90

DRA

MA

Rene Kristan

HAPPY BUS ILI FI LO ZO FI LE TE U NE BO(Mo ral nost)

(Mi ni star za re li gi ju upo zo ra va: Pred sta va je ver ski ten den ci o zna i sa dr ži eks pli cit ne ele men te ma ri jan skog kul ta)

Oso be:

FI LO ZOFKA LU ĐE RI CAABRO NO ŠAOFI CIRPRED U ZET NIK ASI STENTDRU GI FI LO ZOFHA RE KRIŠ NO VACUGLA ĐE NA DA MA PO ZA MAŠ NA DO MA ĆI CAMLA DIĆMAR ŠALDRU GI PUT NI CI

Ne ko li ko me ta ra iz nad po lu mrač nog odra, za su tog pe skom i ka me njem, ko ji pod se ća na ne go sto lju bi ve, van ze malj ske, mo že i lu nar ne, pu sti nje vi si u va zdu hu ogro man sta rin ski au to­bus ko ji za u zi ma naj ve ći deo pro sto ra „iz nad sce ne“, je dva pri met no okre nut pred njim de lom pre ma go re. Zid i klu pe u prav cu pu bli ke uklo nje ne su, a se diš ta su sa mo na su prot noj stra ni. Kroz pro zo re iz nad njih i pra zni nu ši rom otvo re nog ula za u au to bus vi de se pro jek ci je pro la znih pej za ža i do ga đa ja (pri ro da, gra do vi, bur ni isto rij ski do ga đa ji, snim ci po kret nom ka me rom), što nu di ilu zi ju ne pre sta nog pu to va nja kroz pro stor. Ogrom ni toč ko vi sa sjaj nim po klop ci ma sa mi se vr te upra zno. Ne ki put ni ci se de na klu pa ma, dru gi še ta ju po pra znom de lu duž au to bu sa ko ji slu ži kao glav na sce na do ga đa nja. Mla da ka lu đe ri ca, dok sve vre me sti ska svo ju bro ja ni cu, au to mat ski mu mla svo je mo li tvi ce od ko jih tu i ta mo uhva ti mo ne ki deo re či; ni ska i kvr ga va to ro ku ša u cr noj ma ra mi uda ra se po gru di ma i uz muč ne gri ma se gro zni ča vo i uglav nom bez gla sa ur la svo ja spa se nja u va zduh iz nad i gr če vi to lju bi mo li tve nik; ha re kriš no vac po vre me no ot pe va svo je do sad ne, veš tač ki ra do sne, ne pe vlji ve re fre ne i poč ne da uda ra po se diš ti ma; ne­po kret no us prav na, ugla đe na da ma rav na svo ju ode ću, po pra vlja veo, skla nja sit nu pra ši nu s

91

ru ka vi ca, ne za in te re so va no i su per i or no gle da sa put ni ke; do ma ći ca kr pom bri še stva ri ko je joj do đu pod ru ku, uklju ču ju ći i put ni ke; voj nik u ofi cir skoj uni for mi ni žeg či na ko ra ča kao ro bot, tu i ta mo sta ne, me ha nič ki sa lu ti ra; u zad njem de lu vo zi la oso ba, sa kri ve na iza otvo re nih no vi na; dru gi put ni ci...

PR VI PUT NIK: Već ne ko vre me ne ma no vaj li ja.

DRU GI PUT NIK (ne pod noš lji vog ka rak te ra, na mrš ten): Pa, ka žem ja, ce lu več nost niš ta no vo, ni ka kve no ve fa ce, bez na de, baš niš ta i od ovih ne pre sta nih mo li tvi ca i po zi va da se lju bi bli žnji svoj, stvar no mi je lo še. Do sta je! Do sta s tim glu po sti ma. (Poč ne u na pa du be sa da mla ti oko se be.) Do sta mi je to ga! Pro kle to do sta sveg tog če ka nja. Kraj s tim!

Od jed nom, pro tiv svo je vo lje, na pod sed ne i ne vi dlji va si la (npr. pro vi dan ko no pac od naj­lo na) poč ne da ga vu če pre ma iz la zu.

DRU GI PUT NIK (upla še no, u smrt noj opa sno sti): Nee! Nee! Ni sam mi slio ozbilj no, stvar no ne (s ru žnom gri ma som), ov de mi je le po, stvar no, baš pri jat no, sa mo ne mam str plje nja. Po ne kad se mo žda ma lo za ne sem (od vrat no pe ni i ba la vi) živ ci, sa mo živ ci, niš ta dru go... ne ću vi še... stvar no ne ću vi še...

PR VI PUT NIK: Ćao, ma to ri, ta ko si be sneo već sto pu ta... šta ho ćeš sad i Bož je str plje nje ima svo je gra ni ce...

DRU GI PUT NIK: Mo lim... mo o o lim... ne e e ću... vi še e e ee...

Dru gog put ni ka „usi sa“ do iz la za gde str mo gla vo pad ne iz au to bu sa, u po za di ni i is pod vo zi la di vlje za sve tle cr ve ni pla me no vi, is pod odra ču je se stra šan smeh.

Ve ći na pri sut nih za sta ne, ne ki se ćut ke pre kr ste, ka lu đe ri ca na krat ko po vi si ton i br zi nu svo­jih jek te ni ja.

ABRO NO ŠA (po dig ne ru ke u va zduh i za ko ra či): Hva la ti, o Go spo de. I još vi še (s mr žnjom gle da sa put ni ke) po ša lji ih ta mo... gde je di no pri pa da ju.

U pro sto ru za kon duk te ra po zvo ni, u au to bus uđe fi lo zof (iz gle dom i ener gič no­ne u ro tič noj užur ba no sti pod se ća na po zna tog slo ve nač kog te o re ti ča ra), ve o ma za ču đen, tr za ju ći gle da oko se be.

FI LO ZOF: Šta je to? Šta se ov de do ga đa? Ke pa sa? (Bu lji oko lo, ku ca na me tal ne de lo ve, hva ta voć ke, šti pa se za obra ze i ru ke.) Aa aa, zar ni sam... ni sam li... upra vo umro, ni sam li se upra vo ras pao u ne po sto ja nje? Ni sam li se upra vo str mo gla vio u ap so lut no niš ta gde je za pi sa na ta... sla bo za le plje na en tro pi ja struk tu ra mi sle će ma te ri je... ko ju na zi va mo... lič-nost... ili ob ma na ose ća nja mo že da osta ne... i ka da ose ća nja ne ma vi še...

