja u tumorskim stanicama. Svrha je ovoga članka pregled dostupnih informacija o kapecitabinu s naglaskom na pozitivne učinke djelovanja lijeka u probavnom sustavu, poboljšanje razumijevanje djelovanja lijeka u liječenju malignih tumora dojke, opisivanje neželjenih učinaka i interakcija s djelovanjem drugih lijekova, opis doziranja i uporabe lijeka, i opis preporuka za daljnja istraživanja. U svrhe dobivanja važnih literaturnih navoda pretražene su međunarodne biomedicinske baze podataka, i to NCI, Pub-Med, ASCO.org i ESMO, ECCO.

Ključne riječi: Capecitabine; 5-FU; taksani; citotoksični ljekovi; karcinom dojke; karcinom kolona i rektuma

Abstract: Capecitabine has been developed as a prodrug of fl uorouracila (FU), with the goal of improving tolerability and intratumor drug concentration through tumor-specifi c conversion to the active drug. The purpose of this article is to review the available

information on capecitabine with respect to clinical effi cacy for tumors of the digestive tract, expanded understanding of the biology of breast carcinoma, adverse–eff ect profi le, documented drug interactions, dosage and administration, and future directions of ongoing research. Relevant English language literature was identi-fi ed through searches of NCI, PubMed, ASCO.org and ESMO, ECCO meetings proceedings.

Key Words: Capecitabine;5-FU; taxanes; cytotoxic drugs; breast cancer; colorectal cancer

Running head: Capecitabine and colorectal and breast carcinom

Uporaba kapecitabina za liječenje kolorektalnog karcinoma ikarcinoma dojke– preliminarni rezultati

The role of capecitabine in the colorectal and breast carcinomamanagement – preliminary results

Branka Svetec1, Marica Miščančuk2

1Klinički bolnički centar „Sestre milosrdnice“, Klinika za onkologiju i nuklearnu medicinu, Zagreb, Vinogradska 291University hospital Centre „Sestre milosrdnice“, Clinic for Oncology and Nuclear medicine, Zagreb, Vinogradska 292Škola za medicinske sestre Vrapče, Zagreb, Bolnička cesta 32

Received November 2nd 2011; Accepted November 22nd 2011

Uvod

Kapecitabin je fl uoropyrimidine karbamat, nov lijek za oralnu uporabu. Absorbira se u gastrointestinalnom traktu, metabolizira se u jetri, gdje se pretvara u 5�-deoxy-5-fl uorocytidine (5�DFCR) te zatim u 5�-deoxy-5-fl uorouridine (5 –DFUR). Djelovanje lijeka oponaša djelova-nje 5-FU kada se taj rabi kao kontinuirana infuzija, a kon-centrira se u tumorskom tkivu [1]. Lijek je prvo odobren kao

adjuvantna terapija za III. stadij karcinoma debelog crijeva, kao prva linija obrane u liječenju metastatskog karcinoma kolona i metastatskog karcinoma dojke. Djelovanje Kapeci-tabinea istraživalo se i za liječenje solidnih tumora na dru-gim anatomskim lokacijama, posebice u dijelovima gastro-intestinalnog sustava.Članci koji su u znanstvenoj zajednici nebrojeno puta citira-ni objašnjavaju farmakologiju, farmakokinetiku i metaboli-zam, doziranje, sigurnost uzimanja i interakciju kapecitabi-na [1-3].Radi istraživanja pretraživani su anglosaksonski literaturni navodi i citiranost članaka u biomedicinskim bazama poda-taka, i to web-sučelja: PubMed (od 1966. do kolovoza 2007.); Proceedings of the American Society of Clinical Oncology (od siječnja 1995. do kolovoza 2007.). Ključne riječi za pretraživa-nje bile su: capecitabine, Xeloda, Esophageal cancer,gastric cancer, colorectal cancer, biliary tract, gall bladder, liver and

Kapecitabin i karcinom dojke, kolona i rektuma/Capecitabine and breast and colorectal carcinoma 17

pancreatic cancer. Literaturni navodi iz odabranih članaka revidirani su metodom slijepog i neovisnog probira od naj-manje tri autora. Dodatno su zatraženi i dobiveni rezultati vlasnika i proizvođača lijeka (Roche Pharmaceuticals). Stu-dije relevantne za ovo istraživanje izabrane su kao literatur-ni izvori za obrazloženje metoda i rezultata istraživanja, s posebnim naglaskom na klinička istraživanja lijeka, i to II. i III. faze.

Kolon i rektum

Kolorektalni karcinom treći je najčešći dijagnosticirani mali-gni tumor i drugi najčešći uzrok smrtnosti u Europskoj Uniji i u SAD-u [4]. Kirurško je liječenje metoda izbora, a najnoviji rezultati randomiziranih studija verifi ciraju da je stopa izlje-čenja veća od 50%.Recidiv maligne bolesti poslije kirurškog liječenja najveći je problem za ocjenu uspješnosti provedenog liječenja te je najčešći uzrok smrtnog ishoda liječenja. Poslije provede-nog kirurškog liječenja kolorektalnog karcinoma postoje tri (3) indikacije za uporabu sistemske kemoterapije, i to: lokal-no uznapredovala bolest (III. stadij i u izabranim slučajevi-ma II. stadij), recidiv metastaza (IV. stadij), i preoperacijski u izabranih bolesnika. Od 1950. godine 5-fl uorouracil (5-FU) bio je lijek izbora za kemoterapiju kod bolesnika s kolorek-talnim karcinomom. Od 2000. godine u uporabi je nekoliko novih lijekova, a posebice su provođena istraživanja o mo-gućnosti uporabe capecitabinea.

Dojka

Citotoksična kemoterapija u liječenju karcinoma dojke po-čela se upotrebljavati ranih 1970-ih godina. Kemoterapija uporabom alkilitnih lijekova i antimetabolita iregularno se počela rabiti tijekom 1950-ih i 1960-ih godina, a klinička istraživanja ovakve uporabe rezultirala su verifi kacijom da je uporabom ovih lijekova liječenje karcinoma dojke učin-kovito. Lijekovi u uporabi bili su ciklofosfamid, thiotepa, L-phenilalanine, antimetaboliti (5-fl uorouracil, methotrexa-te), alkaloidi (vinkristin i vinblastin) i antitumorski antibiotici (doxorubicin, mitomycin). Kasnih 1950-ih počela je uporaba kombinacija ovih lijekova. Istodobno je u kliničku uporabu uvedena i kombinacija ciklofosfamida, methotrexata, 5-fl u-orouracila, vincristina, prednizona (poznatije kao Coope-rov protokol) i njihovih derivata (CMF i CMFP). Usporedno s razvojem ove CMF kombinacije uvedena je u uporabu i antitumorska antibiotska terapija s doxorubicinom (Adria-mycin, Adria Laboratories, Columbus, OH, USA). Rezultati kliničkih istraživanja verifi cirali su zadovoljavajuće rezulta-te. Doxorubicin također je uporabljen u kombinaciji s cic-lofosfamidom i 5-fl uorouracilom (CAF, FAC). U posljednjem desetljeću 20. stoljeća za potrebe kemoterapeutskog li-ječenja karcinoma dojke razvijena su dva lijeka iz skupine taxena, i to paclitaxel i docetaxel. Taxeni su se proizvodili iz biomase dobivene iz tikovine, a danas se proizvode po-stupkom semisinteze. Prije proizvodnje ovih lijekova sred-nja stopa preživljenja kod bolesnika s karcinomom dojke bila je četiri mjeseca, a njihovom uporabom produljila se na 8 do 12 mjeseci. Tijekom vremena razvijeni su i protokoli koji su uključivali i kombinaciju lijekova, poput antraciklina (doxorubicin i epirubicin), cisplatina i njegivih analoga (car-

boplatin), alkilatnih lijekova (ciclofosfamida), antimetaboli-ta (edatrexate i 5-fl uorouracil), alkaloida (vinorelbin). Danas je za liječenje karcinoma dojke u uporabi vinorelbin. Ovaj je lijek analog norvinblastina i njegova uporaba uspoređu-je sa s djelovanjem vinkristina i vinblastina. Međutim, ovaj lijek uzrokuje znatno manju stopu neželjenih komplikacija (neuropatija). Vinoreblin posjeduje znatan stupanj antitu-morske aktivnosti u protokolima prve linije liječenja meta-statskih tumora dojke, a učinkovitost u djelovanju verifi cira-na je i kliničkim istraživanjima [4,5].Najvažnije dostignuće u razvoju liječenja karcinoma dojke pridonijelo je razumijevanje o uporabi 5-fl uorouracila pri-mjenjivanog u kontinuiranim infuzijama.Osim što je razvoj ovog lijeka omogućio bolje razumijevanje farmakokineti-ke, omogućena je istodobna i združena uporaba nekoliko protokola. Iz ovih razloga razvijeno je nekoliko fl uoropiri-midina za oralnu uporabu. Oni se danas svrstavaju u dvi-je različite skupine. U prvoj skupini nalazi se capecitabine (Xeloda, Roche Pharmaceuticals, Nutley, NJ, USA), lijek se upotrebljava oralno, a u aktivnu supstanciju pretvara se metaboličkim procesima. Oralna uporaba capecitabinea rezultira citotoksičnim koncentracijama lijeka, a koje pre-ma rezultatima provedenih kliničkih istraživanja rezultiraju smanjenjem tumorske aktivnosti. Drugi protokol koji uzro-kuje nastanak kronične koncentracije aktivnog fl uoropira-midina uključuje kombinaciju 5-fl uorouracila s inhibitorom ili s dihidropirymidin dehidrogenazom (DPD), tj. enzimom odgovornim za katabolizam 5-fl uorouracila. DPD inhibitori, kao što su eniluracil ili uracil, omogućuju cjelovitu bioakti-vaciju 5-fl uorouracila, tako da oralna uporaba omogućuje brzo djelovanje 5-fl uorouracila. U nekoliko kliničkih istraži-vanja II. faze, učinkovito djelovanje 5-fl uorouracila verifi ci-rano je u rasponu od 20% do 40%.Danas se istražuje i učinkovitost novih lijekova i to analoga camptotecina i lijekova koji djeluju različitim mehanizmima [5].

Adjuvantna kemoterapija

Adjuvantna kemoterapija danas je standard u liječenju vi-sokorizičnih bolesnika, kod kojih je moguće izvršiti zado-voljavajuće kirurško uklanjanje, i to zato što u 50 do 60% ovakvih bolesnika u poslijeoperacijskom tijeku liječenja do-lazi do razvoja recidiva bolesti [5]. Iako je 5-FU/LV tijekom godina bio standard u liječenju kolorektalnog karcinoma, danas se provode istraživanja u svrhe ocjenjivanja učinko-vitosti novih terapeutskih kombinacija za liječenje maligne bolesti debelog crijeva. Uporaba oralnih kemoterapeutika ima prednosti u odnosu na 5-FU/LV, i to zbog mogućnosti oralne uporabe koja je metoda izbora kod bolesnika s ma-lignom bolešću. Stoga je potrebno kontinuirano istraživati mogućnosti uporaba capecitabinea.Zbog potrebe dodatnog razjašnjenja u razlikama u učin-kovitosti parenteralne i oralne uporabe kemoterapeutika provedena je randomizirana, multicentrična, višenacional-na studija naziva „Xeloda in Adjuvant Colon Cancer Thera-py“. Istraživanjem se utvrđivala razlika u djelovanju između 5-FU/LV i oralne uporabe capecitabinea kod bolesnika s III. stadijem kolorektalnog karcinoma. Provedena je i studija koja je uključivala 1987 bolesnika (N = 1987) u 164 bolnice iz

18 Kapecitabin i karcinom dojke, kolona i rektuma/Capecitabine and breast and colorectal carcinoma

cijelog svijeta; 993 bolesnika randomizirana su u svrhe istra-živanja djelovanja capecitabina, 974 bolesnika randomizira-na su za svrhe uporabe Mayo-Klinike-protokola od 5-FU/LV. Srednja vrijednost preživljavanja bolesnika iznosila je tri (3) godine, i to kod obje grupe ispitanika/bolesnika. Zaključe-no je da ne postoji razlika između uporabe capecitabinea i 5-FU/LV [6]. Studija koja je istraživala tzv. FLOX protokol, u kojem je u uporabi bolus umjesto infuzije 5-FU, verifi cirala je smanjenje mogućnosti stvaranja metastaza u usporedbi s uporabom 5-FU/LV kod bolesnika kod kojih je verifi ciran II. i III. stadij bolesti [7]. Smanjena toksičnost kapecitabinea u odnosu na 5-FU/LV i zamjena kapecitabinea za 5-FU/LV u FOLFOX istraživanju predmet su daljnjih istraživanja.

Kemoterapija i uznapredovala bolest

Istraživanja provedena radi prikupljanja novih spoznaja o djelovanju 5-FU kemoterapetskog protokola kod bolesnika kod kojih je verifi cirano postojanje uznapredovale bolesti, tj. bolesti bez mogućnosti kirurškog liječenja, verifi cirala su samo djelomično zadovoljavajuće rezultate, bez mogućno-sti stopa produljenja životnog vijeka i poboljšanja stupnja kvalitete života. Verifi cirano je poboljšanje u vidu produlje-nja tijeka vremena od započinjanja liječenja do pojave reci-diva ili metastaza osnovne bolesti uz pojavnost lako pod-nošljivih neželjenih učinaka.Srednje vrijeme preživljavanja produljilo se s 12 mjeseci u studijama iz 1990. godine do 20 mjeseci u studijama koje su provedene 2003. godine, uz istodobno povećanje stup-nja preživljavanja. Izbor protokola liječenja kolorektalnog karcinoma ovisan je o mnogobrojnim čimbenicima. Rezul-tati istraživanja preporučuju uporabu kombinacije dvaju ili više lijeka u bolesnika kod kojih je verifi cirano postojanje agresivne vrste malignog tumora i koji izravno utječe na pojavnost simptoma, kod bolesnika kod kojih je verifi cira-no postojanje jetrenih i plućnih metastaza, a koje se mogu kirurškim postupcima ukloniti. Provedena istraživanja naj-višeg stupnja važnosti, a koja su istraživala učinkovitost ca-pecitabinea u odnosu na 5-FU/LV u liječenju kolorektalnog karcinoma uključivala su i istraživanje učinkovitosti i novih lijekova. Primjerice, Oxaliplatin je učinkovit u združenom djelovanju s 5-FU, II. faza studije, bez znatnije pojave ne-željenih učinaka [8, 9]. Nadalje, klinička istraživanja III. faze provedena su i za određivanje učinkovitosti CapeOxa u lije-čenju metastaza kolorektalnog karcinoma. Kao i u istraživa-njima monoterapijskih protokola liječenja, navedene studi-je istraživale su prednosti i nedostatke CapeOxa. Istraživa-nja naziva „Three Regimens on the Eff ect of Eloxatin (TREE)“ i „XELOX-1/NO16996“ uspoređivala su rezultate sigurnosti i učinkovitosti XELOX-a i FOLFOX-a. U TREE istraživanju o učinkovitosti oxaliplatina uspoređuju se rezultati združene uporabe navedenog lijeka s 5-FU ili capecitabineom kada je on u oralnoj uporabi. Opisanim istraživanjima po stupnju značajnosti pridružuje se i XELOX-1 studija u kojoj se istra-žuje učinkovitost djelovanja FOLFOX-a s XELO-om.Usporedbom rezultata verifi ciranih u tri navedene studije zaključuje se kako bevacizumab združen sa irinotecan/5-FU kemoterapeutikom poboljšava stope preživljavanja. Ova su istraživanja provedena radi dokazivanja korisnosti združe-nog djelovanja bevacizumaba i oxaliplatinske kemoterapi-

je. Rezultati studije TREE 1 (prije uvođenja bevacizumaba), predstavljala je istraživački II. fazu, i to radi određivanja ra-zlike u učinkovitosti, srednja stopa preživljavanja iznosila je 19.2 mjeseca za FOLFOX, 17.9 mjeseci za bolus 5-FU/oxali-platin (bFOL) i 17.2 mjeseci za CapeOX (XELOX). Dodavanje bevacizumaba (TREE 2 studija) uzrokuje povećanje stope preživljavanja na 26.0, 20.7 i 27 mjeseci, ali češća je pojava neželjenih nuspojava kao što su hipertenzija, usporeno za-rastanje rane i perforacije crijeva.Kliničko istraživanje III XELOX-1 verifi ciralo je srednju vrijed-nost produljenja preživljvanja, kada je uporabljen XELOX sa ili bez združene uporabe bevacizumaba, što je istovjet-no s rezultatima uporabe FOLFOX4 sa ili bez bevacizuma-ba (7.9 u odnosu na 8.5 mjeseci). Srednja vrijednost duljine preživljavanja uspoređivanjem uporabe XELOX-a u odnosu na FOLFOX4, iznosila je 18.6 prema 17.5 mjeseci. Neželje-ne nuspojave, kao što su neutropenija i tromboemboličke komplikacije bile su češće kada je u uporabi FOLFOX4 u od-nosu na XELOX.

Združena uporaba kapecitabina i irinotecana

Irinotecan, topoisomeraze i inhibitor za uporabu je odobrio Federal Drug Administration (FDA) u združenom djelovanju s 5-FU kao lijek izbora za liječenje metastatskog kolorektal-nog karcinoma [11]. Zbog opisanih zadovoljavajućih učina-ka o mogućnosti izmjene capecitabinea umjesto 5-FU/LV protokola, najnovija istraživanja ispitivala su učinkovitost združene uporabe irinotecana i capecitabina.Rezultati kliničkih istraživanja I. faze preporučuju intraven-sku uporabu irinotecana 250-300mg/m2 prvog dana, zdru-ženo s capecitabineom 1000mg/m2 u 14 dana, i to u ciklu-su od 21 dan. U nedavno završenom multicentričnom kli-ničkom istraživanju (II. faza), gdje su ispitanici bolovali od neliječenog metastatičnog kolorektalnog karcinoma, upo-rabljena je doza capecitabinea od 1250 mg/m2 dvaput na dan (postupno smanjena na 1000 mg/m2) s irinotecanom 300 mg/m2 (postupno smanjena na 240 mg/m2) ili s isto-vjetnom dozom capecitabinea s irinotecanom 150 mg/m2 (postupno smanjena na 120 mg/m2) [12]. Srednje vrijeme zadovoljavajućeg početka djelovanja na terapiju iznosilo je 47% kod uporabe većih doza irinotecana u odnosu na 44% kada je bila uporabljena manja doza. Srednje vrijeme pro-gresije/pogoršanja bolesti iznosilo je 8.3 mjeseca u odnosu na 7.6 mjeseci, s boljim rezultatima kada je u uporabi bila veća doza irinotecana.Najčešće zabilježene neželjene posljedice bile su proljevi, mučnine, astenija, abdominalni progredirajući bolovi, alo-pecija i sindrom šaka-stopalo.Incidencija neutropenija u znatno se umanjila kada je doza smanjena. Analiza kvantitete i kvalitete gastrointestinalnih neželjenih posljedica kod bolesnika od 65 godina staro-sti verifi cirala je kako veličina doze ne utječe na pojavnost simptoma. Dva klinička istraživanja verifi ciraju istovjetne rezultate [13,14].Kliničko istraživanje (BICC-C) verifi ciralo je učinkovitost združenog djelovanja irinotecana i kelecoxiba u odnosu na kapecitabin i irinotecan (CapeIri) [15, 16].

Združena uporaba kapecitabina i ciljane terapije


Posljednjih godina lijekovi iz skupine ciljanih preparata odobreni su za uporabu u svrhu liječenja kolorektalnog kar-cinoma, ali stalno se istražuje učinkovitost novih preparata iz ove skupine [17-19]. Lijekovi ove grupe imaju višestruke mehanizme djelovanja, uključujući vezivanje i aktiviranje receptora, kao i blokiranje receptora uzrokujući inhibiciju receptora prijemljivih za tirozin kinazu.

Združeno djelovanje oralne citotoksične terapije s VEGF inhibitorima

Bevacizumab, monoklonalno antitijelo koje djeluje protiv VEGF-A, koji aktivira receptore VEGF, prvi je lijek koji je do-bio međunarodnu dozvolu za kliničku uporabu u svrhe lije-čenja metastatskog kolorektalnog karcinoma.Prva klinička istraživanja provedena su radi iznalaženja pra-vilne uporabe bevacizumaba kao sastojka za infuzijske te-rapije. Najnovija klinička sitraživanja opisuju zadovoljavaju-će rezultate združenog djelovanja bevacizumaba i oralno uporabljenog fl uoropyrimidina. U kliničkom istraživanju (III. faza), naziva „III XELOX-1/NO16966“, Saltz i suradnici [20, 21] randomizirali su 1401 ispitanika koji su liječeni FOLFOX-om 4 u kombinacija s bevacizumabom u dozi od 5 mg/kg (n = 349), zatim FOLFOX-om 4 u kombinaciji s placebom, sva-kodnevno 14 dana (n = 351), CapeOx-om u kombinaciji s bevacizumabom 7.5 mg/kg (n = 350) ili CapeOx s placebom (n = 350). Nema statistički znatnih različitosti u rezultatima kada je u uporabi bio bevacizumab u kombinaciji s CapeOx ili s FOLFOX-om 4. U jednom od novijih kliničkih istraživa-nja (randomizirana studija - II. faza), istraživanje je učinjeno na bolesnicima kod kojih nije provedeno nikakvo liječenje metastatskog kolorektalnog karcinoma, a uspoređivala se učinkovitost CapeOxa s bevacizumabom u dnevnoj dozi od 7.5 mg/kg i CapeIri-a s identičnom dozom bevacizuma-ba koji su davani tijekom tri tjedna [22]. U istom kliničkom istraživanju (randomizirana studija, II. faza), kod bolesni-ka s neliječenim kolorektalnim karcinomom istraživano je djelovanje CapeOxa s bevacizumabom u dozi od 7.5 mg/kg, prvog dana, i CapeIri-ja s istom dozom bevacizumaba uporabljenog svaka tri tjedna [22]. Danas su u tijeku klinič-ka istraživanja o učinkovitosti capecitabinea u združenom djelovanju s oxaliplatinom i bevacizumabom [23]. U istraži-vanje je uključeno 185 bolesnika, a zadovoljavajući rezulta-ti liječenja verifi cirani su kod 49% bolesnika koji su liječeni oxaliplatinom. Podaci o toksičnosti lijeka (neželjeni učinci) zabilježeni su kod 13% bolesnika. Verifi ciran je period pre-življenja od 6 mjeseci, a taj podatak upućuje kako su ove kombinacije lijekova zadovoljavajuća zamjena za infuzij-sku terapiju u svrhe liječenje kolorektalnog karcinoma [23]. Istraživano je i združeno djelovanje CapeIri-ja i Cetuximaba (IgG monoklonalno antitijelo) kao prva linija kemoterapije (multicentrična studija, II. faza, 46 bolesnika) [24]. Bolesnici su liječeni uporabom cetuximaba (početna doza: 400 mg/m2; doza održavanja: 250 mg/m2). Tijekom terapije stupanj kvalitete života bolesnika nije se promijenio. Zabilježeno je postojanje nuspojava, i to: neutropenija (24.6%), (17.4%), osip (17,4%), povraćanje (8.7%), astenija (7.2%), dehidracija (7.2%), šaka-stopalo kožna reakcija (7.2%), mučnina (5.8%), alergijske reakcije (4.3%).Odluka o uporabi vrste prve linije kemoterapije kod bole-snika s uznapredovalim kolorektalnim karcinomom ovisi o

mnogobrojnim čimbenicima. Rezultati istraživanja prepo-ručuju uporabu združene kemoterapije, i to dva ili više ke-moterapeutika.Uporaba kemoterapije samo jednim lijekom preporučuje se kod bolesnika sa znatnim komorbiditetom i/ili verifi cira-nim postojanjem multiplih metastaza [25].Capecitabine je osnovni fl uoropyrimidinski preparat koji je u uporabi kod bolesnika sa kolorektalnim karcinomom, a potrebno je primijeniti združenu kemoterapiju.

Druga linija kemoterapijskog liječenja

Podjednaka učikovitost CapeOx-a i FOLFOX-a 4 kao prve linije kemoterapijskog liječenja metastatske bolesti poslje-dično je uzrokovala provođenje istraživanja učinkovitosti ove kombinacije lijekova kao druge linije kemoterapijskog liječenja, a poslije uporabe irinotecana. Provedeno je ran-domizirano kliničko istraživanje (III. faza) na 610 bolesnika, 87 centara, 19 zemalja kako bi se verifi cirala učinkovitost CapeOxa u usporedbi s FOLFOX-om4 [26]. Uzimajući u raz-matranje rezultate svih učinjenih kliničkih istraživanja, po-javnost neželjenih posljedica gotovo je istovjetna kod upo-rabe CapeOxa i FOLFOX-a4 (20% u odnosu na 13%). Teme-ljem navedenih rezultata može se zaključiti da se CapeOx i FOLFOX4 mogu rabiti kao lijekovi druge linije kemoterapije u svrhe liječenja kolorektalnog karcinoma. Kod većine bo-lesnika s uznapredovalim kolorektalnim karcinomom, po-slije provedene opisane kemoterapije treba nastaviti lije-čenje uporabom dodatnih kemoterapijskih protokola [27]. Chong i suradnici objavili su rezultate o združenoj uporabi capecitabinea i mitomycina C kao treće linije kemoterapije kod bolesnika s metastatskim kolorektalnim karcinomom koji su rezistentni na uporabu fl uorouracila i irinotecana [28]. Do danas nije pronađena idealna metoda uporabe ci-totoksičnih lijekova za liječenje kolorektalnog karcinoma. Postoje klinička istraživanja u kojima se ispitivalo djelova-nje pojedinačne u odnosu na združenu kemoterapiju koja je sadržavala uporabu capecitabinea, irinotecana i oxali-platina u liječenju kolorektalnog karcinoma. Rezultati na-vedenih istraživanja verifi ciraju da ne postoji znatna razlika u preživljenju bolesnika kada je u uporabi pojedinačna ili združena kemoterapija [29].

Uporaba capecitabinea kod bolesnika s metastatskim kolorektalnim karcinomom i resektabilnim jetrenim metastazama

Capecitabine se, prema rezultatima kliničkih istraživanja, može uporabiti kod bolesnika koji imaju metastaze u jetre-nom parenhimu uz primarni kolorektalni karcinom [30]. U najcitiranijom kliničkom istraživanju vezanom za navedenu problematiku bolesnici su bili razvrstani u tri grupe. U prvu grupu svrstani su bolesnici s neresektabilnim metastazama koje nisu nužno bile lokalizirane u jetri i liječeni su capeci-tabinom (2000mg/m2 tijekom prvog i četrnaestog dana) i oxaliplatinom (130 mg/m2 četvrtog i prvog dana) svaka 3 tjedna u 8 ciklusa. U drugu grupu svrstani su bolesnici kod kojih je verifi cirano postojanje metastaza u jetrima koje se ne mogu kirurški ukloniti. U treću grupu svrstani su bole-snici s resektabilnim metastazama u jetrima. U svim trima navedenim grupama bolesnika u uporabi je bila istovjetna


kemoterapija. Toksičnost CapeOxa nije se razlikovala od opisanih rezultata u drugim studijama i nalazila se u raspo-nu od 47% do 59%.

Oralna terapija za liječenje karcinoma rektuma

Danas je 5-FU u uporabi za liječenje bolesnika s uznapre-dovalim stadijem kolorektalnog karcinoma. Temeljem re-zultata provedenih kliničkih istraživanja, oralna uporaba fl uoropyrimidin capecitabina moguća je dobra zamjenska terapija za 5-FU, i to iz nekoliko razloga. Terapija oralnom uporabom capecitabinea sigurnija je za uporabu. Sinergič-ko djelovanje capecitabina učinkovitije je u združenoj upo-rabi s radioterapijom, jer timidin fosforilaza povećava učin-kovitost capecitabinea unutar malignih stanica tumora [31]. Preoperacijska uporaba kemoradijacijske terapije uzrokuje umanjenje veličine tumora i olakšava uklanjanje tumora uz mogućnost očuvanja sfi nkternog aparata završnog dijela debelog crijeva [31-33]. Najnovija klinička istraživanja usre-dotočena su na preoperacijsku, združenu uporabu capeci-tabinea i kemoterapije, ili capecitabinea i radijacijske terapi-je. Kliničko istraživanje koje se upravo provodi (II. faza) u 11 kliničkih bolnica u Republici Njemačkoj istražuje vrijednost združene uporabe CapeOxa i radioterapije u 110 bolesnika s karcinomom rektuma [34].Prvi rezultati navedenog istraživanja upućuju da je ova kombinacija učinkovita u liječenju karcinoma debelog cri-jeva te su preporučili provođenje kliničkog istraživanja u III. fazi. U istovjetnom istraživanju o svrsishodnosti capecitabi-nea, Chau i suradnici [35] ispitivali su učinak capecitabinea u 77 bolesnika, kod kojih je magnetskom rezonancijom ve-rifi cirano postojanje kolorektalnog karcinom slabe progno-ze. Istraživali su protokol liječenja združenom uporabom capecitabinea i oxaliplatina, koji je primjenjivan u dozi sva-ka 3 tjedna u 12 tjedana.Provedena su i istraživanja o učinkovitosti združene upora-be capecitabinee i kemoterapije. Protokol liječenja učinjen je tako da je poslije 6 tjedana provođenja kemoradijacije kod bolesnika učinjena radikalna resekcija oboljelog dijela debelog crijeva. Poslijeoperacijska kemoterapija uporabom capecitabine trajala je 12 tjedana. U istraživanje je uklju-čeno 67 bolesnika, a prije uporabe kemoterapije svi su bili operacijski liječeni. Patološki uzorci tkiva poslije provedene terapije, pokazivali su potpuni izostanak tumorskih stanica u 24% slučajeva, a kod 48% bolesnika verifi cirano je posto-janje mikroskopskih rezidua. U usporedbi s početnim MRI snimkama, kod 76% bolesnika verifi cirano je smanjenje veličine tumora. Vrijeme praćenja svih bolesnika bilo je 23 mjeseca, a stopa preživljenja iznosila je 87%. Tijekom pro-vođenja kemoradijacije neželjeni simptomi bili su neutro-penija, gastrointestinalni bolovi, kožne promjene i genito-urinarni poremećaji. Na temelju ovakvih rezultata danas je u tijeku multicentrično randomizirano istraživanje koje de-taljno proučava djelovanje ovog protokola s i bez uporabe cetuximaba. Do danas nije točno verifi cirano koja je kom-binacija kemoterapeutika i radijacijskog protokola liječenja najučinkovitija. Zato su danas u tijeku klinička istraživanja o učinkovitosti oralne kemoterapije u svrhe liječenja resekta-bilnog kolorektalnog karcinoma, i to II. i III. stupnja. Danas se provodi randomizirana studija (III. faza), u kojoj se uspo-

ređuje učinkovitost djelovanja preoperacijske radioterapije u kombinaciji s capecitabineom u odnosu na učinkovitost radioterapije u kombinaciji s kontinuiranom infuzijom 5-FU s ili bez oxaliplatinoma.Krajnji cilj ovog istraživanja uključivanje je 1606 bolesni-ka uz kontrolu veličine tumora u tri godine. Rezultati ovog istraživanja verifi cirat će učinkovitiju uporabu CapeOxa i FOLFOX-a, s ili bez dodatne uporabe bevacizumaba u posli-jeoperacijskom liječenju.

Pomoćna oralna kemoterapija za liječenje kolorektalnog karcinoma

Lokalni recidiv kolorektalnog karcinoma poslije kirurškog liječenja velikj je problem u cjelovitosti liječenja kolorektal-nog karcinoma. Temeljem opisanih rezultata, randomizira-nih istraživanja, capecitabin se sigurno može uporabiti tije-kom poslijeoperacijskog liječenja. U svrhe bolje verifi kacije učinkovitosti samostalne uporabe ili pak združene uporabe capecitabinea s drugim kemoterapeuticima u svrhe liječe-nja kolorektalnog karcinoma potrebno je stalno provoditi nova prospektivna istraživanja. Posebice se ovo odnosi na iznalaženje znanstveno utemeljenih dokaza o učinkovito-sti samostalnog djelovanja kemoterapeutika u odnosu na združeno djelovanje kemoterapeutika. Ovakav zaključak potvrđuju i rezultati kliničkog istraživanja CAIRO (najnovije istraživanje), u kojem se verifi cira postojanje boljih rezulta-ta združene uporabe kemoterapeutika, a koji se odnose na učinkovitost prve linije liječenja [29].

Uporaba kapecitabina

U svom izvornom obliku capecitabine je u cijelosti inak-tivan. Nasuprot 5-fl uorouracil (5-FU), capecitabin se brzo absorbira kao inaktivna molekula, koja prolazi kroz enzi-matsku pretvorbu u trostupanjskom procesu; treći i završ-ni stupanj pretvorba je u 5-FU uz pomoć timidin fosforila-ze, enzima čija je koncentracija znatno veća u tumorskom negoli u normalnom, okolnom zdravom tkivu[36]. Upravo ovo svojstvo capecitabinea uzrokuje bolju učinkovitost u odnosu na djelovanje 5-FU. Preporučljiva je dozaža za uporabu monoterapije capecitabinom protokol: dva tjed-na kontinuiranog davanja lijeka, zatim tjedan bez davanja lijeka. Standardna početna doza iznosi 1250mg/m2 dvaput dnevno. Reducirana početna doza (950mg-1000mg/m2 dva puta dnevno) u uporabi je kod bolesnika s poremećenom bubrežnom funkcijom (kreatinin klirens 30-50 mL/minute). Slična dozaža lijeka preporučljiva je za uporabu kod bole-snika starije životne dobi koji često imaju smanjene vrijed-nosti klirens kreatinina, te kod bolesnika kod kojih su verifi -cirani psihijatrijski poremećaji. Toksičnost lijeka smanjuje se kod oralne uporabe. Nadalje, analiza rezultata objavljenih studija III. faze, najvišeg stupnja važnosti, primjerice, III. faza Europske studije, pokazuju kako oralna uporaba capecita-binea ne zahtijeva od bolesnika česte kontrolne liječničke preglede, manje je neželjenih komplikacija koje zahtijevaju uporabu vrlo skupih lijekova kao što su antigljivični antibi-otici i antiemetici [37]. Zaključno, za uporabu oralnog ca-pecitabinea potrebna su znatno manja fi nancijska sredstva nego što iziskuje parenteralna uporaba 5-FU/LV.


Projekt Onkološko-hematološkog društva Hrvatske udruge medicinskih sestara [HUMS]- KROZ OČI BOLESNIKA –

Prema rezultatima svih navedenih studija (klinička istraži-vanja) vidljivo je da je sve više onkoloških bolesnika na pe-roralnoj kemoterapiji, te da su bolesnici koji se liječe upo-rabom peroralne kemoterapije svakodnevno u stalnom i izravnom kontaktu sa medicinskom sestrom. Rezultatima opisanih studija verifi cirano je i da bolesnici koji su u bli-skom svakodnevnom kontaktu s medicinskom sestrom zadovoljavajuće podnose spoznaju o postojanju maligne bolesti. Nadalje, medicinska sestra, kao član multidiscipli-narnog onkološkog tima, obavlja i visokospecifi čne radne aktivnosti, kao što su: provodi mjere za povećanje stupnja suradljivosti bolesnika (uzimanje lijeka prema propisanoj dozi i vremenu), u bolesnika se povećava svijest o nastanku mogućih neželjenih posljedica pri uzimanju lijeka (nuspoja-ve), u slučaju nastanka neželjenih posljedica objašnjava od koga, kada i kako je najbolje zatražiti pomoć, svakodnevno daje savjete kako najučinkovitije provoditi terapiju.Radi verifi kacije navedenih i općeprihvaćenih spoznaja od 22. svibnja 2009. godine do 6. svibnja 2011. godine, Onko-loško-hematološka sekcija Hrvatske udruge medicinskih sestara [HUMS] provela je projekt pod naslovom „KROZ OČI BOLESNIKA“.Projekt je imao opći i specifi čne ciljeve. Opći cilj projekta bio je poboljšanje stupnja informiranosti bolesnika i otvo-renosti u komunikaciji između bolesnika i zdravstvenog djelatnika, te između zdravstvenih djelatnika unutar multi-disciplinarnog tima (doktor-sestra, sestra-sestra). Specifi čni ciljevi podijeljeni su u dvije skupine (medicinske sestre; bo-lesnici), i to:Specifi čni ciljevi projekta za medicinske sestre:

medicinska sestra kao aktivan član onkološkog tima • istražuje mogućnosti i metode praćenje bolesnika (Dnevnik liječenja);istraživanje učinkovitosti metoda za prepoznavanje po-• tencijalno ‘ranjivih’ bolesnika;istraživanje učinkovitosti razmjene iskustava o terapiji; • metodama edukcije poboljšava suradnju između člano-va onkološkog tima.

Specifi čni ciljevi projekta za bolesnike:edukacija o terapiji (naglasak na važnosti pravilnog do-• ziranja);iznalaženje najboljih metoda za potporu u terapiju (spe-• cijalizirana sestra kojoj se može obratiti);mogućnost samoprocjenjivanja (upisivanje nuspojava u • dnevnik liječenja) - minimiziranje ili uklanjanje nuspoja-va, defi niranje želja i posebnosti bolesnika i uklanjanje strahova

Metodologija projekta bila je četverostupanjska [I-IV], i to:I) Edukacija sestara:

O osnovama i specifi čnostima bolesti –O djelovanju propisanih terapeutskih postupaka –O Xelodi i mogućim nuspojavama –O komunikacijskim vještinama –

II) Podjela „Dnevnika liječenja“ bolesnicima i edukaci-ja bolesnika o vrsti i načinu primjene terapije. Edukci-ja je provođena usmenim izlaganjima, i to uporabom priručnika naslova „Kroz oči bolesnika - informacije za bolesnika“ (Slika 1).

III) Upisivanje svih relevantnih podataka o bolesniku u tzv. kontaktnu tablicu/evidencijski listić (slika 2).

IV) Otvaranje besplatne telefonske linije za potrebe korištenja „kontakt-telefona“ radi objašnjavanja nastalih nejasnoća dok je bolesnik na kućnom režimu liječenja. U istraživanje je uključeno 11 zdravstvenih ustanova, a ukupno je uključeno 556 bolesnika (slika 3).

Prema anatomskoj lokalizaciji tumora, od 556 uključenih bolesnika kod 76% (422 bolesnika) od ukupnog broja bo-lesnika maligni tumor bio je lokaliziran na debelom crijevu, kod 20% (112 bolesnika) na dojkama., kod 3% (17 bolesnika) na drugim anatomskim lokacijama, a kod 1% (5 bolesnika) tumor je bio nepoznate lokacije (Slika 4).U projektu je u bolesnika s malignim tumorom dojke pre-težno uporabljena monoterapija (70% bolesnika), dok je u bolesnika s malignim tumorom debelog crijeva uporablje-na oralna monoterapija i perenteralna terapija u približno istovjetnom omjeru (52% u odnosu na 48% bolesnika uz veći postotak monoterapije) (tablica 1).Tijekom provođenja projekta u bolesnika s malignim tumo-rom debelog crijeva prosječna dnevna doza kemoterapije tijekom provedenih analiza povećala se (slika 5).Tijekom provođenja projekta u bolesnika s malignim tu-morom dojke prosječna dnevna doza kemoterapije tijekom provedenih analiza povećala se (slika 6).Do danas projekt nije završen jer je prikupljeno 11,5% knji-žica, odnosno, do danas je od 64 bolesnika (ukupan broj 556) prikupljen Dnevnik liječenja (tablica 2).Opisani su rezultati terenskog istraživanja, i to početnog di-jela projekta. Podaci o incidenciji, prevalenciji, vrsti, duljini trajanja, stupnju težine, utjecaju na kvalitetu života i neže-ljenim posljedicama zahtijevaju daljnje prikupljanje poda-taka, parametrijsku analizu, usporedbu dobivenih rezultata s objavljenim rezultatima istraživanja koji su obrazloženi u ovom članku. Unatoč nedovršenosti projekta, zasad su ve-rifi cirani rezultati/zaključci o mogućnostima i potrebi po-boljšanja svakodnevnog rada medicinske sestre u primjeni kemoterapije na onkološkim bolesnicima.

SLIKA 1. Naslovnica priručnika „Kroz oči bolesnika - informacije za bolesnike“.


SLIKA 3. Raspodjela bolesnika i kategorizacija zdravstvenih ustanova uključenih u projekt (prikaz bolesnika u postocima i prema apsolutnom broju).

SLIKA 4. Apsolutni broj, postotak i lokalizacija malignog tumora kod bolesnika uključenih u projekt.

SLIKA 2. Evidencijski listić.

Bolesnici su iskazali visok stupanj suradnje u sudjelova-• nju tijekom provođenja projekta i žele biti informirani o bolesti i terapiji koju primaju;Tijekom provođenja projekta medicinske sestre prihva-• tile su najnovije spoznaje o komunikacijskoj znanosti, metodama komunikacije te djelovanju kemoterapeuti-ka (Xeloda);

Svakodnevnom uporabom naučenih komunikacijskih • vještina znatno je poboljšana komunikacija s bolesni-kom, te su bolesnici iskazivali povećano zadovoljstvo uporabljenim mjerama liječenja.Od početka provedbe projekta produljio se broj ciklusa • capecitabineom i povisila se doza koji bolesnici primaju (pravilno doziranje i duljina liječenja osiguravaju dulje preživljenje bolesnika).


TABLICA 1. Raspodjela uporabljene terapije i anatomska lokacija malignih tumora kod ispitanika.

Kolorektalni rak

Rakdojke Total

Kombinirana terapija 219 33 252

XELIRI + Avastin 86 86

XELOX 59 2 61

XELIRI 47 47

XELOX + Avastin 16 16

Xeloda + kemoth. 8 4 12

FOLFOX 2 2

Xeloda + Avastin 1 2 3

Xeloda + Lapatinib 17 17

XT 7 7

Xeloda monoth. 1 1

Monoterapija 203 79 282

Xeloda monoth. 203 78 281

XT 1 1

TOTAL 422 112 534

SLIKA 6. Povećanje prosječne dnevne doze (mg.) kemoterapije kod bole-snika s malignim tumorom dojke (Xeloda).

SLIKA 5. Povećanje prosječne dnevne doze (mg.) kemoterapije kod bole-snika s malignim tumorom debelog crijeva (Xeloda).

Zaključak i buduća istraživanjaPrema dosad navedenim rezultatima istraživanja vidljivo je da su metode liječenja karcinoma gastrointestinalnog trak-ta tijekom vremena znatno poboljšane.Razvoj fl uoropyrimidin capecitabinea za oralnu uporabu omogućio je proširenje u uporabi kemoterapeutika. Ka-pecitabine je prvi put odobren za kliničku uporabu 2001. godine, i to kao lijek koji je potrebno samostalno uporabi-ti u svrhu liječenja kolorektalnog karcinoma. Odobrenje za uporabu izdano je na temelju objavljenih rezultata dviju multicentričnih, randomiziranih studija III. faze, čiji su rezul-tati verifi cirali poboljšana svojstva i veću sigurnost uporabe capecitabinea, kao prva linija terapije, u odnosu na intra-vensku uporabu bolusa -FU/leucovorin (LV) [38, 39].Tijekom lipnja 2005. godine capecitabine je odobren za lije-čenja trećeg stadija karcinoma kolona. Odobrenje je teme-ljeno na rezultatima randomiziranog kliničkog istraživanja III. faze, tj. XACT (Xeloda kao adjuvantna terapija karcinoma kolona) studija [40]. Danas se kontunirano istražuje učinko-vitost uporabe terapije capecitabineom u kombinaciji sa drugim kemoterapeuticima. Broj ovakvih studija je znatan, ali raznolikost u dozama i protokolu davanja lijeka previše se razlikuje od studije do studije te se usporedba rezulta-ta zasad ne može znanstveno verifi cirati. Prednost uporabe oralne terapije zasad se može verifi cirati u odnosu na po-većanje stupnja kvalitete života. Naime, bolesnici se mogu samostalno dozirati i primjenjivati kemoterapiju obavlja-jućisvakodnevne uvriježene aktivnosti, što, pak, nije slučaj kada kemoterapija mora biti uporabljena parenteralno. U sljedećim kliničkim istraživanjima biti će potrebno verifi ci-rati učinkovitost pojedinih kombinacija oralnih kemotera-peutika koji se koriste u svrhe liječenja kolorektalnog kar-cinoma. Razlozi za uporabu oralne kemoterapije jesu veća sigurnost bolesnika te manja incidencija nuspojava. Danas su mnoge nove kombinacije oralne kemoterapije predmet kliničkih istraživanja. Daljnja istraživanja trebaju biti usmje-rena verifi ciranju novih indikacija za liječenje malignih tu-mora, kao i za verifi ciranje mogućnosti liječenja malignih tumora ostalih organskih sustava. Capecitabine je verifi ci-ran kao lijek znatne učinkovitosti u intravenskoj kemote-rapiji. Cilj daljnjih/novih kliničkih istraživanja verifi kacija je prednosti uporabe capecitabinea u odnosu na pojavnost nuspojava, i to kao najvažnijeg dijela citotoksične terapije.Studija Kroz oči bolesnika - suradnici u projektu: vms. Branka Svetec (KBC Sestre milosrdnice); vms. Dragica Poslek (KBC Zagreb); vms. Snježana Kuševec (KBC Zagreb); vms. Slavica Brebrić (OB Karlovac); s. Maja Ulemek (OB Karlovac); s. Dragica Hajduk (OB Varaždin); vms. Božena Kapitarić (OB Čakovec); s. Božica Šnajdar (OB Koprivnica); vms. Jadranka Vasilj (KB Osijek); s. Ankica Kos (KB Osijek); vms. Tihana Jo-vanović (KBC Split); vms. Nevenka Ninić (OB Šibenik); vms. Sanja Glavić (OB Zadar); s. Anita Smokvina (OB Dubrovnik); vms. Staka Stipaničić (KB Rijeka); vms. Mirjana Cink (KB Rije-ka); s. Loredana Dasko (OB Pula).

TABLICA 2. Evidencija povrata knjižica - „Dnevnik liječenja“

Evidencija povrata knjižica

Podijeljeno Vraćene knjižice % vraćenih

556 64 11,5%


LITERATURA[1] Aja ni J. Re view of ca pe ci ta bi ne as oral treat me nt of gas tric, gas troe-

sop ha geal, and esop ha geal can ce rs. Can cer 2006; 107: 221-31.[2] Wal ko CM, Lin dley C. Ca pe ci ta bi ne: A re view. Clin Ther 2005;27: 23-44.[3] McKen dri ck J, Cout sou ve lis J. Ca pe ci ta bi ne: Eff ec ti ve oral fl uo ro pyri-

mi di ne che mot he ra py. Expe rt Opin Phar ma cot her 2005; 6:1231-9.[4] Je mal A, Sie gel R, Wa rd E, Mur ray T, Xu J, Thun MJ. Can cer sta tis ti cs,

2007. CA Can cer J Clin 2007; 57: 43-66. Kim JG, So hn SK Kim DH. Pha-se II stu dy of do ce taxel and ca pe ci ta bi ne in pa tien ts wi th me tas ta tic or re cur re nt gas tric can cer. On co lo gy 2005;68: 190-5.

[5] Mon ga DK, O’Con ne ll MJ. Sur gi cal ad ju va nt the ra py for co lo rec tal can cer: cur re nt ap proac hes and fu tu re di rec tio ns. Ann Su rg On col 2006; 13: 1021-34.

[6] Scheit hauer W, McKen dri ck J, Beg bie S. Oral ca pe ci ta bi ne as an al ter na-ti ve to IV 5-fl uorouracil-based ad ju va nt the ra py for co lon can cer: sa fe ty re sul ts of a ran do mi zed, pha se III trial. Ann On co l2003; 14: 1735-43.

[7] Twel ves C, Wo ng A, Nowac ki MP. Ca pe ci ta bi ne as ad ju va nt treat me nt for sta ge III co lon can cer. N En gl J Med 2005; 352: 2696-704.

[8] Kueb ler JP, Wiea nd HS, O’Con ne ll MJ. Oxa lip la tin com bi ned wi th week ly bo lus fl uo rou ra cil and leu co vo rin as sur gi cal ad ju va nt che-mot he ra py for sta ge II and III co lon can cer: Re sul ts from NSABP C-07. J Clin On col 2007; 25: 2198-220.

[9] Cas si dy J, Ta ber ne ro J, Twel ves C. XELOX (ca pe ci ta bi ne plus oxa lip la-ti n): Ac ti ve fi r st-li ne the ra py for pa tien ts wi th me tas ta tic co lo rec tal can cer. J Clin On col 2004; 22: 2084-2091.

[10] Ma kat so ris T, Ka lo fo nos HP, Ara van ti nos G. A pha se II stu dy of ca pe ci-ta bi ne plus oxa lip la tin (XE LOX): A new fi r st-li ne op tion in me tas ta tic co lo rec tal can cer. Int J Gas troin te st Can cer 2005; 35: 103-9.

[11] Hoc hster HS, Ha rt LL, Ra ma nat han RK. Sa fe ty and effi ca cy of oxa lip la-tin/fl uoropyrimidine re gi me ns wi th or wit hout be va ci zu mab as fi r st-li ne treat me nt of me tas ta tic co lo rec tal can cer (mCR C):fi nal ana lysis of the TREE-Stu sy. J Clin On col 2006 ASCO An nual Mee ti ng pro cee din gs Pa rt I. (Ju ne 20 Sup pl), vol. 24(185): 2006;3510.

[12] US Food and Drug Ad mi nis tra tion. Iri no te can hydroc hlo ri de injec-tion,20 mg/nL: me di cal ra tio na le. Avai lab le at: http: //www.fda.gov/ohrms/dockets/dockets/05p0496/05p-0496-cp00001-02-Atta-chment-01-vol1.pdf. [Ac ces sed Oc to ber 18, 2007].

[13] Ba jet ta E, Di Bar to lo meo M, Ma ria ni L. Ran do mi zed mul ti cen ter pha-se II trial of two diff e re nt sche du les of iri no te can com bi ned wi th ca-pe ci ta bi ne as fi r st-li ne treat me nt in me tas ta tic co lo rec tal car ci no ma. Can cer 2004; 100: 279-87.

[14] Grot hey A, Jor dan K, Kel lner O. Ran do mi zed pha se II trial of ca pe ci ta-bi ne plus iri no te can (Ca pI ri) vs cape ci ta bi ne plus oxa lip la tin (Ca pOx) as fi r st-li ne the ra py of ad van ced co lo rec tal can cer (ACRC). Proc Am Soc Clin On col 2003; 22: 1022.

[15] Mic ha la ki V, Gen na tas C, Gen na tas S. Fir st-li ne che mot he ra py wi th iri-no te can plus ca pe ci ta bi ne for ad van ced co lo rec tal can cer.J Clin On-col (Mee ti ng Ab strac ts) 2007; 25: 14602.

[16] Fuc hs C, Mar sha ll J, Mit che ll E. Upda ted re sul ts of BICC-C stu dy com-pa ri ng fi r st-li ne iri no te can/fl uoropyrimidine com bi na tio ns wi th or wit hout ce le coxib in mCRC: Up da ted effi ca cy da ta. Prog ram and ab-strac ts of the 43rd Ame ri can So cie ty of Cli ni cal On co lo gy An nual Mee ti ng: Chi ca go, Il li nois. Ab stra ct 4027; 2007.

[17] Fuc hs C, Mar sha ll J, Mit che ll E. A ran do mi zed trial of fi r stli ne iri no te-can/fl uoropyrimidine com bi na tio ns wi th or wit hout ce le coxib in me-tas ta tic co lo rec tal can cer (BICC-C). Prog ram and ab strac ts of the 42nd An nual Mee ti ng of the Ame ri can So cie ty of Cli ni cal On co lo gy: At lan-ta, Geor gia. Ab stra ct 3506; 2006.

[18] Cap de vi la J, Men dez G, Ma ca rul la T, Ra mos FJ, Ca sa do E, Ta ber ne ro J. New ap proac hes in syste mic treat me nt of ad van ced co lo rec tal can-cer: The mo le cu lar tar ge ts era. Expe rt Rev An ti can cer Ther 2007; 7: 1027-1041.

[19] Ada ms R, Maug han T. Pre dic ti ng res pon se to epi der mal growth fac-tor re cep to r-tar ge ted the ra py in co lo rec tal can cer. Expe rt Rev An ti-can cer Ther 2007; 7: 503-18.

