Greening the value chain

Ozelenjavanje vrednosnih lanaca ipodsticanje integrisane saradnje

između аkterа

prof. dr. Suzana Đorđević-Milošević

Razvoj “zelenih” vrednosnih lanaca//ozelenjavanja vrednosnih lanaca

• Optimizacija ekološke održivosti cikličnih sistema i njihovih ekonomskih i društvenih benefita

• Inspirisani prirodnim ekosistemima

Prirodni resursi korišćeni u skladu sa njihovim kapacitetom da pružaju uslugu snabdevanja i

absorbuju ono što je u transformaciji materije formirano, na način da je ono što se pojavi kao otpad jednog organizma postaje hrana za drugi,

tako da se svi lanci vednosti kombinuju u životni ciklus globalne ekonomije

Solarna energija

ToplotaToplota

Toplota

ToplotaToplota

Konzimenti(mesojedi i biljojedi)

Proizvođači (biljke)

Organizmi koji pomažu raspadanje (bakterije, gljive)

Neživa materija(ugljen dioksid, kiseonik,

minerali )

Proizvodnja hrane

Sakupljanje i transport

Prerada hrane

Obnavljanje resursa i

recikliranje otpada

Priprema i konzumiranje

Tržite i kupovina

Prodaja

Elementi prehrambenog

lanca

Komponente ozelenjavanjavrednosnog lanca

• Poboljšanje opšte održivosti celokupnog lanca kroz optimizaciju linkova između učesnika

• Racionalizovanje prirodnih inputa u vrednosni lanac– Uključujući i poboljšanje efikasnosti i obnovljivosti vode,

energije, raznovrsnih materijala, objekata, zemljišta i alata.

• Kontrola materija koje izlaze is sistema, a utiču na životnu sredinu– Fokusirano na upravljanje otpadom i zagađenjem, čistiju i

energetski efikasniju proizvodnju, opštu ekološku efikasnost, praćenje kružnog ciklusa

...sve sa ciljem

i) Obezbeđenja održivog korišćenja prirodnih resursa i povećanje učešća recikliranih resursa u unosu materijala i energije u vrednosni lanac

ii) Maksimalizacija efikasnosti korišćenja materije i energije u svakom koraku procesa

iii) Smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu u svakoj tački ciklusa

– Promocija mogućnosti zelenih tržišta

– Podrška kreiranju povoljnog ambijenta za zelene investicije

– transfer znanja u oblasti zelene ekonomije

– Razvoj zelenog preduzetništva

– “Ozelenjavanje” radnih mesta

- Raznovrsne instrumente kao što su ekološko obeležavanje, formiranje zelenih mreža, uvođenje taksi za životnu sredinu,uvođenje subvencija, promocija normi i standarda...

Ozelenjavanje vrednosnihlanaca uključuje

raznovrsne intervencije na svim nivoima

mikro-mezo, makro …

Uticaj na životnu sredinu - klasičan pristup

UzimanjeMaterije iz prirode

Transport Prerada TransportProdavnice

kupci Transport Odlaganje

Vazduh

Voda Vazduh

Biljke

Vazduh

Voda

Zemljište

Vazduh

Biljke

Vazduh

Voda

Zemljište

Vazduh

Biljke

Vazduh

Voda

Zemljište

Uticaj

Voda

EnergijaUlaz - inputiVoda

Energija

Dizajn(kreiran ili

prepisan od nekog)

Koncept(san ili

realnost)

Otpad Otpad Otpad OtpadProdukti

sagorevanjaProdukti

sagorevanjaProdukti

sagorevanja

Jedi i budi pojeden

ZahtevanNesiguranZamoranOpasanMeso ulovljenih životinja se brzo kvariZahteva konstantno seljenje …

Sakupi, umnoži, uzgoji

• Imitiranje prirodnih procesa• Gajenje životinja i biljaka• Koncentrisane aktivnosti,

sedelački način života• Jačanje veza u društvu• Porast ambicija (različiti pogledi)

Kontroliši, uprosti, standardizuj,

• Promena pogleda• Porast ambicija• Filozofija potrošačkog

društva• Povećanje prduktivnosti• Povećanje proizvodnje• Smanjen diverzitet• Povećan pritisak na prirodu• Nekritično prepisivanje• Izvozna manija