92

Vi so ko iz nad sce ne i dvo ra ne od jed nom se za ču je uz vi še na, le pa, smi re na mu zi ka, sce na po sta ne tam na i bla go ta la sa u ne žnim pre li vi ma pla vih, ze le nih i ru ži ča stih ni jan si, a po tom s vi si ne, sa svih stra na, od jek ne čist de vo jač ki glas, sko ro deč ji u svom za no su i do bro na mer noj ne vi no sti.

GLAS: Dra ga de co! Ja, va ša maj ka, sve vas vo lim. Čak i u teš kim tre nu ci ma ne moj te se pre pu sti ti stra hu! Jer ja vas vo lim i kad ste da le ko od me ne i mog si na. Vo le la bih da od vas na pra vim naj lep ši bu ket cve ća za več nost.

Ko li ko pu ta ste ga, okru že ni ma te ri jal nim do bri ma, iz da li, od bi li i za bo ra vi li? Mo ja dra ga de co, ne moj te se za sle plji va ti ze malj skim do bri ma. Mi sli te na svo ju du šu, jer va žni ja je od te la, oči sti te je.

Na ne be sa ide te u pu noj sve sti, upra vo vi ko ji je sa da ima te. U tre nut ku smr ti sve sni ste raz dva ja nja te la i du še. Te lo ko je iz vi re iz ze mlje, na kon smr ti se ras pa da. Čo vek do bi ja pre-o bli ko va no te lo.

Sve vre me sam bli zu vas, dra ga de co, i po zi vam vas u svoj za gr ljaj da vam po ma žem, a vi me od bi ja te i pre da je te se zlim is ku stvi ma, uz naj ma nje ome ta nje ze malj skih po slo va ve ra vam ne sta ne.

Ka da bi ste zna li ko li ko vas vo lim, od sre će bi ste pla ka li. Ako ne ko sto ji is pred vas i mo li vas za neš to, to mu da te. Me đu tim, ja sto jim pred mno gim sr ci ma, a ta sr ca se ne otva ra ju. Vo le la bih da svi po sta nu mo ja de ca, ali to ne že le.

Ne za bo ra vi te da ste sa mo put ni ci na ovoj ze mlji i da vam ze malj ske stva ri mo gu pru-ži ti sa mo ma lo ra do sti, dok vam je s mo jim si nom po klo njen več ni ži vot. Mo li te se da iz va ših sr ca kre ne po tok lju ba vi za sve lju de, ka ko za one ko ji vas mr ze, ta ko i za one ko ji vas pre zi ru.

U ži vo ti ma već ste svi do ži ve li, is ku si li sve tlost i ta mu. Bog da je sva kom čo ve ku da upo zna do bro i lo še. Po zi vam vas da sve tlost pre no si te svim lju di ma ko ji lu ta ju u ta mi. Po sta ni te mir ta mo gde mi ra ne ma i sve tlost ta mo gde je ta ma.

Ne ki put ni ci pad nu na ko le na, dru gi za ri ju li ce u dla no ve, tre ći od sut no gle da ju pre ma go re, ka lu đe ri ca bri še su ze...

FI LO ZOF (na glo ho da iz me đu lju di, gle da ih s ne ve ri com, po tom poč ne da be sni): Ha ha ha ha! Mi slim... ovo će sa da do bi ti svo je pra vo ime... ovo bi smo mo gli da na zo ve mo sa mo ha ha ha... Zad nji fi lo zo fov iza zov, ha ha ha... Iza zov da po ve ru je u neš to če ga ne ma... Ali to... To su, u stva ri, sa mo kle ri kal no iz me ša ni opi ja ti... To ni je niš ta dru go ne go sveš te nik ko ji ob ma nju je... nje go ve zam ke i pe tlje... Sveš te nik uvek s na ma... Sveš te nik kad se ro diš... kad plo diš... kad uži vaš... kad tr piš... kad umreš... i ka da... te vi še ne ma... (Za ur la na sa put ni ke.) A vi, vi ta ko glu po do zvo lja va te da vas opi ja... otrov za bu da le... ne vi di te... da je sve to za jed no... sa mo jed na pod va la... jed no ve li ko, ap surd no po zo riš te...

Ne ko li ko put ni ka lju ti tih li ca op ko li ga uz pret nje.

FI LO ZOF (i da lje mla ti ru ka ma u ve li kom ža ru): A ina če... da... da... da... sad je imam... to je za pra vo... to je sa mo ne ka kva po sled nja pred smrt na pre va ra sve sti... slič no kao u sno vi ma...

93

ka da mo žeš u je dan je di ni tre nu tak, pre bu đe nja, da kon den zu ješ vi še dnev ne do ga đa je... pot pu na ilu zi ja vre me na... (po dru glji vo po gle da sa put ni ke ko ji ga okru žu ju) i vi... ste sa mo ma nje ili vi še du ho vit men tal ni trik... trik mo je sve sti... ha ha ha ha ha...

PR VI PUT NIK (sr di to pre ma nje mu): Ja ni sam ni kakv trik tvo je sve sti!

FI LO ZOF (ša lji vo ga za dir ku je): Haj de, haj de, ne shva taj to ta ko lič no, ni sam ja kriv što te je mo ja sa vest od jed nom ta ko... iz vu kla iz svog še ši ra.

PR VI PUT NIK (po be sni ni je ne pra vil no, ali mi se ne svi đa, ne mam ni ka kav ar gu ment pro tiv, zgra bi ga za oko vrat nik i po dig ne is pred se be): Ti... ti... si trik... ti si sa svim obi čan... ot pad mo je sve sti!

FI LO ZOF (uvre đen, ma lo upla šen): S... s ta kvim ar gu men ti ma... se ne po be đu je... u mi sao-nim... du e li ma...

