Homeopatija Za Svakoga - Info

8/14/2019 Homeopatija Za Svakoga - Info

1/23


2/23

Romana eki

HOMEOPATIJA

ZA SVAKOGA

Potpuni prirunik za prvu pomoi akutne bolesti

Karlovac 2009


3/23

Preporuka Hrvatske udruge homeopata

Ovu knjigu od srca preporuujemo svima koji su zainteresirani za cjelovitu samopomo ho

meopatijom i drugim prirodnim metodama lijeenja navedenim u njoj. Ona sadri pravo bogatstvo in ormacija o mnogim tegobama. Osim toga, opisuje velik broj homeopatskih pripravakza njihovo tretiranje ime osigurava veliku tonost pri lijeenju. Koristit e ne samo poetnicimnego i svima koji se ve bave homeopatijom.

U svakom sluaju, ovo je jedinstveno i iznimno vrijedno djelo koje bi svaka obitelj trebala imti pri ruci. Vjerujemo da ete uz ovu knjigu pomoi sebi i svojim najdraima u mnogim situacma. Ukoliko je vaa bolest ozbiljnog karaktera ili se u kratkom roku stanje ne pobolja, svakakonzultirajte pro esionalnog homeopata odnosno lijenika.

Ivan imetin, homeopat

Predsjednik Hrvatske udruge homeopata


4/23

SadrajPreporuka Hrvatske udruge homeopata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Z a h v a l a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Znate li...? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Kako koristiti ovaj prirunik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

OPENITO O HOMEOPATIJI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

OSNOVE HOMEOPATIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .to je homeopatija? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Nastanak homeopatije i glavna naela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Slino se slinim lijei . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Minimalna doza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Primjena jednog lijeka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Cjelovitost i individualnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .ivotna energija ili vitalna sila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Smjerovi izljeenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

irenje homeopatije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Homeopatija danas . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Razni smjerovi u homeopatiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Konstitucijski tretman . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Homeopatija i kronine bolesti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

HOMEOPATSKI LIJEKOVI REMEDIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Nain proizvodnje remedija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Kako nastaje nova remedija? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Sigurnost remedija i popratne pojave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Oblik remedija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

uvanje, trajanje i rukovanje remedijama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

SAMOPOMO. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

TO MOETE LIJEITI SAMI? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Razlike izmeu akutnih i kroninih bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Kada potraiti strunu pomo? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Sastavljanje kune ljekarne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .


5/23

ODREIVANJE TERAPIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Uzimanje sluaja prikupljanje podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Analiza sluaja i odreivanje remedije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Koritenje repertorija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Potencija i doziranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Uzimanje remedija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Tumaenje reakcija nakon uzimanja remedije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Primjeri sluajeva ozljeda i akutnih bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

RAZNE TEGOBE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

OZLJEDE, NEZGODE I PRVA POMO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .ok . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Modrice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Krvarenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Ozljede miia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Ogrebotine, porezotine i rane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Ubodne rane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Ugrizi i ubodi insekata, pauka, korpiona i meduza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Zmijski ugrizi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .ivotinjski i ljudski ugrizi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Ozljede glave i vrata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Ozljede lea i bolovi u leima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Ozljede i naprezanja oiju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Ozljede prstiju, dlanova i stopala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Ozljede zglobova, tetiva i ligamenata (istegnua, uganua, iaenja) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8Frakture (napuknue ili lom kosti) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Trnje i druga strana tijela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Opekline . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Toplotni udar i sunanica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Toplinska iscrpljenost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Hipotermija (pothlaenost) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Ozebline . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .D e h i d r a c i j a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .N e s v j e s t i c a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Oteenja zbog ponavljajuih pokreta i sindrom karpalnog tunela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10


6/23

POVIENA TEMPERATURA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .K o n v u l z i j e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

I N F E K T I V N E B O L E S T I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Prehlada i kaalj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .K r u p . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .G r i p a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Grlobolja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Uhobolja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Upala sinusa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .L a r in g i t i s i p ro mu k lo s t . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Epiglotitis (upala hrskavice grkljana) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Bronhitis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

B r o n h i o l i t i s . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Upala plua . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

ALERGIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Kone alergije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Koprivnjaa (urtikarija) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Kontaktni dermatitis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Atopijski dermatitis (neurodermitis, ekcem) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Alergije dinog sustava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Peludna hunjavica (alergijski rinitis) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Akutni napadi astme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Ana laktiki ok. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

TEGOBE S OIMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Konjunktivitis (upala sluznice oiju) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Jemenac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

PROBLEMI S USTIMA I ZUBIMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Upala sluznice usta (stomatitis kandidijaza, a te, glositis) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Zubobolja i upala zubnog mesa (gingivitis) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

PROBAVNE SMETNJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Munina i povraanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Proljev i kolika (grevi u trbuhu). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Zatvor (opstipacija, konstipacija) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Upala crvuljka (apendicitis) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .


7/23

Kila (hernija) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

TEGOBE MOKRANOG SUSTAVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Upala mokranog mjehura (cistitis) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Upala mokrane cijevi (uretritis) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

TEGOBE REPRODUKTIVNOG SUSTAVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Tegobe kod ena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Men s t ru a ln i b o lo v i i P MS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Vaginalne in ekcije i upale (vaginitis) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Tegobe kod mukaraca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Upala prostate (prostatitis) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

KONE BOLESTI I TEGOBE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

A p s c e s i i p r i t e v i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Impetigo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Bradavice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Herpes simplex (groznica) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Herpes zoster (pojasasti osip, pasac) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Tinea (dermato toza, gljivine in ekcije) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Oiljci i priraslice (adhezije) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

DJEJE ZARAZNE BOLESTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Vodene kozice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Ospice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Rubeola (crljenac). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zaunjaci (mumps, parotitis) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Hripavac (pertusis) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .arlah (skarlatina) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Trodnevna groznica. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

TEGOBE KOD DOJENADI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Tjemenica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Pelenski osip . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Dojenake kolike (grevi u trbuhu) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Nicanje zuba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Povraanje majinog mlijeka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Zaepljeni suzni kanali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .


8/23

TEGOBE KOD DJECE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .M o k r e n j e u k r e v e t . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .G l i s t e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Ui . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

TEGOBE NA PUTOVANJU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Bolest putovanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Visinska bolest . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Problemi kod putovanja avionom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Strah od letenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Jet lag bolest prekooceanskih putnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Uhobolja za vrijeme putovanja avionom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Sprjeavanje zaraznih bolesti homeopatijom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

R A Z N O . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .G l a v o b o l j a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Nesanica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Trema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

TRUDNOA, POROD I POSLIJEPOROAJNE TEGOBE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Trudnoa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

J u t a r n j a m u n i n a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Predleea posteljica (placenta previa) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Okretanje bebe u optimalan poloaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Bolovi u trbuhu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Porod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Noenje preko termina poticanje trudova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Zastoj poroda i bolovi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Zaostala posteljica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Krvarenje za vrijeme ili nakon poroda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Poslijeporoajno razdoblje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Rane od poroda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .P o s l i j ep o ro a jn i b o lo v i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Reguliranje koliine mlijeka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Upala dojki (mastitis) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Ispucane i bolne bradavice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .


