Vojvoanska akademija nauka i umetnosti

GODINJAK 2005.

Academy of Sciences and Arts of Vojvodina

YEARBOOK 2005

Novi Sad, 2006.

ISSN 1452-2268

str.1

VANU Godinjak 2005.

Izdava / Published byVojvoanska akademija

nauka i umetnostiNovi Sad, Dunavska 37

Za izdavaa / For the publisherakademik Julijan Tama

Glavni i odgovorni urednik / Editor-in-Chief

akademik Rudolf Kastori

Urednitvo / Editorial Bordakademik Julijan Tamaakademik Rudolf Kastoridopisni lan Endre Pap

Sekretar redakcijeJelena Maksimovi

Lektura, korektura i prevod / Proof Readers

Bogdana PetroviNataa Beli

Danka abrilo

Tehniki urednik / Technical Editordr Lazar Lazi

tampa / Printed byLazarus, Ka

Tira / Circulation350

Vojvoanska akademija nauka i umetnosti

GODINJAK 2005.

Academy of Sciences and Arts of Vojvodina

YEARBOOK 2005

tampanje ove publikacije pomogao je Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i kulturu

CIP ,

061.12(497.113)

GODINJAK / Vojvoanska akademija nauka i umetnosti; glavni i odgovorni urednik Rudolf Kastori = Yearbook / Academy of Sciences and Arts of Vojvodina; editor-in-chief Rudolf Kastori. 2004 . Novi Sad : VANU, 2005. ilust. ; 24 cm

GodinjeISSN 1452-2268COBISS.SR-ID 207231495

str.2

VANU Godinjak 2005.

UVODNA RE ................................................................................................................................................. 5

SASTAV VOJVOANSKE AKADEMIJE NAUKA I UMETNOSTI .................................................6

IZVETAJ O RADU SKUPTINE VOJVOANSKE AKADEMIJE NAUKA I UMETNOSTI U 2005. ..................................................0

STATUT VOJVOANSKE AKADEMIJE NAUKA I UMETNOSTI .............................................. 10I Osnovne odredbe ................................................................................................................................ 10II Organizacija i rad Akademije ......................................................................................................... 13III lanovi Akademije .......................................................................................................................... 18IV Struna sluba Akademije .............................................................................................................22V Zavrna i prelazna odredba .............................................................................................................22

IZVETAJ O RADU PREDSEDNITVA VANU U 2005. ................................................................... 23

NAUNO-ISTRAIVAKI RAD ............................................................................................................. 27

IZDAVAKA DELATNOST .......................................................................................................................29

MEUNARODNA SARADNJA ...............................................................................................................30

PREDAVANJA, PROMOCIJE, NAUNI SKUPOVI I KONCERTI U ORGANIZACIJI VANU .................................................................................................31

NAUNA, STRUNA I JAVNA AKTIVNOST LANOVA VANU ............................................... 33

PRISTUPNE BESEDE I PREDAVANJA .................................................................................................... 55

Julijan Tama, akademik O prirodi knjievnosti i prirodi prouavanja knjievnosti .........................................................56

Rudolf Kastori, akademik Azot i ivotna sredina ...........................................................................................................................62

Bela Ribar, akademik Kristalne strukture itrijumovih nitrata ...........................................................................................67

Endre Pap, dopisni lan Matematika analiza nelinearnosti i neodreenosti ....................................................................72

Sadraj

8

VANU Godinjak 2005.

Branimir Guduri, dopisni lan etiri decenije razvoja hirurgije dojke u Vojvodini ......................................................................88

Lajos Gncz, dopisni lan Psihologija dvojezinosti istraivanje psiholokih aspekata dvojezinosti u Vojvodini ...................................................100

Slobodanka Latinovi, dopisni lan Oko i vid u poboljanju kvaliteta ivota .........................................................................................115

Milo Tei, dopisni lan Globalizacija i tendencije poljoprivredne tehnike ...................................................................... 132

Srbislav Deni, dopisni lan Uloga genetike u stvaranju novih sorti penice ........................................................................... 147

Jzsef Szalma, dopisni lan Doprinos kodifikacija graanskog prava XIX i XX veka i kodifikacija zajednikog evropskog civilnog prava .................................................................. 167

Milorad Miloradov, dopisni lan Voda, vodni resursi, vodoprivredni bilans, modeliranje, optimalno odrivo upravljanje ......................................................................................................... 189

Bratislav Toi, dopisni lan Jedan vek kvantne fizike ................................................................................................................... 205

FINANSIJSKO POSLOVANJE U 2005. ................................................................................................214

IN MEMORIAM PROF. DR PAVLE TOMI, DOPISNI LAN VANU ................................... 215

SUMMARY ....................................................................................................................................................217

VANU Godinjak 2005.

Protekla je druga godina aktivnog i plodnog ivota i rada reosnovane Vojvoanske akademije nauka i umetnosti. Brojne su bile aktivnosti lanova VANU, koje su naile na pozitivne odjeke, kako u naunoj sredini tako i u javnosti, jer VANU je, sve je oi-tije, kao i Vojvodina i njena autonomija, potencijalni integrativni inilac Srbije i sred-nje Evrope.

Iako radni prostor VANU jo nije adekvatno reen, kao ni finansiranje meuna-rodne saradnje, lanovi Akademije su u protekloj godini uestvovali u realizaciji pro-grama istraivanja nekoliko projekata VANU u oblasti prirodnih i duhovnih resursa Vojvodine i aktivno uestovali u kreiranju naune strategije, te su uspostavljeni tesni kontakti sa veim brojem nacionalnih akademija. Jo jedna od vanih aktivnosti la-nova VANU bila je i dranje pristupnih predavanja i beseda, kao i organizacija kon-cerata i tematskih predavanja. Prve knjige pristupnih beseda i zbornici radova su u tampi.

Na alost, u ovom kratkom periodu preminula su tri naa lana. Ohrabruje signal izvrne vlasti da ta mesta popunimo i proirimo VANU sa afirmisanim naunicima i umetnicima, to e doprineti proirenju i uspenosti rada Akademije.

Zapoeti rad VANU e se nastaviti u narednim godinama u korist nauke, umetno-sti i graana Vojvodine, Srbije i ire.

U Novom Sadu,5. juna 2006.

Urednitvo

UVODNA RE

VANU Godinjak 2005.

PREDSEDNITVO

Predsednikakademik Julijan Tama

Generalni sekretardopisni lan Milo Tei

lanovi Predsednitvaakademik Rudolf Kastori

akademik Bla Ribr dopisni lan Jzsef Szalma

Sekretar Odeljenja prirodnih i tehnikih naukadopisni lan Milorad Miloradov

Sekretar Odeljenja drutvenih nauka i umetnostidopisni lan Jzsef Szalma

SKUPTINA

dopisni lan Srbislav Denidopisni lan Ferenc Galdopisni lan Lajos Gncz

dopisni lan Branimir Guduriakademik Rudolf Kastori

dopisni lan Slobodanka Latinovidopisni lan Milorad Miloradov

dopisni lan Endre Pap

SASTAV VOJVOANSKE AKADEMIJE NAUKA I

UMETNOSTI

VANU Godinjak 2005.

akademik Bla Ribr dopisni lan Jzsef Szalma

akademik Julijan Tamadopisni lan Milo Tei

dopisni lan Bratislav Toi

LANOVI AKADEMIJE

Redovni lanoviakademik Rudolf Kastori

akademik Bla Ribr akademik Julijan Tama

Dopisni lanovidr Srbislav Deni

prof. dr Ferenc Galprof. dr Lajos Gncz

prof. dr Branimir Guduriprof. dr Slobodanka Latinovi

prof. dr Milorad Miloradovprof. dr Endre Pap

prof. dr Jzsef Szalmaprof. dr Milo Tei

prof. dr Bratislav Toi

VANU Godinjak 2005.

Skuptina VANU je odrala u 2005. godini etiri sednice. Za to vreme odrana su i dva radna, konsultativna sastanka lanova VANU.

a) Sednice Skuptine VANUU 2005. godini odrane su 8, 9, 10 i 11. sednica Skuptine: 21. januara, 31. januara, 21. aprila i 27. decembra. lanovi VANU su redovno dolazili na sednice i aktivno i konstruktivno uestvovali u njihovom radu. Dnevni redovi za sednice su utvrivani i dogovarani prethodno, na sednicama Predsednitva, Odeljenja za prirodne i tehnike nauke, Odeljenja za drutvene nauke, kao i na radnim sastancima lanova VANU.

Prve dve sednice su najveim delom bile posveene sledeim pitanjima:1. razmatranje Statuta VANU2. organizacija pristupnih predavanja i beseda3. utvrivanje Pravila o odravanju pristupnih beseda i pristupnih predavanja.

Na treoj sednici Skuptine 21. aprila 2005. godine, usvojeni su Statut VANU i Izvetaji o radu Predsednitva i Skuptine VANU u 2004. godini. Prihvaeni su pro-grami rada projekata i njihovi finansijski planovi za konkurs Pokrajinskog sekretari-jata za nauku i tehnoloki razvoj Izvrnog vea AP Vojvodine. Usaglaeni su izgled i sadraj Povelje o lanstvu VANU, koja je potom dodeljivana posle odranih pristu-pnih predavanja i beseda. Na istoj sednici usvojena je Odluka o putnim trokovima, koja regulie nain obrauna putnih trokova u zemlji i inostranstvu.

Poslednja sednica Skuptine VANU u 2005. godini odrana je 27. decembra i uglavnom je bila posveena sagledavanju finansijskog stanja VANU, kako po pojedi-nanim projektima, tako i pozicije zajednikih sredstava. Razmatrani su naini plani-ranja i ostvarivanja dugoronih naunoistraivakih projekata i mogunosti za proi-renje lanstva u VANU.

b) Radni sastanci lanova VANUU 2005. godini (u martu i maju) odrani su i 5. i 6. radni sastanak lanova VANU. Oni su najpre bili u funkciji kvalitetne pripreme redovnih sednica Skuptine VANU, jer su

IZVETAJ O RADU SKUPTINEVOJVOANSKE AKADEMIJE

NAUKA I UMETNOSTI U 2005.

VANU Godinjak 2005.

sazivani i odravani u okolnostima kada je Predsednitvo procenjivalo da je neophod-no okupiti lanstvo zbog aktivnosti prema institucijama upravnih organa.

To znai da su na ovim sastancima dogovarani forma i precizirani rokovi za preda-ju npr. Izvetaja o radu i finansijama, ali su utvrivani i termini za odravanje ostalih aktivnosti VANU, npr. koncerata i tematskih predavanja.

Sednice Skuptine su doprinele stabilizaciji VANU kao novoosnovane pokrajinske institucije. Bile su detaljno pripremane. Rezultati postignuti u 2005. mogu se saeti u sledeem:

Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnoloki razvoj na konkursu za sufinansiranje istraivakih projekata od znaaja za nauku i tehnoloki razvoj AP Vojvodine, pri-hvatio je 7 od 9 projekata koje je prijavila VANUPotpisan je Protokol o saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za obrazovanje i kul-turu Izvrnog vea AP Vojvodine za 2005, koji je predvideo:a) realizaciju projekta: Jezici, obrazovanje i kultura, zatita ljudskih i manjinskih

prava i komunikacije u Vojvodini i zemljama u tranziciji b) objavljivanje Godinjaka VANU 2004.Organizovan je simpozijum SISY III Srpsko-maarski simpozijum o inteligentnim sistemima u Subotici sa kojeg je objavljen zbornik radova - urednik prof. dr. E. Pap, dopisni lan VANUObjavljena je monografija: Primena diferencnog rauna u analizi nanostruktura, B. Toia - dopisnog lana VANU, V. Sajferta, D. Popova, J. etrajia i D. iria; Organizovana je promocija monografije Primena diferencnog rauna u analizi nanostrukturaOrganizovana su tri predavanjaOdrano je 10 pristupnih predavanja i 3 pristupne akademske besedeOrganizovana su tri koncerta nastavnika i studenata Akademije umetnosti u Novom Sadu i tri tematska predavanjaFinansijsko poslovanje na pojedinanim projektima i VANU u celini bilo je pozi-tivnoDelatnost VANU omoguena je prvenstveno sredstvima Pokrajinskog sekretarija-ta za nauku i tehnoloki razvoj i Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i kultu-ru Izvrnog vea AP VojvodineMinistarstvo nauke i zatite ivotne sredine Republike Srbije finansijski je pomoglo est projekata VANU od znaaja za nauku i tehnoloki razvoj AP VojvodineNa osnovu potpisanog Ugovora o saradnji izmeu VANU i Slovake akademije nauka poela je realizacija projekta Balance (Integrated Menagement of Selected River Basin) kojim rukovodi prof. dr M. Miloradov, dopisni lan VANUStruna sluba VANU je blagovremeno obavljala poslove za potrebe Predsednitva i lanova VANUAktivnosti VANU i deavanja oko nje su u osnovi korektno predstavljane u javno-sti.