PR VI PUT NIK (be sno): Sad za če pi svo ju br blji vu njuš ku... i za pam ti... ti... ti... bo go hul ni trik na še sve sti... da mo žeš da mi sliš, i raz miš ljaš, i me lješ tu ne moć u svo joj gla vi, ko li ko god ho ćeš, ali ni kad vi še... ni kad vi še NA GLA A A AS, je si li raz u meo... a sa da od la zi... (Sna žno ga od gur ne od se be.)

FI LO ZOF (ote tu ra se u stra nu, mr mlja ju ći po pra vi se bi ode ću): Ar gu ment bi cep sa, šta? ar gu men tum ad ba cu li num... na sil ni ci... pri mi tiv ci... to ta li ta ri sti... (Sed ne u pra znu klu pu iza ugla đe ne da me ko ja se s de cent nim raz u me va njem okre ne pre ma nje mu.)

UGLA ĐE NA DA MA (po lu gla sno, re či ob li ku je pre fi nje no): Po ne kad je stvar no ne iz dr ži vo me đu ova kvim pro sta ci ma. No, zna te, mo žda ipak ni je sve ta ko cr no, po gle daj te, ta mo ima mo još jed nog fi lo zo fa, mo žda bi smo mo gli s njim da is kul ti vi še mo ne ku no vu bri li jant nu ide ju, re ci mo ne ko re še nje za naš ne za vid ni po lo žaj...

FI LO ZOF (imi ti ra ju ći nje nu ga lant nost): Vi, bla go rod na go spo đo, vra ti li ste mi (sa stra ne i ti še), upr kos mom ot po ru pre ma bur žo a zi ji, na du. (Uhva ti njen na su mič no po dig nut ko ke­ti ra ju ći dlan, pri ne se ga usna ma, ne veš to joj po lju bi pr ste.) Br zo kre ćem, do zi va me glas bez-broj nih no vih za mi sli... adi eu... (Mah ne joj pr sti ma.)

UGLA ĐE NA DA MA (za do volj no šap ne): Oh, mo žda ma lo grub, ali ipak ka va ljer...

Fi lo zof kaš lju ći kre ne pre ma dru gom fi lo zo fu.

DRU GI FI LO ZOF (po ku ša va da se una pred dis tan ci ra): Iz vi nja vam se, dra gi ko le ga, me đu-tim, zna te, ve ro vat no ni smo baš iz istog ple me na... ja sam haj de ge ro vac...

FI LO ZOF: Mo je sa u češ će... zna či... čast mi je... i ako do zvo li te da na sta vim po pu li stič ki va šem do ma ćem idi o mu... kao ta ko bes kom pro mi san mi sli lac, ne sum njam da ste i u ovoj

94

si tu a ci ji, usred tih sle pi la naj ra zli či ti jih sum nji vih iz vo ra, sa ču va li pot pu no uve re nje da je je di no i sa mo tu – bi ti, to je go la i ski nu ta tu – bi ti vred na na še ne delj ne pa žnje i da je ova ilu zor na žud nja ko joj smo ov de sve do ci, sa mo žud nja za la žnim biv stvo va njem, be ža nje u stvar no niš ta...

DRU GI FI LO ZOF: Na čel no ste u pra vu, sva ka ko, sâm do bro znam da ima neš to tu, a upr kos to me, već sad vas upo zo ra vam na to da su mno gi, na kon vi še me seč nog se de nja na ovoj klu pi, bi li pri si lje ni da pro me ne svoj po gled na to šta za pra vo zna či (po ka zu je na svo ju klu pu i oko li nu) tu – bi ti.

FI LO ZOF (na slo ni se na sto li cu): Mo žda re zig ni ra ni?... Ja ne ću ni kad bi ti... i tvr dim vam, vre me će, u mom slu ča ju, bi ti na mo joj stra ni...

Iz nad kon duk te ro vog se diš ta po no vo po zvo ni, uđe pri stoj no is pe glan pred u zet nik sred njih go di na s ak ten­taš nom u ru ci. U ne mom raz go vo ru pr vi put nik mu, s ne ko li ko po kre ta, ob ja sni gde se na šao; na doš lja ko vo pi ta nje da li na ovom me stu po sto ji i neš to pa ra, ovaj dru gi od mah­ne gla vom i okre ne pra zne dže po ve. Pred u zet nik ne gu bi vre me, br zo se pro še ta go re i do le po au to bu su i ske ni ra, ili bo lje „mar ke tin ški“ od me ra va, put ni ke; sta ne, otvo ri svo ju taš nu. Na slo­bo dan deo zi da, iz me đu ili iz nad pro zo ra (mo že i na šo fer sku ka bi nu), za le pi ne ko li ko di ja gra ma i ta be la; na pra zne pa pi re flo ma ste rom pi še ve li ka slo va, cr ta stre li ce, i da lje se okre će na o ko lo da pro ve ra va i ujed no sam se bi gla sno iz go va ra na pi sa no.

PRED U ZET NIK: De ter mi ni sa ti... tr žiš te... naj per spek tiv ni ja ak tiv nost... po tra žnja... du hov-ne uslu ge... to, to će bi ti to... po nu da du hov nih uslu ga... tra di ci ja... asi stent... efek tan uzor... uvo đe nje kon ver zi je va lu te... kon ver ti bil no dug me... kon so li da ci ja hi je rar hi je i vođ stva...

Od luč no kli ma gla vom, po no vo pa žlji vo gle da sa put ni ke, iza be re asi sten ta, do ve de ga do svo je taš ne, broj nim po kre ti ma da je mu pr ve in struk ci je i upu te, po no vo pi še na pa pi re; po tom se sve ča no us pra vi, me tal nom olov kom gla sno po ku ca na ru ko hvat, gla sno se na kaš lje i obra­ti se pri sut ni ma, od ko jih se ne ko li ci na po la ko i bez in te re so va nja oku pi pred njim.