[20] Sor scher SM. Bio lo gi cal the ra py up da te in co lo rec tal can cer. Expe rt Opin Biol Ther 2007; 7: 509

[21] Sal tz L, Clar ke S, Dia z-Ru bio E. Be va ci zu mab (Bev) in com bi na tion wi-th XELOX or FOL FOX4: Effi ca cy re sul ts from XE LOX-1/NO16966, a ran-do mi zed pha se III trial in the fi r st-li ne treat me nt of me tas ta tic co lo-rec tal can cer (MCRC). Prog ram and ab strac ts of the 2007 Ame ri can So cie ty of Cli ni cal On co lo gy Gas troin tes ti nal Can ce rs Sympo sium: Or lan do, Flo ri da. Ab stra ct 238;2007.

[22] Sal tz L, Clar ke S, Dia z-Ru bio E. Beva ci zu mab (Bev) in com bi na tion wi th XELOX or FOL FOX4: up da ted effi ca cy re sul ts from XE LOX-1/NO16966, a ran do mi zed pha se III trial in fi r st-li ne me tas ta tic co lo rec tal can cer.

Prog ram and ab strac ts of the 43rd Ame ri can So cie ty of Cli ni cal On co-lo gy An nual Mee ti ng: Chi ca go, Il li nois.Abstract 4028; 2007.

[23] Schmie gel W, Rei nac he r-Schi ck A, Freier W. Com pa rab le sa fe ty and res pon se ra te wi th be va ci zu mab in com bi na tion wi th ca pe ci ta bi ne/oxalipla tin (Ca pOx/Bev) ver sus ca pe ci ta bi ne/irinotecan (Ca pI ri/Bev) in ad van ced CRC (mCR C): A ran do mi zed pha se II stu dy of the AIO GI tu mor stu dy group. Prog ram and ab strac ts of the 43rd Ame ri can So cie ty of Cli-ni cal On co lo gy An nual Mee ti ng: Chi ca go, Il li nois. Ab stra ct 4034; 2007.

[24] Ra ma nat han RK, Ra ja se nan K, Cran da ll T, Ba la ban EP.Pha se II stu dy of the A-ICOX re gi men [be va ci zu mab (Bev),weekly in ter mit te nt ca pe-ci ta bi ne (Cap) and oxa lip la tin (Ox)] for un trea ted ad van ced co lo rec-tal can cer (CRC). Prog ram and ab strac ts of the 43rd Ame ri can So cie ty of Cli ni cal On co lo gy An nual Mee ti ng;Ju ne 2-4, 2007; Chi ca go, Il li nois. Ab stra ct 4092.

[25] Car twrig ht TH, Kuefl er P, Co hn A. Re sul ts of a pha se II trial of ce tuxi-mab + XELIRI as fi r st-li ne the ra py of pa tien ts wi th ad van ced and/or me tas ta tic co lo rec tal can cer. Prog ram and ab strac ts of the 43rd Ame-ri can So cie ty of Cli ni cal On co lo gy An nual Mee ti ng;Ju ne 2-4, 2007; Chi ca go, Il li nois. Ab stra ct 4094.

[26] Schmo ll HJ, Sar ge nt D. Sin gle age nt fl uo rou ra cil for fi r st-li ne treat me nt of ad van ced co lo rec tal can cer as stan da rd? Lan cet 2007;370: 105-7.

[27] Rot hen be rg ML, Na var ro M, But ts C. Pha se III trial of ca pe ci ta bi ne + oxa lip la tin (XELOX) vs 5-fl uorouracil (5-FU), leu co vo rin (LV), and oxa-lip la tin (FOL FOX4) as 2nd-line treat me nt for patien ts wi th me tas ta tic co lo rec tal can cer (MCRC). Prog ram and ab strac ts of the 43rd Ame ri-can So cie ty of Cli ni cal On co lo gy An nual Mee ti ng; Ju ne 2-4, 2007; Chi-ca go, Il li nois. Ab stra ct 4031.

[28] Gen na tas CG, Mic ha la ki V, Gen na tas S, Kou va ris J, Smyr nio tis V,Vasiliou J. Mi to mycin –C and ca pe ci ta bi ne as sal va ge che mot he ra py in pre-trea ted pa tien ts wi th ad van ced co lo rec tal can cer. J Clin On col (Mee ti-ng Ab strac ts) 2007; 25: 14595.

[29] Koop man M, An to ni nin NF, Dou ma J. Sequen tial ver sus com bi na tion che mot he ra py wi th ca pe ci ta bi ne, iri no te can, and oxa lip la tin in ad-van ced co lo rec tal can cer (CAI RO): A pha se III ran do mi zed con trol led trial. Lan cet 2007 14; 370(9582): 135-42.

[30] Wat ki ns DJ, Jac kson C, Chua Y. A pros pec ti ve stu dy of oxThe Ro le of Ca pe ci ta bi ne in the Ma na ge me nt of Tu mo rs Re views on Re ce nt Cli-ni cal Tria ls, 2009, Vol. 4, No. 1 11alip la tin and ca pe ci ta bi ne (Ca peOx) in me tas ta tic co lo rec tal can cer (MCRC) wi th ba se li ne stra ti fi ca tion ac cor di ng to re sec ta bi li ty sta tus. Prog ram and ab strac ts of the 43rd Ame ri can So cie ty of Cli ni cal On co lo gy An nual Mee ti ng; Ju ne 2-4, 2007; Chi ca go, Il li nois.Abstract 4024.

[31] Glynne-Jo nes R, Dun st J, Se ba g-Mon te fi o re D. The in teg ra tion of oral ca pe ci ta bi ne in to che mo ra dia tion re gi me ns for lo cal ly ad van ced rec tal can cer: how suc ces sful ha ve we been? Ann On col 2006; 17: 361-71.

[32] Glynne-Jo nes R, Grain ger J, Har ri son M, Os tler P, Mak ris A.Neoadjuvant che mot he ra py prior to preo pe ra ti ve che mo ra dia tion or ra dia tion in rec tal can cer: shou ld we be mo re cau tious. Br J Can ce r2006; 94: 363-71.

[33] Sauer R, Bec ker H, Ho hen ber ger W. Preo pe ra ti ve ver sus pos to pe ra ti ve che mo ra diot he ra py for rec tal can cer. N En gl J Med 2004; 351: 1731-40.

[34] Roe del C, Ar no ld D, Hi pp M, Lier sch T, Sauer R. Mul ti cen ter pha se II tri-al of preo pe ra ti ve ra diot he ra py wi th con cur re nt and ad ju va nt ca pe ci-ta bi ne and oxa lip la tin in lo cal ly ad van ced rec tal can cer. Prog ram and ab strac ts of the 2006 Ame ri can So cie ty of Cli ni cal On co lo gy Gas troin-tes ti nal Can ce rs Sympo sium; Ja nua ry 26-28, 2007; San Fran cis co, Ca li-for nia. Ab stra ct 349.

[35] Chau I, Brown G, Cun nin gham D. Neoad ju va nt ca pe ci ta bi ne and oxa-lip la tin fol lowed by synchro nous che mo ra dia tion and to tal me so rec-tal exci sion in mag ne tic re so nan ce ima gi ng-de fi ned poor ri sk rec tal can cer. J Clin On col 2006; 24: 668-674.

[36] Schul ler J, Cas si dy J, Du mo nt E. Pre fe ren tial ac ti va tion of ca pe ci ta bi-ne in tu mor fol lowi ng oral ad mi nis tra tion to co lo rec tal can cer pa tien-ts. Can cer Che mot her Phar ma col 2000; 45: 292-7.

[37] Twel ves C, Boyer M, Fin dlay M. Ca pe ci ta bi ne (Xe lo da)im pro ves me-di cal re sour ce use com pa red wi th 5-fl uorouracil plus leu co vo rin in a pha se III ran do mi zed trial con duc ted in pa tien ts wi th ad van ced co lo-rec tal car ci no ma. Eur J Can cer 2001; 37: 597-604.

[38] Ho ff PM, An sa ri R, Ba ti st G. Com pa ri son of oral ca pe ci ta bi ne ver sus in-tra ve nous fl uo rou ra cil plus leu co vo rin as fi r st-li ne treat me nt in 605 pa tien ts wi th me tas ta tic co lo rec tal can cer: re sul ts of a ran do mi zed pha se III stu dy. J Clin On col 2001; 19: 2282-92.

[39] Van Cut sem E, Twel ves C, Cas si dy J. Oral ca pe ci ta bi ne com pa red wi th in tra ve nous fl uo rou ra cil plus leu co vo rin in pa tien ts wi th me tas ta tic co lo rec tal can cer: re sul ts of a lar ge pha se III stu dy.J Clin On col 2001; 19: 4097-106.

[40] Twel ves C, Wo ng A, Nowac ki MP. Cape ci ta bi ne as ad ju va nt the ra py for sta ge III co lon can cer. N En gl J Med 2005; 352: 2696-704.


Au tor za ko res pon den ci ju/Corresponding aut hor:Sil va na Vo zi laSpe ci jalis tička or di na ci ja obi telj ske me di ci ne Ž. Striško vić, Pog led 80, 51216 Viš ko voTE L;385-1-34 83 662FAX;385-1-34 83 662E-mail; sil va [email protected]

Sažetak:Cilj/svrha: Etič ke di le me dio su sva kod nev ne kli nič ke prak se zdrav stve nih dje lat ni ka u Hr vat skoj. Cilj je ra da ut vr di ti pos to ja nje etič kih di le ma u pri mar noj zdrav stve-noj zaš ti ti i ko riš te nje sus ta va bioe tič ke pot po re.

Me to da: Ano nim nim upit ni kom an ke ti ra na su 264 is pi ta ni ka. Li ječni ci: n=97, žene 79,4% sred nje do bi od 44,38; me di cin ske ses tre: n=167, žene 96,5%, sred nja dob od 42,1 go di na. Za pot re be ovog ra da is pi ta na je do sa dašnja edu ka ci ja i si gur no st u vlas ti to zna nje iz me di cin ske eti ke, učes ta lo st i težina etičkih di le ma te dos tup no st susta va bioe tičke pot po re.

Re zul ta ti: Edu ka ci ja iz me di cin ske eti ke ti je kom stu di ja: li ječni ci 32,5%, ses tre 58,6%; tečaj traj ne edu ka ci je: li ječni ci 85,6%, ses tre 81,7%; stručno-znan stve ni skup: li ječni ci 76,3%, ses tre 84,6%. Ve ći na is pi ta ni ka os je ća se si gur ni ma u zna nje iz me di cin ske eti ke (li ječ ni ci 80,3%, ses tre 69,3%). Na jče šće etičke di le me: priop ća va nje di jag no ze (li ječ ni ci 37,1%, ses tre 42,6%); uma nje na spo sob no st do no še nja od lu ka (li ječ ni ci 36,1%, ses tre 33,1%); nes la ga nje oko na či na i/ili ti je ka li je če nja (li ječ ni ci 29,9%, ses tre 47,9%). Naj te že etič ke di le me: pot po mog nu to sa mou boj stvo/eutanazija (li ječ ni ci 21,6%, ses tre 24,4%); priop ća va nje di jag no ze (li ječ ni ci 12%, ses tre 12,7%); pre kid od r ža va nja na ži vo tu (li ječ ni ci 10,1%, ses tre 11,3%). Dos tup no st sus ta va bioe tičke pot po re: 18,6% li ječ ni ka i 15,4% ses ta ra.

Ras pra va: Etič ke di le me dio su sva kod nev ne prak se li ječ ni ka i me di cin skih ses ta ra u pri mar noj zdrav stve noj zaš ti ti. Us troj zdrav stva na pri mar noj ra zi ni, kao i struk tu-ra i ak tiv nos ti sus ta va bioe tič ke pot po re, ut je ču na per cep ci ju etič kih di le ma, kao i na ko riš te nje sa mog sus ta va. Nag la ša va se pot re ba za dalj njim is tra ži va nji ma.

Ključ ne ri je či: etič ke di le me; pri mar na zdrav stve na zaš ti ta; sus tav bioe tič ke pot po re; upit nik; Hr vat ska.

Abstract: Aim/Scope: Et hi cal di lem mas are pa rt of eve ryday cli ni cal prac ti ce of heal thca re wor ke rs in Croa tia. The aim of this pa per is to de ter mi ne the exis ten ce of et hi cal di-lem mas in pri ma ry heal thca re and usa ge of bioet hi cal sup po rt.

Met hod: Wi th ano nymous ques tion nai res we in ter viewed 264 par ti ci pan ts. Physi cia ns: n= 97, 79.4% wo men mean age 44.38; nur ses: n = 167, 96.5% wo men, mean age 42.1 yea rs. For the pur po ses of this stu dy we exa mi ned par ti ci pan ts cur re nt trai ni ng and con fi den ce in their own knowled ge of me di cal et hi cs, the in ci den ce and se ve ri ty of et hi cal di lem mas, and the avai la bi li ty of bioet hi cal sup po rt.

Re sul ts: Trai ni ng in me di cal et hi cs du ri ng the stu dy: 32.5% of doc to rs; nur ses 58.6%,; con ti nui ng edu ca tion cour se 85.6% of doc to rs; nur ses 81.7%; a scien ti fi c sympo-sium 76.3% doc to rs; 84 nur ses 6%. Mo st res pon den ts fe lt sa fe in the knowled ge of me di cal et hi cs (80.3% of doc to rs, nur ses, 69.3%). The mo st com mon et hi cal di lem-mas: dis clo su re of diag no sis (37.1% of doc to rs, nur ses, 42.6%), dec rea sed abi li ty to ma ke de ci sio ns (36.1% of doc to rs, nur ses, 33.1%), di sag ree me nt about how and / or treat me nt (29 doc to rs, 9%, nur ses 47.9%). The mo st diffi cu lt et hi cal di lem ma: as sis ted sui ci de / eut ha na sia (21.6% doc to rs, nur ses, 24.4%), com mu ni ca tion of diag no-sis (12% of doc to rs, nur ses, 12.7%); cea se to be ke pt ali ve (10.1% doc to rs, 11 nur ses, 3%). Avai la bi li ty of bioet hi cal sup po rt: 18.6% of doc to rs and nur ses 15.4%.

Dis cus sion: Et hi cal di lem mas are pa rt of eve ryday prac ti ce of doc to rs and nur ses in pri ma ry ca re. Or ga ni za tion of heal th ca re at the pri ma ry le vel, as we ll as the struc-tu re and ac ti vi ties of bioet hi cal aid, aff e ct the per cep tion of et hi cal di lem mas, as we ll as the use of the system. Aut ho rs stres ses the need for fur ther re sear ch.

Key wor ds: et hi cal di lem mas; pri ma ry heal thca re; system of bioet hi cal sup po rt; ques tion nai re; Croa tia

Run ni ng head: Ethical dilemmas and health care workers

Etičke dileme zdravstvenih djelatnika u primarnoj zdravstvenoj zaštiti ipercepcija sustava bioetičke potpore

Ethical dilemmas in health care workers in primary health care andbioethical support system perceptions

Silvana Vozila, Iva Sorta-Bilajac

Received November 4th 2011; Accepted November 19th 2011

ORGINALNIČLANAK/ORIGINALARTICLE

26 Etičke dileme zdravstvenih djelatnika/Ethical dilemmas and health care workers

Uvod

U pri mar noj zdrav stve noj zaš ti ti (PZZ) pro vo di se iz van bol-nič ka zdrav stve na zaš ti ta u te melj nom op se gu - unap re đe-nje i oču va nje zdrav lja, spr je ča va nje i suz bi ja nje bo les ti te li je če nje i re ha bi li ta ci ja obo lje lih i ones po sob lje nih [1]. Sva-ki dio ka rak te ri zi ra ju od re đe ne mje re i ak tiv nos ti ko je or ga-ni zi ra i pro vo di po je di na dje lat no st u pri mar noj zdrav stve-noj zaš ti ti, vo de ći se slje de ćim na če li ma:a] sveo buh vat nos ti,b] kon ti nui ra nos ti,c] dos tup nos ti,d] cje lo vi tog pris tu pa [1].

Uo bičajen tim u pri mar noj zdrav stve noj zašti ti čine li ječnik i me di cin ska ses tra, ko ji u in ter dis cip li nar nom pris tu pu pa ci-jen tu di je le svo je kom pe tenci je [2].U ovom kon tek stu nužno je is ti ca nje li ječničkih i ses trin skih pro fe sio nal nih načela i (osob nih) vri jed nos ti dje lo va nja pre-ma bo les ni ku i pot re bi to mu te za kon skih mje ra ko je omo-gućuju os tva re nje pri mar ne zdrav stve ne zašti te. Sto ga se dje lo va nje etičkih pov je ren sta va pri zdrav stve nim us ta no-va ma ra di praćenja etičkih i deon to loških načela zdrav stve-ne stru ke u obav lja nju dje lat nos ti zdrav stve ne us ta no ve smat ra o pćep rih vaćenom prak som [3; 4;5;]. Međutim, cje lo-vit sus tav bioe tič kih kon zul ta ci ja pre poz na je tri ra zi ne:1.1] etič ka pov je ren stva (rad u ve ćim gru pa ma, obič no se

sas to je od 12-15 čla no va),1.2] tim ske kon zul ta ci je (ma nje gru pe za sav je to va nje, npr.

pod gru pe etič kih pov je ren sta va, obič no se sas to je od 3-4 čla na),

1.3] in di vi dual ne kon zul ta ci je (tj. li cem u li ce) [6].

Ne dos ta tak dru ge i tre će ra zi ne u hr vat skim zdrav stve nim us ta no va ma, kao i fun kci ja ko ju etič ka pov je ren stva u Hr-vat skoj do mi nan tno obav lja ju – ana li za znan stve no-is tra ži-vač kih pro to ko la (za ne ma ru ju ći os ta le nei zos tav ne fun kci-je: edu ka ci ja, stva ra nje in sti tu cio nal nih pro to ko la, ana li za slu ča ja i kon zul ta ci je) [7] – ut je ču na per cep ci ju ko ris nos ti i ote ža va ju ko riš te nje sus ta va bioe tič ke pot po re u svim seg-men ti ma hr vat skog zdrav stve nog sus ta va.Is tra ži va nje o etič kim di le ma ma li ječ ni ka i me di cin skih ses-ta ra pro ve de no u KBC-u Ri je ka te do bi ve ni re zul ta ti [8], bi li su “trig ge r” za pos tav lja nje tak vog is tra ži va nja u sus tav pri-mar ne zdrav stve ne zaš ti te ko ji, zbog spe ci fi čnos ti us tro ja, fun kcio ni ra nja i ak tivnos ti sa mog sus ta va, pred stav lja iz vo-rište spe ci fi čnih etičkih di le ma, možda i raz ličitih od onih u kli ničkoj prak si.

Metode

Za pot re be is traživa nja an ke ti ra no je 267 is pi ta ni ka, od to-ga 63 (64,9%) li ječnika, 34 (35,1%) li ječni ka spec., 136 (81,4%) me di cin skih ses ta ra i 31 (18,6%) VMS/bacc. s pod ručja Pri-mor sko-go ran ske, Va raždin ske, Bje lo var ske, Zag re bačke, Kar lo vačke, Si sačke, Is tar ske i Za dar ske župa ni je. Is traživa-nje je rea li zi ra no od si ječnja do ko lo vo za 2010. go di ne me-to dom ano nim nog upit ni ka.Za pot re be ovog is traživa nja ko rište ni su di je lo vi upit ni ka „Vri jed nos ti uz pa ci jen tov kre ve t“ (Va lues at the Bed si de) [8], uz sug las no st au to ra. Upit nik je prošao me to du dvos tru kog

pre vođenja (en gles ki-hr vat ski-en gles ki). Upit nik se sas to ji od tri di je la. U uvod nom di je lu iz ja va je o pošto va nju pri-vat nos ti, zašti ti taj nos ti po da ta ka i ko rištenju re zul ta ta is-ključivo u znan stve ne svr he. U dru go me su di je lu pi ta nja o so cio de mog raf skim po da ci ma, među os ta lim o sud je lo va-nju u raz ličitim ob li ci ma edu ka ci je iz pod ručja me di cin ske eti ke, od nos no, o si gur nos ti u vlas ti to zna nje o suv re me nim etičkim stan dar di ma. U trećem su di je lu pos tav lje na pi ta-nja o etičkim prob le mi ma (di le ma ma) s ko ji ma se li ječni ci i me di cin ske ses tre sus reću u svo joj sva kod nev noj prak si. Za pot re be ovo ga ra da ko rište na je ljes tvi ca Učes ta los ti sus re ta-nja s etičkim di le ma ma - 12 mo gućih si tua ci ja otežanog do-nošenja me di cin sko-e tičkih od lu ka. Is pi ta ni ci su za mo lje ni da upo zo re na učes ta lo st sus re ta nja s na ve de nim si tua ci-ja ma u pos ljed njih pet godi na, a po nuđeni su im od go vo-ri: 1 – ni kad; 2 – ri jet ko (1-2 pu ta); 3 – kat kad (do 10 pu ta); 4 – čes to (> 10 pu ta). Za tim su is pi ta ni ci iz ljes tvi ce tre ba li odab ra ti tri si tua ci je ko je smat ra ju etički naj težima. Ta kođer su po nuđena pi ta nja ko ja se od no se na poz na va nje pos to-ja nja sus ta va bioe tičke pot po re u nji ho voj us ta no vi, dos-tup no st kon zul ti ra nja i s jed nim ob li kom bioe tičke pot po re za etički zah tjev ne slučaje, te ko rište nje sa mog sus ta va.Ko rište nje upit ni ka za pot re be pred loženog is traživa nja odob rilo je Pov je ren stvo za etička pi ta nja Do ma zdrav lja Pri mor sko-go ran ske župa ni je [PGŽ].Po da ci pri kup lje ni ano nim nim upit ni kom upi sa ni su u dvo-di men zio nal nu re la cij sku tab li cu u računal nom prog ra mu MS Excel (Mic ro so ft, USA). Osob ni po da ci is pi ta ni ka pri-kazani su frek ven ci ja ma i re la tiv nim frek ven ci ja ma. Kao mje ra sred nje vri jed nos ti go di na staža zdrav stve nih dje lat-ni ka ko rište na je arit me tička sre di na. Četi ri ka te go ri je po-nuđenih od go vo ra: „ni ka d“, „ri jet ko“, „po ne ka d“ i „čes to“ u pi ta nju o učes ta los ti susreta nja s etičkim di le ma ma spo je-ne su u dvi je ka te go ri je od go vo ra „ni kad i ri jet ko“ te „po ne-kad i čes to“ zbog ne mo gućnos ti, od nos no, pre ma le ne (<5) frek ven ci je od go vo ra u po je di nim ka te go ri ja ma. Sta tis tička ob ra da po da ta ka pro ve de na je s po moću računal nih prog-ra ma SPSS (ver zi ja 12.) i Sta tis ti ca (ver zi ja 8.).

Rezultati

So cio de mog raf ske oso bi ne is pi ta ni ka pri ka za ne su u tab li ci (Tab li ca 1).Ras pod je la is pi ta ni ka pre ma ob li ci ma do sa daš njeg usav r-ša va nja iz me di cin ske eti ke, kao i s ob zi rom na si gur no st u vlas ti to zna nje o suv re me nim etič kim stan dar di ma re le van-tnim za nji ho vu pro fe si ju, pri ka za na je u tab li ci (tab li ca 2).Ras pod je la is pi ta ni ka pre ma od go vo ri ma na pi ta nja iz ljes-tvi ce Učes ta los ti sus re tanja s etičkim di le ma ma pri ka za na je u tab li ci (tab li ca 3).Proc je na tri naj te že etič ke di le me pri ka za na je u tab li ci (tab-li ca 4)Na pi ta nje zna ju li je li u nji ho voj us ta no vi ko ji od ele me na ta sus ta va bioe tič ke pot po re te smat ra ju li da im je taj sus tav dos tu pan pri rje ša va nju etič ki zah tjev nih si tua ci ja u sva kod-nev noj prak si, kao i je su li se ika da ko ris ti li ne kim od ob li ka bioe tič ke pot po re, is pi ta ni ci su od go vo ri li ka ko je pri ka za-no u tab li ci (tab li ca 5).

Etičke dileme zdravstvenih djelatnika/Ethical dilemmas and health care workers 27

TAB LI CA 1. So cio de mog raf ske oso bi ne is pi ta ni ka

Va ri jab la Li ječ ni ci (n=97)n (%)

Ses tre (n=167)n (%)

Ukup no (n=264)n (%)

Spol: muš kižen ski

20 (20,6)77 (79,4)

6 (3,6)163 (96,5)

26 (12,1)240 (87,9)

Go di ne ra da u stru ci: 1-56-1516 i vi še

15 (15,4)19 (19,6)66 (65)

8 (4,8)29 (17,2)130 (78)

23 (10,1)48 (18,4)

196 (74,2)Go di ne ra da u PZZ-u: 1-56-1516 i vi še

25 (25,6)17 (17,4)58 (57)

22 (13,1)50 (29,9)95 (57)

47 (19,4)67 (23,7)153 (57,9)

Vje rois po vi je st: ag nos tikka to likatei stmus li manpra vos la vac

16 (16,5)71 (73,2)

7 (7,2)1 (1)

2 (2,1)

24 (14,2)132 (78,1)

6 (3,6)2 (1,2)4 (2,4)

40 (15,4)203 (75,7)

13 (5,4)3 (1,1)6 (2,3)

TAB LI CA 2. Sud je lo va nje u raz li či tim ob li ci ma edu ka ci je i si gur no st u vlas ti to zna nje iz me di cin ske eti ke.

Va ri jab la Li ječ ni ci (n=73)n (%)


Edu ka ci ja iz me di cin ske eti ke ti je kom sred nje ško le i stu di jaDaNe

55 (32,5)41 (24,3)

99 (58,6)64 (37,9)

Po ha đa nje te ča ja traj ne edu ka ci je iz me di cin ske eti keDaNe

83 (85,6)11 (11,3)

138 (81,7)27 (15,9)

Po ha đa nje struč no-znan stve nog sku pa iz me di cin ske eti keDaNe

74 (76,3)20 (20,6)

143 (84,6)22 (12,8)

Si gur no st u vlas ti to zna nje iz me di cin ske eti ke1. vr lo si gu ran/na2. um je re no si gu ran/na3. ne baš si gu ran/na4. pot pu no ne si gu ran/na

18 (18,6)60 (61,7)16 (16,5)

2 (2,1)

29 (17,2)88 (52,1)45 (26,7)

4 (2,7)• uku pan zbroj re la tiv nih frek ven ci ja ni je uvi jek 100 jer ni su svi is pi ta ni ci od go vo ri li na sva pi ta nja

TAB LI CA 3. Učes ta lo st sus re ta nja s etič kim di le ma ma.

Etič ke di le meNi kad i ri jet ko

n %Po ne kad i čes to

n %

Li ječ ni ci Ses tre Li ječ ni ci Ses tre1. Bri nu li ste se za ter mi nal no bo les na pa ci jen ta i po ja vi lo se pi ta nje

pre ki da od r ža va nja na ži vo tu ili je do ne se na od lu ka “ne oživ lja va ti”.79 (81,4) 149 (88,2) 13 (13,4) 17 (11,9)

2. Bri nu li ste se za pu no ljet na pa ci jen ta či ja je spo sob no st do no še njaod lu ka o vlas ti tu zdrav lju bi la upit na ili uma nje na.

57 (58,8) 113 (66,9) 35 (36,1) 52 (33,1)

3. Nis te bi li si gur ni tre ba te li poš to va ti pov jer lji vo st ne ke me di cin ske in for ma ci je. 75 (77,3) 129 (76,3) 17 (17,5) 35 (23,7)4. Pos to ja lo je ve li ko nes la ga nje iz me đu čla no va obi te lji ili skr bni ka oko

na či na i/ili ti je ka pa ci jen to va li je če nja.63 (65) 88 (52,1) 29 (29,9) 76 (47,9)

5. Va ma naj prih vat lji vi ji na čin li je če nja ko sio se s pro to ko li ma us ta no ve,pro fe sio nal nim ko dek si ma eti ke ili za ko ni ma.

76 (78,3) 132 (78,1) 16 (16,5) 30 (21,9)

6. Naj bo lji na čin li je če nja ni je se pro veo zbog sta tu sa pa ci jen to va osi gu ra njaili ne mo guć nos ti pla ća nja.

75 (77,3) 122 (72,2) 16 (16,5) 42 (27,8)

7. Pra vil nik o nap la ti us lu ga spri je čio Vas je da pro ve de te Va ma naj prih vat lji vi jina čin li je če nja.

78 (80,4) 134 (79,3) 14 (14,4) 28 (20,7)

8. Zbog ne dos tat ka sred sta va bi lo Vam je teš ko do ni je ti od lu ku o na či nu li je če nja. 74 (76,3) 118 (69,8) 16 (16,5) 45 (30,2)9. Pa ci jen to va kul tu ro loš ka ili re li gij ska uv je re nja su ko bi la su se s Va šim

pri jed lo gom li je če nja.84 (86,6) 145 (85,8) 7 (7,2) 17 (14,2)

10. Pa ci je nt se ni je slo žio oko pred lo že nog pos tup ka li je če nja iz dru gih raz lo ga. 64 (57,8) 111 (65,7) 28 (28,9) 48 (34,3)11. Nis te bi li si gur ni tre ba li pa ci jen tu priop ći ti di jag no zu, od nos no,

re ći pu nu is ti nu o nje go vu zdrav stve nom sta nju.56 (57,8) 97 (57,4) 36 (37,1) 63 (42,6)

12. Zat ra ži lo se od Vas da iz vr ši te pot po mog nu to sa mou boj stvo ili eu ta na zi ju. 89 (91,8) 164 (97) 1 (1) 3 (3)


TAB LI CA 4. Proc je na te ži ne etič kih di le ma li ječ ni ka i me di cin skih ses ta ra.

Br. Dilema Li ječ ni ci (n=80)n (%)

Dilema Ses tre (n=134)n (%)

Dilema Ukup no (n=214)n (%)

1. pot po mog nu tosa mou boj stvo ili eu ta na zi ja

62 (21,6) pot po mog nu tosa mou boj stvo ilieu ta na zi ja

123 (24,4) pot po mog nu tosa mou boj stvo ilieu ta na zi ja

185 (23)

2. priop ći ti di jag no zu 36 (12,2) priop ći ti di jag no zu 64 (12,7) priop ći ti di jag no zu 100 (12,6)

3. pre kid od r ža va nja na ži vo tu / “neoživ lja va ti”

31 (10,1) pre kid od r ža va nja na ži vo tu / “ne oživ lja-va ti”

60 (11,9) pre kid od r ža va njana ži vo tu / “neoživ lja va ti”

91 (11,3)

TAB LI CA 5. Poz na va nje, dos tup no st i ko riš te nje sus ta va bioe tič ke pot po re.

Varijabla Li ječ ni ci (n=85)n (%)


Etič ko pov je ren stvo:dane znamne

11 (11,3)19 (19,6)55 (56,7)

22 (13)39 (23,1)93 (55)

Eti čar – kon zul ta nt:dane znamne

4 (4,1)24 (24,7)58 (59,8)

7 (4,1)39 (23,1)108 (64)

Pov je ren stvo za li je ko ve:dane znamne

20 (20,6)21 (21,6)44 (45,4)

35 (20,7)39 (23,1)80 (47,3)

Ne ki dru gi ob li ci po mo ći:dane znamne

5 (5,2)26 (26,8)49 (50,5)

7 (4,1)50 (29,6)89 (52,7)

Dos tup no st kon zul ti ra nja:dane znamne

18 (18,6)36 (37,1)32 (33)

26 (15,4)68 (40,2)61 (36,1)

Ko riš te nje ne kih od ob li ka bioe tič ke pot po re:dane

13 (13,4)74 (76,3)

14 (8,3)141 (83,4)

Rasprava

Više od po lo vi ne ses ta ra (58,6%) i nešto ma nje li ječnika (32,5%) na ve lo je da je po hađalo nas ta vu iz eti ke ti je kom stu di ja ili struč nog sred njoš kol skog ško lo va nja. Kod li ječni-ka se taj pos to tak iz rav no po du da ra s pos tot kom do 15 go-di na rad nog sta ža (35%), dok kod ses ta ra čak 78% ra di u stru ci vi še od 15 go di na. Taj re zul tat mo že se ob jas ni ti raz-vo jem edu ka ci je iz (me di cin ske) eti ke u Hr vat skoj. Nai me, nas ta va iz eti ke i srod nih ko le gi ja pos ta la je ob ve zat nom u nas tav nim prog ra mi ma stu di ja me di ci ne up ra vo u raz dob-lju od 1991. do 1995. go di ne. U is tom pe rio du po či nje pro-ces pro fe sio na li za ci je ses trin stva u Hr vat skoj, ko ji omo gu-ću je ses ta ra ma dalj nju naob raz bu i uz rad tro go diš njim re-do vi tim ili iz van red nim Struč nim stu di jem ses trin stva [9].Po ja ča no za ni ma nje za elek tiv ne edu ka cij ske prog ra me po-ha đa njem te ča ja traj ne edu ka ci je ili struč no-znan stve nog

sku pa iz me di cin ske eti ke čes to je, sto ga ne ču di vi sok pos-to tak (um je re ne i ve li ke) si gur nos ti u vlas ti to zna nje iz me-di cin ske eti ke (li ječ ni ci 80,3%, ses tre 69,3%). Iz na ve de nog se oči tu je spo sob no st pre poz na va nja si tua ci ja ko je u se bi sad r ža va ju etič ku di le mu, sto ga kod ob je sku pi ne is pi ta ni-ka pos to ji po du dar no st u če ti ri si tua ci je s ko ji ma se kat kad i čes to sus re ću u pos ljed njih pet go di na, kao i po du dar no st u si tua ci ja ma ko je proc je nju ju etič ki naj te že rje ši vi ma.Prob lem nes la ga nja čla no va obi te lji ili skr bni ka oko na či na i/ili ti je ka pa ci jen to va li je če nja, od nos no, pa ci jen to vo nes la-ga nje oko pred lo že na pos tup ka li je če nja, os li ka va ju si tua ci-ju u ko joj se na la ze dje lat ni ci PZZ-a kao „ga te kee pe ri“, čes to pr vi na uda ru se lek ci je i di fe ren ci ja ci je me di cin skih tret ma-na zbog nep rim je re nih zah tje va za pos tup ci ma i li je če nji-ma (10). Pa ci jen to va ulo ga u do no še nju me di cin skih od lu ka sve je pri sut ni ja, a pa ci jen ti su kat kad uv je re ni da zna ju što že le i pri je ne go što stu pe u or di na ci ju. Naz na ka pre las ka iz deon to loš kog u li be ral ni mo del sve je pri sut ni ja (11). Ipak, tre ba le bi pos to ja ti gra ni ce u to me što smi ju zah ti je va ti od li ječ ni ka. Pro fe sio nal ni in teg ri tet spo sob no st je li ječ ni ka da se odup re pri tis ci ma pa ci jen ta ako ne oče ku je da će pos tu-pak ili li jek ko ji pa ci jen ti že le ima ti ko ris ti. Je dan od bit nih za da ta ka li ječ ni ka i ses ta ra u etič ko me smis lu je st dr ža ti se prin ci pa pro fe sio nal ne od go vor nos ti – pa ci jen ta tre ba ci je-ni ti, ali zdrav stve ni dje lat nik do no si ko nač nu od lu ku ko jom tre ba mi ni mi zi ra ti šte tu i ra cio nal no se ko ris ti ti me di cin skim pos tup ci ma (12).Bri ga za pa ci jen ta uma nje ne spo sob no st do no še nja od lu ka, kao i proc je na tre ba li pa ci jen tu priop ći ti di jag no zu, od nos-no, re ći pu nu is ti nu o nje go vu zdrav stve nom sta nju, si tua ci-je su u ko ji ma do iz ra ža ja do la zi naj suv re me ni ji prin cip me-di cin ske eti ke – poš to va nje pa ci jen to ve au to no mi je. Up ra vo u prak si taj prin cip „o živ lja va“ i upu ću je na „dvi je stra ne is te me da lje“ – s jed ne stra ne ob ve zu da se pa ci jen tu priop će sve pot reb ne in for ma ci je na te me lju ko jih će do ni je ti in for-mi ra nu od lu ku, u skla du s dok tri nom in for mi ra nog pris tan-ka (13); a s dru ge stra ne još uvi jek li ječ nič ko-pa ter na lis tič ki, od nos no ses trin sko-voj nič ki mo del od lu či va nja „o pa ci jen-tu“, um jes to „s pa ci jen to m“ (11; 14; 15). Prak tič na prim je na ele me na ta iz Za ko na o zaš ti ti pra va pa ci je na ta (16) up ra vo u ovak vim si tua ci ja ma tre ba i mo že bi ti na ko ri st i zdrav stve-nim dje lat ni ci ma i pa ci jen ti ma da se do ne se od lu ka „u naj-bo ljem in te re su pa ci jen ta“.Naj teže etičke di le me za di ru u me di cin sko-e tičku prob le-ma ti ku smr ti i umi ra nja. Hr vat ska je do mi nan tno ka to lička zem lja (88% po pu la ci je) (17), eu ta na zi ja je za ko nom zab ra-nje na, kao i suk lad no od red ba ma za ko na i ko dek sa ko ji de-

Etičke dileme zdravstvenih djelatnika/Ethical dilemmas and health care workers 29

fi ni ra ju li ječničku i ses trin sku stru ku u Hr vat skoj (18; 19; 20; 21). Sto ga je ovo očeki va ni re zul tat, ko ji, ta kođer, do ka zu je pot re bu za uvođenjem sus ta va pa li ja tiv ne me di ci ne/skrbi u hr vat ski zdrav stve ni sus tav, zah va lju jući čemu bi se iz bjeg-la pot re ba da se uo pće ras prav lja o prob le ma ti ci eu ta na zi je (22).Na jče šće i naj teže na ve de ne etičke di le me dje lat ni ka PZZ po du da ra ju se s di le ma ma ko je pred stav lja ju „oki dače“ za kon tak ti ra nje sa sus ta vom bioe tičke potpo re, ka ko u ame-ričkih i eu rop skih li ječni ka, ta ko i kod zdrav stve nih dje-lat ni ka KBC-a Ri je ka (22; 23; 24; 8). To upućuje na pot re bu rješava nja mo ral no op te rećenih si tua ci ja u prak si uz po moć sus ta va bioe tičke pot po re i kod dje lat ni ka PZZ-a.Međutim, re zul ta ti o poz na va nju, dos tup nos ti te ko rištenju sus ta va bioe tičke pot po re ra zočara va ju i upućuju na ve lik ne raz mjer iz među inte re sa kod dje lat ni ka PZZ-a za edu ka ci-jom iz me di cin ske eti ke i ne poz na va nja ob li ka i mo guć nos ti ko riš te nja sus ta va bioe tič ke pot po re, što ni je čud no, jer u hr vat skim do mo vi ma zdrav lja, od žu pa nij ske ra zi ne na ni že, for mal no i za kon ski pro pi sa no (1), pos to ji sa mo Pov je ren-stvo za etič ka pi ta nja (bez mo guć nos ti tim skih i in di vi dual-nih kon zul ta ci ja).Uvi dom u do ku men ta ci ju (za pis ni ke sa sjed ni ca) Etič kog pov je ren stva Do ma zdrav lja PGŽ-a – is pos ta ve u Ri je ci, u tro go diš njem pe rio du (od pr ve kon sti tui ra ju će sjed ni ce od-r ža ne 28. 8. 2007. go di ne do kra ja ko lo vo za 2010.), etič ko pov je ren stvo zas je da lo je de vet pu ta i ras prav lja lo o slje de-ćim pred me ti ma:

tri ma mol ba ma za da va nje sug las nos ti za iz ra du ma gis-• tar skog ili dok tor skog ra da,tri ma sug las nos ti ma za pro vo đe nje nein ter ven cij skog • op ser va cij skog is pi ti va nja učin ko vi tos ti te ra pi je i sim-pto mat skog li je če nja od re đe nog li je ka na od re đe nu po-pu la ci ju,dvje ma pri tuž ba ma ko ris ni ka me di cin skih us lu ga na • dje lat ni ke u zdrav stvu,jed noj pri tuž bi zdrav stve nog dje lat ni ka na od nos ko le-• ge pre ma pa ci jen tujed nom ob ra ća nju Pov je ren stvu zbog gu bit ka zdrav-• stve ne do ku men ta ci je (još ne ma mo pra vil nik o me di-cin skoj do ku men ta ci ji ko ji tek tre ba iz gla sa ti Mi nis tar-stvo zdrav stva i so ci jal ne skr bi).

Uo ča va se „pris tup ana li ze slu ča ja“ kod ko jeg se nag la sak stav lja na ad mi nis tra tiv nu pro ce du ru (26), što za si gur no obes hrab ru je zdrav stve ne dje lat ni ke u kon tak ti ra nju s Pov-je ren stvom i tra že nju kon zul ta ci ja. Tre ba nag la si ti da ni je rje ša van ni je dan prob lem na ses trin ski zah tjev! Ti me mo že-mo upo zo ri ti na sla bu in for mi ra no st i nis ku per cep ci ju vlas-ti te in di vi dual ne mo ral nos ti ses ta ra (27; 15) ili mož da još pri-su tan pa ter na lis tič ki (11), od nos no, voj ni mo del (14) u in te-rak ci ji li ječ ni k-ses tra-pa ci je nt u sus ta vu zdrav stva u PZZ-u.Mož da bi in di vi dual ni bioe ti ča r-kon zul ta nt, kao „vanj ski su-rad ni k“ pov je ren stva, ko ji dje lu je pa ra lel no s nji me kao dio dob ro uig ra na sus ta va i pod ra zu mi je va de žur stva, pa čak i te le fon ske kon zul ta ci je, po uzo ru na Cle ve la nd Cli nic Foun-da tion (CCF) (28), bio do bar na čin rje ša va nja etič kih pot re ba u PZZ-u. Naj prim je re ni ji pris tup mo gao bi se naz va ti etič ko-po ma gač kim (29), jer je us mje ren na iden ti fi ka ci ju i ana li zu pri ro de etič kog prob le ma ko ji se po ja vio u slu ča ju s jed ne stra ne, te na po ma ga nje u stva ra nju ko sen zu sa me đu stra-na ma u slu ča ju (zdrav stve ni ti m-pa ci je nt-o ko li na), kao i zbog dis per zi ra nos ti zdrav stve nih us ta no va u PZZ-u i pot-re be da se na jed no me mjes tu do bi ju pot reb ne in for ma ci-je.

Zaključak

Etič ke di le me na la zi mo u sva kod nev noj prak si li ječ ni ka i me di cin skih ses ta ra u pri mar noj zdrav stve noj zaš ti ti. Spe-ci fi č no st dvoj ba os li ka va spe ci fi č nos ti zdrav stve nog sus ta-va na pri mar noj ra zi ni, s po seb nim nag las kom na prob le me ko ji proiz la ze iz no ve, „par tner ske“ po zi ci je pa ci jen ta u pro-ce su do no še nja me di cin skih od lu ka. Edu ka ci ja iz me di cin-ske eti ke ut je če na spo sob no st pre poz na va nja i per cep ci ju te ži ne etič kih di le ma. Us troj i ak tiv nos ti sus ta va bioe tič ke pot po re u pri mar noj zdrav stve noj zaš ti ti ut je ču na ko riš te-nje sa mog sus ta va. Pre poz na je se pot re ba za uvo đe njem in di vi dual nog bioe ti ča ra-kon zul tan ta. Sus tav pri mar ne zdrav stve ne zaš ti te, suk lad no sve mu na ve de nom, ot va ra pros tor dalj njim is tra ži va nji ma o etič ki op te re će nim si tua ci-ja ma u sva kod nev nom ra du li ječ ni ka i me di cin skih ses ta ra.

LITERATURA[1] Za kon o zdrav stve noj zašti ti. Na rod ne no vi ne št. 150/2008, 155/2009,

71/2010, 139/2010 in 22/2011.[2] Fučkar G. Pro ces zdrav stve ne nje ge.. Zag reb: Me di cin ski fa kul tet

Sveučilišta u Zag re bu, 1992.[3] Gla sa J, ur. Et hi cs Com mit tees in Cen tral & Eas te rn Eu ro pe. Bra tis la va:

In sti tu te of Medi cal Et hi cs and Bioet hi cs Fdn., 2000.[4] McGee G, Spa nog le JP, Cap lan AL, Pen ny D, As ch DA. Suc ces ses and Fai-

lu res of Hos pi tal Et hi cs Com mit tees: A Na tio nal Sur vey of Et hi cs Com-mit tee Chai rs. Cam brid ge Quar ter ly of Heal thca re Et hi cs 2002:11:87-93.

[5] Bo ro večki A, Ba ga tin J. Uvod u rad kli ničkih etičkih pov je ren sta va. U: Eti ka u me di cin skim is traživa nji ma i kli ničkoj prak si. Zag reb: Me di cin-ska nak la da, 2003:85-93.

[6] Auli sio MP, Ar no ld RM, Youn gner SJ. Heal th Ca re Et hi cs Con sul ta tion: Na tu re, Goa ls and Com pe ten cies. A Po si tion Pa per from the So cie ty for Heal th and Hu man Va lues – So cie ty for Bioet hi cs Con sul ta tion Ta-sk For ce on Stan dar ds for Bioet hi cs Con sul ta tion. An na ls of In ter nal Me di ci ne 2000;133(1):59-69.

[7] Bo ro vec ki A, Ten Ha ve H, Ores ko vic S. Et hi cs com mit tees in Croa tia in the heal thca re in sti tu tio ns: the fi r st stu dy about their struc tu re and fun ctio ns, and so me refl ec tio ns on the ma jor is sues and prob le ms. HEC Fo rum 2006;18:49-60.


[8] Sor ta-Bi la jac I, Baždarić K, Brozović B, Agi ch GJ. Croa tian Physi cian s’ and Nur se s’ Expe rien ces wi th Et hi cal Is sues in Cli ni cal Prac ti ce. The Jour-nal of Me di cal Et hi cs 2008;34:450-5.

[9] Gosić N. Bioe tička edu ka ci ja. Zag reb: Per ga me na, 2005: 163-97.[10] Bre tt AS, Mc Cul lou gh LB: When pa tie nts reque st spe ci fi c in ter ven-

tio ns: de fi ni ng the li mi ts of the physi cia ns ob li ga tion. N En gl J Med 1986;315:1347-51.

[11] Dic ken son DL. Cro ss-cul tu ral Is sues in Eu ro pean Bioet hi cs. Bioet hi cs 1999;13(3/4):249-55.

[12] Truog RD, Bre tt AS, Fra der J. The pro blem wi th fu ti lyti. N En gl J Med 1992;326:1560-4.

[13] Beauc ha mp TL, Chil dre ss JF. Prin cip les of Bio me di cal Et hi cs, 5th ed. New Yo rk: Oxfo rd Uni ver si ty Pre ss, 2001: 57-112.

[14] Še go ta I. Eti ka ses trin stva. Zag reb: Per ga me na, 1997: 47-53.[15] May T. The nur se un der physi cian aut ho ri ty. J Med Et hi cs 1993; 19:

223-227.[16] Za kon o zaš ti ti pra va pa ci je na ta. Na rod ne no vi ne št. 169/2004.[17] Re li gion. Dos top no na: http://www.hr/croatia/people/religion (01. 04.

2011.)[18] Za kon o li ječ niš tvu. Na rod ne no vi ne št. 121/2003 in 117/2008.[19] Za kon o ses trin stvu. Na rod ne no vi ne št. 121/2003 in 117/2008.[20] Ko de ks me di cin ske eti ke i deon to lo gi je. Li ječ nič ke no vi ne 2007;197:

1-4.

[21] Etič ki ko de ks HU MS-a. Dos tup no na: http://www.hums.hr/novi/index.php?option=com_content&view=article&id=12&Itemid=17 (01. 04. 2011.)

[22] Br kljačić M, Mav ri nac M, Sor ta-Bi la jac I, Bu nje vac I, Čen gić T, Go lu bo vić V, et al. An In crea si ng Ol der Po pu la tion Dic ta tes the Need to Or ga ni-ze Pal lia ti ve Ca re and Es tab li sh Hos pi ces. Col le gium An tro po lo gi cum 2009;33(2):473-80.

[23] Du Val G, Clar rid ge B, Gen sler G, Da nis M. A Na tio nal Sur vey of U.S. In-ter nis ts Expe rien ce wi th Et hi cal Di lem mas and Et hi cs con sul ta tion and Con sul ta tion. J Gen In te rn Med 2004;19:251-8.

[24] Hu rst SA, HullSC, Du Val G, Da nis M. How physi cia ns fa ce et hi cal diffi -cul ties: a qua li ta ti ve ana lyi sis. J Med Et hi cs 2005;31:7-14.

[25] Hur st SA, Per rier A, Pe go ra ro R, Rei te r-Theil S, For de R, Slowther AM, et al. Et hi cal Diffi cul ties in Cli ni cal Prac ti ce: Expe rien ces of Eu ro pean Doc to rs. J Med Et hi cs 2007;33(1):51-7.

[26] Ro ss JW. Why Cha ses So me ti mes Go Wro ng. Has tin gs Cen ter Re po rt 1989;19(1):2

[27] Matulić T. Iden ti tet, pro fe si ja i ses trin ska eti ka. Bo gos lov na smot ra 2007; 77(3): 727-744.U.S. Pre ven ti ve Ser vi ces Ta sk For ce: Gui de to Cli-ni cal Pre ven ti ve Ser vi ces. 2nd ed. Bal ti mo re: Wil lia ms & Wil ki ns; 1996.

[28] Agi ch GJ. Joi ni ng the team: et hi cs con sul ta tion at the Cle ve la nd Cli nic.HEC Fo rum 2003; 15(4):310-322.

[29] Howe EG. Et hi cs con sul tan ts: Cou ld They Do bet ter? The Jour nal of Cli-ni cal Et hi cs 1999;10(1):13-25. (1):51-7.

Au tor za ko res pon den ci ju/Corresponding aut hor:Lu ci ja StarčevićGe ne ral Hos pi tal Gospić, Ka niš ka 111Tel: 385-53-572 433Mob: 385-98-873 599E-mail: lstar [email protected]


Sažetak: Os nov na te ma član ka neis cr pan je iz vor či je is tra ži va nje mo že pri do ni je ti unap r je đe nju ses trin ske prak se prip re me bo les ni ka za uvod u anes te zi ju, kao i ne pos red ne pos ta nes te zij ske nje ge bo les ni ka pos li je pro ve de nih ope ra tiv nih zah va ta ili ve ćih di jag nos tič kih pret ra ga, a uzi ma ju ći u ob zir mno gob roj ne pot re be bo-les ni ka u tom za njih vr lo stres nom do ga đa ju.

U me đu na rod noj li te ra tu ri u pos ljed nje je vri je me sve vi še čla na ka o važ nos ti za da ta ka me di cin ske ses tre u pre- i pos ta nes te zio loš koj bri zi za bo les ni ka, či me se me di-cin sku ses tru smat ra rav nop rav nim čla nom anes te zio loš ko ga ti ma, dok je u zdrav stvu Re pub li ke Hr vat ske ta kav pris tup tek u za čet ku. Ses trin ski je pris tup bo les ni ku u prea nes te zio loš koj prip re mi i pos ta nes te zio loš koj nje zi spe ci fi čan, oso bi to u psi ho loš ko me di je lu, ko ji je bi tan dio pro ce sa. Ko mu ni ka ci ja kao os no va so ci jal ne in te rak-ci je i me đu ljud skih od no sa te melj je kva li tet ne psi ho loš ke prip re me bo les ni ka.

Ugod na rad na at mos fe ra i ve li ka ko le gi jal no st pri do no se is pu nja va nju uv je ta psi ho loš ke prip re me, kao i bo ljoj bri zi za bo les ni ka, po ve ća nju za do volj stva i unap r je đe-nju zdrav stve ne nje ge bo les ni ka.

Ključ ne ri je či: me di cin ska ses tra; pe ria nes te zi ja; ko mu ni ka ci ja;

Abstract: The main pur po se of this ar tic le is explo ri ng the inexhaus tib le sour ce of re sear ch whi ch can con tri bu te to im pro vi ng heal thca re of a pa tie nt du ri ng the pre pa ra tion for anes the sia, as we ll as pa tie nt heal thca re af ter ma jor sur ge ry or diag nos tic tes ts, ta ki ng in to ac cou nt the nee ds of pa tien ts in su ch stres sful eve nt.In re ce nt li te ra tu re one can fi nd plen ty of ar tic les dea li ng wi th im por tan ce of the nur si ng tas ks in pre- and po st anaes the sio lo gy pha ses. In this con text nur se is con si-de red to be equal mem ber of the anaes the sio lo gy team.