Balkanski specijalitet• Ponižavajući odnos prema

selu• Opsesija uvoznim

proizvodima

Prekomerna ispaša

Hemijsko izagađenje

Zagađenje vode i zemljišta ekskrementima

globalizuj

Vodna i eolska erozija

Iscrpljivanje izvora fosilnih goriva i vode

Smanjenje raznovrsnosti

Depopulacija,Odliv mozgova

Od raznovrsne mreže života

do kulturne i prirodne pustinje

• Resursi / inputi

• Proizvodnja (prirodni procesi)

• Prerada

• Distribucija

• Trošenje

Po

rast pro

fita na te

me

lju

pro

daje

zajed

ničke

bu

du

ćno

sti

• Odlaganje posle korišćenja

Bez reciklaže plaća se puna cena materijala i energije;Resursa je sve manje

Visoka cena rešavanja problema zagađenja

Čovek ništa ne proizvodi, samo sakuplja i transformiše prirodne materijale, kako bi zadovoljio sopstvene potrebe, ugrađujući pri tom u proizvod svoje znanje, rad i vrednost svojih sredstava rada!

Posledica: Zagađena životna sredina

Pretnja: iscrpljivanje prirodnih resursa

Po

rast vred

no

sti, man

ja ce

na ko

štanja in

pu

ta. B

ez troško

va za p

osle

dice

zagađe

nja

• Resursi / inputi

• Proizvodnja (prirodni procesi)

• Prerada

• Distribucija

• Trošenje• Odlaganje posle korišćenja

Maksimalna iskorišćenost obnovljivih resursa, obezbeđena povratna sprega - obnavljanje

Optimizovana u smislu racionalnog korišćenja materije i energije, bez otpada

Maksimalno skraćen transport

Promišljeno i odgovorno, po principu “širim se koliki mi je guber”

Kruženje materije u prirodnim “vrednosnim lancima ” – značaj lokalne

(teritorijalni/regionalni pristup)

• Životni prostor• Izvor mineralnih materija - sunce, vazduh, zemljište, voda • Biljke, fotosinteza• Hrana za preživare• Hrana za predatore• Ekskrementi • Prirodni recipijent – živa bića, sunce, vazduh, zemljšte, voda

Neophodna je lokalizacija – skraćivanje distanci!!!

http://www.yourarticlelibrary.com/difference/difference-between-nutrient-cycles-and-flow-of-energy-explained/11551/

Kruženje hranljivih materija u šumskom ekosistemuSolarna

energija

Kako obezbediti održivo korišćenje prirodnih resursa

1. Poznavanje resursa – činjenice + iskustvo + dobre prakse iz sličnih oblasti

2. Izbor prave ekonomske aktivnosti (da li je uspeh uzgojiti kukuruz na 2000 m)

3. Prilagođavanje tehnologije resursima koji su na raspolaganju

( X primer: viši prinos ili više para u džepu?)

4. introdukcija inovacija ali ne po svaku cenu – moralni aspekti, ekonomija, eko-logika)

5. Kultiviranje ambicija – konzumerizma; ispiranje mozga6. Diverzifikacija ekonomskih aktivnosti da odgovaraju

istovremeno i potrebama i resursima – zašto badem u pustinji?

Koliko razumemo resurse vidi se po rezultatima svega što radimo

• Balkanska ruralna područja su izuzetno raznovrsna

• Najrazvijenije ruralne oblasti su one koje imaju povoljne uslove za razvoj intenzivne konvencionalne poljorpivrede

• Oblasti sa prirodnim ograničenjima za poljoprivredu zaostaju

• Oslanjanje na poljoprivredu očito ne funkcioniše dobro u modernim okvirima

• Da pokušamo da “izvučemo” više iz poljorpivrede ili da dignemo ruke?

• Ili ne razumemo koliko nam lokalni resursi mogu pružiti ili ih nekoristimo kako treba

• Poljoprivreda nije tradicionalno jedini oslonac ruralne ekonomije, ta je izmišljotina novijeg datuma, kako je izgledalo tradicionalno seosko gazdinstvo

...Malo i fleksibilno prilagođeno raspoloživim prirodnim resursima

• Ekonomija malih farmi je obično raznovrsna upravo zato da bi iskoristila sopstvene raznovrsne resurse. Oblikovana je vekovima

• Kao takva je obezbeđivala posao i opstajala, bez obzira što sa moderne tačke gledišta, nije ekonomski opravdana

• Da li je treba unaprediti ili ruralnu ekonomiju treba koncipirati od nule?