PRED U ZET NIK: Poš to va ni sa put ni ci i sa put ni ce, ve li ka mi je čast i za do volj stvo što me je pri jat na sud bi na (ne ko li ko put ni ka ne volj no uz dah ne) do ve la nig de dru gde, već baš u va še ce nje no druš tvo... i to zbog ne sum nji vo ko ri snog raz lo ga... mo žda s pra vom i isti ni tom mi-si jom... da kle... da pre đem na stvar... si gur no se sla že te da nam je u ovim kri tič nim, stre snim vre me ni ma vi še ne go ikad po treb na... na pu tu ka to li ko že lje nom sve stra nom spa se nju.... obil na du hov na po moć... po u zda na po moć ne kog ko će du bin skim, struč nim zna njem i ne se bič nim, čo ve ko lju bi vim vođ stvom... zna ti da nas do ve de na vi ši... ni vo spa se nja... da nas pri bli ži istin skim vred no sti ma... ko je će nas od ve sti ta mo gde svi stre mi mo, pra vo na ne bo... do zvo li te da vam u ovom sve ča nom tre nut ku, s ve li kom ra doš ću, sve ča no ob ja vim otva ra nje... (gla sni je, con fu o co) pred u ze ća Spi ri tus d. o. o... ko je će svo jim pro fe si o nal nim uslu ga ma is pu ni ti baš sve va še že lje... i od mah ću vam re ći u po ve re nju... da će vam bi ti na ras po la ga nju vi so ko kva li tet ni grup ni... kao i in di vi du al ni tret ma ni... sve po naj po volj ni jim ce na ma (po dig ne is pi sa nu ta be lu is pred se be), po god nim za sva ki džep...

95

CE NOV NIK USLU GA

1 tret man = 1 kon ver ti bil no dug me

KURS NA LI STA

1 dug me = 50 cm2 ma te ri ja la2 dug me ta = kop ča, šal, ka pa5 dug ma di = pan ta lo ne, suk nja, ci pe le10 dug ma di = sa ko20 dug ma di = ka put

FI LO ZOF (ko ji je gun đao još pre to ga, po vi če): On je pro kle ti ka pi ta li sta! Do le s ka pi ta li-zmom! Do le s pro fi te ri ma! (Pred u zet nik ga di vlje po gle da i lju ti ti sa put ni ci ga uti ša ju.)

PRED U ZET NIK: I sa da do zvo li te još i ina u gu ra cij sku de mon stra ci ju... apli ka ci je na ših iz-u zet nih uslu ga i nji ho vog bla go tvor nog učin ka na va še du še... vi... da, vi, go spo di ne ofi ci ru... bu di te ta ko lju ba zni i pri đi te ov de...

Ofi cir od luč no sta ne is pred nje ga, sa lu ti ra.

PRED U ZET NIK: Pr vo, kao pr vo... vaš, ina če stvar no uzo ran, drn dav po zdrav, za na še... ta ko re ći nad ze malj ske uslo ve ne ka ko je... ne pri me ren... re kao bih... mo žda ma lo pre oš tar... i za to će bi ti po treb no da ga sva ka ko... što je struč ni je mo gu će... pro du ho vi te (uhva ti ga obe ma ru ka ma dok on me ha nič ki sa lu ti ra de snom ru kom), do da ti mu nov, uz vi šen sa dr žaj... ta ko... da, ta ko... po dig ni te i le vu ru ku... spo ji te vr ho ve pr sti ju is pred se be... po tom se za hval-no osvr ni te pre ma go re... i po tom po ni zno pre ma do le... ta ko... od lič no... i sa da po no vi te ne ko li ko pu ta... mo lim...

OFI CIR: Raz u mem! (Odu še vlje no ve žba po od ru, me ha nič ki di žu ći obe ru ke is pred če la u tro u gao, od seč no kli ma ju ći go re­do le.)

PRED U ZET NIK (si ja u svom pr vom uspe hu): Sjaj no, na dam se da vam je ova, na iz gled, ma la de mon stra ci ja pre do či la... sa mo srž na ših uslu ga... ko ja je sva ka ko mak si mal no po ve-ća nje va ših mo guć no sti za od la zak ta mo, ku da že li te... u Je li sej... u ne bo... u bla žen stvo i več no za do volj stvo...

Asi stent odu še vlje no plje snu i za njim, sko ro s istim ža rom, i osta li put ni ci. Asi stent po tom s im pro vi zo va nom stre li com na kra ju te le skop skog, de mon stra cij skog šta pi ća sta ne me đu lju de i po ku ša da od pri sut nih pri do bi je ko rist.

PRED U ZET NIK: Ah, da, na rav no, još to... sko ro da za bo ra vim,... s ob zi rom na vi so ke po-čet ne troš ko ve na ša kor po ra ci ja ra ču na na... va šu do bro volj nu po drš ku... i to u na šoj no voj

96

va lu ti – kon ver ti bil nim dug ma di ma... mo ra te da raz u me te... da se za pra vo ra di o za jed nič kom pro jek tu... za do bro svih nas...

Ofi cir ha la plji vo ot ki ne dva dug me ta i spu sti ih u grm, ne ko li ci na osta lih ura di li su isto.

PRED U ZET NIK (po bo žno sku pi ru ke i kli ma): Bog će vam pla ti ti, ne sum njaj te u to.

FI LO ZOF (već je du že vre me ku vao svoj bes i na kra ju erup ti ra): Pre va rant... po bo žni de rač... eks plo a ta tor... lju di... lju di... ne ve ruj te mu... odra će vas... opljač ka ti do ko že... ukraš će vam du šu...

PRED U ZET NIK (lju ti to usme ri ka ži prst ka ovo me ko ji ur la i za gr mi): Uhva ti te ga... uhap si te ga... me đu na ma ni je i ni ka da ne će bi ti... me sta za na ru ši va če mi ra i slo ge...

Ofi cir i asi stent ba ce se na fi lo zo fa.

PRED U ZET NIK: Odu zmi te mu lič nu imo vi nu!

Ofi cir i asi stent pri ti snu fi lo zo fa na pod, ski nu mu pan ta lo ne, jak nu i ko šu lju, ta ko da osta ne sa mo u du gim zve zda stim ga ća ma i krat koj ma ji ci s nat pi som Ha sta la vi to ria si em pre, pri ve žu ga ka i šem za se diš te, izu ju mu ci pe le i ča ra pe, a on još gla sno pro te stu je.

FI LO ZOF: Do le s re pre si jom... ži ve la jed na kost... brat stvo... ega li te... li ber te...

