7/23/2019 How to Scrue the Clerk

1/4

Dina gospodo, lanovi akademije!Iskazali ste mi veliku ast zahtevom da vam podnesem izvetaj o svom majmunskom predivotu. U tom smislu, na alost, ne mogu ispuniti vazahtev. Gotovo pet godina dele me od majmunstva, vreme moda kratko kad se meri kalendarom, ali beskrajno dugo kadtreba projuriti kroza nj kao to sam ja projurio, povremeno pracen vrsnim ljudima,savetima, odobravanjem i orkestralnom muzikom, ali u osnovi sam, jer se sva pratnja drala, da se i opet poslutim istom slikom, daleko od barijere. Taj poduhvatne bih mogao izvesti da sam se tvrdokorno hteo drati svoga porekla i mladenakih uspomena. Upravo odricanje od svake tvrdokornosti bee glavni zahtev koji sam bio sebi postavio; ja, slobodan majmun, podvrgao sam se tom jarmu. Meutim, time su se uspomene sve vie zatvarale preda mnom. Iako sam se u poetku mogao vratiti, da su ljudi tako hteli, na one iroke vratnice koje nebo tvori nad zemljom, te su vratniceistovremeno mojim razvojem koji me terao napred bivale sve nie i ue; osecao sam selagodnije i obinije u ljudskom svetu; smirivao se olujni vetar to je duvao za mnom iz moje prolosti; danas je to josamo daak koji mi hladi pete; a rupa u daljini kroz koju on dopire i kroz koju sam nekoc doao, toliko se smanjila da bih ja, kad bih uopte smogao snage i volje da se tamo trkom vrati , morao odrati kou sa sebe dase povuem kroz nju.

Otvoreno govoreci, gospodo, ma koliko se rado slikama izraavao o tim stvarima, vaemajmunstvo, ukoliko ste neto slino proiveli u prolosti, ne moe biti dalje od vas nto je moje od mene. Ali svakoga ko hoda ovom zemljom kakljaju pete; i malog impanzu i velikog Ahila. Moda bih mogao, u najogranieniji smislu, odgovoriti na vae pitan

je; uinicu to, tavie, veoma rado.Prvo to sam nauio bilo je rukovanje s ljudima; rukovanje svedoi o iskrenosti; danas, kad sam na vrhuncu svoje karijere, dodao bih ovom prvom rukovanju i iskrenu re.Akademiji to nece biti nita bitno novo i daleko je od onoga to se od mene trai, ini uz najbolju volju ne mogu kazati - pa ipak, neka se vidi princip po kojem jejedan bivi majmun prodro u ljudski svet i tu se skrasio. Ali zacelo ne bih smeoreci ni ovo malo to sledi, kad ne bih bio potpuno siguran u sebe i kad moj poloaj na svim velikim varijetetskim pozornicama u civilizovanom svetu ne bi bio nepokolebljivo vrst. Ja sam poreklom sa zlatne obale. O tome kako su me ulovili, saznaosam iz tuih izvetaja. Lovaka ekspedicija kompanije Hagenbeck - uostalom, s njenim voom popio sam odonda vec mnogo boca dobrog crnog vina - vrebala je u zasedi, u grmlju na obali reke, kad sam usred 01:00 opora uvee doao na pojilo. Pripucali su na n

as; jedino su mene pogodili; zadobio sam dve rane. Jednu na obrazu; ta je bila lagana, ali mi je od nje ostala velika, znakom njegove razumnosti da to ne ini. Ali neka me onda radije potedi te svoje tankocutnosti!Nakon tih hitaca probudio sam se - ovde poinje vec malo - pomalo i moje sopstvenosecanje - u kavezu, u potpalublju Hagenbeck parobroda. Nije to bio etverostrani kavez sa reetkama, pre bi se moglo reci da su tri strane bile privrcene za 1 sanduk:j je sanduk dakle bio etvrta strana. Sve skupa je bilo prenisko da bih mogao uspravno stajati, i preusko da bih mogao da sedim. Stoga sam uao sa podvuenim, veito drtavim kolenima, i to, buduci da verovatno u prvi mah nisam hteo nikoga videti vecsam uvek eleo da ostanem u mraku, okrenut sanduku, te su mi se reetke pozadi bileurezale u meso. Smatra se da takav smetaj divljih zveri u prvim danima ima svojeprednosti, i ja, nakon mog iskustva, ne mogu poreci da je s ljudskog stanovita zai