• Tradicionalna ruralna eknomija zasniva se na dinamičnim i prirodi adaptiranim ekonomskim aktivnostima. Izloženi spoljnom pritisku mali farmer i njegova zajednica pojačano eksploatiše ili napušta prirodne resurse - rezultat u oba slučaja je degradacija

• Niko ne zna kako male farme opstaju vekovima, od prilike isto onako kako opstaje i religija – ali opstaju, dakle vrede!

• Diverzifikacija olabavljuje pritisak na resurse na koje se oslanja čovekog opstanak i prosperitet

• Diverzifikacija se može odvijati u okviru:– Same farme (poljoprivrede) i van nje– Domaćinstva– Seoske zajednice ....

• Razne metode dodavanja vrednosti smanjuje potrebu za intenzifikacijom eksploatacije resursa, diverzifikacija je jedan od njih.

• Inovacije u primarnoj proizvodnji mogu povećati efikasnost korišćenja resursa, bez potrebe povećanja obima resursa koji s ekoriste

• Rehabilitacija lokalnih farmskih sistema i lokalni h rasa može povećati efikasnost korišćenja resursa u teškim uslovima

• Korišćenje tradicionalnih znanja može pomoći ublažavanju rizika od klimatskih promena

• Rehabilitacija delatnosti bliskih prirodnim sistemima, koji ih u velikoj meri imitiraju, takođe mogu pomoći diverzifikaciji

Diverzifikacija ruralne ekonomijeje ključ za očuvanje resursa

1. Resursi(vrednosti koje je neko spreman da plati)

2. Moguće akcije, ako su dodatne investicije moguće, npr. u znanje

1. Dovoljno resursa na raspolaganju

2. Odgovara ambicijama3. Odgovara potrebama4. Prostor za izbor

održivih opcija

Koja znanja mogu izvrsno pomoći ozelenjavanju vrednosnih lanaca?

Osnažujulokalne zajednice

Karakteristična su za svaku lokalnu

zajednicu

Neka su sveta

Neka izgubljena

Neka su devaluirana

Odgovaraju uslovima

Imaju ulogu u očuvanju biodiverziteta

Deo su svetskog kulturnog nasleđa

Ključni su resurs siromašnih zajednica

Prožimaju moderne prakse i institucijeČvrsto su utemeljena na

određenoj teritoriji

Holistička

Kolektivna

Neka su tajna

Pomažu adaptaciji na lokalnom nivou

Mahom empirijska, neformalna

Prav o na korišćenje običajno regulisano

TRADICIONALNA

Ekonomske aktivnosti koje direktno zavise od prirode, pravi su rudnik ideja za ozelenjavanje VLStare

• pastoralni sistemi• poljoprivreda niskog intenziteta,• lovstvo,• ribarstvo,• sakupljanje divljih plodova•klasično šumarstvo …

Nove

• alternativni, naučni, adrenalinski, obrazovni turizam ...

• šumska medicina• api-terapija ...

Ozelenjavanje šumarskog sektora( diverzifikacija aktivnosti zasnovanih na eksploataciji

trupaca), neinvanzivni način dodavanja vrednosti

Forest Therapy

Multifunkcionalno korišćenje šuma (introdukcija inovativnih aktivnosti: šumska terapija je aktivnost u porastu, naučno je utemeljen način podrške zdravlju i dobrobiti čoveka). Utemeljen je na ekološkom servisu šumskih ekosistema. Bazira se na organizovanom boravku u šumi.

Eterična ulja, propolisa, meda i pčelinjeg voska, aromatične supstance i fitoncidi cvetova, koje se oslobađaju iz košnica dezinfikuju vazduh u prečniku od 200m od košnica, poboljšavaju stanje pacijenta, menjaju njegovo ponašanje, stimulišu apetit, poboljšavaju raspoloženje i podižu radnu sposobnost, podižu radnu sposobnost, podižu imunitet.