PRED U ZET NIK: Uti šaj te anar hi stu, za pu ši te mu tu po bu nje nič ku njuš ku! (Iz ak ten­taš ne još pre to ga iz vu kao je le plji vu tra ku, ba cio je asi sten tu i ofi ci ru ko ji za le pe fi lo zo fu usta.)

PRED U ZET NIK (oči gled no smi ren, glas mu po sta je de li mič no li tur gij ski pe vljiv, ali iz ra zi to ne me lo di čan): Ta ko, sku po put nič ko za jed niš tvo... ra duj mo se... ra duj mo se... pr vo ve li ko is ku še nje je iza nas... hva la za va še do na ci je... (asi stent u me đu vre me nu opet na pad no na pla­ću je do na ci je)... upra vo te sit ne pa žnje su niš ta ma nje ne go... va še ula zni ce za raj... i ne za-bo ra vi te, mo že te da da ru je te u raz li či toj ro bi... (po ka že na kurs nu li stu).

Asi stent ne ki ma od re že ili ras pa ra ce le ko ma de pan ta lo na, ru ka va, suk nji...

PRED U ZET NIK (za do vo ljan ko li či nom sku plje nog): Va ši ne pro cen lji vi da ro vi bi će sa da bri žno re gi stro va ni i upo tre blje ni u na šim za jed nič kim pro jek ti ma...

Na kon krat kog ob jaš nje na ski ne ofi ci ru ka pu, po ce pa ve ze ni am blem, do ma ći cu pi ta ge sto­vi ma da li zna da ši je i po vu če se s ple nom u šo fer sku ka bi nu i za tvo ri je bri žno za so bom.

Pred u zet nik iza đe iz ka bi ne u no voj, ve li čan stve noj ode ći, ogr nut ve li kom odo rom, sa ši ve­nom od de lo va vi še ha lji na, na ra me ni ma ga kra se do dat no de ko ri sa ni am ble mi, a na gla vi ofi cir ska ka pa ko joj je na ši ven dvo del ni špi ca sti do da tak ko ji pod se ća na epi skop sku ka pu; u ru ka ma dr ži im pro vi zo va ni pa sto ral ni štap – me tlu, na či jem je vr hu pri le pljen za vr še tak u ob li ku

97

pu ža od pa pi ra i se lo tej pa. Do ma ći ca i asi stent, na nje gov de spot ski na go veš taj, raz vi ju i na ru ko hva te is pod pla fo na pred ka bi nom obe se ob ru bljen ko mad ma te ri ja la na ko jem su na ši ve­ni ve li ki, ra zno boj ni dug mi ći i kop če ko je sa sta vlja ju reč BOG. Pred u zet nik se te a tral no i sve ča no po klo ni is pred bo žan skog nat pi sa, po tom se okre ne pre ma osta li ma, ra ši ri ru ke i buč no za pe va.

PRED U ZET NIK: Za jed no sla vi mo bož je ime i nje go vu sve moć.

ABRO NO ŠA (za kre ke će): Bo gu več na sla va.

PRED U ZET NIK ( još uvek u du hu li tur gi je): Dra gi sa put ni ci na pu tu ka več no sti... na da-naš nji ve li ki dan... tru di će mo se da is pu ni mo sve... u naj va žni jem za dat ku na ših ži vo ta... u pra vil nom i bo go lju bi vom iz go va ra nju mol bi i mo li tvi... bra će i se stre... za jed no klek ni mo... po gle daj mo u se be... is tra ži mo du bi ne svo je unu traš njo sti... i iz nje... iz vu ci mo ono... što nam je naj dra go ce ni je... i to po nu di mo Go spo du... ovaj po kret... (ru ka ma za vr ti po svom tru pu, spo ji dla no ve za mo li tvu i po dig ne ih is pred se be, isto vre me no poč ne kri šom po želj no da gle da mla du ka lu đe ri cu ko ja se, kao do bro raz ra đen au to mat mo li ne da le ko od nje ga)... bio je pa ten ti ran po seb no od stra ne... na šeg je di no spa se nog pred u ze ća Spi ri tus... ga ran ci ja je za naš sko raš nji od la zak na ne bo... znak je ne se bič nog da va nja... ko je nas spa ja i oslo ba-đa... po na vljaj mo ovaj po kret... ve žbaj mo i po na vlja mo ga... dok mi sli mo sa mo či ste, po kaj-nič ke mi sli... (bo go hul no s pri kri ve nom straš ću bu lji pre ma ka lu đe ri ci) da ruj mo se be... i sve što ima mo...

Osta li put ni ci na raz li či to us peš ne na či ne imi ti ra ju nje go ve ob red ne ma gič ne po kre te.

PRED U ZET NIK (ho da me đu nji ma, po pra vlja im po lo ža je ru ku, gla ve, usme ra va im po kre te i na kra ju sta ne kod ka lu đe ri ce): Vi, go spo đi ce, vi ste istin ski ta le nat... ta le nat ko ji se ret ko sre će... ali po ku šaj te s vi še emo ci ja... (uda ri se po le voj stra ni grud nog ko ša) po gle daj te u svo je sr ce... (klek ne po red nje) i pro bu di te ga... odav de... (po ka že) odav de... (i do dir ne joj gru di) mo ra sve da ki pi... ta la sa... (sam se za pa li)... pe nja ti se ka vr hu... ta ko... ta ko, da, da... va ša teh ni ka već sa da je sjaj na... a do sa mog vr hun ca... po treb no vam je još ne ko li ko is prav ki... (u nje mu vid no ra ste po žu da) go spo đi ce, baš va ma... sa da ću po sve ti ti svo ju pr vu in di vi du-al nu... du hov nu kon sul ta ci ju... sa mo stal ni tret man u svom pri vat nom ka bi ne tu...

Po ka že pre ma šo fer skoj ka bi ni i po dig ne je za ru ku. Ona ga po ma lo zbu nje no, ali po-sluš no pra ti. Na kon ne ko li ko ko ra ka poč nu da ga hva ta ju gr če vi, is pu sti ka lu đe ri cu i sru ši se na pod, ne po zna ta si la po vu če ga pre ma iz la zu.