VANU Godinjak 2005.

10

Na osnovu lana 10. Odluke o Vojvoanskoj akademiji nauka i umetnosti (Slube-ni list AP Vojvodine broj 15/2003) Skuptina Vojvoanske akademije nauka i umet-nosti na X sednici odranoj 21. aprila 2005. godine usvojila je

Statut Vojvoanske akademije nauka i umetnosti

I Osnovne odredbe

lan 1.Vojvoanska akademija nauka i umetnosti (u daljem tekstu: Akademija) osnovana

je 23. oktobra 2003. godine Odlukom Skuptine AP Vojvodine o Vojvoanskoj akade-miji nauka i umetnosti (Slubeni list APV, br. 15/2003).

Akademija je konstituisana 22. jula 2004. godine.

lan 2.Akademija ja pravno lice.Sedite Akademije je u Novom Sadu, u ulici Dunavska br. 37.

lan 3.Akademija ima peat.Peat Akademije je okrugao i sadri naziv i sedite Akademije.Tekst peata ispisan je na srpskom jeziku irilicom i latinicom, maarskom, hrvat-

skom, slovakom, rumunskom i rusinskom jeziku i pismu.Peat Akademije u sredini sadri amblem Akademije, kada Skuptina Akademije

utvrdi oblik i sadrinu amblema.

lan 4.Rad Akademije je javan.Akademija o svom radu obavetava javnost.

STATUT

VANU Godinjak 2005.

11

Javnost rada ostvaruje se obavetavanjem naune, umetnike, kulturne i ire jav-nosti o rezultatima naunih istraivanja i umetnike delatnosti putem naunih i dru-gih skupova i sastanaka, objavljivanjem publikacija i na drugi nain.

Izvori, dokumentacija i druga nauna graa uvaju se i sreuju u Akademiji. Jav-nost ovih materijala Akademije moe se uskratiti samo ako se korienjem tih mate-rijala naruava slubena tajna, ako se javnou mogu povrediti lina prava i interesi pojedinaca.

Bez pristanka autora, odnosno istraivaa, nauni i umetniki rezultati ne mogu se objavljivati na nain i u obliku kojim se ugroavaju autorska, pronalazaka i druga prava intelektualne svojine.

Posebnim aktom Predsednitvo Akademije propisuje nain korienja arhivske grae, naunih, kulturnih i umetnikih dostignua lanova Akademije i njenih sarad-nika u skladu sa propisima i ovim Statutom.

lan 5.U radu Akademije obezbeuje se ravnopravnost srpskog jezika i irilinog i lati-

ninog pisma, maarskog, hrvatskog, slovakog, rumunskog i rusinskog jezika i pisma u skladu sa Ustavom i zakonom i drugim propisima i u skladu sa Statutom Akademi-je.

lan 6.Delatnost Akademije je od posebnog naunog, umetnikog i kulturnog znaaja za

Autonomnu Pokrajinu Vojvodinu.

lan 7.Najvii pravni akt Akademije je Statut.Statutom se ureuju:

zadaci Akademije i nain njihovog ostvarivanja,organizacija i upravljanje Akademijom,uslovi za izbor i nain izbora lanova i prestanka lanstva u Akademiji,prava i obaveze lanova Akademije,druga pitanja u vezi sa organizacijom i radom Akademije.

Svi normativni akti Akademije moraju biti usklaeni sa Statutom Akademije.O sprovoenju Statuta staraju se Predsednitvo, predsednik i generalni sekretar

Akademije, a Skuptina Akademije vri nadzor nad primenom Statuta.

lan 8.Osnovni zadaci Akademije su naroito:

da samostalno, ili u saradnji sa drugim naunim, obrazovnim i kulturnim usta-novama organizuje, podstie i obavlja nauna istraivanja i umetniko stvara-latvo,

VANU Godinjak 2005.

12

da razmatra pitanja iz oblasti nauke, obrazovanja, kulture i umetnosti i uestvu-je u utvrivanju opte politike u oblasti nauke, obrazovanja, kulture i umetno-sti,da uestvuje u utvrivanju programa naunog rada i razvoja u oblasti nauke, obrazovanja, kulture i umetnosti u cilju uspenog privrednog, naunog, kultur-nog i umetnikog razvoja Vojvodine,da pomae usavravanje i uzdizanje naunih i obrazovnih radnika i umetnika,da podnosi inicijative i predloge i miljenja o unapreivanju nauke, obrazova-nja, umetnosti i kulture,da skuplja, prouava i sreuje izvore, dokumentaciju i drugu grau iz oblasti nauke, umetnosti i kulture,da ostvaruje izdavaku delatnost iz delokruga Akademije,da organizuje naune skupove, kulturne i umetnike manifestacije i prezentaci-je iz delatnosti Akademije,da podstie i organizuje saradnju sa naunim, kulturnim i umetnikim ustano-vama, naunicima i umetnicima u zemlji i inostranstvu.

lan 9.Sredstva za rad Akademije obezbeuju se iz sledeih izvora:

budeta AP Vojvodine,obavljanjem poslova iz delatnosti Akademije,fondacija, fondova i donacija,drugih izvora u skladu sa zakonom.

Sredstva za rad Akademije iz svih izvora rasporeuju se finansijskim planom Aka-demije i koriste za namene predviene tim planom.

Nadzor nad korienjem sredstava obezbeenih iz budeta AP Vojvodine vri Izvrno vee AP Vojvodine a nad korienjem sredstava iz ostalih izvora nadzor vri Skuptina Akademije.

lan 10.Svoje osnovne zadatke Akademija ostvaruje:1. Organizovanjem i objedinjavanjem naunih istraivanja i umetnike delatno-

sti svojih lanova i saradnika koje Akademija angauje radi ostvarivanja pro-grama Akademije.

2. Organizovanjem naunih skupova, kongresa, simpozijuma, savetovanja i dru-gih oblika zajednikog rada naunih radnika i organizovanjem koncerata, izlo-bi i festivala umetnika iz zemlje i inostranstva.

3. Osnivanjem naunih i umetnikih organizacija ili svojih jedinica.4. Izdavanjem stalnih ili povremenih publikacija iz oblasti nauke, umetnosti i

kulture i razmenom tih publikacija sa drugim akademijama, naunim, umet-nikim i kulturnim institucijama.

VANU Godinjak 2005.

1

lan 11.Radi ostvarivanja svojih zadataka, programa i planova Akademija se stara da svo-

jim lanovima i saradnicima obezbedi uslove za nauni i umetniki rad u odeljenjima i jedinicama Akademije i preduzima mere da im se takav rad omogui u drugim nau-nim, umetnikim i kulturnim institucijama u zemlji i inostranstvu.

II Organizacija i rad Akademije

lan 12.Organi Akademije su:

Skuptina Akademije,Predsednitvo Akademije,predsednik Akademije igeneralni sekretar Akademije.

lan 13.Skuptinu Akademije ine svi redovni i dopisni lanovi Akademije.Skuptina Akademije:

donosi Statut i druga opta akta Akademije, za koja je to predvieno Statutom,donosi dugoroni i godinji program i plan rada Akademije,razmatra i usvaja izvetaje o radu odeljenja, radnih tela i svih organa Akademi-je,obrazuje stalna radna tela Akademije,bira lanove Akademije u skladu sa Statutom,bira i razreava predsednika, generalnog sekretara i lanove Predsednitva Aka-demije,donosi finansijski plan i utvruje zavrni raun Akademije,ocenjuje i odobrava rad svih organa i radnih tela Akademije,pretresa osnovna pitanja o delatnosti Akademije,obrazuje izdavaki odbor,donosi poslovnik o radu,vri i druge poslove odreene propisima i Statutom.

lan 14.Skuptina Akademije zakazuje se pismeno, po pravilu sedam dana pre dana odr-

avanja sednice.Za punovaan rad Skuptine potrebno je prisustvo dve treine lanova Akademije.Skuptina donosi odluke veinom glasova lanova prisutnih na sednici.Skuptina usvaja Statut Akademije i bira predsednika, generalnog sekretara i la-

nove Predsednitva, kao i lanove Akademije u skladu sa Statutom veinom glasova svih lanova Akademije.

VANU Godinjak 2005.

1

O radu sednice Skuptine vodi se zapisnik.Za overavanje zapisnika Skuptina bira dva overaa iz reda lanova Akademije.Nacrt zapisnika dostavlja se lanovima Akademije u roku od sedam dana.Skuptina vri verifikaciju zapisnika sa prethodne sednice Skuptine.

lan 15.Skuptina Akademije odrava sednice po potrebi.Predsednik Akademije duan je da sazove sednicu Skuptine u roku od sedam

dana kada to zatrai bilo koji lan Predsednitva, odeljenje Akademije ili tri lana Akademije i da razmotri predloge koje oni podnesu za razmatranje.

lan 16.Skuptina Akademije bira predsednika, generalnog sekretara i lanove Predsed-

nitva na prvoj konstitutivnoj sednici i na prvoj sednici posle isteka njihovih manda-ta.

Predsednik i generalni sekretar Akademije su po poloaju lanovi Predsednitva.Predsednitvo ima pet lanova.Mandat Predsednitva traje etiri godine.

lan 17.Predsednik se bira iz reda redovnih lanova Akademije na dve godine i u istom

mandatu Predsednitva moe biti ponovo izabran.Generalni sekretar se bira na vreme od dve godine i u istom mandatu Predsedni-

tva moe biti ponovo izabran.

lan 18.Predsednitvo:

rukovodi celokupnim radom Akademije izmeu zasedanja Skuptine Akademi-je,saziva sednice Skuptine Akademije i stara se o izvrenju odluka i zakljuaka Skuptine,podnosi Skuptini Akademije predlog Statuta,predlae dugoroni i godinji program i plan rada Akademije,predlae finansijski plan Akademije i druge akte i dokumente iz nadlenosti Skuptine,odobrava ugovore koje Akademija zakljuuje u obavljanju svoje delatnosti,imenuje i delegira lanove Akademije u organe i radna tela AP Vojvodine i dru-gih ustanova i organizacija,obrazuje strunu slubu za obavljanje pravnih, finansijskih, administrativno-tehnikih, pomonih i drugih poslova za potrebe Akademije, propisuje sistema-tizaciju poslova i zadataka i odreuje osnove za zaradu radnika u strunoj slu-bi Akademije,

VANU Godinjak 2005.

1

odreuje radno vreme u strunoj slubi Akademije,imenuje rukovodioca strune slube Akademije i donosi odluke o zasnivanju radnog odnosa u strunoj slubi Akademije,donosi poslovnik o svom radu,vri i druge poslove koji nisu u nadlenosti Skuptine Akademije.

lan 19.Poslove iz svog delokruga Predsednitvo obavlja na sednicama.Predsednitvo moe punovano odluivati ako sednici prisustvuje vie od polovi-

ne lanova Predsednitva.Odluke i drugi akti Predsednitva donose se veinom glasova prisutnih lanova.U radu Predsednitva, po pozivu predsednika, mogu uestvovati sekretari odelje-

nja kada se razmatraju pitanja u vezi rada odeljenja, bez prava odluivanja.Po pozivu predsednika, kada je to neophodno, u radu Predsednitva mogu ue-

stvovati i drugi lanovi Akademije, bez prava odluivanja.

lan 20.Predsednitvo odrava sednice po potrebi.Sednica Predsednitva zakazuje se, po pravilu, tri dana pre dana odravanja sed-

nice, ali se po potrebi moe zakazati i za isti dan kada to nalau razlozi hitnosti.Predsednik Akademije duan je da sazove sednicu predsednitva u roku od 7 dana

kada to zatrai Skuptina Akademije, bilo koji lan Predsednitva ili tri lana Akade-mije i da razmotri predloge koji oni podnesu za razmatranje.

lan 21.Za rad na pojedinim pitanjima iz svoje nadlenosti i za izvrenje odreenog zadat-

ka Akademije, Predsednitvo moe obrazovati stalne ili povremene komisije i druga radna tela. Njihov poloaj i nadlenost odreuju se odlukom o osnivanju.

lan 22.Skuptina i Predsednitvo odluke donose javnim glasanjem, ako Skuptina ili

Predsednitvo ne odlue da se o pojedinim pitanjima odlui tajnim glasanjem. U tom sluaju Skuptina, odnosno Predsednitvo, istovremeno obrazuju i odbor za sprovo-enje tajnog glasanja.

lan 23.Predsednik Akademije predstavlja i zastupa Akademiju, predsedava sednicama

Skuptine Akademije, saziva sednice Predsednitva i predsedava im, stara se o izvr-enju njihovih zakljuaka, ostvaruje druga prava i vri druge dunosti odreene pro-pisima i Statutom.