https://www.pcela.rs/lecenje_vazduhom_kosnice.htm

“Terapija vazduhom iz pčelinjih košnica“ -dodata vrednost pčelarskoj proizvodnji

http://www.beesource.com/forums/showthread.php?292888-Inhaling-Beehive-Air-Apitherapy

https://www.honeycolony.com/article/benefits-bee-introducing-apitourism/

Komercijalni uzgoj divljači doprinosi resursno efikasnoj, zelenoj ekonomiji koja kreira niz zelenih zanimanja i ima nisku emisiju CO2

prema podacima FAO: 14 vrsta životinja obezbeđuje 90% hrane životinjskog porekla, 30-40 % obezbeđuje 8100 rasa koje danas postoje; njih 90% je u opasnosti da nestane ekstenzivni uzgoj divljači je pametan način korišćenja prirodnih resursa u marginalnim oblastima koje doprinosi zelenoj ekonomiji, mogu da obogate ljudksu ishranu, i pomognu ponovnom uspostavljanju ravnoteže u ekosistemu ekonomski i ekološki održiva opcija, mada etički, pa i politički osetljiva, u konačnom e društveno opravdana.. dodata vrednost: smanjenje rizika od klimatskih promena

Moguće rešenje: povezivanje sa drugim vrednosnim lancima, uspostavljanje

mrciništa za predaore

Mogući rizik:

predatori

Poljoprivredne oblasti visoke prirodne vrednosti u Srbiji

(HNVF)

Homolje

Stara Pl.

Vlasinsko jezeroJužna Srbija

Istočna Srbija

7Trozonski pastroalni sistem sa vertikalnom migracijom

koja prati sezonsku dinamiku produkcije prirodni travnjaka

Karakačanska ovca

Balkanska koza

Govedo rase buša

Pirotska ovcaSvljiška ovca

Karakačanski pasBalanser konflikta čovek-vuk

HNVF je Win-Win bez premca

Tradicionalni ekstenzivni pastoralni

sistemi Vojvodine

Balkanski magarac

Racka ovca iPas pulin

Podolsko govedo

TekunicaCitellus citellus

Orao krstašAquila heliaca

Ekstenzivna ispaša u plavnim i peščanim zonama (marginalna područja Vojvodine)

Mediteranski silvo-pastoralni

sistemi

?

HNV Farmerstvo je oblikovalo većinu atraktivnih predela i zaštićenih prirodnih dobara Balkana

Sjeničko-Pešterska visoravan

Vlasina

Golija Zlatibor

Deliblatska peščara

Zasavica

Stara planina

Ne postoji opravdanje da se na ovim, marginalnim područjima stočarstvo intenzivira

Šar-planina.

Integracija prirodnog i kulturnog nasleđa u zelene vrednosne lance za održivi ruralnI razvoj

(Tradicionalni lokalni proizvodi povezani sa HNV Farmerstvom)

Ovi vrednosni lanci jako zavise od sinergije u lokalnoj zajednici

Smanjivanje pritiska na prirodne resurse kroz regionalno brendiranje, ekološko

obeležavanje i dobro osmišljenu promociju - bolja konkurentnost• Slow Food Arc of taste platforma dizajnirana je da

promoviše prozvode od izuzetnog značaja za očuvanje biodiverziteta,kulturni identitet i ruralne oblasti u celini.

• Posebna pažnja je usmerena na proizvode koji se proizvode u malim serijama/količinama, zanatske ili proizvedene u domaćinstvima, koji ne uživaju ni jedan oblik zaštite, a pripadaju kulturnom nasleđu sveta kao i rase domaćih životinja i sorte gajenog bilja – žitarica, voća, povrća, prerađene proizvode, bezalkoholna i alkoholna pića...

http://www.fondazioneslowfood.com/en/nazioni-arca/serbia-en/

http://www.fondazioneslowfood.com/en/nazioni-arca/croatia-en/

http://www.fondazioneslowfood.com/en/nazioni-arca/bosnia-and-herzegovina-en/

http://www.fondazioneslowfood.com/en/nazioni-arca/montenegro-en/

http://www.fondazioneslowfood.com/en/nazioni-arca/macedonia-en/

http://www.fondazioneslowfood.com/en/nazioni-arca/albania-en/

Tradicionalni neprehrambeni proizvodi HNVFKad vuna na ovci prestane da bude korov...

Prirodni materijali za kojima postoji tražnja, mogu opravdati ekstenzivne proizvodne sisteme iz kojih dolaze, ukoliko se skrate i ojačaju vrednosni lanci, a proizvod pravilno obeleži i promoviše.