PRED U ZET NIK (u afek tu vik ne dig nu tih ru ku): Go spod me već zo ve se bi... sa da vi di te... ka ko br zo do bi ju na gra du... nje go ve ver ne slu ge... ne bo se otva ra oni ma ko ji i ii...

Str mo gla vi se pre ma do le, na po za di ni i is pod vo zi la za si ja ju pla me no vi, is pod odra za ču je se stra šan smeh. Za pa nje ni put ni ci (mno gi s ise če nim pan ta lo na ma, ru ka vi ma, sa sa mo jed nom ci pe lom ili bez ci pe la u ne ve ri ci jur ca ju ta mo­am o, asi sten ta, ko ji još uvek tr či za njim s puš kom,

98

ne ki be sno od gur nu od se be. Ugla đe na da ma tru di se da oslo bo di fi lo zo fa ko ji je sve vre me is­puš tao pri gu še ne gla so ve i be sno se ba ca kao na se diš tu. Na kra ju, slo bod nom ru kom ski ne tra ku s usta i ek sta tič no za ur la.

FI LO ZOF: Slo bo da! Slo bo da! (Kao bez gla ve tr či na o ko lo i gr li sa put ni ke.) Spa se ni smo... spa se ni od la ži... od pre va ra... prav da po be đu je... to... to ni je niš ta dru go ne go... moj pr vi neo spor ni do kaz za po sto ja nje... (do ne kle sum nji ča vo, po tom po bed nič ki) prav de... Bo ga... (po dig ne ru ke) upra vo smo ne sum nji vo vi de li... prav du... Bož ju prav du... ka ko ne po gre ši vo de lu je... ka žnja va... na gra đu je... hva la ti... hva la... (po tom se sa gne i uhva ti se za če lo)... a ja sam sve do sad bio sâm... lu tao sam... u ve li koj ob ma ni... mi sli mi je za ma gli la... gor dost... gor dost plit kog zna nja...

U tom tre nut ku i nje ga ne po zna ta si la gur ne na pod; dok se di, dr ži se za gla vu, dok ga po­la ko no si pre ma iz la zu.

FI LO ZOF (očaj no): Ne u va tru, ma to ri... za pra vo mla di... da... več no mla di... mlad kao fi jat luks... pr ve sve tlo sti... ne u va tru... ne e ee... znaš... imam ose tlji vu ko žu... čak ni na sun ce ne smem bez kre me... na u čio si me... sa da znam... sa da znam, da... u svo jim za blu da ma... u tra-že nju la žnih isti na... za lu tao sam... ob ma nji vao dru ge... (po tom čak slo mlje no is pred iz la za) sa da mi je iskre no žao... ia ko, kao što vi di mo, ka sno... do go di se tvo ja vo lja...

Poš to je sti gao do iz la za, te lo mu od ne su pre ma go re, pre ma pla fo nu odra što pra ti sve tlu­ca nje „zve zda ste“ be le i pla ve sve tlo sti i „an đe o ska pe sma“ (oda bra na po li fo na re ne san sna ili sred njo ve kov na mu zi ka).

Za bu na me đu put ni ci ma do stig ne naj vi ši ni vo. Abro no ša poč ne tu po da uda ra u pod kri vim no ga ma i da cvi li.

ABRO NO ŠA: To ni je fer! Ni je fe e er! Ta ko vi še ne ide ee! (Vi če i mah ni to uda ra po va zdu hu iz nad se be.) Ho ćeš li sa da da pri miš sva kog ate i stu, sva kog an ti hri sta ko ji se uda ri po gla vi zbog svo jih svi nja ri ja? Po zva ćeš i onog ubi cu (po ka že i pri đe oso bi sa kri ve noj iza ča so pi sa ko ja od mah poč ne da se tre se), ono ču do viš te ta mo iza, ko je bih za da vi la vla sti tim ru ka ma. Ne ee, ne će bi ti ta ko, za jed no će mo ih ulo vi ti i po sla ti ta mo gde pri pa da ju... sa mo uzmi... uzmi me kod se be... (pad ne na pod i poč ne da kli zi pre ma iz la zu) ahhh... ko nač no usli še na... hva la ti... za jed no će mo jed nom za u vek da po či sti mo ovo le glo.... ha ha ha ha hah... uniš ti ti sve te ne hriš ćan ske šte to či ne.... ha ha ha ha ha ha ha... (Smeh se pre tvo ri u krik, poš to se str mo­gla vi do le, u po za di ni i is pod au to bu sa si ja ju pla me no vi, is pod odra ču je se stra šan smeh, ne­ko li ko me ta ra iza nje pra ti je asi stent s puš kom ko ji je i na svom po sled njem pu tu vred no no si na o ko lo.)

Mno gi put ni ci po ka zu ju zna ke olak ša nja, dru gi su i da lje za pre paš će ni, po ku ša va ju da ubla že mi nu le do ga đa je, ne ki pri ku plja ju iz gu blje ne ko ma de svo je ode će, po la ko se smi ru ju.

S ula za do ple še u de li rič nom mu zič kom tran su, ti ho mr mlja ju ći i zvi žde ći pop hit, mla dić ko ji iz gle da kao da je sre đen i is fri zi ran za an der gra und rejv.

99

MLA DIĆ (sme je se s uži va njem, ple še, ma še na o ko lo i na mi gu je sa put ni ci ma): Do ja ja, ee ej... ćao, druš tvo... pa vi ste mi ov de pra vi he pi bus... ovo je naj bo lji trip u mom ži vo tu... (na tre­nu tak sta ne is pred ofi ci ra) hej, ma to ri... do bro si se sre dio... to tal no kul... (na mi gu je ka lu đe ri ci ko ja mu mla svo je več ne mo li tvi ce) to tal no fen si ri ba... (sa gne se po red nje, pri slo ni dlan na svo je uho i po ku ša da ra za zna nje ne jek te ni je) ma, slu šaj, ma to ra... ko ji to rep ti iz vo diš ov de... (za ču đe no kli ma gla vom) hm, na svoj na čin si je dan per fek tan džu boks... au to ma ti zo van i to... ali i te bi je po ne kad... po treb no na vi ja nje... u pra vu sam... (Od mak ne joj ru ku iz po lo ža ja za mo li tvu, ka lu đe ri ca se uko či i pre ki ne mo li tvu, a on nje nom ru kom na pra vi ne ko li ko kru žnih po kre ta, kao da je na vi jao me ha ni zam, a po tom joj ru ku opet spo ji s dru gom i ka lu đe ri ca istog tre nut ka opet na sta vlja svo je mu mla nje.)