9/23

OPERACIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Prije i poslije operacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Strah od operacija i drugih lijenikih intervencija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .P o s l i j eo p era t iv n e t eg o b e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

ok . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Krvarenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Nadutost trbuha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Zastoj (retencija) mokrae . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .In cirane rane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Proljev i povraanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Speci ne operacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

MATERIA MEDICA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

ZA ONE KOJI ELE ZNATI VIE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

DODATNE TERAPIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Schsslerove (tkivne) soli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Cvjetne esencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

NEKE MEDICINSKE KONTROVERZE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Antibiotici upotreba i zloupotreba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

iva i srebrne amalgamske plombe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Fluorid lijek ili otrov? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

ZNANSTVENA ISTRAIVANJA... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ....o homeopatskim remedijama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ....o ivotnoj energiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ....o djelotvornosti homeopatije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

PRIMJERI HOMEOPATSKOG KONSTITUCIJSKOG LIJEENJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Korisne informacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Kako odabrati homeopata? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Gdje nabaviti homeopatske remedije? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Homeopatske udruge i obrazovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Udruga korisnika homeopatije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Popis remedija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .


10/23

15

Znate li...?

da je po broju korisnika homeopatija druga vrsta medicine na svijetu (odmah iza kineske medicine)

da britanska kraljevska obitelj koristi i promovira homeopatiju jo od 1865. godine te pod svojiokriljem ima kraljevsku homeopatsku bolnicu u Londonu

da se homeopatija koristi u svim europskim zemljama

da u Indiji postoji oko 120 homeopatskih akulteta, radi preko 180.000 homeopata, a vlada nancijskpodrava preko 270 homeopatskih bolnica i 9000 ambulanti

da 50% licenciranih lijenika i terapeuta u Njemakoj redovno propisuje homeopatske pripravke

da u Brazilu postoji oko 12.000 homeopata, 200 homeopatskih veterinara, 100 homeopatskih zubra, 1300 homeopatskih ljekarnika i 6 tvornica homeopatskih lijekova

da je Ameriki institut za homeopatiju osnovan prije Amerikog medicinskog udruenja (AmericInstitute o Homeopathy 1844., American Medical Association 1847.)

da je najmanje 11 amerikih predsjednika (Lincoln, Tyler, Hayes, Gar eld, Arthur, Harrison, McKiCoolidge, Harding, Hoover i Clinton), kao i dva britanska premijera (Benjamin Disraeli i Tony koristilo homeopatiju ili sponzoriralo donoenje zakona za dozvolu prakticiranja homeopatije

da su mnogi svjetski poznati glazbenici koristili i koriste homeopatiju, npr. Beethoven, SchumanChopin, Cher, Tina Turner, Paul McCartney, George Harrison, Annie Lennox, Bob Weir, Paul RoAxl Rose, Moby, Dizzy Gillespie

da su mnogi poznati glumci koristili i koriste homeopatiju, npr. Marlene Dietrich, John Wayne, Catrine Zeta-Jones, Jane Seymour, Priscilla & Lisa Marie Presley, Jenni er Aniston, Jade Jagger, OrlBloom

da je Majka Tereza koristila homeopatiju i otvorila prvu dobrotvornu homeopatsku ambulantu zsiromane u Calcutti 1950. godine


11/23

16 Homeopatija za svakoga

PredgovorHomeopat a moe potpuno zadovoljiti terapeutske potrebe naeg doba, bolje negoedan drugi sustav ili nain l eenja.

Dr. Charles Menninger,psihijatar, osniva poznate Menninger klinike

Homeopatija se koristi u svim europskim zemljama i u veini zemalja svijeta. Prema izvjetaju Europ-skog vijea1, ona je jedna od etiri najbolje utemeljenih CAM2 terapija u Europi. U Hrvatskoj je jo uvijek u povojima, iako postaje sve popularnija. Jedan od razloga njezine sve vee upotrebe je nekodljivosthomeopatskih lijekova, jo zvanih pripravci ili remedije. Naime, homeopatske remedije su netoksine ibez bojazni ih mogu koristiti svi, ukljuujui i trudnice i bebe.

Homeopatija je metoda lijeenja ije osnove svatko moe nauiti. Kada spoznate njene mogunostii otkrijete kako je moete koristiti, postat ete manje ovisni o drugima i aktivno preuzeti odgovornost zasvoje i zdravlje svoje djece. U novije vrijeme esta pojava in ektivnih bolesti kod djece povlai za sobomuestalo koritenje antibiotika to moe uzrokovati razvoj otpornih mikroba i slabljenje imuniteta, a timei jo vie bolesti. To je kao zaarani krug. Moete izabrati izai iz njega, a homeopatija vam u tome moepomoi.

Ponukana pozitivnim iskustvima vezanim uz koritenje homeopatije i s velikom eljom da pomognemto veem broju ljudi, odluila sam napisati knjigu koja e sadravati sve in ormacije potrebne za lijeenjeonih tegoba koje se esto mogu tretirati kod kue. Za razliku od homeopatskih prirunika koji se okusirajuna jednostavnost odnosno navode mali broj remedija za svaku tegobu i samo osnovne podatke o svakojod remedija, cilj mi je bio kreirati cjeloviti vodi koji e dati puno vie in ormacija i pomoi svakome tkoeli nauiti propisivati onako kako to ine pro esionalni homeopati. Rezultat je ovaj sveobuhvatan i iscrpanprirunik za samopomo koji je namijenjen svima kako potpunim poetnicima, tako i homeopatima istudentima homeopatije. Pomou njega moete nauiti odnosno proiriti svoje znanje o koritenju home-opatije kod ozljeda i akutnih bolesti.

Tegobe i situacije u kojima homeopatske remedije mogu biti od pomoi su mnogobrojne. ak i znanjeo samo jednoj remediji vam moe biti od velike pomoi u svakodnevnom ivotu. Jedan od najboljih pri-mjera je poznati homeopatski lijek Arnica. Arnicauzeta nakon ozljeda te prije i poslije operacija ili porodasprjeava krvarenja i nastanak krvnih ugruaka, smanjuje mogunost komplikacija (npr. in ekcija), ublaa-va bolove i ubrzava oporavak. Kod ozljeda glave Arnicamoe ukloniti bolove, povratiti svijest i izgubljenopamenje te izlijeiti potres mozga. Arnicase redovno koristi u homeopatskim kao i u mnogim konvencio-nalnim bolnicama u svijetu, iako ne i u naim.