sta tako.Ali ja tada nisam mislio na to. Prvi put sam se u ivotu naao u situaciji bez izlaza; ravno napred nisam mogao jer preda mnom je bio sanduk sa vrsto zbijenim daskama. Izmeu dasaka bila je dodue 01:00 pukotina koju sam, kad sam je prvi put otkrio,pozdravio sretnim urlanjem zbog svog neznanja, ali ta pukotina nije bila ni priblino tolika da bih kroz nju mogao proturiti rep, a uza svu moju majmunsku sangu,nije se dala nikako proiriti.Navodno sam, kao to mi posle rekoe, podizao neuobiajeno malo buke, iz ega su zaklju

7/23/2019 How to Scrue the Clerk

2/4

i da cu verovatno uskoro uginuti ili da cu, uspijem li preiveti to prvo kritino vree, biti vrlo pogodan za dresuru. Preiveo sam. Potmulo jecanje, bolno traenje buva,umorno lizanje kokosova oraha, lupkanje lobanjom o zid sanduka, platenje jezikakad bi mi se ko pribliio - upravo time sam se bavio ponajvie u svom novom ivotu. Ali u svemu tome je ipak bio samo jedan osecaj; bezizlaznost . Dakako da ono to samtada osecao majmunski mogu danas samo ljudskim reima naznaiti pa tako i sve to beleim, ali nema nikakve dvojbe da se ne mogu dovinuti do nekadanje majmunske istine,nego da se ona ogleda tek u umerenosti moga prikaza. Pre toga sam imao mnogo izlaza, a sada vie ni jedan. Da su me i prikovali, sloboda kretanja ne bi mi bila nita manja. emu to? Da sam i razgrebao meso izmeu noktiju na nogama, ne bih naao razoga za to. Da sam straga upro leima u reetku dok me ne bi malne prepolovila, ne bih naao razloga za to. Nisam imao izlaza ali sam ga morao smisliti, jer bez njeganisam mogao iveti.Da ostanem naslonjen na onaj zid sanduka, neminovno bih crkao. Ali majmunima jekod Hagenbecka mesto uza zid sanduka pa sam stoga prestao biti majmun. Jasan i lep tok misli do kojih sam nekako zacelo doao trbuhom, jer majmuni misle stomakom.Bojim se da necete dobro razumeti ta mislim kad kaem "izlaz". Upotrebljavam tu re njenu najobinijem i najpotpunijem smislu. Navlane govorim umesto toga "sloboda".Ne mislim na onaj veliki osecaj slobode svuda oko sebe. Moda sam je kao majmun ipoznavao, a upoznao sam i ljude koji za njom eznu. Ali to se mene tie, ja nisam nionda zahtevao slobodu, niti je sada zahtevam. Uzgred budi reeno: ljudi se i preesto varaju u pogledu slobode. I kao to se sloboda ubraja meu najuzvienije osecanj , ito je tako is razoarenjem u nju. Vie puta sam u varijetetu, pre nastupa, gledao gd

ekoji artistiki par kako veba na trapezu gore, pod plafonom. Prekobacivali su se,ljuljali se, skakali, lebdeli i padali jedno drugome u naruje, jedno je drugo nosilo zubima za kos. "I to je ljudska sloboda" - mislio sam , "vrhunska vetina kretanja". O poruge svete prirode! Gledajuci sve to, nijedno zdanje ne bi odolelo smehu majmunskog roda.Ne, nisam eleo slobodu. Samo jedan izlaz; nadesno, nalevo, bilo kuda; nisam nita drugo zahtevao, pa makar taj izlaz bio i obmana; zahtev je bio skroman, pa ni obmana ne bi bila veca. Samo to dalje, samo to dalje! Samo ne mirovati uzdignutih ruku, pritisnut uza zid sanduka. Danas mi je jasno: bez najveceg unutranjeg spokojstvane bih se nikad spasio. I zaista, moda sve ovo to sam postao dugujem spokojstvu tome nakon prvih dana tamo na brodu bilo obuzelo. To sam spokojstvo opet zacelo dugovao ljudima na brodu. Dobri su to ljudi, uprkos svemu. Jose i danas rado secam