In Croa tian heal thca re system this ap proa ch is sti ll me re ly un known. A spe ci fi c ap proa ch to pa tien ts in pre-a naes the sio lo gi cal as we ll as po st-a naes the sio lo gi cal pre-pa ra tion is an im por ta nt fac tor that has im pa ct on the pro ce ss. Com mu ni ca tion be tween nur ses and pa tien ts as a ba se for good so cial in te rac tion and in ter per so nal re la tion ship, whi ch be co mes a foun da tion of good psycho lo gi cal pre pa ra tion for me di cal trea te me nt. Good wor ki ng at mos phe re and hi gh deg ree of col le gia li ty con tri-bu te to psycho lo gi cal pre pa ra tion bet ter care for pa tien ts, in crea si ng the deg ree of sa tis fac tion and im pro vi ng heal th ca re.

Key wor ds: nur se; pe ria nes the sia; com mu ni ca tion;

Run ni ng head: Psychological approach to a patient

Uloga sestre u perianesteziji – psihološki pristup pacijentu

Nurse role in perianaesthesy - psychological approach to a patient

Lucija Starčević, Silvija Tomić

Re cei ved No vem ber 4th 2011; Ac cep ted No vem ber 6th 2011

ORGINALNIČLANAK/ORIGINALARTICLE

mje re pro vo đe nja nad zo ra i skr bi do tre nut ka prem ješ ta ja bo les ni ka na ot vo re ni od jel [1]. Cilj je pe ria nes te zio loš kog ses trin stva prou ča va nje svih di je lo va zdrav stve ne skr bi za one bo les ni ke ko ji su podvr gnu ti ki rur škim zah va ti ma i/ili in va ziv nim di jag nos tič ko-te ra peut skim pos tup ci ma, a me-to de pro vo đe nja tak vih pos tu pa ka obič no zah ti je va ju upo-ra bu se da ci je, anal ge zi je i anes te zi je [2].Da naš nje teo ri je ses trin stva raz mat ra ju vi šez nač ni pris tup ki rur škom bo les ni ku, a vi šez nač no st se de fi ni ra spe ci ja li-zi ra nim op se gom ra da me di cin ske ses tre. Me di cin ske ses-tre či ji je rad po ve zan sa sva kod nev nim rad nim za da ci ma u sklo pu am bu lan tne pri mar ne zdrav stve ne zaš ti te ak tiv-no sud je lu ju u am bu lan ta ma na preo pe ra tiv nom preg le du

Uvod

Pe rio pe ra cij ska me di ci na po jam je ko jim se opi su ju svi čim-be ni ci zdrav stve ne skr bi pri je, ti je kom i ne pos red no pos li je pro ve de na ope ra cij skog zah va ta: pri jeo pe ra cij ske proc je-ne, pa to fi zio loš ki pro ce si ti je kom pro vo đe nja anes te zi je te

32 Psihološki pristup pacijentu/Psychological approach to a patient

i prip re mi bo les ni ka za pro vo đe nje ope ra cij skog zah va ta. U da naš njem vi šez nač nom pris tu pu ki rur škom bo les ni ku sud je lu ju i medi cin ske ses tre ko je su iz rav no po ve za ne s ne-pos red nim iz vr ša va njem ope ra cij skog zah va ta i pos li jeo pe-ra cij skim pos tup ci ma u li je če nju bo les ni ka. U svim na ve de-nim pris tu pi ma mo der no ses trin stvo te me lji se na etič kim prin ci pi ma ra di dob ro bi ti, po bolj ša nja zdrav lja i si gur nos ti bo les ni ka. Os nov ni je cilj ovak va pris tu pa sma nji va nje ne-jas no ća o pos tup ci ma li je če nja ko ji ma je iz lo žen bo les nik, uki da nje pri kup lja nja ne pot reb nih in for ma ci ja i pro na la že-nje no vih, os nov nih in for ma ci ja, ko je po di žu kva li te tu ra da me di cin ske set re i zdrav stve nu skrb za bo les ni ka [3; 4].Pe ria nes te zio loš ko ses trin stvo ima tri dje lok ru ga ra da, i to:ad1] pri mi tak na bol nič ko li je če nje;ad2] dan pro vo đe nja ope ra cij skog zah va ta;ad3] bu đe nje bo les ni ka iz anes te zi je (tzv. fa za opo rav ka

– „re co ve ry“).

Ra di bo ljeg ra zu mi je va nja poj ma pe ria nes te zi je pot reb-no je me di cin skim ses tra ma, ko je sva kod nev ni rad pro vo-de u ope ra cij skim dvo ra na ma, ki rur škim od je li ma, te u je-di ni ca ma za in ten ziv no li je če nje, učin ko vi ti je raz jaš nje nje stan dar da i pos tu pa ka iz dje lok ru ga nji ho va sva kod nev nog ra da pri pru ža nju zdrav stve ne nje ge, i to u na ve de nim fa za-ma pe ria nes te zio loš kog pris tu pa bo les ni ku [5; 6].

Metoda

U ci lju is pi ti va nja dje lo va nja čim be ni ka u fa za ma pe ria nes-te zio loš kog pris tu pa bo les ni ku, na od je lu za anes te zi ju, rea ni ma ci ju i in ten ziv no li je če nje Op će bol ni ce Gospić pro-ve de na je an ke ta (od si ječ nja do ožuj ka 2009. go di ne). U an-ke ti je sud je lo va lo 75 is pi ta ni ka (sli ka 1).

bol nič kom li je če nju uz ro ku je os je ćaj tjes ko be i po tiš te nos ti. Kod svih bo les ni ka ko ji se prip re ma ju za ope ra tiv ni zah vat, neo vis no o op sež nos ti ope ra cij skog zah va ta, tre ba pro ves-ti de talj nu psi ho loš ku prip re mu. Oso bi tu po zor no st tre ba pri tom us re do to či ti na os je ćaj bes po moć nos ti, zab ri nu to st za obi telj, fi nan cij sku si tua ci ju, strah od mo gu će traj ne nes-po sob nos ti. U ovoj fa zi kod bo les ni ka se prim je ću ju spe ci-fi č ni stra ho vi, i to: strah da se ne će pro bu di ti pos li je ope-ra cij skog zah va ta, strah od mo guć nos ti bu đe nja ti je kom ope ra cij skog zah va ta, strah od is ho da ope ra ci je, strah od pos li jeo pe ra cij ske bol nos ti. Up ra vo za to pri jeo pe ra cij ska psi ho loš ka prip re ma bo les ni ka mo ra uze ti u ob zir oso bi tos-ti po ve za ne s na ve de nim stra ho vi ma.U ovoj fa zi po se bi ce tre ba ob ra ti ti po zor no st na psi ho loš-ku pri jeo pe ra cij sku prip re mu ko ja se pro vo di ra di per cep-ci je bo li u pos li jeo pe ra cij skom pe rio du. Nuž no je ob jas ni ti pos tup ke ko ji ot kla nja ju tak ve spe ci fi č ne prob le me. Pre po-ru ču je se upo ra ba ses trin ske pri jeo pe ra cij ske lis teu ko ju se bi lje že svi re le van tni po da ci o bo les ni ku ka ko bi se raz jas ni-lo sve što je bo les ni ku ne jas no te da se uk lo ne ne pot reb ne i do da ju no ve bit ne in for ma ci je. Psi ho loš kom preo pe ra tiv-nom prip re mom do bi va se os je ćaj pov je re nja kod bo les-ni ka, po bolj ša va se su rad nja te se skra ću je vri je me bo les-ni ko va opo rav ka. Pos tu pak prip re me po či nje raz go vo rom ti je kom ko je ga se, osim osob nih po da ta ka, pri kup lja ju i po da ci o bo les ni ko voj per cep ci ji bo la, nje go vu psi ho fi zič-kom i emo cio nal nom sta nju, pred zna nju i oba vi ješ te nos ti. Ta kav se raz go vor na zi va anam nes tič ki in ter vju. Bo les ni ku tre ba pru ži ti do volj no oba vi jes ti o anes te zi ji, ope ra ci ji i bo-les ti op će ni to, jer će bo les nik naj češ će bi ti kri vo in for mi ran bu de li pri si ljen pri kup lja ti in for ma ci je od dru gih bo les ni ka, obi te lji i pos je ti te lja. Sve te in for ma ci je mo gu kod bo les ni-ka stvo ri ti pot pu no pog reš nu i zas tra šu ju ću sli ku o ope ra-cij skom zah va tu te pos lje dič no po ve ća ti stu panj stra ha te po re me ti ti ti jek li je če nja. Ra di iz bje ga va nja opi sa nih po ja va Op ća bol ni ca Gospić 2003. go di ne iz da la je pri ruč nik/bro-šuru ko ja omo gu ća va bo lju, jed nos tav ni ju i učin ko vi ti ju in-for mi ra no st bo les ni ka.Dru ga fa za pe ria nes te zi je dan je na kon pro vo đe nja ope ra-cij skog zah va ta.Ne pos red no pri je ope ra tiv nog zah va ta, dok se iz vo di me-di ka ci ja, psi ho loš ka prip re ma ne mo že bi ti op šir na, ali to ne zna či da je tre ba zao bi ći. Up ra vo u toj fa zi na jiz ra že ni ji su su fi zio loš ki učin ci stre sa na or ga ni zam. Str plje nje me di cin-ske ses tre i nje zi no ra zu mi je va nje psi ho loš kog sta nja bo-les ni ka znat no pri do no si smi ri va nju i opuš ta nju bo les ni ka. Bo les ni ci naj češ će pam te ri je či oh rab re nja ko je su upu ti le me di cin ske ses tre, jer su one bo les ni ku je di ne ra zum lji ve u obi lju me di cin skih struč nih iz ra za, di jag nos tič ko-te ra peut-skih pos tu pa ka i bo li. Opi sa ni psi ho loš ki pris tup po se bi ce je va žan u pri jeo pe ra cij skoj prip re mi bo les ni ka kod ko jih je pot reb no iz ves ti hi tan ope ra cij ski zah vat.Tre ća fa za pe ria nes te zi je bu đe nje je bo les ni ka pos li je pro-ve de na ope ra cij skog zah va ta (tzv. „re co ve ry“).Bo les nik se os je ća ne moć no jer bu đe nje iz anes te zi je ni je zav r še no. Po jav lju ju se ne že lje ni sim pto mi kao što su muč-ni na, su ho ća i ža re nje u us ti ma uz ro ko va no pos tav lja njem ci je vi za di sa nje, ka šalj, bol no st ope ra cij ske ra ne i gla vo-bo lja.

specifi čne anksioznosti

SLI KA 1. Gra fi č ki pri kaz poi ma nja spe ci fi č nih stra ho va na uzor ku od 75 is pi ta ni ka. Vri jed nos ti su is ka za ne u pos to ci ma, a te me ljem re zul ta ta is-tra ži va nja pro ve de nog u tri mje se ca na Od je lu za anes te zi ju, rea ni ma ci ju i in ten ziv no li je če nje Op će bol ni ce Gospić.

Rezultati

U pr vo me di je lu (anesteziološka am bu lan ta) tre ba za po-če ti psi ho loš ku i fi zič ku pri jeo pe ra cij sku prip re mu bo les ni-ka, i to ra di sma nje nja an ksioz nos ti ko ja je za bi lje že na kod sva kog bo les ni ka. Re zul ta ti po ka zu ju da sva ki bo ra vak na

Psihološki pristup pacijentu/Psychological approach to a patient 33

U dru goj fa zi pe ria nes te zi je za bi lje ži li smo re zul ta te kod svih 75 is pi ta ni ka ra di ot kri va nja nji ho va raz miš lja nja i emo-ci ja kao reak ci je na ope ra cij ski zah vat i upo ra bu anes te zi je (Sli ka 2).

te zi ji, te u psi ho loš kom pris tu pu bo les ni ci ma. Unu tar nja je mo ti va ci ja uvi jek ja ča od sva kog vanj skog po ti ca ja pa em-pa ti ju mo že mo spo me nu ti kao bi tan čim be nik u pre poz na-va nju bo les ni ko vih pot re ba i že lja. Osob nim zau zi ma njem ti je kom rad nog pro ce sa, stal nom edu ka ci jom i pra će njem pro ce sa ra da, me di cin ska ses tra pos ta je učin ko vi ti ja u pro-vo đe nju ses trin ske zna nos ti, pa ta ko zas lu žu je i svr sis hod-ni je mjes to u zdrav stve nim ti mo vi ma. Mo guć noš ću stal nog nap re do va nja po ve ća va se sa mo pouz da nje me di cin skih ses ta ra, a ti me i os je ćaj ka ko vi še pri do no se po ve ća nju bo-les ni ko va za do volj stva, is to dob no unap re đu ju ći pos tup ke zdrav stve ne nje ge.

Posebna primjedba autora

Ka da iz gu bi te mo ti va ci ju, uči ni te ma len au to ge ni tre ni ng. Pri je od las ka bo les ni ku du bo ko udah ni te, iz bro ji te do de-set, iz dah ni te i za mis li te da je taj bo les nik ne ka va ma veo-ma blis ka oso ba, vaš ro di telj, brat, ses tra, di je te ili par tner. Za mis li te da je pred njim ope ra tiv ni zah vat i da je sam u ne koj bol nič koj us ta no vi, da le ko od vas, pres tra šen, zab ri-nut. Si gur no bis te bi li zah val ni da ga net ko ut je ši i po mog-ne mu preb ro di ti tu stres nu si tua ci ju. S tom miš lju kre ni te k bo les ni ku, po mo zi te mu, ulij te mu si gur no st, pru ži te ra-zu mi je va nje, top li nu i svo ju struč no st. Uči ni te to za nje ga, za lju de ko ji su u mis li ma s njim, i za se be sa me. Imaj te do-volj no sre će da bu de te njež ni, do volj no iza zo va da bu de te ja ki, do volj no tu ge da bu de te suos je ćaj ni i do volj no na de da bu de te sret ni.

LITERATURA[1] Ma ma ril ME, Stan dar ds of Pe ria nes the sia Nur si ng Prac ti ce: Ad vo ca ti-

ng Pa tie nt Sa fe ty. Jour nal of Pe riA nes the sia Nur si ng, 2003; 18/3: 168–172.

[2] El len E. Sul li van, De ve lop me nt of a Preo pe ra ti ve Ad mis sion Group, Jour-nal of Pe riA nes the sia Nur si ng, Vol 20, No 2 (Ap ril), 2005; pp 132-134.

[3] Hen der son V. Os nov na na če la zdrav stve ne nje ge. Zag reb: HUSE i HUMS, 1994.

[4] Fuč kar G: Pro ces zdrav stve ne nje ge. Zag reb: Me di cin ski fa kul tet Sveu-či liš ta u Zag re bu.

[5] http://www.careplans.doi.com[6] www.magdalena.hr/od_srca1.htm

SLI KA 2. Gra fi č ki pri kaz re zul ta ta is tra ži va nja kod 75 is pi ta ni ka u svr he ot kri va nja emo ci ja i raz miš lja nja kod bo les ni ka kao pos lje di ce pro vo đe-nja ope ra cij skog zah va ta i upo ra be anes te zi je. Is tra ži va nja je pro ve de no u tri mje se ca na Od je lu za anes te zi ju, rea ni ma ci ju i in ten ziv no li je če nje Op će bol ni ce Gospić.

U tre ćoj fa zi pe ria nes te zi je, u je di ni ci za in ten ziv no li je če-nje, bo les nik je pod stal nim nad zo rom vi so ko edu ci ra nih me di cin skih ses ta ra. Me di cin ske ses tre va žan su čim be nik u re zul ta ti ma is ho da li je če nja.

Diskusija

Me di cin ska ses tra zdrav stve ni je dje lat nik ko je mu bo les nik pov je ra va svo je strep nje i stra ho ve te je nje zi na ulo ga u psi-ho loš koj prip re mi bo les ni ka iz nim no važ na. Me đu tim, ma-njak zdrav stve nih i os ta lih dje lat ni ka, lo ši rad ni uv je ti, zas-tar je la op re ma, rad u smje na ma i de žur stvi ma čim be ni ci su ko ji ne po volj no dje lu ju na učin ko vi to st zdrav stve nih dje lat-ni ka u svim seg men ti ma pro ce sa li je če nja, ta ko i u pe ria nes-



PREGLEDNI ČLANAK/

REVIEW ARTICLE

Sažetak: Me di cin ska ses tra ti je kom pro vo đe nja me to da li je če nja i pos tu pa ka zdrav stve ne nje ge pro vo di naj vi še vre me na uz bo les ni ka, kao i s čla no vi ma nje go ve obi te lji. Ti je kom na ve de na pro ce sa, upo ra bom mno gob roj nih znan stve no-stru kov nih me to da do bi va in for ma ci je i ob li gat na je spoz na ti i sa ču va ti važ ne po dat ke ko ji se znan stve no kva li fi ci ra ju kao pro fe sio nal na taj na u ses trin skoj pro fe si ji.

Oču va nje pro fe sio nal ne taj ne ob ve za je me di cin ske ses tre u sva kod nev nom ra du i re gu li ra na je mo ral nim i etič ko-deon to loš kim za ko ni tos ti ma ses trin ske stru ke i po-zi tiv nim za ko ni ma Re pub li ke Hr vat ske.

Stal nim osob nim usav r ša va njem du hov nih, in te lek tual nih i struč no-znan stve nih vješ ti na, me di cin ska ses tra iz nim no je važ na za oču va nje osob nih, mo ral nih i struč nih po da ta ka kao i bo les ni ko vih taj na.

Ključ ne ri je či: me di cin ska ses tra; du hov no st; oba ve za; ko mu ni ka ci je; pro fe sio nal na taj na; prav ni sus tav.

Abstract: Du ri ng the heal thca re pro ce ss me di cal nur se spen ds mu ch mo re ti me wi th the pa tie nt than ot her heal thca re pro fes sio na ls whi ch are al so in vol ved in to the pa tien ts trea te me nt. In this pro ce ss me di cal nur se con fron ts wi th data that mu st be qua li fi ed as pa tien ts per so nal sec ret and in the sa me ti me as nur ses pro fes-sio nal sec ret.

From one poi nt of view, ac cor di ng to et hi cal, deon to lo gi cal and in ter per so nal gui de li nes of the me di cal nur si ng pro fes sion and in the Croa tian laws,, me di cal nur se is ob li ga ted to keep the da ta ob tai ned from the pa tie nt as a pro fes sio nal sec ret.

In this pro ce ss me di cal nur se has an ob li ga tion to im pro ve and in the sa me ti me im ple me nt her con ti nui ng edu ca tion of per so nal, spi ri tual, in tel lec tual and scien ti fi c skil ls. Me di cal nur se is pro bab ly the mo st va luab le per son in the pro ce ss of pro tec ti ng per so nal and mo st va luab le pa tien ts sec re ts.

Key wor ds: me di cal nur se; spi rit; ob li ga tion; com mu ni ca tio ns; pro fes sio nal sec ret; law system.

Run ni ng head: Nurses and professional secrets

Uloga medicinske sestre u očuvanju profesionalne tajne

Nurses role in preservation of professional secrets

Nevenka Brkić, Višnja Vičić Hudorović

Re cei ved No vem ber 2nd 2011; Ac cep ted No vem ber 16th 2011

Uvod

Dio re zul ta ta i kva li te te sva kod nev nog ra da me di cin skih ses ta ra, li ječ ni ka i dru gih zdrav stve nih dje lat ni ka te me lji se na pri kup lja nju, kvan ti fi ci ra nju i kva li fi ci ra nju po da ta ka do bi ve nih o bo les ni ku. Po da ci su ne ri jet ko osob ne i vr lo in-tim ne pri ro de, po čev ši od os nov nih iden ti fi ka cij skih pre ko

in for ma ci ja o zdrav lju i bo les ti do so ci jal nih, ma te ri jal nih i du hov no-vjer skih [1].Za do bi va nje re le van tnih po da ta ka va žan je od nos zdrav-stve ni dje lat ni k-bo les nik.U tom od no su s jed ne je stra ne struč no-znan stve na oso ba ko ja mo ra pos je do va ti sva pot reb na zna nja i vješ ti ne, a na dru goj stra ni bo les nik či ja je ko ji tre ba zad r ža ti vlas ti to dos-to jan stvo, mo ra i že li za do vo lji ti svo ju ži vot nu pot re bu tj. iz-li je či ti bo le st, a u tu svr hu mo ra ot kri ti dio ci je li svoj pri vat ni ži vot za ko ji bi mož da že lio da os ta ne neot kri ven.Oz bilj no st i os jet lji vo st te si tua ci je pos tav lja njem mo ral nih i etič ko-deon to loš kih, ali i za kon skih nor ma, ob ve zu je me di-cin sku ses tru da šti ti pri vat no st bo les ni ka ču va ju ći sve do-bi ve ne po dat ke kao taj ne.

Uloga medicinske sestre u očuvanju profesionalne tajne/Nurses role in preservation of professional secrets 35

Komunikacija i profesionalna tajna u procesu zdravstvene njege

Me di cin ska ses tra ti je kom ci je log svog rad nog vi je ka sud-je lu je u ko mu ni ka ci ji sa zdra vim i bo les nim čov je kom od sa mog za če ća pa sve do smr ti. Za to su me di cin ske ses tre kon ti nui ra no u služ bi ljud skog ži vo ta, i to tje les nog, in te lek-tual nog, du šev nog i du hov no-mo ral nog.U svr hu prou ča va nja pro fe sio nal ne taj ne pot reb no je pro-mat ra ti sus ret zdrav stve nog dje lat ni ka i bo les ni ka kao sus-ret dvi ju is tov jet nih oso ba. Kad je Isus da vao upu te za ži vot, naj češ će bi po či njao ri je či ma: Bio ne ki čov je k… ne ka že na, mla dić, dje voj ka...“[2]. I da nas bi Isus po čeo pri ču na jed nak na čin: „Bio ne ki čov je k…“, a taj čov jek mo že bi ti bi lo tko, ja, ti, zna nac, pri ja telj, nep ri ja te lj- ni je važ no, važ no je da se to do go di lo. Jed nos tav ni je, to su lju di do živ je li i pro živ je li, dak le, to je mo gu će [3].Me di cin ske ses tre u sva kod nev nom ra du tre ba ju ima ti na umu na ve de ne pos tav ke, te bez zad r ške prih va ća ti sve pos-tu la te ko ji ma se ču va dig ni tet oso be i pos tav ke za oču va nje pro fe sio nal ne taj ne, te spoz na ti da je u sva kod nev nom ra-du me di cin skoj ses tri pov je ren čov jek s cje lo kup nom eg zis-ten ci jom ko ja se ne mo že po di je li ti na proš lo st, sa daš njo st i bu duć no st, ne go pred stav lja je din stven iden ti tet čov je ka kao je din ke i čov je ka kao pred stav ni ka cje lo vi tos ti druš tve-ne za jed ni ce [4;5].Ra di prou ča va nja ses trin ske pro fe sio nal ne taj ne sve mu na-ve de nom tre ba do da ti i op ćep rih va će ne spoz na je. Nai me, sva ki čov jek na am bu lan tnom ili bol nič kom li je če nju ima svo je taj ne. One su dio nje go va bi ća. Sva ki čov jek pos je du-je osob nu in ti mu, re zer vi ra no st, suzdr žlji vo st u od no su na dru ge lju de u svom ok ruž ju, a kat kad i na čla no ve obi te lji. Za dalj nje prou ča va nje pro fe sio nal ne taj ne tre ba uk lju či ti spoz na ju da u svi ma na ma pos to ji sve to i ne do dir lji vo pod-ruč je na še osob nos ti (in ti ma). Up ra vo in tim no st po zi va me-di cin sku ses tru i sve su dio ni ke u pro ce su li je če nja i nje ge na poš to va nje ne doh vat lji ve du bi ne dru ge oso be, šti te ći je od svih ne že lje nih pov re da. Ova pos tav ka po seb no je važ na ka da se prou ča va pro fe sio nal na taj na ko ja je u iz rav noj sve-zi s po je din cem i nje go vim osob nim, emo cio nal nim pro živ-lja va njem osob nog ok ru že nja.Poš to va nje taj ne bo les ni ka i poš to va nje sva kog čov je ka iz-na la zi svoj po če tak u Bož jem po na ša nju pre ma čov je ku, i to u Ps. 8, 6-7, gdje či ta mo:“ Ti ga uči ni ma lo ma njim od Bo ga, sla vom i sja jem nje ga ok ru ni. Vla st mu da de nad dje li ma ru-ku svo jih, nje mu pod no ge sve pod lo ži.“ Bog je htio čov je ka na svo ju sli ku, se bi slič na (kao što či ta mo u Po st. 1, 26-27;) in te li gen tnog, slo bod nog, sav jes nog i od go vor nog za sve stvo re no [2;3].U svr he prou ča va nja pro fe sio nal ne taj ne za sva kod nev ni ži vot pot reb no je opi su Bož jeg po na ša nja pre ma čov je ku prid ru ži ti i za kon ske i etič ke nor ma ti ve. Na ve de ni nor ma ti-vi opi su ju ka ko sva ki čov jek ima svoj dio in tim nos ti ko ji ga či ni oso bom i ko ji je os nov ni uv jet os tva ri va nja čov je ka kao oso be. Čov jek ko ji je iz gu bio tu in tim no st iz lo žen je mo gu-ćim oskvr nu ći ma i uv re da ma. Sto ga, in tim no st je neo tu đi vo i ne pov re di vo pra vo sva ke oso be i ga ran ci ja su ži vo ta me đu lju di ma [6;7;8;9;10].

U da naš nje vri je me iz ra že ne su ten den ci je uma nji va nja os-nov nih vred no ta u me đu sob nom op ho đe nju, kao što su pov je re nje i šut nja (ču va nje taj ne). Sto ga je po se bi ce pot-reb no da me di cin ska ses tra bu de edu ci ra na za oču va nje i pro mi ca nje pro fe sio nal ne taj ne kao os no ve u sva kod nev-nom ra du zdrav stve nih rad ni ka. Ova kav pris tup u sva kod-nev nom ra du naj prim je re ni ji je znakosob na poš to va nja pre ma oso ba ma ko je su podvr gnu te mje ra ma zdrav stve ne nje ge, a is to dob no je i va žan čim be-nik poš to va nja sa me me di cin ske ses tre.Tko ne poš tu je sa mo ga se be, ne će poš to va ti ni dru ge, ni-ti će mo ći oče ki va ti i zah ti je va ti da dru gi poš tu ju nje ga [6;7;8;9;10].Ka ko bi se oču va lo pov je re nje druš tva u zva nje me di cin ske ses tre, svr sis hod na edu ci ra no st pre po ru ču je šut nju o pro fe-sio nal noj taj ni pos li je smr ti bo les ni ka. Pra vil nom upo ra bom zna nja o ču va nju pro fe sio nal ne taj ne, i pos li je smr ti, sva ka oso ba zad r ža va pra vo na svo ju in ti mu [1;2;3;4]. Poz na va nje me to da i pos tu pa ka o ču va nju pro fe sio nal ne taj ne is tin ska je slo bo da ko ja bdi je nad in tim noš ću oso be i ču va oso bu kao po je din ca od svih even tual nih oskvr nu ća.Opas no st oda va nja pro fe sio nal ne taj ne naj češ će je uz ro ko-va na ne za do vo lja va ju ćim uv je ti ma rad nog ok ruž ja. Prim je-ri ce, kat kad se raz go vor s bo les ni kom ili s čla no vi ma obi te lji mo ra od r ža ti na hod ni ku, u pros to ri ji u ko joj se na la ze dru gi zdrav stve ni dje lat ni ci ili, pak, u bo les nič koj so bi u ko joj su i dru gi bo les ni ci.Kat kad bo les ni ci tak ve si tua ci je pro živ lja va ju kao pov re-du in tim nos ti te se sma nju je pov je re nje pre ma me di cin ske ses tre.U da naš nje vri je me sve je pri sut ni ja i ten den ci ja ko mer ci ja-li za ci je pro fe sio nal ne taj ne. U upo ra bi su mno gob roj ne vr-ste teh nič kih i psi ho loš kih sred sta va, ko ji ma se na ag re si van i pot ro šač ki na čin, dr sko i kat kad uc je na ma nas to je pri ku pi-ti na jin tim ni ji po da ci o čov je ku-po je din cu. Svr ha upo ra be vi so ko teh no loš kih sred sta va za pri kup lja nje in tim nih/tajnih po da ta ka naj češ će je ma te ri jal na do bit ili ne mo ral na ko ri st (la ži ra nje po da ta ka). Prim je ri za opi sa no oda va nje di je lo va in ti me u sklo pu pro fe sio nal ne taj ne je su po ve ća nje gle da-nos ti ili ti ra že. Me đu tim, pos li je oda va nja di je lo va in ti me, što se po pu la ci ji naj češ će pred stav lja kao sen za ci ja, ma len broj po je di na ca bri ne se za bo li čov je ka/pojedinca. Po je di-nac či ji su di je lo vi in ti me ra zot kri ve ni nji ho vo ob jav lji va nje do živ lja va kao na pad na cje lo vi to st svog ljud skog dos to jan-stva i dos to jan stvo svo je obi te lji.Up ra vo su me di cin ske ses tre čes to, u sva kod nev nim si tua-ci ja ma, iz lo že ne be zoč nom is ko riš ta va nju, slu že ći kao iz vor oda va nja in tim nih po da ta ka o bo les ni ci ma. Stal no usav r ša-va nje i pri kup lja nje no vih zna nja, ja ča nje mo ral nih i etič kih vred no ta, edu ka ci ja o prav nim mo guć nos ti ma os no va su me di cin skim ses tra ma za oču va nje pro fe sio nal ne taj ne.

Defi nicija i sadržaj profesionalne tajne

Pro fe sio nal na taj na de fi ni ra se kao sad r žaj ko ji zdrav stve-ni dje lat ni ci, ko ji sud je lu ju u pro ce su zbri nja va nja i li je če nja bo les ni ka, saz na ju o zdrav stve nom, psi ho loš kom, emo cio-nal nom i so cio kul tu ro loš kom sta nju bo les ni ka, a či je bi iz-

36 Uloga medicinske sestre u očuvanju profesionalne tajne/Nurses role in preservation of professional secrets

no še nje u jav nos ti mog lo na ni je ti šte tu pa ci jen tu ili tre ćoj oso bi [11;12;13;14;15].Zdrav stve ni se pak dje lat ni ci de fi ni ra ju kao oso be ko je ima-ju ob ra zo va nje zdrav stve nog us mje re nja i ne pos red no pru-ža ju zdrav stve nu zaš ti tu pu čan stvu, uz ob vez no poš to va-nje mo ral nih i etič kih na če la zdrav stve ne stru ke.Sad r žaj pro fe sio nal ne taj ne od re đen je po zi tiv nim za ko ni-ma Re pub li ke Hr vat ske i pro fe sio nal nim etič kim ko dek si ma ko ji slu že me di cin skim ses tra ma pri uče nju etič nog po na ša-nja [6;7;8;9;11;12;13;14;15].

3.1. Etič ki ko de ks Me đu na rod nog vi je ća me di cin skih ses ta ra.

Pr vi je put prih va ćen 1953. go di ne na kon gre su u Bra zi lu. Do pu njen je 1973. go di ne i pot vr đen kao služ be ni etič ki do ku me nt Me đu na rod nog vi je ća me di cin skih ses ta ra. Opi-su je os no ve ses trin stva kao stru ke te tvr di ka ko sva ka me di-cin ska ses tra mo ra poš to va ti sva kog čov je ka, zdra vog i bo-les nog zbog nje ga sa mo ga, nje go va ljud skog dos to jan stva, i to od sa mog po čet ka ži vo ta pa do smr ti.

3.2. Etič ki ko de ks Hr vat skog ud ru že nja me di cin skih ses ta ra.

Prih va ćen je na Skup šti ni HU MS-a 1995. go di ne. Ko de ks pro fe sio nal nu taj nu od re đu je na ra zi ni vri jed nos ti te na vo-di: „me di cin ska ses tra mo ra ču va ti sve po dat ke o čov je ku ko je je do bi la ti je kom pro vo đe nja zdrav stve ne nje ge i zaš-ti te. Taj nom se smat ra sve što je me di cin skoj ses tri pov je re-no, a od no si se na osob ne, obi telj ske, psi ho so ci jal ne i emo-cio nal ne po dat ke. Iz na ve de nih vri jed nos ti prois ti če se dam ob ve zat nih etič kih duž nos ti, i to:ad 1] ču va nje pro fe sio nal ne taj ne je za me di cin sku ses tru

mo ral na duž no st i za kon ska oba ve za;ad 2] odavanje pro fe sio nal ne taj ne do puš te no je sa mo

unu tar ti ma zdrav stve nih dje lat ni ka i ta da se is ta na-zi va po di je lje na taj na;

ad 3] me di cin ska ses tra mo ra og ra ni či ti pris tup me di cin-skoj ar hi vi i bi ra ti naj si gur ni je me to de ko mu ni ka ci je;

ad 4] me di cin skoj ses tri je ne do pus ti vo prep ri ča va nje pro-fe sio nal nih taj ni iz van zdrav stve nog ti ma;

ad 5] pra vo je sva ke me di cin ske ses tre da ti je kom pro vo-đe nja zdrav stve ne nje ge i zaš ti te kon tro li ra osob ne po dat ke o bo les ni ku;

ad 6] raz go vor o pro fe sio nal noj taj ni sa mo u ok ruž ju čla-no va zdrav stve nog ti ma ob ve za tan je ra di kva li tet-ni jeg pro vo đe nja zdrav stve ne nje ge i zaš ti te bo les-ni ka;

ad 7] me di cin ska ses tra duž na je in ter ve ni ra ti uko li ko dru-gi čla no vi zdrav stve nog ti ma ne poš tu ju ob ve zu ču-va nja pro fe sio nal ne taj ne.

3.3. Etič ki ko de ks Hr vat ske ko mo re me di cin skih ses ta ra.

Prih va ćen je 22. pro sin ca 2005. go di ne. Pro fe sio nal na taj-na de fi ni ra se u 5. član ku: „in for ma ci je o bo les ni ci ma me di-cin ska ses tra mo ra smat ra ti pov jer lji vi ma i ko ris ti ti ih u smo pred vi đe ne svr he. Me di cin ska ses tra mo ra pa zi ti da ne do-đe do kr še nja pov jer lji vos ti ta ko da uvi jek zaš ti ti do bi ve ne

in for ma ci je od nji ho vog nep rim je re nog po ka zi va nja. Me di-cin ska ses tra mo že pro fe sio nal nu taj nu ot kri ti sa mo u slu ča-je vi ma od re đe nim za ko nom ili uz odob re nje bo les ni ka“.3.4. Kon ven ci ja o zaš ti ti ljud skih pra va i dos to jan stva ljud-skog bi ća u pog le du prim je ne bio lo gi je i me di ci ne.U na ve de nom do ku men tu u 10. član ku de fi ni ra se ka ko sva-ki po je di nac ima pra vo na poš to va nje pri vat nog ži vo ta gle-de in for ma ci ja o zdrav lju.Prav na re gu la ti va pre ma po zi tiv nim za ko ni ma Re pub li ke Hr vat ske u svr he zaš ti te pri vat nos ti i oču va nja pro fe sio nal-ne taj ne te me lji se na Us tav nom za ko nu te na pet os ta lih za ko na, i to:

3.5. Us tav Re pub li ke Hr vat ske.

Čla nak 35. Us ta va jam či sva kom što va nje i prav nu zaš ti tu osob nog i obi telj skog ži vo ta, dos to jan stva, ug le da i čas ti. Član kom 37. sva kom se jam či si gur no st i taj no st osob nih po da ta ka.

3.6. Za kon o zdrav stve noj zaš ti ti.

Čla nak 122. de fi ni ra da su zdrav stve ni rad ni ci duž ni ču va ti kao pro fe sio nal nu taj nu sve što zna ju o zdrav stve nom sta-nju bo les ni ka. Na ču va nje pro fe sio nal ne taj ne oba ve za ni su i dru gi rad ni ci u zdrav stvu ko ji za nju saz na ju u obav lja-nju svo jih duž nos ti te stu den ti i uče ni ci ško la zdrav stve nog smje ra. Pov re da ču va nja pro fe sio nal ne taj ne te ža je pov re-da ob ve ze iz rad nog od no sa.

3.7. Za kon o ses trin stvu.

Čla nak 16. kao duž nos ti me di cin ske ses tre na vo di ču va nje pro fe sio nal ne taj ne, poš to va nje pra va bo les ni ka, poš to va-nje etič kog ko dek sa me di cin skih ses ta ra, poš to va nje vjer-skih na če la pa ci jen ta, su rad nju s čla no vi ma zdrav stve nog ti ma, ču va nje ug le da us ta no ve (pos lo dav ca) i dje lo va nje u in te re su bo les ni ka.

3.8. Za kon o zaš ti ti pra va pa ci je na ta.

Čla nak 25. de fi ni ra da pa ci je nt ima pra vo na pov jer lji vo st po da ta ka ko ji se od no se na sta nje nje go va zdrav lja suk lad-no pro pi si ma o ču va nju pro fe sio nal ne taj ne i zaš ti ti osob-nih po da ta ka. Bo les nik ima pra vo da ti us me nu ili pis me nu iz ja vu o oso ba ma ko je mo gu bi ti oba vi ješ te ne o nje go vom prij mu u us ta no vu kao i o nje go vu zdrav stve nom sta nju. Član kom 28. is tog za ko na re gu li ra se, da pri preg le du, li je-če nju, a po se bi ce ti je kom pru ža nja osob ne nje ge, bo les nik ima pra vo na uv je te ko ji osi gu ra va ju pri vat no st.

3.9. Za kon o zaš ti ti osob nih po da ta ka.

Na ve de nim za ko nom šti ti se pri vat no st i os ta la ljud ska pra-va i te melj ne slo bo de.

3.10. Kaz ne ni za kon.

Čla nak 132. zab ra nju je dok to ri ma me di ci ne, dok to ri ma sto-ma to lo gi je, pri ma lja ma ili dru gim zdrav stve nim dje lat ni ci-ma neov laš te no ot kri va nje pro fe sio nal ne taj ne. Onaj ko ji neov laš te no ot kri je pro fe sio nal nu taj nu kaz nit će se nov ča-nom kaz nom od 150 dnev nih do ho da ka ili kaz nom zat vo ra od 6 mje se ci [16].

Uloga medicinske sestre u očuvanju profesionalne tajne/Nurses role in preservation of professional secrets 37

Odavanje profesionalne tajne

Me di cin ska ses tra pri kup lja po dat ke ko ji su dio pro fe sio nal-ne taj ne ti je kom ne pos red nog pru ža nja us lu ge zdrav stve-ne nje ge bo les ni ku kao i raz go vo rom s čla no vi ma bo les-ni ko ve obi te lji. Os ta li su iz vo ri: me di cin ska do ku men ta ci ja bo les ni ka i po da ci pri kup lje ni od dru gih čla no va zdrav stve-nog ti ma.Pos to je sub jek tiv ni i ob jek tiv ni raz lo zi oda va nja pro fe sio-nal ne taj ne.

4.1. Sub jek tiv nim raz lo zi ma smat ra ju se dva čim be ni ka, i to:

4.1.1] NEPAŽNJA. Naj češ će je uz ro ko va na emo cio nal nim sta nji ma kao što su ljut nja, tu ga, os je ćaj bes po moć-nos ti zdrav stve nog dje lat ni ka.

4.1.2] NEZNANJE. Od no si se na ne poz na va va nje opi sa nih poj mo va pri vat nos ti i zaš ti te pri vat nos ti.

Pre ma sig ni fi kan tnim re zul ta ti ma is tra ži va nja pro ve de nih u Re pub li ci Hr vat skoj [1;4] ne poz na va nje prav nih i etič kih nor ma oču va nja pro fe sio nal ne taj ne naj češ ćje je uz rok oda-va nja pro fe sio nal ne taj ne kad je ri ječ o me di cin skoj ses tri..

4.2. U ob jek tiv ne raz lo ge oda va nja pro fe sio nal ne taj ne uv r šta va se pet čim be ni ka, to:

4.2.1] Pristanak bolesnika;4.2.2] Zajedničko dobro;4.2.3] Šteta trećim osobama;4.2.4] Odavanje podataka koji su postali opće po zna ti;4.2.5] Sudska presuda.

Poš tu ju ći mo ral na i etič ko-deon to loš ka pra vi la u zdrav stve-nom ti mu, po da ci ko ji se smat ra ju pro fe sio nal nom taj nom ne smi ju se ci ti ra ti pri je do go vo ra s čla no vi ma zdrav stve nog ti ma, pre ma na ve de nim za ko ni ma i pro fe sio nal nim etič kim ko dek si ma. Me di cin ska ses tra mo že ci ti ra ti di je lo ve pro fe-sio nal ne taj ne is klju či vo me đu čla no vi ma zdrav stve nog ti-ma ko ji pro vo di ak tual nu zdrav stve nu nje gu bo les ni ka. I u na ve de nu pos tup ku pos to je og ra ni če nja jer se u opi sa nu slu ča ju me di cin ska ses tra mo ra og ra ni či ti sa mo na ci ti ra nje po da ta ka ko ji su is klju či vo po ve za ni s me to da ma i pos tup-ci ma ko ji se pro vo de ra di di jag nos ti ke, li je če nja i pro vo đe-nja zdrav stve ne nje ge.

Zaključak

Čov jek je kao po je di nac u za jed ni ci ti je kom li je če nja iz lo žen emo cio nal noj i fi zič koj bo li, nep red vid lji voj du lji ni tra ja nja emo cio nal nog ne raz mje ra te sum nja ma u is ho de li je če nja. Ti je kom li je če nja bo les nik je od vo jen iz pri vid ne si gur nos ti svog sva kod nev nog ži vo ta te iz lo žen ne ra zu mi je va nju, ne-jas no ća ma i taj na ma ses trin ske ko mu ni ka ci je. Stal no ok ru-žen zdrav stve nim dje lat ni ci ma, bo les nik sam pos ta je „bo-les t“ i/ili „ob jek t“ ko ji se prou ča va. Na da lje, kod sva kog bo-les ni ka pot reb no je is to dob no pro vo di ti etič ki, za kon ski i struč no-znan stve ni pris tup u pro vo đe nju me to da li je če nja, ko ji is to dob no mo ra sad r ža va ti ap so lut no poz na va nje etič-kih i mo ral nih na če la, od go vor no st, paž nju, ra zu mi je va nje i suos je ća nje.Dru ge stru ke u zdrav stve no me ti mu ima ju ma nji kvan ti ta-tiv ni i kva li ta tiv ni ut je caj na stva ra nje po zi tiv nog oz rač ja kod bo les ni ka i čla no va nje go ve obi te lji.U svr hu oču va nja svih di je lo va pro fe sio nal ne taj ne pot reb-no je pro vo di ti mje re traj nog struč no-znan stve nog usav r-ša va nja u ses trin stvu.

LITERATURA[1] Gosić N: Pri vat no st i pov je re nje u me di cin skoj eti ci i bioe ti ci, Ses trin-

ski edu ka cij ski ma ga zin. 2005;2:2-17.[2] Bib li ja - Sta ri i no vi zav jet. Kr šćan ska sa daš njo st. Po st. 1993; 8: 6-7.[3] Bib li ja-Sta ri i no vi zav jet. Kr šćan ska sa daš njo st. Po st. 1993;1,26-27.[4] Pozaić V. Teo loš ki vi di ci li ječ nič ke taj ne. Ob nov lje ni ži vot

2001;56/4:447-449.[5] Sta tut Op će žu pa nij ske bol ni ce Po že ga. www.psz.zupanija.hr[6] Za kon o Zdrav stve noj zaš ti ti (NN 121/03), čla nak 120.[7] Etič ki Ko de ks Me đu na rod noj vi je ća me di cin skih ses ta ra. 1973.[8] Etič ki Ko de ks Hr vat ske ud ru ge me di cin skih ses ta ra. www.hums.hr

[9] Etič ki Ko de ks Hr vat ske ko mo re me di cin skih ses ta ra. www.hkms.hr[10] Za kon o pot vr đi va nju kon ven ci je o zaš ti ti ljud skih pra va i dos to jan-

stva sva kog bi ća u pog le du prim je ne bio lo gi je i me di ci ne (NN 13/03), čla nak 10.

[11] Us tav Re pub li ke Hr vat ske (NN 41/01), čla nak 35-37.[12] Za kon o Zdrav stve noj zaš ti ti (NN 121/03), čla nak 122.[13] Za kon o ses trin stvu (NN 121/03), čla nak 16.[14] Za kon o zaš ti ti pra va pa ci jen ta (NN 19/04), čla nak 25-28.[15] Za kon o zaš ti ti osob nih po da ta ka (NN 103/03).[16] Kaz ne ni za kon (NN 110/97), čla nak 132.

Au tor za ko res pon den ci ju/Corresponding aut hor:Ma ri ca Miš čan čuk, ba cc.med.tech.Ško la za me di cin ske ses tre Vrap če, Zag reb, Bol nič ka ces ta 32TEL; 385-1-34 83 662FAX; 385-1-34 83 662E-mail; [email protected]


KRATKOPRIOPĆENJE/

BRIEFCOMMUNI CATION

Sažetak: On ko loš ko-he ma to loš ko druš tvo Hr vat ske ud ru ge me di cin skih ses ta ra u Baš koj na oto ku Kr ku od 20. do 22. lis to pa da 2011. go di ne or ga ni zi ra lo je 8. te čaj traj ne edu ka ci je, te je is to dob no obi lje že no 25 go di na pos to ja nja Druš tva.

Ključ ne ri je či: me di cin ska ses tra; on ko lo gi ja; te čaj traj ne edu ka ci je

Abstract: So cie ty of he ma to lo gy-on co lo gy of the Croa tian nur ses as so cia tion he ld 8. con ti nui ng edu ca tio nal cour se in town Bas ka on the is la nd of Krk, Oc to ber 20-22. At the sa me ti me So cie ty ce leb ra ted its 25. an ni ver sa ry.

Key wor ds: nur se; on co lo gy; he ma to lo gy; cour se of con ti nui ng edu ca tion

Run ni ng head: Eig hth con ti nui ng edu ca tio nal cour se of So cie ty of he ma to lo gy-on co lo gy of the Croa tian nur ses as so cia tion

25 godina onkološko-hematološkog društva Hrvatske udruge medicinskih sestara – OHDHUMS [8. tečaj trajne edukacije - Baška/Krk 20-22.10. 2011.]

Nurses role in preservation of professional secrets

25 years of society of hematology-oncology- Croatian nursesassociation -SHOCNA [8. course of continuous education - Baska/Krk

No vem ber 20-22 2011]

Marica Miščančuk

Re cei ved No vem ber 5th 2011; Ac cep ted No vem ber 8th 2011

Raz vo jem on ko loš ke stru ke i zna nos ti, i znat nim po ve ća-njem in ci den ci je obo lje lih od ma lig nih bo les ti po ja vi la se pot re ba za os ni va njem struč nog druš tva u sklo pu Hr vat ske ud ru ge me di cin skih ses ta ra [HUMS], i to ra di unap re đe nja struč nog ra da me di cin skih ses ta ra. Za to je 5. pro sin ca 1987. go di ne os no va no On ko loš ko druš tvo HU MS-a.Zbog slič nos ti u iz vr ša va nju sva kod nev nih rad nih za da ta-ka, ra di po bolj ša nja struč nos ti i za jed nič kih in te res nih ci-lje va ti je kom 1997. go di ne me di cin ske ses tre he ma to loš ke dje lat nos ti prik lju ču ju se On ko loš kom druš tvu HU MS-a. Od 1997. go di ne, dak le, pos to ji On ko loš ko-he ma to loš ko druš-tvo HU MS-a [OHDHUMS]. Pr vom pred sjed ni com druš tva ime no va na je Zla ta Ćanić, ko ja je tu duž no st ob na ša la od os nut ka druš tva do 15. lip nja 2000. go di ne, ka da tu duž no-

st po či nje ob na ša ti Ma ri ca Miš čan čuk, i da naš nja pred sjed-ni ca OH DHU MS-a. Te melj ne su pos tav ke OHDHUMS: traj no struč no usav r ša va nje, kon ti nui ra na edu ka ci ja me di cin skih ses ta ra, or ga ni zi ra nje struč nih sku po va, sas ta na ka, ra dio ni-ca i struč no-stu dij skih pu to va nja, po moć pri pi sa nju i ob-jav lji va nju struč nih ra do va, na la že nje me to da i pos tu pa ka za sva kod nev no po bolj ša nje rad nih ak tiv nos ti me di cin skih ses ta ra on ko loš ko-he ma to loš ke dje lat nos ti. U do sa daš-njem dje lo va nju OHDHUMS or ga ni zi rao je se dam (7) struč-nih sas ta na ka, šes nae st (16) sim po zi ja, od če ga je se dam bi-lo s me đu na rod nim su dio ni ci ma, osam (8) te ča je va traj ne edu ka ci je, je da nae st (11) stu dij skih pu to va nja. U su rad nji s li ječ nič kim druš tvi ma OHDHUMS bio je i suor ga ni za tor če-ti ri ju (4) kon gre sa s me đu na rod nim sud je lo va njem. Ti je kom spo me nu tih ma ni fes ta ci ja me di cin ske ses tre, čla ni ce OH-DHU MS-a, od r ža le su vi še od 600 struč nih pre da va nja i bi le ak tiv ne su dio ni ce je da nae st (11) me đu na rod nih ra dio ni ca. Ti je kom svo ga pos to ja nja OHDHUMS je ute me ljio stal nu struč nu su rad nju s ud ru ga ma, druš tvi ma i pred stav ni ci ma ci vil nog druš tva [Ud ru ga obo lje lih od leu ke mi je i lim fo ma (UO LL); Li ga za bor bu pro tiv ra ka Zag re bač ke i Me đi mur-ske žu pa ni je; Zag re bač ka li ga pro tiv ra ka - Klub že na ope-ri ra nih na doj ci i Klub la rin gek to mi ra nih. Od 2004. go di ne

25 godina onkološko-hematološkog društva/25 years of society of hematology-oncology 39

OHDHUMS je član or ga ni za ci je Eu ro pean On co lo gy Nur si-ng So cie ty [EONS], Eu rop skog druš tva me di cin skih ses ta-ra, ko je je os no va no 1984. go di ne s da naš njim sje diš tem u bol ni ci Royal Mar sden u Lon do nu. Za jed nič kom su rad njom čla no va i pred stav ni ka izvr šnog od bo ra OH DHU MS-a do da nas je ob jav lje no vi še pri ruč ni ka i bro šu ra (V. Družinić, B. Kopiratić, Lj. Pom per, M. Miš čan čuk) ra di bo ljeg ra zu mi je-va nja sim pto ma i me to da li je če nja, a na mi je nje ne su on ko-loš ko-he ma to loš kim bo les ni ci ma. Na te me lju pri kup lje nih zna nja iz du go go diš njeg osob nog is kus tva i spoz na ja iz znan stve no-struč ne li te ra tu re OHDHUMS bio je va žan čim-be nik u os miš lja va nju i po čet ku ra da Cen tral ne prip re me ci-tos ta ti ka [CPC] u RH. Pri je nos zna nja OH DHU MS-a u mno-go če mu je pri do nio ra du CPC-a u lis to pa du 2009. go di ne u Op ćoj bol ni ci Va raž din, u ožuj ku 2010. go di ne u Kli nič kom bol nič kom cen tru [KBC] Zag reb te u Kli nič kom bol nič kom cen tru Osi jek.

OHDHUMS - 8. tečaj trajne edu ka ci je-Baška/Krk 20-22.10. 2011.