Predsednika, u sluaju spreenosti, zamenjuje generalni sekretar Akademije ako predsednik ne odredi da ga zamenjuje neki drugi lan Predsednitva.

VANU Godinjak 2005.

1

lan 24.Predsednik je naredbodavac za izvrenje finansijskog plana Akademije.Ovlaenje iz prethodnog stava predsednik moe, delimino ili u celini pismeno

preneti na generalnog sekretara ili nekog drugog lana Akademije, ili radnika Stru-ne slube.

lan 25.Generalni sekretar:

zastupa Akademiju u skladu sa Statutom i na osnovu ovlaenja predsednika Akademije,organizuje i usklauje pripremanje materijala za sednice Skuptine i Predsed-nitva,organizuje i usklauje izvravanje odluka i zakljuaka Skuptine Akademije i Predsednitva,koordinira rad odeljenja i drugih radnih tela Akademije,vri opti nadzor nad radom strune slube Akademije,obavlja i druge poslove odreene Statutom.

Generalnog sekretara u odsutnosti zamenjuje sekretar odeljenja kojeg odredi Predsednitvo.

lan 26.Akademija ostvaruje svoje zadatke preko odeljenja i pojedinih kompleksnih nau-

nih projekata za iju se realizaciju obrazuju odbori.Odeljenja se organizuju za jednu ili vie oblasti nauka ili umetnosti.Odeljenje ine lanovi Akademije u radnom sastavu koji se bave oblau nauke

odnosno umetnosti za koju je to odeljenje osnovano.

lan 27.Akademija ima sledea odeljenja:1. Odeljenje drutvenih nauka i umetnosti i2. Odeljenje prirodnih i tehnikih nauka.Posebnom odlukom Skuptina Akademije moe obrazovati nova odeljenja i odre-

diti im delokrug u skladu sa Statutom.

lan 28.Svi lanovi Akademije, zavisno od grane nauke i umetnosti, pripadaju odgovara-

juem odeljenju.Svaki lan Akademije moe da uestvuje i u radu drugih odeljenja, bez prava odlu-

ivanja.Kada odeljenje obuhvata vie grana nauke ili umetnosti, za pojedine grane nauka i

umetnosti mogu se obrazovati odseci.

VANU Godinjak 2005.

1

lan 29.Radom odeljenja upravljaju lanovi odeljenja, a rad odeljenja organizuje i njime

rukovodi sekretar odeljenja, u skladu sa zakljucima odeljenja, Predsednitva i Skup-tine Akademije.

Sekretara odeljenja bira odeljenje na 2 godine, a njegov izbor potvruje Skupti-na Akademije.

lan 30.Radom svojih lanova odeljenja unapreuju nauku i umetnost, razvijaju stvarala-

ku misao i doprinose primeni nauke i umetnosti.Odeljenja daju miljenja i podnose predloge svim organima Akademije o svim

pitanjima iz delatnosti Akademije.

lan 31.U odeljenjima se naroito prikazuju, razmatraju i ocenjuju nauni i umetniki

radovi, raspravljaju osnovna pitanja iz pojedinih oblasti nauka odnosno umetnosti i vre drugi poslovi utvreni zakljucima odeljenja, Predsednitva ili Skuptine.

lan 32.Sednice odeljenja saziva sekretar na svoju inicijativu ili na pismeni zahtev jedne

treine lanova odeljenja ili Predsednitva Akademije.Poasni i inostrani lanovi Akademije imaju pravo da uestvuju u radu odeljenja.

lan 33.Izdavaki odbor je savetodavni organ Skuptine i Predsednitva Akademije. Po

sopstvenoj inicijativi i na predlog odeljenja ili lanova Akademije Izdavaki odbor:podnosi predlog izdavakog plana Akademije,predlae izdavanje naunih, umetnikih i drugih publikacija,predlae vrstu i redosled izdanja Akademije,predlae nain i izvore finansiranja publikacija,predlae visinu i nain isplate autorskih honorara,predlae tehnike uslove i grafiku opremljenost izdanja i druga pitanja o izda-vakoj delatnosti Akademije.

Izdavaki odbor ima sedam lanova. Predsednik, generalni sekretar i sekretari odeljenja su lanovi Izdavakog odbora po poloaju, a tri lana Izdavakog odbora imenuje Skuptina Akademije.

Izdavakim odborom predsedava predsednik Akademije, ako Izdavaki odbor za predsednika Odbora ne izabere nekog drugog lana Odbora.

lan 34.Pre isteka mandata na koji su izabrani predsednik Akademije, generalni sekretar

Akademije, Predsednitvo u celini ili pojedini lanovi Predsednitva, Izdavaki odbor

VANU Godinjak 2005.

1

u celini ili pojedini lanovi Odbora mogu se razreiti ako prekre Statut Akademije ili naruavaju ostvarivanje Programa rada Akademije.

Odluku o razreenju iz prethodnog stava donosi Skuptina Akademije na predlog najmanje jedne treine lanova Radnog sastava Akademije, veinom glasova od uku-pnog broja lanova Radnog sastava Akademije.

Pre isteka mandata na koji su izabrani mogu se razreiti sekretari odeljenja ako prekre Statut Akademije ili naruavaju ostvarivanje Programa rada odeljenja.

Odluku o razreenju iz prethodnog stava donosi odeljenje, na predlog najmanje jedne treine lanova odeljenja, veinom glasova od ukupnog broja lanova odeljenja.

III lanovi Akademije

lan 35.Radni sastav Akademije ine redovni i dopisni lanovi. Izvan radnog sastava su poasni i inostrani lanovi Akademije.

lan 36.Za redovnog lana Akademije moe se birati naunik, umetnik i intelektualac iz

redova najistaknutijih dopisnih lanova Akademije iji rezultati u oblasti nauke, kul-ture i umetnosti po svojoj visokoj vrednosti uivaju opte priznanje, pri emu e se posebno ceniti rezultati ostvareni posle izbora za dopisnog lana Akademije.

Izuzetno, za redovnog lana Akademije moe se birati naunik, umetnik ili inte-lektualac, koji je lan neke nacionalne Akademije, ija delatnost i dostignua imaju opte poznatu meunarodnu afirmaciju.

Za dopisnog lana moe se birati naunik, umetnik ili intelektualac koji se istakao znaajnim naunim, kulturnim ili umetnikim rezultatima.

Za poasnog lana moe se birati lice koje ima znaajne zasluge za afirmaciju pri-rodnih civilizacijskih i duhovnih vrednosti na kojima poiva vojvoansko drutvo. Takvim zaslugama naroito se smatraju rezultati znaajni za uvrenje i izgradnju mira u svetu i za saradnju meu narodima i dravama bez obzira na nacionalne, kul-turne ili konfesionalne razlike, kao i za afirmaciju prirodnih vrednosti Vojvodine.

Za inostranog lana Akademije moe se izabrati strani dravljanin koji je lan neke nacionalne Akademije koji je zasluan za opti napredak nauke, umetnosti, kao i za unapreenje naunih i umetnikih veza sa Vojvodinom.

lan 37.lanove Akademije na posebnoj sednici bira Skuptina Akademije tajnim glasa-

njem.Redovne lanove, poasne i inostrane lanove biraju redovni lanovi, a dopisne

lanove biraju redovni i dopisni lanovi.

VANU Godinjak 2005.

1

Za poasnog i inostranog lana moe se birati samo ono lice iji izbor podravaju sva odeljenja Akademije.

Posebna sednica za izbor lanova Akademije moe se odrati kada sednici prisu-stvuje najmanje dve treine lanova Skuptine.

Predloeni kandidat je izabran ako je za njegov izbor glasala veina prisutnih la-nova sa pravom glasanja za izbor u lanstvo Akademije.

lan 38.Predloge za izbor lanova Akademije mogu podneti:1. Odeljenja Akademije za kandidate iz oblasti koje spadaju u nadlenost odelje-

nja.2. Najmanje tri lana Akademije i drugih nacionalnih i regionalnih akademija za

one oblasti kojima se ovi predlagai bave. Za redovne lanove predlog mogu podnositi redovni lanovi a za dopisne lanove redovni i dopisni lanovi.

3. Druge akademije nauka i umetnosti u zemlji i inostranstvu na osnovu odlu-ka svojih najviih organa za kandidate iz onih oblasti kojima se te akademije bave.

4. Univerziteti iji je osniva Republika, odnosno Pokrajina, na osnovu odluke svojih najviih organa za naunu i umetniku delatnost za kandidate iz svih oblasti nauke, kulture i umetnosti.

5. Fakulteti iji je osniva Republika, odnosno Pokrajina, na osnovu odluke najvi-ih organa za naunu ili umetniku delatnost kojima se fakulteti bave, za kan-didate iz oblasti nauke ili umetnosti kojima se fakulteti bave.

6. Naune ustanove, na osnovu odluke svojih najviih organa za naunu delatnost kojima se ustanova bavi, za kandidate za oblast nauke kojima se ustanova bavi.

7. Matica srpska, na osnovu odluke svoga najvieg organa za oblasti nauke i umet-nosti, za kandidate iz oblasti kojima se bavi Matica srpska.

8. Nauna drutva i njima odgovarajue organizacije umetnika na osnovu odluke svojih najviih organa za kandidate iz oblasti nauke ili umetnosti kojima se ova drutva bave.

9. Kompetentne nevladine organizacije, domaa i meunarodna udruenja, na osnovu odluke svoga najvieg organa za kandidate iz oblasti kojima se bave ove organizacije i udruenja.

lan 39.Svi predlozi za izbor u lanstvo Akademije podnose se u pisanom obliku.Predlagai predvieni Statutom svoje predloge mogu podnositi po sopstvenoj ini-

cijativi ili po javnom pozivu za predlaganje kandidata, po pozivu Skuptine Akademi-je za podnoenje takvih predloga.

Javni poziv za podnoenje predloga Skuptina Akademije upuuje svake tree godine.

VANU Godinjak 2005.

20

lan 40.Predlozi treba naroito da sadre podatke o kandidatima kojima se dokazuje da

isti ispunjavaju uslove za izbor u lanstvo Akademije predviene Odlukom o osniva-nju Vojvoanske akademije nauka i umetnosti i Statutom.

Uz predlog za izbor u lanstvo Akademije prilau se u jednom primerku radovi kandidata kojima se dokazuje ispunjenost uslova za izbor u lanstvo Akademije.

Kada organi Akademije, po svome nahoenju odlue da se javnim pozivom u sred-stvima informisanja pozovu predlagai predvieni Statutom na podnoenje predlo-ga za izbor u lanstvo Akademije, tim pozivom mogu se utvrditi i precizniji podaci o naunoj i umetnikoj kompetentnosti koje treba da ispunjavaju predloeni kandidati.

lan 41.Povodom podnetih predloga odeljenje Akademije, u roku od 15 dana od zakljue-

nja javnog poziva, obrazuje Komisiju od najmanje tri lana iz redova lanova Akade-mije za svakog predloenog kandidata.

Komisija iz prethodnog stava razmatra podneti predlog i o svakom predloenom kandidatu dostavlja svoje miljenje odeljenju u roku od 15 dana.

Odeljenje razmatra miljenje Komisije i podnosi svoje miljenje Skuptini Akade-mije.

Skuptina Akademije u sredstvima informisanja objavljuje miljenje odeljenja, sa napomenom da povodom podnetog predloga kompetentne ustanove i pojedinci mogu u strunoj slubi Akademije izvriti uvid u dokumentaciju koja se odnosi na podneti predlog i podneti prigovore u roku od 15 dana.

lan 42.Po isteku roka za podnoenje prigovora zakazuje se posebna sednica Skuptine

Akademije. Sa pozivom na sednicu Skuptine svim lanovima Akademije dostavljaju se predlozi podneti od strane predlagaa, miljenje Komisije koju je obrazovalo ode-ljenje Akademije, miljenje odeljenja i eventualno podneti prigovori.