Openito govorei, remedijama moete uvelike ubrzati oporavak nakon ozljeda te sprijeiti razvoj kom-plikacija i kroninih tegoba kao posljedica ozljeda. Akutne bolesti (npr. gripe, in ekcije uha, upale sinusa,

1 Europsko vijee (1999) Europski pristup ne-konvencionalnim medicinama. Rezolucija 1206. (A European approach to non-con-ventional medicines, Resolution 1206)

2 CAM komplementarna i alternativna medicina (Complementary and alternative medicine).


12/23

17

grlobolje) ete esto moi potpuno sprijeiti ako uzmete odgovarajui pripravak na vrijeme, a ako je boleve uzela maha moi ete ubrzati oporavak i sprijeiti razvoj ozbiljnijih tegoba. Uinak dobro odabrane medije se kod akutnih bolesti i ozljeda obino primjeuje vrlo brzo, ponekad ak i odmah nakon uzimanj

Osim kod pruanja prve pomoi i tretiranja akutnih bolesti, homeopatijom se uspjeno lijee i mnogkronine bolesti i ponavljajue tegobe. Za njihov tretman potrebno je potpunije znanje i iskustvo, pa jnajbolje obratiti se pro esionalnom homeopatu.

Iako remedije nisu tetne, nepravilno koritenje ponekad moe potaknuti prejake reakcije i zato je vrvano da se koriste pravilno. Ako ste poetnik, obavezno slijedite upute navedene u knjizi ili savjet vahomeopata. Ne zaboravite da samostalno lijeenje ne moe biti zamjena za pro esionalnu njegu koja jponekad neophodna. Zbog toga su za svaku tegobu navedene situacije i simptomi kod kojih obaveznotreba potraiti strunu pomo.

Osim homeopatskih remedija u priruniku su navedene i ope in ormacije o svakoj pojedinoj tegobi tsavjeti o lijeenju biljem, eterinim uljima, osnove kune njege i sl. U dijelu Za one koji ele znati vienalazese tekstovi koji e vam pruiti vie in ormacija ne samo o homeopatiji, ve i o drugim zanimljivim temam

Upotrebom ovog prirunika moete pomoi sebi i drugima i tako se sami uvjeriti ne postoji mnogdragocjenijih i ljepih stvari u ivotu od uspjenog izljeenja sebe ili drugih! elim vam puno uspjeha u ritenju ove njene, ali mone metode lijeenja!


13/23


Kako koristiti ovaj prirunik Zbog svoje iroke namjene prirunik je obiman i detaljan. Kod veine tegoba je naveden relativno velik

broj remedija (a ne samo nekoliko najvanijih) kako bi prirunik zadovoljio i zahtjeve homeopata. Poetnicise ne moraju zamarati s itanjem opisa svih remedija, nego se koncentrirati na prvih nekoliko, jer su (osimako je drugaije navedeno) one poredane po vanosti glavne remedije su opisane prve . Isto tako, utekstu Savjeti i tretman(prije same liste remedija) istaknuto je koje se remedije najee uspjeno koriste uodreenim situacijama. To moe biti od velike pomoi, pogotovo ako se ini kako nijedna opisana remedija ne odgovara simptomima bolesnika ili vie njih odgovara podjednako. Zbog lakeg snalaenja, u nekimpoglavljima o tegobama remedije su poredane po drugaijim kriterijima npr: po abecednom redu zbogvelikog broja remedija (vidi Zubobolja i upala zubnog mesa), prema stadiju razvoja bolesti (vidiPrehlada i kaalj ), prema stupnju jaine tegobe (vidiOpekline).

Opisi remedija u poglavljima o tegobama su prilino detaljni jer je esto potrebno vie in ormacija za

to kvalitetnije propisivanje. Radi lakeg snalaenja,najvaniji su simptomi tiskani podebljanim slovima .Njima dajte prednost kod odabira lijeka. Na nekim mjestima su u zagradi navedene i druge vane remedijeza spomenuti simptom.

Za poetnike je neophodno da prije samostalnog koritenja homeopatskih remedija najprije proi-taju dio Sam p m koji govori o nainu propisivanja i doziranja remedija.

Kako je ovo prirunik, a ne knjiga koja se ita od korica do korica, vane in ormacije se ponavljaju navie mjesta. Prirunik se sastoji od pet dijelova:

Prvi dio: OPENITO O HOMEOPATIJI

Sadri in ormacije o tome kako je homeopatija nastala, naela na kojima se temelji, to su homeopat-ske remedije te poneto o tome koliko i gdje se koristi. Preporuuje se da proitate ovaj dio zbog boljegrazumijevanja homeopatije openito.

Drugi dio: SAMOPOMO

Kako biste to bolje mogli pomoi sebi i svojim blinjima homeopatskim tretmanom, vrlo je vano daproitate i prouite ovaj dio. Tu ete nai podatke o tome to moete lijeiti sami, kako odabrati odgovara- juu remediju, potenciju i dozu, nainu uzimanja remedija te kako prilagoditi daljnji tretman. Razumijeva-nje ovog dijela knjige e osigurati da vae koritenje remedija bude to djelotvornije i sigurnije.


14/23

19

Trei dio: RAZNE TEGOBE

Trei dio sadri mnoge tegobe koje moete sami tretirati, poevi od ozljeda i nezgoda, preko in ektinih bolesti i drugih akutnih tegoba, pa do problema tijekom trudnoe, poroda i poslije poroda. Tu je i ds in ormacijama o nainu na koji moete sebi i drugima pomoi prije i nakon kirurkih zahvata. Veina p

glavlja o tegobama sadri ope in ormacije o tegobi, zatim slijedi dio sa savjetima i tretmanom koji, osihomeopatskih remedija sadri i druge preporuke (npr. koritenje ajeva, eterinih ulja) te ope mjere. S jedi preporuka o potenciji i doziranju odabrane remedije te popis onih najee indiciranih. Navedene sremedije koje pokrivaju otprilike 60-95% sluajeva. Na kraju su istaknuti simptomi koji ukazuju na potrza strunom pomoi.

etvrti dio: MATERIA MEDICA

Materia medicasadri listu najee spominjanih remedija u knjizi zajedno s njihovim simptomimakarakteristikama. Taj dio moete koristiti kad elite vie in ormacija kod odabira remedije ili jednostavelite nauiti vie o nekoj od njih. Svaka remedija ima kljune simptome (u tekstu tiskani debljim slovimnavedeni pod Kljuni simptomi) koji su prisutni kod pacijenata u veini sluajeva i na osnovu kojih lamoete doi do odgovarajueg lijeka.

Peti dio: ZA ONE KOJI ELE ZNATI VIE

Peti dio sadri lanke s in ormacijama o znanstvenim istraivanjima vezanim uz homeopatiju, kaolanke o drugim vrstama terapija i kontroverznim temama.