bata njihovih tekih koraka to su odjekivali u mom dremeu. Obiavali su se vrlo sporprihvatati svega to su preduzimali. Kad bi ko od njih hteo protrljati oi, podigaobi ruku kao da u njoj dri teg. ale su im bile grube ali srdane. Smeh im je uvek bio izmean sa kaljem koji je opasno zvuao, ali nije nita posebno znaio. Uvek su imalustima neto to su mogli ispljunuti, i nisu gledali kamo ce to ispljunuti. Veito suse bojali da moje buve skau na njih, ali nisu se zbog toga nikad ozbiljno ljutili; naprosto su znali da buve dobro uspevaju u mom krznu i da su buve dobri skakai,I sa time su se pomirili. Kad nisu bili u slubi, posedali bi katkad u polukrug oko mene; jedva da su govorili, vie su gugutali jedan drugome; puili su lulu izvaljeni na sanducima; udarali se po kolenu im bih se ja pomerio; ovda - onda uzeo bikoji od njih kakav tap i pokakljao me njime tamo gde mi je to godilo. Kad bi me danas pozvali na putovanje tim brodom, sigurno bih odbio ponudu, ali je isto takosigurno da se ne bih u meupalublju predao samo runim uspomenama.

Spokojstvo koje sam stekao meu tim ljudima odvracalo me nadasve od svakog pokuaja bega. S dananjega gledita, ini mi se da sam u najmanju ruku slutio da cu naci izlazo elim ostati iv, ali da do tog izlaza ne mogu doci begom. Ne znam vie da li je begbio moguc, iako mislim da jest; svakom majmunu mora beg biti uvek moguc. Sa svojimdananjim zubima moram vec pri krckanju oraha biti oprezan, ali u ono vreme zacelobi mi tokom vremena uspelo pregristi bravu na vratima. Ipak, nisam to uinio. ta bih, uostalom, time dobio ? im bi pomolio glavu, ulovili bi me i strpali u jogorikavez; ili bih se moda neopazice sklonio nekim drugim ivotinjama, recimo udavu preko puta, pa bih u njegovom zagrljaju i izdahnuo; ili ak i da sam se uspeo iskrast

7/23/2019 How to Scrue the Clerk

3/4

i na palubu i skoiti u more, neko bih se vreme ljuljao na okeanskim talasima, a onda bih se utopio. Sve bi to bili oajniki pokuaji. Nisam onda jotako ljudski raunali sam se pod uticajem okoline ponaao kao da jesam. Nisam nita raunao, ali sam sve lepo na miru posmatrao. Gledao sam te ljude kako prolaze gore - dole, uvek ista lica, iste kretnje, esto mi se inilo da je to uvek isti ovek. Taj ovek ili ti ljui ili su slobodno kamo su hteli. U mislima mi se ukazao uzvien cilj. Niko mi nijeobecao da ce mi, postanem li kao oni, otvoriti reetke. Takva se obecanja, koja se noko ne mogu ispuniti, ne daju . No, ako se to ipak ostvari, naknadno se javljajuobecanja upravo tamo gde smo ih uzalud traili. Nita me kod tih ljudi samo po sebinije naroito privlail . Da sam bio pobornik one spomenute slobode, sigurno bih okean pretpostavio izlazu koji mi se ukazivao u mutnom pogledu tih ljudi. Kako biloda bilo, posmatrao sam ih jomnogo pre nego to sam pomislio na te stvari, tavie, tk su me nagomilana zapaanja nagnala da krenem odreenim smerom.