OHDHUMS je u Baš koj na oto ku Kr ku od 20. do 22. lis to pa-da 2011. go di ne or ga ni zi rao 8. te čaj traj ne edu ka ci je i is to-dob no obi lje žio 25 go di na pos to ja nja. Ovo mu su do ga đa-ju na zo či la 122 su dio ni ka, od ko jih su 103 bi le me di cin ske ses tre iz svih di je lo va Re pub li ke Hr vat ske [RH], a do ga đaj su uve li ča le i me di cin ske ses tre iz Fe de ra ci je Bos ne i Her ce go-vi ne [BIH].U poz drav nom ob ra ća nju su dio ni ci ma sku pa pred sjed ni ca OHDHUMS (M. Miš čan čuk) zah va li la je na pris tig lim po ru-ka ma pot po re i čes tit ka ma pred sjed ni ce HU MS-a (B. Ri mac) i glav ne ses tre Kli ni ke za on ko lo gi ju i nuk lear nu me di ci ne Kli nič kog bol nič kog cen tra “Ses tre mi los r dni ce” (M. Čogu-rić).U uvod nom pre da va nju “Od vi zi je do ak ci je On ko loš ko-he-ma to loš kog druš tva”, M. Miš čan čuk opi sa la je dje lo va nje OH DHU MS-a od os nut ka do da nas.Struč ni prog ram te ča ja po čeo je 20. lis to pa da 2011. go di ne pre da va njem Mi hae le Vukšić Munitić (mr. pha rm.) o no vim me to da ma pre ven ci je i li je če nja mu ko zi ti sa.Ma ri ja na Bre ljak (dr. med) pred sta vi la je spoz na je o no vos-ti ma u li je če nju ma lig ne bo les ti bub re ga te na čin prip re me i upo ra be re cen tnih li je ko va te mo guć nos ti pre poz na va nja nji ho vih pred nos ti kao i pra će nja nus po ja va.Bran ka Sve tec (ba cc.med.techn.) opi sa la je osob na, prak tič-na is kus tva o pe ro ral noj an tie met skoj te ra pi ji uz nag la ša va-nje pot re be edu ka ci je on ko loš kih bo les ni ka.

Ire na Po ljan šek (mr. pha rm.) opi sa la je prob le ma ti ku kva-li te te sva kod nev nog ži vo ta uz nuž no st upo ra be tran sder-mal nih fl as te ra ra di sma nje nja bo li.Dru gog da na te ča ja (21. lis to pa da 2011. go di ne) Jo si pa Jović Zlatović (dr. med.) i Ire na Ham pl Hr šak (dr. med), u in te rak-tiv noj su ra dio ni ci is tak nu le važ no st poz na va nja čim be ni ka su por tiv nog li je če nja on ko loš ko-he ma to loš kih bo les ni ka u sva kod nev nom prak tič nom ra du. Te čaj je nas tav ljen pre-da va nji ma o prob le ma ti ci zbri nja va nja ra di ja cij skih ra na (Š. Kuzmić, ba cc.med.techn.) te o važ nos ti upo ra be i mo guć-nos ti ma en te ral ne preh ra ne on ko loš ko-he ma to loš kih bo-les ni ka (mr. sc. S. Kuvačić i dr. med. I. Bagarić). O prob le ma-ti ci i mo guć nos ti ma upo ra be pa ren te ral ne preh ra ne naj no-vi je spoz na je opi sa la je S. Jurišić (mr. bio teh.).Smjer ni ce za pos tup ke uma nje nja kar ci nom ske bo li, ko je su iz ra đe ne u lis to pa du 2011. go di ne, pre zen ti ra la je K. Kova-čić (mr. pha rm) uz po se ban nag la sak na važ no st me di cin ske ses tre u pra će nju i pro vo đe nju smjer ni ca.O važ nos ti zaš ti te i si gur nos ti u ra du s ci to tok sič nim li je ko-vi ma upo ra bom sus ta va za zat vo re nu prip re mu i upo ra bi ri zič nih li je ko va naj no vi je spoz na je opi sao je K. Ka ra mar ko (dr. med.) te je de mon stri rao prak tič nu upo ra bu zat vo re-nog sus ta va.Vo di te lji ca pro jek ta „Kroz oči bo les ni ka“, B. Sve tec (ba cc.med.techn.), u ko jem se is tra žu je upo ra ba pe ro ral nih ci tos-ta ti ka u kuć nom re ži mu li je če nja, pred sta vi la je do sa daš nje re zul ta te is tra ži va nja. Te čaj je nas tav ljen pre da va njem M. Ko zi ne (ba cc.med.techn.) o sa mo poš to va nju me di cin skih ses ta ra.„Ma ni pu la to ri oko na s“ nas lov je ra dio ni ce ko ja je po če la uvod nim pre da va njem Ma ri ce Miš čan čuk o ma ni pu la to ri-ma i vr sta ma ma ni pu la ci ja, a nas tav lje na je in te rak tiv nom dvo sat nom ra dio ni com u ko joj je Ž. Mišević (dr. med) de fi -ni rao sva kod nev ne prim je re u ko ji ma su sub jek ti ma ni pu la-to ri ili ma ni pu li ra ni.Tre ći rad ni dan zak lju čen je do go vo rom o pot re bi or ga ni zi-ra nja slje de ćeg (de ve tog) te ča ja traj ne edu ka ci je u lis to pa-du 2012. go di ne.Pos ljed njeg da na te ča ja (22. lis to pa da 2011. go di ne) od r ža-na je i re do vi ta Go diš nja skup šti na OH DHU MS-a na ko joj su za bi lje že ne i eva lui ra ne ak tiv nos ti čla no va O HD-a od lis-to pa da 2010. go di ne do lis to pa da 2011. go di ne., a iz gla san je i zak lju čak o pot re bi tis ka nja bil te na Druš tva. Na da lje, B. Sve tec (ba cc.med.techn.) pred sta vi la je čla no vi ma OH DHU-MS-a fi nan cij sko iz vješ će o pos lo va nju druš tva te je po se-bi ce is tak nu la važ no st član stva O HD-a u struk tu ra ma HU-MS-a.

LITERATURA[1] http://www.hums.hr


Au tor za ko res pon den ci ju/Corresponding aut hor:Sil va na Vo zi laSpe ci ja lis tička or di na ci ja obi telj ske me di ci ne Ž. Striško vić,Pog led 80, 51216 Viš ko voTE L;385-1-34 83 662FAX;385-1-34 83 662E-mail; sil va [email protected]

KRATKOPRIOPĆENJE/

BRIEFCOMMUNI CATION

Sažetak: Cilj/svrha: „Pr vi hr vat ski kon gres du hov ne psi hi jat ri je“ s me đu na rod nim sud je lo va njem, ko ji je or ga ni zi rao Hr vat ski in sti tut za du hov nu psi hi jat ri ju, od r žan je u Opa-ti ji od 11. do 13. ve lja če 2011. go di ne. Os vrt se od no si na dio kon gre sa s te mom dep re si ja i du hov no st.

Ključ ne ri je či: Psi hi jat rij ski i teo loš ki as pek ti, etič ke di le me, so cio loš ki pris tup i prav ni od go vor, Hr vat ski in sti tut za du hov nu psi hi jat ri ju [HIDP].

Abstract:Aim/purpose: The Fir st Croa tian Con gre ss of Spi ri tual Psychiat ry wi th in ter na tio nal par ti ci pa tion, or ga ni zed by the Croa tian In sti tu te for Spi ri tual Psychiat ry, was he-ld in Opa ti ja from Feb rua ry 11-13th 2011. Re view re fe rs to the me of the Con gre ss, “Dep res sion and spi ri tua li ty”.

Key wor ds: Psychiat ric and theo lo gi cal as pec ts, et hi cal di lem mas, so cio lo gi cal ap proa ch and the le gal res pon se, Croa tian In sti tu te for Spi ri tual Psychiat ry [CISP].

Running head: Spiritual psychiatry

Duhovna psihijatrija-„Prvi hrvatski kongres duhovne psi hi jat ri je“

Spiritual psychiatry – fi rst croatian congress of spiritual psychiatry

Sil va na Vo zi la

Spe ci ja lis tička or di na ci ja obi telj ske me di ci ne Ž. Striško vić, dr.med.spec., Ri je ka, Hr vat ska

Received November 16th 2011; Accepted November 21st 2011

ni tiv ne fun kci je, po ma žu po je din cu u prih va ća nju i ra zu mi-je va nju dru gih i sa mo ga se be.U tom kon tek stu mis lim da je iz nim no važ no da me di cin ske ses tre upoz na ju naj no vi ja sta ja liš ta (us pos tav lja nje di ja lo ga u mul ti dis cip li nar nim ras pra va ma) i no ve me di cin sko-psi hi-jat rij ske pa ra dig me li ječ ni ka u od no su na du hov no st. Si gur-na sam da i me di cin ske ses tre, kao nei zos tav ni in teg ra tiv ni čla no vi ti ma ko ji li je či i skr bi za pa ci jen ta, mo ra ju ima ti kri-tič ko miš lje nje. U ovom član ku opi su ju se us me na priop će-nja te me kon gre sa, “Dep re si ja i du hov no st”.

Depresija i duhovnost

Pot reb no je naj pri je kri tič ki is pi ta ti tre nut ne prak se i teo ri je u psi hi jat ri ji, a za tim pred lo ži ti mje re ko je bi mog le do ves-ti do for mu la ci je no vih pa ra dig mi u psi hi jat ri ji pri la go đe nih ak tual nim druš tve nim kon tek sti ma skr bi.Prof. dr. sc. Mi ro Jakovljević iz Kli ni ke za psi hi jat ri ju Kli nič kog bol nič kog cen tra Zag reb [KBC Zagreb] ka že da je umi je će ži vo ta u teš kim i bol nim ži vot nim si tua ci ja ma ot kri ti nji ho vo is tin sko zna če nje, vri jed no st i smi sao ži vo ta, a ti me i zdrav-lja i bo les ti [1]. Svr ha je sve ga ruž no ga što nam se do go di-lo da pos li je, u bu duć nos ti, neš to bu de bo lje. Dob ro ko je proiz la zi iz svih lo ših stva ri ko je nam se do ga đa ju u to me je što nam po ma že da iz se be iz vu če mo svoj naj bo lji dio, svo-ju bit, od nos no, da tran scen di ra mo.

Cilj je pr vog Hr vat skog kon gre sa du hov ne psi hi jat ri je upo-zo ri ti na važ no st du hov nos ti i re li gi je u in teg ra tiv nom pris-tu pu sva kom pa ci jen tu, bez ob zi ra na to li je či li se zbog psi-hič kih ili tje les nih po re me ća ja. Ta ko đer, vje ra i du hov no st ned voj be no ima ju važ nu ulo gu u pre ven ci ji psi hič kih i tje-les nih po re me ća ja. Sve je vi še bol nič kih in sti tu ci ja di ljem svi je ta ko je us pos tav lja ju po seb ne prog ra me či ji je cilj po-ve zi va nje du hov nih, re li gioz nih pot re ba i po ten ci ja la pa ci-je na ta kao di je la te ra pij skog pro ce sa.Ti je kom pos ljed njih de set lje ća pro ve de na su mno ga znan-stve na i struč na is tra ži va nja ko ji ma je za jed nič ki zak lju čak da pos to ji po ve za no st ra zi ne du hov nos ti i re li gi je s po bolj-ša njem sim pto ma raz li či tih psi hič kih (dep re si ja, tjes ko ba, ovis nos ti,shizofrenija i dr.) i tje les nih po re me ća ja (kar dio-vas ku lar na i ce reb ro vas ku lar na obo lje nja, di ja be tes, reu ma-toid ni ar tri tis, mul tip la skle ro za, ma lig ne bo les ti, imu no loš-ke bo les ti i dr.). Vje ra i du hov no st po ma žu u ži vo tu da ju ći psi ho fi zič ku is pu nje no st, po bolj ša va ju emo cio nal ne i kog-

Duhovna psihijatrija/Spiritual psychiatry 41

Dep re si ja se čes to jav lja u oso ba ko je ni su naš le svo je mjes-to u svi je tu zbog us mje re nos ti laž nim ili pog reš nim vri jed-nos ti ma. Za to ni su us pje le od go vo ri ti na važ na ži vot na pi-ta nja, pa su raz vi le du bok os je ćaj da s nji ma neš to ni je u re du. Ne dos ta tak sa mo pouz da nja i os je ćaj nev ri jed nos ti čes to su po ve za ni s os je ća jem nep ri pa da nja ovo mu svi je tu, kao i nep re poz na va njem svo jih ta le na ta, po ten ci ja la i ži vot-ne mi si je. Strah od nep rih va ća nja, od ba ci va nja ili po ra za, kao i sklo no st ok riv lja va nju, po tis nu ti bi jes i nes po sob no-st op raš ta nja se bi i dru gi ma ig ra ju važ nu ulo gu u di na mi ci dep re si je. Is tin ske, be zuv jet ne i zdra ve lju ba vi čes to ni je bi-lo do volj no u ži vo tu bo les ni ka s dep re si jom, pa ni su raz vi-li spo sob no st op raš ta nja i zah val nos ti. Du hov ni čin lju ba vi omo gu ću je da shva ti mo i do ži vi mo au ten tič ne po ten ci ja le bliž njih, ali i svo je vlas ti te te da ot kri je mo pra vi smi sao ži vo-ta. Ta ko đer, oso be ko je se ne zna ju is tin ski ra do va ti ži vo tu lak še iz gu be ili uop će ne ot kri ju pra vi smi sao ži vo ta. Me đu-tim, ne pi ta sa mo čov jek za smi sao ži vo ta, ne go ži vot nje-mu pos tav lja pi ta nja na ko ja on tre ba od go vo ri ti. Cilj ži vo ta ne ke oso be ne sas to ji se sa mo u sa mos tva ri va nju, ne go i u au tot ran scen den ci ji, od nos no, sa mo nad ma ši va nju. Bo les-ni ci s dep re si jom čes to ni su u sta nju krea tiv no na di ći ili du-hov no tran scen di ra ti ži vot nu si tua ci ju ko ja im je bi la bol na i da ti pra vi smi sao svo je mu ži vo tu u lju ba vi, zah val nos ti, op-raš ta nju, da ri va nju i dob ro ti.Ta ko đer, au tor da je neu ro fi zio loš ki os vrt na dep re si ju i sui-ci dal no st. Ka da se go vo ri o spi ri tual nim as pek ti ma dep re si-je i sui ci dal nos ti, tre ba ima ti na umu teo ri ju dis fun kci je tzv. tran scen den tal nog moz ga i teo ri ju ab nor mal ne di sin kro ni-je. Os je ćaj za nad na rav no po ve zan je s ak tiv noš ću od re đe-nih neu ral nih struk tu ra na še ga moz ga ko je se mo gu naz-va ti tran scen den tal nim moz gom. Či ni se ka ko su do pa min i di me til trip ta min (DMT) vr lo važ ni za ra zu mi je va nje os je-ća ja za nad na rav no. Ako je pre ja ka do pa mi ner gič ka ak tiv-no st u moz gu, vi de se i pre poz na ju sva ko ja ke za ko ni tos ti i zna če nja, a ako je pres la ba, ne pre poz na je se niš ta, gu bi se smi sao. Pro mi je njen os je ćaj za stvar no st mo že bi ti raz log zaš to je ma ni ja čes to po ve za na s krea tiv noš ću. Sma nje na do pa mi ner gič ka ak tiv no st u sus ta vu nag ra de po ve za na je s an he do ni jom, ali i gu bit kom smis la i in te re sa. Re la tiv no po-vi še na ak tiv no st sus ta va kaz ne mo že bi ti po ve za na s ide ja-ma kriv nje i sui ci dal noš ću. DMT je po ve zan s epi fi zom ko ja ima važ nu ulo gu u re gu la ci ji bio rit mo va, a po ve za na je i s du hov noš ću. Po ne kim miš lje nji ma dep re si ja je pos lje di ca de sin kro ni za ci je iz me đu neu ro nal nih mre ža ko je op slu žu ju kog ni tiv ne i emo cio nal ne mo du le jer su nji ho va ak ti va ci ja i de zak ti va ci ja neus kla đe ne.Prof. dr.sc. Vlas ta Ru dan iz Kli ni ke za psi ho loš ku me di ci ne Kli nič kog bol nič kog cen tra Zag reb [KBC Zagreb] go vo ri o psi ho di nam skom pris tu pu dep re si ji psi hoa na li tič kim teo ri-ja ma po ri jek la i me ha niz ma dep re si je ko je su po če le Freu-do vim ra dom „Ža lo va nje i me lan ko li ja“ (1917.) [2].Glav na ana lo gi ja iz me đu ža lo va nja i dep re si je up ra vo se od no si na tvr dnju da je dep re si ja pos lje di ca gu bit ka vo lje-ne oso be, tj. da dep re si ja re zul ti ra iz gu bit ka ob jek ta. Gu bi-tak ne mo ra bi ti stva ran, ne go se mo že ra di ti o gu bit ku u fan ta zi ji. Pa ci je nt čak ne mo ra bi ti svjes tan bi lo kak va os je-ća ja gu bit ka. Dru gim ri je či ma, per cep ci ja gu bit ka mo že bi ti pos ve nes vjes na.

Na te me lju kli nič kih op ser va ci ja Freud je dep re si ju ta ko-đer ve zao uz iden ti fi ka ci ju i ag re si ju. Iden ti fi ka ci ja je ob ra-na pro tiv gu bit ka ob jek ta ko ja ima tre nu tač nu pos lje di cu. Pos lje di ca re zul ti ra iz či nje ni ce da se vo lje na oso ba, oso bi-to ona ko ja na pus ti ili ode, jed na ko vo li kao što se i mr zi. Up ra vo u slu ča je vi ma u ko ji ma pos to ji ja ka am bi va len ci ja, tj. u ko ji ma snaž na lju bav koeg zis ti ra sa snaž nim bi je som i mr žnjom, iden ti fi ka ci ja s iz gub lje nim ob jek tom vo di u dep-re si ju. Na da lje, na vo di Ab ra ha ma, ko ji je is tak nuo mjes to ora li te ta u dep re si ji, jer pre dis po zi ci ja za dep re si ju kas ni je u ži vo tu pot je če iz psi hič ke trau me i pos lje dič ne fi k sa ci je u oral noj fa zi psi ho sek sual nog raz vo ja, što zna či da nas ta-je u pr vih 18 mje se ci ži vo ta. Me la nie Klein is tak nu la je da, tek ka da se ob je kt poč ne vo lje ti kao či tav ob je kt, nje gov se gu bi tak mo že do živ je ti kao pot pun gu bi tak. U Bib rin go vu (1953.) mo de lu dep re si je, dep re siv ni sim pto mi re zul ti ra ju iz frus tri ra nih tež nja i do živ lja ja bes po moć nos ti. Nes po sob-no st oso be da is pu ni svo je že lje da bu de vo lje na, da vo li, da je si gur na i dob ra, um jes to da je nev ri jed na lju ba vi, ne si-gur na, ag re siv na i des truk tiv na, vo di dep re si ji. Bla tt (1982.) is ti če mno gob roj ne po ku ša je ka ko bi se raz li ko va lo ti po ve dep re si je na te me lju iz ra že nih sim pto ma. U ovom pris tu-pu dep re si ja je ši ri po jam od sa mog kli nič kog po re me ća ja, kao afek tiv no sta nje ko je se ran gi ra od bla ge i od go va ra ju-će pro laz ne reak ci je na teš ke ži vot ne do ga đa je do du bo kog i traj nog ones po sob lja va ju ćeg kli nič kog po re me ća ja ko ji uk lju ču je ja ku dis fo ri ju, is kriv lje nu kog ni ci ju i neu ro ve ge ta-tiv ne po re me ća je kao što su gu bi tak sna i tje les ne te ži ne i gu bi tak li bi da.Dr. Go ran Do dig iz Kli ni ke za psi hi jat ri ju Kli nič kog bol nič kog cen tra Split [KBC Split] raz miš lja o dep re si ji kao mo guć nos-ti sud bin ske da nos ti i oso bi ne neod go vor nos ti te pos tav lja pi ta nja: je li čov je ku da na sa mo slo bo da iz bo ra bez od go-vor nos ti ili i in te le kt ko jim mo že pro su di ti ta mo ral na na če-la kao pu to kaz? Una toč to mu suv re me ni čov jek bi ra neš to dru go [3]. Zaš to? Ima ju ći to u vi du, je li suod go vo ran pri iz-bo ru bez nad nos ti um jes to na de, tu ge um jes to ra dos ti, a da to ga ni je pos ve svjes tan?Far ma ko te ra pi ja naj vi še je is tra ži va na i naj bo lje do ku men-ti ra na te ra pi ja dep re siv nog po re me ća ja. Oda bir an ti dep re-si va tre bao bi se te me lji ti na in di vi dual nom pris tu pu bo les-ni ku, što uk lju ču je po naj pri je us pos tav lja nje adek vat nog pris tan ka, a za tim i ad he ren ci je, te ak cep ti ra nju kli nič kih fak to ra kao što su pro fi l sim pto ma, ko mor bi di tet, to le ran ci-ja na li jek, in te rak ci je li je ko va, od go vor na pri jaš nju te ra pi ju, nus po ja ve, te lo gič no, i sklo nos ti sa mo ga bo les ni ka, ka že dr. Ma te Mihanović (psi hi jat rij ska bol ni ca “Sve ti Iva n”) [4].Vr lo za nim ljiv os vrt po ve za nos ti po li mor fi z ma ge na za se-ro to nin ski tran spor ter (5-HTTLPR) s di men zi jom au tot ran-sce den ci je iz nio je dr. Da li bor Karlović iz Kli ni ke za psi hi jat-ri ju Kli nič kog bol nič kog cen tra “Ses tre mi los r dni ce“ [KBC Ses tre mi los r dni ce]. Do sa daš nja is tra ži va nja po ka za la su da ge net ski fak to ri ima ju ulo gu u stva ra nju tzv. per so na li-ty trai ts. Di men zi ja se lf tran scen den cea pove za na je s in di-vi dual nim re li gij skim i mis tič nim in kli na ci ja ma [5]. S dru ge stra ne, po ka za no je da je se ro to nin ski sus tav po ve zan s re-li gij skim, mis tič nim is kus tvi ma. “Bož ji ge n” ko ji je u svo joj knji zi opi sao Dean Ha mer, struč njak za ge ne ti ku na In sti tu-tu za zdrav lje i In sti tu tu za rak iz Was hin gto na, eg zis ti ra kao gen VMA T2 ko ji je za du žen za naš du hov ni os je ćaj, emo ci je

42 Duhovna psihijatrija/Spiritual psychiatry

i svi je st, kar kte ri zi ra bo lju mo guć no st sa mot ran sce den ci je, opi su je lju de kao ne zah tjev ne, is pu nje ne, str plji ve, krea tiv-ne i sl., te iza zi va ve li ke po le mi ke teo lo gij skih i znan stve nih struč nja ka.Prof. Mi lan Špe har s Ka to lič ko bo gos lov nog fa kul te ta u Zag-re bu [KBF Zag reb, Teo lo gi ja u Rijeci] go vo rio je o kr šćan skoj du hov nos ti u po ma ga nju dep re siv nim pa ci jen ti ma te nag-la sio da naj pri je va lja pos ta vi ti jas ne te me lje kr šćan ske du-hov nos ti ko ja se te me lji na kr šćan skoj dog mi i mo ra lu, bez ko jih kr šćan ske du hov nos ti ne ma [6]. Ta ko ona mo že po-mo ći prak tič no sa mo kr šća ni nu u dep re siv no me sta nju.Op će ni to bi ta ko đer mog la po ma ga ti i nek r šća ni ma i nev-jer ni ci ma on da ka da u se bi no si sveop će pog le de na ži vot: ži vot kao za da ću, ži vot ko ji os miš lja vam svo jim dje lo va njem pre ma iz grad nji svi je ta i po ma ga nju čov je ku. Tu va lja sta vi-ti nag la sak na hu ma ni tar no dje lo va nje i na to da ži vot sva-ko ga čov je ka je st vri je dan živ lje nja. Os vi jes ti ti čov je ku ka ko on mo že živ je ti i sa svo jim teš ko ća ma i uvi jek bi ti na dob ro dru go mu čov je ku.Sa nea Mihaljević, Lu ci ja Murgić i Ma ri na Marinović s Od je-la za du šev ne bo les ti Op će bol ni ce Vi ro vi ti ca [OB Viroviti-ca] i Cen tra za du hov nu po moć Zag reb ka žu da je sve vi še struč nih ra do va ko ji upu ću ju na dob ro bit uk lju či va nja du-

hov no-re li gioz nih čim be ni ka u li je če nje men tal nih bo les ti [7]. U Hr vat skoj pos to ji au ten tič ni mo del pru ža nja du hov ne po mo ći pod na zi vom ha gio te ra pi ja. Ona se te me lji na na-če lu da je sva ka oso ba du hov no i eg zis ten ci jal no bi će ko je u se bi no si pri rod ni mo ral ni za kon po ko jem se spe ci fi č no raz li ku je od svih os ta lih stvo re nja. Pod ruč je ra da ha gio te ra-pi je je tzv. “du hov na du ša”.Au to ri pred stav lja ju pi lo t-is tra ži va nje pro ve de no na 42 oso-be ko je su zbog dep re siv nih sim pto ma zat ra ži le ha gio te-ra pij sku po moć u Cen tru za du hov nu po moć u Zag re bu [CDP]. Ha gio te ra pi ja je pri mi je nje na u oko se dam in di vi-dual nih tret ma na po oso bi. Pri je i pos li je tret ma na pro ve-den je po lus truk tu ri ra ni in ter vju te je ut vr đen in ten zi tet dep re siv nos ti sa mooc jen skom ska lom Be ck Dep res sion In-ven to ry. Re zul ta ti pot vr đu ju zna tan pad u in ten zi te tu dep-re siv nos ti i znat ne raz li ke u ska li ži vot nih vri jed nos ti na kon prim je ne ha gio te ra pi je.

Zaključak

Os ta li te mat ski nas lo vi pr vog Hr vat skog kon gre sa du hov ne psi hi jat ri je, i to Sui cid i du hov no st, te Pa to lo gi ja sek sual nos-ti i du hov no st bit će opi sa ni u dva za seb na član ka.

LITERATURA[1] Jakovljević M. Dep re si ja i du hov no st. Pr vi Hr vat ski kon gres du hov ne

psi hi jat ri je. Opa ti ja 2011: Zbor nik sa že ta ka:27-29.[2] Ru dan V. Psi ho di nam ski pris tup dep re si ji. Pr vi Hr vat ski kon gres du-

hov ne psi hi jat ri je. Opa ti ja 2011: Zbor nik sa že ta ka:23-27.[3] Do dig G. Dep re si ja iz me đu sud bin ske da tos ti i osob ne neod go vor-

nos ti. Prvi Hr vat ski kon gres du hov ne psi hi jat ri je. Opa ti ja 2011: Zbor-nik sa že ta ka:21-22.

[4] Mihanović M. I iz ba vi me iz mrač no ga zla: psi ho far ma ko te ra pi ja dep-re si je. Pr vi Hr vat ski kon gres du hov ne psi hi jat ri je. Opa ti ja 2011: Zbor-nik sa že ta ka:22.

[5] Karlović D.: Po ve za no st po li mor fi z ma ge na za se ro to nin ski tran spor-ter (5 HTTLPR) s di men zi jom sa mot ran scen den ci je kao ka rak ter ne cr-te lič nos ti. Pr vi Hr vat ski kon gres du hov ne psi hi jat ri je. Opa ti ja 2011: Zbor nik sa že ta ka:29.

[6] Špe har M. Kr šćan ska du hov no st u po ma ga nju dep re siv nim oso ba-ma. Po ve za no st po li mor fi z ma ge na za se ro to nin ski tran spor ter (5 HTTLPR) s di men zi jom sa mot ran scen den ci je kao ka rak ter ne cr te lič-nos ti. Pr vi Hr vat ski kon gres du hov ne psi hi jat ri je. Opa ti ja 2011: Zbor-nik sa že ta ka:31.

[7] Mihaljević S, Murgić L, Marinović M. Ha gio te ra pi ja, dep re siv no st i ljes-tvi ca ži vot nih vri jed nos ti. Pr vi Hr vat ski kon gres du hov ne psi hi jat ri je. Opa ti ja 2011: Zbor nik sa že ta ka:63.


Au tor za ko res pon den ci ju/Corresponding aut hor:Fra no MarinićNeu rop si hi jat rij ska bol ni ca “Dr. Ivan Bar bot”Vi nog rad ska 5544317 Po po va čaE-mail: [email protected] l:+385-44-56 92 52Fax:+385-44-67 90 05

KRATKOPRIOPĆENJE/BRIEFCOMMUNI CATION

Sažetak: Au to ri opi su ju čim be ni ke stre sa ko ji ma je iz lo že na psi hi jat rij ska ses tra u svom sva kod nev nom ra du.

Ključ ne ri je či: psi hi jat rij ska ses tra; stres; rad ni uv je ti

Abstract: Aut ho rs des cri be the fac to rs of stre ss and their in fl uen ces on a psychiat ric nur se in her eve ryday wo rk.

Key wor ds: psychiat ric nur se; stre ss; wor ki ng con di tio ns

Running head: Nur se and stre ss

Stres u sestrinskoj profesiji

Stress and nursing profession

Fra no Marinić, Da mir Ple še, Dub rav ka Vuković

Neu rop si hi jat rij ska bol ni ca “Dr. Ivan Bar bot”, Vi nog rad ska 55, 44317 Po po va ča

Re cei ved No vem ber 4th 2011; Ac cep ted No vem ber 12 2011

Nep rik lad ni rad ni uv je ti re do vi to re zul ti ra ju ne za do volj-stvom u iz vr ša va nju rad nih za da ta ka, što je os nov ni čim be-nik za raz voj stre sa, a što u zav r šni ci uz ro ku je sla bi ju kva li-te tu ra da me di cin ske ses tre.Ve ri fi ci ra no je pos to ja nje mno gob roj nih čim be ni ka stre sa ko ji ma je iz lo že na psi hi jat rij ska ses tra u svom sva kod nev-nom ra du:1. 24-satna od go vor no st uz ro ko va na smjen skim ra dom;2. noć ni rad;3. sva kod nev na iz lo že no st nep red vi đe nim si tua ci ja ma;4. ver bal na i/ili fi zič ka ag re si ja bo les ni ka i čla no va nji ho vih

obi te lji5. near gu men ti ra ne pri tuž be bo les ni ka;6. pre ve lik op seg rad nih za da ta ka i zah tje va ko ji se pos-

tav lja ju pred me di cin sku ses tru, a ko ji se zbog ob jek tiv-nih mo guć nos ti ne mo gu u ci je los ti iz vr ši ti;

7. ne dos tat no de fi ni ran op seg pos lo va ko ji uz ro ku je su-kob u iz vr ša va nju rad nih za da ta ka.

Me di cin ske ses tre ne mo gu bi ti pos ve izo li ra ne od ut je ca-ja stres nih čim be ni ka. Sto ga je pot reb no upo ra bi ti me to de ko ji ma se sma nju je ra zi na ut je ca ja stres nih čim be ni ka, a ko-ji ma se po di že stu panj oču va nja zdrav lja i is to dob no po ve-ća va kva li te ta pro fe sio nal nog ra da me di cin ske ses tre.

Kako spriječiti stres?

Ut je ca ju stres nih čim be ni ka pot re bi to se sup rot sta vi ti po-du zi ma njem pre ven tiv nih mje ra i me to da. Za prak tič nu upo ra bu pre ven tiv nih, an tis tres nih mje ra i me to da nuž-no je pre poz na ti i iden ti fi ci ra ti po seb nos ti obav lja nja sva-

Stres kod medicinskih sestara

U da naš njoj so cio loš koj pod je li vi so ko ri zič nih za ni ma nja, u ko ji ma su po je din ci po se bi ce iz lo že ni ut je ca ju stre sa, is ti ču se ru da ri, mi ne ri, pi lo ti, rat ni re por te ri, po li cij ski i zat vor ski dje lat ni ci, vat ro gas ci te, po se bi ce, li ječ ni ci i me di cin ske ses-tre-teh ni ča ri.Raz mat ra ju ći sva kod nev ni rad me di cin skih ses ta ra, ut vr đe-no je da su na ne kim mjes ti ma me di cin ske ses tre nep res ta-no iz lo že ne dje lo va nju stres nih čim be ni ka. To se po se bi ce od no si na me di cin ske ses tre ko je sva kod nev ne rad ne za-dat ke obav lja ju u dje lat nos ti ma kao što su on ko lo gi ja, hit na služ ba, ki rur gi ja, je di ni ce in ten ziv nog li je če nja, po ro dilj stvo i psi hi jat ri ja.Me di cin ske ses tre ko je svo je rad ne ob ve ze iz vr ša va ju u dje-lat nos ti psi hi jat ri je sva kod nev no se sus re ću s ag re siv nim bo les ni ci ma, pog r dnim iz ra zi ma, raz nov r snim vr sta ma sa-mou boj sta va bo les ni ka [vje ša nje, re za nje kr vnih ži la, ska ka-nje kroz pro zor, gu še nje jas tu kom i sl.].Na da lje, me di cin ske ses tre sva kod nev no su iz lo že ne i čim-be ni ci ma stre sa ko ji prois tje ču iz sa mog rad nog ok ru že nja [mik rok li ma od je la, lo ša ko mu ni ka ci ja, mob bi ng].

44 Stres u sestrinskoj profesiji/Stress and nursing profession

kod nev nih rad nih za da ta ka u od re đe noj gru pi za ni ma nja. Sto ga je uo bav lje no je is tra ži va nje ko jim se bo lje de fi ni ra ju po ve za nos ti ut je ca ja stre so ra i rad nog ok ru že nja. Čim be ni-ci is tra ži va nja ko ji su se raz mat ra li bi li su: uz ro ci stre sa (stre-so ri), zdrav stve ni po re me ća ji, po re me ća ji u pro fe sio nal nom fun kcio ni ra nju, ug ro že ne sku pi ne s ob zi rom na rad no mjes-to i in sti tu ci je u ko ji ma one obav lja ju sva kod nev ne rad ne za dat ke. U or ga ni za ci ji Hr vat ske ud ru ge me di cin skih ses ta-ra [HUMS] ti je kom 2005. go di ne pro ve de no je is tra ži va nje s ci ljem od re đi va nja ne ga tiv nih ob li ka po na ša nja s ko ji ma se sus re ću me di cin ske ses tre u svom sva kod nev nom ra du, i ko ji su mo gu ći iz vo ri nas tan ka stre sa. U is tra ži va nju je sud-je lo va lo 1350 me di cin skih ses ta ra, a pro ve de no je u zdrav-stve nim in sti tu ci ja ma u svim žu pa ni ja ma Re pub li ke Hr vat-ske. Re zul ta ti is tra ži va nja po ka za li su ka ko me di cin ske ses-tre kao ne ga tiv ne ob li ke po na ša nja naj češ će na vo de: mob-bi ng, vri je đa nje, vi ka nje, trač, ver bal ne pri jet nje, sek sual ne alu zi je, fa vo ri zi ra nje po je di na ca unu tar zdrav stve nog ti ma, neza do vo lja va ju ću or ga ni za ci ju u sva kod nev nom ra du, sva kod nev nu pot re bu pro vo đe nja pre ve li kog op se ga rad-nih za da ta ka, ne za do vo lja va ju ći opis pot reb nih rad nih za-da ta ka.Na kon zav r šet ka is tra ži va nja uči nje na je ne pa ra met rij ska sta tis tič ka ana li za do bi ve nih re zul ta ta. Na la zi se pot re ba od re đi va nja i de fi ni ra nja dalj njih ak tiv nos ti uz ob ve zat no uv r šta va nje u is tra ži va nje i svih čim be ni ka rad nog sus ta va i po je din ca kao pri pad ni ka od re đe nog rad nog sus ta va.Pre ven tiv ne mje re u sklo pu de fi ni ra nog rad nog sus ta va zah ti je va ju or ga ni za cij ske prom je ne ko je se te me lje na do-bi ve nim re zul ta ti ma is tra ži va nja. Re zul ta ti is tra ži va nja ut vr-đu ju pot reb ne pre ven tiv ne mje re zaš ti te me di cin skih ses-ta ra od stre so ra, i to:

Pre ven tiv ne ak tiv nos ti na ra zi ni rad ne us ta no ve - ak tiv no sud je lo va nje u or ga ni za ci ji pos la;Pre ven tiv ne ak tiv nos ti na osob noj ra zi ni - kon ti nui ra na pro-fe sio nal na edu ka ci ja;Pre ven tiv ne ak tiv nos ti na osob noj ra zi ni - us va ja nja no vih pro fe sio nal nih zna nja i vješ ti na;Pre ven tiv ne ak tiv nos ti na osob noj ra zi ni - tre ni ng vješ ti ne ko mu ni ci ra nja na pro fe sio nal noj ra zi ni;Pre ven tiv ne ak tiv nos ti na osob noj ra zi ni - pra vil no or ga ni zi-ra ti slo bod no vri je me;Pre ven tiv ne ak tiv nos ti na osob noj ra zi ni - bav lje nje tje lov-jež bom [ae rob ne vjež be po ti ču bo lju opskr blje no st or ga-niz ma ki si kom, is to dob no se po di že ra zi na en dor fi na u kr-vi, što iza zi va dob ro ras po lo že nje, tr ča nje um je re nom br zi-nom, vož nja bi cik lom,];Pre ven tiv ne ak tiv nos ti na osob noj ra zi ni: zdra va preh ra na (hra na bo ga ta vo ćem i pov r ćem), uki nu ti uzi ma nje tzv. nad-ra žu ju ćih sred sta va (ka va, al ko hol, ci ga re te), pos ve ći va nje vi še vre me na ži vot nom par tne ru,raz vi ja nje so ci jal ne pot po re ko ja uk lju ču je obi telj i ko le ge, gru pe sa mo po mo ći i pot po re, sav je to va liš ta za struč nu po-moć.Ses trin ska pro fe si ja svr sta va se u vi so ko ri zič na za ni ma nja ko ja su iz lo že na čim be ni ci ma stre sa. Sto ga je kod pri pad ni-ca ses trin ske stru ke nuž no pro vo di ti sus tav ne i stal ne me-to de i mje re u svr hu pre ven ci je stre sa. Za do volj stvo pos-lom u struč nom i or ga ni za cij skom smis lu te po zi tiv ni ob li ci sva kod nev ne ko mu ni ka ci je sma nju ju mo guć no st ut je ca ja iz lo že nos ti čim be ni ci ma stre sa.

LITERATURA[1] Sedić B. Psi ho loš ki stres me di cin skih ses ta ra u ra du s psi hi jat rij skim

bo les ni ci ma. Zbor nik ra do va Psi hi jat rij ske sek ci je HU MS-a. Zag reb: 1998; 21-22.

[2] Šimunović D. Antis tres te ra pi ja na bal ko nu ili vr tu. Zdrav ži vot. Zag-reb, Me di cal In ter tra de. 2008; 60/: 10-12.

[3] Franković S. Ko mu ni ka ci ja me di cin ske ses tre sa bo les ni kom. Sim po zij: etič ki vi di ci, ko mu ni ka ci ja u zdrav stvu. Zag reb: KB Dub ra va, 2008;.23.

[4] Lekić D. Stres. 3.nkongres HU MS-a. 2006. Zbor nik ra do va: 235.[5] Fik re ta P. Pro fe sio nal ne i nep ro fe sio nal ne bo les ti me di cin skih ses ta-

ra.3. kon gres Hu ms-a. 2006. Zbor nik ra do va;239.[6] Grubišić-Ilić M. Stres u bol nič kih li ječ ni ka i mo guć no st pre ven ci je.

Zbor nik ra do va Sim po zi ja Hr vat ske li ječ nič ke ko mo re HLK. Opa ti ja: 2008;45-47.

[7] Pa ža nin L. Kro nič ni stres i sr ce. Jama-HR –2007; 7/6: 444.


Au tor za ko res pon den ci ju/Corresponding aut hor:Snje ža na Ka pi tan, Uni ver si ty Cli ni cal Cen tre „Ses tre mi los r dni ce“, 10000 Zag reb,De par tme nt of Vas cu lar Sur ge ry,Vinogradska 29, Croa tiaTel; +385-01-37 87 378E-mail; ska pi ta n1@ya hoo.com

KRATKOPRIOPĆENJE/BRIEFCOMMUNI CATION

Sažetak: Medicinska sestra mora težiti za znanjem i svakodnevno učiti, jer s povećanjem razine ljudske spoznaje raste i odgovornost prema životu i svim ljudima. Svaka je osoba vrijedna naše pažnje i milosrđa, te za ispravno provođenje zdravstvene njege medicinska sestra mora razvijati osjećaj sućuti prema svakom bolesniku.

Abstract: The nurse strive for knowledge because with increasing levels of human knowledge grows and responsibility for the life of all people. Every person is worthy of medical nurse attention and compassion, and for the proper implementation of health care medical nurse must develop a sense of compassion for each patient.

Running head: Faith in nursing practice

Znanost, etika i vjera u praksi medicinske sestre

Science, ethics and faith in nursing practice

Snje ža na Ka pi tan

Uni ver si ty Cli ni cal Cen tre „Ses tre mi los r dni ce“, 10000 Zag reb, De par tme nt of Vas cu lar Sur ge ry,Vinogradska 29, Croa tia

Re cei ved No vem ber 4th 2011; Ac cep ted No vem ber 12 2011

ni ci rea gi ra ju ag re siv no, na pa da ju me di cin ske dje lat ni ke, a po se bi ce me di cin ske ses tre.Me di cin ske ses tre se u no vo nas ta lom ok ru že nju čes to ne sna la ze, zat va ra ju se u se be, za bo rav lja ju pra vi smi sao svog pos la nja (lju bav za čov je ka“), po se bi ce za sta ri je i ne moć-ne. Me di cin ske ses tre, u sva kod nev nim rad nim ak tiv nos ti-ma pos tav lje ne su u po lo žaj po moć ni ka li ječ ni ka, a ne u po-lo žaj zdrav stve nog od ga ja te lja što im je u ne ta ko dav noj proš los ti bi la os nov na svr ha.Prim je ću je se sve ve ća pri sut no st me di cin skih ses ta ra na vjer skim ob re di ma. Me di cin ske ses tre iz na la ze svo ju osob-no st u mo lit ve nim za jed ni ca ma, du hov nim se mi na ri ma, ho do čaš ći ma, ali pri tom za bo rav lja ju da je os nov ni čim be-nik za ra zu mi je va nje vje re stal ni rad na svom du hov nom iz-gra đi va nju.Da nas je uv ri je že no da se me di cin ske ses tre svr sta va ju me-đu os ta lo me di cin sko osob lje, a pri tak vom razvr sta va nju zdrav stve nih dje lat ni ka za bo rav lja se da su me di cin ske ses-tre naj broj ni ji dje lat ni ci u zdrav stvu.Me di cin ske ses tre os nov na su po vez ni ca iz me đu li ječ ni ka i bo les ni ka, iz me đu svih vr sta zdrav stve nih dje lat ni ka one naj vi še vre me na pro vo de u ne pos red nom kon tak tu s bo-les ni kom – pat ni kom ko je mu pru ža ju ut je hu i na du.

Duhovnost u sestrinstvu

Du hov no st je di na mi čan pro ces ko jim se ot kri va unu tar nja mud ro st i ži vot no st ko je da ju svr hu i zna če nja do ga đa ji ma u ži vo tu čak i us red osob ne tra ge di je, kri ze, stre sa, bo les ti i

Uvod

Zdrav stve na zaš ti ta se kroz po vi je st te me lji la na is tom sus-ta vu vri jed nos ti na ko jem su ute me lje ne i dru ge vri jed nos ti druš tva: so ci jal ne, po li tič ke, gos po dar ske i vjer ske. Ses trin-stvo je nas ta lo iz tra di cij skih ob li ka nje go va nja i li je če nja. Sto-ga se na ses trin stvo gle da~ kao na te melj nu ljud sku ak tiv no-st. Za la žu ći se za pre poz na va nje ljud skih vri jed nos ti sva kog čov je ka kao po je din ca, kr šćan stvo je ima lo zna ča jan ut je caj na zdrav stve nu zaš ti tu. Ova kav pris tup me di ci ni ut je cao je na ses trin stvo i na ra zu mi je va nje zdrav stve ne zaš ti te [1, 2].Ti je kom 18. i 20. sto lje ća nas ta ju broj ne no ve teh no lo gi je ko je se uvo de u sva kod nev ni rad me di cin ske dje lat nos ti. Uvo đe nje no vih teh no lo gi ja uz ro ku je uma nje nje ut je ca ja vje re kao ob li ka li je če nja, ne pra ti se bo les ni ka kao cje li nu-~(čov jek), ne go se kao prio ri te ti is ti ču uvo đe nje no vih teh-no lo gi ja i li je ko va.Zbog na ve de nih raz lo ga bo les ni ci su ne dos tat no in for mi-ra ni, pres tra še ni, iz gub lje ni, ne mo gu za pam ti ti či nje ni ce o me to da ma li je če nja, smat ra ju da je me di cin ska stru ka sve-moć na i ne že le se uk lju či ti u ti jek li je če nja. Po ne kad bo les-

46 Znanost, etika i vjera u praksi medicinske sestre/Science, ethics and faith in nursing practice

pat nje. Du hov no st os na žu je oso bu da u ci je los ti sud je lu je u ži vot nim is kus tvi ma od ro đe nja do smr ti.Da nas, ses trin stvo me di ci na i vje ra ula ze u no vu di na mi-ku me đu sob nog poš to va nja i za jed nič kih is tra ži va nja, te će na ve de ni čim be ni ci od re đi va ti bu duć no st raz vo ja bri ge o zdrav lju. Za bo lje ra zu mi je va nje na vo da od ko ris ti je ci-ti ra ti Sok ra t-o vu pos tav ku, i to: “Naš naj važ ni ji cilj u ži vo tu tre ba bi ti uz di za nje na še du še. Dru gim ri je či ma, nap re dak na ših du hov nih i mo ral nih mo ći: da sva kim da nom sve vi še pros vje ću je mo svoj duh i sva kim da nom se os jećamo sve vi še slo bod nim i bo ljim”[1]. na ovom mjes tu Re zul ta ti do sa-daš njih is tra ži va nja ove te ma ti ke po ka zu ju da lju di ko ji po-ha đa ju vjer ske ob re de ima ju ve ći stu panj kva li te te ži vo ta, ži vot ni vi jek im je pro du ljen, br že se opo rav lja ju od bo les ti uz ma nju in ci den ci ju kom pli ka ci ja, bo lje se no se s sim pto-mi ma bo les ti, ma nje su dep re siv ni, raz vi ja ju kon cen tra ci ju i paž nju, po ma žu u rje ša va nju unu tar njih kon fl i ka ta, po ma žu u prih va ća nju i ra zu mi je va nju dru gih oso ba i nji ho vih te go-ba, raz vi ja ju so ci jal nu svi je st, po ma žu u oču va nju so ci jal nih vri jed nos ti i stan dar da.

Etika u sestrinstvu

Eti ka je nau ka o mo ra lu; (fi lo zo fi ja mo ra la), ko ja is tra žu je smi sao i ci lje ve mo ral nih nor mi, os nov ne kri te ri je za mo ral-no vred no va nje, kao i uop će zas no va no st i iz vor mo ra la [1, 3]. Eti ka pri je sve ga pri pa da fi lo zo fi ji ko ja prou ča va ljud sko po na ša nje ko je je prih va će no pod od re đe nim mo ral nim as-pek tom [4, 5, 6].Eti ka ses trin stva je zas no va na na zdrav stve noj nje zi bo les ni-ka ko ja je nje zi no au to nom no pod ruč je dje lo va nja, pa sto ga mo ra os ta ti u ok vi ri ma svo jih iz vor nih idea la pro fe si je [2].Ka ko bi ses trin ska eti ka uis ti nu mog la od go vo ri ti na da naš-nje i bu du će iza zo ve u bio me di ci ni, od iz nim ne je važ nos-ti u ses trin sko ško lo va nje na sveu či liš tu kao i sva kod nev nu prak su uves ti edu ka ci ju o te me lji ma op će i pro fe sio nal ne eti ke. Ses trin stvu je pot reb na prim je re na struč na i znan-stve na edu ka ci ja i tek se ta da mo že rav nop rav no uk lju či ti u teo rij ske as pek te etič ke ana li ze, ras pra ve i vred no va nja.U Eu rop skoj dek la ra ci ji o unap re đe nju pra va pa ci je na ta do ne-se ne su od red ni ce o etič koj stan dar di za ci ji pri vat nos ti, i to:

Sve oba vi jes ti o bo les ni ko vu zdrav stve nu sta nju, uv je ti-• ma li je če nja, di jag no za ma, prog no zi i li je če nju, te sve os-ta le osob ne in for ma ci je mo ra ju os ta ti pov jer lji ve i pos li je smr ti bo les ni ka.Pov jer lji ve in for ma ci je mo gu se ob zna ni ti sa mo uz iz ri čit • pris ta nak bo les ni ka, ili ako je to iz ri či to u skla du sa za ko-nom. Pris ta nak se mo že pret pos ta vi ti ka da se in for ma ci je ot kri va ju dru gim zdrav stve nim dje lat ni ci ma uk lju če nim u bo les ni ko vo li je če nje.Svi po da ci ko ji se od no se na bo les ni ka mo ra ju bi ti zaš ti će-• ni. Zaš ti ta po da ta ka mo ra bi ti prim je re na na či nu nji ho va poh ra nji va nja. Svi uzor ci, na os no vu ko jih se mo že do ći do po da ta ka za iden ti fi ka ci ju, ta ko đer mo ra ju bi ti zaš ti će ni.Bo les ni ci ima ju pra vo pris tu pa svo joj me di cin skoj do ku-• men ta ci ji, teh nič kim za pi si ma i svim dru gim po da ci ma i za pi si ma ko ji se od no se na nji ho vu di jag no zu, li je če nje i nje gu, te ima ju pra vo na prim je rak svog dos jea i za pi sa ili nji ho vih di je lo va. Pris tup po da ci ma ne od no si se na po-dat ke o tre ćim oso ba ma.

Pa ci jen ti ima ju pra vo tra ži ti is pra vak, dov r še nje, po niš-• te nje i ažu ri ra nje osob nih i me di cin skih po da ta ka ko ji se od no se na njih, a ni su toč ni, dov r še ni, jas ni i ažur ni ili ni su bit ni za di jag no zu, li je če nje i skrb.Nit ko se ne smi je up li ta ti u bo les ni kov pri vat ni ili obi telj-• ski ži vot, osim i sa mo ako se to, uz bo les ni kov pris ta nak, mo že op rav da ti nuž noš ću za bo les ni ko vu di jag no zu, li je-če nje i skrb.Me di cin ski pos tup ci mo gu se obav lja ti sa mo uz duž no • poš to va nje bo les ni ko ve pri vat nos ti. To zna či da se ta kav pos tu pak mo že oba vi ti u pri sut nos ti sa mo onih oso ba ko je su nuž ne za obav lja nje zah va ta, osim ako bo les nik pris ta ne ili zat ra ži dru ga či je.Bo les nik zap rim ljen na bol nič ko li je če nje ima pra vo na • smješ taj ko ji osi gu ra va pri vat no st, oso bi to dok mu zdrav-stve ni dje lat ni ci pru ža ju us lu ge osob ne nje ge ili obav lja ju is pi ti va nja i li je če nje.

Etič ki ko de ks Hr vat skog ud ru že nja me di cin skih ses ta ra (HUMS) pro fe sio nal nu taj nu od re đu je na ra zi ni vri jed nos ti ta ko što me di cin ska ses tra mo ra ču va ti sve po dat ke o čov-je ku ko je je do bi la ti je kom pro vo đe nja zdrav stve ne nje ge i zaš ti te. Taj nom se smat ra sve što je me di cin skoj ses tri pov je re-no, a od no si se na osob ne, obi telj ske i so ci jal ne po dat ke [8].Pre ma na ve de nim sta vo vi ma o ču va nju pro fe sio nal ne taj ne prois tje če se dam ob ve zat nih etič kih duž nos ti me di cin ske ses tre, i to:1] Ču va nje pro fe sio nal ne taj ne je za me di cin sku ses tru

mo ral na duž no st i za kon ska oba ve za;2] Oda va nje pro fe sio nal ne taj ne do puš te no je sa mo unu-

tar ti ma zdrav stve nih dje lat ni ka i smat ra se po di je lje-nom taj nom;

3] Me di cin ska ses tra mo ra og ra ni či ti pris tup ar hi vi i bi ra ti naj si gur ni je me to de ko mu ni ka ci je;

4] Me di cin skoj ses tri ni je do puš te no prep ri ča va nje pro fe-sio nal nih taj ni iz van zdrav stve nog ti ma;

5] Pra vo je sva ke ses tre da ti je kom pro vo đe nja zdrav stve-ne nje ge i zaš ti te kon tro li ra osob ne po dat ke o čov je ku;

6] Raz go vor u zdrav stve nom ti mu je ob ve za tan ra di kva li-tet ni jeg pro vo đe nja zdrav stve ne nje ge i zaš ti te. Pri to me se mo ra po se bi ce pa zi ti na zaš ti tu ano nim nos ti čov je ka;

7] Me di cin ska ses tra je duž na in ter ve ni ra ti (za kon ske od-red be) uko li ko dru gi dje lat ni ci zdrav stve nog ti ma ne poš tu ju ob ve zu ču va nja pro fe sio nal ne taj ne.