Redukovanje negativnihuticaja na životnu sredinu

• Smanjenje zagađenja vazduha, zemljišta i vode– Zamena fosilnih goriva, alternativnim trajnim (sunce ili

geotermalna energija npr.)– Ušteda energije kroz skraćivanje vrednosnih lanaca, skraćivanjem

distanci – Smanjenje zagađivanja od sagorevanja primenom novih

tehnologija i uređaja– Smanjenje korišćenja hemikalija za obezbeđenje trajnosti

proizvoda, skraćivanjem distanci na koje se proizvod transportuje

• Uvođenja ekoloških oblika zaštite useva na organskim, bio-dinamičkim i sličnim principima

• Korišćenje recikliranih materijala u celom vrednosnom lancu• Uvođenje alternativnih obnovljivih izvora energije iz biomase

(sporedni produkti ili otpad, maksimalno izbegavanje konflikta za oranične površine)

https://www.vice.com/rs/article/ovi-baloni-sa-pijacom-vodom-bi-mogli-da-uniste-plasticne-flase-jednom-za-svagda

Nove zelene tehnologije

Foto: Crowdcube / Skipping Rocks LabJedna britanska kompanij

a naravila

je jestive balone

sa vodom,

koji bi trebali

da pomogn

u da se iskorei

upotreb PET boca

i reši problem

otpada https://youtu.be/OtRJazK9MO4

JESTIVI VODENI MEHURIĆI

https://www.youtube.com/watch?v=-J68mz2agIA

…med za hoteleUmesto plastike?

Skraćivanje vrednosnih lanacavećinom se odnosi na lokalizaciju,

lokalizacija podrazumeva i porast lokalne svesti i potrošnje domaćih proizvoda

Razvoj ekonomije bazirane na resursima – integrisanje ponude turizma i poljoprivrede u jedinstvenom turističkom proizvodu, idealno za

raznovrsne ambijente ruralnog Balkana

• Uvođenje receptivnog turizma i usluga u ruralnu ekonomiju omogućava kompletnije korišćenje lokalnih resursa jer omogućava dodavanje vrednosti na primarni i prerađeni proizvod, obezbeđujući plasman ovih roba na lokalnom tržištu, uz manje troškove transporta, kao i virtuelni izvoz

• Turizam i usluge mogu imati koristi od povezivanja sa lokalnom proizvodnjom hrane kroz porast atraktivnosti ponude(primer: ECEAT certifikat), , obogaćivanje ponude, ali i povećanje njene raznovrsnosti, posebno ako vodi računa da prehrambeni lanci koje uključuje kao snabdevačke, budu bazirani na posebnostima lokalnog ili tradicionalnog ili su pak ekološki –organski, biodinamički i sl. ( tematske gastronomske ture, vinske ture, hands on handcrafts ture itd.)

• Ponuda i turizma i proizvodnje hrane zasnovana na jakim partnerstvima i zajedničko osmišljenoj ponudi, mogu umnožiti pozitivne efekte na razvoj ruralne zajednice i očuvanje njihovog prirodnog i kulturnog nasleđa , posebno biodiverziteta.

Lokalnofarmerstvo/Sakupljačka

privreda

PodizanjeJavne svesti

Biodiverzitet

Tradicionalni proizvodi

Ruralniturizam

RazvojRuralnih

zajednica

Izdvajanje sredstava za

investiranje u razne društvene

potrebe

Investicije u zaštitu prirode

i životne sredine u celini

Support through AE measures

Dodavanje vrednosti na

lokalne primarne proizvode

Dodavanje vrednosti na

lokalne prerađevine

Dohodak, takse, porezi

INTEGRISANI VREDNOSNI LANCI>>> TURIZAM& TRADICIONALNI PROIZVODI

novac

proIzvod

Sinergija znanja i partnerstva– multidisciplinarna, lokalna/tradicionalna-moderna, formalna and neformalna

...

Poznavanje biodiverziteta,

Očuvanje prirode

Tradicionalne odbre prakse+ Tehnološke inovacijeu primarnoj proizvodnji

(energija, mehanizacija, zaštita bilja, farmski sitemi i

organizacija)

Veštine za kreiranje atraktivnog i

inovativnog turističkog proizvoda;

Tradicionalne i inovativne tehnologije prerade koje npr. štede vodu i tradicionalna gastronomija,bezbedonost i sl.