Bilo je tako lagano oponaati ljude. Vec sam prvih dana nauio pljuckati. Pljuvali smo jedni drugima u lice; razlika je bila samo u tome to sam ja nakon toga oblizaolic, a oni nisu.Lulu sam uskoro puio kao kakav stari ia; kad bih jok tome gurnuo palac u glavu lul, podvriskivalo je celo meupalublje; jedino to dugo nisam znao razlikovati praznuod pune lule. Najvie sam muka imao s bocom rakije. Gadio mi se vonj rakije; siliosam se svom snagom, ali mi je trebalo vie nedelja da se naviknem. Te su moje unutranje borbe ljudi, zaudo, shvatali ozbiljnije nego ita drugo kod mene. Ja ne razlikujem vie te ljude ni u secanju, ali se jedan od njih stalno navracao, sam ili sa d

rugovima, danju i nocu, u razliite sate; stao bi sa bocom preda me i poduavao me. Nije me shvatao, hteo je odgonetnuti zagonetku mog postojanja. Polako bi odepio bocu i onda me pogledao da proveri jesam li to shvatio; priznajem da sam ga uvek gledao s mahnitom, izbezumljenom panjom; takvog studenata nece na itavoj kugli zemaljskoj naci nijedan ljudski uitelj; nakon to bi odepio bocu, prineo bi je ustima; jasam ga pratio pogledima i u samo grlo; on bi klimao glavom, zadovoljan mnome, iprislanio bi bocu na usne; ushicenim postepenim spoznavanjem, pitao sam i eao se pocelom telu, gde god bi me zasvrbelo; on bi se radovao, naginjao bocu i gucnuo; aja, nestrpljiv i eljan da ga oponaam, zagadim se u kavezu, to je opet njemu milo;a onda, pruajuci bocu daleko od sebe i prinoseci je ponovo ustima jednim jedinim zamahom, pio bi pio, preterano pouno nagnut nazad, te bi istresao bocu naduak. Malaksao od prevelike udnje, nisam mogao vie da ga sledim i jedva bi se drao za reetke, on bi zavrio teoretsku obuku gladeci se o po stomaku i cereci se.

Tek tada poinju praktine vebe. A nisam li vec moda bio premoren teorijom? Verovatnesam. Takva mi je sudbina. Ipak, posegnuo bih koliko mogu za pruena bocom; odepioje drhtavom rukom, a poto bi uspeo u tome, vracala mi se malo - pomalo snaga; digao bih bocu, gotovo da nije bilo razlike izmeu mene i mog uzora; prinosio bi je ustima - i odbacio gadljivo, gadljivo, iako je prazna i ispunjena samo vonjem, bacio bi je gadljivo na pod. Naalost moga uitelja, i na jovecu sopstvenu alost, ni na ni sebe nisam uteio time to nakon bacanja flae nisam zaboravio tapkati se po stomaku i naceriti se. Preesto na taj nain je prolazila poduka. Svaka ast mom uitelju: ije se ljutio na mene; prislanjao je dodue katkad upaljenu lulu na moje krzno dokne bi poelo tinjati tamo negde gde sam teko mogao dosegnuti rukom; ali bi onda tosam svojom divovskom, dobrom rukom ugasio; nije se ljutio na mene, bilo mu je jasno da se obojica na istoj strani borimo protiv majmunske naravi, a da je mene

u tome zapao tei deo. Kakva je ipak pobeda i za njega i za mene bila kad sam jedne veeri pod velikim krugom gledalaca - moda je bila kakva proslava, svirao je gramofon, neki se oficir motao meu ljudima - kad sam te veeri, u trenutku kad me nikonije gledao, dohvatio bocu rakije koju je neko sluajno ostavio pokraj kaveza, i dok je drutvo sve pozornije pratilo ta radim, odepio sam je kako treba, prineo je ustima i bez oklevanja, bez krivljenja usta, kao pravi pravcati pijanac, kolutajucioima, dok mi je u grlu klokotala, odista i stvarno istrusio je naiskap; zatim sam odbacio bocu, ali ne vie kao oajnik nego kao pravi znanac. Zaboravio sam dodue tapkati se po stomaku, ali sam zato, jer nisam mogao drugaije, jer me neto teralo dato uinim, jer su mi ula bila razigrana, uzviknuo kratko i jasno: - iveli ! Progovo