VANA NAPOMENA

U priruniku su za mnoge tegobe preporuene odreene biljke i eterina ulja. Prije njihove upotrebobavezno se in ormirajte kroz strune knjige ili obratite pro esionalcu u odreenoj vrsti terapije. Ovo osobito vano za koritenje kod djece, trudnica i dojilja, alerginih osoba, osoba koje uzimaju konvencinalne lijekove te tekih kroninih bolesnika.


15/23

Razne tegobe

Pojava homeopat e natjerala je l enike staroga kova da preispitaju racionalnu prirodu svog poziva i neto naue iz toga. Moete biti iskreno zahvalni to jehomeopat a preivjela pokuaje konvencionalnih l enika da je unite.

Mark Twain

OZLJEDE, NEZGODE I PRVA POMOOzljede i nezgode su esta pojava, a pravodoban i kvalitetan tretman ozlijeene osobe esto moe

sprijeiti ili barem umanjiti ozbiljne posljedice. Remedije mogu pomoi kod oka nakon ozljeda, kod zacje-ljivanja ozlijeenog dijela te sprijeiti nastajanje komplikacija i kroninih tegoba koje se mogu javiti nakonozljeda. Mogu se koristiti same ili u kombinaciji s konvencionalnim tretmanom.Za svaku ozljedu koja nijeblaga obavezno treba posjetiti lijenika.

Preporuuje se imati kod kue dobru knjigu o pruanju prve pomoi koju treba prouiti s vremena navrijeme, klasini pribor za prvu pomo kao i homeopatski set s osnovnim remedijama (vidiSastavljanjekune ljekarneu poglavljuto moete lijeiti sami? ).

k U medicini se ok de nira kao ozbiljno stanje pri kojem su vane unkcije tijela ugroene zbog nedo-

voljnog dotoka krvi u vitalne organe (npr. kod gubitka tjelesnih tekuina ili naglog pada tlaka). ok moebiti posljedica ozljeda, in ekcija, jakih alergijskih reakcija (ana laktiki ok), poremeaja rada ivanog su-stava ili srca te drugih bolesti. U pravilu, svaka vea ozljeda je praena veim ili manjim okom, jer reakcijivanog sustava na stres utjee na krvotok. U ovoj knjizi rije ok se takoer koristi za emocionalnu reakci- ju nakon ozljeda, loih vijesti ili drugih stresnih situacija.

Simptomi oka su slabost, hladna i blijeda koa, brz i slab puls, plitko neravnomjerno disanje, smanje-

na panja te zbunjenost ili nesvjestica. Moe se javiti osjeaj ei, hladnoe, munine i katkad povraanje.Osoba u stanju oka je gotovo uvijek pri svijesti, ali je nezainteresirana ili nesvjesna svog stanja i zbivanjaoko sebe. Obino ne zapomae i ne zahtijeva pomo. esto odsutno gleda u daljinu i apatina je. U poet-nom stadiju oka moe biti nemirna, uzbuena ili agresivna.

Uz lijeenje ozljede vrlo je vano lijeiti i ok kad god je prisutan. Ako osoba jako krvari, ima velike opkline ili je zadobila ozljedu glave, tretiranje oka je prioritetno.


16/23

Razne tegobe 61

SAVJETI I TRETMAN

Kod blaih i srednje jakih ozljeda ozlijeenom odmah dajte Arnicu.

U sluaju teke ozljede ili velikog oka, prvo poduzmite sve neophodne mjere za spaavanje (provje-rite medicinski prirunik za prvu pomo) kao to su provjera disanja i pulsa, postavljanje ozlijeene osou vodoravan poloaj licem prema gore i lagano podignutim nogama (ne savijajte joj noge podloga isponogu bi trebala biti visoka 20 do 30 centimetara). Ako je osoba u nesvijesti, polegnite je na bok. Postli i najmanja vjerojatnost da je ozlijeena kraljenica, nemojte osobu pomicati. Otpustite tijesnu odjeObavite ostale neophodne mjere prema potrebi (zaustavite krvarenje, pokrijte ranu, imobilizirajte ozlijene dijelove tijela i sl.).Pozovite hitnu pomo ili osigurajte ozlijeenom to udobniji i to bri prijevoz bolnicu. Loa i neudobna vonja pogorava stanje oka. Dok ekate pomo ili se vozite do bolnice, dajinidiciranu remediju. Kod ozljeda je to obino Arnica.

Za homeopatsko lijeenje kroninih posljedica oka i posttraumatskog sindroma, obratite se homeopatu.

Potencija i doziranjeDati odabranu remediju u potenciji 30C (ili 200C kod jakog oka), s razmakom od deset minuta do dva s(zavisno od intenziteta simptoma), smanjiti uestalost davanja kad doe do poboljanja. Ako osobi nijbolje ni nakon 4 doze, prestati davati remediju i odabrati drugu ili se obratiti homeopatu.

ArniCA: glavna remedija zaok nakon bilo kakve ozljede, nezgode, poroaja ili operacije (npr. nakonprometne nezgode, pada s visine ili niz stepenice),nakon primljenih loih vijesti, svjedoenja tuoj nez-godi i sl. Imajte na umu da ono to se odrasloj osobi ne ini traumatino, djetetu moe biti vrlo okantnoZa Arnicastanje je karakteristino da osobakae da joj je dobro iako je oito da nije. Mogu biti zbunjeni nesuvislo priati.Ne vole da im se bilo tko pribliava ili ih dodiruje,pogotovo po ozlijeenom dijelu.

AConituM: za ok nakon ozljeda, operacija i poroaja, primanja loih vijesti ili svjedoenja tuoj nezgoili smrti.ok je praen strahom, panikom i tjeskobom. Vrlo sunemirni, uplaeni i mogu se bojati da eumrijeti. To je ujedno i glavna razlika izmeu Arnicei Aconituma, jer osobe u Arnicastanju misle da im jedobro i jo nisu svjesne to im se dogodilo. Aconitumje ponekad potreban nakon davanja Arnice, jer Arnicapomogne osobi da postane svjesna to se dogaa, a tada se moe prestraiti.

reSCue reMedy: ovo nije homeopatska remedija nego kombinacija Bachovih kapi (vidiCvjetne esencijeu Za one koji ele znati vie). Odline su zabilo kakav ok, prestraenost ili nervozu. Kod oka ih uzmite svakih pet minuta u poetku, a zatim tri-etiri puta na dan nekoliko dana, sve dok se ne osjeate bolje. Jedndoza su etiri kapi u lici vode ili direktno u usta (zadrite ih pod jezikom desetak sekundi prije gutan

Takoer se moe nekoliko kapi staviti na zapea ili ozlijeeni dio.ignAtiA: odlina za stanje u kojem suok i alost prisutni zajedno. Koristi sekod emocionalnog oka,npr. nakon naglog gubitka voljene osobe (bez obzira je li u pitanju smrt ili prekid veze), prijatelja, imoviposla i sl. Pomoi e djeci nakon gubitka kunog ljubimca ili preseljenja u drugu kolu. Dobra je i kod raaranja, primjerice nakon nancijskog gubitka ( Aur ) ili neispunjenog obeanog napredovanja na poslu ilsportu. Uobiajeni simptomi su:uzdisanje kojeg osoba esto nije svjesna, promjene raspoloenja, nemirnezainteresiranost, slaba koncentracija, alost, a ponekad histerija ili depresija. Dati 30C za blagu tugu200C za intenzivnu te ponoviti prema potrebi.