Vri jed noš ću os li kan mo ral ni uzor me di cin ske ses tre svo je os tva re nje do bi va u pro vo đe nju na ve de nih mo ral nih duž-nos ti, ko je su iz ko dek sa vid lji ve, de fi ni ra ne kao mo ral ne nor me. Uvid u duž nos ti, na da lje, po ka zu je s ko li ko zna nja i in for ma ci ja etič ke na ra vi me di cin ska ses tra tre ba ov la da ti da bi mog la od go vo ri ti zah tje vi ma za zaš ti tu pri vat nos ti i ču va nja pro fe sio nal ne taj ne.

Zaključak

Čov jek je je din stven i sva ka je din ka ima svo je pot re be i raz li či to shva ća nje is tih. Pri pru ža nju zdrav stve ne nje ge i po mo ći bo les ni ku na pu tu oz drav lje nja me di cin ska ses tra mo ra upoz na ti nje go ve na vi ke i spoz na ti što ga či ni sret-nim. U obi mu u ko jem to ob jek tiv ne pri li ke omo gu ća va ju, me di cin ska ses tra mo ra omo gu ći ti i stvo ri ti uv je te ka ko bi

Znanost, etika i vjera u praksi medicinske sestre/Science, ethics and faith in nursing practice 47

bo les ni ku bo ra vak na bol nič kom li je če nju bio mak si mal no olak šan. Ve ći na nas ta lih prob le ma mo gu se ri je ši ti is prav-nim vo đe njem raz go vo ra. U ko mu ni ka ci ji s bo les ni kom me-di cin ska ses tra ne smi je za bo ra vi ti važ no st ne ver bal ne ko-mu ni ka ci je, na ko ju su bo les ni ci iz ra zi to os jet lji vi. Is prav nim pris tu pom me di cin ska ses tra bo les ni ka mo že os lo bo di ti stra ha i uma nji ti mu bol, i to sa mo upo ra bom jed ne od vr-ste ko mu ni ka ci je, i to: ri ječ ju, ges tom, mi mi kom, pok re tom,

smi ješ kom, pog le dom i do di rom. Pri tom pro ce su me di cin-ska ses tra ni ka da ne smi je za bo ra vi ti ka ko je lju baz no st je-di ni pra vil ni po če tak sva kog li je če nja i put pre ma lak šem oz drav lje nju. Me di cin ska ses tra mo ra te ži ti za zna njem i sva kod nev no uči ti, jer s po ve ća njem ra zi ne ljud ske spoz na-je ras te i od go vor no st pre ma ži vo tu i svim lju di ma. Sva ka je oso ba vri jed na na še paž nje i mi los r đa, te za is prav no pro-vo đe nje zdrav stve ne nje ge me di cin ska ses tra mo ra raz vi ja-ti os je ćaj su ću ti pre ma sva kom bo les ni ku.

LITERATURA[1] Še go ta I. Eti ka ses trin stva. Zag reb: Per ga me na, 1997: 67-76.[2] Fuč kar G. Pro ces zdrav stve ne nje ge. Zag reb: Me di cin ski fa kul tet Sveu-

či liš ta u Zag re bu, 1995:50-126.[3] Čović A. Eti ka i bioe ti ka. Zag reb: Per ga me na, 2004:140-166.[4] Švaj ger A.: Me di cin ska eti ka, pri ruč no šti vo. Zag reb: Me di cin ski fa kul-

tet Sveu či liš ta u Zag re bu, 1996: 49-113.

[5] Znidarčić Ž. Me di cin ska eti ka I. Fi lo zof sko Teo loš ki in sti tut druž be Isu-so ve-Cen tar za bioe ti ku Zag reb, 2004; 230-256.

[6] Matulić T. Bioe ti ka. Zag reb: Glas Kon ci la, 2001:76-77.[7] Orešković S., Babić S. Pra vo na ži vot. Zag reb: Me di cin ski fa kul tet Sveu-

či liš ta u Zag re bu, 1991.[8] Etič ki ko de ks Hr vat skog ud ru že nja me di cin skih ses ta ra. www.hums.hr

Au tor za ko res pon den ci ju/Corresponding aut hor:Di ja na Blažević, ba cc.med.techn.,Tel; 021/557507Mo b;098/350722e-mail: bla ze vic di ja [email protected]


PRIKAZSLUČAJA/

CASEREPORT

Sažetak: U ra du je pri ka za na zdrav stve na nje ga i in ter ven ci je me di cin ske ses tre kod bo les ni ka obo lje log od pos trau mat skog stres nog po re me ća ja. Ve li ki broj bo les-ni ka os je ća se kao dru ga oso ba, druk či ja od one pri je trau mat skog do ga đa ja. Ima ju teš ko će u pos lu ko ji obav lja ju, u ko mu ni ka ci ji s nad re đe ni ma, u od no si ma s obi te lji i pri ja te lji ma. Bo les ni ci os je ća ju sram, ima ju os je ćaj ma nje vri jed nos ti i kriv nje. Ovo su sa mo ne ke snaž ne emo ci je ko je mo gu ome ta ti us pješ nu adap ta ci ju trau ma ti zi-ra nog na sva kod nev ni ži vot. Za pri kup lja nje po da ta ka upot reb ljen je ob ra zac zdrav stve nog fun kcio ni ra nja pre ma M. Gor do nu. Zbog bo les ni ko va dep re siv nog ras po lo-že nja, gu bit ka in te re sa i za do volj stva u uo bi ča je nim ak tiv nos ti ma, po ja ča nog umo ra, on za puš ta osob nu hi gi je nu i vanj ski iz gled, is pu njen je stra hom od bu duć nos ti, sui ci da lan je, ne ko mu ni ka ti van, neak ti van, od bi ja su rad nju i kon ta kt. Psi hi jat rij ska ses trin ska skrb te me lji se na poz na va nju psi hič kog ži vo ta i psi ho pa to loš kih zbi va-nja. Me di cin ska ses tra raz vi ja od nos pov je re nja i em pa ti je, zau zi ma bri žan i zaš tit nič ki stav te po ti če bo les ni ka da sag le da i po zi tiv ne as pek te ži vo ta.

Ključ ne ri je či: PTSP, pro ces zdrav stve ne nje ge, ses trin ske di jag no ze, kva li te ta ži vo ta

Abstract: This pa per pre sen ts the heal thca re and nur se in ter ven tio ns in pa tien ts suff e ri ng from PTSD. In ma ny pa tien ts fee lin gs of the se lf and min ded are deep ly chan ged af ter was trau ma tic eve nt. Usual ly, then ha ve diffi cul ties at re la tion shi ps wi th su pe rio rs and col lea gues as we ll as the wo rk and wi th their fa mi ly and frien ds. So me of them feel sha me, in fe rio ri ty or even gui lt. The se use ju st so me of the stro ng emo tio ns that can in ter fe re wi th suc ces sful adap ta tion trau ma ti zed to his eve-ryday li fe. For the col lec tion of da ta, the heal th ques tion nai re was used ac cor di ng to M. Gor don. Be cau se of the pa tien t’s dep res si ve mood, losi ng in te re st and plea-su re in usual ac ti vi ties, exces si ve fa ti gue, he neg lec ts per so nal hygie ne and ap pea ran ce, his li fe is fi ll of fear the fu tu re, he is sui ci dal, un com mu ni ca ti ve, inac ti ve and re fu si ng to coo pe ra te and con ta ct. Psychiat ric nur se ca re is ba sed on knowled ge of men tal li fe and psycho pat ho lo gi cal fea tu res. Nur se de ve lo ps re la tion ship of tru st and em pat hy, shou ld ha ve pro tec ti ve at ti tu de and en cou ra ges pa tien ts to look at the posi ti ve as pec ts of li fe.

Keywor ds: PTSD, the pro ce ss of heal th ca re, nur si ng diag no ses, qua li ty of li fe.

Running head: Heal thca re and pos trau ma tic stre ss di sor der.

Zdravstvena njega oboljelog od postraumatskog stresnog poremećaja

Healthcare in patient with postraumatic stress disorder

Di ja na Blažević, Li di ja Ku ko č-Pet rael lo

Re cei ved 4 No vem ber 2011; Ac cep ted 20 No vem ber 2011

Uvod

Psi hi jat rij ska me di cin ska ses tra naj češ će je pr va ko ja kon-tak ti ra s bo les ni kom i nje go vom obi te lji. Za to je pr vi sus ret me di cin ske ses tre i bo les ni ka veo ma va žan jer o nje mu ovi-si ho će li se raz vi ti pov je re nje, em pa ti ja, a sve to omo gu ću-je da se bo les nik os je ća prih va ćen, si gu ran i poš to van. Me-di cin ska ses tra mo ra zna ti pri do bi ti bo les ni ka na su rad nju i li je če nje. Me di cin ska ses tra pr va uo ča va prom je ne i čla no-vi ma struč nog ti ma iz no si svo ja za pa ža nja, ko ja su bit na za dalj nji pos tu pak u te ra pi ji, sto ga je ona va žan i ne zam je njiv član ti ma u psi hi jat rij skoj nje zi.

Psi hi jat rij ska ses trin ska skrb te me lji se na poz na va nju psi-hič kog ži vo ta i psi ho pa to loš kih zbi va nja. Me di cin ska ses tra mo ra zna ti ra zum je ti bo les ni ka i nje go vo po na ša nje, od-nos no po ru ke ko je sim pto mi ma bo les nik upu ću je oko li ni.Cilj ra da je pri ka za ti prob lem iz pod ruč ja zdrav stve ne nje ge i in ter ven ci je me di cin ske ses tre kod bo les ni ka obo lje log od Pos ttrau mat skog Stres nog Po re me ća ja [PTSP].

Defi nicija

Pos ttrau mat ski stres ni po re me ćaj [PTSP] jav lja se kao ne-pos red ni, za kaš nje li ili pro du že ni od go vor na stres ni do-ga đaj izu zet no ug ro ža va ju će ili ka tas tro fal ne pri ro de, ko-ji je iz van pod ruč ja uo bi ča je nog ljud skog is kus tva i ko ji bi bio iz ra zi to mu čan go to vo za sva ko ga. Jav lja se na kon što je oso ba pro živ je la, pri sus tvo va la, suo či la se s do ga đa jem ili do ga đa ji ma ko ji su pred stav lja li iz rav nu ili po ten ci jal nu smr tnu opas no st, ra nja va nje ili ug ro že no st osob nog ili tu-đeg fi zič kog in teg ri te ta a kao od go vor na trau mat sku si-tua ci ju ja vio se in ten zi van strah, os je ćaj bes po moć nos ti ili užas nu to st. Osim što se jav lja ju tri gru pe sim pto ma (po no-

Bolesnik i postraumatski stresni poremećaj/Patient and postraumatic stress disorder 49

vo pro živ lja va nje trau me, sim pto mi iz bje ga va nja, sim pto mi raz draž lji vos ti – po ja ča ne po bu đe nos ti) jav lja ju se i prob le-mi s tje les nim zdrav ljem, prob le mi s pam će njem, paž njom, prom je nom osob nos ti, smet nje u druš tve nom fun kcio ni ra-nju i sui ci dal ne sklo nos ti. Uz di jag no zu PTSP-a čes to li ječ nik ut vr di i pos to ja nje ne kih dru gih di jag no za. Naj češ ći ko mor-bid ni po re me ća ji kod oso ba s PTSP-om su dep re siv ni po re-me ćaj i ovis no st (o al ko ho lu i opoj nim sred stvi ma). Mo gu se ja vi ti an ksioz ni po re me ćaj, pa nič ni po re me ćaj, fo bi ja, op se-siv no kom pul siv ni po re me ćaj, so ma to for mni po re me ćaj, psi ho so mat ske bo les ti, sek sual ne dis fun kci je, po re me ća ji lič nos ti, i psi ho tič ni po re me ća ji. Oso be s PTSP čes to ima ju oz bilj nih teš ko ća u pri la god bi na sva kod nev ni ži vot što uk-lju ču je pod ruč je me đu ljud skih od no sa i rad nu spo sob no st. Ve li ki broj obo lje lih se po či nje os je ća ti dru ga či je, kao ne ka dru ga oso ba, dru ga či ja od one ko ja je bi la pri je trau mat-skog do ga đa ja. Sto ga ima ju teš ko će u pos lu ko ji obav lja ju, teš ko će u ko mu ni ka ci ji s nad re đe ni ma i teš ko će u od no si-ma s obi te lji i pri ja te lji ma.

Ispitanik i metode

U ra du je pri ka zan slu čaj bo les ni ka obo lje log od PTSP-a. Po da ci su pri kup lje ni pro mat ra njem, in ter vjuom i ana li-zom me di cin ske do ku men ta ci je. Za pri kup lja nje po da ta ka upot reb ljen je ob ra zac zdrav stve nog fun kcio ni ra nja pre ma Gor do nu [1 ]. Uv jet oda bi ra nja bio je di jag nos ti ci ra ni PTSP. Is pi ta nik je bio bo les nik li je čen u KBC Split na Kli ni ci za psi-hi jat ri ju.

Prikaz pro ce sa ses trin ske skr bi kod bo les ni ka obo-lje log od PTSP–a

Ses trin ska anam ne za i sta tus: Bo les nik L. Š. ro đen je 1969 god.,neoženjen, bez dje ce, po za ni ma nju gra đe vin ski teh-ni čar. Ži vi sam u So li nu, umi rov ljen.Bo les nik je prim ljen u bol ni cu u re do vi tom pri ja mu, ra di po gor ša nja psi hič kog sta nja pod uput nom dg. PTSP, Dep-res sio, Traj ne prom je ne lič nos ti. Do la zi u prat nji pri ja te lja. Pri pri je mu bo les nik je sub feb ri lan, RR 140/90 mmHg, pu ls 80 ot ku ca ja u mu nu ti, ko ža je nor mal ne bo je, top li ne i tur-go ra. Bo les nik je pri svi jes ti. Ori jen ti ran u vre me nu i pros to-ru. Pri je hos pi ta li za ci je od te ra pi je je uzi mao Nor ma bel tbl ā 10mg 3x1,. Coaxil tbl ā12,5 mg 3x1, San val tbl ā 10 mg 1 uve-čer. Ovo mu je dru ga psi hi jat rij ska hos pi ta li za ci ja. Iz pri lo-že ne me di cin ske do ku men ta ci je vid lji vo je da je os tva re na adek vat na te ra pij ska su rad nja, ali vi šek rat ne re-trau ma ti za-ci je do ga đa ji ma ve za nim uz bra ni te lje pos ljed njih ne ko li ko mje se ci do vo de do po gor ša nja. Pre ma pre po ru ci svog psi-hi jat ra prih va ća hos pi ta li za ci ju. Pr ve psi hič ke smet nje su se ja vi le 1997 god., dok je ra dio u voj noj po li ci ji. Ma ni fes ti ra-le su se nes pa va njem, uz ne mi ru ju ćim sno vi ma, ner vo zom, na pe toš ću, ni je pod no sio lju de ko ji su ra di li s njim. Dao je ve ći dop ri nos, ali to ni je mo gao re ći. Sve se vr tje lo oko nep-rav de. Ra dio je dva nae st sa ti na dan, to ni je mo gao vi še iz-dr ža ti, pa od la zi na bo lo va nje po čet kom 2002. god., i na kon to ga pos tup no u mi ro vi nu 2006 go di ne.Bo les nik ne je de re do vi to, ni je iz bir ljiv u is hra ni, je de sve, ako sku ha ili ga pri ja telj po zo ve na ru čak. Čes to uzi ma go-to vu hra nu (piz za, top li sen dvić), ia ko mu to sme ta zbog nje go vih gas troin tes ti nal nih smet nji. U pos ljed nje vri je me

iz gu bio je ape tit. Ne gi ra aler gi je i pu še nje, a al ko hol pi je pov re me no (obič no pi vo). Ne ža li se na smet nje mok re nja i de fe ka ci je (sto li cu ima re do vi to sva ka dva da na). Ne ma prob le ma s vi dom, ma lo sla bi je ču je na li je vo uho, to je pos-lje di ca de to na ci ja ali mu ne pred stav lja prob lem.Iz no si prob le me s ne sa ni com, tu ži se na koš mar ne sno ve u ko ji ma po no vo pro živ lja va trau mat ska rat na is kus tva kao i učes ta la ne že lje na sje ća nja na do živ lje ne rat ne stra ho te. Zbog an ti ci pi ra ju ćeg stra ha ka ko će lo še spa va ti još vi še se uz ne mi ri. Ra no se bu di, ma lo spa va. Ne sje ća se kad je ci-je lu noć pros pa vao, pa se u jut ro os je ća umor no i iscr plje-no. Od ras tao je u mno gob roj noj obi te lji, ima pe te ro bra će i tri ses tre. Svi su vi so ko ob ra zo va ni je di no on ima sred nju ško lu. Ni je bio us pje šan u ško li, ali bez po re me ća ja u pri la-god bi i po na ša nju. Voj sku od slu žio u ci je los ti. Otac mu je oti šao u Nje mač ku kad je nje mu bi lo 11 go di na. Ni je os je-ćao ni kak vu lju bav pre ma ocu, a on ni ka da ni je po ka zi vao očin sku lju bav. Imao je su kob s jed nim bra tom i da nas ni su u dob rim od no si ma, a s os ta li ma se sla že. Svi ži ve u ino zem-stvu. Nov ča no mu po ma žu, vo lio bi da su mu bli že. Ne ma par tne ri cu, imao je ve zu pri je ra ta, ali ona ga je na pus ti la. Sad ne ma vo lje za iz las ke i dru že nja to mu pred stav lja te ret. Stal no je u ku ći, ima jed nog dob rog pri ja te lja, su bo ra ca, za-jed no su proš li sva ra tiš ta. On ga ra zu mi je. Ži vi u sus jed stvu pa čes to svra ti do nje ga, on ga do vo di na pri jam. Ka to lik je po vje rois po vi jes ti, ne ide čes to u cr kvu ia ko ga vje ra od r-ža va na ži vo tu i da je mu sna gu. Neu red nog je i za puš te nog vanj skog iz gle da. Ote ža nog kon tak ta, spu tan, zat vo ren, po doz riv i ne pov jer ljiv. Psi ho mo tor no je us po ren i na pet. Go vor mu je tih i us po ren. Iz bje ga va guž vu, ve ća obi telj ska okup lja nja, to mu ja ko sme ta. Dep re siv nog je ras po lo že nja, emo cio nal no nes ta bi lan, gu bi vo lju za ži vo tom, ne na la zi za do volj stvo u stva ri ma ko ji ma se pri je ve se lio. Pri sut na su dep re siv na raz miš lja nja, ide je bes per spek tiv nos ti i bes mis li a oso bi to su iz ra že ne sui ci dal ne ide je. Strah ga je da ne iz-gu bi kon tro lu nad so bom. Ne gi ra ob ma ne os je ti la.

Problemi iz pod ruč ja zdrav stve ne nje ge

Na kon pri kup lje nih po da ta ka pro mat ra njem, in ter vjuom, fi zi kal nim preg le dom i ana li zom pos to je će do ku men ta ci je kod bo les ni ka su ut vr đe ni prob le mi iz pod ruč ja zdrav stve-ne nje ge, i to:

Sma nje na mo guć no st bri ge o se bi [SMBS] –od r ža va nje hi gi je ne us ve zi s psi hič kim sta njem što se oči tu je neu red nim za puš te nim iz gle dom bo les ni ka.

Cilj rje ša va nja prob le ma: Ti je kom hos pi ta li za ci je osob na hi-gi je na bo les ni ka mo ra bi ti za do vo lja va ju ća.In ter ven ci je za rje ša va nje prob le ma: Zbog bo les ni ko vog dep re siv nog ras po lo že nja, gu bit ka in te re sa i za do volj stva u uo bi ča je nim ak tiv nos ti ma, po ja ča nog umo ra, gu bit ka ener-gi je za puš ta osob nu hi gi je nu i vanj ski iz gled. Proc je na stup-nja nje go ve mo guć no st su 0, on je sa mos ta lan i pot reb na mu je mo ti va ci ja. Me di cin ska ses tra po nu di ti će mu po moć ali mo ra bi ti str plji va, upor na i ne oba zi ra ti se na bo les ni-ko ve ot po re, da vat će mu na zna nje da ga ra zu mi je i da mu že li po mo ći. Prip re mi ti će mu pros tor, osob ni pri bor (ruč nik, sa pun, de zo do ra ns) i čis tu od je ću. Bo les ni ku će osi gu ra ti

50 Bolesnik i postraumatski stresni poremećaj/Patient and postraumatic stress disorder

pri vat no st i do volj no vre me na. U do go vo ru s njim osi gu rat će ter min kod bol nič kog fri ze ra. Me di cin ska ses tra edu ci rat će bo les ni ka o važ no st hi gi je ne za tje les no i du šev no zdrav-lje, nad zi ra ti pro vo đe nje osob ne hi gi je ne, te upo zo ra va ti na či nje ni cu da hi gi je na mo ra pos ta ti sva kod nev na oba ve za. Dok je bo les nik u fa zi prom je na tre ba pa zi ti da ga se ne po-ni ža va, već pri mi je ti ti i poh va li ti nje go vu prom je nu.Cilj je pos tig nut. Bo les nik se u po pod nev ni sa ti ma tu ši rao, pre ma pret hod nom do go vo ru. Iz ra zio je svo je za do volj stvo jer ima no vu fri zu ru i što se os je ća bo lje.

Ne sa ni ca u sve zi s os nov nom bo les ti što se oči tu je umo rom i iscr plje noš ću.

Cilj rje ša va nja prob le ma: Bo les nik će kva li tet ni je spa va ti.In ter ven ci je za rje ša va nje prob le ma: Iz raz go vo ra s bo les-ni kom me di cin ska ses tra doz na je da pa ti od po re me ća ja spa va nja in som ni ja (ne za do vo lja va ju ća kva li te ta i kvan ti te-ta spa va nja). Zbog stra ha ka ko će lo še spa va ti i ima ti koš-mar ne sno ve još vi še se uz ne mi ri. Bo les nik od la zi kas no na spa va nje, bu di se ti je kom no ći te se u jut ro os je ća umor no i iscr plje no. Bo les nik je po du čen hi gi je ni spa va nja s nag las-kom na važ no st li je ga nja u is to vri je me, na važ no st od r ža-va nja ugod ne tem pe ra tu re u so bi. Me di cin ska ses tra sav-je tu je bo les ni ka da ne uzi ma sti mu li ra ju ća sred stva pri je spa va nja (cr na ka va, čaj).U po pod nev ni sa ti ma bu di la je bo-les ni ka, jer on vo li ma lo od spa va ti, te ga uk lju či la u dnev-ni prog ram. Bo les nič ka so ba je proz ra če na pri je spa va nja, bo les nik je do bio li jek za spa va nje ko ji je li ječ nik pro pi sao, po pio je ča šu hlad nog mli je ka, osi gu ran je mir i svjet la su uga še na u od re đe no vri je me. Ses tra je pra ti la kak vo ću i du-lji nu spa va nja, i tra ži la pov rat nu in for ma ci ju o is to me. Ta-ko đer je nag la si la bo les ni ku da joj se mo že ob ra ti ti u bi lo ko je do ba no ći, ka ko bi se mog la kon zul ti ra ti s li ječ ni kom o noć noj te ra pi ji.Cilj je dje lo mič no pos tig nut. Bo les nik se bu dio dva pu ta ti-je kom no ći, imao je ruž ne sno ve.

Sui ci dal no st u/s s os nov nom bo les ti što se oči tu je raz miš lja njem o smr ti i bes mis le nos ti živ lje nja.

Cilj rje ša va nja prob le ma: Ti je kom hos pi ta li za ci je bo les nik ne će po či ni ti sui cidIn ter ven ci je za rje ša va nje prob le ma: Sui ci dal no st – dep re-siv ni bo les nik čes to raz miš lja o smr ti, is pu njen je stra hom od bu duć nos ti, ne ko mu ni ka ti van je, neak ti van, od bi ja su-rad nju i kon ta kt. Me di cin ska ses tra pre poz na je po gor ša nje i raz ne prom je ne ras po lo že nja i da je mu do zna nja da ga ra zum je i da mu že li po mo ći. Osi gu ra va kon ti nui ra ni nad-zor nad bo les ni kom, uk la nja oš tre i opas ne pred me te. Kod pod je le te ra pi je nad zi re uzi ma nje jer pos to ji opas no st od skup lja nja li je ko va u svr hu sui ci da. Dis kret no pro mat ra bo-les ni ka i do puš ta mu neo vis no st ko li ko je to mo gu će.Traži od bo les ni ka da je po zo ve ako mu bu de teš ko. Spr je ča va izo la ci ju, saz na je što ga mo ti vi ra za oz drav lje njem i po bolj-ša njem kva li te te ži vot. Po ti če ga da sag le da i po zi tiv ne as-pek te ži vo ta. Raz vi ja od nos pov je re nje i em pa ti je, zau zi ma bri žan i zaš tit nič ki stav, te ga prih va ća kao vri jed nu oso-bu. Po ti če ga na ver ba li za ci ju nje go vih ne ga tiv nih emo ci-ja (bes po moć no st, bes per spek tiv no st). Ot vo ren raz go vor, pun ra zu mi je va nja i pov je re nja te raz go vor o nje go vim

sui ci dal nim sklo nos ti ma ima vi šes tru ki smi sao. Upo zo ra va-njem bo les ni ka na pri sut no st sui ci dal nih ide ja u svih dep-re siv nih bo les ni ka stva ra se os je ćaj ma nje izo li ra nos ti i na-puš te nos ti, a ima ti lo še mis li i či ni ti pog reš ke ne zna či da je net ko lo ša oso ba. Prim je nju je me to de za sma nje nje tjes ko-be-druš tve ne ig re (šah), upoz na je ga s bo les ni kom ko ji vo li ig rat šah i prem ješ ta ga u nje go vu so bu ka ko bi raz mi je nio is kus tvo i imao pot po ru. Kad je doš lo do po bolj ša nja uk lju-či la ga je u te ra pij sku za jed ni cu.Cilj je pos tig nut, bo les nik ti je kom hos pi ta li za ci je ni je po ku-šao sui cid, ni su vi še pri sut na raz miš lja nja o smr ti i uz po ti caj ver ba li zi ra ne ga tiv ne emo ci je.

Sma nje ni so ci jal ni kon tak ti us ve zi s psi hič kim sta njem što se oči tu je iz ja vom bo les ni ka « me ni je naj bo lje kad sam sa m»

Cilj rje ša va nja prob le ma: Bo les nik će us pos ta vi ti kon ta kt s os ta lim bo les ni ci ma i osob ljem.In ter ven ci je za rje ša va nje prob le ma: Zbog spe ci fi č ne sim-pto ma to lo gi je i te ži ne bo les ti bo les nik teš ko us pos tav lja kon tak te s os ta lim bo les ni ci ma i osob ljem. Naj bo lje se os-je ća kad je sam. Me di cin ska ses tra je osi gu ra la do volj no vre me na za ko mu ni ka ci ju. Ot vo re no raz go va ra la o nje go-voj bo les ti, sim pto mi ma i ob jas ni la mu da ra zum je zaš to se pov la či, zao kup ljen svo jim mis li ma, te ta ko stva ra la oz rač je si gur nos ti i pov je re nja. Bo les nik je po ti can da se uk lju či u so ci jal ne ak tiv nos ti, ko mu ni ka ci ju s dru gim bo les ni ci ma, u do go vo ru s bo les ni kom prem ješ ten je u dru gu so bu ka ko bi mo gao ig ra ti šah. Ka da se nje go vo sta nje po bolj ša la uk-lju či la ga je u te ra pij sku za jed ni cu i rad nu te ra pi ju. Uka za la je na nje go ve ja ke stra ne i mo guć nos ti, poh va li la ga u ak-tiv nos ti ma na od je lu.Cilj je pos tig nut, bo les nik se ak tiv no uk lju ču je u rad te ra pij-ske za jed ni ce ko mu ni ci ra s dru gim bo les ni ci ma, za do vo ljan je i sre tan jer se na šao” na is toj val noj du ži ni” s jed nim bo-les ni kom ko ji ta ko đer vo li ig ra ti šah.

Diskusija

Uzi ma njem ses trin ske anam ne ze omo gu ći lo nam je pre-poz na va nje i rje ša va nje bo les ni ko vih zdrav stve nih prob-le ma [2]. Psi hi jat rij ska anam ne za je vr lo spe ci fi č na jer či ni skup po da ta ka o tje les nim, psi ho loš kim i so ci jal nim as pek-ti ma proš log i sa daš njeg zdrav stve nog sta nja i po na ša nju bo les ni ka. U psi hi jat rij skoj skr bi ses tra se bri ne za tje les no i psi hič ko sta nje bo les ni ka [3]. Nje zi no zna nje i spo sob no st opa ža nja po ma žu joj kod proc je ne je li nuž no poz va ti li ječ-ni ka ili mo že sa ma raz go vo rom smi ri ti bo les ni ka. Psi hi jat-rij ska ses tra raz go va ra ju ći s bo les ni kom «ne gu bi» vri je me, već je to vješ ti na ko mu ni ka ci je ko ja je važ na u cje lo kup nom pro ce su zbri nja va nja psi hi jat rij skog bo les ni ka. Ob ra zac zdrav stve nog fun kcio ni ra nja kod bo les ni ka obo lje log od PTSP-a. je na ru šen.Obo lje li od PTSP-a su u nep re kid nom sta nju po bu đe nos ti, pa čes to ima ju po teš ko će sa spa va njem, pret je ra nih reak ci-ja na vanj ske pod ra ža je, iz lje ve bi je sa i ljut nje. Noć ne mo re je dan su od uo bi ča je nih sim pto ma PTSP-a [4; 5]. Sim pto me po nov nog pro živ lja va nja či ne in tru ziv ne mis li, sli ke a mo že ih po tak nu ti stres ni do ga đaj, bo je, mi ri si ili ri je či ko je ima-

Bolesnik i postraumatski stresni poremećaj/Patient and postraumatic stress disorder 51

ju slič no st s trau mat skim do ga đa jem. Do živ ljaj otu đe nos ti i otup je los ti, prob le mi s pri la god bom, uz ne mi ru ju će sli ke, os je ćaj bes po moć nos ti, nep rav de i po tis nu tog bi je sa čes-to su po ve za ni s ri zi kom sui ci da. Kod trau ma ti zi ra nih mo-že do ći do na ru ša va nja di na mič ke or ga ni za ci je i stva ra nja ab nor mal nih ob ra za ca po na ša nja, miš lje nja i os je ća ja. Trau-ma ti zi ra ni ima ju nis ko sa mo poš to va nje i sa mo pov je re nje. Mo gu os je ća ti da su nev ri jed ni i ne dos toj ni lju ba vi, sve do mr žnje pre ma sa mom se bi. Oni sum nja ju u svo ju spo sob-no st ne mo gu se suo či ti s prob le mi ma ili pri tis kom [6].

Zaključak

Bit pro ce sa ses trin ske skr bi je na čin na ko ji je me di cin ska ses tra pru ža, a u os no vi sve ga je skrb za čov je ka. Pru ža nje skr bi te me lji se po toč no ut vr đe nom i or ga ni zi ra nom pris tu-pu za do vo lja va nja pot re ba i rje ša va nja prob le ma. Ti je kom hos pi ta li za ci je kod bo les ni ka tre ba prim je nji va ti sva na če la ses trin ske skr bi: ho lis tič ki pris tup, na če lo poš ti va nja je din-stve nos ti ljud skog bi ća, na če lo pri vat nos ti i dos to jan stva, te ra pij ske ko mu ni ka ci je, be zuv jet nog prih va ća nja, na če lo uk lju či va nja pa ci jen ta u sve ak tiv nos ti, te na če lo po mo ći pri učin ko vi toj pri la god bi. Stal na pot re ba za unap r je đe njem ses trin ske stru ke zah tje va od me di cin ske ses tre kon ti nui ra-nu edu ka ci ju ti je kom svog rad nog vi je ka.

LITERATURA[1] Gor don, M. (1994) Nur si ng Diag no sis: Pro ce ss and ap pli ca tion, Thi rd

Edi tion. St. Louis: Mos by[2] Fuč kar G., Uvod u ses trin ske di jag no ze, Hr vat ska ud ru ga za ses trin sku

edu ka ci ju, Zag reb, 1996.[3] Gre gu rek R., Klain E., Pos ttrau mat ski stres ni po re me ćaj – hr vat ska is-

kus tva, Me di cin ska nak la da, Zag reb, 2000.

[4] Mo ro LJ., Frančišković T., i su rad ni ci, Psi hi jat ri ja, Ud žbe nik za vi še zdrav stve ne stu di je, Nak la da Slap, Jas tre bar sko, 2010.

[5] Mo ro LJ., Frančišković T., i su rad ni ci, Psi hi jat ri ja, Ud žbe ni ci sveu či liš ta u Ri je ci, Me di cin ska nak la da, Zag reb, 2009.

[6] Sedić B., Zdrav stve na nje ga psi hi jat rij skih bo les ni ka, Zdrav stve no ve-leu či liš te, Zag reb,2006.


Au tor za ko res pon den ci ju/Corresponding aut hor:Mi hael VlaovićBo že na Co haOp ća bol ni ca/General hos pi tal, „Dr. Jo sip Ben če vi ć“ Sla von ski BrodAn dri je Štam pa ra 4235000 Sla von ski BrodOd jel za unu tar nje bo les tie-mail: mi hae l_vlao vic @hot mail.com

Sažetak: An gi na pek to ris kli nič ka je ma ni fes ta ci ja is he mič ne bo les ti sr ca. Ka rak te ri zi ra je os je ćaj ste za nja, pri tis ka, pe če nja ili te ži ne u pr si ma. Di jag nos ti ka se te me-lji na anam nes tič kim po da ci ma, fi zi kal nom preg le du, la bo ra to rij skim i in stru men tal nim pret ra ga ma. Li je če njem bo les ni ka nas to je se uk lo ni ti čim be ni ci ri zi ka, ub la ži ti ili uk lo ni ti sim pto me, te pre ve ni ra ti bu du će ata ke bo li. Prim je nju je se me di ka men tno li je če nje, per ku ta na ko ro nar na in ter ven ci ja sa stav lja njem sten ta, a po pot re bi i ki rur ška re vas ku la ri za ci ja mio kar da. Li ječ nik od re đu je pot reb ne di jag nos tič ke pret ra ge. Me di cin ska ses tra prip re ma bo les ni ka za di jag nos tič ke pret ra ge, te ih sa mos-tal no iz vo di ili asis ti ra li ječ ni ku pri iz vo đe nju. Naj češ ći prob le mi iz pod ruč ja zdrav stve ne nje ge kod bo les ni ka obo lje la od an gi ne pek to ris je su bol, strah, ne dos ta tak zna nja o mje ra ma sa mo po mo ći i važ nos ti sma nji va nja ili uk la nja nja čim be ni ka ri zi ka, te neu pu će no st u pra vil nu preh ra nu. U ra du je pri ka za no rje ša va nje ne kih od naj češ ćih prob le ma prim je nom pla na zdrav stve ne nje ge.

Ključ ne ri je či: An gi na pek to ris, pro ces zdrav stve ne nje ge, ses trin ske di jag no ze.

Abstract: An gi na pec to ris is a cli ni cal ma ni fes ta tion of is che mic hea rt di sea se. It is cha rac te ri zed by the sen sa tion of squee zi ng, pres su re, bur ni ng or hea vi ne ss in the che st. Diag no sis is ba sed on anam nes tic da ta, physi cal exa mi na tion, la bo ra to ry and in stru men tal exa mi na tion. Treat me nt of pa tien ts in clu des mi ni mi zi ng the ri sk fac to rs, re du ci ng or eli mi na ti ng sympto ms and pre ven ti ng fu tu re attac ks of pain. It ap plies to drug the ra py, per cu ta neous co ro na ry in ter ven tion wi th ste nt pla ci ng, if ne ces sa ry, sur gi cal re vas cu la ri za tion. The doc tor de ter mi nes ne ces sa ry diag nos tic tes ts. The nur se pre pa res the pa tie nt for tho se diag nos tic tes ts, and per for ms them by her se lf or as sis ts the doc tor whi le he per for ms the tes ts. Mo st freque nt heal th ca re prob le ms con cer ni ng pa tien ts wi th an gi na pec to ris are pain, fear, la ck of knowled ge about the im por tan ce of se lf-he lp mea su res to re du ce and im por tan ce of re du ci ng ri sk fac to rs, and ig no ran ce of pro per nut ri tion. This pa per pre sen ts so-lu tio ns for the mo st freque nt prob le ms by usi ng the nur si ng ca re plan.

Key wor ds: an gi na pec to ris, nur si ng pro ce ss, nur si ng diag no sis

Running head: Heal th ca re for pa tie nt wi th an gi na pec to ris

Proces zdravstvene njege bolesnika oboljelog od angine pektoris

Process of nurse health care for patient with angina pectoris

Mihael Vlaović, Božena Coha

Op ća bol ni ca „Dr. Jo sip Ben če vi ć“ Sla von ski Brod, An dri je Štam pa ra 42, Sla von ski Brod


An gi na pek to ris

An gi na pek to ris je kli nič ki sin drom ka rak te ri zi ran os je ća jem ste za nja, pri tis ka, pe če nja ili te ži ne (an gi na) u pr si ma (pek-to ris) uz ro ko van pro laz nom is he mi jom mio kar da (1).Čim be ni ci ri zi ka važ ni za raz voj kar dio vas ku lar nih bo les ti pri ka za ni su u tab li ci (Tab li ca 1).

Uvod

Kar dio vas ku lar ne bo les ti u Hr vat skoj vo de ći su uz rok mor-bi di te ta i mor ta li te ta. Raz vo ju ko ro nar nih bo les ti dop ri no-se čim be ni ci ri zi ka. Odav no je poz na to da se mor ta li tet od kar dio vas ku lar nih bo les ti mo že sma nji ti us va ja njem zdra vi-jeg na či na života. Ulo ga je me di cin ske ses tre pre poz na va-nje tak vog ri zič nog po na ša nja za raz voj bo les ti te po ti ca nje bo les ni ka na prom je nu u ko ri st zdrav lja.

TAB LI CA 1. Pod je la čimbenika ri zi ka.

Čim be ni ci ri zi ka na ko jemo že mo ut je ca ti

Čim be ni ci ri zi ka na ko je ne mo-že mo ut je ca ti

1. Pu še nje2. Po vi še ni kr vni tlak3. Po ve ća na ra zi na mas ti

(ko les te ro la i/ili trig li ce-ri da) u kr vi

4. Po ve ća na tje les na te ži na (deb lji na)

5. Ne do volj na tje les na ak-tiv no st

6. Še ćer na bo le st

1. Dob i spol – muš kar ci u do bi iz-nad 45, a že ne u do bi iz nad 55 go di na.

2. Po zi tiv na obi telj ska anam ne-za (nas li je đe) – pri jev re me na smrt us li jed ko ro nar ne bo les-ti sr ca u do bi pri je 55 go di na blis kih muš kih srod ni ka (otac, brat) ili 65 go di na žen skih čla-no va obi te lji (maj ka, ses tra).

PRIKAZSLUČAJA/

CASEREPORT

Bolesnik i angina pektoris/Patient and angina pectoris 53

Raz voj bo les ti je oso bi to ub r zan ako net ko ima is to dob no vi še čim be ni ka ri zi ka, pri če mu dva ili vi še čim be ni ka ri zi ka um no ža va ju, a ne zbra ja ju svo je učin ke (2).Vo de ći sim ptom u an gi ni pek to ris je bol, naj češ će lo ka li zi ra-na u sre diš tu pr snog ko ša, is pod ster nu ma, a mo že bi ti i na bi lo ko jem di je lu, od ksi foi da do man di bu le. Bo les ni ci opi-su ju bol kao pri ti sak, te ži nu, ste za nje ili pe če nje, a vr lo ri jet-ko kao „u bod no že m“. Bo li se obič no po jav lju ju u na po ru, naj češ će pri ho du uz br do ili uza stu be, ali i pri li kom uz bu-đe nja ili dru gih sta nja ko ja ub r za va ju rad sr ca.Di jag no zu li ječ nik pos tav lja na os no vu anam nes tič kih po-da ta ka, fi zi kal nog preg le da, labo ra to rij skih pret ra ga, EKG na la za te ka rak te ris tič nog pres tan ka bo li pod ut je ca jem nit-rog li ce ro la. Naj češ će ko riš te ne in stru men tal ne pret ra ge su: EKG, er go met ri ja, kon ti nui ra na elek tro kar diog ra fi ja (Hol ter), eho kar diog ra fi ja, ko ro na rog ra fi ja, scin tig ra fi ja mio kar da.U li je če nju bo les ni ka obo lje log od an gi ne pek to ris prim je-nju je se me di ka men tno li je če nje te, pre ma pot re bi, per ku-ta na na ko ro nar na in ter ve ci ja sa stav lja njem sten ta i ki rur-ška re vas ku la ri za ci ja mio kar da. Ti je kom li je če nja vr lo zna-čaj nu ulo gu ima uk la nja nje čim be ni ka ri zi ka.

Prikaz slučajaU dalj njem tek stu pri ka zu jem slu čaj bo les ni ce ko ja bo lu-je od an gi ne pek to ris. Pri kup lja ju ći po dat ke saz na jem da bo les ni ca N. N. se dam de se tih go di na, umi rov lje ni ca, ži vi u gra du. Uda na je i maj ka dvo je dje ce. Do la zi zbog oš tre bo-li iza pr sne kos ti. Prim lje na je hit no na kar dio lo gi ju jed nog na šeg kli nič kog cen tra ti je kom ko lo vo za 2009. s me di cin-skom di jag no zom An gi na pec to ris su sp.Bo les ni ca je do una zad 4 go di ne bi la zdra va. Ta da joj je ot-kri ven po vi še ni kr vni tlak i po vi še ne mas no će u kr vi. Re do-vi to uzi ma pro pi sa nu te ra pi ju i kon tro li ra se pre ma uput-stvu in ter nis ta. Kod ku će je os je ti la oš tru bol iza pr sne kos ti, te je poz va la Hit nu po moć i do bi la dva po tis ka Nit ro lin gual spre ja. Ub r zo na kon prim je ne spre ja bol je po pus ti la, te je upu će na na bol nič ko li je če nje. Al ko hol i ci ga re te ne kon-zu mi ra. Iz jav lju je: „Ne znam što tre bam nap ra vi ti ka da me za bo li.“ Dnev no po pi je jed nu do dvi je ša li ce ka ve. Aler gi je na hra nu i li je ko ve ne poz na je. Pro pi san joj je Nit rog lin gual sprej 2 po tis ka po pot re bi.Kod ku će uzi ma tri ob ro ka dnev no. Je de sve me so, pov r-će i vo će. Vo li jes ti jo gu rt. Kod ku će je pi la oko 2 l vo de jer nju naj vi še vo li, kao i u bol ni ci. U bol ni ci je na nes la noj di je-ti. Na vo di: „Ne znam što smi jem jes ti.“ Una zad pet mje se ci iz gu bi la je oko 5 kg. Bo lo va i po teš ko ća pri gu ta nju ne ma. Ima um jet no zu ba lo.Bo les ni ca je kod ku će ima la sto li cu sva kod nev no. Mok ri la je 5 do 6 pu ta dnev no. U bol ni ci ima os kud ni je sto li ce sva ki dan. Sto li ca je for mi ra na, mek ša i svi jet los me đe bo je. Ne ma prim je sa kr vi i slu zi u sto li ci. Sa da mok ri 5-6 pu ta dnev no. Bo lo va i pe če nja pri mok re nju ne ma. Sfi n kte re kon tro li ra. Zno ji se obil no ka da joj je vru će i pri ve ćem na po ru.Kod ku će je obav lja la sa mos tal no sve ku ćan ske pos lo ve. U bol ni ci, kod hra nje nja, sa mos tal no usit nja va hra nu, ot va ra pa ki ra nu hra nu i pri no si je us ti ma. Prom je ne po lo ža ja u kre-ve tu obav lja sa mos tal no. Pe re sa mos tal no sve di je lo ve ti je-la, kao što re gu li ra tem pe ra tu ru i pro tok vo de. Ski da i ob la-či pid ža mu sa mos tal no, te se češ lja i ure đu je. Sa mos tal no obav lja nuž du i toa le tu pe ria nal ne re gi je.

Bo les ni ca je kod ku će spa va la u kon ti nui te tu 6 – 7 sa ti. Pos-li je pod ne od mo ri se le že ći oko sat vre me na. U bol ni ci spa-va oko 5 sa ti u kon ti nui te tu. Vo li spa va ti u pros to ri ji nor mal-ne tem pe ra tu re. Da bi spa va la, tre ba bi ti ja ko umor na. Ne sme ta joj vi še oso ba u jed noj pros to ri ji. Iz jav lju je: „U in ten-ziv noj sam bi la opuš te ni ja, sa mo sam spa va la.” Li je ko ve za spa va nje ne ko ris ti.Bo les ni ca ne ma prob le ma sa slu hom. No si nao ča le za či ta-nje. Na kon tro li kod of tal mo lo ga bi la je pri je če ti ri mje se ca. Ne za bo rav lja važ ni je stva ri i do ga đa je. Za važ ni je stva ri se do go va ra s obi te lji. Na vo di: „Prem ješ ta la sam tor bu sa stva ri-ma. Nap re za la sam se. Od jed nom me po če lo ste za ti, a on da i bo li ti u pr si ma.“ Bol na ska li za bol od 1 – 10 proc je nju je sa 6.Ved ra je oso ba. Niš ta ne bi mi je nja la u ži vo tu. Lju ti je nep-rav da. Kad je lju ta i ne ras po lo že na, po ma že joj šet nja i ka va sa ses trom ili pri ja te lji com. Strah ju je pret ra ge, ko ro na rog-ra fi je. Iz jav lju je: „Bo jim se pret ra ge.“ Raz go vor ju opuš ta i bo lje se os je ća.Ži vi sa sup ru gom. S njim je u dob rim od no si ma kao i s dje-com i unu ci ma. Re do vi to je pos je ću ju u bol ni ci. Obi telj joj po ma že u rje ša va nju prob le ma. Ka da je hos pi ta li zi ra na svi su se up la ši li za nje no sta nje. Obi telj joj po ma že.Bo les ni ca je ima la 2 po ro da ko ji su ured no pro tek li. U me-no pau zu uš la s 52 go di ne.Pri je ne ko li ko go di na iz ne na da joj je um r la ses tra i to joj je bio ve li ki stres jer su bi le ja ko ve za ne. U stres nim si tua ci ja-ma se os la nja na sup ru ga i dje cu, te dru gu ses tru. Ona joj je ve li ki os lo nac ka da joj je teš ko.Ri mo ka to lič ke je vje rois po vi jes ti. Re do vi to ide u cr kvu. U teš kim tre nu ci ma vje ra joj pred stav lja ve li ki os lo nac. U bol-ni ci za do vo lja va svo je vjer ske pot re be. Že lja joj je da do đe ku ći sup ru gu i da se poig ra s unu ci ma.Fi zi kal ni preg led: Vi si na: 160 cm. Te ži na 64 kg. Tem pe ra tu ra mje re na ak si lar no iz no si 36.5 oC. Pu ls: 67 ot ku ca ja u mi nu ti. Kr vni tlak: 130/85 mmHg. Di sa nje: 17 udi sa ja u mi nu ti. Rav-no te žu od r ža va sa mos tal no. Svi je st oču va na. Ori jen ti ra na u vre me nu i pros to ru.Proc je na na Kno ll ska li: 0+0+0+0+0+0+0+0=0Ana li zom pri kup lje nih po da ta ka proi ziš le su slje de će ses-trin ske di jag no ze:1] Bol u/s fi zič kim na po rom, što se oči tu je proc je nom bo li na ska li za bol od 1 – 10 sa 6.Cilj: Bo les ni ca će 15 mi nu ta na kon prim je ne pro pi sa ne te ra-pi je os je ća ti bol ma njeg in ten zi te ta.In ter ven ci je:

In for mi ra ti bo les ni cu o važ nos ti pre ki da ak tiv nos ti.• Sni mi ti EKG za vri je me tra ja nja bo li.• Pri mi je ni ti pro pi sa nu te ra pi ju.• Mo ni to ri ra ti vi tal ne zna ko ve.• In for mi ra ti bo les ni cu o bo li i uz ro ci ma te na či ni ma ub-• la ža va nja.15 mi nu ta na kon prim je ne pro pi sa ne te ra pi je zat ra ži ti • da bo les ni ca po nov no pro ci je ni bol na ska li za bol.

Eva lua ci ja: Bo les ni ca je 15 mi nu ta na kon prim je ne pro pi sa-ne te ra pi je pro ci je ni la bol na ska li za bol od 1– 10 s 2. Cilj je pos tig nut.2] Strah u/s in va ziv nom di jag nos tič kom pret ra gom 2oko ro-na rog ra fi ja, što se oči tu je iz ja vom bo les ni ce „Bo jim se pret-ra ge.“

54 Bolesnik i angina pektoris/Patient and angina pectoris

Cilj: Bo les ni ca će na kon pro ve de nih in ter ven ci ja os je ća ti ma nju ra zi nu stra ha pri je pret ra ge.In ter ven ci je:

Us pos ta vi ti od nos pov je re nja i em pa ti je.• Saz na ti što bo les ni ca zna o pret ra gi.• Od go va ra ti na pos tav lje na pi ta nja.• Omo gu ći ti bo les ni ci raz go vor s li ječ ni kom.• Po mo ći, po ti ca ti i oh rab ri va ti obi telj bo les ni ce da joj bu-• de pot po ra.

Eva lua ci ja: Pri je pret ra ge bo les ni ca je os je ća la ma nju ra zi nu stra ha. Cilj je pos tig nut.3] Neu pu će no st u sa mo po moć pri po ja vi bo li u pr si ma u/s ne dos tat kom spe ci fi č nog zna nja, što se oči tu je iz ja vom bo-les ni ce „Ne znam što tre bam nap ra vi ti ka da me za bo li.“Cilj: Bo les ni ca će ti je kom hos pi ta li za ci je nau či ti mje re sa-mo po mo ći te ih zna ti pra vil no de mon stri ra ti.In ter ven ci je:

Us pos ta vi ti od nos pov je re nja i su rad nje.• Do go vo ri ti s bo les ni com vri je me edu ka ci je.• Edu ci ra ti bo les ni cu o mje ra ma sa mo po mo ći pri po ja vi • bo lo va, te zna ča ju pre ki da ak tiv nos ti.In for mi ra ti bo les ni cu o važ nos ti do zi ra nja ak tiv nos ti.• In for mi ra ti bo les ni cu o važ nos ti prim je ne pro pi sa ne te-• ra pi je.Edu ci ra ti bo les ni cu o pra vil noj prim je ni Nit ro lin gual • spre ja.Prov je ri ti us vo je no zna nje, te prim je nu Nit ro lin gual • spre ja.

Eva lua ci ja: Pe ti dan na kon pro ve de ne edu ka ci je bo les ni ca je zna la nab ro ja ti pot reb ne mje re sa mo po mo ći, te ih je pra-vil no de mon stri ra la. Cilj je pos tig nut.4] Neu pu će no st u pra vil nu preh ra nu u/s ne dos tat kom spe-ci fi č nog zna nja, što se oči tu je iz ja vom bo les ni ce „Ne znam što smi jem jes ti.“.Cilj: Bo les ni ca će ti je kom hos pi ta li za ci je zna ti sas ta vi ti je lov-nik u skla du sa svo jim eko nom skim sta tu som, te na čin prip-re me pre po ru če nih na mir ni ca.In ter ven ci je:

Us pos ta vi ti s bo les ni com od nos pov je re nja i su rad nje.• Do go vo ri ti s bo les ni com vri je me edu ka ci je.• Osi gu ra ti let ke i bro šu re o preh ra ni kar dio vas ku lar nih • bo les ni ka.In for mi ra ti bo les ni cu o pre po ru če nim na mir ni ca ma.• U do go vo ru s bo les ni com sas ta vi ti dnev ni je lov nik ko-• ris te ći pre po ru če ne na mir ni ce.Prov je ri ti us vo je no zna nje.•

Eva lua ci ja: Pe ti dan na kon pro ve de ne edu ka ci je bo les ni ca je zna la sas ta vi ti je lov nik s pre po ru če nim na mir ni ca ma. Cilj je pos tig nut.

Rasprava

An gi na pek to ris jed na je od naj češ ćih kli nič kih ma ni fes ta-ci ja is he mič ne bo les ti sr ca. Pos lje di ca je ne rav no te že iz me-đu opskr be i pot re be mio kar da za ki si kom. Kod bo les ni ce se oči to va la kao bol iza pr sne kos ti. Pre ki dom ak tiv nos ti i prim je nom pro pi sa ne te ra pi je bol se zna čaj no sma nji la.