Moderni vrednosni lanci nastali iz tradicionalnih mogu doprineti održivom upravljanju zaštićenim prirodnim

dobrima• UNESCO MAB Rezervat Ron, Germany

• Ronska ovcahttp://biosphaerenreservat-rhoen.de

• Ronsko govedo – flegfi

• Ronska jabuka i prerađevine

• UNESCO MAB Rezervat Entlebuch, Switzerland

Gastro partneri:

• Emsha ovčarska mlečna farma i mlekara

• Restoran Sporting Hotela (http://www.hotelsporting.ch)

• Nacionalni part Hortobagy, Hungary

• Panonski stočarski sistemi http://www.hnp.hu

• Mađarsko sivo govedo i specijaliteti mađarske kuhinje

• Specijalni rezervat prirode Zasavica

• Svinja mangulica, podolsko govedo i njihove prerađevine

• Magreće mleko i sir

Podsticanje saradnje u vrednosnom lancu zarad njegovog jačanja

Dodavanje vrednosti kroz preradu i lokalnu prodaju (kratki vrednosni lanci) umesto intenzifikacije primarne proizvodnje

Ozelenjavanje snabdevačkih lanaca

Zajednički marketing

Zajedničko obezbeđenje inputa - zarada kroz štednju, ušteda energije, manje zagađenje

Zajednička ulaganja u reciklažu

Zajedničke investicije u inovacije

Izgranja ljudskog kapitala

Ljudski resursi i društveni kapitalza podizanje održivosti vrednosnog

lanca

• “Renesansni ljudi”

• Stvaranje timova profesionalaca

• Horizontalna i vertikalna partnerstva

• Interaktivna komunikacija

(interna i eksterna)

Ruralni razvoj je kompleksan i zbunjujući za specijaliste

potrebno je vođstvouniverzalaca

Timski pristup, više opcijabolji rezultati

• Vertikalna integracija : integracija u vrednosnom lancu, od primarnog proizvođača, snabdevača, preko prerađivača, do prodavača i reciklera koja obezbeđuje veću sigurnost i bolji kvalitet

• Horizontalna integracija: integracija između subjekata koji pripadaju istom sektoru, koja objedinjuje ponudu i povećava konkurentnost, a ima potencijala i za smanjenje potrošnje, odnosno racionalniju proizvodnju

Promene u organizacijiPartnerstva

kao alat, ne kao ciljl!

Lideri specijalci

Lideri univerzalci

Univerzalac:ptičija perspektiva

Specialisti:Od drveća ne vide šumu...

• Diverzitet, kao glavna karakteristika Balkana zahteva univerzalni pristup.

• Balkan je baziran na malom i fleksibilnom, malo je deo ruralnog kroz vekove, i za to postoji razlog …

• Ozelenjavanje balkanskih vrednosnih lanaca zavisi od skraćivanja distanci – poštovanja lokalnog, razumevanja i poštovanja malog

• Održivost malog je u osnovu mudrosti preživljavanja

• Lokalno i malo je i dalje budućnost ruralnog Balkana –teritorijalni pristup razvoju je daje pun doprinos tome.

• Da bi budućnost bila održiva neophodno je oživljavanje/izgradnja sledećih relacija:

• Lokalne poslovne integracije

• Mreže stejkholdera ruralnog razvoja

• Podizanje sinergije u ruralnim zajednicama

• Osnovu čini revitalizacija porodice, kao osnovne jedinke društva

Da bi se vrednosni lanci ozeleneli- nijedna od ovih

relacija treba da bude obojena, već raznovrsna i

sveobuhvatna

Redukcija zagađenja iz poljoprivrede

Očuvanje i poboljšanje kvaliteta zemljišta

Bolja integracija stočarstva i ratarstva

Redukcija gubitaka i otpada

Efikasnost sistema

Diverzifikacija poljoprivrede

Diverzifikacija useva – intordukcija sortimenta manje osetljivog na sušu

Povezivanje turizma i poljoprivrede, posebno u oblastima sa prirodnim ograničenjima OZELENJAVANJE EKONOMIJE KROZ PAMETNU,

KLIMATSKIM PROMENAMA ADAPTIRANU POLJOPRIVREDU

Neophodni su sveobuhvatni projekti da bi se vrednosni lanci

ozeleneli, jednostrane akcije nisu dovoljne

Inspirišimo se iz predavanja:

“Ekonomija sreće - Helena Norberg-Hodge

https://www.youtube.com/watch?v=4r06_F2FIKM

Hvala na pažnji!