Sednica Skuptine se zakazuje najmanje 30 dana pre datuma odravanja Skupti-ne.

lan 43.Redovne lanove Akademije, inostrane i poasne lanove biraju redovni lanovi

Akademije veinom glasova od ukupnog broja redovnih lanova.Redovnim, poasnim i dopisnim lanovima Akademije izdaje se povelja iji oblik i

sadrinu utvruje Skuptina Akademije.Skuptina Akademije moe utvrditi i poseban znak za lanove Akademije i utvr-

diti njegov oblik i sadrinu.

VANU Godinjak 2005.

21

lan 44.Redovni i dopisni lanovi Akademije imaju prava i dunosti utvrene Odlukom o

Vojvoanskoj akademiji nauka i umetnosti i ovom odlukom, a naroito:da uestvuju u naunom, odnosno umetnikom radu Akademije,da biraju i da budu birani u organe Akademije,da budu lanovi odeljenja, odbora i drugih tela Akademije,da daju predloge u vezi sa radom Akademije,da za svoj nauni odnosno umetniki rad koriste sredstva i uslove rada koje prua Akademija.

lanovi van radnog sastava imaju prava da uestvuju u naunom odnosno umet-nikom radu Akademije, imaju sva prava lanova u radnom sastavu, osim da biraju lanove Akademije, da biraju i da budu birani u organe Akademije i ne ulaze u sastav Skuptine Akademije.

lan 45.Novoizabrani redovni lan Akademije duan je da u roku od godinu dana od izbo-

ra odri besedu na javnom sveanom skupu Akademije.Novoizabrani dopisni lan Akademije duan je da u roku od godinu dana od dana

izbora odri pristupno predavanje na javnom sveanom skupu Akademije.

lan 46.Redovni lanovi i dopisni lanovi Akademije imaju pravo na stalnu mesenu nagra-

du kao vid drutvenog priznanja, iju visinu utvruje osniva Akademije.Optim aktom Akademije utvruju se funkcionalni dodaci i druge nagrade koje se

mogu dodeljivati lanovima Akademije za njihov doprinos u radu Akademije i osnovi i merila za odreivanje tih dodataka i nagrada, u skladu sa finansijskim planom Aka-demije.

lan 47.lanstvo u Akademiji je doivotno.lanstvo u Akademiji moe prestati samo ako lan Akademije bude pravosnano

osuen za krivino delo izvreno sa umiljajem za koje Skuptina Akademije oceni da ga ini neasnim da ostane u lanstvu Akademije.

Pre ocene o prestanku lanstva Skuptina moe obrazovati posebnu Komisiju za utvrivanje svih relevantih okolnosti pod kojima je krivino delo izvreno sa umilja-jem, sa zadatkom da o tome podnese obrazloeni izvetaj.

Odluku o prestanku lanstva u Akademiji Skuptina donosi dvotreinskom vei-nom od ukupnog broja radnog sastava lanova Akademije. lanstvo u tom sluaju prestaje danom donoenja odluke.

VANU Godinjak 2005.

22

IV Struna sluba Akademije

lan 48.Radnici koji za potrebe Akademije obavljaju pravne, finansijske, administrativno-

strune, pomone i druge poslove obrazuju radnu zajednicu strune slube.Radnicima radne zajednice obezbeuju se sredstva za zarade i zajedniku potro-

nju u skladu sa obimom i kvalitetom poslova koje radna zajednica obavlja za Akade-miju, i u skladu sa kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu.

Radom strune slube neposredno rukovodi rukovodilac strune slube i odgova-ra za njen rad neposredno generalnom sekretaru, predsedniku i Predsednitvu.

V Zavrna i prelazna odredba

lan 49.Ovaj Statut stupa na snagu danom donoenja.Tekst Statuta proglaava se na Skuptini Akademije i dostavlja svim lanovima

Akademije i zaposlenima u Strunoj slubi.Stupanjem na snagu ovog Statuta prestaje da vai Statutarna odluka usvojena 22.

jula 2004. godine.Predsedniku, generalnom sekretaru, lanovima Predsednitva i sekretarima ode-

ljenja koji su izabrani prema Statutarnoj odluci mandati traju do isteka vremena na koje su izabrani.

Posle stupanja na snagu ovog Statuta Skuptina Akademije moe uputiti javni poziv za podnoenje predloga za izbor u lanstvo Akademije i pre isteka roka od 3. godine iz lana 39. stav 3. ovog Statuta.

Skuptina Akademije moe doneti uputstvo za primenu ovog Statuta, ako to sma-tra neophodnim.

PREDSEDNIKAkademik Julijan Tama

VANU Godinjak 2005.

2

U 2005. odrano je 18 sastanaka Predsednitva VANU (sednice XIV-XXXI) u sastavu: akademik Julijan Tama, predsednik, prof. dr Milo Tei, generalni sekretar i lanovi - akademici Rudolf Kastori i Bla Ribr i dopisni lan Jzsef Szalma.

Na sastancima je razmatran pre svega tekui rad VANU, formirani su predlozi za rad VANU i Skuptine.

U januru 2005. Muzej Vojvodine ustupio je Vojvoanskoj akademiji nauka i umet-nosti jednu prostoriju u zgradi u Dunavskoj 37. Predsednitvo se postaralo da se ta prostorija osposobi za rad strune slube i lanova VANU. Sastanci se odravaju u biblioteci Muzeja Vojvodine, u istoj zgradi. U toku godine injeni su napori da se u Muzeju Vojvodine obezbedi jo jedna prostorija neophodna za efikasniji rad, ali do sada bezuspeno.

Na sednicama Predsednitva pripeman je novi Statut VANU. Bilo je mnogo suge-stija i primedaba, dok je pripremana konana varijanta koja je usvojena u aprilu 2005, ponueno je i razmatrano nekoliko poboljanih varijanti.

Na nekoliko sastanaka lanovi Predsednitva informisani su o situaciji u vezi sa inicijativom za ocenu ustavnosti osnivanja VANU.

Dogovarana su i dopunjavana Pravila o odravanju pristupnih predavanja i pristup-nih beseda lanova VANU. Konana verzija usvojena je na sastanku Predsednitva, 14. aprila 2005.

Predsednitvo je razmatralo zahteve za slubena putovanja u inostranstvo, a upoz-nalo se i sa izvetajima sa tih putovanja. Pripremana je i usvojena Odluka o putnim trokovima, koja regulie naine obrauna i isplate putnih trokova u zemlji i ino-stranstvu, kao i dnevnica i hotelskog smetaja.

Predsednitvo je nekoliko puta razmatralo situaciju u vezi sa finansiranjem rada strune slube i rad na projektima VANU. Preovlaujui stav uvek je bio da VANU treba da se dri intelektualnog i kritikog pristupa u postizanju i ouvanju naune autonomije. Predsednitvo je u vie navrata insistiralo na normativnom (znai budet-skom finansiranju osnovnih delatnosti VANU, kao to su meunarodna saradnja, dugoroni projekti, personalno i administartivno funkcionisanje, izdavaka delatnost, prostorni i tehniki uslovi), a ne ad hoc finansiranju. Predseditvo je vodilo rauna o tome da se do kraja marta uradi to se moe od predvienih viegodinjih istraivanja, te da se tako i projekti okonaju za svega 9 meseci. Neizvesnost nastavka finansiranja projekata VANU bilo je esto pitanje koje je ostajalo bez jasnog odgovora.

IZVETAJ O RADU PREDSEDNITVA VANU U 2005.

VANU Godinjak 2005.

2

Posle smrti dopisnog lana prof. dr Pavla Tomia, Predsednitvo se angaovalo da se rad na projektu Enciklopedija Vojvodine nastavi i 9-tomeseni rad zavri na naj-bolji nain.

U izradi finansijskog plana za 2005. bilo je mnogo nedoumica, jer nisu bili poznati kriterijumi i nain razmatranja u resornom sekretarijatu. Ipak, finansijski plan VANU za 2005. je sainjen i usvojen na sednici Predsednitva, 14. februara 2005.

Da bi se obezbedila sredstva za tekui rad VANU, za trokove koje ne pokriva Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnoloki razvoj, Predsednitvo je odluilo da se od svih projekata izdvoji po 15% kao reija za VANU.

Predsednitvo je vodilo rauna o tome da se pristupna predavanja i pristupne besede odravaju prema dogovorenom rasporedu, a povremeno je razmatralo i nji-hovu realizaciju.

Na zahtev Predsednitva, sreeni su i aurirani svi reversi i spiskovi zaduenja za opremu.

Dogovoreno je da glavni i odgovorni urednik izdanja VANU bude akademik R. Kastori, a lanovi Urednitva akademik J. Tama i dopisni lan E. Pap. Dogovoren je sadraj publi-kacije Godinjak VANU 2004, kao i promocija Godinjaka po izlasku iz tampe.

Dogovoreno je da se u VANU u 2005. odre etiri koncerta studenata ili nastavni-ka Akademije umetnosti u Novom Sadu.

Predsednitvo je pratilo viemesene aktivnosti u vezi sa narudbinom i postavlja-njem table VANU. Tabla je na zgradi u Dunavskoj 37, postavljena tek u oktobru 2005, istovremeno sa novom tablom Muzeja Vojvodine.

Na nekoliko sastanaka lanovi Predsednitva su razmatrali i sprovodili potreb-ne mere da se od Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnoloki razvoj dobije sagla-snost za angaovanje na odreeno vreme od 6 meseci jednog strunog saradnika za naunu i umetniku delatnost, sa znanjem engleskog jezika. To mesto je odobreno na 6 meseci, poev od 15. marta 2005, a potom, od 15. oktobra 2005. kao radno mesto na neodreeno vreme. Objavljen je oglas za prijem u radni odnos na neodreeno vreme jednog radnika na radno mesto strunog saradnika za naunu i umetniku delatnost. Primljena je dipl. hem. Jelena Maksimovi. Doneta je i odluka da se mr Ugljea Beli preuzme od Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnoloki razvoj na radno mesto rukovodioca strune slube, na neodreeno vreme, od 1. novembra 2005.

Prema odluci lanova Predsednitva, a na poziv Austrijske akademije nauka, na sveanom skupu te akademije poetkom maja 2005. u Beu, VANU je predstavljao dopisni lan E. Pap. Na osnovu njegovog izvetaja o deavanjima i kontaktima u Beu, njegovo uee na proslavi Austrijske akademije nauka ocenjeno je kao uspeno.

U februaru 2005. Predsednitvo je odluilo da se od Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnoloki razvoj trai saglasnost za produenje roka za zavretak rada na temama koje su zapoete u jesen 2004. To je i uinjeno, te je dobijena saglasnost da se rad na tim temama produi do 21. jula 2005.

Predsednitvo je razmatralo razne mogunosti za uestvovanje na konkursima za finansiranje aktivnosti VANU, te odluilo da se podjednako konkurie za sred-

VANU Godinjak 2005.

2

stva kod Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnoloki razvoj, a i kod Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i kulturu. To je u 2005. i injeno.

lanovi Predsednitva su razmatrali i usvojili Izvetaj o radu Predsednitva u 2004. i Izvetaj o radu Skuptine u 2004, pa su ih dostavili Skuptini, zakazanoj za 21. april 2005.

Predsednitvo je donelo odluku da sredstva odobrena za meunarodnu saradnju u 2005, ukupno 150.000 din. realizuju dopisni lan J. Szalma, akademik B. Ribr, dopi-sni lan M. Tei i dopisni lan M. Miloradov.

Na sednici Predsednitva odranoj 21. juna 2005. razmatran je Prednacrt finansij-skog plana VANU za 2006. Uinjene su sugestije kako da se u pojedinim pozicijama on pojasni i pobolja. Odlueno je da se ve u junu taj Prednacrt uputi nadlenim teli-ma u Izvrnom veu AP Vojvodine i Skuptini Vojvodine, kako bi se se taj zahtev bla-govremeno razmatrao i uvrstio u plan sredstava iz budeta Vojvodine u 2006.

Posle usvajanja novog Statuta, na Predsednitvu je u junu 2005. razmatrana ideja i potreba da se objavi javni poziv za izbor novih lanova VANU, te je odlueno da se pripreme potrebne odluke kako bi se krajem 2005. objavio javni poziv, ukoliko se obezbede sredstva u budetu za 2006.

Poetkom jeseni, na sednici Predsednitva je ocenjeno da su pristupna predavanja i pristupne besede bile uspene, i odlueno da se do kraja 2005. odri jo nekoliko pre-davanja u VANU, a za njihovu realizaciju je zaduen generalni sekretar.

Poetkom oktobra lanovi Predsednitva su se sastali sa predstavnicima pokrajine ampanj - Arden, Francuska. Obe strane su ukazale na mogue oblasti saradnje.