MLA DIĆ (iro nič no ozbi ljan): Ej, znaš zna nje, ma to ra... vla daš... opa sno... ne ma šta... neš to ću ti ot kri ti... vo lim pro fe si o nal ke... ne mo ram da kri jem, pa... znam da bi se ma lo va ta la... i kre snu la i to, ne... ali iz vi ni, e... (usta ne i ple še) tre nut no sam... baš sad sam ta ko ne ve ro vat-no... pun sa mog se be... još ma lo sa če kaj, aj de... ma lo uspo ri... ho će mo... sa mo još ma lo... sve mi je ta ko kul... naj bo lji trip u mom ži vo tu...

PR VI PUT NIK (sta ne is pred nje ga, le de no): To je bio tvoj zad nji trip... ti glu po stra ši lo... i pre sta ni već jed nom s tim glu po sti ma...

MLA DIĆ (po zdra vi ga): Haj di haj... ma daj, ne gu ši ma to ri... ka ži San di ju nek ti da onaj je dan svoj... ča rob ni miks... od mah ćeš bi ti su per ras po lo žen...

PR VI PUT NIK (be sni): Ti, ba lav če, ti... za bo ra vi na San di je... i na svo je ri be... za one do le si de be lo mr tav...

Mla dić sta ne, sum nji ča vo i s vi še pa žnje po sma tra oko li nu.

PR VI PUT NIK (ne mi lo srd no): I... ho ćeš li ko nač no shva ti ti o če mu se ra di? Upra vo si crkô, deč ko... ne ko ti je oči gled no sme šao pre ve li ku do zu...

Mla dić žmu re ći na glo od ma hu je gla vom, po tom po gle da sa put ni ke, tr či po au to bu su, gle­da kroz pro zo re, oča jan, uhva ti se za gla vu, na pra vi ne ko li ko ko ra ka i po kaj nič ki čuč ne po red ka lu đe ri ce i na slo ni gla vu u na ruč je. Ka lu đe ri ca ustuk ne, po no vo se uko či i za ne mi.

MLA DIĆ ( je ca ju ći): Pa, ne e ee.... ne ee... zaš to... zaš to ja pr vi... ni sam ura dio niš ta straš no... po tre ban sam ben du... i Ti ni sam po tre ban... ma tor ci ma sam po tre ban... oni su me ni po-treb ni... (Za pla če, ka lu đe ri ca mu spu sti dlan na gla vu, ose ćaj no poč ne da ga ma zi po ko si.)

Mla dić na glo usta ne, ob ri še su ze s li ca, unu traš nji ne mir i mla da lač ka ener gi ja još uvek ga ba ca ju va mo­ta mo, olov kom poč ne da uda ra ri tam po me tal nim pa li ca ma, ka lu đe ri ca ga gle­da sa se tom u oči ma.

100

MLA DIĆ: Šta, uopšte, ra di te ov de sve ovo vre me? Iz gle da te kao da se na smrt do sa đu-je te (uda ra bub nje ve i pe vu ši tekst ko ji us put smiš lja). Šta ka da bih ofor mio je dan kul bend... hej, hej, lju di... wa ke up, pro bu di te se... do bro ju tro... mo ra neš to da se ura di ov de... da oni go re bu du ve se li... da vi de da se tru di mo... da ima mo šta da po ka že mo... da ni smo sa mo sen ke za loš bi o skop... haj de mo... ako ne ko neš to zna... za mnom... (Za brun da jed no stav nu me lo di ju i u nju us put uba cu je re či.)

Dok ni sam ov de do šao,stal no sam na žur ke išao,u me ni je bio ve li ki fajti ni sam znao šta je rajt;al’ ni sam mo gao do vek,morô sam po sta ti čo vek,je ba ti se s kre te ni ma,od ra sti pre vre me na,sta ti iza svog ime na...

Dok re pu je, ho da me đu put ni ci ma i pod sti če ih na sa rad nju, ne ki pra te ri tam nji ha njem gla ve, ru ka ma, dok dru gi „uda ra ju ri tam“ sto pa li ma, ple šu ne spret no.

Ni si se naj bolj sna šaokad si u igru ušao,zam ku ni si vi deo –sa svih stra na lu di lona te be se oko mi lo,i spu ta va tvoj op sta nak,gu ra te u su no vrati hi lja du pu ta gi nešali te neš to dig nei po tom vik ne... ne boj se...

...on te vo li...

jea... onaj go re te vo li...

Bes ko nač no te vo li...

I ka že ti... ne boj se...

Bog te vo li... (Sa gne se pre ma ka lu đe ri ci, po ma zi je.)

Ti si mo je bla go...

On te vo li...

101

Do ple še do oso be s otvo re nim no vi na ma, ko ja mu je di na ne po kla nja ni ka kvu pa žnju.

MLA DIĆ: Ćao, te be su te no vi ne pro gu ta le, ili šta... ili ti gu taš njih... Aj de, šta iz i gra vaš ov de...

No vi ne i ru ke ko je ih dr že poč nu gr če vi to da se tre su.

UGLA ĐE NA DA MA (i još ne ko li ci na put ni ka upla še no): Pu sti ga, pu sti ga...

MLA DIĆ (ig no ri še upo zo re nja i pri bli ži mu se još vi še): Svi smo mi ov de već u pra vom fi lin-gu... Ne moj ti sad da nam kva riš igru... (Ru kom uhva ti no vi ne ko je se sve vi še tre su.)

KA LU ĐE RI CA (pa nič no kre ne pre ma nje mu): Osta vi to... ču do viš te...

Mla dić sta ne za ne ko li ko tre nu ta ka na pe to sti...

MLA DIĆ: Haj de da po gle da mo... ka kvo si ti ču do viš te...

Na sil no mu od mak ne no vi ne. Iza njih se u is ce pa noj, za pa lje noj i ras pa loj ad mi ral skoj uni­for mi – de lom sa kri ven sa mo još iza svo jih tam nih na o ča ra – po ja vi „mar šal“.