17/23


oPiuM: za ok nakon ozljede ili nakon to su se neeg jako prestraili. Osjetila su im otupljena, ne osje-aju bol niti doivljavaju stvari oko sebe kao inae. Oi su im staklene, pogled tup i uglavnom se nemiu puno. Osjeaju se slabo, utrnulo i mogu se tresti. Lice im je crveno i upalo, s moguom plavkastomnijansom. Mogu imati problema sa spavanjem, dobiti konvulzije, pasti u komu ili ak razviti dijabetes. Dje-ca koja su upravo doivjela ok ne mogu mokriti. (Opiumje dobar i za alkoholni ok, ali ne za osobe koje

redovito piju, nego za izdvojeni sluaj konzumiranja prekomjerne koliine alkohola.) Ako seOpiumini in-diciran, ali ne djeluje, uzmite u obzirCamphoru.

gelSeMiuM: za ok nakon loih vijesti, iznenaenja ili nakon to su se neeg jako prestraili. Simptomi sudrhtanje, paraliza i blokirani govor. Tijelo im je teko i slabo, a loije im je od zikog napora. Bezvoljni sui ravnoduni.

CArbo vegetAbiliS: za ok nakon ozljeda i operacija, praen velikom slabou mogu se sruiti ilionesvijestiti. Imaju pojaanu potrebu za zrakom i bolje im je kad im zrak pue u lice. U teim sluajevimane reagiraju uope ili su u stanju kolapsa (u takvim sluajevimaCarb-v je stanje u kojem postoji mogu-nost da osoba umre od oka (Stront-c ). Tijelo im je hladno kao i dah i znoj, lice blijedo ili plavo-zeleno. Za

Carb-v se kae da die iz mrtvih, jer je sposoban pomoi kod ovakvih ozbiljnih akutnih situacija.CAMPhorA: za ok nakon ozljeda, operacija ili toplotnog udara, praen velikim umorom. Povrina tijela je hladna, lice je plavo ili blijedo, a usne plave ili sive.Iako im je tijelo na dodir hladno ne ele biti po-kriveni i bacaju pokrivae sa sebe. Ruke i noge su im takoer hladne te mogu drhtati ako pokuaju ustati.Jedna od najboljih remedija za perinatalnu as ksiju (nedovoljna opskrbljenost tkiva i organa novoroen-eta kisikom).

hyPeriCuM: za ok zbog bolinakon ozljede dijela tijela bogatog zavrecima ivaca (usne, ui, prsti, akei stopala),kraljenice ili trtice. Hypericume pomoi ublaiti bol i ok i pospjeiti zacjeljivanje rane (kada seza ok nakon ozljede dajeHypericumnije potrebno davati Arnicu).

lACheSiS: za ok nakon ozljeda s osjeajem guenja i stiskanjem ili boli u grudima. Ne podnose odjeuu predjelu vrata. Hvataju zrak brzim udisajima, a uz to mogu uzdisati. Koa im je plava ili ljubiasta, elohladno, mogu imati vrtoglavicu, tupost i privremenu sljepou.

PhoSPhoriCuM ACiduM: emocionalni ok zbog loih vijesti, nostalgije, tuge, alosti ili nesretne ljubavi(Ign).Depresivni su i osjeaju se prazno ili ne osjeaju nita.

verAtruM AlbuM : za ok nakon ozljeda i operacija. Glavne karakteristike suobilan hladan znoj (po-gotovo na elu), povraanje i proljev. Jako su edni i ozljeda je obino vrlo bolna. Mogu biti delirini iliprestraeni. Nervozni su i slabi, sa smrtno blijedim licem.

StrontiuM CArboniCuM: za poslijeoperativni ok te umor i ok nakon ozljeda. Javljaju se simptomipoput paralitine slabosti, trnaca u ekstremitetima i kolapsa (Carb-v). Ovo je najbolja remedija za ok na-kon velikih operacija u trbunoj upljini. Za razliku odCarb-v, osobama kojima je potreban Stront-c je loijekad im zrak pue u lice.

ChinA: za ok zbog gubitka tjelesnih tekuina putem proljeva, povraanja ili krvarenja.

MorPhinuM ACetiCuM: za ok nakon strujnog udara, udara groma ili prestravljenosti.


18/23


!

otkrivaju. Lim ne lijezde u vratu mogu biti bolne i nateene (Hep, Sil ).edni su. Umorni su i sporo odgova-raju na pitanja. Mogu biti razdraljivi i impulzivni.

lyCoPodiuM: remedija za bilo koju azu uhobolje ako boli samodesno uho , ako desno boli jae od lije-vog ili u poetku boli desno, a onda bol prijee i na lijevo (Lachi Phosobrnuto). Ne podnose dodir pokri-vaa. Dijete je obino razdraljivo, nezadovoljno, nesigurno i voli zapovijedati.

SulPhur: ui jako svrbe, a zatim ponu boljeti ako ih pokuaju eati. ee je zahvaeno lijevo uho.Iscjedak je prljavog izgleda i neugodnog, ponekad kiselog mirisa. Mogu imati gorue bolove i osjeaj pri-sutnosti vode u uhu. Obino je dobar za vruu i neurednu djecu.

CAlCAreA SulPhuriCA: pomoi e zacjeljivanju puknutog bubnjia . Sekret je ut i gust, esto s grudi-cama i malo krvi. Sluh moe biti oteen.

KAliuM MuriAtiCuM: odlina remedija kod gubitka sluha (za vrijeme ili nakon upale uha)uzrokova-nog zaepljenjem Eustahijeve cijevi gustim, bijelim i rastezljivim ili gnojnim sekretom. Pri vakanju i guta-nju mogu imati pucketanje u uima.

PlAntAgo: za uhobolju zbog zubobolje (Cham) i ostale neuralgine bolove uha.