7/23/2019 How to Scrue the Clerk

4/4

rio sam ljudskim glasom i tim uzvikom uskoio u ljudsku zajednicu i ocutio njegov odjek:

- ujte ga samo, pa on govori!Ponavljam: nita me nije privlailo oponaati ljude; oponaao sam ih zato jer sam traizlaz, ni zbog ega drugoga. Osim toga, tom pobedom nisam bogzna ta postiga. Glas meumah opet izdao; tek mi se nakon vie meseci vratio; boca rakije jomi se vie gadila. Ali moj je pravac bio jednom zauvek odreen. Kad su me u Hamburgu predali u ruke prvom dreseru, ubrzo sam spoznao da imam dve mogucnosti: Zoo ili varijete. Nisam oklevao. Rekoh sam sebi: upri svim snagama da does u varijete; to ti je izlaz;Zoo je samo jojedan kavez; doeli u njega, propao si.

I brzo sam uio, gospodo moja! Ah, uvek uikad mora; uickad traiizlaz; uipod. Sam sebe nadzirebiem; razdirese na najmanji otpor. Majmunska je narav, prevrcucse, sunula iz mene i nestala tako da je moj prvi uitelj i sam od toga pomajmuni;uskoro je odustao od poduke i morali su ga strpati u ludnicu. Srecom, nije u njojdugo ostao. Ali ja sam potroio vie uitelja; pa i po nekoliko uitelja u isti mah. Kd sam postao vec sigurniji u svoje sposobnosti a javnost napeto pratila moj napredak i buducnost mi zasjala pred oima, sam sam angaovao uitelje, smestio ih u pet soa nanizanih jedna do druge i istovremeno kod svih njih uio, prelazeci iz jedne sobe u drugu. Kako sam samo napredovao! Kako su mi zraci znanja sa svih strana prodirale u probuenai mozak! Ne tajim da me to usrecivalo. Ali priznajem joneto: nisamto ni precenjiva, vec onda nisam precenjivao, a kamoli sada. Naporom kakav joniko

na svetu nije uloi , usvojio sam proseno znanje jednog Evropljanina. Moda to samopo sebi ne bi bilo nita, ali je za mene bilo neto zato to mi je pomoglo da se izvueiz kaveza i omogucilo mi taj posebni izlaz, taj ljudski izlaz. Postoji jedan izvrsni nemaki izraz: sich in die Busche schlagen (umaknuti u bunje), tako sam i ja uinio, umaknuo sam u bunje (odmaglio sam). Nisam imao nikakav drugi izlaz, pod pretpostavkom da nisam mogao izabrati slobodu.

Osvrnem li se na svoj razvitak i njegov dosadanji cilj, niti se alim niti sam zadovoljan. S rukama u depovima, s bocom vina na stolu, napola letim, napola sedim nastolici za ljuljanje i gledam kroz prozor. Doe li mi ko u posetu, primim ga kakoje i red. Moj impresario sedi u predsoblju; pozvonim li, doe i slua to mu imam rec. Gotovo svake veeri imam predstavu a uspesi gotovo pa ne mogu biti veci nego to jesu. Vratim li se u kasne sate s kakva banketa, sa naunih skupova, iz kakvog ugodn

og drutva kuci, doekuje me poludresirana impanzica, i ja se s njom dobro zabavljam a majmunski nain. Po danu je ne elim videti; iz oiju joj naime zrai ludilo smuceneesirane ivotinje; to zapaam samo ja i ne mogu to da podnesem. Sve u svemu, postigao sam uglavnom ono to sam eleo. Nemojte mi govoriti da nije bilo vredno truda. Uostalom, ne elim uti miljenje nijednog oveka, ja elim samo iriti znanje, ja samo izm, pa i vama sam, dina gospodo, lanovi Akademije, samo podneo izvetaj.