Po da ci do bi ve ni na ma njim uzor ci ma is pi ta ni ka uka zu ju da je učes ta lo st čim be ni ka ri zi ka u nas znat no ve ća ne go li u raz vi je nim zem lja ma za pad ne Eu ro pe ili SAD, ali po da ta ka do bi ve nih sus tav nim epi de mio loš kim is tra ži va nji ma, zap ra-vo, ne ma [3].Važ no st kar dio vas ku lar nih bo les ti s jav noz drav stve nog gle-diš ta je ve li ka jer su one vo de ći uz rok smr tnos ti, ima ju vi so-ku sto pu in ci den ci je, os tav lja ju traj ne pos lje di ce za zdrav lje i rad nu spo sob no st po je din ca, do vo de do prom je na u od-no si ma i ve za ma, fun kcio ni ra nju i ma te ri jal nom sta nju obi-te lji. Vi še od 29% svih smr ti u svi je tu uz ro ko va no je kar dio-vas ku lar nim bo les ti ma; ot pri li ke po lo vi ca smr ti u raz vi je nim zem lja ma i 25% smr ti u zem lja ma u raz vo ju [4].Per cep ci ja že na o nji ho vim čim be ni ci ma ri zi ka za ko ro nar ne bo les ti u ve li koj je mje ri pod ci je nje na. Uo bi ča je no je miš lje-nje pu čan stva ka ko su ko ro nar ne bo les ti pri mar no prob lem muš ka ra ca. Te zab lu de mo gu že ne do ves ti do pod cje nji va-nja nji ho va ri zi ka te mo gu izos ta ti ra ne in ter ven ci je u pre-ven ci ji mor bi di te ta i mor ta li te ta [5].Na kon što je ot kri ve na bo le st, bo les ni ca se naš la u no voj i ne poz na toj si tua ci ji. Mo ra la se pri la go di ti no vom na či nu ži-vo ta, re do vi toj prim je ni li je ko va, og ra ni če nji ma... Uz po moć me di cin ske ses tre pre poz na la je čim be ni ke ri zi ka. Me di cin-ska ses tra ju je upo zo ri la na nuž no st prom je ne lo ših ži vot-nih na vi ka, što je bo les ni ca i prih va ti la.

Zaključak

Na te me lju prou če ne li te ra tu re i ob ra de slu ča ja bo les ni ce obo lje le od an gi ne pek to ris zak lju ču je mo slje de će:Naj češ ći prob le mi iz pod ruč ja zdrav stve ne nje ge kod obo-lje lih od an gi ne pek to ris su bol, strah, ne dos ta tak zna nja o mje ra ma sa mo po mo ći, neu pu će no st u pra vil nu preh ra nu.Pre kid ak tiv nos ti i prim je na pro pi sa ne te ra pi je kod bo les ni-ce su po go do va li sma nje nju bo li.Let ci, bro šu re i in for mi ra nje bo les ni ce o pre po ru če nim na-mir ni ca ma ima li su važ nu ulo gu u edu ka ci ji bo les ni ce o pra-vil noj preh ra ni.Po želj no je uk lju či va nje bo les ni ce u rad sa mo zaš tit nih sku-pi na.Bo les ni ca je os po sob lje na za pra vil nu prim je nu pro pi sa ne te ra pi je, shva ti la je važ no st do zi ra nja ak tiv nos ti, te pri po ja-vi bo lo va mo že pri mi je ni ti nau če ne mje re sa mo po mo ći.Ra no pre poz na va nje čim be ni ka ri zi ka pot reb no je ka ko bi se što pri je ut je ca lo na prom je nu lo ših ži vot nih na vi ka.

LITERATURA[1] Vr ho vac B i sur. In ter na me di ci na. 3. izd. Zag reb: Nak la da Lje vak;

2003.[2] Hra bak Žerjavić V, Kralj V. Kar dio vas ku lar ne bo les ti. 4. 05. 2004. Dos-

tup no na ad re si: http://www.zdravlje.hr/clanak.php?id=12577 Da-tum pris tu pa: 01. 10. 2010.

[3] Mi nis tar stvo zdrav stva i so ci jal ne skr bi Re pub li ke Hr vat ske. Na cio nal-ni prog ram pre ven ci je kar dio vas ku lar nih bo les ti – skra će ni tek st. Dos-tup no na ad re si: http://zzjzpgz.hr/nzl/12/program.htm Da tum pris tu-pa: 25. 06. 2009.

[4] Mojsović Z. Ses trin stvo u za jed ni ci. Zag reb: Zdrav stve no ve leu či liš te; 2006.

[5] Ha rt PL. Wo me n’s Per cep tio ns of Co ro na ry Hea rt Di sea se. J Car dio va-sc Nu rs.2005; 20: 170-6.


Au tor za ko res pon den ci ju/Corresponding aut hor:Vučetić Borki, MD, PhD, Clinical University Centre “Sestre milosrdnice”, Zagreb10000 Zagreb, Vinogradska 29E-mail;[email protected]

SIGURNOST NA RADNOME MJESTU/WORKPLACESAFETY

Sažetak: Opi su je se de fi ni ci ja, sim pto mi, ana to mi ja i fi zio lo gi ja to rak sa, te zid to rak sa, me di jas ti num, plu ća, res pi ra ci ja, dre na ža pr siš ta kao te ra peut ska me to da, pri mar ni i se kun dar ni pneu mo to ra ks i plan ses trin ske zdrav stve ne nje ge ra di si gur nos ti na rad nom mjes tu.

Ključ ne ri je či: pneu mo to ra ks, dre na ža, ses trin sko i ki rur ško li je če nje

Abstract: The aut ho rs des cri bed de fi ni tion, sympto ms, ana to my and physio lo gy of tho rax, to ra cic shie ld, me dias ti num, lun gs, res pi ra to ry mo ve men ts, drai na ge of tho rax for the ra peu tic pur po ses, pri ma ry and se con da ry pneu mot ho rax and nur si ng ca re pla ne for the be ne fi t of wor kpla ce sa fe ty.

Key wor ds: pneu mot ho rax, drai na ge, nur si ng and sur gi cal treat me nt

Running head: Thorax di sea ses and nur si ng ca re pla ne.

Pneumotoraks – defi nicija; simptomi; liječenje

Pneumothorax - defi nition; symptoms; treatment

Vučetić Bor ki1, Her co Na da1, Vučetić Ze kan Mir ta2

1Uni ver si ty Cli ni cal Cen tre „Ses tre mi los r dni ce“, 10000 Zag reb, De par tme nt of Tho ra cic Sur ge ry, Vi nog rad ska 29, Croa tia2Uni ver si ty Cli nic Cen tre Zag reb, Jor da no vac 104, 10000 Zag reb, Croa tia

SIMPTOMI: Naj češ ći su sim pto mi bol u pr si ma i dis pne ja, i to naj češ će bez ve ćih fi zio loš kih po re me ća ja. Sim pto mi uk-lju ču ju dis pne ju (skra će nje udi sa ja-tab li ca 1), nag lu oš tru bol ko ja se po ja ča va udi sa njem i kaš lja njem. Kod ne kih bo-les ni ka mo že nas ta ti ci ja no za (pla vet ni lo us ni ca i ko že), što upu ću je na to da tki va ne pri ma ju do volj nu ko li či nu ki si ka [1-6].Čes ti su sim pto mi ta hi kar di ja (ub r za nje sr ča ne ak ci je), ta-hip ne ja (ub r za nje di sa nja, i hi po ten zi ja (ma le vri jed nos ti kr-vnog tla ka-tab li ca 2). Di jag nos tič ki su pos tup ci ra di ve ri fi ka-ci je pneu mo to rak sa aus kul ta ci ja (sli ka 2) i stan dar dne RTG snim ke plu ća i sr ca [7-11].

Defi nicija

Pneu mo to ra ks se de fi ni ra kao po ja va slo bod nog zra ka u pleu ral nom pros to ru s pos lje dič nim ko lap som plu ća (sli ka 1).

SLI KA 1. Zrak u pleu ral nom pros to ru uz ro ku je nas ta nak pluć nog ko lap sa.

TAB LI CA 1. Stup nje vi dis pne je.

GRA-DACIJA

JAKOST STUPANJ UMANJENJA

1 mi ni mal na Dis pne ja pri la ga nom na po ru (ub r zan hod).

2 sred nja Dis pne ja pri bla gom na po ru (pe nja nje uza stu be).

3 um je re na Dis pne ja pri bla gom nap re za nju (pot re ba za od mo rom pos li je 100 me ta ra ho da).

4 znat na Dis pne ja pri obav lja nju sva kod nev nih pos lo va (pot re ba od mo ra pos li je ne ko li-ko ko ra ka).

5 ones po so-b lja va ju ća

Dis pne ja pri sva kod nev nim ak tiv nos ti ma (ob la če nje, tu ši ra nje, ku pa nje).

56 Bo les ti to rak sa i plan zdrav stve ne nje ge/Thorax di sea ses and nur si ng ca re pla ne

Anatomija i fi ziologija pleure i plauralnog prostora

Pri je opi si va nja in di ka ci ja i pos tup ka pot re ban je krat ki opis ana to mi je i fi zio lo gi je pr siš ta uz nag la sak na fi zio lo gi ju res-pi ra ci je. Ova kav pris tup omo gu ću je ra zu mi je va nje mo guć-nos ti nas tan ka ne že lje nih i štet nih pos lje di ca te me to de li-je če nja ne že lje nih pos lje di ca (sli ka 3).

Vanj ski in ter kos tal ni mi ši ći po ve ća va ju pr snu šup lji nu raz-vla če njem re ba ra i po di za njem ci je log pr siš ta, a unu tar nji in ter kos tal ni mi ši ći sma nju ju vo lu men pr sne šup lji ne [12-18].

Medijastinum

Unut raš njo st to rak sa di je li se na tri di je la. U dva su pos tra-nič na di je la plu ća. Iz me đu plu ća na la zi se me di jas ti num, u ko jem su sr ce, ve li ke kr vne ži le, di je lo vi duš ni ka i jed nja ka i os ta le struk tu re (sli ka 5) [19-30].

SLI KA 2. Ka rak te ris tič ne toč ke aus kul ta ci je plu ća.

SLI KA 3. Pleu ral ne šup lji ne.

Zid toraksa

Zid to rak sa či ne mi ši ći i kos ti. Koš ta ne su struk tu re ko je či ne zid to rak sa reb ra, pr sna ko st i kra lješ ci. Naj važ ni ji su mi ši ći zi da to rak sa vanj ski i unu tar nji in ter kos tal ni mi ši ći (sli ka 4).

SLI KA 4. Zid to rak sa.

SLI KA 5. Di je lo vi to rak sa.

Pluća

Plu ća se sas to je od zrač nih pu to va (tra hea i bron hi) ko ji se sma nju ju do naj ma njih di je lo va ko ji se na zi va ju al veo le. Zrak se pre no si do al veo la u ko ji ma se iz mje nju ju pli no vi. (Sli ka 6) [31-39].

SLI KA 6. Zrač ni pu to vi+al veo le.

Plu ća su prek ri ve na ovoj ni com (mem bra nom) ko ja se na-zia va vis ce ral na pleu ra. Vis ce ral na pleu ra u ti jes noj je ve zi s ovoj ni com ko ja ob la že pr snu šup lji nu, a na zi va se pa ri je tal-na pleu ra. Iz me đu dvi ju ovoj ni ca se roz na je te ku ći na (lub-ri ka nt), ko ja spre ča va tre nje, ti je kom di sa nja iz me đu dvi ju ovoj ni ca. Pov r šin ski tlak iz me đu dvi ju ovoj ni ca spr je ča va nas ta nak ko lap sa plu ća. Pros tor iz me đu dvi ju ovoj ni ca na-zi va se pleu ral ni pros tor (sli ka 7).

Bo les ti to rak sa i plan zdrav stve ne nje ge/Thorax di sea ses and nur si ng ca re pla ne 57

Respiracija

Res pi ra ci ja je pa siv na ak tiv no st. Ošit se ste že i pri tom po mi-če do lje; is to dob no vanj ski in ter kos tal ni mi ši ći po mi ču zid to rak sa go re. To ra kal ni zid i pa ri je tal na pleu ra iz ba cu ju se, pov la če ći vis ce ral nu pleu ru i plu ća. Po ve ća va se vo lu men u pr snoj šup lji ni, a is to dob no se sma nju je tlak u plu ći ma. In-tra pul mo nal ni tlak ni žih je vri jed nos ti od at mos fer skog tla-ka-in spi rij. (Sli ka 8A) [40-44].

ra kal ni zid. Vri jed no st ne ga tiv nog tla ka mi je nja se ti je kom res pi ra tor nih pok re ta. Ti je kom in spi ri ja vri jed no st je oko –8 cm H2O; ti je kom ek spi ri ja oko –4 cm H2O.

Krvna opskrba

Pa ri je tal na pleu ra opskr blje na je pre ko sis tem ske cir ku la ci je, i to pre ko in ter kos tal nih ar te ri ja, ar te ri je mam ma ri je in ter-ne i mus ku lof re nič kih ar te ri ja. Medi jas ti nal nu pleu ru opskr-blju ju bron hal ne, di jaf rag mal ne ar te ri je i ar te ri ja mam ma-ria in ter na. Ku po lu pleu re opskr blju je sub kla vi jal na ar te ri ja. Krv ko ja tre ba bi ti ok si ge ni ra na sti že u plu ća pul mo nal nim ar te ri ja ma. Bron hi i al veo le hra ne se pre ko bron hal nih ar te-ri ja. Pul mo nal ne ve ne pre no se ok si ge ni ra nu krv iz plu ća i deok si ge ni ra nu krv iz bron ha i vis ce ral ne pleu re. Pre ma lo-ka li za ci ji pul mo nal ne su ve ne in ter seg men tal ne. [45-47].

SLI KA 7. Ana to mi ja vis ce ral ne i pa ri je tal ne pleu re.

SLI KA 8B. Ek spi rij.

SLI KA 8A. In spi rij.

Ka da se ošit re lak si ra, re lak si ra ju se i in ter kos tal ni mi ši ći i to-ra kal ni se zid su ža va/smanjuje. Plu ća se uv la če, sma nju ju se i zrak iz la zi kroz diš ne pu to ve-ek spi rij. (Sli ka 8B). Plu ća ni ka-da spon ta no ne ko la bi ra ju jer u nji ma uvi jek os ta je dio zra-ka, ko ji se na zi va re zi dual nim vo lu me nom.

U nor mal nim uv je ti ma unu tar to ra kal ne šup lji ne uvi jek je ne ga ti van tlak. Ne ga tiv ni tlak iz me đu dvi ju vr ste pop luć ni-ce uvi jek dr ži plu ća ek span di ra ni ma i pri ljub lje ni ma uz to-

SLI KA 9. Plu ća ima ju dvos tru ku kr vnu opskr bu. Krv do la zi kroz pul mo-nal ne ar te ri je i bron hal nu cir ku la ci ju.

Bron hal ne ar te ri je, jed na s des ne i dvi je sa li je ve stra ne, iz-la ze iz aor te. One do vo de ok si ge ni ra nu krv do ne res pi ra tor-nih fun kcij skih di je lo va plu ća, uk lju ču ju ći i vis ce ral nu pleu-ru. Bron hal ne ve ne od vo de deok si ge ni ra nu krv u sus tav ve-ne azygos.Lim fne ži le pov r šnog i du bo kog lim fnog sus ta va dre ni ra ju lim fnu te ku ći nu u pul mo nal ne i bron ho pul mo nal ne lim fne čvo ro ve. Lim fa se za tim dre ni ra u tra heob ron hi jal ne lim-fne čvo ro ve. Lim fna te ku ći na iz vis ce ral ne pleu re dre ni ra se pre ko sub pleu ral nih i pe rib ron hal nih lim fnih ži la u in ter lo-bu lar ni pros tor.An te rior ni i pos te rior ni pul mo nal ni živ ča ni plek su si na vr-ho vi ma plu ća sas to je se od živ ča nih og ra na ka va gus nog i sim pa tič kog živ ča nog lan ca. Pa ra sim pa tič ki živ ci (va gus) iner vi ra ju glat ke mi ši će i žli jez de u bron hal nom stab lu. Spaz mi bron hal ne mus ku la tu re ko ji se do ga đa ju kod as tme ku pi ra ju se upo ra bom epi nef ri na. Sim pa tič ki živ ci iner vi ra ju kr vne ži le i re lak si ra ju mi šić je bron ha. Afe ren tne živ ča ne ni-ti (va gus) ko je od la ze iz vis ce ral ne pleu re i bron ha od go vor-ne su za kon tro lu res pi ra cij skih pok re ta. Nad ra žaj živ ča nih zav r še ta ka mu ko ze bron ha uz ro ku je kaš lja nje.

Vis ce ral na pleu ra

Vis ce ral na pleu ra prek ri va plu ća, ula zi u fi zu re plu ća, i to ta-ko da prek ri va i spa ja se spa rie tal nom pleu rom na vr ho vi-ma plu ća.


Pa ri je tal na pleu ra

Pa ri je tal na pleu ra vanj ski je omo tač pleu ral ne šup lji ne i pri-ljub lje na je za zid to rak sa. Ta ko đer pria nja i za pe ri ka rd. U od no su na ana tom sku lo ka li za ci ju ci ju di je li se na če ti ri di-je la, i to: kos tal nu, me di jas ti nal nu, di jaf rag mal nu pleu ru i kap su lu pleu re.Kos tal na pleu ra prek ri va reb ra ne hr ska vi ce, reb ra, in ter-kos tal ne mi ši će i to ra kal ne kra lješ ke. Od vo je na je od na-ve de nih struk tu ra slo jem Me di jas ti nal na pleu ra spa ja se an te rior no i pos te rior no s reb ra nom pleu rom, kau dal no s di jaf rag mal nom pleu rom i kra ni jal no s kap su lom pleu re te prek ri va pr snu ko st i kra lješ ke. Na vr ho vi ma plu ća pro la zi la te ral no i nas tav lja se kao vis ce ral na pleu ra. Na straž njem di je lu to ra kal nog zi da pro la zi la te ral no kao dvos tru ki sloj, i to od jed nja ka pre ma plu ći ma. Ovaj dvos tru ki sloj na zi va se pul mo nal ni li ga me nt. Li ga me nt kra ni jal no pre la zi u me di-jas ti nal nu pleu ru, a kau dal no slo bod no zav r ša va. Di jaf rag-mal na pleu ra prek ri va gor nju pov r ši nu oši ta la te ral no od me di jas ti nu ma. Ku po la pleu re ili cer vi kal na pleu ra pleu ral-na je vre ća i pred stav lja vrh pleu re, ona je nas ta vak kos tal ne i me di jas ti nal ne pleu re, kra ni jal no se nas tav lja do ključ ne kos ti i pr vog reb ra, pre la zi pre ko gor nje to ra kal ne aper tu re i zav r ša va u vra tu. Ku po la pleu re nas ta vak je kos tal ne i me-di jas ti nal ne pleu re ko ja prek ri va vrh plu ća. (Sli ka 9) [48-55].

Gra ni ce pleu re

Gra ni ce pleu re na la ze se on dje gdje kos tal na pleu ra an te-rior no i pos te rior no pos ta je me di jas ti nal na pleu ra, kau dal-no di jaf rag mal na pleu ra. Pred nja kos to me di jas ti nal na gra-ni ca mjes to je na ko jem kos tal na pleu ra pre la zi u me di jas ti-nal nu pleu ru sa straž nje stra ne pr sne kos ti, la te ral no des no i li je vo gra ni ca je in fe ro me di jal no od ster nok la vi ku lar nih zglo bo va sve do an te rior ne me di jal ne li ni je, na des noj stra-ni gra ni ca pleu re na la zi se sa straž nje stra ne ksi foid nog nas-tav ka pr sne kos ti, a s li je ve stra ne sa straž nje stra ne čet vr te reb ra ne hr ska vi ce. Ti su ne po pu nje ni pros to ri kos to di jaf-rag mal ni i kos to me di jas ti nal ni re ce su si. (Sli ka 10) [56-59].

Iner va ci ja

Vis ce ral na pleu ra ne ma so mat ske iner va ci je. Pa ri je tal na pleu ra bo ga ta je so mat skom, sim pa tič kom i pa ra sim pa-tič kom iner va ci jom. In ter kos tal ni živ ci iner vi ra ju kos tal nu pleu ru, dok je ner vus phre ni cus od go vo ran za iner va ci ju di-jaf rag me.

Drenaža prsišta kao terapeutska metoda liječenja

In di ka ci je za dre na žu pr siš ta sta nja su po re me ća ja ne ga tiv-nog tla ka u pr snoj šup lji ni, te ko lap sa plu ća. Svr ha je dre na-že pr siš ta us pos tav lja nje nor mal nog in tra to ra kal nog tla ka i nor mal ne di na mi ke di sa nja.Po lo žaj to ra kal nog dre na, a pos li je nje go va pos tav lja nja, mo ra se ve ri fi ci ra ti RTG di jag nos ti kom. Naj bo lje je ana tom-sko mjes to za uvo đe nje to ra kal nog dre na IV. ili V. in ter kos-tal ni pros tor u sred njoj ak si lar noj li ni ji (sli ka 11).Dre na ža me di jas ti nal nog pros to ra obav lja se upo ra bom dre na pos tav lje nim ne pos red no iza ster nu ma (sli ka 12).

SLI KA 10. Di je lo vi i gra ni ce pleu re [1. ak si lar na gra ni ca; 2. pa ras ter nal na gra ni ca; 3. in ter kos tal na gra ni ca; 4. fre nič ka gra ni ca; 5. cer vi kal na pleu ra; 6. kos tal na pleu ra; 7. vis ce ral na pleu ra; 8. di jaf rag mal na her ni ja; 9. me di-jas ti nal na pleu ra]. Ana tom ske su gra ni ce pleu re spri je da VI.-VII. reb ro, la-te ral no VIII.–IX. reb ro, stra ga XI.-XII. reb ro.

SLI KA 11. Dre na ža pleu ral ne šup lji ne.

SLI KA 12. Dre na ža me di jas ti nal ne šup lji ne.

Povijesni tijek

Hi pok rat (od 460. do 370. go di ne pri je Kris ta)Hi pok rat je pri je 2400 go di na pr vi opi sao dre na žu to rak sa.Her man Boer haa ve (1668.-1738.) u 18. sto lje ću pr vi je put opi sao spon ta nu per fo ra ci ju jed nja ka s kon se ku tiv nom po-ja vom zra ka u to rak su.Jo ha nn Fried ri ch Mec kel (1781-1833) pr vi opi su je, u mr-tva ca, ten zij ski pneu mo to ra ks.Re né-Théop hi le-Hya cin the Laen nec (1781. –1826.), fran-cus ki li ječ nik, izu mi telj ste tos ko pa, 1819. go di ne opi su je kli-nič ke zna ko ve i sim pto ma to lo gi ju pneu mo to rak sa.Got ha rd Bu lau 1891.godine opi su je si fon dre na žu kod em-pi je ma pleu re.


Ha ns Kjær gaa rd 1932. godi ne po ve zu je rup tu ru bu le u apek su plu ća u mla dih zdra vih muš ka ra ca i po ja vu pneu-mo to rak sa.

Vrste pneumotoraksa

Pneu mo to ra ks se pre ma me ha niz mu nas tan ka di je li na:1. spontani2. postraumatski3. jatrogeni

Primarni spontani pneumotoraks;

Pri mar ni spon ta ni pneu mo to ra ks [PSP] nas ta je kod oso-ba kod ko jih ne pos to ji pluć na bo le st. Obo lje li od ove vr-ste pneu mo to rak sa zap ra vo ima ju ne di jag nos ti ci ra nu pluć-nu bo le st, a pneu mo to ra ks nas ta je zbog spon ta ne rup tu re sub pleu ral nog mje hu ri ća (sli ka 13) [60-65].

ho mo cis ti nu ria i to ra kal na en do met rio za [67,68]. En do met-rio za je sta nje u ko jem se en do met ri jal ne žljez da ne sta ni ce na la ze iz van ute ru sa. Sin drom to ra kal ne en do met rio ze bo-le st je ko ju iza zi va tki vo en do met ri ja u pleu ri, pluć nom pa-ren hi mu i zrač nim pu to vi ma (sli ka 14).

SLI KA 13. (a) RTG-snim ka plu ća po ka zu je obos tra ni ko la ps plu ća. (b) Ra-ču nal na to mog ra fi ja po ka zu je pos to ja nje ve li kog mje hu ri ća na vr hu li je-vog plu ća.(c) Obos tra ni mi ni mal ni ko la ps plu ća.(d) Ra ču nal na to mog ra fi -ja po ka zu je pos to ja nje ve li kih mje hu ri ća na plu ći ma.

In ci den ci ja spon ta nog pneu mo to rak sa ma nja je u že na ne-go u muš ka ra ca, i to u ras po nu od 1,2 na 100.000 lju di do 15,4 na 100.000 lju di [66]. Do da nas su uz ro ci raz li či tos ti u in ci den ci ji ne poz na ti.Kod bo les ni ka ko ji su pre bo lje li spon ta ni pneu mo to ra ks, in ci den ci ja je po nov nog pneu mo to rak sa 25% do 50%, uz na po me nu ka ko ve ći na ope to va nih pneu mo to rak sa nas ta-je go di nu pos li je pr vog [66]. Čim be ni ci su ri zi ka za nas ta nak pri mar nog spon ta nog pneu mo to rak sa vi sok stas, muš ki spol, sma nje na tje les na te ži na, ne mo guć no st pres tan ka pu-še nja, po zi tiv na obi telj ska anam ne za, Mar fa n-ov sin drom,

SLI KA 14. In trao pe ra cij ski iz gled pluć ne en do met rio ze.

Dijagnostika spontanog pneumotoraksa

di jag no za spon ta nog pneu mo to rak sa pos tav lja se na te me-lju sim pto ma, per ku tor nog i aus kul ta tor nog na la za, na la za ra dio loš ke di jag nos ti ka tj. snim ka ma plu ća i sr ca i ra ču nal-nom to mog ra fi jom to rak sa te na la zom elek tro kar diog ra fi -je. Od sim pto ma prev la da va ju dis pne ja i bol u pr si ma, per-ku tor no je pri su tan hi per so nor ni pluć ni zvuk, aus kul ta tor-no se na la zi os lab ljen zvuk ili muk li na i ta hi kar di ja. Elek tro-kar diog ram [EKG] je pro mi je njen. Prim jer pa to loš kog E KG-a pri ka zan je na sli ci (sli ka 15).

SLI KA 15. pa to loš ki EKG – kod li je vos tra nog pneu mo to rak sa - des na oso vi na, sma njen R val i in ver zi ja T va la; kod ma siv nog pneu mo to rak sa sma nje nje QR S-a si mu li ra in far kt mio kar da.

Terapija

Kod pr ve epi zo de pri mar nog spon ta nog pneu mo to rak sa i kod asim pto mat skih sta nja te ako je pneu mo to ra ks ma-nji od 20% pleu ral ne šup lji ne, pre po ru ču je se ek spek ta tiv ni stav. Nai me, re sor pci ja zra ka te če br zi nom od 50-70 ml/24 sa ta te se oče ku je spon ta no za li je če nje.


U slu ča je vi ma mi ni mal nog pneu mo to rak sa uz ne za do vo-lja va ju ću re sor pci ju zra ka obav lja se as pi ra ci ja zra ka ig lom „ro-tan da“. Kod ma siv nog pneu mo to rak sa uvo di se to ra kal ni dren u pr siš te na 24 do 72 sa ta. Ako ek span di ra no st plu ća ne za do-vo lja va, pos tav lja se ak tiv na dre na ža priš ta „wa te r-fl ow“.

Ki rur ško li je če nje

In di ka ci je za ki rur ško li je če nje spon ta nog pri mar nog pneu-mo to rak sa: pro lon gi ra ni pneu mo to ra ks, neek span di ra no plu će, bi la te ral ni, ten zij ski i re ci div ni pneu mo to ra ks.

Pos tup ci ki rur škog li je če nja

VATS (Vi deo As sis ted Tho ra cos co pic Sur ge ry) ob li te ra ci ja je pleu ral nog pros to ra. VATS se iz vo di upo ra bom vi deo ka-me re ko ja se uvo di u pr siš te (sli ka 16).

Sekundarni spontani pneumotoraks

Se kun dar ni spon ta ni pneu mo to ra ks nas ta je kao kom pli ka-ci ja os nov ne bo les ti plu ća [69,70]. Ra nih 30-ih go di na 20. sto lje ća tu ber ku lo za je bi la glav ni uz rok nas tan ka pneu mo-to rak sa. Da nas su naj češ ći uz ro ci nas tan ka pneu mo to rak sa kro nič na op struk tiv na pluć na bo le st, an ki lo zan tni spon di-li tis, as tma, his tio ci to za X, idio pat ska pluć na fi b ro za, lim-fan gio leo mio ma to za, kar ci nom plu ća, Mar fa n-ov sin drom, me tas tat ski sar kom, nek ro ti zi ra ju ća pneu mo ni ja, reu ma-toid ni ar tri tis, sar koi do za, in fek ci je HI V-om i Pneu mo cis tis ca ri nii [71-76].

Os nov ne pos tav ke li je če nja

U po čet noj fa zi bo les ti li je če nje je ek spek ta tiv no. U pra vi lu uvi jek tre ba pos ta vi ti to ra kal ni dren ra di dre na že priš ta. Ki-rur ško li je če nje tre ba po če ti što pri je (VATS). Uvi jek je pot-reb no uči ni ti ob li te ra ci ju pleu ral nog pros to ra.

In di ka ci je za hit nu dre na žu to rak sa

He ma to to ra ks, em pi jem, pleu ral ni iz ljev.

He ma to to ra ks

He ma to to ra ks je na ku pi na kr vi u slo bod nom pr siš tu u pros-to ru iz me đu zi da pr siš ta i plu ća (sli ka 18).

SLI KA 16] Teh ni ka VATS (Vi deo As sis ted Tho ra cos co pic Sur ge ry).

Wed ge re sek ci ja bu le i di je la apek sa

Kod lo ka li za ci je pa to loš kog sup stra ta u apek su do njeg pluć nog lo bu sa ili u straž njem seg men tu do njeg lo bu sa, pre po ruč lji va je in ci zi ja u tzv. si gur nos nom tro ku tu (tro kut u ak si li og ra ni čen s mi ši ćem pec to ra lis ma jor, an te rior no s mi ši ćem la tis si mus dor si i pos te rior no s li ni jom ko ja ide kroz čet vr ti in ter kos tal ni pros tor).Kod lo ka li za ci je pa to loš kog sup stra ta u sred njem lo bu su, lin gu li ili u an te rior nom seg men tu gor njih i do njih lo bu sa, pre po ruč lji va je in ci zi ja kroz pe ti in ter kos tal ni pros tor. Kod lo ka li za ci je pa to loš kog sup stra ta u apek su plu ća pre po ruč-lji va je in ci zi ja kroz pe ti in ter kos tal ni pros tor u straž njoj ak-si lar noj li ni ji. Ob li te ra ci ja pleu ral nog pros to ra iz vo di se pa-ri je tal nom pleu rek to mi jom, me ha nič kom ili ter mič kom ab-ra zi jom - što do vo di do spa ja nja pleu re i fi k sa ci jom plu ća za en do to ra kal nu fas ci ju (sli ka 17).

SLI KA 17. Wed ge re sek ci ja.

SLI KA 18. RTG snim ka - he ma to to ra ks.

Em pi jem

Sva ka vr sta pneu mo ni je (bak te rij ska, vi rus na, ati pič na) mo-že bi ti zdru že na s pa rap neu mo nič kim pleu ral nim iz lje vom. Bak te rij ske pneu mo ni je od go vor ne su za nas ta nak oko 70% slu ča je va, a u 30% slu ča je va em pi jem je uz ro ko van sta nji ma pos li je ope ra cij skih zah va ta. Kom pli ka ci je em pi je ma pleu re su: sub di jaf rag mal ni ap sces, rup tu ra jed nja ka, me di jas ti ni tis, os teo mi je li tis, pe ri kar di tis, ho lag ni tis i di ver ti ku li tis (sli ka 19).

Pleu ral ni iz ljev

Kod pleu ral nog iz lje va do la zi do na kup lja nja te ku ći ne iz me-đu dvi ju ovoj ni ca, tj. vis ce ral ne i pa rie tal ne pleu re (sli ka 20).


Hi lo to ra ks

Hi lo to ra ks nas ta je is tje ca njem lim fne te ku ći ne iz ve li kih lim fnih ži la. Naj češ ći su uz ro ci nas tan ka hi lo to rak sa lim fom i trau ma uz ro ko va na ki rur škim zah va tom (sli ka 21).

In di ka ci je za pos tav lja nje to ra kal nog dre na zas ni va ju se na: anam ne zi i fi zi kal nom preg le du, RTGsnim ka ma, CT-snim ka ma, ul traz vuč nim snim ka ma. Pot reb no je ut vr di ti toč nu lo ka li za ci ju, i vr stu iz lje va.Pos tu pak uvo đe nja to ra kal nog dre na: Pot reb no je in-for mi ra ti bo les ni ka o in di ka ci ji i teh ni ci pos tav lja nja dre na, upo zo ri ti bo les ni ka na mo gu će neu god ne sim pto me reek-span zi je plu ća (bol u ra me ni ma i pr si ma, ka šalj, bra di kar di ja i sin ko pa). Pot reb no je od re di ti vr stu anes te zi je, a ka da je bo les nik ne mi ran, sedi ra ti ga. Bo les ni kov he mi to ra ks la ga-no je po dig nut s ru kom iz nad gla ve. Ideal no je mjes to I. ili V. in ter kos tal ni pros tor u pred njoj ili sred njoj ak si lar noj li-ni ji ne pos red no uz na bor ve li kog pek to ral nog mi ši ća. Inji-ci ra se lo kal na anes te zi ja na pred vi đe nom mjes tu in ci zi je od oko 2-3 cm. Za tim se obav lja tu pa di sek ci ja uz gor nji rub do njeg reb ra i uv la či se to ra kal ni dren ili tu pom di sek ci jom ili oš tro s troa ka rom. Prip re ma se U-šav, ko ji se stav lja oko dre na ra di spre ča va nja iz las ka zra ka ili te ku ći ne na kon va-đe nja to ra kal nog dre na. Pos tav lja se šav za fi k si ra nje uve-de nog to ra kal nog dre na.In di ka ci je za va đe nje to ra kal nog dre na su: ka da pres ta-ne fl uk tua ci ja stup ca te ku ći ne u ci je vi ko jom te ku ći na iz la zi iz to rak sa do mjer ne vre ći ce, ka da dnev na ko li či na te ku ći ne ko ja iz la zi iz pr siš ta iz no si ma nje od 100 ml, ka da pres ta ne iz la zi ti zrak, pos li je 24-satnog kle ma nja to ra kal nog dre na. To ra kal ni dren ko ji je spo jen s ak tiv nom suk ci jom (wa te r-fl ow) ne smi je se va di ti iz pr siš ta. Kod ovog pos tup ka pr vo je pot reb no spri je či ti ko mu ni ka ci ju ne ga tiv nog tla ka i pr siš-ta (pos tav lja nje kle ma na dren). Pos li je va đe nja to ra kal nog dre na tre ba uči ni ti kon trol nu RTG snim ku plu ća.Kom pli ka ci je to ra kod re na že: pog reš no pos tav ljen dren koji se na la zi u me kom tki vu to ra kal nog zi da, dren je u neod go va ra ju ćem pleu ral nom pros to ru, oz lje da in tra to-ra kal nih struk tu ra (sr ce, ve li ke kr vne ži le), to ra kal ni dren u ab do mi nal noj šup lji ni, kož no kr va re nje ili kr va re nje iz in ter-kos tal nih ar te ri ja, oz lje da ve ne ca ve su pe rior ili in fe rior.Ri jet ke kom pli ka ci je to ra kod re na že: Hor ne rov sin drom, pa ra li za di jaf rag me, nek ro ti zi ra ju ći fas ci tis i hi lo to ra ks.Na te me lju na ve de no ga za us pje šan opo ra vak bo les ni ka pos li je pro vo đe nja ak tiv nih mje ra li je če nja zbog bo les ti to-rak sa tre ba pro vo di ti mi nu cioz ni ses trin ski plan li je če nja (tab li ca 3). Bez ses trin skog pla na zdrav stve ne nje ge, sve na-ve de ne ak tiv ne mje re li je če nja u cije los ti su neu čin ko vi te [77-86].

Zaključak

Pneu mo to ra ks naiz gled je jed nos tav na bo le st, no s mo-guć noš ću nas tan ka ve ćih kom pli ka ci ja. Tre ba je smat ra ti jed nom od “teš ki h” res pi ra cij skih bo les ti. Uvi jek je nuž no prov je ri ti i pot vr di ti di jag no zu, prom ptno rea gi ra ti, pos tav-lja ti to ra kal nu dre na žu paž lji vo i is prav no nje go va ti bo les-ni ka. Ra di po bolj ša nja si gur nos nih mje ra li je če nja na rad no-me mjes tu tre ba poz na va ti os nov ne či nje ni ce o bo les ti ma te sve na ve de ne teo ret ske struč no-znan stve ne pos tav ke zdru ži ti sa ses trin skim pla nom zdrav stve ne nje ge. Ses trin ski plan zdrav stve ne nje ge ute me ljen na znan stve nim do ka zi-ma osi gu ra va zdrav stve ne dje lat ni ke i bo les ni ka od mo gu-ćih ne že lje nih pos lje di ca te is to dob no po di že stu panj svr-sis hod nos ti na ve de nih mje ra li je če nja.

SLI KA 19. RTG sni mak -em pi jem.

SLI KA 20. RTGsnim ka - pleu ral ni iz ljev.

SLI KA 21] RTG snim ka - hi lo to ra ks.

Napomene - sigurnost na radnome mjestu

Kon train di ka ci je za pos tav lja nja to ra kal nog dre na je-su: pleu ral ne ad he zi je, gi gan tske bu le, po re me ća ji koa gu-la ci je, rup tu ra di jaf rag me.Ka rak te ris ti ke to ra kal nih dre no va: Dre no vi mo ra ju bi ti pro zir ni, deb lji ne iz me đu 6 do 40 Fren cha. Dre no vi mo ra ju bi ti čvr sti, ne smi ju iza zi va ti ni kak vu pleu ral nu i kož nu reak-ci ju. Na da lje, ne smi ju bi ti sku pi.


TAB LI CA 3. Ses trin ski plan zdrav stve ne nje ge bo les ni ka s bo les ti ma pr siš ta.

Ses trin ska di jag no zaSma nje na iz mje na pli no va/smanjenje stup nja opskr be ki si kom

Du go roč ni ciljU bo les ni ka od r ža ti op ti mal nu iz mje nu pli no va

Krat ko roč ni ci lje vi/rezultati:U bo les ni ka od r ža va ti nor mal nu aci do baz nu rav no te žu (AB Gs).Bo les nik mo ra bi ti bu dan te ga se mo ra stal no od r ža va ti u bud nom sta nju.Bo les nik mo ra ima ti nor mal nu du bi nu, frek ven ci ju i uzo rak res pi ra ci je.

Pos tup ci Ob raz lo že nje Proc je na

Ut vr đi va nje res pi ra ci je: kva li te ta, učes ta lo st, uzo rak, du bi na i udu sa ja/izdisaja.

Br zo, plit ko di sa je i hi po ven ti la ci ja sma nju ju iz mje nu pli no va i ut je ču na stu panj CO2.. Pre kom jer no ši re nje nos ni ca, dis pne ja, upo ra ba po moć ne diš ne mus ku la tu re, ta hip ne ja i/ili ap ne jaz na ko vi su teš kog stup nja po re me ća ja di sa nja i zah ti je va ju hit no li je če nje.

Kod bo les ni ka ne ma opas nih zna ko va.Aci do baz ni sta tus po ka zu je PaCO2 iz me đu 35-45.Učes ta lo st i du bi na res pi ra ci ja nor mal ne su.

Ut vr đi va nje sim pto ma ko ji ug ro ža va ju ži vot. (res pi ra tor ni are st, nes ta bil ni to ra ks, ot vo re na ra na pr siš ta).

Od sut no st ven ti la ci je, asi met rič ni pluć ni zvu ko vi, dis pne ja uz upo ra bu po moć ne mus ku la tu re za di sa nje, tu pi zvu ko vi pri per ku si ji pr siš ta i nes ta bil no st zi da pr siš ta (nes ta bil ni to ra ks ili ot vo re na ra na pr siš ta), sve nab ro je no zah ti je va upo ra bu hit nih mje ra li je če nja.

Bo les nik spon ta no di še, ne ma dis pne je, upot reb lja va po moć nu res pi ra tor nu mus ku la tu ru, per ku tor ni i aus kul ta tor ni zvu ko vi su za do vo lja-va ju ći i ne ma ab nor mal nos ti pr snog zi da.

As kul ta ci ja plu ća. Pro na la že nje pro ši re nja ve na vra ta ili de vi ja ci je duš ni ka.

Od sut no st pluć nih zvu ko va. Pro ši re nje ve na vra ta i/ili de vi ja ci ja duš ni ka mo gu po gor ša ti stu panj pneu mo to rak sa ili he mo to rak sa.

Pluć ni zvu ko vi kod bo les ni ka čis ti su nad svim lo bu si ma (aus kul ta ci ja).

Proc je na zna ko va hi pok se mi je.

Ta hi kar di ja, ne mir, gla vo bo lja, le tar gi ja i kon fu zi ja zna ko vi su hi pok se mi je.

Kod bo les ni ka ne ma zna ko va hi pok si je.

Mo ni to ri ra nje vi tal nih zna ko va.

Hipok si ja i hi per kap ni ja uz ro ku ju po ra st kr vnog tla ka, ub r za nje sr ča nog rit ma, ub r za nje di sa nja. Ako se sta nje po gor ša va, kr vni tlak pos tup no pa da, sr ča ni ri tam na da lje je ub r zan i do la zi do res pi ra tor nog zas to ja.

Boles nik je nor mo ten zi van, sr ce ot ku ca va od 60 do 100 pu ta u mi nu ti, a di sa nje od 10 do 20 pu ta u mi nu ti.

Proc je na prom je na u sta nju svi jes ti i po na ša nju.

Nemir je ra ni znak hi pok si je. De zo ri jen ti ra no st se stal no po gor ša va zbog manj ka ki si ka ko ji opskr blju je mo zak.

Bo les nik je bu dan, upo zo ren i ra zu mi je pos tu pa k-sve po no vi ti tri pu ta.

Mo ni to ri ng aci do baz nog sta tu sa (AB Gs)

Po ve ća nje PaCO2 i sma nje nje PaO2 zna ko vi su res pi ra tor nog po re me ća ja.

Aci do baz ni sta tus po ka zu je PaCO2 35-45 i PaO2 80 – 100.

Bo les nik mo ra bi ti prik lju čen na kon ti nui ra ni pul sni ok si me tar.

U upo ra bi je pul sna ok si met ri ja za bi lje že nje prom je na u ok si ge na ci ji. Sa tu ra ci ja ki si ka mo ra se od r ža va ti ve ćom od 90%.

Vri jed nos ti SaO2 na pul snom ok si met ru su 90 – 100%.

Ut vr đi va nje bo je ko že, po se bi ce na la že nje i bi lje že nje ci ja no ze.

Ne dos ta tak ki si ka ko ji se pre no si do pe ri fer nih tki va uz ro ku je po ja vu ci ja no ze. Ci ja no zu je pot reb no od mah li je či ti jer je ona kas na kom pli ka ci ja hi pok si je.

Kod bo les ni ka ne ma ci ja no ze.

Upo ra ba do dat nog iz vo ra ki si ka. Mas ka za pro vo đe nje 100%-tnog O2.

Upo ra ba do dat nih iz vo ra ki si ka os no va je li je če nja svih trau-ma ti zi ra nih bo les ni ka jer je ra na smr tno st iz rav no po ve za na s ne za do vo lja va ju ćom ok si ge na ci jom moz ga i vi tal nih or ga na.

Bo les nik do bi va/prima 100% ki si ka.Vrijednost SaO2 na pul snom ok si met ru iz no si 90-100%.

Prip re ma bo les ni ka za in tu ba ci ju.

Pot reb na je in tu ba ci ja i me ha nič ka ven ti la ci ja za us pos tav lja nje za do vo lja va ju će ok si ge na ci je pri je ne go što nas ta ne pot pu na de kom pen za ci ja bo les ni ka.

Pos tav lje nje „ai rway“ tu bu sa i od r ža va nje nje ge is to ga bez kom pli ka ci ja.

Li je če nje os nov nih bo les ti od go va ra ju ćim pos tup ci ma.

Li je če nje se tre ba te me lji ti na os nov nom prob le mu/bolesti ko ja uz ro ku je po re me ćaj res pi ra tor ne fun kci je.

Po če tak upo ra be spe ci fi č nih mje ra li je če nja u svr he zbri nja va nja os nov ne oz lje de/bolesti.

Ka da pos to ji pri je lom re ba ra, pot reb no je:1. Proc je na pos to ja nja

pa ra dok sal nih pok re ta pr siš ta.

2. Osigurati učin ko vi to uk la nja nje bo lo va.

3. Odrediti zvu ko ve di sa nja.

Pa ra dok sal no di sa nje pop ra će no dis pne jom i bo li ma u pr siš tu upu ću je na pos to ja nje nes ta bil nog to rak sa. Nes ta bil ni to ra ks kom pli ka ci ja je ko ja ug ro ža va ži vot, te je pot reb na upo ra ba me ha nič ke ven ti la ci je. Ku pi ra nje bo lo va os no va je za po bolj ša nje is kaš lja va nja i du bo kog di sa nja. Obos tra na od sut no st pluć nih zvu ko va uz pos to ja nje nes ta bil nog to rak sa upu ću je na pos to ja nje pneu mo/hematotoraksa.

Ne ma pa ra dok sal nih pok re ta pr siš ta.Na ska li od 0-10 bo les nik na vo di bol in ten zi te ta <3.Zvu ko vi di sa nja bi la te ral no čuj ni su u svim lo bu si ma.


U slu ča ju ve ri fi ci ra nog pos to ja nja pneu mo to rak sa i/ili he ma to to rak sa:

uči ni ti RTG pr siš ta• prip re ma za uvo đe nje • to ra kal nog dre na

• Ka da je ve ri fi ci ra no pos to ja nje ot vo re nog pneu mo to rak sa, pot reb no je pos ta vi ti ga zu ko ja je za li jep lje na s tri stra ne (priv re me no li je če nje).

RTG sni mak plu ća ve ri fi ci ra pos to ja nje pneu mo to rak sa i/ili he mo to rak sa. To ra kal ni dren sma nju je in tra to ra kal ni tlak i reek span di ra plu ća.

Kom pre sa ko ja je fi k si ra na s tri stra ne omo gu ću je iz la zak zra ka te pos lje dič no sma nje nje in tra to ra kal nog tla ka, či me se spr je ča va nas ta nak ten zij sko ga pneu mo to rak sa. Pos li je upo ra be kom pre se, ob vez no je pos ta vi ti to ra kal nu dre na žu.

To ra kal ni dren spo jen je na ak tiv nu suk ci ju. Ne ma em fi ze ma.

Kom pre sa fi k si ra na sa tri stra ne do volj na je. Ne ma po gor ša nja kar dio pul mo nal ne de kom pen za ci je.

Pos ta vi ti bo les ni ka u po lo žaj s gla vom po dig nu tom pod 45 stup nje va (ako pod no si).

Ova kav po lo žaj omo gu ća va bo lju ek span ziv no st plu ća i iz mje nu pli no va.

Frek ven ci ja, uzo rak i du bi na di sa nja za do vo lja va-ju će su ka da je bo les ni ko va gla va nag nu ta pod 45 stup nje va.

Po ma ga nje bo les ni ku kod kaš lja nja i uče nja teh ni ka di sa nja (du bo ki udi saj, (po lo žaj, po ti caj na spi ro met ri ja, čes te prom je ne po lo ža ja).

Po bolj ša va nje ši re nja al veo la i pre ven ci ja ko lap sa al veo la. Po bolj ša nje u sma nje nju bo li, du bo kog di sa nja i po ku ša ja is kaš lja va nja.

Bo les ni ku se omo gu ću je kaš lja nje i du bo ko di sa nje.

Ka da je pot reb no, suk ci ja bo les ni ko vih diš nih pu to va.

Suk ci jom se od stra nju ju sek re ti iz tu bu sa (ai rway) i po bolj ša va se iz mje na pli no va.

Suk ci jom se uk la nja žu ti sek ret iz diš nih pu to va. Pluć ni su zvu ko vi čis ti pos li je suk ci je.

Hipe rok si ge na ci ja bo les ni ka sa 100%-tnim ki si kom pri je i pos li je suk ci je. Tra ja nje suk ci je 10-15 se kun di.

Pre ven ci ja prom je na u ok si ge na ci ji za vri je me suk ci je. Bo les ni kov SaO2 os ta je >90% za vri je me suk ci je.

Od re đi va nje br zi ne ak tiv nos ti i pe rio da od ma ra nja ra di spre ča va nja za mo ra.

Jed nos tav ne ak tiv nos ti (npr. ku pa nje), mo gu uz ro ko va ti po ve ća nje pot re be za ki si kom i uz ro ko va ti pre kom jer ni umor.

Ne ma prom je na u kar dio pul mo nal nom sta tu su za vri je me ak tiv nos ti. U vri je me ak tiv nos ti bo les ni kov SaO2 je >90%.

LITERATURA1] Bau ma nn MH., Stran ge C., Heff ner JE, Lig ht R, Kir by TJ, Klein J, Lu ke ti-

ch JD, Pa na cek EA, Sa hn SA. Ma na ge me nt of Spon ta neous Pneu mot-ho rax: An Ame ri can Col le ge of Che st Physi cia ns. Del phi Con sen sus Sta te me nt. Che st. 2001; 119: 590 - 602.

2] Bau ma nn MH, Stran ge C, Heff ner JE, Lig ht R, Kir by TJ, Klein J, Lu ke ti ch JD, Pa na cek EA, Sa hn SA. AACP Pneu mot ho rax Con sen sus Group. Ma na-ge me nt of spon ta neous pneu mot ho rax. An Ame ri can Col le ge of Che st Physi cia ns Del phi Con sen sus Sta te me nt. Che st. 2001;119:590–602.

3] Ha tz R. A, Ka ps M. F., Mei ma ra kis G, Loe he F, Müller C, Für st H: Lo ng-te rm re sul ts af ter vi deo-as sis ted tho ra cos co pic sur ge ry for fi r st-ti me and re cur re nt spon ta neous pneu mot ho rax. Ann. Tho rac. Su rg. 2000; 70: 253 - 257.

4] Bau ma nn MH, Stran ge C. Treat me nt of Spon ta neous Pneu mot ho rax: A Mo re Ag gres si ve Ap proa ch? Che st. 1997; 112: 789 - 804.

5] Chan P, Clar ke P, Da niel FJ, Knig ht SR, See va naya gam S. Effi ca cy stu dy of vi deo-as sis ted tho ra cos co pic sur ge ry pleu ro de sis for spon ta neous pneu mot ho rax. Ann Tho rac Su rg. 2001;71:452–454.

6] Gup ta D, Han se ll A, Nic ho ls T. Epi de mio lo gy of pneu mot ho rax in En-gla nd. Tho rax 2000;55:666–71.

7] Do na hue DM, Wrig ht CD, Via le G. Re sec tion of pul mo na ry ble bs and pleu ro de sis for spon ta neous pneu mot ho rax. Che st 1993;104:1767–9.

8] Le sur O, De lor me N, Fro ga met JM. Com pu ted to mog rap hy in the ae-tio lo gi cal as ses sme nt of idio pat hic spon ta neous pneu mot ho rax. Che st 1990;98:341–7.

9] O’Ha ra VS. Spon ta neous pneu mot ho rax. Mi lit Med 1978;143:32–5.10] Jan sve ld CA, Dij kman JH. Pri ma ry spon ta neous pneu mot ho rax and

smo ki ng. BMJ 1975;4:559–60.11] Ben se L, Ek lu nd G, Odo nt D. Smo ki ng and the in crea sed ri sk of con-

trac ti ng pneu mot ho rax. Che st 1987;92:1009–12.

12] Schra mel FM, Meyer CJ, Pos tmus PE. In fl am ma tion as a cau se of spon-ta neous pneu mot ho rax and em physe ma tou s-li ke chan ges: re sul ts of bron choal veo lar la va ge. Eur Res pir J 1995;8:397s.