POTRAITE STRUNU POMOOdmah:

Ako je uhobolja popraena jakim umorom i slabou, gubitkom panje, jakom glavoboljom ili uko-enim vratom

Isti dan: Ako je uhobolja jaka i praena vruicom ili iscjetkom iz uha Ako je podruje mastoidne kosti (iza uha) crveno ili bolno na dodir Ako doe do nagle nagluhosti bez obzira je li prisutna bol Ako dijete mlae od godinu dana ima uhobolju (ako vue ili trlja svoje ui) Ako bolovi, vruica ili razdraljivost ne prou nakon dva dana

Uskoro: Ako blaga bol ili oskudni iscjedak iz uha traju vie od tjedan dana Ako je sluh oslabljen vie od dva tjedna

upa a s sa

Sinusi su simetrino smjeteni otvori u kostima lubanje u podruju gornjeg dijela lica. Skupno se na-zivaju paranazalni sinusi, a dijele se na rontalne sinuse (iznad oiju u podruju obrva), maksilarne sinuse


19/23

Razne tegobe 147

(ispod oiju unutar svake jagodine kosti), etmoidne sinuse (iza korijena nosa i izmeu oiju) i s enoidsinuse (iza etmoidnih, dublje u glavi).

Sinusitis ili upala sinusa je upala i oticanje sluznice kojom su obloeni sinusi. Uzrok akutne upale mbiti nahlaenje, alergije ili in ekcija bakterijama, virusima i ponekad gljivicama. Mogu ga izazvati i ratraume kao to su operacije, prometne nezgode ili druge ozljede te upala zuba.

Simptomi akutnog sinusitisa su zaepljen nos, pojaano izluivanje uglavnom uto-zelenog gnojosjeaj pritiska, teine i boli u podruju zahvaenih sinusa. Tjelesna temperatura moe biti poviena, a glvobolja je uobiajena. Intenzitet glavobolje esto ovisi o poloaju glave. Simptomi i mjesto boli varirovisno o tome koji je od sinusa upaljen. Bol se ponekad iri iz predjela sinusa u druge dijelove pa se mo javiti u uhu, vratu, gornjoj vilici ili zubima. Ostali simptomi su: gubitak njuha, oticanje zahvaenih dijesuzenje te umor i iscrpljenost. Glas je nazalan kod zaepljenog nosa (prianje kroz nos). Mogue komkacije sinusitisa su upala uha, bronhitis i upala plua.

Kronini sinusitis traje nekoliko tjedana ili vie i moe se razviti kao posljedica ponavljanih akutnih ula sinusa. est je kod djece i osoba koje boluju od alergija koje se mani estiraju simptomima dinih putev(astma, peludna hunjavica i sl.). Lokalni imbenici mogu biti devijacija nosnog septuma, nosni polipi, ormiteti nosa i nosnih kostiju, upala zuba gornje eljusti i dr.

SAVJETI I TRETMAN

Koristite ovlaiva zraka na vlanom zraku se sluz i gnoj razrijede, pa se lake cijede van iz sinusa. ljanje tople krpe na lice esto moe pomoi ublaavanju boli. Pijte dovoljno tekuine. Izbjegavajte alergeako su oni uzrok upale. Uzimajte dosta vitamina A (kojeg ima u crvenkastom vou i povru) i C. Izbjegavljutu hranu i alkohol, puenje, zadimljene prostorije, smog i zagaenu okolinu. Takoer izbjegavajte hrankoja potie poveanu proizvodnju i zgunjavanje sluzi mlijeko i mlijene proizvode, banane i peni

proizvode. Ako dva dana jedete samo svjee voe to e pomoi tijelu da izbaci toksine. Topli napici s limnom smanjuju proizvodnju sluzi, kao i luk, enjak, a osobito hren koji odlino proiava sinuse (za utrebu vidiSavjeti i tretmanu Prehlada i kaalj ). Pijte sok od zelenog lisnatog povra i enjaka, jednu licu puta na dan. Vlaenje zraka, redovito ispuhivanje nosa i inhaliranje mogu puno pomoi. Inhalirajte se erinim uljima eukaliptus, menta i bor su dobri za zaepljenost sinusa, lavanda i timijan (majina duica)bolove, a ajevac protiv in ekcija. Na prvi znak bolesti ponite koristiti propolis ili echinaceu tinkturu, abolje ih je uzimati preventivno za jaanje imuniteta (vidiSavjeti i tretmanu Prehlada i kaalj ).

Homeopatske remedije mogu biti vrlo djelotvorne kod akutnog sinusitisa. Glavne su:Kalium bichromicum, Pulsatilla, Hepar sulphurisi Silicea. Ako je sinusitis uzrokovan alergijom za vie detalja pogledajPeludna hunjavicau poglavlju Alergije, a ako su prisutni prehlada ili kaalj pogledajtePrehlada i kaalj .

Ne zaboravite da je dobar imunitet presudan u borbi protiv in ekcija, pa se zato osobama s kroninim ponavljajuim problemima sinusa preporuuje homeopatski konstitucijski tretman.

Potencija i doziranjeKod intenzivnih bolova dati tri doze 30C potencije u razmaku od 15 minuta. Ako to ne pomogne, prominiti remediju. Ako pomogne, ponoviti kad se bol vrati. Kod manje intenzivnih bolova dati dozu 6C, 1230C tri do est puta na dan, zavisno od jaine simptoma. Ako nije bolje nakon 6 doza, promijeniti remedili konzultirati homeopata.


20/23


KAliuM biChroMiCuM: jedna od najboljih remedija za akutni sinusitis, pogotovo kad jesekret iz nosavrlo gust i rastezljiv (Hydr ) i uto-zelen. Moe curiti postnazalno u grlo, skupljati se tijekom noi u grlu tega je zbog gustoe ujutro teko iskaljati. Moe potpuno zablokirati nos pa ga je nemogue ispuhati. Bo-lovi su u elu (esto lokalizirani u jednu toku), ispod oiju ili u korijenu nosa. Vrlo su jaki i mogu uzrokovazamuen vid.Toplina i pritisak bolnog mjesta pomau ublaavanju boli. Na svjeem zraku nos curi vie

to ublaava glavobolju. Loije im je na hladnom, od svjetla, buke, hodanja, saginjanja prema naprijed, uju-tro i nou.Kalium bichromicumje odlian za drenau sekreta iz sinusa openito (Sil ).