Predsednitvo VANU je prihvatilo inicijativu Foto kino i video saveza Vojvodine da VANU bude saizdava, sa Foto kino i video savezom Vojvodine i Muzejom Vojvo-dine, fotomonografije o paorskoj Vojvodini Stevana Lazukia. Predloeno je Skupti-ni da VANU taj poduhvat pomogne sa 40.000 din. a da predsednik J. Tama bude lan Ureivakog odbora.

Na sednici Predsednitva 22. novembra 2005. razmatran je dopis akademika Bogumila Hrabaka u kojem je ponudio da svoju biblioteku i bibliografske spise poklo-ni biblioteci VANU. Ta ideja je prihvaena, te su zadueni predsednik J. Tama, gene-ralni sekretar M. Tei i mr U. Beli da razgovaraju sa akademikom Hrabakom u Beo-gradu. Dogovoreno je da VANU pripremi odgovarajue dokumente - ugovore. Ti ugo-vori su sainjeni i poslati akademiku Hrabaku.

Razmatran je izvetaj o poseti g-dina Imrea Varge - generalnog konzula Republike Maarske Vojvoanskoj akademiji nauka i umetnosti. Ta poseta je ocenjena kao kori-sna, te je skrenuta panja lanovima VANU da iskoriste projekte saradnje sa Maar-skom kao lanicom EU.

Krajem novembra, a i sredinom decembra, Predsednitvo je posebnu panju posvetilo razmatranju finansijske situacije VANU, s obzirom na to da su iz Pokrajin-skog sekretarijata za nauku i tehnoloki razvoj kasnile uplate, a i s obzirom na to da finansiranje po mnogim stavkama nije bilo precizirano. lanovima je skrenuta panja da se prilikom isplata strogo moraju pridravati ugovorenih rasporeda i namene sred-

VANU Godinjak 2005.

2

stava. Predsednitvo je ocenilo odobrena sredstva od Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnoloki razvoj kao realna i dovoljna za rad strune slube, njeno oprema-nje i osnovne aktivnosti VANU u 2005. Predsednitvo je, meutim, ocenilo da sred-stva za meunarodnu saradnju viestruko nadmauju sredstva odobrena za tu name-nu u 2005.

Predsednitvo je razmatralo platu rukovodioca strune slube nakon preuzimanja od Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnoloki razvoj i zakljuilo da treba predu-zeti sve potrebne i mogue mere da se njegova plata odreuje na osnovu osnova i koe-ficijenata koji vae za radnike strunih slubi Izvrnog vea i Skuptine AP Vojvodine. Isto vai i za platu drugih lica u strunoj slubi VANU.

Na sednici odranoj 13. decembra jo jednom je konstatovano da je potrebno pove-ati broj lanova VANU, naravno, uvaavajui najvie naune i umetnike kriteriju-me, koje je u meuvremenu VANU razradila, te da se od Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnoloki razvoj trai da obezbedi sredstva za to u 2006. godini.

VANU Godinjak 2005.

2

lanovi Akademije, osim svojih redovnih obaveza u univerzitetskoj nastavi i na projektima naunih instituta i fakulteta u 2005. godini, uestvovali su i u projektnim zadacima VANU.

Na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnoloki razvoj za sufinan-siranje projekata od znaaja za nauku i tehnoloki razvoj AP Vojvodine, objavljenom u martu 2005. godine, odobreno je sedam projekata znaajnih za duhovni i privred-ni razvoj Pokrajine iji je nosilac Vojvoanska akademija nauka i umetnosti. lano-vi Odeljenja drutvenih nauka i umetnosti uestvovali su u realizaciji dva projekta, a Odeljenja prirodnih i tehnikih nauka u pet.

PROJEKTI ODELJENJA DRUTVENIH NAUKA I UMETNOSTIDuhovni resursi Vojvodine Rukovodilac projekta je akademik Julijan Tama.Istraivanje istine o stradanju naroda Vojvodine 1941 - 1948. Rukovodilac projekta je prof. dr Dragoljub ivkovi.

PROJEKTI ODELJENJA PRIRODNIH I TEHNIKIH NAUKAMatematiki modeli za donoenje odluka pod neodreenim uslovima i nji-hova primena Rukovodilac projekta je prof. dr Endre Pap, dopisni lan.Razvoj kompleksa tehnikih i pravnih propisa za korienje biomase kao energenta, a posebno biogasa Rukovodilac projekta je prof. dr Milo Tei, dopisni lan.Vodoprivredni bilans Vojvodine optimalno upravljanje i odrivi razvoj Rukovodilac projekta je prof dr Milorad Miloradov, dopisni lan.Rana detekcija karcinoma debelog creva u razliitim etnikim grupama Vojvodine Rukovodilac projekta je prof dr Branimir Guduri, dopisni lan.Razvoj hemijskih metoda analize neonikotinoida i derivata piridin kar-boksilne kiseline Rukovodilac projekta je prof. dr Ferenc Gal, dopisni lan.

NAUNO-ISTRAIVAKI RAD

VANU Godinjak 2005.

2

Navedeni projekti predstavljaju strateko opredeljenje VANU u naunoistraiva-kom radu pod zajednikim naslovom Prirodni i duhovni resursi Vojvodine. Nauno-istraivaki rad VANU i u narednom periodu bie usmeren u istom pravcu.

U ostvarivanju navedenih istraivakih zadataka, osim lanova VANU uestvova-li su i nauni radnici izvan njenog sastava.

U septembru 2005. godine zapoet je i projekat sa Vskumn stav vodnho hos-podrstva, Bratislava (Naunoistraivaki institut za vodoprivredu, Bratislava), pod naslovom: Integrated Management of the Selected River Basin Complying with the European Water Framework Directive. Rukovodilac projekta iz VANU je prof. dr Milorad Miloradov, dopisni lan.

VANU Godinjak 2005.

2

Za izdanja VANU odgovoran je bio akademik Julijan Tama, glavni i odgovorni urednik akademik Rudolf Kastori i dopisni lan Endre Pap.

U protekloj godini Vojvoanska akademija nauka i umetnosti objavila je dve publi-kacije:

Godinjak 2004. Vojvoanske akademije nauka i umetnosti. Vojvoanska aka-demija nauka i umetnosti, Novi Sad, 2005. p 120.Toi, B., Sajfert, V., Popov, D., etraji, J., iri, D.: Primena diferencnog rau-na u analizi nanostruktura. Vojvoanska akademija nauka i umetnosti, Novi Sad, 2005. p 193.

Promocija Godinjaka 2004. odrana je 24. oktobra 2005. godine u Izvrnom veu AP Vojvodine. Ovom prilikom je ira javnost upoznata sa osnivakim i normativnim aktima, naunim radom, poslovanjem i meunarodnom saradnjom Akademije kao i radnom biografijom, strunim, naunim i javnim aktivnostima lanova Akademije u 2004. godini.

Izuzetno vredno delo dopisnog lana Akademije prof. dr Bratislava Toia i sarad-nika promovisano je 23. decembra 2005. godine na Fakultetu tehnikih nauka Uni-verziteta u Novom Sadu. Istaknuta je izuzetna vanost i aktuelnost istraivanja fizike nanostruktura u savremenoj fizici i znaaj i nauni doprinos ovog dela.

Izdavanje Godinjaka 2004. pomogao je Pokrajinski sekretarijat za obrazova-nje i kulturu, a tampanje monografije dopisnog lana Bratislava Toia i saradni-ka, VANU.

Akademija je bila jedan od saizdavaa Zbornika radova sa Treeg srpsko maar-skog simpozijuma o inteligentnim sistemima (SISY 2005), odranog u Subotici, u avgustu 2005. godine.

IZDAVAKA DELATNOST

VANU Godinjak 2005.

0

U septembru 2005. godine VANU je potpisala Ugovor o saradnji u oblasti vodo-privrede sa Vskumn stav vodnho hospodrstva, Bratislava (Naunoistraiva-ki institut za vodoprivredu, Bratislava). Saradnja se odvija na trogodinjem projek-tu Integrated Management of Selected River Basin Complying with the European Water Framework Directive. Rukovodilac saradnje iz VANU je dopisni lan Milo-rad Miloradov.

Nastavljena je saradnja sa:Magyar Tudomnyos Akadmia, Budapest (Maarska akademija nauka, Budim-peta) i VANU, na osnovu Ugovora o saradnji iz 2004. godine.Magyar Tudomnyos Akadmia, Budapest (Maarska akademija nauka, Javno telo, Maarska sekcija evropskog udruenja drutava za podsticanje korienja biomase, Budimpeta), u tehnikim i prirodnim naukama. Rukovodilac sarad-nje iz VANU je dopisni lan Milo Tei. Miskolci Egyetem llam- s Jogtudomnyi Karnak llamtudomnyi Int-zetnek Nemzetkzi Jogi Tanszke (Katedra za meunarodno i javno pravo Instituta za dravne i pravne nauke Pravnog fakulteta Univerziteta u Mikol-cu), i Magyar Tudomnyos Akadmia Miskolci Akadmiai Bizottsga Jogi Szak-bizottsga (Pravno odeljenje regionalnog odeljenja Maarske akademije nauka, Mikolc), u pravnim naukama. Rukovodilac saradnje iz VANU je dopisni lan Jzsef Szalma. Magyar Tudomnyos Akadmia Szegedi Terleti Bizottsga (Regionalno odelje-nje Maarske akademije nauka u Segedinu). Rukovodilac saradnje iz VANU je dopisni lan Jzsef Szalma. Magyar Tudomnyos Akadmia Szilrdtestfizikai s Optikai Kutatintzet, Budapest (Institut za fiziku vrstog stanja i optiku Maarske akademije nauka, Budimpeta), o saradnji na istraivanjima strukture i fizikih osobina tenih kristala. Rukovodilac saradnje iz VANU je akademik Bla Ribr.U okviru saradnje Srpske akademije nauka i umetnosti i Maarske akademije nauka, akademik Rudolf Kastori je rukovodilac saradnje u ime SANU, na pro-jektu koji se odnosi na istraivanja u vezi sa dugotrajnim stacionarnim poljskim ogledima sa tekim metalima.Dopisni lan Ferenc Gal je koordinator rada vojvoanskih spoljnih lanova Jav-nog tela Maarske akademije nauka.Uspostavljeni su kontakti sa Austrijskom akademijom nauka i Ukrajinskom nacionalnom akademijom nauka.

MEUNARODNA SARADNJA

VANU Godinjak 2005.

1

Predavanja i promocijeProf. dr Svenka Savi je 3. novembra 2005. godine odrala predavanje Mileva

Mari Ajntajn.Nadeda Radovi je 7. decembra 2005. godine odrala predavanje Reitost muka,

60 godina utanja o sudbini naih Nemaca.Dr Pavel Petrovi, nauni saradnik Water Research Institute u Bratislavi, 15.

decembra 2005. godine odrao je predavanja o temi: Climate Change in the Nitra River Basin i Water Balance Computation and Mapping in the Danube Basin. Domain je bio dopisni lan Milorad Miloradov.

Promocija monografije dopisnog lana Bratislava Toia: Primena diferencnog rauna u analizi nanostruktura odrana je 23. decembra 2005. godine.

Nauni skupoviU oranizaciji SHD/ Hemijsko drutvo Vojvodine i VANU, 24. maja 2005. godine je

odran sastanak na kojem je gost prof. dr Mladen Franko (Polytechnic, Labaratory for Environmental Research, Nova Gorica, Slovenija) odrao predavanje Applications of Thermal Lens Spectrometry in Biomedical and Environmental Research. Domain je bio dopisni lan Ferenc Gal.

U Subotici je 31. avgusta i 1. septembra 2005. godine odran Trei srpsko maar-ski simpozijum o inteligentnim sistemima (SISY 2005). VANU je bila jedan od orga-nizatora.

KoncertiPijanista Alan Frejzer, saradnik Akademije umetnosti u Novom Sadu, 22. marta

2005. godine odrao je klavirski recital.

PREDAVANJA, PROMOCIJE, NAUNI SKUPOVI I KONCERTI U

ORGANIZACIJI VANU

VANU Godinjak 2005.

2

Nenad Vrbaki (violina), docent na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, 26. aprila 2005. godine odrao je koncert uz klavirsku pratnju ure Rajkovia.

Hilda van, apsolventkinja klavira na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, odra-la je koncert 17. novembra 2005. godine.

VANU Godinjak 2005.

RUDOLF KASTORI, akademik - u 2005. godini bio je lan Predsednitva VANU. Bio je glavni i odgovornu urednik naunog asopisa Zbornik Matice srpske za prirod-ne nauke - Matica Srpska Proceedings for Natural Sciences, urednik Biltena Drutva za fiziologiju biljaka SCG i lan Urednitva asopisa Acta Agronomica Serbica.