13] Wit he rs JN, Fis hba ck M.E, Kie hl PV. Spon ta neous pneu mot ho rax. Am J Su rg 1964;108:772–6.

14] Sa di kot RT, Gree ne T, Mea dows K. Re cur ren ce of pri ma ry pneu mot-ho rax. Tho rax 1997;52:805–9.

15] We st JB. Dis tri bu tion of mec ha ni cal stre ss in the lu ng, a pos sib le fac-tor in lo ca li sa tion of pul mo na ry di sea se. Lan cet 1971;i:839–41.

16] Smit HJM, Chat rou M, Pos tmus PE. The im pa ct of spon ta neous pneu-mot ho rax and its treat me nt on the smo ki ng be ha viour of you ng adu-lt smo ke rs. Res pir Med 1998;92:1132–6.

17] Lip pe rt HL, Lu nd O, Bleg rad S. In de pen de nt ri sk fac to rs for cu mu la ti-ve re cur ren ce ra te af ter fi r st spon ta neous pneu mot ho rax. Eur Res pir J 1991;4:324–31.

18] Vi dem V, Pil lgra m-Lar sen J, El lin gsen Ø. Spon ta neous pneu mot ho rax in chro nic ob struc ti ve pul mo na ry di sea se: com pli ca tio ns,treatment and re cur ren ces. Eur J Res pir Dis 1987;71:365–71.

19] Mil ler AC, Har vey JE. Gui de li nes for the ma na ge me nt of spon ta neous pneu mot ho rax. BMJ. 1993;307:114–6.

20] Soul sby T. Bri ti sh Tho ra cic So cie ty gui de li nes for the ma na ge me nt of spon ta neous pneu mot ho rax: do we com ply wi th them and do they wo rk? J Ac cid Eme rg Med 1998;15:317–21.

21] Sel by CD, Sud low MF. De fi cien cies in the ma na ge me nt of spon ta-neous pneu mot ho ra ces. Scot Med J 1994;39:75–6.

22] Yeoh JH, An sa ri S, Cam pbe ll IA. Ma na ge me nt of spon ta neous pneu-mot ho rax: a Wel sh sur vey. Pos tgrad Med J 2000;76:496–9.

23] Grim shaw JM, Rus se ll IT. Eff e ct of cli ni cal gui de li nes on me di cal prac ti ce: a syste ma tic re view of ri go rous eva lua tion. Lan cet 1993;342:1317–21.


24] Be ro LA, Gril li R, Grim shaw JM, et al. Clo si ng the gap be tween re-sear ch and prac ti ce: an over view of syste ma tic re views of in ter-ven tio ns to pro mo te the im ple men ta tion of re sear ch fi n din gs. BMJ 1998;317:465–8.

25] Gril li R, Lo mas J. Eva lua ti ng the mes sa ge: the re la tion ship be tween com plian ce ra te and the sub je ct of a prac ti ce gui de li ne. Med Ca re 1994;32:202–13.

26] Woo lf SH, Grol R, Hut chin son A. Po ten tial be ne fi ts, li mi ta tio ns and har ms of cli ni cal gui de li nes. BMJ 1999;318:527–30.

27] Agen cy for Heal th Ca re Po li cy and Re sear ch. Acu te pain ma na ge me-nt, ope ra ti ve or me di cal pro ce du res and trau ma. Cli ni cal prac ti ce gui-de li nes. Pub li ca tion no. 92-0032. Roc kvil le, Ma ryla nd, USA: Agen cy for Heal thca re Po li cy and Re sear ch Pub li ca tio ns, 1992.

28] Pet rie GJ, Bar nwe ll E, Grim shaw J, on be ha lf of the Scot ti sh In ter col le-gia te Gui de li nes Ne two rk. Cli ni cal gui de li nes cri te ria for ap prai sal for na tio nal use. Edin bur gh: Royal Col le ge of Physi cia ns, 1995.

29] Vail WJ, Alway AE, En gla nd NJ. Spon ta neous pneu mot ho rax. Dis Che-st 1963;38:512–5.

30] Se re men tis MG. The ma na ge me nt of spon ta neous pneu mot ho rax. Che st 1970;57:65–8.

31] Wait MA, Es tre ra A. Chan gi ng cli ni cal spec trum of spon ta neous pneu-mot ho rax. Am J Su rg 1992;164:528–31.

32] Ta na ka F, Itoh M, Esa ki H. Se con da ry spon ta neous pneu mot ho rax. Ann Tho rac Su rg 1993;55:372–6.

33] Pav lin DJ, Che ney FW Jr. Uni la te ral pul mo na ry ede ma in rab bi ts af ter re-expan sion of col lap sed lu ng. J Ap pl Physiol 1979;46:31–5.

34] Mil ler WC, Toon R, Pa lat H. Expe ri men tal pul mo na ry ede ma fol lowi ng re-expan sion of pneu mot ho rax. Am Rev Res pir Dis 1973;108:664–6.

35] Nor ris RM, Jo nes JG, Bis hop JM. Res pi ra to ry gas exchan ge in pa tien ts wi th spon ta neous pneu mot ho rax. Tho rax 1968;23:427–33.

36] Lig ht RW, O’Hara VS, Mo ri tz TE. In trap leu ral tet ra cycli ne for the pre ven-tion of re cur re nt spon ta neous pneu mot ho rax: re sul ts of a Depar tme nt of Ve te ra ns Aff ai rs Co-o pe ra ti ve Stu dy. JAMA 1990;264:2224–30.

37] Schra mel FM, Wa ge naar M, Su ted ja TA. Diag no sis of pneu mot ho rax not im pro ved by ad di tio nal roen tgen pic tu res of the tho rax in the expi ra to ry pha se. Ned Tijdschr Ge nee sk 1995;139:131–3.

38] Schra mel FM, Gol di ng RP, Haak man CD. Expi ra to ry che st ra diog rap hs do not im pro ve vi si bi li ty of sma ll api cal pneu mot ho ra ces by en han-ced con tra st. Eur Re sp J 1996;9:406–9.

39] Gla zer H, An der son DJ, Wil son BS. Pneu mot ho rax: ap pea ran ces on la-te ral che st ra diog rap hs. Ra dio lo gy 1989;173:707–11.

40] Ca rr JJ, Reed JC, Chop lin RH. Plain and com pu ted ra diog rap hy for de-tec ti ng expe ri men tal ly in du ced pneu mot ho rax in ca da ve rs: im pli ca-tio ns for de tec tion in pa tien ts. Ra dio lol gy 1992;183:193–9.

41] Bour gouin P, Cou si neau G, Le mi re P. Com pu ted to mog rap hy used to exclu de pneu mot ho rax in bul lous lu ng di sea se. J Can Ass Ra diol 1985;36:341–2.

42] Col li ns CD, Lo pez A, Mat hie A. Quan ti fi ca tion of pneu mot ho rax si ze on che st ra diog rap hs usi ng in trap leu ral dis tan ces: reg res sion ana lysis ba sed on vo lu me mea su re men ts from he li cal CT. AJR 1995;165:1127–30. Au dit poin ts

43] En gda hl O, To ft T, Boe J. Che st ra diog ra ph: a poor met hod for de ter-mi ni ng the si ze of a pneu mot ho rax. Che st 1993;103:26–9.

44] Phi li ps GD, Trot ma n-Dic ken son B, Hod son ME. Ro le of CT in the ma-na ge me nt of pneu mot ho rax in pa tien ts wi th com plex cystic lu ng di-sea se. Che st 1997;112:275–8.

45] Jor dan KG, Kwo ng JS, Fli nt J. Sur gi cal ly trea ted pneu mot ho rax. Ra dio-lo gic and pat ho lo gic fi n din gs. Che st 1997;111:280–5.

46] Strad li ng P, Poo le G. Con ser va ti ve ma na ge me nt of spon ta neous pneu mot ho rax. Tho rax 1966;21:145–9.

47] Fli nt K, Al-Hil lawi AH, Joh nson NM. Con ser va ti ve ma na ge me nt of spon ta neous pneu mot ho rax. Lan cet 1984;ii: 687–8.

48] O’Rour ke JP, Yee ES. Ci vi lian spon ta neous pneu mot ho rax: treat me nt op tio ns and lo ng te rm re sul ts. Che st 1989;96:1302–6.

49] Nor thfi e ld TC. Oxygen the ra py for spon ta neous pneu mot ho rax. BMJ 1971;4:86–8.

50] Kir chen LT Jr, Swar tzel RL. Spon ta neous pneu mot ho rax and its treat-me nt. JAMA 1954;155:24–9.

51] Ar cher GJ, Ha mil ton AAD, Upad hyag R. Re sul ts of sim ple as pi ra tion of pneu mot ho ra ces. Br J Dis Che st 1985;79:177–82.

52] Ng AWK, Chan KW, Lee SK. Sim ple as pi ra tion of pneu mot ho rax. Sin-ga po re Med J 1994;35:50–2.

53] Nop pen M, Alexan der P, Drie sen P. Ma nual as pi ra tion ver sus che st tu-be drai na ge in fi r st epi so des of pri ma ry spon ta neous pneu mot ho rax. Am J Res pir Crit Ca re Med 2002;165:1240–4.

54] Spen ce r-Jo nes J. A pla ce for as pi ra tion in the treat me nt of spon ta-neous pneu mot ho rax. Tho rax 1985;40:66–7.

55] An dri ve rt P, Dje daim K, Te boul J-L. Spon ta neous pneu mot ho rax: com pa ri son of tho ra cic drai na ge vs im me dia te or de layed need le as-pi ra tion. Che st 1995;108:335–40.

56] Har vey J, Pres co tt RJ. Sim ple as pi ra tion ver sus in ter cos tal tu be drai-na ge for spon ta neous pneu mot ho rax in pa tien ts wi th nor mal lun gs. BMJ 1994;309:1338–9.

[57] Val lee P, Sul li van M, Ric har dson H. Sequen tial treat me nt of a sim ple pneu mot ho rax. Ann Eme rg Med 1988;17:936–47.

[58] De lius RE, Obeid FN, Hor st HM. Cat he ter as pi ra tion for sim ple pneu-mot ho rax. Ar ch Su rg 1989;124:833–6.

[59] Laub M, Mil man N, Müller D. Ro le of sma ll ca lib re che st tu be drai na ge for iat ro ge nic pneu mot ho rax. Tho rax 1990;45:748–9.

[60] Playfair EE. Ca se of em pye ma trea ted by as pi ra tion and sub sequen tly by drai na ge. BMJ 1875;1:45–50.

[61] Gra ham EA, Be ll RD. Open pneu mot ho rax: its re la tion to the treat me-nt of em pye ma. Am J Med Sci 1918;156:839–43.

[62] Ke nyon JH. Trau ma tic hae mot ho rax: sip hon drai na ge. Ann Su rg 1916;64:728–9.

[63] Symbas PN. Che st drai na ge tu bes. Su rg Clin Nor th Am 1989;69:41–6.[64] Har ri ss DR, Gra ham TR. Ma na ge me nt of in ter cos tal drai ns. Br J Ho sp

Med 1991;45:383–6.[65] Bau ma nn MH, Stran ge C, Heff ner JE. Ma na ge me nt of spon ta neous

pneu mot ho rax. An Ame ri can Col le ge of Che st Physi cia ns Del phi Con-sen sus Sta te me nt. Che st 2001;119:590–602.

[66] Sea ton D, Yo ga nat han K, Coa dy T. Spon ta neous pneu mot ho rax: mar-ker gas tec hnique for pre dic ti ng out co me of ma nual as pi ra tion. BMJ 1991;302:262–5.

67] En gda hl O, Boe J, San dste dt S. In trap leu ral bu pi vo cai ne for anal ge-sia du ri ng che st drai na ge treat me nt for pneu mot ho rax. A ran do mi-sed doub le bli nd trial. Ac ta Anaes the siol Sca nd 1993;37:149–53.

[68] Sher man S, Ra vik ris hnan KP, Pa tel A. Op ti mum anaes the sia wi th in-trap leu ral li do cai ne du ri ng che mi cal pleu ro de sis wi th tet ra cycli ne. Che st 1993;3:533–6.

[69] Cur tin JJ, Good man LR, Queb be man EJ. Tho ra cos to my tu bes af ter acu te che st inju ry: re la tion ship be tween lo ca tion in a pleu ral fi s su re and fun ction. AJR 1994;163:1339–42.

[70] Hol den MP, ed. Ma na ge me nt of in ter cos tal drai na ge tu bes. In: Prac ti-ce of car diot ho ra cic sur ge ry. Bris tol: Jo hn Wrig ht, 1982: 3.

[71] Da ly RC, Muc ha P, Pai ro le ro PC. The ri sk of per cu ta neous che-st tu be tho ra cos to my for blu nt tho ra cic trau ma. Ann Eme rg Med 1985;14:865–70.

[72] Iber ti TJ, Ste rn PM. Che st tu be tho ra cos to my. Crit Ca re Clin 1992;14:879–95.

[73] Mil ler KS, Sa hn FA. Che st tu bes: in di ca tio ns, tec hnique, ma na ge me nt and com pli ca tio ns. Che st 1987;91:258–64.

[74] Chan L, Reil ly KM, Hen der son C. Com pli ca tion ra tes of tu be tho ra cos-to my. Am J Eme rg Med 1997;15:368–70.

[75] Bal dt MM, Ban kier AA, Ger ma nn PS. Com pli ca tio ns af ter emer gen cy tu be tho ra cos to my: as ses sme nt wi th CT. Ra dio lo gy 1995;195:539–43.

[76] Brun ner RG, Vin sa nt GO, Alexan der RH. The ro le of an ti bio tic the ra py in the pre ven tion of em pye ma in pa tien ts wi th an iso la ted che st inju-ry: a pros pec ti ve stu dy. J Trau ma 1990;30:1148–53.

[77] Nic ho ls RI, Smi th JW, Mu zik AC. Pre ven ta ti ve an ti bio tic usa ge in trau ma tic inju ries requi ri ng che st tu be tho ra cos to my. Che st 1994;106:1493–8.

[78] Maun der RJ, Pier son DJ, Hud son LD. Sub cu ta neous and me dias ti nal em physe ma. Pat hop hysio lo gy, diag no sis and ma na ge me nt. Ar ch In-te rn Med 1984;144:1447–53.

[79] Co net ta R, Bar man AA, La ko vou C. Acu te ven ti la to ry fai lu re from mas-si ve sub cu ta neous em physe ma. Che st 1993;104:978–80.

[80] So SY, Yu DY. Cat he ter drai na ge of spon ta neous pneu mot ho rax: suc-tion or no suc tion, ear ly or la te re mo val? Tho rax 1982;37:46–8.

[81] Be ve laqua FA, Aran da C. Ma na ge me nt of spon ta neous pneu mot ho rax wi th sma ll lu men cat he ter ma nual as pi ra tion. Che st 1982;81:693–5. [III]

[82] Con ces Jr DJ, Tar rer RD, Co ry Gray W. Treat me nt of pneu mot ho ra ces uti li si ng sma ll ca lib re che st tu bes. Che st 1988;94:55–7.

[83] Mi na mi H, Sa ka H, Sen da K, et al. Sma ll ca lib re cat he ter drai na ge for spon ta neous pneu mot ho rax. Am J Med Sci 1992;304:345–7.

[84] Tat ter sa ll DJ, Trai ll ZC, Glee son FV. Che st drai ns: Does Si ze Mat ter? Clin Ra diol 2000;55:415–21.

[85] Shar ma TN, Ag ri hot ri SP, Jain NK.. In ter cos tal tu be tho ra cos to my in pneu mot ho rax: fac to rs in fl uen ci ng re-expan sion of lu ng. Ind J Che-st Dis Al lied Sci 1988;30:32–5.

[86] Mat hur R, Cul len J, Kin near WJM. Ti me cour se of re so lu tion of per sis te nt air leak in spon ta neous pneu mot ho rax. Res pir Med 1995;89:129–32.


Au tor za ko res pon den ci ju/Corresponding aut hor:Jas na Ćepić, pred sjed ni ca Druš tva pat ro naž nih ses ta ra Hr vat ske Ud ru ge Me di cin skih Ses ta raTel; 051 541 107jas [email protected]

Izvješće s VI simpozija-društvo patronažnih sestara – Hrvatska udruga medicinskih sestara [HUMS]

Report from the VI symposia-association of patronage nurses –Croatian nurses association [CNA]

Jas na Ćepić, Darinka Jurović

PIS MOURED NI KU/LET TER TOTHE EDI TOR

Ot va ra ju ći rad ni dio sim po zi ja, pred sjed ni ca DPS-a Jas na Ćepić na zoč ni ma je pre ni je la poz dra ve i že lje za us pješ-nim ra dom pred sjed ni ce HU MS-a gđa. Bran ki ce Ri mac ko ja zbog neod go di vih ob ve za ni je mog la na zo či ti sim po zi ju.Na da lje, pred sjed ni ca DPS-a, is ka za la je poh va le kole gi ca-ma ko je su do bit ni ce nag ra da u lo kal noj za jed ni ci, te ko le-gi ci do bit ni ci nag ra de za me di cin sku ses tru go di ne u iz bo-ru Pov je ren stva za nag ra de i priz na nja HU MS-a, te ko le gi-ci Mil ki Rogić do bit ni ci nag ra de za ži vot no dje lo u ses trin-stvu.U ti je ku ra da sim po zi ja kao pre da va či učes tvo va li su sli-je de ći pre da va či sa na ve de nim te ma ma, i to: Prim.mr.sc.Marija He ge du š-Jun gvi rt,pedijtar gas troen te ro log (Ut je caj preh ra ne do tre će go di ne ži vo ta na ra st i raz voj te kas ni-je zdrav lje); Doc.dr.sc. Mi li voj Jovančević,primarijus(O dje-ci ko ja ne će jes ti); Lju ba Vu ji ć-Šis ler,bacc.med.techn. (No-vi preh ram be ni stan dar di u preh ra ni dje ce pred škol ske do bi,kako i zaš to su nas ta li?); Lji lja na Vučemilović,bacc.med.techn. (Što se pro mi je ni lo u preh ra ni dje ce u dječ jim vr ti ći ma na kon no vih preh ram be nih stan dar da); Bi lja na Žutić,ms;Vesna Petrović,ms (Is hra na trud ni ca i že na u lak-ta ci ji); Mr.sc.Mihela Dujmović,Doc.dr.sc.Greta Krešić (Preh-ram be ni unos že na mje sec da na na kon po ro da); Dra gi ca Juričić,bacc.med.techn. (Pat ro naž na zdrav stve na skrb trud-ni ce i ro di lje obo lje le od Ges ta cij skog di ja be te sa me li tu-sa); An ge la Lovrić,bacc. Med.techn. (Pomoć kad je naj pot-reb ni ja); Ma ja Ben der,bacc.med.techn. (Zdrav stve na nje-ga pre ti le dje ce); Ves na Petrović,msdr.Leila Far kaš,Biljana Đorđević,ms,Marina Ignjatić,vms (Naj češ će greš ke u is hra ni dje ce); Ire na Šven da,magistra nut ri cio niz ma-uz na po me nu da je ovo pre da va nje rea li zi ra no pu tem vi deo-lin ka (Preh-ram be ne smjer ni ce kod naj češ ćih kro nič nih bo les ti); Roz-ma ri Tusić,bacc.med.techn.,Karlica Krulić,bacc.med.techn. (Preh ram be ne i eko loš ke na vi ke sta nov ni ka Rav ne Go re); Ma ra Županić,dipl.med.techn. (Do ku men ti ra nje-pro ci je ne i pra če nje preh ra ne); Na ta ša Neg ran,dr.vet.med. (Os nov ni

Key wor ds: sympo sia; re po rt; pat ro na ge nur ses


U or ga ni za ci ji Druš tva pat ro naž nih ses ta ra [DPS] Hr vat ske Ud ru ge Me di cin skih Ses ta ra [ HUMS] u Zag re bu je da na 27. svib nja 2011 (Ho tel Antunović) go di ne od r žan šes ti sim po-zij DPS. Glav na te ma sim po zi ja bi la je, i to: „Preh ram be ne na vi ke-o ču va nje zdrav lja“ [1]. Sim po zi ju je pri sus tvo va lo 180 ko le gi ca i ko le ga s pod ruč ja ci je le Re pub li ke Hr vat ske, a u ra du sim po zi ja učes tvo va le su i ko le gi ce iz Re pub li ke Sr bi je.Pre ven ci ja bo les ti i pro mi ca nje zdrav lja pru ža ši rok spek tar sva kod nev nih prim je ra i ut je ca ja ses trin skog sva kod nev-nog ra da u svr he oču va nja i po bolj ša nja zdrav lja bo les ni ka/ ko ris ni ka us lu ga, i to neo vis no u od no su na sta ros nu dob, vr stu pre bi va liš ta tj. da li je pre bi va liš te ru ral no ili ur ba no, te u od no su na nji hov so ci jal ni sta tus. Up ra vo oda bir ove te me us mje rio je ci lje ve sim po zi ja u iz na la že nje me to da za po bolj ša nje pru ža nja zdrav stve nih us lu ga.Sim po zi ju su na zo či li vi so ki gos ti i uz va ni ci ko ji su u svo jim iz la ga nji ma, uz ri je či poh va le i pod r ške, is ka za li poz dra ve i že lje za do no še njem zak lju ča ka ko ji će po bolj ša ti sva kod-nev ni rad me di cin skih ses ta ra te pos lje dič no po ve ća ti ug led ses trin ske pro fe si je. Ta ko su ak tiv no u ra du sim po zi ja uze li učeš će Je li ca Stipaničev-Mustapić (pred sjed ni ca Hr vat skog Ka to lič kog Druš tva Me di cin skih Sestara-HKDMS), Prof. dr. Jo sip Gregurić (pred stoj nik UNICEF –ovog ure da za Hr vat-sku), Prof.dr. Slo bo dan La ng (pred sjed nik Li ječ nič kog Druš-tva za jav no zdrav stvo), dr.Ivanka Tas kov (pred stav nik Ure-da Mi nis tar stva Zdrav stva i So ci jal ne Skr bi RH- MZSSRH).

66 Izvješće s VI simpozija-društvo patronažnih sestara/Report from the VI symposia-association of patronage nurses

eko loš ki prob le mi); Ves na Petrović, ms Bi lja na Žutić, msBil-jana Đorđević, ms (Is tra ži vač ka dje lat no st me di cin skih ses-ta ra,korak ka unap re đe nju zdrav stve ne nje ge).Pos li je od r ža nih iz la ga nja te pro ve de nih ras pra va, prog-ram sim po zi ja nas tav ljen je od r ža va njem go diš nje skup šti-ne DPS. Prog ram go diš nje skup šti ne sad r ža vao je iz vješ če o ak tiv nos ti ma druš tva za pri jaš nje go di ne, fi nan cij skim iz-vješ ćem DPS-a, te pla no vi ma i za da ci ma za sli je de će jed-no go diš nje raz dob lje. Sim po zij je zak lju čen do no še njem zak lju ča ka:

Zaključci vi simpozija društva patronažnih sestara [DPS]

In for ma ti za ci ja pat ro naž ne dje lat nos ti - važ no st elek tro nič-ke po ve za nos ti sa svi ma u sus ta vu zdrav stva zbog us pješ-ni je su rad nje i po di za nje kva li te te pru že nih us lu ga ko ris ni-ci ma;Ses trin ska do ku men ta ci ja – os nov ni pre duv jet za dalj nji raz voj dje lat nos ti;Poš ti va ti i va lo ri zi ra ti za ko nom pro pi sa ne stan dar de ob ra-zo va nja;Omo gu ći ti za sve is te uv je te ra da – rad ni pros tor i op re mu.

LITERATURA1] VI Sim po zij pat ro naž nih ses ta ra, prog ram kon gre sa, 2011, Zag reb, str.

1-4.


Au tor za ko res pon den ci ju/Corresponding aut hor:Raj ka RežićVe le bit ska 29, Split021/533-588;091 5724977

Proslava 50. obljetnice mature učenica medicinske škole Split –sestrinstvo za cijeli život

Celebrating the 50th anniversary of graduated students in medicalschool Split – nursing for life

Raj ka Režić

Ve le bit ska 29, Split, Croa tia

Sve su os ta le u stru ci, ve ći na njih zav r ši la je vi šu me di cin sku ško lu, jed na je in ži njer ren dge no lo gi je, a dru ga oku lis ti ca.Na kon okup lja nja u Me di cin skoj ško li, iš lo se u obi la zak gra-di liš ta na lo ka ci ji na še „sta re ško le“.Pos li je obi las ka gra di liš ta nas ta vi lo se dru že nje i ća ku la uz ve če ru u res to ra nu Sta ri mor nar na Po lju du.Iz ži vo to pi sa au to ra:Gos po đa Raj ka Režić u sta roj je bol ni ci (Split) po če la ra di-ti 1961. go di ne, na kon zav r še ne sred nje me di cin ske ško le (kas ni je je zav r ši la i vi šu ško lu) (Sli ka 1.).

PIS MOURED NI KU/LET TER TOTHE EDI TOR

Pri je pu nih pe de set go di na zav r ši le su ško lo va nje u split-skoj Me di cin skoj ško li i to kao pos ljed nja ge ne ra ci ja ko ja se ško lo va la ta ko da je naj pri je zav r ši la dvi je go di ne gim na zi je, a po tom tri go di ne Me di cin ske ško le.Ško lo va nje je 1958. go di ne za po če lo tri de se tak dje vo ja ka da bi 1961 go di ne is pit zre los ti po lo ži lo njih 25.Na kon po la sto lje ća, 10. lip nja 2011. go di ne po no vo su se oku pi le u svo joj škol skoj zgra di. Na pros la vu je stig lo de vet ma tu ran ti ca i dvi je pro fe so ri ce: Gor da na Čukušić, Ne ven ka De di ć-Dal be lo, Zla ta Gr gi ć-Med vid, Ivan ka Jakus-Mijić, Tat-ja na Le ti ca-Mi lat, Raj ka Medić-Režić, Da ša Runjić-Popović, Zla ta Vu le ti ć-Vra nješ, Ma ris te la Vuković-Karabatić i pro fe so-ri ca Eci ja Ar man da.Za pro ziv ku po no vo okup lje nih „ma tu ran ti ca“ pob ri nu la se Rav na te lji ca, prof. gđa. Mir ja na Kurtović, ko ja nam se ob ra-ti la s ne ko li ko top lih ri je či, a pro ziv ku je oba vi la pro fe so ri ca en gles nog je zi ka, gđa De sa Polić s ko ji ma su se pris je ti le da-na ško lo va nja, dje vo jač kih nes taš lu ka iz Spli ta, ka kav je bio u nji ho vo do ba.U zav r šnoj go di ni bi le su me di cin ske ses tre: Da mi ra Biskupović, Je la Bje dov, Stan ka Gavrić, Ma ri ja Goj sa li ć-Viš-ti ca, Din ka Kuš tra-Bo ban, Zo ri ca Lovrić, De sa Mr đe n-Re pe, Sta ni ja Mrvić, Kse ni ja Popović-Petrović, Teo do zi ja Šperac-Cikotić, An ge li na Vu ko vi ć-Đo nev, Ma ri ja Živković, Mir ja na Ar man da-Bi lač i pre mi nu la Ne ven ka Masinović-Dimić.Na kon ško lo va nja, ti je kom ko jeg su živ je le u do mu ses ta ra Kla ri sa i is pi ta zre los ti, ži vot ni pu to vi od ve li su ih na raz li či-te stra ne: Al žir, Li bi ja, Švi car ska, Fran cus ka, SAD, Sr bi ja, Zag-reb, Pu la, Sinj, Metković, Knin.

Na od je lu za pe di jat ri ju po če la je ra di ti 1964. go di ne odak-le je, s po lo ža ja glav ne ses tre u Dječ joj am bu lan ti, otiš la u mi ro vi nu. Ti je kom 43 go di ne rad nog sta ža, struč no se usav-r ša va la na broj nim do ma ćim i ino zem nim kon gre si ma. Da-nas je ak tiv na u nev la di nom sek to ru - vo lon ti ra u Izvr šnom od bo ru Ud ru ge leu ke mi je i lim fo ma, te u Ud ru zi ro di te lja dje ce obo lje le i li je če ne od ma lig nih bo les ti “Sa nus”. Ima broj ne ho bi je - pla ni na re nje (po pe la se na vrh Trig la va), pu-to va nja po svi je tu, ples, za ba ve i ae ro bik.

SLI KA 1. Gos po đa Raj ka Režić.


Au tor za ko res pon den ci ju/Corresponding aut hor:Branka sve te cTel; 385-1-3787-212;Fax; 385-1-3862-292.E-mail; bran kas ve te [email protected]

Izvješće – Onkološko-hematološko društvo – Hrvatska udrugamedicinskih sestara [HUMS]

Eu ro pean Can cer Or ga ni sa tion – Eu ro pean Mul ti dis cip li na ryCan cer Con gre ss [EON S]-[Stoc kho lm 23.-27. 09.2011.]

Report – So cie ty of hemathology-oncology – Croatian nurses association [CNA]Eu ro pean Can cer Or ga ni sa tio n- Eu ro pean Mul ti dis cip li na ry

Can cer Con gre ss [EONS] - [Stoc kho lm 23.-27. 09.2011.]

Branka Sve te c1, Marica Miščanćuk2

1 Kli nič ki Bol nič ki Cen tar „Ses tre mi los r dni ce“, Kli ni ka za on ko lo gi ju i nuk lear nu me di ci nu, Zag reb, Vi nog rad ska 291 Cli ni cal Uni ver si ty Cen tre „Ses tre mi los r dni ce“, Cli nic for On co lo gy and Nuc lear me di ci ne, Zag reb, Vi nog rad ska 292Ško la za me di cin ske ses tre Vrap če, Zag reb, Bol nič ka ces ta 32

PIS MOURED NI KU/LET TER TO

THE EDI TOR

Na ovo go diš njem Eu rop skom mul ti dis cip li nar nom kon gre-su o kar ci no mi ma [EONS] u Stoc khol mu od 23. do 29. ruj na 2011. go di ne ras prav lja lo se o os nov nim zah tje vi ma i prob-le mi ma u uk lju či va nju bo les ni ka s ma lig nim bo les ti ma u kli nič ka is tra ži va nja li je ko va. Spo me nu ta je prob le ma ti ka ak tual na da nas kao i pri je 40-ak go di na, ka da je Ro se Kus-hner, pr va bo les ni ca ko joj je iz li je čen kar ci nom doj ke, pr vi put opi sa la uk lju či va nje bo les ni ka s kar ci no mom u kli nič ka is tra ži va nja. Zak lju čak je pro ve de ne ras pra ve da je pos tig-nut zna tan nap re dak u pro bi ru bo les ni ka za kli nič ka is tra ži-

Re cei ved No vem ber 6 2011; Ac cep ted De cem ber 01 2011;

Avai lab le on li ne De cem ber 15 2011

va nja, ali da se smjer ni ce za uk lju či va nje kat kad tu ma če na raz li či te na či ne te da je pot reb na dos ljed no st nji ho vu tu ma-če nju. Su dio ni ci ras pra ve o prob le ma ti ci uk lju či va nja bo les-ni ka u kli nič ka is tra ži va nja is tak nu li su pot re bu bo lje edu-ka ci je bo les ni ka, jas ni je kri te ri je za pro bir bo les ni ka, jed-nos tav ni je opi si va nje me to da i oče ki va nih re zul ta ta is tra ži-va nja. To bi po bolj ša lo ra zu mi je va nje i unap ri je di lo ci lje ve is tra ži va nja. Ro ger Wil son, čov jek s naj ve ćim is kus tvom u pro vo đe nju kli nič kih is tra ži va nja, is tak nuo je da su sad r ža ji da naš njih kli nič kih is tra ži va nja znan stve no pre zah tjev ni te su bo les ni ci ma uk lju če ni ma u pro ved bu ne ra zum lji vi. Up-ra vo je za to pred lo žen ter min „mi s-mat ch“ za slu ča je ve u ko ji ma bo les nik/ispitanik ni je ra zu mio svr hu uk lju či va nja u is tra ži va nje te ne mo že od re di ti stu panj ko ris nos ti osob nog uk lju či va nja. Ovaj zak lju čak nai šao je na odob ra va nje svih su dio ni ka kon gre sa. Dio kon gres nih te ma ba vio se prob le-ma ti kom naj bo ljeg pro bi ra bo les ni ka za uk lju či va nje u kli-nič ka is tra ži va nja. De nis La com be pred sta vio je is kus tva iz kli nič kih is tra ži va nja ko ja je osob no pro veo. Is tak nuo je

Sažetak: Zav r šen je Eu rop ski mul ti dis cip li nar ni on ko loš ki kon gres. Ob jav lje ni re zul ta ti Kon gre sa za do vo lja va ju ći su. Au to ri iz vješ ću ju o bro ju ze ma lja te o bro ju su-dio ni ka ko ji su sud je lo va li u ra du kon gre sa. Opi su ju se naj važ ni ji sta tis tič ki po da ci o Kon gre su: we b-stra ni ce, kon gres ne no vi ne, sta tis ti ka.

Ključ ne ri je či: kon gres, sta tis ti ka; on ko lo gi ja.

Abstract: The 2011 Eu ro pean Mul ti dis cip li na ry Can cer Con gre ss brin gs re sul ts. We rep re se nt an over view of num ber of con gre ss par ti ci pan ts and whe re they ca me from. Fur ther be low we pre se nt key num be rs and fi gu res of on li ne ac ti vi ties du ri ng the Con gre ss: web si te, sta tis ti cs and so cial me dia.

Key wor ds: con gre ss, sta tis ti cs; on co lo gy.

Run ni ng head: 2011 Eu ro pean Mul ti dis cip li na ry Can cer Con gre ss

Izvješće – Onkološko-hematološko društvo/Report – So cie ty of hemathology-oncology 69

da je naj važ ni ji čim be nik za uk lju či va nje u is tra ži va nje stu-panj bo les ni ko va ob ra zo va nja, po se bi ce ka da se pro vo de bio loš ke stu di je. Važ na ras pra va pro ve de na je o ut je ca ju druš tve nih mre ža i in for ma tič ke teh no lo gi je na po pu lar no-st kli nič kih is tra ži va nja. Gar th Cruic ksha nk pred sta vio je re-zul ta te is tra ži va nja ti je kom ko je ga su se bo les ni ci uk lju če ni u kli nič ka is tra ži va nja ko ris ti li druš tve nim mre ža ma ra di ko-mu ni ka ci je. Me đu tim, to je uz ro ko va lo odva ja nje od stvar-nih ci lje va is tra ži va nja te se u re zul ta ti ma po jav lju ju mno-gob roj ni sub jek tiv ni čim be ni ci ko ji ne ma ju i ne mo gu ima ti znan stve ne os no ve. Ingrid Klin gma nn i An dras Fe her va ry upo zo ri li su na prob lem stal nog Wor kpla ce sa fe ty [WPS] ši-re nja tr žiš ta na ko ji ma se pro vo de kli nič ka is tra ži va nja. Nai-me, za ko no dav stva u po je di nim dr ža va ma raz li či ta su, pa je raz li čit i pos tu pak odob ra va nja, kao i mo guć no st ob jav-lji va nja re zul ta ta pro ve de nih kli nič kih is tra ži va nja. Za to se re zul ta ti kli nič kih is tra ži va nja u ba zi po da ta ka Cli ni cal Tria-ls.gov i dru gim ba za ma ne mo gu dos ljed no prov je ri ti. Bo-lja oba vi ješ te no st o re zul ta ti ma, kao i o pot re bi pro vo đe nja no vih kli nič kih is tra ži va nja te melj je nap ret ka kli nič kih is tra-ži va nja u ko ja su uk lju če ni bo les ni ci s ma lig nim bo les ti ma. Ti je kom kon gre sa ve ri fi ci ra ne su 34.000 pos je ta kon gres noj we b-stra ni ci. U ra du kon gre sa sud je lo vao je 15 931 [50 su-dio ni ka bi le su me di cin ske ses tre] su dio nik iz 116 ze ma lja (tab li ca 1).Ti je kom kon gre sa, na sjed ni ci pred sjed niš tva EO NS-a, od r-žan je reiz bor pred sjed niš tva u či jem su ra du sud je lo va le i Bran ka Sve tec i Ma ri ca Miš čan čuk.U ra du Kon gre sa ak tiv no su sud je lo va le če ti ri me di cin ske ses tre iz Re pub li ke Hr vat ske, i to: D. Pos lek, S. Martinković, B. Sve tec i M. Miš čan čuk.

U prog ram Kon gre sa uv r šte no je vi še od 500 pos te r-pre-zen ta ci ja i 28 struč nih pre da va nja me di cin skih ses ta ra.

TAB LI CA 1. Sta tis ti ka – Eu ro pean Mul ti dis cip li na ry Can cer Con-gre ss 2011. Sudio ni ci i de mog ra fi ja.

SUDIONICI BROJ SUDIONIKA

De le ga ti 12.768

Poz va ni pre da va či 694

Iz la ga či 1.683

Iz da vač ke ku će 363

Poz va ni gos ti 423

UKUPNO 15.931

ZEMLJE SUDIONICE (pr vih de set) 116

USA 1.144

Ve li ka Bri ta ni ja 1.065

Nje mač ka 1.043

Fran cus ka 1.037

Ita li ja 717

Švi car ska 676

Ki na 602

Šved ska 587

Ni zo zem ska 532

Ja pan 464

LITERATURA1] www.cancernurse.eu; preu ze to 04.11.2011.

Au tor za ko res pon den ci ju/Corresponding aut hor:Ru ži ca Milković, ba cc.med.tech.Op ća bol ni ca „Dr. Jo sip Ben če vi ć“, Sla von ski BrodTel.;+385- 65 20 12 01, Fax.; +385-65 20 12 01Mob.;+385-99-68 92 842E-mail.; ru zi [email protected]


13. stručni skup društva kirurških sestara Hrvatske–Hrvatska udruga medicinskih sestara [HUMS]

13th professional conference of surgical nurses of Croatia –Croatian nurses association [CNA]

Ru ži ca Milković

Op ća bol ni ca „Dr. Jo sip Ben če vi ć“ Sla von ski Brod


THE EDI TOR

Re cei ved No vem ber 10 2011; Ac cep ted De cem ber 01 2011

Key wor ds: Pro fes sio nal con fe ren ce; sur ge ry; nur se; sta tis ti cs;

Struč nom sku pu na zo či lo je 126 su dio ni ka, a ukup no je pred stav lje no 28 struč nih ra do va, i to:Ves na Čačić, Alek san dra Vukelić, Gor da na Kolić, KBC Ri-je ka: Ulo ga me di cin ske ses tre kod kro nič nih ok lu zij skih ar-te rij skih bo les ti do njih ek stre mi te ta;Ade la Sa bo, Kse ni ja Ve se lo vac, KBC Osi jek: Zdrav stve na nje ga bo les ni ka pri je i pos li je an giog ra fi je i an giop las ti ke (P.T.A.);Ema Baz za ra, Lin da Čen dak Božunović, Ves na Ilić, KBC Ri je ka: Ope ra cij sko li je če nje kom pli ka ci ja pov re da grud nog ko ša i ulo ga me di cin ske ses tre;Viš nja Pu po vac, Ni ko li na Grubišić, Ma rin ka Vlah, KBC Ri je ka: Bol kod bo les ni ka na kon kar dio ki rur škog zah va ta;No ris Buškulić, Da ni je la Med ved, Bran ka Kurtović, KBC Ri je ka: Prim je na Se vofl u ra na za vri je me iz van tje les nog kr-vo to ka kod re vas ku la ri za ci je mio kar da;Mi re la Knežević, KBC Zag reb: Prim je na ob lo ga u tret ma nu bo li kod kro nič nih ra na; Da ni je la Pru go več ki, KBC „Ses-tre mi los r dni ce“, Zag reb: Prim je na mo der nih ob lo ga u nje zi pe ris to mal ne ko te i kro nič nih ra na - COLOPLAST;Mir ja na Lakić, KBC Ri je ka: Us po red ba troš ko va pre vo ja kro nič ne ra ne kla sič nom me to dom u od no su na pre voj mo-der nim ob lo ga ma;Ana Ja čan, Eli Šu pe ri na Mandić, Kar men Dragović, KBC Ri je ka: Izra da kal ku la ci je zdrav stve ne us lu ge za ope ra tiv ni zah vat la pa ros kop ske i kla sič ne ho le cis tek to mi je;Sla đa na Kut le ša, Vlas ti ca Juričić, Sa nja Juretić, KBC Ri je-ka: Pred nos ti la pa ros kop ske ope ra ci je sig moid nog ko lo na u od no su na kla sič nu:An to ni ja Go lek, Ma ja Carević, KBC Osi jek: Sa mo per cep-ci ja že na na kon mas tek to mi je te psi ho loš ki pris tup re kon-struk ci ji doj ke;

Pod pok ro vi telj stvom gra da Ri je ke u Opa ti ji je od 28. do 30. ruj na 2011. go di ne od r žan 13. struč ni skup Druš tva ki rur ških ses ta ra Hr vat ske.Na sve ča nom ot vo re nju su dio ni ke struč nog sku pa poz dra-vi li su pred sjed ni ca glav nog od bo ra Hrvat ske ud ru ge me di-cin skih ses ta ra, Re na ta Golubić (ba cc.med.techn.) pred sjed-ni ca Druš tva ki rur ških ses ta ra Hr vat ske, Ru ži ca Milković (ba-cc.med.techn.) i pred stav ni ci gra da Opa ti je. U ime do ma ći-na i or ga ni za to ra ri je či dob ro doš li ce sa že lja ma za us pje šan rad Sku pa upu ti li su po moć ni ca rav na te lja za ses trin stvo Kli nič kog bol nič kog cen tra Ri je ka Bran ka Lučić (di pl.med.techn.), pred stoj nik Kli ni ke za ki rur gi ju Kli nič kog bol nič kog cen tra Ri je ka Te di Cicvarić (doc.dr.sc.), glav na ses tra Kli ni ke za ki rur gi ju Ma rin ka Vlah (ba cc.med.techn.) te pred sjed ni ca Or ga ni za cij skog od bo ra Ne ra Baretić (ba cc.med.techn.).Struč ni skup bio je po di je ljen u tri te mat ske cje li ne, i to:1. Zbri nja va nje akut ne i kro nič ne ki rur ške ra ne2. In fek ci je ki rur ških ra na – is tra ži va nja3. Slo bod ne te me.

Cilj sku pa bio je okup lja nje ki rur ških ses ta ra ra di pro mo vi-ra nja stru ke, raz mje ne zna nja i is kus tva o no vim me to da ma li je če nja, pos tup ci ma i dos tig nu ći ma ki rur škog zbri nja va nja ra na.

13. stručni skup društva kirurških sestara Hrvatske/13th professional conference of surgical nurses of Croatia 71

Lji lja na Levanić, OB Va raž din: Rane na ti je lu i ra ne na du šiVe ri ca Alerić, Da mi ra Re še tar, KBC Osi jek: Edu ka ci ja me-di cin skih ses ta ra/tehničara Kli ni ke za ki rur gi ju KBC-a Osi jek; Mir ja na Lakić, Viš nja Ka rau la, KBC Ri je ka: Na ša is kus tva u prim je ni suv re me nih ob lo ga za vlaž no ci je lje nje ra na; Ve ra Sr šan Živanović, OB Va raž din: Upot re ba V.A.C. te ra pi je u na šoj us ta no vi;Sa nja Juretić, Ma ja Šo da, KBC Ri je ka: Zbri nja va nje ki rur-ške ra ne ab do me na – pri kaz slu ča ja;Viš nja Jamnić, Kar men Čehulić, Ivan či ca Ha zu lin, OB Za-bok: Ulo ga me di cin ske ses tre u tret ma nu kro nič ne ra ne raz li či tim teh ni ka ma zbri nja va nja – pri kaz slu ča ja;Bo ža na Levojević, Ru ži ca Milković, OB „Dr. Jo sip Ben če-vi ć“, Sla von ski Bro d: In fek ci ja ki rur ške ra ne – sec tio ce sa rae;Bla žen ka Pavlić, Mir ja na Ko žul, OB Kar lo vac: Prim je na pro to ko la u spre ča va nju in fek ci ja kod la rin gek to mi ra nih bo les ni ka;Ka ti ca Bajčić, Ma ri ja Valovčić, KBC Ri je ka: In fek ci ja ra ne – is tra ži va nje;Re na ta Habeković, KBC Zag reb – Reb ro: Upot re ba ma te-ri ja la no ve ge ne ra ci je na ki rur škim ra na ma u svr hu spre ča-va nja in fek ci je i po di za nja kva li te te ži vo ta pa ci jen ta i zdrav-stve nih dje lat ni ka – Aqua cel u kar di jal noj ki rur gi ji;Da ni jel Petrović, Tat ja na Krištofi ć, Hr vo je Šta le kar, KBC Ri je ka: Zdrav stve na nje ga bo les ni ka s per tro han ter nim lo-mom li je če nih ga ma čav lom;Kle men ti na Benković, Smi lja na Kolundžić, KB Mer-kur,Zagreb: Pos to pe ra tiv ne in fek ci je na kon ar trop las ti ke ku ka;Ne ra Fumić, Ma ri ja Kalčić, Te di Cicvarić, KBC Ri je ka: Zdrav stve na nje ga i li je če nje de ku bi tu sa kod trau ma to loš-kih bo les ni ka;

Mi hael Te nţe ra, Be nja min No vo se lec, Igor Pintarić, KBC Osi jek: Pri kaz kon zer va tiv nog li je če nja pri je lo ma 5. me ta-kar pal ne kos ti ša ke;Ma rio Aničić, Zvon ko Cr nac - OB „Dr. Jo sip Ben če vi-ć“,Slavonski Brod: Tret man pri je lo ma ska foid ne kos ti se mi-ri gid nom imo bi li za ci jom u us po red bi sa sad re nom imo bi-li za ci jom;Bri gi ta Še pac, Tat ja na Krištofi ć, Te di Cicvarić, KBC Ri je-ka: Nut ri tiv ne pot re be trau ma to loš kih bo les ni ka;Ne ven ka Paj tak, Ma ri ja De rek Kra njc, OB Kar lo vac: Ulo-ga me di cin ske ses tre kod alot ran spla ta ta u ope ra tiv nom tre ti ra nju ki la pred njeg tr buš nog zi da;Na da Strčić, Gor da na Ku ku ra, Li di ja Vi tas, KBC Ri je ka: Endos ko pij ski i per ku ta ni pris tup u bo les ni ka pri je i na kon tran spla ta ci je bub re gaNa zav r šet ku, a ra di proc je ne us pješ nos ti i kva li te te sku pa, su dio ni ci ma su po di je lje ni an ket ni upit ni ci. Re zul ta ti an ke te pos lu ži li su za do bi va nje oc je ne kva li te te sku pa, ve ri fi ka ci ju pri jed lo ga i prim je da ba o ra du sku pa i do bi va nje oc je ne o prim je nji vos ti sad r ža ja sku pa u sva kod nev nu ra du te o kva-li te ti or ga ni za ci je i o vo đe nju sku pa. Te me ljem ob ra đe nih an ket nih upit ni ka ut vr đe no je da je za do volj stvo su dio ni ka ve li ko, što je zna tan po ti caj dalj njem ra du Druš tva.Na da lje, sta tis tič kom ob ra dom re zul ta ta an ket nih upit ni ka izab ra ni su naj kva li tet ni ji struč ni ra do vi. Au to ri ma naj bo ljih ra do va do di je lje ne su nag ra de. Glav na je nag ra da bes plat-no sud je lo va nje na idu ćem struč nom sku pu DRUŠTVA KI-RURŠKIH SESTARA HRVATSKE ko ji će se od r ža ti u Osi je ku., a glav ne su te me 14. struč nog sku pa Druš tva ki rur ških ses ta-ra Hr vat ske:1. Kon tro la i unap r je đe nje zdrav stve ne nje ge na ki rur škim

od je li ma;2. Ko mu ni ka ci ja u ki rur škom ti mu;3. Os ta lo

Iz ra ža va mo zah val no st svi ma ko ji su nas po dup r li i po mog li u or ga ni za ci ji sku pa te svim su dio ni ci ma sku pa.

LITERATURA1] www.hums.hr/novi/index: preu ze to 01.12.2011.


Au tor za ko res pon den ci ju/Corresponding aut hor:Helena PurgarićTel: + 385 1 6550 366, 378Fax: + 385 1 6550 379Mo bi le: + 385 91 48 67 111E-mail; hpur ga ric @hu ms.hr (H.Purgaric)

Izvješče-društvo patronažnih sestaraHrvatska udruga medicinskih sestara [HUM S]

10 međunarodna konferencija patronažnih sestara, Kyoto, Japan, lipanj 25–27, 2011

Report-visiting nurses so cie tyCroatian nurses association [CNA ]

10th international family nursing con fe ren ce, Kyoto, Japan, june 25-27, 2011

Helena Purgarić

Vo di te lji ca Sre diš njeg ure da-Hr vat ska Ud ru ga Me di cin skih Ses ta ra [HUMS]


THE EDI TOR

Re cei ved 2 No vem ber 2011; Ac cep ted 5 De cem ber 2011;

Avai lab le on li ne 15 De cem ber 2011

Sažetak: Zav r še na je 10 Me đu na rod na kon fe ren ci ja pat ro naž nih ses ta ra. Au tor iz vješ ta va o pre da va nji ma ko je su od r ža le pred stav ni ce druš tva pat ro naž nih me di-cin skih ses ta ra Hr vat ske ud ru ge me di cin skih ses ta ra.

Ključ ne ri je či: kon gres, pat ro naž ne me di cin ske ses tre; is tra ži va nje.

Abstract: The 10th In ter na tio nal fa mi ly nur si ng con fe ren ce is over wi th suc ces sful re sul ts. We des cri be the to pi cs whi ch we re he ld by rep re sen ta ti ves of so cie ty of vi si ti ng nur se s-Croa tian nur se as so cia tion.

Key wor ds: con gre ss, vi si ti ng nur ses; re sear ch.