PulSAtillA: odlina zasinusitis s puno utih gustih izluevina , pogotovo ujutro nakon ustajanja. Sekretne nagriza kou i sluznice.Loije im je u toplom i zatvorenom prostoru, a bolje od lagane etnje na svje-em zraku . Kad su u toplom, nos je zaepljen i bol u sinusima jaa, dok na otvorenom nos pone curiti i bol je slabija. Bol je jaa i kad lee, kad se sagnu, nakon jela i naveer. Bolje im je ako vrsto sveu glavu krpomNisu edni.Promjenjivog su raspoloenja, ali uglavnom plaljivi, mazni i vole puno panje i dodira.

hePAr SulPhuriS: bol u sinusima je jaa i od najmanjeg daka hladnog zraka , a koa lica i glave je vrloosjetljiva na dodir. ak je i eljanje bolno. Obino je bol lokalizirana u korijenu nosa i jaa je ujutro. Odlia

za sinusitis koji se razvio kod prehlade . Izluevina iz nosa je uta ili zelena i neugodnog mirisa. Glavobolja je jaa ujutro, od tresenja glavom, kretanja, vonje automobilom, saginjanja, micanja oiju i noenja kapena glavi, a slabija od vrstog pritiska ili stegnutog zavoja oko glave. Lim ne lijezde u vratu mogu biti otee-ne i osjetljive.Zimogrozni su i razdraljivi.

SiliCeA:odlina za sve vrste sinusitisa, a osobito kod maksilarnog.Bolovi su otri ili pulsirajui. Ublaava- ju ih pritisak i toplina, paglavu vrsto i toplo zamotaju ili zabiju u jastuk.Bolovi su esto samo na jednojstrani , obino desnoj, npr. kraj oka ili nosa.Bol je jaa od hladnoe i vlage, kretanja, saginjanja, psihikognaprezanja, buke i prianja.Siliceaje odlina za drenau sekreta iz sinusa openito (Kali-bi ).

SPigeliA: otri bolovi na lijevoj strani . Za sinusitisnakon izlaganja hladnom vremenu . Bol je jaa na

toplom i od saginjanja , a ublaavaju je hladni oblozi, pranje hladnom vodom ili leanje s glavom na uzdig-nutom poloaju.

MerCuriuS: za sinusitiss gnojnim iscjetkom iz nosa . Sekret je rijedak , obino uto-zelen,ima neugo-dan miris i nagriza kou ispod nosa. Moe biti krvav.Dah iz usta i znoj su takoer neugodnog mirisa .Imaju puno sline i puno se znoje, pogotovo nou. Ponekad imaju osjeaj kao da im je glava stisnuta ukripcu s lijeve i desne strane. Obino je zahvaen desni rontalni sinus. Nos i vlasite su osjetljivi na dodiredni su. Bolovi su jai i od hladnoe i od vruine, odgovara im umjerena temperatura . Takoer su jaipo noi, na otvorenom, od spavanja te nakon jela i pia.

ArSeniCuM: pulsirajui igorui bolovi u sinusima.Bolje im je kad lee u zamraenoj sobi s glavom po-dignutom na jastuke i toplim oblogom na bolnom dijelu.

Bolovi su jai kod kretanja, od svjetla i buke.Vrlo su zimogrozni. Vodenasti iscjedak iz nosa nagriza nosnice i kou ispod nosa. Nos je zaepljen. Zubimogu biti bolni i initi se dugi (Merc ).Tjeskobni su, prestraeni i nemirni, pogotovo poslije ponoi. Zbogstraha ili tjeskobe ne vole biti sami.

bellAdonnA: sinusitis praen navalom krvi u glavu, crvenim i vruim licem i pulsirajuim bolovima u elu ili oko oiju. Temperatura moe biti visoka. Obino je desna strana jae zahvaena. Loije im je oddodira, saginjanja, leanja, kretanja i micanja oiju, a bolje od polaganog vrstog pritiska, sjedenja ili nagi-njanja prema nazad. Bolovi mogu naglo dolaziti i prolaziti. Mogu imati vrtoglavicu kod saginjanja.


21/23

Razne tegobe 149

!

hydrAStiS: obilan gusti, ljepljivi, rastezljivi uti ili bijelisekret iz sinusa . Moe biti proaran krvlju. estse cijedi postnazalno u grlo . Obilan vodenasti iscjedak iz nosa kad su vani na svjeem zraku. Sekreti nagzaju kou. Ujutro je nos zaepljen. Prisutna jepulsirajua bol i osjeaj punoe u rontalnim sinusima . Jezik je obloen utom naslagom. Zbog bolesti su iscrpljeni.

lyCoPodiuM: upala rontalnih sinusa (obino desna strana) s trgajuom glavoboljom koja je jaa naveer. Blaa je ili nestane kad nos procuri, a jaa kad se zaepi. Po noi je nos zaepljen pa diu na usta. esekret iz sinusa curi u grlo (Kali-bi, Hydr ). Iscjedak iz nosa je obino gust, ut ili siv i nagriza kou. Kasnijod sekreta u nosu naprave kraste i epovi. Razdraljivi su, puno kritiziraju i vole zapovijedati.

lACheSiS: upala maksilarnih sinusa na lijevoj strani ili pone na lijevoj pa prijee na desnu.Bolovi su blaiili nestanu kad nos procuri, a jai kad se zaepi i ujutro kod buenja. Ne podnose toplinu . Priljivi suaktivni.

Ostale vane remedije:nux voMiCA inAtriuM MuriAtiCuM (vidiPrehlada i kaalj ).

POTRAITE STRUNU POMOIsti dan:

Kod intenzivnih simptoma jakih bolova, visoke temperature ili ako je sekret iz nosa vrloneugodnog mirisa

Uskoro: Kod kroninih problema sa sinusima, npr. bolova, zaepljenosti nosa, disanja na usta iliponavljajuih upala

la s p m k s

Laringitis je upala glasnica i grkljana, a glavni simptom je promuklost. Laringitis je rijetko kad ozbbolest i obino traje manje od sedam dana. Osim promuklosti, uobiajni simptomi laringitisa su grloboljpoviena tjelesna temperatura, suhi kaalj, kakljanje u grlu i oteano gutanje. Najei uzrok je virusin ekcija. Promuklost se moe nastaviti tjedan dana ili due nakon to je in ekcija prola.

Osim laringitisom, promuklost moe biti uzrokovana i prekomjernim koritenjem glasa, udisanjem

tanata (npr. puenjem), kroninom upalom sinusa, refuksom kiseline iz eluca, tuberkulozom, tumorimapolipima.

Ako laringitis potraje, to moe biti znak da je dolo do ozbiljnije in ekcije. Ponekad je laringitis sasimptom tonzilitisa ili bronhitisa. Laringitis moe biti osobito opasan kod djece zbog malog promjera gkljana, pa kod njih ve i mala oteklina sluznice moe dovesti do zatvaranja lumena i guenja. Ako je kdjece do 3 godine starosti prisutan kaalj koji je praen potekoama u disanju, najvjerojatnije se radi krupu (vidiKrup). Akutni epiglotitis takoer moe izgledati kao laringitis (vidiEpiglotitis).