Bio je poasni lan Nacionalnog saveta maarske nacionalne manjine, predsednik Skuptine Ekolokog pokreta grada Novog Sada, predsednik jugoslovenskog ogranka Intrernational Scientific Centre of Fertilizers, predsednik naunog odbora VI Meu-narodne EKO- konferencije Zatita ivotne sredine gradova i prigradskih naselja, Novi Sad, 2005. i predsednik Programskog odbora XVI Simpozijuma drutva za fizi-ologiju biljaka SCG, Bajina Bata, 2005.

Bio je lan Odeljenja za prirodne nauke Matice srpske. Odrao je nastavu na posle-diplomskim studijama na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu iz fiziologije biljaka (ishrana biljaka, fiziologija semena).

Rukovodio projektom Zagaivanje zemljita i biljaka toksinim elementima koji se realizuje u okviru naune saradnje Srpske akademije nauka i umetnosti i Maar-ske akademije nauka. Uestvuje u projektu Kontrola i smanjenje rizika u proizvod-nji zdravstveno bezbedne hrane na zemljitima Vojvodine Republikog Ministarstva nauke i ivotne sredine. Ukljuen je u program projekta VANU Razvoj kompleksa tehnikih i pravnih propisa za korienje biomase kao energenta, naroito biogasa.

Pristupnu besedu Azot i ivotna sredina odrao je 27. oktobra 2005. godine.

Knjige i poglavlja:Kastori, R., ured. (2005): Azot - agrohemijski, agrotehniki, fizioloki i ekoloki aspekti. Nauni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, p 419.Kastori, R., Petrovi, N., Maksimovi, I. (2005): Uloga azota u ivotnim procesi-ma biljaka. 117 - 150. U: Kastori, R. (ured.) Azot - agrohemijski, agrotehniki, fizi-oloki i ekoloki aspekti. Nauni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.Maleevi, M., Crnobarac, J., Kastori, R. (2005): Primena azotnih ubriva i nji-hov uticaj na kvalitet proizvoda. 233 - 267. U: Kastori, R. (ured.) Azot - agrohe-mijski, agrotehniki, fizioloki i ekoloki aspekti. Nauni institut za ratrarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.

NAUNA, STRUNA I JAVNA AKTIVNOST LANOVA VANU

VANU Godinjak 2005.

Sekuli, P., Kastori, R., Stevanovi, D., Maksimovi, I. (2005): Azot i ivotna sre-dina 385 - 419. U: Kastori, R. (ured.) Azot - agrohemijski, agrotehniki, fizioloki i ekoloki aspekti. Nauni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.

Objavio je i saoptio radove:Kastori, R., Krsti, B. (2005.): Miloje R. Sari (1925-2002.), 470-535. U: orevi, D. V. (ured.) ivot i delo srpskih naunika. Srpska akademija nauka i umetnosti, knjiga X, Beograd.Kastori, R., uvardi, M.(2005): Long - Term Field Trials with Potassium Ferti-lizers in Serbia. Fertilizers and Fertilization, 3, 365 - 371.Kastori, R., Sekuli, P., Maleevi, M., Ralev, J., Zeremski kori, T. (2005): Effect of Long - Term N, P, and K Fertilization on Magnesium Content in Durum Wheat (Triticum durum). Journal of Elementology, Vol. 10, No 4, 39 -34.Kastori, R. (2004): Nitrogen Volatilization from Plants. Matica Srpska Procee-dings for Natural Sciences, 107, 111 - 118.Kiss, S. A., Kastori, R., Pucarevi. M., Holly, I., Vrsvry, G., Stefnovits - Bnyai, E., Horvth, L., Sekuli, P., Takcs - Hjos, M. (2005): Variation in Fatty Acid Composition on Oil from Achenes in Some Species of the Family Astera-cea. Journal of Elementology, Vol. 10, No 4, 41 - 43.Takcs - Hjos, M.,Kiss, A. S., Kastori, R., Ralev, J., Stefnovits - Bnyai, E., Seku-li, P. (2005): Fluctuations of Protein and Mineral Element Contents in Green Pea Varieties as Affected by Mg - Sulphate Foliar Fertilization. Journal of Ele-mentology. Vol. 10, No 4, 105 - 107.Kraljevi-Balali, M., Kastori, R. (2005): Genotipska varijabilnost bora kod pe-nice. XVI Simpozijum drutva za fiziologiju biljaka SCG, Bajina Bata, p. 19.Kastori, R., Kdr, I. (2005): Remobilizacija mineralnih materija iz semena u nadzemni deo tokom rasta ponika. XVI Simpozijum drutva za fiziologiju bilja-ka SCG, Bajina Bata, p. 13.Kiss, A., S., Kastori, R., Pucarevi, M., Vrsvry, G., Stefnovits-Bnyai, ., Horvth, L., Sekuli, P., Takcsn Hjos, M. (2005): Zsirsavsszettel vltoz-sa egyes fszkesvirgzat (Compositae) termesztett nvnyfajok esetben. XI. Nvnynemesitsi napok. Magyar Tudomnyos Akadmia, Budapest. p. 13.Kiss, A. S., Stefnovits-Bnyai, ., Hegeds, A., Kastori, R., Pucareci, M., Seku-li, P., Vrsvry, G., Takcs-Hjos, M. (2005): Changes in Element Composition of Some Plant Species within the Compositae Family. 9th Hungarian Magnesi-um Symposium, Eger, p. 9.Maksimovi, I., Kdr, I., Kastori, R. (2005): Effect of Mo, Se and Zn Loads on Nitrogen Assimilation in Triticale (Triticale aesativum). Proceedings of The l2th Symposium on Analytical and Environmental Problems. SZAB, Szeged, Hun-gary, 274 - 278.

VANU Godinjak 2005.

BLA RIBR, akademik u 2005. godini bio je lan Predsednitva VANU, lan redakcionog odbora asopisa Mszaki Szemle (Cluj, Rumunija), zatim predsednik Naunog drutva vojvoanskih Maara, poasni predsednik Srpskog kristalograf-skog drutva, kao i Novosadskog udruenja za pomo uenika i studenata. lan je Svetskog saveza maarskih profesora.

Naalost, prerana smrt je spreila akademika Ribra da lino podnese izvetaj o svojoj naunoj i strunoj delatnosti u 2005. godini.

Pristupnu besedu Kristalne strukture itrijumovih nitrata odrao je 1. decembra 2005. godine.

JULIJAN TAMA, akademik - u 2005. godini je bio predsednik Vojvoanske aka-demije nauka i umetnosti.

Predavao je Rusinsku i ukrajinsku knjievnost na Filozofskom fakultetu Univerzi-teta u Novom Sadu i kurs iz Ukrajinske knjievnosti XIX veka na Filolokom fakulte-tu Univerziteta u Beogradu kao gostujui profesor, studentima tree godine Slavistike. Bio je mentor u izradi jedne magistarske teze i jedne doktorske disertacije.

Rukovodi projektom Tipoloki status, komparativni osnovi i strujanja u knjiev-nostima Panonije, koji je odobrilo Ministarstvo za nauku i zatitu ivotne sredine Republike Srbije iz oblasti osnovnih istraivanja. U ovom projektu uestvuje 15 nau-nih radnika sa etiri odseka sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Rukovodilac je projekta Duhovni resursi Vojvodine u aktuelnom projektnom ciklusu koji sufinan-sira Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnoloki razvoj IV AP Vojvodine.

Pristupnu besedu O prirodi knjievnosti i prirodi prouavanja knjievnosti odr-ao je 14. aprila 2005. godine.

Uee na naunim skupovima:U Tartuu, Estonija, 17. septembra 2005. godine u organizaciji vedske kraljev-ske akademije pismenosti i starina i Univerziteta u Tartuu, gde su mu saoptena dva rada: Meunarodno pravni status rusinskog /rusinskih jezika i Preliminarni izvetaj istraivanja male knjievne i kulturne tradicije u Vojvodini i svetu i nji-hov znaaj za opis teorijskih osnova istorije, knjievnosti i kulture.Izazovi obrazovanja na manjinskim jezicima, u Skuptini AP Vojvodine 22. i 23. aprila 2005. godine. Akademik J. Tama ga je vodio i imao sledee saoptenje: Struna znanja potrebna za razumevanje civilizacije kojoj pripadamo i nepo-novljivih izvornih vrednosti iz kojih potiemoJezik vie za Evropu, Novi Sad, 26. septembra 2005. godine, na kojem je saoptio rad O slaganju identiteta, svi moji jezici.

VANU Godinjak 2005.

Pomenuta saoptenja se tampaju u zbornicima sa tih skupova.

Objavio je:Monografija Oslepljeni slavuj, Antologija rusinske poezije (Uvodna studija, Izbor, Opis individualnih poetika, Beleke o autorima), Ruske slovo, Novi Sad 2005, str. 397Vie kraih tampanih radova.

SRBISLAV DENI, dopisni lan - u 2005. godini je bio lan Urednitva Sveza-ka Matice srpske serija prirodnih nauka, urednik asopisa Selekcija i semenarstvo i lan koordinacionog odbora XXXIX seminara agronoma, Naunog instituta za ratar-stvo i povrtarstvo Novi Sad.

Odrao je uvodno predavanje pod naslovom Long Term Breeding for Bread Making Quality na 7th International Wheat Conference, odranoj u Mar del Plati, Argentina. Na meunarodnom seminaru agronoma na Jalti, Ukrajina, takoe je odr-ao uvodno predavanje Rezultati rada na oplemenjivanju strnih ita u Srbiji. Odrao je i uvodno predavanje Penica Mea Culpa - na nacionalnom skupu XXXIX semi-nara agronoma. Predsedavao je republikom savetovanju o strnim itima odranom u Novom Sadu gde je odrao i uvodno predavanje Domae sorte strnih ita.

Bio je lan Komisije za odbranu doktorske disertacije mr Dragane Obrehr Gene-tika evaluacija komponenata tehnolokog kvaliteta penice primenom molekularnih markera na Departmanu za biologiju i ekologiju Prirodno - matematikog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

Pristupno predavanje Uloga genetike u oplemenjivanju penice odrao je 19. maja 2005. godine.

Objavio je i saoptio radove:Deni, S., Kobiljski, B., Malobabi, M., (2005): Penica - MEA CULPA -. Zbor-nik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, sv. 41, 355-364.Galovi, V., Kotaranin, Z, Deni, S. (2005): In Vitro Assessment of Wheat Tole-rance to Drought. Genetika Vol. 37, No. 2, 165-171.Deni, S., Kobiljski, B., Mladenov, N., Hristov, N., Pavlovi, M. (2005): Long Term Breeding for Breead Making Quality in Wheat. Proc. 7th Inter. Wheat Conf. Nov. 27- Dec. 2. 2005, Mar del Plata, Argentina.Mladenov, M., Deni, S., Hristov, N., Kobiljski, B. (2005): Znaaj sorte za una-preenje proizvodnje penice u Republici Srbiji. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, sv. 41, 11-20.

VANU Godinjak 2005.

Mladenov, M., Deni, S., Hristov, N., Jevti, R. (2005): Wheat Breeding and Food Production. Proc. Balkan Scient. Conf., Karnobat, Bulgaria, 204-210.Maleevi, M., Deni, S. (2005): Penica u Srbiji, tradicija ili nunost (potre-ba). Zbornik radova republikog savetovanja Setva strnih ita 2005/06 Novi Sad, 3-6.Deni, S., Pavlovi, M., Stankovi, S., Mladenov, N., Prulj, N., Jestrovi, Z., Kobiljski, B., Momilovi, V., Dodig, D., Hristov, N. (2005): Domae sorte strnih ita. Zbornik radova republikog savetovanja Setva strnih ita 2005/06 Novi Sad, 6-20.Kobiljski, B., Deni, S., Hristov, N., Mladenov, N., Quarrie, S., Stephenson, P., Kirby, J. (2005): The Potential of Microsatelltes for Marker- Assisted Breeding of Improved Grain Yield in Wheat. Proc. 7th Inter. Wheat Conf. Nov. 27- Dec 2. 2005, Mar del Plata, Argentina. 100.Mladenov, N., Hristov, N., Deni, S., Kobiljski, B., Dimitrijevi, D. (2005): Con-tribution of Wheat Breeding to Yield Increasees in Semiarid Conditions of Sou-theastern Europe. Proc. 7th Inter. Wheat Conf. Nov. 27- Dec.2. 2005, Mar del Plata, Argentina. 145.Hristov, N., Mladenov, N., Kobiljski, B., Deni, S., Kondic-pika, A. (2005): Quality and Yield of Wheat Grown under Different Conditions. Proc. 7th Inter. Wheat Conf. Nov. 27- Dec 2. 2005, Mar del Plata, Argentina. 268.Ljevnai, B., Kobiljski, B., Deni, S. (2005): Uticaj kolhicina u indukcionoj hran-ljivoj podlozi na regeneracionu sposobnost kalusa u kulturi antera penice. Zbor. rez. VI Smotra mladih naunih radnika iz oblasti biotehnike. Rimski anevi, Novi Sad, 10-11 Nov. 50-51.Kaavenda, D., Kobiljski, B., Obreht, D., Deni, S., Vapa, Lj. (2005): Evaluaci-ja komponenti tehnolokog kvaliteta penice razliitog porekla. Zbor. rez. VI Smotra mladih naunih radnika iz oblasti biotehnike. Rimski anevi, Novi Sad, 10-11 Nov. 136-137.