MAR ŠAL (za kaš lje se, dr ma ga tre ma): Dru ga ri ce i dru go vi... ovaj... baš ne bih že leo... ovaj... da vam sme tam...

MLA DIĆ: Ha ha ha... to si do bro re kao, ma to ri... tu si u pra vu... pre vi še si na pra vio sra nja... i za je bao... ali, če kaj... (od glu mi za ču đe nost) je si li ti sto po sto si gu ran da si ušao u pra vi au to-bus... je si li pro ve rio broj pe ro na... i re gi stra ci ju... i te stva ri...

MAR ŠAL (zbu njen): Pu no vam hva la... na pa žnji... bi lo mi je ve o ma dra go... (A po sle, kao da je tek sa da stvar no re gi stro vao mla di ća i ka lu đe ri cu is pred se be, po tap še ih.) Na rod ko ji ima ta kvu omla di nu... ne mo ra da se pla ši za svo ju bu duć nost... Ćao, mom ci... (Po no vo se sa kri je iza po dig nu tih no vi na.)

MLA DIĆ: Okej, mar ša le, nek ti bu de za sad... a svi osta li... ide mo da lje... (Po no vo poč ne da re pu je, ne ki sa put ni ci, po naj vi še ha re kriš no vac ko ji ga pra ti du gim, sko ro ple snim ko ra ci ma, idu za njim, uda ra ju ri tam...)

Ni kad ne smeš da se sa mo pre daši kad gle daš du bo ko u pro va li juni kad ne smeš ni čeg da se bo jišpa ako si star il’ mladje di no što mo raš uvek da znašje to...

102

da on još uvek te be vo li...

jea, jea... Bog te vo li...

i kad vi še ne mo žeš da usta neš,i kad ni si još na šao vra ta,i kad mi sliš da si mat,

mo žeš bi ti si gu ran...On te vo li...

Jea... Onaj go re te vo li...

To kom zad njih sti ho va, dok ple še u bli zi ni iz la za i pe va, si la ga po vu če na po lje i pre ma go re, pra ti ble sak be le i pla ve sve tlo sti i „pe smu an đe la“. Ka lu đe ri ca ko ja ga je do ne kle uz dr ža no, a ver no pra ti la, okre će se za njim, odu še vlje no mu ma še i ša lje po ljup ce, po tom i ha re kriš nov ca ko ji je pret hod no obri sao o tu ni ku svo je ob red no naš min ka no li ce i još ne ko li ko en tu zi ja stič nih put ni ka...

Ne du go za tim mu zi ku pre ki ne bu ka sna žnih de to na ci ja. Na pro zo ri ma, gde su bi le na sli ka­ne po kra ji ne, sa da se po ja ve rat ni pri zo ri eks plo zi ja, atom skih pe ču ra ka... Put ni ci na gr nu ka pro zo ri ma, šo ki ra ni gle da ju do le...

PR VI PUT NIK: Do le na sta roj ze mlji ci ma lo su za ra ti li... Bog zna šta će osta ti od nje... Sva-ka ko mo že mo da se pri pre mi mo za po pla vu pri doš li ca...

Sce nu u au to bu su pre kri je mrak, vi di mo sa mo pri zo re uniš te nja, pro jek to va ne na pro zo re i si lu e te lju di ko ji, je dan za dru gim, do la ze kroz pred nji ulaz.

Ne be ska mu zi ka... ta la si du gi nih bo ja upe re ni su ka pu bli ci i pre li va ju se po ce lom gle da liš tu, po tom s vi si ne od jek ne čist de vo jač ki glas:

GLAS: Dra ga de co, ne u mor na sam i zo vem vas čak i kad ste da le ko od sr ca. Ose ćam bol zbog sva kog ko ji je za lu tao, ali ja sam maj ka i mo gu da opraš tam i ra du jem se sva kom de-te tu ko je se vra ti me ni.

Pre kli njem vas, ne do zvo li te da mi sr ce pla če kr va ve su ze zbog du ša ko je se gu be.Ja sam va ša maj ka. Za to že lim da vas sve po ve dem ka sa vr še noj sve tlo sti. Že lim da sva-

ko od vas bu de sre ćan već na ze mlji i da mi se pri dru ži na ne bu.Ne ka va ša mo li tva iz sr ca po sta ne raz go vor s Bo gom; i mir će kao ži va re ka po te ći iz

va ših sr ca u ceo svet.De co mo ja, ne za bo ra vi te da vam je ži vot pro la zan kao pro let nji cvet ko ji je da nas pre-

di van, a već su tra ne sta ne.Ta ko la ko do zvo li te da vas za ve du, iz gu bi te se u ma te ri jal nim i ljud skim stva ri ma i za-

bo ra vlja te da je Bog vaš naj ve ći pri ja telj. Po zi vam vas da pro me ni te svo je ži vo te jer ste

103

kre nu li na put be de i uniš te nja. Ne ka sva ka mr žnja i za vist ne sta nu iz va ših ži vo ta i mi sli; sa mo ta ko mo ći će te da pre po zna te ozna ke vre me na.

Bez vas Bog ne mo že da is pu ni ono što že li. Bog je svi ma dao slo bo du i vi ras po la že te njo me. Ne za bo ra vi te, de co, da je slo bo da va ša sla bost.

Bi ti slo bo dan zna či raz dvo ji ti du šu od ze malj skih bri ga. Zna či vo le ti Bo ga i Nje go va de la.Oslo bo di te svo je du še, de co.Mir je dra go ce ni dar ko ji do la zi od Bo ga. Mo li te za nje ga i do bi će te ga. Pri čaj te o mi ru

i no si te ga u svo jim sr ci ma. Ne guj te ga kao ru žu ko joj je po treb na vo da, ne žnost i slo bo da. Bu di te oni ko ji do no se mir dru gi ma.

Že lim da se sva ko od vas za lju bi u več ni ži vot ko ji je va ša bu duć nost ka ko bi ste sve ovo-ze malj ske stva ri ko ri sti li sa mo kao po ma ga lo ko je vas vo di bli že Sve viš njem.

(Sa slo ve nač kog pre ve la Ni na Gu gle ta)