22/23

Materia medica 311

Arnica montanaArnika, branka, moravka gorska, vuji zub, zlatenica

Arnicaje prva remedija koju treba dati nakon bilo kakvih ozljeda, prometnih nezgoda, operacija i

poroda . Ubrzat e zacjeljivanje, zaustaviti krvarenje, smanjiti otekline, izlijeiti podljeve, sprijeiti stvargnoja i uvelike ubrzati oporavak. Odlina je iza ok kad ozlijeeni ne eli da mu se prilazi ili ga se dodirute tvrdi da je dobro, a oito je da nije. Tada mogu biti zbunjeni, zaboraviti to se dogodilo ili se kod prianne mogu dobro izraziti. Posebno je dobra nakon ozljeda glave moe povratiti izgubljeno pamenje i iz jeiti potres mozga. ak i ako je dolo do gubitka svijesti, povratit e svijest bre od mor ja, a bez tetnpopratnih pojava. Arnicaje djelotvorna i kod negativnih posljedica nekih ozljeda i operacija, bez obzikoliko je vremena od tada prolo.

Odlina je i u prvoj aziuganua i iaenja zglobova te lomova kosti . Ako se uzme prije i poslijevae-nja ili popravljanja zuba , sprijeit e prekomjerno krvarenje i nastanak podljeva u zubnom mesu. Dobra i za bolove kod navikavanja na noenje aparata za ispravljanje zuba ili zubnih proteza.

Odlina jekod fzike izmorenosti i za bolove u miiima (zbog pretjeranog naprezanja) nakon du-gotrajnog fzikog rada, hodanja ili sportskih aktivnosti (Bell-p). Pomoi e i kod bolnih miia nakon nprospavane noi.

Treba je dati odmahnakon modanog udara , dok ekate na medicinsku pomo. Pomoi e da se ugruak u mozgu reapsorbira ili krvarenje zaustavi, bez obzira to je od toga bio uzrok udaru (nakon toga preporuuje konstitucijski tretman).

Bolovi karakteristini za Arnicusu nalik bolovima kod modrica ozlijeeno mjesto ili cijelo tijelo kao jenatueno, ranjivo i osjetljivo na dodir (Ham, Hep, Lyc, Rhod, Ruta, Sil ). Mogu se osjeati kao da su pretueni. Zbog toga im je krevet pretvrd, vrte se i nikako se ne mogu dobro namjestiti.

Krema od Arniceje dobra za modrice i umorne miie, a smije se koristiti samo na koi koja nije oteen

Uzroci:ozljede (padovi, iaenja, lomovi kostiju, udarci); operacije; porod; ok; jet lag; modani udar; pdueni ili intenzivni ziki napor; stomatoloki zahvati; noenje zubne proteze.

Kljuni simptomi:modrice i bolovi nakon zikih trauma; ok, ne vole da im se prilazi i da ih se dodiruBolovi su kao da je bolno mjesto natueno.

Tegobe: modrice, krvarenja, otekline i bolovi nakon ozljeda, operacija i poroda; gubitak pamenja nakpada na glavu; nesanica ili none more nakon trauma; ozljede oka; krvarenje zubnog mesa nakon stomatolokog zahvata; mali bolni pritii; hripavac; zubobolja nakon potresa mozga ili stavljanja zubne ispun

posljedice tekog rada ili dugog putovanja avionom.Psihike i emocionalne karakteristike: nakon ozljeda ili trauma se boje kad im drugi prilaze; nisu svjeskad im je loe, a ako su svjesni puno se brinu i ale; gubitak pamenja, zaboravnost, zbunjenost, komabeznae nakon potresa mozga.

Bolje:leanje s glavom na niskom uzglavlju; na otvorenom; hladne kupke; otkrivanje; mijenjanje poloaj

Loije:dodir; micanje; leanje na bolnom dijelu; nakon spavanja; toplina.


23/23

Materia medica 327

Magnesium phosphoricumMagnezijev os at

Poznat kao homeopatski aspirin zbog svoje djelotvornosti kod bolova . Odlian je za glavobolje

zubobolje, uhobolje, greve, kolike, menstrualne i neuralgine bolove te one koji se ire uz ivac. Pome samo u sluajevima kadbolove ublaava toplina, a pogorava hladnoa . Odgovaraju im topli obloztople kupke, termo or, a loije im je od etnje na hladnom zraku, pranja ili plivanja u hladnoj vodi te kad na hladnom i mokrom.Bolove ublaava i vrsti pritisak, a lagani dodir im smeta (Lach). Bolovi su ena desnoj strani . Mogu biti neuralgini, grei, steui, sijevajui, iriti se okolo ili mijenjati mjesto. Nnisu peckajui, gorui i arei. Dolaze i odlaze naglo ili u valovima. Moe biti prisutan osjeaja stezanbolnom dijelu. Bolovi ine osobu nemirnom, ali kretanje pogorava bolove. Osjetljivi su ili tjeskobni teesto ale. Obino im je loije nou.

Dobar jeza greve u miiima zbog ponavljajuih pokreta , npr. kod rada na kompjuteru, sviranja violine ili klavira i sl. (za probleme sa zglobovima zbog ponavljajuih pokreta je odlinaRuta).

Ovu remediju je najbolje dati tako da se 1-2 kuglice potencije 12C ili 30C, odnosno 5 kuglica poten6X, 12X ili 6C zdrobi ili rastopi u toploj vodi i pije malo po malo, prema potrebi.

Uzroci:rast zuba; hladan vjetar; kupanje ili stajanje u hladnoj vodi; ljutnja; potisnuta ljutnja; umni rad.

Kljuni simptomi:bolovi poboljani toplinom i pritiskom, a pogorani hladnoom.

Tegobe: kolika; grevi; uhobolja; glavobolja; zubobolja; menstrualni bolovi.

Psihike i emocionalne karakteristike: ale se na bolove; plau; depresivni i tjeskobni; averzija premumnom radu (itanju, uenju, analiziranju).

Bolje:toplina; vrue kupke; vrst pritisak.

Loije:hladne stvari zrak, voda, propuh; otkrivanje; dodir; nou; kretanje.

Mercurius solubilis (vivus)Mercurius solubilis ivin amonium nitratMercurius vivus iva

Mercurius solubilisiMercurius vivusimaju iste karakteristike i koriste se za iste tegobe.Mercuriusje jednaod esto potrebnih remedija i kod kroninih i akutnih tegoba. Budui da je napravljen od ive,Mercuriupospjeuje detoksikaciju od nje.

Mercuriusje koristan zaupale i in ekcije praene gnojem i ulceracijama (izdubljenim ranama na koi sluznicama). Neki od primjera su: bakterijske in ekcije uha sa zelenim sekretom, in ekcije grla s jakimlovima i gnojnim epiima, gnojne in ekcije oka, apscesi, upala mjehura sa sluzi ili gnojem u mokrai. Vesto su in ekcije praene oteenou odgovarajuih lim nih lijezda , npr. na vratu, preponama ili pod

Homeopatija Za Svakoga - Info

Documents

Transcript of Homeopatija Za Svakoga - Info