Bio je autor sledeih sorti strnih ita:Deni, S., Kobiljski, B. (2005): Reenjem Minist. Poljo. umar. i vodoprivrede Republike Srbije, br. 320-09-39/143-9-2005-06, priznata je sorta ozime peni-ce LANA.Deni, S., Kobiljski, B. (2005): Reenjem Minist. Poljo. umar. i vodoprivrede Republike Srbije, br. 320-09-39/143-15-2005-06, priznata je sorta ozimog Triti-cale PEGAZ.Deni, S., Kobiljski, B. (2005): Reenjem Minist. Poljo. umar. i vodoprivrede Republike Srbije, br. 320-09-39/143-16-2005-06, priznata je sorta ozimog Triti-calea PANTER.Deni, S., Kobiljski, B. (2005): Reenjem pod ifrom HRW RC-Uof6-DON-S, Que-bec and Ontario (Canada), priznata je sorta ozime penice FTHP ALLEGRO.

VANU Godinjak 2005.

Deni, S., Borojevi, S., Ronevi, P., (2005): Reenjem Nr. 4144/22.09.2005., nacionalnog Instituta za testiranje i registraciju sorti, Ministarstva za poljopri-vredu Rumunije, priznata je sorta ozime penice RENESANSA.Deni, S., Kobiljski, B. (2005): Reenjem VI kotet 3879 savezne Komisije za prizna-vanje sorti (OMMI) Maarske, priznata je sorta ozime penice PANNONIA.Deni, S., Kobiljski, B. (2005): Reenjem VI kotet 3887 savezne Komisije za prizna-vanje sorti (OMMI) Maarske, priznata je sorta ozime penice VOJVODINA.

FERENC GAL, dopisni lan - u 2005. godini je, osim redovnih obaveza profeso-ra Osnova instrumentalne analize i Instrumentalne analize na dodiplomskim studi-jama, drao nastavu i na poslediplomskim studijama iz Odabranih poglavlja analiti-ke hemije i Odabranih metoda instrumentalne analize na Prirodno - matematikom fakultetu u Novom Sadu.

Rukovodio je viegodinjim projektom Ministarstva za nauku i zatitu ivotne sre-dine Republike Srbije pod naslovom Razvoj novih i poboljanje postojeih analiti-kih metoda i tehnika za praenje kvaliteta ivotne sredine (evidencioni broj ugovora: 1622). Bio je rukovodilac projekta VANU Razvoj hemijskih metoda analize insektici-da neonikotinoida i derivata piridin - karboksilne kiseline koji sufinansira Pokrajin-ski sekretarijat za nauku i tehnoloki razvoj AP Vojvodine (Broj: 114-451-00604/2005-01).

Bio je lan Redakcionog odbora asopisa Srpskog hemijskog drutva Journal of the Serbian Chemical Society.

Predsedavao je u delu plenarnog sastanka 43. Savetovanja Srpskog hemijskog dru-tva 24. januara 2005. godine u Beogradu. Povodom proslave Dana maarske nauke 10. decembra 2005. godine bio je predsednik Organizacionog odbora Sveane sednice, kao i pratee celodnevne konferencije Naunog drutva vojvoanskih Maara, posve-ene nauci Maara u Vojvodini, uz prisustvo 41 uesnika.

Bio je predsednik Naunog odbora IV Naune konferencije studenata vojvoan-skih Maara, odrane u Subotici 18-20. novembra 2005. godine i koordinator rada vojvoanskih spoljnih lanova Javnog tela Maarske akademije nauka (MAN). U Odeljenju prirodnih i tehnikih nauka VANU, a u saradnji sa Sekcijom za analitiku hemiju SHD/ Hemijskog drutva Vojvodine, organizovao je sastanak na Departmanu za hemiju PMF u Novom Sadu, 24. maja 2005.godine, gde je prof. dr Mladen Franko (Polytechnic, Labaratory for Environmental Research, Nova Gorica, Slovenija) odr-ao predavanje: Applications of Thermal Lens Spectrometry in Biomedical and Envi-ronmental Research.

Pristupno predavanje Pravci razvoja analitike hemije i neki nai doprinosi odr-ao je 30. juna 2005. godine.

VANU Godinjak 2005.

Objavio je i saoptio sledee radove:Guzsvny, V., Gal, F., Lazi, S., Papp, Zs. (2005.): Derivativno spektrofotome-trijsko odreivanje imidakloprida i tiametoksama (Determination of Imidac-loprid and Thiamethoxam by Derivative Spectrophotometry). 43. Savetovanje Srpskog hemijskog drutva, Beograd, 24. i 25. januar 2005., AHp-8, 94-97.Abramovi, B F., Guzsvny, V. J., Gal, F. F. (2005.): Phosphorus - doped and Undoped Glassy Carbon Indicator Electrodes in Controlled-current Potentio-metric Titrations of Bromide- or Chloride - containing Active Ingredients in Some Pharmaceutical Preparations. J. Pharm. Biomed. Anal., 2005, 2, 265-271.Guzsvny, V., Csandi, J., Gal, F. (2005.): NMR Study of the Influence of pH on the Persistence of Some Neonicotinoides in Water. The 14th International Sym-posium Spectroscopy in Theory and Practice, Nova Gorica, 10-13 April 2005, P7 p 53.Adamov, J., Sui, J., Vojinovi - Miloradov, M., Eri, J., Gal, F. (2005.): Residu-al Levels of Polychlorinated Biphenyls in Human Dipose Tissue and Liver in Vojvodina (Serbia). 8th International Symosium on Interdisciplinary Regional Research, SZAB Szeged, April 19-21, 2005, EE10.Guzsvny, V. J., Gal, F. F., Bjelica, L. J., krsz, Sz. N. (2005.): Voltammetric Determination of Imidacloprid and Thiamethoxam. J. Serb. Chem. Soc. 70, 735-743.Abramovi, B., Jaji, I., Juri, V., Gal, F. (2005.): Optimization of the Determina-tion of Deoxynivalenol in Corn Samples by Liquid Chromatography and Com-parison of Two Clean-up Principles. J. Serb. Chem. Soc. 70, (7) 1005-1013.Gal, F., Guzsvny, V., Lazi, S., Vidakovi, N. (2005.): Determination of Aceta-miprid and 6-Chloronicotinic Acid by Derivative Spectrophotometry and HPLC Methods. Proc. of the 12th Symposium on Analytical and Environmental Pro-blems, SZAB, Szeged, 26 September 2005., 88-92.Guzsvny, V., Kdr, M., Gal, F., Tth, K., Bjelica, L. (2005.): Cathodic Electro-chemical Determination of Thiamethoxam at Bismuth Film Electrodes. Inter-national Conference on Electrochemical sensors-Mtrafred 05, Mtrafred, 13-18 November 2005, 60-61.Guzsvny, V., Madgalj, A., Trebe, P., Gal, F., Franko, M. (2005.): Determi-nation of Neonicotinoid Insecticides by Liquid Chromatography Coupled with Thermal Lens Spectrometric Detection. 6th European Meeting on Environmen-tal Chemistry EMEC6, Belgrade, 6-10 December 2005; pp. 110.Gal, F. (2005.): jabb eredmnyek a Kmiai Intzet kutatmhelyeibl (Novi-ji rezultati istraivanja Departmana za hemiju). VMTT/NDVM Novi Sad, 10.12.2005.Mandi, A., Lazi, S., krsz, Sz., Gal, F. (2005.): Determination of the Insecti-cide in Potato (Solanum tuberosum L) and Onion (Allium cepa) by High Per-formance Liquid Chromatography with Diode-array Detection. Journal of Anal-ytical Chemistry, 60 (12) 1134-1138.

VANU Godinjak 2005.

0

LAJOS GNCZ, dopisni lan u 2005. godini je bio lan Saveta Univerziteta u Novom Sadu, lan saveta eksperata ACIMSI Univerziteta u Novom Sadu i predsednik Strunog vea za humanistike nauke (Komisija Nastavno - naunog vea Univerzite-ta u Novom Sadu). Bio je lan Urednitva asopisa Psihologija.

Na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu na dodiplomskim studijama je vodio kurseve Pedagoka psihologija, Psihologija dvojezinosti, Psiholo-gija za nastavnike, Psiholingvistika. Na istom odseku rukovodio je specijalistikim i magistarskim studijama iz Pedagoke psihologije. Bio je mentor u tri odbranjena spe-cijalistika i dva odbranjena magistarska rada. Kao gostujui profesor na Univerzitetu u Peuju na doktorskim studijama iz primenjene lingvistike, drao je od 27. maja do 3. juna 2005. godine 24-asovni kurs Psihologija dvojezinosti.

Bio je rukovodilac projekta za Vojvodinu Psiholingvistiki aspekti nastave na maarskom kao manjinskom jeziku u Karpatskom basenu (koordinator: Institut za istraivanje etnikih i manjinskih pitanja Maarske akademije nauka u Budimpe-ti), rukovodilac projekta za Srbiju i Crnu Goru Dimensions of Linguistic Otherness: Prospects of Maintenance and Revitalization of Minority Languages within the New Europe (Projekat: Specific Support Action SSA- of the EU Commission Services, uestvuju eka, Maarska, Moldavija, Rumunija, Slovaka, Slovenija, Ukrajna i Srbi-ja i Crna Gora, koordinator: Institute for Linguistics of the Hungarian Academy of Sciences) i saradnik u projektima Stanje, faktori i razvoj evropskog identiteta u Srbi-ji i Crnoj Gori i Psiholoke karakteristike drutva u tranziciji Odseka za psihologi-ju kod Ministarstva za nauku i tehnoloki razvoj.

Bio je recenzent knjige Sndora Hdia A hzastrsi konfliktusok pszicholgiai s csaldszociolgiai vizsglata (Analiza branih konflikata iz aspekta psihologije i sociologije porodice). O radu na projektu govorio je za RTV Novi Sad i dnevni list Magyar Sz o nastavi na maternjem jeziku. Bio je lan komisije za odbranu doktorske disertacije Osnovna pitanja neuromuzikologije iz aspekta neurolingvistike na Uni-verzitetu u Veszprmu.

Pristupno predavanje Psihologija dvojezinosti odrao je 10. marta 2005. godi-ne.

Po pozivu je odrao predavanja:Psihologija dvojezinosti, Plenarno predavanje na 13. godinjoj konferenciji psihologa Hrvatske, Osijek, 12-15. oktobar 2005.

A vajdasgi magyarsg ktnyelvsge (Dvojezinost vojvoanskih Maara), IV Slobodni Univerzitet u organizaciji Vojvoanskog omladinskog foruma, Mali Io, 10. juli 2005.Promena nastavnog jezika i kolsko postignue, Plenarno predavanje na Konfe-renciji Tbbnyelvsg s identits a Krpt-medencben (Viejezinost i iden-

VANU Godinjak 2005.

1

titet u Karpatskom basenu), u organizaciji Instituta za lingvistiku i Instituta za istraivanje etnikih i manjinskih pitanja Maarske akademije nauka, Budimpe-ta, 22. novembar 2005.

Referati na naunim skupovima:Genc, L.: Istraivanja razvoja govora-metajeziki i dvojezini razvoj. 53. Nauno-struni skup psihologa Srbije, Sokobanja, 18-21. maj 2005.Genc, L.: Evaluacija pedagokog rada nastavnog osoblja na UNS. Nauni skup

Psihosocijalni aspekti drutvene tranzicije u Srbiji, organizator: Odsek za Psi-hologiju, Novi Sad, 4-5. novembar 2005.Genc, L.: Vaspitni stavovi roditelja u vojvoanskim porodicama. Savetovanje povodom dan nauke u organizaciji Naunog drutva vojvoanskih Maara, Novi Sad, 9. decembar 2005.