Run ni ng head: 10th In ter na tio nal fa mi ly nur si ng con fe ren ce

„Za jed no s Va ma u sus ret ro di telj stvu“. Svr ha pro jek ta je edu ka ci ja bu du ćih ro di te lja.Ci lje vi kon fe ren ci je bi li su po bolj ša nje zna nja o važ nos ti pat ro naž nih ses ta ra u pro vo đe nju iz van bol nič ke ses trin ske skr bi, pre zen ta ci ja no vih is tra ži va nja, pro je ka ta i pre da va-nja te raz mje na is kus ta va i re zul ta ta.Pat ro naž no druš tvo HU MS-a u svom ra du i dje lo va nju naj-ve ći broj ak tiv nos ti pro vo di u pod ruč ju nje ge obi te lji i na pod ruč ju pro vo đe nja ses trin skih is tra ži va nja. Pred sjed ni-ca struč nog pat ro naž nog druš tva HU MS-a, gos po đa Jas na Ćepić su dio ni ci ma kon fe ren ci je pred sta vi la je pro je kt pro-vo đe nja te ča ja za bu du će ro di te lje ko je or ga ni zi ra ju pat ro-naž ne ses tre struč nog druš tva HU MS-a, uz su rad nju spe ci-ja lis ta gi ne ko lo gi je i po rod niš tva i fi zio te ra peu ta. Re zul ta ti kon ti nui ra nog pra će nja trud ni ca i čla no va obi te lji, a pos li je ot pus ta maj ke i dje te ta iz zdrav stve ne us ta no ve, po ka zu ju ka ko pos to ji pot re ba za pro vo đe njem bo lje edu ka ci je ko-jom se po ma že bu du ćim ro di te lji ma u svr he po bolj ša nja zdrav stve ne zaš ti te. Sto ga je Pat ro naž no druš tvo HU MS-a os mis li lo te čaj, u van bol nič koj zdrav stve noj us ta no vi, a ko ji pro vo de pat ro naž ne ses tre sa su rad ni ci ma. Po laz ni ke te ča-

U raz dob lju od 25 do 27 lip nja 2011 go di ne od r ža na je trod-nev na me đu na rod na kon fe ren ci ja pat ro naž nih me di cin skih ses ta ra u gra du Kyo to (Ja pan). Glav na te ma kon fe ren ci je zas ni va la se na raz jaš nja va nju upo ra be naj no vi jih dos tig nu-ća u pat ro naž noj ses trin skoj prak si.Kon fe ren ci ji je pri sus tvo va lo 1007 me di cin skih ses ta ra iz 34 zem lje. Pat ro naž no druš tvo Hr vat ske ud ru ge me di cin skih ses ta ra [HUMS] pred sta vi lo je is tra ži va nje ko je je pro ve de-no u svr he ot kri va nje fak to ra ri zi ka za nas ta nak kar dio vas-ku lar nih i ce reb ro vas ku lar nih bo les ti kao i pro je kt nas lo va:

10th In ter na tio nal fa mi ly nur si ng con fe ren ce/10 međunarodna konferencija patronažnih sestara 73

ja upoz na je se s prom je na ma u trud no ći, uma nju je se strah i zab lu de od po ro đa ja, po ti če se sa mo pouz da nje ali i od go-vor no st za osob no zdrav lje i zdrav lje još ne ro đe nog dje te-ta, te ih se in for mi ra ka ko sma nji ti mo guć no st za nas ta nak ne že lje nih po re me ća ja.Čla ni ca Up rav nog od bo ra HU MS-a, gos po đa Na ta ša Mra-kovčić, pred sta vi la je is tra ži va nje o ra du pat ro naž nih ses ta-ra u za jed ni ci u svr he ot kri va nja fak to ra ri zi ka za nas ta nak kar dio vas ku lar nih i ce reb ro vas ku lar nih bo les ti. Pre ma po-dat ci ma Hr vat skog za vo da za jav no zdrav stvo, bo les ti sr-ca i kr vnih ži la vo de ći su uz rok smr ti u Re pub li ci Hr vat skoj [RH]. Znan stve no je ve ri fi ci ra no da se mor ta li tet uz ro ko van kar dio vas ku lar nim i ce reb ro vas ku lar nim obo lje nji ma mo že zna čaj no sma nji ti ra nim ot kri va njem i pra vov re me nim uk-

la nja njem fak to ra ri zi ka (pu še nje, hi per li pi de mi ja, hi per ten-zi ja, di ja be tes, pre ti lo st).Sto ga je pat ro naž no druš tvo me di cin skih ses ta ra HU MS-a za po če lo is tra ži va nje (naj ve ći broj ikad uv r šte nih is pi ta ni ka u RH), u svr hu od re đi va nja pos tot ka fak to ra ri zi ka u op ćoj po pu la ci ji, te zna čaj nos ti ut je ca ja fak to ra ri zi ka u nas tan ku kar dio vas ku lar nih i ce reb ro vas ku lar nih obo lje nja.Na ve de na dva pre da va nja po lu či la su zna ča jan in te res su-dio ni ka kon fe ren ci je. Po se bi ce je is tak nu to zain te re si ra no-st za uvid u zav r šne re zul ta te, a po zav r šet ku is tra ži va nja. Up ra vo sto ga struč no druš tvo pat ro naž nih ses ta ra HU MS-a do bi lo je po ziv za učes tvo va nje na 11 me đu na rod noj kon-fe ren ci ji ko ja će se od r ža ti 2013 go di ne (Min nea po lis, Min-ne so ta, USA).

LITERATURA1] www.ifnc2011.org

74 Sestrinski glasnik/Nursing Journal 16 (2011) 74-74

Izvješće - godišnja skupštinastručnog društva i podružnice

medicinskih sestara dječjih vrtićaHrvatska udruga medicinskih sestara [HUMS]

[ Vukovar 25. ožujka 2011. godine]

Report - annulal meeting of society ofprofessional nurses and subsidiaries of

kindergarten - croatian nurses association [CNA][Vukovar, March 25th 2011]

Marijana Dolički

SLIKOVNIMATERIJAL U

SESTRINSKOMGLASNIKU/IMAGES IN

NURSING

SLIKA 1. Sudionice godišnje skupštine Stručnog društva i Podružnice medicinskih sestara dječjih vrtića Hrvatske udruge medicinskih sestara.

Izvješće - Onkološko hematološko društvo – Hrvatska udruga medicinskih sestara [HUMS]European Cancer Organisation- European Multidisciplinary Cancer Congress [EONS]-[Stockholm, 23-27. 9.2011.]

Report-society of hematology-oncology –Croatian nurses association [CNA]European Cancer Organisation- European Multidisciplinary Cancer Congress [EONS]-[Stockholm 23-27.9.2011.]

Branka svetec

Izvješće - društvo patronažnih sestara - Hrvatska udruga medicinskih sestara [HUMS]10 međunarodna konferencija patronažnih sestara, Kyoto, Japan, 25-27. lipnja 2011

Report – patronage nurses society - Croatiannurses association [CNA]10th international family nursing conference-kyoto, japan, june 25-27, 2011

Helena purgarić

Završena je 10 Međunarodna konferencija patronažnih se-stara. Autor izvještava o predavanjima koje su održale pred-stavnice društva patronažnih medicinskih sestara Hrvatske udruge medicinskih sestara.The 10th International family nursing conference is over with successful results. We describe the topics which were held by representatives of society of visiting nurses-Croatian nurse association.Snimke sudionica na međunarodnoj konferenciji.

SLIKA 1. Otvaranje konferencije.

SLIKA 2. Članice Patronažnog društva HUMS-a s kolegicama iz Japana.

SLIKA 3. Jasna Ćepić, Nataša Mrakovčić, Ljubica Mendaš i Darinka Jurović, članice Patronažnog društva HUMS-a u Kyotu.

Slika 1. Sudionice Europskog multidisciplinarnog kongresa o karcinomima [EONS].

U r b:1203/11

Zag reb, 29. 11. 2011

HRVATSKA UDRUGA MEDICINSKIH SESTARA

Sor ti na 1 a

10000 Zag reb

Pov je ren stvo za nag ra de i od lič ja

Re na ta Golubić, pred sjed ni ca Pov je ren stva

N A T J E Č A J za nag ra de:

"Ses tra go di ne"

"Nag ra da za ži vot no dje lo"

za 2011. go di nu

Ob vez no

Hrvat sko dr žav ljan stvo•

Članstvo u HU MS-u•

Naj ma nje 10 go di na ra da u ses trin stvu•

Naj ma nje SSS•

Po želj no

Aktiv no sud je lo va nje na struč nim sku po vi ma•

Aktiv no st u unap r je đi va nju stru ke•

Sud je lo va nje u edu ka ci ji•

Objav lje ni ra do vi u do ma ćoj i stra noj li te ra tu ri•

Poš to va nje etič kog ko dek sa•

Uz pri ja vu tre ba pri lo ži ti: pot vr du o za pos le nju, tra ja nju rad nog sta ža

pres li ku član ske is kaz ni ce HU MS-a-

ži vo to pis-

fo tog ra fi ju (15X10)-

Na ves ti za ko ju je nag ra du pri ja va:

1. Ses tra go di ne

2. Za ži vot no dje lo

Sva ka us ta no va mo že pred lo ži ti jed nog kan di da ta. Pri jed lo zi se pri kup lja ju 40 da na od ob ja ve u»Ses trin skom glas ni ku« (naj kas ni je do 29. 2. 2012. g.).

Pred sjed ni ca Pov je ren stva

Re na ta Golubić, ba cc.med.tech.

76 Sestrinski glasnik/Nursing Journal 16 (2011) 5–xxx

NURSINGJOURNAL/

INSTRUCTIONSFOR AUTHORS

Ge ne ral requi re men ts

Nur si ng Jour nal [NJ] wel co mes scien ti fi c con tri bu tio ns in the fi e ld of nur si ng edu ca tion, prac ti ce, re sear ch, heal thca-re, de li ve ry, me di ci ne and re la ted areas su ch as et hi cs in me di ci ne, nur si ng and doc tor’s ma na ge me nt, pub lic heal th and the his to ry of nur si ng and me di ci ne. Pa pe rs from the an nual mee tin gs of the Croa tian Nur ses As so cia tion, Ame ri-can Or ga ni za tion of Nur se Exe cu ti ves, Eu ro pean Fe de ra tion of Nur ses As so cia tio ns and In ter na tio nal Coun cil of Nur ses wi ll al so be con si de red in the cour se of the fol lowi ng year.In cor po ra ted ima ges are wel co me.All ma nus crip ts are sub je ct to re view by the Edi tor, As so cia-te Edi to rs, in vi ted re fe rees and a sta tis ti cian when ap prop-ria te. Ac cep tan ce is ba sed upon the ori gi na li ty, sig ni fi can-ce, and va li di ty of the ma te rial pre sen ted.Sub mis sion let ter. All new ma nus crip ts shou ld be ac com-pa nied by a sub mis sion let ter that in clu des the fol lowi ng sta te men ts: (a) the re has been no dup li ca te pub li ca tion or sub mis sion el sewhe re; (b) all aut ho rs ha ve read and ap pro-ved the ma nus cri pt; (c) sub je ct to ac cep tan ce, aut ho rs wi ll tran sfer co pyrig ht to the Pub lis her; and (d) the re is no et-hi cal prob lem or con fl i ct of in te re st (see be low). It is al so hel pful to in di ca te he re what cou ld shor ten your pa per. Re-mem ber that the fu ll pa per can be re viewed and a shor ter ver sion pub lis hed. The sub mis sion let ter shou ld al so in di ca-te the type of pa per and the ap prop ria te sub je ct ca te go ry.Hu man re sear ch. Aut ho rs shou ld sti pu la te in the Ma te ria ls and met ho ds sec tion that in for med con se nt was ob tai ned whe re ap pli cab le and sta te that the stu dy was ap pro ved by their in sti tu tio nal et hi cs com mit tee on hu man re sear ch.Con fl i ct of In te re st Po li cy. The Edi to rs requi re aut ho rs to dis clo se any com mer cial as so cia tio ns that mig ht po se a con fl i ct of in te re st in con nec tion wi th the sub mit ted ar tic le. All sour ces of fun di ng for the wo rk shou ld be ac knowled-ged in a foot no te on the tit le pa ge, as shou ld all in sti tu tio-nal affi lia tio ns of the aut ho rs (in clu di ng cor po ra te ap poin-tmen ts). Ot her kin ds of as so cia tio ns, su ch as con sul tan cies, sto ck owner ship or ot her equi ty in te res ts or pate nt-li cen si-ng ar ran ge men ts shou ld be dis clo sed to the Edi to rs in the co ver let ter at the ti me of sub mis sion. If no con fl i ct of in te-re st exis ts, plea se sta te this in the co ver let ter. The Edi tor re ser ves the rig ht to re je ct ma nus crip ts that do not com ply wi th the abo ve-men tio ned requi re men ts. The aut hor wi ll be he ld res pon sib le for fal se sta te men ts or for fai lu re to ful-fi l the abo ve-men tio ned requi re men ts.

Con te nt of pa per

The pa per shou ld be sub mit ted in one of the fol lowi ng ar-tic le types: Ori gi nal ar tic le [OA], Brief Com mu ni ca tion [BC]; Ca se Re po rt [CR]; Edi to rial [ED]; His to ri cal Pa ges [HP]; Re-view ar tic le [REV]; Pa tie nt sa fe ty (PS); Wor kpla ce sa fe ty [WPS].

Ori gi nal ar tic le [OA]

The NJ gi ves prio ri ty to re por ts of ori gi nal re sear ch that are li ke ly to chan ge thin ki ng about nur si ng scien ce. Ran do mi-zed con trol led tria ls (RCT) shou ld be re por ted in ac cor dan-ce wi th a re cog ni zed chec kli st. The chec kli st used shou ld be men tio ned in the Ma te ria ls and met ho ds sec tion.

Brief Com mu ni ca tion [BC]

BC out li nes a sub stan tial ju mp in thin ki ng that is tes tab le. New da ta are not pa rt of a BC, but you mu st in clu de a sec-tion on how to te st your idea.

Ca se Re por ts [CR]

The se pa pe rs des cri be, in 1500 wor ds, a sin gle in te res ti ng ca se, whi ch shou ld not be a ra ri ty and that pro vi des a teac-hi ng poi nt.

Edi to rial [ED]

The voi ce of the NJ, edi to ria ls are writ ten in hou se by the jour na ls edi to ria l-wri ti ng team.

His to ri cal Pa ges [HP]

Di sea se fo cu sed over views for the ge ne ra li st, co ve ri ng epi-de mio lo gy, diag no sis and ma na ge me nt.

Re view ar tic le [REV]

When wri ti ng any re view pa per, it is im por ta nt that the re shou ld be com ple te tran spa ren cy about the choi ce of ma-te rial in clu ded. Sin ce the se pa pe rs shou ld be com pre hen-si ve, we en cou ra ge ci ta tion of pub li ca tio ns in no n-En gli sh lan gua ges.

Pa tie nt sa fe ty [PS]

Sen ti nel eve nt mo ni to ri ng and re por ti ng, root cau se ana-lysis, in ci de nt re por ti ng, me di ca tion sa fe ty po li cy and pro-ce du res, in teg ra tion tec hno lo gy in to pa tie nt ca re pro ces-ses, co st-be ne fi t ana lysis.

Wor kpla ce sa fe ty [WPS]

Pro vi di ng a wi de over view of eve ryday nur ses pro ce du-res, to pi cs, wi th ana lysis of the pat ho lo gic, ana to mic and physio lo gic con di tio ns, eva lua tion of re sul ts, and re com-men da tio ns for ap prop ria te pro ce du res. Im pro ve qua li ty in-di ca ted by co st-eff ec ti ve ne ss and cus to mer sa tis fac tion.

Let ter to the edi tor [LTTE]

Re por ts of con gres ses, sympo sia and des crip tion from the even ts.The spe ci fi ca tion for ea ch sub mis sion ca te go ry shou ld con-tain but not exceed the fol lowi ng.

Nursing journal/Instructions for authors 77

Ima ges in nur si ng [IN]

Il lus tra tio ns that are in con nec tion wi th the sta te men ts (con gres ses, sympo sia).Fi gu res in clu di ng com po si te par ts a,b,c, etc. wi ll on ly be al-lowed if ALL of the con sti tu ti ng par ts are moun ted in to 1 ima ge / 1 elec tro nic fi le.IMPORTANT: All pa pe rs sub mit ted no t-con for mi ng to the abo ve spe ci fi ca tio ns wi ll not be con si de red for re view and im me dia te ly re tur ned to the aut ho rs - no te that it sa ves ti-me and eff o rt to sub mit cor rec tly the fi r st ti me arou nd.Sub je ct ca te go ries. The mo st ap prop ria te sub je ct ca te-go ry shou ld be se lec ted and in di ca ted for your pa per from the fol lowi ng: Nur si ng edu ca tion, Cli ni cal in ves ti ga tio ns, Evi den ce ba sed me di ci ne, Hu man re sour ce ma na ge me nt, To tal Qua li ty Ma na ge me nt, Tec hno lo gy, Hu man re sour-ce lea der ship, Re la tion ship ma na ge me nt and in fl uen ci ng nur ses and me di cal be ha viou rs, Me di cal fa ci li ties, Day-ca re nur si ng and me di ci ne.Lan gua ge. Ma nus crip ts mu st be writ ten in Croa tian or En-gli sh. Spel li ng can be Bri ti sh or Ame ri can, but con sis te nt throug hout.Layout/presentation. The who le ma nus cri pt shou ld be keyed doub le-spa ced throug hout. The pa ges shou ld be num be red. Whe re ap prop ria te (see tab le), ma nus crip-ts shou ld be or ga ni zed as fol lows: [a] Tit le pa ge (Croa tia-n+En gli sh lan gua ge); [b] Ab stra ct and Key wor ds (Croa tia-n+En gli sh lan gua ge); [c] text wi th the fol lowi ng sec tio ns: In tro duc tion, Ma te ria ls and met ho ds, Re sul ts, Dis cus sion, Ac knowled ge men ts (A ll sub hea din gs mu st be writ ten on Croa tia n+En gli sh lan gua ge); [d] Tab les (exple na tio ns mu st be writ ten on Croa tia n+En gli sh lan gua ge); [e] Fi gu re le gen-ds (exple na tio ns mu st be writ ten on Croa tia n+En gli sh lan-gua ge);[f] Vi deo le gen ds (exple na tio ns mu st be writ ten on Croa tia n+En gli sh lan gua ge) and [g] Re fe ren ces. Any fi gu res and vi deos shou ld be sup plied as out li ned be low.Tit le pa ge. The tit le pa ge shou ld in clu de a brief and des-crip ti ve tit le of the ar tic le (no ab bre via tio ns al lowed, in Croa tian and En gli sh lan gua ge), the fi r st na me and sur na-me(s) of the aut ho r(s) (but no qua li fi ca tio ns), and the na me and lo ca tion of the es tab lis hme nt whe re the re sear ch was car ried out (in Croa tian and En gli sh lan gua ge). The na me,

ad dre ss, te lep ho ne, fax num be rs and the e-mail ad dre ss of the cor res pon di ng aut hor shou ld be typed at the bot-tom of the tit le pa ge. If the ma nus cri pt was pre sen ted at a mee ti ng, the mee ti ng na me, ve nue, and the da te shou ld be in di ca ted. An exa ct wo rd cou nt of the ab stra ct and of the text (in Croa tian and En gli sh lan gua ge), exclu di ng fi gu res, tab les and re fe ren ces, shou ld be gi ven.Ab stra ct. The ab stra ct is an es sen tial and the mo st read pa-rt of the pa per. It shou ld be fac tual and free of ab bre via tio-ns exce pt for SI uni ts of mea su re me nt. The ab stra ct shou ld be prin ted on a se pa ra te pa ge. A struc tu red ab stra ct mu-st ha ve four sec tio ns: (1) Ob jec ti ves: shou ld des cri be the prob lem ad dres sed in the stu dy and its pur po se. (2) Met-ho ds: shou ld explain how the stu dy was per for med (ba-sic pro ce du res wi th stu dy ma te ria ls and ob ser va tio nal and ana lyti cal met ho ds). (3) Re sul ts: shou ld des cri be the main fi n din gs wi th spe ci fi c da ta and their sta tis ti cal sig ni fi can ce, if pos sib le. (4) Con clu sio ns: shou ld con tain the main con-clu sion of the stu dy.Key wor ds. Fol lowi ng the ab stra ct, up to 3-6 key wor ds (in Croa tian and En gli sh), shou ld be gi ven for sub je ct in dexi ng. They shou ld be ta ken from In dex Me di cus or com po sed on si mi lar li nes.

Text

In tro duc tion: shou ld sta te the pur po se of the in ves ti ga-tion and gi ve a sho rt re view of per ti ne nt li te ra tu re.Ma te ria ls and met ho ds: shou ld be des cri bed in de tail wi-th ap prop ria te in for ma tion about pa tien ts or expe ri men-tal ani ma ls. Use of ab bre via tio ns ren de rs the text diffi cu lt to read; ab bre via tio ns shou ld be li mi ted to SI uni ts of mea-su re me nt and to tho se mo st com mon ly used, e.g. VSD, ASD, CABG. Ge ne ric na mes of dru gs and equip me nt shou ld be used throug hout the ma nus cri pt, wi th bra nd na mes (prop-rie ta ry na me) and the na me and lo ca tion (pla ce, sta te) of the ma nu fac tu rer in brac ke ts when fi r st men tio ned in the text.Re sul ts: shou ld be re por ted con ci se ly and re gar ded as an im por ta nt pa rt of the ma nus cri pt. They shou ld be pre sen-ted eit her in tab les and fi gu res, and briefl y com men ted on in the text, or in the text alo ne. Re pe ti tion of re sul ts shou-ld be avoi ded! For sta tis ti cal ana lysis, fol low the ‘Gui de li-

Item OA BC CR ED HP REV PS WPS LTTE IN

Sub mis sion let ter YES YES YES YES YES YES YES YES NO YES

Maxi mum num ber aut ho rs 6 4 6 8 4 8 8 4 4 4

Struc tu red ab stra ct [max. 350 wor ds] YES NO NO NO NO NO YES YES NO NO

Sho rt ab stra ct [max. 200 wor ds] NO YES YES NO NO NO NO NO NO NO

Wo rd cou nt of text [on tit le pa ge] YES YES YES YES YES YES YES YES YES YES

Maxi mum text wor ds 5000 2000 1500 2000 1500 5000 2000 3000 1000 100

Key wor ds [3-6] YES YES YES YES YES YES YES NO YES

Maxi mum num ber of re fe ren ces 40 20 10 15 20 50 25 No li mit 5 2

Maxi mum num ber of Tab les and Fi gu res* 8 6 4 4 2 8 6 No li mit 0 4

Maxi mum num ber of Vi deos 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0

78 Nursing journal/Instructions for authors

nes for da ta re por ti ng and no men cla tu re’ (A nn Tho rac Su rg 1988;46:260-261).Dis cus sion: is an in ter pre ta tion of the re sul ts and their sig-ni fi can ce wi th re fe ren ce to per ti ne nt wo rk by ot her aut ho-rs. It shou ld be clear and con ci se. The im por tan ce of the stu dy and its li mi ta tio ns shou ld be dis cus sedAc knowled ge men ts: of fi nan cial or per so nal as sis tan ce shou ld, if ap prop ria te, be pla ced at the end of the text.Tab les: shou ld be se lf-expla na to ry, sup ple men ti ng but not dup li ca ti ng the text. A brief tit le shou ld be pro vi ded. Any ab bre via tio ns used in the Tab les shou ld be de fi ned. Ea ch Tab le shou ld be keyed on a se pa ra te pa ge.Le gen ds: requi red for ea ch fi gu re and vi deo (see al so be-low).Re fe ren ces: shou ld be ar ran ged sequen tial ly fol lowi ng ap-pea ran ce in the text. Re fe ren ces shou ld be ci ted in the text as num be rs in squa re brac ke ts. Per so nal com mu ni ca tio ns, web si tes and un pub lis hed da ta shou ld not be in clu ded in the li st of re fe ren ces, but can be men tio ned in the text on-ly. All aut ho rs shou ld be lis ted (use of ‘et al.’ is not ac cep-tab le). Jour na ls shou ld be in dexed in, and their ab bre via tio-ns con fo rm to, In dex Me di cus. Plea se fol low this re fe ren ce style ca re ful ly as the re fe ren ce li st wi ll be hyper text lin ked to enab le the re viewe rs to cro ss-re fe ren ce on-li ne.

Pre sen ta tion exam ples as fol lows:

Jour na ls

[1] So lai ni L, Bag nio ni P, Gran di U. Ro le of vi deoen dos co py in pul mo na ry sur ge ry: pre se nt expe rien ce. Eur J Car diot ho-rac Su rg 1995;9:65-68.

Boo ks

[2] Coo ley DA. Tec hniques in car diac sur ge ry. Phi la del phia: Saun de rs, 1984:167-176.

Mul ti-aut hor boo ks

[3] Hua ng GJ, Wu YK. Ope ra ti ve tec hnique for car ci no ma of the esop ha gus and gas tric car dia. In: Hua ng GJ, Wu YK, edi-to rs. Car ci no ma of the esop ha gus and gas tric car dia. Ber lin: Sprin ger, 1984:313-348On-li ne-on ly pub li ca tio ns (no te: DOI is the on ly ac cep-tab le on-li ne ci ta tion)[4] Ka zaz M, Cel kan MA, Us tun soy H, Bas pi nar O. Mit ral an nu lop las ty wi th bio deg ra dab le ri ng for in fec ti ve en-do car di tis: a new tool for the sur geon for val ve re pair in chil dhood. In te ra ct Car dio Va sc Tho rac Su rg doi:10.1510/icvts.2005.105833.Aut ho rs are en cou ra ged to ci te pre vious key re fe ren ces from NJ in or der to es tab li sh that their stu dies are we ll foun ded.Fi gu res. All ar two rk and let te ri ng mu st be of pro fes sio nal qua li ty. Ar two rk shou ld be bla ck/white whe re pos sib le but

ne ces sa ry co lour fi gu res wi ll be con si de red if ap pro ved by the Edi to rs - and then at ze ro co st to aut ho rs. Fi gu res shou-ld be num be red in the or der they ap pear in the text.Vi deos. Whe re ap prop ria te, vi deo sequen ces may be sub-mit ted usi ng stan da rd di gi tal vi deo for ma ts. Vi deos mu st be re le va nt and con tain on ly vi tal/novel in for ma tion and shou ld ideal ly run no lon ger than 30 se con ds (see spe ci fi -ca tio ns be low). One sti ll ima ge (screen shot) per vi deo mu st al so be sub mit ted. Vi deos wi ll be dis played in the on-li ne jour nal on ly - the vi deo URL ad dre ss wi ll be prin ted in the har dco py jour nal to li nk to the vi deo in the on-li ne jour nal. Vi deos shou ld be num be red in the or der they ap pear in the text.Plea se com ple te the on-li ne sub mis sion ca re ful ly and up-load the fol lowi ng ite ms as spe ci fi ed:Text (in clu di ng tit le pa ge) and Tab les (plus any em bed ded ar two rk - op tio nal) com bi ned in to ONE wo rd pro ces sor fi le (.doc or.rtf pre fer red) - upload as Ma nus cri pt fi le.Ar two rk for on-li ne re view (crea tion of op ti mal PDF):.jpg fi les pre fer red (spe ci fi ca tion: 72 do ts per in ch/600 pixel screen wid th, graysca le for bla ck and whi te, RGB for co lor). One fi le per fi gu re - up load as Ima ge fi les.Ori gi nal ar two rk for pri nt (all re vi sed ma nus crip ts on ly):.tif fi les ob li ga to ry (spe ci fi ca tion: si zed to 8.4 cm co lu mn wid th, re so lu tion: 1000 do ts per in ch for li ne art, 300 do ts per in ch for graysca le/combine/color, CMYK for co lor) - up-load as Sup ple men tal fi les. This spe ci fi ca tion enab les your ar two rk to be rep ro du ced wi th the be st pos sib le prin ti-ng qua li ty. Fai lu re to up load pri nt qua li ty ar two rk fi les wi-th the re vi sion wi ll de lay even tual pub li ca tion. If unab le to sup ply ar two rk elec tro ni cal ly in the requi red for mat (on ly), po st ha r d-co pies (GLOSSY PRINTS) to the ad dre ss be low for scan ni ng.Vi deo (on-li ne viewi ng on ly):.avi,.mov,.mpg or.rm fi les pre-fer red (spe ci fi ca tion: fra me si ze: 320 x 240 pixe ls, du ra tion: maxi mum 30 se con ds, num ber of fra mes/second: 20-30). Cor res pon di ng sti ll ima ges al so requi red:.jpg pre fer red (spe ci fi ca tion: 72 do ts per in ch) - up load as Sup ple men tal fi les

Re vi sed ma nus crip ts

Label ac cor din gly (2nd, 3rd ver sion) in clu di ng new fi gu res, vi deos and tab les; pro vi de a co ve ri ng let ter, rep lyi ng poi nt-by-poi nt to the Edi to r’s and re fe ree s’ com men ts, and des-cri bi ng the chan ges whi ch ha ve been ma de in the re vi sed ver sion. Hig hlig ht the chan ges in the re vi sed ma nus cri pt to fa ci li ta te edi to rial reas ses sme nt.Sub mis sion of ma nus crip ts. To sub mit a ma nus cri pt, plea se pre pa re your ma nus cri pt ac cor di ng to the in struc-tio ns set for th in de tail. Ar tic les are sub mit ted si mul ta-neous ly, by e-mail to the Edi to r-i n-chief and NJ edi to-rial offi ce: vis [email protected]; glas nik @hu ms.hr; hum s@hu ms.hr.


Sestrinski glasnik - upute za autore

Opći zahtjevi

Ses trin ski glas nik [SG] ob jav lju je znan stve ne i struč ne član-ke iz pod ruč ja ses trin skog ob ra zo va nja, prak se, is tra ži va nja, zdrav stve ne nje ge, pri malj stva, me di ci ne i srod nih pod ruč-ja, kao što su eti ka u me di ci ni, ses trin ska i li ječ nič ka zna no st o up rav lja nju, jav no zdrav stvo i po vi je st ses trin stva i me di-ci ne. Ra do vi s go diš njih sas ta na ka Hr vat ske ud ru ge me di-cin skih ses ta ra, Ame rič ke or ga ni za ci je za me di cin ske ses tre ru ko vo di te lje, Eu rop ske fe de ra ci je ud ru ga me di cin skih ses-ta ra i Me đu na rod nog vi je ća me di cin skih ses ta ra dob ro doš-li su za ob jav lji va nje ti je kom ka len dar ske go di ne. Po želj no je uk lju či va nje sli ka u tek sto ve. Svi ru ko pi si pr vo pod li je žu re vi zi ji glav nog ured ni ka, ured ni ka-su rad ni ka, odab ra nih re cen ze na ta i, ka da je pot reb no, re cen zen ta sta tis ti ča ra. Prih va ća nje ru ko pi sa za ob jav lji va nje te me lji se na ori gi nal-nos ti, znan stve nom stup nju važ nos ti i kva li te ti ob ra đe nog ma te ri ja la.Pop rat no pis mo ured ni ku. Svi no vi ru ko pi si tre ba ju bi-ti pop ra će ni pis mom glav nom ured ni ku u ko jem se na vo-de slje de će iz ja ve: (a) ni je bi lo dvos tru ke pub li ka ci je ili sla-nja ru ko pi sa ne ka mo dru ga mo, (b) svi au to ri pro či tali su i odob ri li ru ko pis (c) ako čla nak bu de prih va ćen za ob jav lji-va nje, au to ri će pre ni je ti au tor ska pra va na iz da va ča, i (d) ne pos to ji etič ki prob lem ni su kob in te re sa (vi di do lje). Ta ko-đer je ko ris no upu ti ti, ako tek st bu de prih va ćen za ob jav-lji va nje, u ko jim se di je lo vi ma mo že skra ti ti. Imaj te na umu da član ci mo gu bi ti prih va će ni i ob jav lje ni u kra ćoj va ri jan ti. U pis mu ured ni ku pot reb no je na ves ti ko je je čla nak vr ste i ko je ka te go ri je [prou či ti tab li cu].Kli nič ka is tra ži va nja. Au to ri u od jelj ku ma te ri jal/metoda mo ra ju opi sa ti na ko ji je na čin do bi ven pis me ni pris ta nak is pi ta ni ka i is tak nu ti da je is tra ži va nje odob ri lo etič ko pov-je ren stvo nad lež nih in sti tu ci ja.Osi gu ra nje su ko ba in te re sa. Ured ni ci zah ti je va ju od au-to ra da na ve de sve mo gu će ko mer ci jal ne us lu ge ko je bi mog le pred stav lja ti su kob in te re sa, a u iz rav noj su sve zi s nji ho vim član kom. Svi iz vo ri fi nan ci ra nja ru ko pi sa tre ba ju bi ti tak sa tiv no na ve de ni u pod nož ju na po čet noj stra ni ru-ko pi sa. Svi iz vo ri fi nan ci ra nja, kao što su kon zul tan tska po-du ze ća, dio nič ka druš tva ili dru ge in te res ne sku pi ne i ugo-vo ri o pa ten ti ma mo ra ju bi ti naz na če ni glav nom ured ni ku u pop rat nom pis mu ti je kom prij ma ru ko pi sa za ob jav lji va-nje. Glav ni ured nik zad r ža va pra vo od bi ti ru ko pi se ko ji ni su u skla du s na ve de nim zah tje vi ma. Au tor će bi ti od go vo ran za laž ne iz ja ve i za neis pu nja va nje na ve de nih uv je ta.

Vr sta član ka

Tek st tre ba dos ta vi ti u jed noj od slje dećih vrsta: iz vor ni čla-nak [IČ], krat ko priop će nje [KP]; pri kaz slu ča ja [PS]; uvod ni čla nak [UČ]; povi jes ne stra ni ce [PS]; preg led ni čla nak [PČ]; si gur no st bo les ni ka [SB], sigur no st na rad no me mjes tu [SRM]; pis mo ured ni ku [PU]; Slikov ni pri kaz [SP].

Ori gi nal ni čla nak [OA]

Ses trin ski glas nik da je pred no st iz vor nim član ci ma či ji zak-ljuč ci do no se no ve spoz na je o ses trin stvu i zdrav stve noj

skr bi. Ran do mi zi ra na kon tro li ra na is tra ži va nja (RKI) mo ra ju bi ti pri ka za na pre ma me đu na rod nim stan dar di ma o pi sa-nju ove vr ste član ka. Na vo di s popi som kon tro li ra nih čim-be ni ka - kon trol nim po pi som - mo ra bi ti na ve den u od jelj-ku Ma te ri ja li/metode.

Krat ko priop će nje [KP]

U ovoj vr sti tek sta opi su je se zna tan nap re dak u miš lje nji-ma i spoz na ja ma o ne koj te mi ko ju je pot reb no po nov no raz mot ri ti. No vi po da ci ne mo ra ju bi ti dio krat kog priop će-nja, ali mo ra ju bi ti uv r šte ni u od je ljak u ko jem se opi su je ka-ko preis pi ta ti no ve spoz na je i ide je.

Pri kaz slu ča ja [PR]

U ovoj vr sti član ka opi su je se, u 1500 ri je či, za nim ljiv slu čaj, ko ji ne mo ra nuž no bi ti po se ban, ali mo ra ima ti te melj za dalj nja is tra ži va nja.

Uvod ni čla nak [UČ]

Miš lje nja is tak nu tih čla no va aka dem ske za jed ni ce, ses trin-skih in sti tu ci ja i čla no va ured niš tva Ses trin skog glas ni ka.

Povi jes ne stra ni ce [PS]

Preg led ni čla nak ko ji opi su je po vi jes no ve ri fi ci ra na saz na-nja o op ćem nap ret ku ses trin stva, me di ci ne, epi de mio lo gi-je, di jag nos ti ke i zna nos ti o up rav lja nju u zdrav stvu.

Preg led ni čla nak [PČ]

Pri li kom pi sa nja preg led nog član ka pot reb no je da ti cje lo-vi ti ji preg led do sa daš njih spoz na ja o te mi ko ja se opi su je. Ova vr sta član ka tre ba sveo buh va tno opi si va ti za da nu te-mu/problem te se pre po ru ču ju li te ra tur ni na vo di ko ji ni su is klju či vo preu ze ti iz an glo sak son ske li te ra tu re.

Si gur no st bo les ni ka [SB]

Opi su je se pra će nje i uz ro ci nas tan ka ne že lje nog do ga đa-ja, ana li za uz ro ka, ti jek ad mi nis tra tiv nog ses trin skog iz vješ ći-va nja, upo rab lje ni li je ko vi i me to de, upo rab lje ne me di cin ske teh no lo gi je, proces skr bi za bo les ni ka, co st-be ne fi t ana li za.

Si gur no st na rad no me mjes tu [SRM]

Opi su je se po bolj ša nje zdrav stve nog sus ta va uvo đe njem no vih me to da li je če nja ko je iz rav no ut je ču na po bolj ša nje mje ra li je če nja i sma nje nje troš ko va uz po ve ćan stu panj za-do volj stva bo les ni ka pru ženim us lu ga ma. Ta ko đer se opi-su je ši rok spe ktar sva kod nev nih ses trin skih pos tu pa ka, s ana li zom pa to loš kih, ana tom skih i fi zio loš kih čim be ni ka, vred no va nje re zul ta ta te dalj nje pre po ru ke za od go va ra ju-će pos tup ke. Nag la sak je na po bolj ša nju kva li tete pru že nih us lu ga i za do volj stvu bo les ni ka.

Pis mo ured ni ku [PU]

Iz vješ ća s kon gre sa i sim po zi ja uz os vrt na te me.

80 Nursing journal/Instructions for authors

Sli kov ni pri kaz [SP]

Sli kov ni pri ka zi sa kon gre sa, sim po zi ja, kon fe ren ci ja.Na po me na: Spe ci fi ka ci ja za sva ku ka te go ri ju član ka tre-ba sad r ža va ti čim be ni ke de talj no na ve de ne u tab li ci, ali is to dob no ni je dan čim be nik ne smi je ima ti vi še od onog u tab li ci.POSEBNA NAPOMENA: Tek sto vi ko ji ni su us kla đe ni s na-ve de nim upu ta ma ne će se uzi ma ti u raz mat ra nje za pro-ces re vi zi je i bit će vra će ni au to ru/ima. Pot reb no je ima ti na umu da is prav no ob li ko van tek st jam či br ži pro ces re cen zi-je i even tual nog ob jav lji va nja.

Ka te go ri je članaka.

Pot re bno je odab ra ti ka te go ri ju član ka te je na ves ti na pr-voj stra nici tek sta, i to od slje de ćih na ve de nih: ses trin ska edu ka ci ja, kli nič ka is tra ži va nja, me di ci na ute me lje na na do-ka zi ma, ljud ski po ten ci jal, znan stve ni ma na ge me nt, zdrav-stve na teh no lo gi ja, up rav lja nje ljud skim re sur si ma, ljud ski od no si me đu zdrav stve nim dje lat ni ci ma, me di cin ske us ta-no ve, ses trin stvo i me di ci na u sva kod nev noj prak si.Je zik. Tek sto vi mo ra ju bi ti na pi sa ni na hr vat sko me ili en-gles ko me je zi ku. Pra vo pis mo že bi ti bri tan ski ili ame rič ki, ali kon zis ten tno pro ve den.

Iz gled/pre zen ta ci ja.

Ci je li tek st mo ra bi ti na pi san s dvos tru kim pro re dom. Stra-ni ce mo ra ju bi ti nu me ri ra ne. Gdje je to prik lad no (vi di tab-li cu), ru ko pis tre ba bi ti struk tu ri ran ka ko sli je di: [a] nas lov na stra ni ca (hr vat ski+engles ki je zik) [b] saže tak i ključ ne ri je či (hr vat ski+en gles ki je zik) [c] tek st sa slje de ćim di je lo vi ma: uvod, ma te ri ja li i me to de, re zul ta ti, ras pra va, zah va le (pod-nas lo vi mo ra ju bi ti na pi sa ni na hr vat skome i en gles kome je zi ku) [d] tab li ce (ob jaš nje nja mo ra ju bi ti na pi sa na na hr-vat skome i en gles kome je zi ku) [e] sli ke le gen de ob jaš nje nja mo ra ju bi ti na pi sa na na hr vat skome i en gles kome je zi ku), [f] vi deos nim ke (ob jaš nje nja mo ra ju bi ti na pi sa na na hr vat-skome i en gles kome je zi ku), i [g] li te ra tu ra. Sli ke i vi deop-re zenta ci je mo ra ju bi ti prip rem lje ne kao što je na ve de no u nas tav ku.

Nas lov na (pr va) stra ni ca

Nas lov na (pr va) stra ni ca tre ba sad r ža va ti kra tak, opis ni nas-lov član ka (kra ti ce ni su do puš te ne, nas lov tre ba sta ja ti na hr vat skom i en gles kom je zi ku), ime i pre zi me au to ra (ali ne i kva li fi ka ci je) te na ziv i mjes to us ta no ve u ko joj je is tra ži-va nje pro ve de no (na hr vat skom i en gles kom je zi ku). Sli je di ime, ad re sa, te le fon, broj te le fa ksa te e-mail ad re sa au to ra za ko res pon den ci ju. Sve spo me nu ti mo ra bi ti na pi sa no na dnu nas lov ne stra ni ce. Ako je ru ko pis bio pred stav ljen na kon gre su, tre ba na ves ti nas lov, mjes to i da tum od r ža va nja kon gre sa. Ta ko đer se tre ba prid r ža va ti točnoga broja ri je-či sa žet ka i tek sta (na hr vat skom i en gles kom je zi ku). Sli ke, tab li ce i li tera tur ni na vo di ne ula ze u zbroj ri je či.

Sa že tak.

Sa že tak je naj važ ni ji i naj či ta ni ji dio član ka. U sa žet ku je skup či nje ni ca, ve ri fi ci ra nih re zul ta ta, te ni je pre po ruč lji vo upot reb lja va ti skra će ni ce osim kad je ri ječ o SI je di ni cama i mje rama. Sa že tak tre ba na pi sa ti na za seb noj stra ni ci. Struk-tu ri ra ni sa že tak mo ra ima ti če ti ri di je la, i to: (1) Ci lje vi: tre ba opi sa ti prob lem, na či ne rje ša va nja prob le ma te svr hu. (2) Me to de: tre ba ob jas ni ti ka ko je is tra ži va nje pro ve de no (os-nov ni pos tup ci s ma te ri ja lom ko ji se prou ča va, ana li tič ke/statističke me to de). (3) Re zul ta ti: tre ba opi sa ti glav ne na-la ze s od re đe nim po da ci ma i nji ho vu sta tis tič ku važ no st. (4) Zak lju čak: tre ba opi sa ti glav ni zak lju čak stu di je.

Ključ ne ri je či.

Pos li je pri lo že na sa žetka tre ba na pi sa ti 3-6 ključ nih ri je či (na hr vat sko me i en gles kom je zi ku) ra di mo gu će ci ti ra nos ti te me član ka. Ključ ne ri je či tre ba ju bi ti izab ra ne pre ma pra-vi li ma In dexa Me di cu sa.

Tekst

Uvod: tre ba na ves ti svr hu is tra ži va nja i kra tak preg led re le-van tne li te ra tu re.Ma te ri ja li i me to de: me to da tre ba bi ti de talj no opi sa na s od go va ra ju ćim po da ci ma o bo les ni ci ma ili ek spe ri men tal-

VRSTA OA KP PR UČ PS PČ SB SRM PU SP

Pop rat no pis mo ured ni ku DA DA DA DA DA DA DA DA DA DA

Mak si ma lan broj au to ra 6 4 6 8 4 8 8 4 4 4

Struk tu ri ra ni abstra kt [max. 350 ri je či] DA NE NE NE NE NE DA DA NE NE

Sa že tak [ma ks. 200 ri je či] NE DA DA NE NE NE NE NE NE NE

Sa že tak [ma ks. 350 ri je či] NE NE NE NE DA DA NE NE NE DA

Broj ri je či [na pr voj stra ni tek sta] DA DA DA DA DA DA DA DA DA 100

Mak si ma lan broj ri je či 5000 2000 1500 2000 1500 5000 2000 3000 1000 DA

Ključ ne ri je či [3-6] DA DA DA DA DA DA DA DA NE 2

Mak si ma lan broj li te ra tur nih na vo da 40 20 10 15 20 50 25 Ne ma og ra ni če nja 5 4

Mak si ma lan broj tab li ca i sli ka* 8 6 4 4 2 8 6 Nema og ra ni če nja 0 0

Mak si ma lan broj vi dea 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0

*Ako sli ka ima pod di je lo ve a,b,c, itd., mo gu bi ti raz mat rani sa mo ako su svi di je lo vi slike sas tav ni dio jed ne sli ke / jed na da to te ka.


nim ži vo ti nja ma. Kra ti ce či ne tek st teš ko čit lji vim i tre ba ju bi ti og ra ni če ne na SI mjer ne je di ni ce, kao i na one ko je se naj češ će ra be, npr. VSD, ASD, ACBG i sl. U ci je lo me tek stu tre ba na vo di ti ge ne rič ke na zi ve li je ko va te u zag ra da ma na-ves ti ime proiz vo đa ča (vlas nič ko ime, mjes to, dr ža va) proiz-vo đa ča.Re zul ta ti: re zul ta te tre ba na vo di ti tak sa tiv no i sa že to jer se na taj na čin is ti če znan stve ni dop ri nos ru ko pi sa. Oni bi tre-ba li bi ti pred stav lje ni u tab li ca ma ili u broj ka ma, a nji ho vo zna če nje tre ba sa že to opi sa ti u tek stu. Po nav lja nje re zul ta-ta tre ba iz bje ga va ti! Za sta tis tič ke ana li ze sli je di te “Smjer-ni ce za iz vješ ta va nje po da ta ka i na ziv lja“ (A nn Tho rac Su rg 1988; 46:260-261).Ras pra va: in ter pre ta ci ja re zul ta ta i nji ho va zna če nja s ob-zi rom na zna če nje re zul ta ta iz ne se nih u ra do vi ma dru gih au to ra ko ji opi su ju slič nu ili is tov jet nu te ma ti ku. Ras pra va tre ba bi ti krat ka i jas na. Pot reb no je ras prav lja ti o stup nju važ nos ti pro ve de na is tra ži va nja i o mo guć nos ti ma dalj njih is tra ži va nja, kao i o og ra ni če nji ma.Zah va la: fi nan cij sku ili osob nu po moć tre ba, ako je prik lad-no, opi sa ti na kra ju tek sta.Tab li ce: Kra tak nas lov tre ba opi si va ti čim be ni ke u tab li ci. Sve kra ti ce ko je se ko ris te u tab li ca ma tre ba ju bi ti de fi ni ra-ne. Sva ka tab li ca tre ba bi ti sa mos tal no pos tav lje na na po-seb noj stra ni ci.Le gen da/opis sli ke-vi dea: pot re ban je opis za sva ku sli ku i vi deo (vi di ta ko đer do lje).Li te ra tu ra: li te ra tur ni na vo di tre ba ju bi ti pred stav lje ni u ni-zu, i to re dos li je dom ka ko se po jav lju ju (ci ti ra ju) u tek stu. Li te ra tur ni na vo di ko ji se ci ti ra ju u tek stu tre ba ju bi ti oz na-če ni bro je vi ma u ug la tim zag ra da ma. Osob ne ko mu ni ka ci-je, web-stra ni ce i neob jav lje ni po da ci ne bi tre ba li bi ti uk lju-če ni u po pis li te ra tu re, ali mo gu se spo me nu ti, i to sa mo u tek stu. Svi au to ri tre ba ju bi ti na ve de ni (upo ra ba „i sur“. ni je prih vat lji va). Ča so pi si tre ba ju bi ti in dek si ra ni, a nji ho ve kra-ti ce us kla đe ne s na vo di ma u In dexu Me di cu su.Mo li mo Vas da paž lji vo sli je di te ovaj re fe ren tni stil kon fi gu-ra ci je član ka jer se na taj na čin znat no ub r za va re cen zij ski pro ces.

Prim je ri, za ci ti ra nje li te ra tur nih na vo da:

Ča so pi si

[1] So lai ni L, Bag nio ni P, Gran di U. Ro le of vi deoen dos co py in pul mo na ry sur ge ry: pre se nt expe rien ce. Eur J Car diot ho-rac Su rg 1995;9:65-68.

Knji ge

[2] Coo ley DA. Tec hniques in car diac sur ge ry. Phi la del phia: Saun de rs, 1984:167-176.

Knji ge vi še au to ra

[3] Hua ng GJ, Wu YK. Ope ra ti ve tec hnique for car ci no ma of the esop ha gus and gas tric car dia. In: Hua ng GJ, Wu YK, edi-to rs. Car ci no ma of the esop ha gus and gas tric car dia. Ber lin: Sprin ger, 1984:313-348

On-li ne pub li ka ci ja (na po me na: DOI je je di ni prih vat ljiv na čin ci ti ra nja)

[4] Ka zaz M, Cel kan MA, Us tun soy H, Bas pi nar O. Mit ral an nu lop las ty wi th bio deg ra dab le ri ng for in fec ti ve en-do car di tis: a new tool for the sur geon for val ve re pair in chil dhood. In te ra ct Car dio Va sc Tho rac Su rg doi:10.1510/icvts.2005.105833.

Au to ri ma se pre po ru ču je da ci ti ra ju pret hod no ob jav lje-ne član ke u Ses trin skom glas ni ku da bi se po ve ćao stu panj važ nos ti.

Sli ke: Sve ilus tra ci je/slike i pop rat ne tek stual ne oz na ke mo ra ju bi ti pro fe sio nal ne kva li te te. Mo ra ju bi ti nu me ri ra-ne re dos li je dom ka ko se po jav lju ju u tek stu. Sve ilus tra ci je i tek sto vi mo ra ju bi ti pro fe sio nal ne kva li te te. Sli ke tre ba ju bi ti cr no- bi je le gdje god je to mo gu će, a sli ke ko je je nuž no rep ro du ci ra ti u bo ji u ti sak ula ze na kon odob re nja ured ni-ka - bez troš ko va za au to ra/e. Sli ke mo ra ju bi ti nu me ri ra ne re dos li je dom ka ko se po jav lju ju u tek stu.

Vi deo: Gdje je u skla du s tek stom, vi deois ječ ci mo gu se pos la ti u stan dar dnom di gi tal nom vi deofor ma tu. Vi deo mo ra bi ti re le van tna sad r ža ja s važ nim in for ma ci ja ma i ne smi je tra ja ti du lje od 30 se kun da (vi di spe ci fi ka ci je do lje). Jed na fo tog ra fi ja (zas lon) po vi deu ta ko đer mo ra bi ti pre-da na. Vi deo će bi ti pri ka zan u on-li ne ča so pi su (na www.hums.hr) U tis ka nom ča so pi su bit će ob jav ljen li nk na vi deo u on-li ne ča so pi su. Vi deo mo ra bi ti nu me ri ran re dos li je dom ko jim se po jav lju je u tek stu. Mo li mo, paž lji vo is pu ni te on-li-ne for mu lar i na mre žu sta vi te slje de će:

Tek st (uk lju ču ju ći nas lov nu stra ni cu) i tab li ce (plus bi-lo ko ju ug ra đe nu sli ku - op ci ja) u kom bi na ci ji u jed nu da to te ku u prog ra mu za ob ra du tek sta (.doc ili.rtf pre-po ruč lji vo) Sta vi ti na mre žu kao tek stualnu da to te ku.Ilus tra ci je za on-li ne ob ja vu (stva ra nje op ti mal nih PDF-for-ma ta):.jpg da to te ka pre po ruč lji vo (spe ci fi ka ci ja: 72 toč ke po in ču/600 ši ri na pik se la, u si vim to no vi ma za cr no-bi je le, RGB u bo ji). Jed na da to te ka po sli ci – pos ta vi ti kao sli ku.

Iz vor ne ilus tra ci je za ti sak (sa mo re vi di ra ni ru ko pi si): Ob vez ne su.tif da to te ke (spe ci fi ka ci ja: ve li či ne do 8,4 cm ši-ri ne stup ca, raz lu či vo st: 1000 to ča ka po in ču za cr te že, 300 to ča ka po in ču za cr no-bi je lo / kom bi ni ra ne / bo ja, CMYK u bo ji) - up load u ob li ku do pun ske da to teke. Ova spe ci fi ka ci-ja omo gu ću je da se sli ke rep ro du ci ra ju u naj bo ljoj kva li teti za ti sak. Ako kva li te ta sli ke ne od go va ra opi sa nu for ma tu, mo že ob jav lji va nje re vi di ra nog tek sta mo že se od go di ti. Ne mo že te li dos ta vi ti sli ke elek tron skim pu tem, mo že te ig pos la ti (u opi sa nu for ma tu) kao tzv. ha r d-ko pi je (sjaj ne fo-tog ra fi je) na ad re su ured niš tva ra di ske ni ra nja.

Vi deo (sa mo za on-li ne):.avi,.mov,.mpg ili RM da to te ke pre-po ruč lji vo (spe ci fi ka ci ja di men zi ja: 320 x 240 pik se la, tra ja nje: mak si mal no 30 se kun da, broj ok vi ra / dru gi: 20-30). Od go va-ra ju će fo tog ra fi je i pot reb no:.jpg že lje ni for mat (spe ci fi ka ci ja: 72 toč ke po in ču). Up load da to te ke kao do pun ske.

Re vi di ra ni ru ko pi si:

U od no su na stu panj re vi zi je (2., 3. ver zi ja), uk lju ču ju ći i no-ve sli ke, vi deo i tab li ce, sve prom je ne po tan ko opi sa ti u

pop rat nu pis mu ured ni ku, uz pri lo že ne od go vo re na sve zah tje ve re cen zen ta. Na pre po ru ke/zahtjeve re cen zen ta pot reb no je od go va ra ti toč ku po toč ku te ko men ta re u od-go vo ru na zah tjev re cen zen ta is to dob no pos ta vi ti u tek st član ka te pi sa ti sve prom je ne iz re vi di ra ne ver zi je. Oz na či-te prom je ne (dru ga bo ja) u re vi di ra nom tek stu ka ko bi se olak šao ope to va ni ured nič ki pro ces.

Pri ja va ru ko pi sa: Mo li mo au to re da pri je pro ce sa pri ja ve tek sto ve za ob jav lji va nje u Ses trin skom glas ni ku prip re me pre ma na ve de nim upu ta ma. Prip rem lje ne član ke pot reb-no je pos la ti, i to is to dob no, na elek tron sku ad re su glav nog ured ni ka i ad re su ured niš tva časo pi sa: vis nja.vicic-hudoro-vic@sko le.hr, glas nik @hu ms.hr; hum s@hu ms.hr

HUMS novi broj 2011 SG 2011.pdf · sveučilišnistudij sestrinstva 12 Nursing as a profession -...

Documents

Transcript of HUMS novi broj 2011 SG 2011.pdf · sveučilišnistudij sestrinstva 12 Nursing as a profession -...