Objavio je i saoptio sledee radove:Gncz, L., Vrs, O. (2005): Hungarian in the former Yugoslavia (Vojvodina and Prekmurje), In: Fenyvesi A. (ed.): Hungarian language contact outside Hungary: Hungarian as a minority Language, 187 240. John Benjamins, Amsterdam.Gncz, L. (2005): A ktnyelvsg pszicholgija. In Lanstyk I. - Vanon Krem-mer I. (szerk.): Nyelvszetrl - Vltozatosan. Segdknyv egyetemistk s a nyel-vszet irnt rdekldk szmra, 32 76. Gramma Nyelvi Iroda, Dunaszerda-hely, Slovakia.Gncz, L. (2005): Tannyelvvlaszts a kisebbsgi rgikban: tmutat szlknek s pedaggusoknak. j Kp, 4: 5 - 8. (Izbor nastavnog jezika u manjinskim regi-jama: putokaz za roditelje i prosvetne radnike).Gncz, L. (2005): A ktnyelvsg pszicholgija. In: Lengyel Zs., Navracsics J, (eds): VIII. Pszicholingvisztikai Nyri Egyetem vlogatott eladsok Selected papers of 8th Summer School of Psycholinguistics, Balatonalmdi, 2005. mjus 29. jnius 3. , Slides 1 - 23. Veszprmi Egyetem, Alkalamazott Nyelvszeti Tan-szk, Veszprm. (CD izdanje, ISBN: 963 9495 79 4) (Psihologija dvojezinosti).Genc, L., Kodopelji, J. (2005): Istraivanja razvoja govora: metajeziki i dvoje-zini razvoj. 48. In: Psiholoka struka u Srbiji danas-spremnost za promene, 53. Nauno-struni skup psihologa Srbije-Sabor 2005. Knjiga rezimea. Drutvo psi-hologa Srbije, Beograd. Gncz, L. (2005): Psihologija dvojezinosti. 118 - 119. In: Kolesari,V. (ur.). Saeci radova. 13. godinja konferencija hrvatskih psihologa: Vrijednosti, odgovornosti i tolerancija u drutvu koje se mijenja. Drutvo psihologa Osijek, Osijek. Gncz, L. (2005): Izvetaj o delatnosti Odseka za psihologiju na evaluaciji peda-gokog rada. In: Franceko, M., Zotovi, M. (prir.): Psihosocijalni aspekti dru-tvene tranzicije u Srbiji, Linost u viekulturnom drutvu br. 5, 365 -374. Odsek za psihologiju, Novi Sad.

VANU Godinjak 2005.

2

BRANIMIR GUDURI, dopisni lan u 2005. godini je bio predsednik izdava-ke delatnosti Drutva lekara Vojvodine i lan redakcionog odbora Member Editorial Board European Journal of BUON Atina, Archives of Oncology Sremska Kamenica i Arhiva za gastro entero - hepatologiju SLD.

Drao je redovnu dodiplomsku nastavu na predmetu Hirurgija sa ratnom hirur-gijom na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, kurs iz Hirurke onkologije za stu-dente medicine, stomatologije i studente Engleske kole. Bio je angaovan u redovnoj nastavi na predmetu Medicinska etika za studente medicine i stomatologije Engleske kole Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, a uestvovao je i u poslediplomskoj nasta-vi hirurke onkologije, gastroenterologije i endokrinologije. Bio je predsednik Komisi-je za diplomske ispite Medicinskog fakulteta u Novom Sadu i predsednik Komisije za specijalizaciju iz opte hirurgije.

Rukovodio je projektom VANU i Instituta za onkologiju, koji je sufinansirao Pokraijnski sekretarijat za nauku i tehnoloki razvoj Rana detekcija karcioma debe-log creva i rektuma kod razliitih etikih skupina Vojvodine, kao i projektima u osni-vanju Pokrajinskog sekretarijata za zdravlje Zdravstvena zatita ena Vojvodine rana detekcija karcinoma dojke i grlia materice.

Pristupno predavanje etiri decenije razvoja hirurgije karcinoma dojke u Vojvo-dini odrao je 24. februara 2005. godine.

Odrao je predavanja po pozivu:Razvoj hirurgije dojke na Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici. Preda-vanja po pozivu na edukacinom UOHS Simpozijumu i kontinuiranoj edukaciji Medicinskog fakulteta u Beogradu Hirurgija dojke, april 2005, Beograd, Zbor-nik radova str 78-88. i CD-romu radi prikaza operativnih tehnika.Sarkomi trbunog zida. Predavanje po pozivu kao revijalni prikaz u edukaci-onom Simpozijumu UOHS i kontinuirane edukacije Medicinskog fakulteta u Beogradu Sarkomi mekih tkiva, oktobar 2005, Beograd, Zbornik radova str. 132-135. Disekcija limfnih lezda kod karcinoma levog kolona. Predavanje po pozivu na seminaru Kontinuirane medicinske edukacije Medicinskog fakulteta u Beogra-du Disekciona hirurgija, novembar 2005.

Bio je urednik monografije:etiri decenije razvoja Instituta za onkologiju u Novom Sadu Sremskoj Kame-nici 1965 2005 godine.

VANU Godinjak 2005.

SLOBODANKA LATINOVI, dopisna lanica u 2005. godini je radila na temi Slepilo u Vojvodini i znaaj vida za kvalitet ivota stanovnitva i globalni razvoj Voj-vodine u okviru projekta VANU Zdravstveno stanje i mogunosti unapreenja zdravstvenog potencijala stanovnitva u Vojvodini.

Bila je lanica ureivakog odbora u asopisima Medicinski pregled i South - East European Journal of Ophthalmology.

Na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu odrala je nastavu studentima Opte medicine i Stomatologije i bavila se radom sa specijalizantima oftalmologije.

Bila je angaovana u LIONS klubu u Novom Sadu.Pristupno predavanje Oko i vid u poboljanju kvaliteta ivota odrala je 24.

marta 2005. godine.

Organizacija naunih skupova:II Pannonic Meeting Interntional Congress, News in OphthalmologyI Conference of Blindness Vision 2020. Novi Sad, 18-20 November 2005.

Uee na kongresima, sastancima i edukacionim kursevima:Educational Cours of the Aceysof ReSTOR, Prague, Czech Republic, mart 2005.Opthalmological School Dubrovnik: Croatian Society for Cataract and Refracti-ve Surgery, Dubrovnik april 2005.II South-Eastern European Congress of Ophthalmology (SEECO), Sofija, jun 2005.Europen Congress of Ophthalmology , Berlin, Germany, septembar 2005.Kongres oftalmologa Maarske, Szeged, oktobar 2005.II Simpozijum oftalmologa SCG: Glaukom, bolesno oko u bolesnom organizmu. Beograd, decembar 2005.2nd Pannonic Ophthalmology Meeting, lst Conference on Prevention of Blidness - Vision 2020, Novi Sad, novembar 2005.Struni sastanak oftalmologa SLD Angiogeneza, Novi Sad, decembar 2005.

Odrala je predavanja po pozivu:Latinovi, S. (2005): Role of Ocular Blood Flow in Glaucoma. Glaucoma Sympo-sium MSD. 2nd Pannonic Ophthalmology Meeting, lst Conference on Preventi-on of Blidness - Vission 2020, Novi Sad, novembar 2005, abs. 5.Latinovi, S. (2005): Metode merenja hemodinamike. II Simpozijum oftalmologa SCG: Glaukom, bolesno oko u bolesnom organizmu. Beograd, decembar 2005.

Objavila je i saoptila radove:Latinovi, S. (2005): Cataract Study in Vojvodina According to the Europen Cataract Outcome Study Group. II South - Eastern European Congress of Opht-halmology (SEECO), Sofija, 15, 51.

VANU Godinjak 2005.

Latinovi, S. (2005): Phacoemulsiphication in Difficult Cases. II South - Eastern European Congress of Ophthalmology. Sofija, SEECO, 15, 51.anadanovi, V., Latinovi, S., iki, Z. (2005): Outcome of Occlusion Trea-tment for Moderate Amblyopia. II South - Eastern European Congress of Opht-halmology, Sofija, SEECO, 11/47.anadanovi, V., Latinovi, S., Babovi, S., iki, Z. (2005): Phacoemulsification Versus Conventional Cataract Surgery Regarding Postoperative Quality of Life. Opthalmological School, Croatian Society for Cataract and Refractive Surgery, Dubrovnik, april 2005, 34.Latinovi, S., Ljeevi Tuek, Lj. (2005): Deep Sclerectomy v. Trabeculectomy in Glaucoma Surgery. 2nd Pannonic Ophthalmology Meeting, lst Conference on Prevention of Blidness - Vission 2020, Novi Sad, abs. 19.Latinovi, S., Horvat, A, Bursa Jovanovi, S. (2005): Laser Subepithelial Kera-tomileusis for Moderate Ametropia in Amblyopic Eyes. 2nd Pannonic Ophthal-mology Meeting, lst Conference on Prevention of Blidness - Vission 2020, Novi Sad, 21.Miljkovi, A., Davidovi, S., Latinovi, S. (2005): Corneal Endothelial Cells after PHACO Surgery. 2nd Pannonic Ophthalmology Meeting, lst Conference on Pre-vention of Blidness - Vission 2020, Novi Sad, 22.Latinovi, S. (2005): Natural Vision with New IOL - AcrySof Natural. 2nd Panno-nic Ophthalmology Meeting, lst Conference on Prevention of Blidness - Vissi-on 2020, Novi Sad, 30.Latinovi, S. (2005): Globalisation of Knowledge in Ophthalmology. 2nd Panno-nic Ophthalmology Meeting, lst Conference on Prevention of Blidness - Vission 2020, Novi Sad, 39 - 40.Latinovi, S. (2005): Prevalence of Registrated Blindness in Vojvodina. 2nd Panno-nic Ophthalmology Meeting, lst Conference on Prevention of Blidness - Vissi-on 2020, Novi Sad, 45.Latinovi, S., Kozlovaki, N., Martinovi, D., Tot, T., Petrovi, ., Stoji, J., Leko-vi, D. (2005): Cataract Study in Vojvodina (2004). 2nd Pannonic Ophthalmology Meeting, lst Conference on Prevention of Blidness - Vission 2020, Novi Sad, 45.anadanovi, V., Latinovi, S., Babi, N., Babovi, S., iki, Z., Ljesevi, Lj., Grko-vi, D., Bedov, T. (2005): Quality of Life in Patients with Cataract. VQOL Study Group Report Patient Reported Outcomes Newsletter, 35, 23 - 24.anadanovi, V., Latinovi, S., Babi, N., Babovi, S., iki, Z. (2005): Konvenci-onalna operacija katarakte i fakoemulzifikacija u odnosu na linu procenu pro-blema sa vidom nakon operacije. Medicina danas 6, 3 - 4, 392 - 96.Latinovi, S., Jovanovi Bursa, S. (2005): Senilna degeneracija makule i tera-pijske mogunosti. Oftalmoloka sekcija SLD, Novi Sad, decembar 2005.Latinovi, S., Davidovi, S, Ljeevi Tuek, Lj., Bursa, S. (2005): Combined Cataract and Glaucoma Surgery. Phacotrabeculectomy vs. Deep Sclerectomy. South - East European Journal of Ophthalmology, 1 - l/2 , 7 - 10.

VANU Godinjak 2005.

ekli, L., Latinovi, S., Aleksi, P. (2005): Uzroci slepila i slabovidosti u istonoj Hercegovini. Med. Pregled, 11 - 12.

MILORAD MILORADOV, dopisni lan u 2005. godini je bio sekretar Odelje-nja prirodnih i tehnikih nauka VANU.

Bio je direktor Nacionalnog programa primenjenih i razvojnih istraivanja uree-nja, korienja i zatite voda u Srbiji. Bio je predsednik Nacionalnog komiteta Srbije i Crne Gore za Meunarodni hidroloki program UNESCO-a, u okviru ega je ue-stvovao na 19th Working Meeting (WM) of the Regional Hydrological Co-operation of the Danube Countries in the framework of IHP/UNESCO u Passau, i potpredsed-nik Odbora za nauku Komisije za UNESCO Srbije i Crne Gore.

U realizaciji meunarodnog projekta Integrated Management of Selected River Basin Complying with the European Water Framework Directive sa ekspertima iz Slovake prof. Miloradov je postao rukovodilac projekta, s nae strane.

U saradnji sa Fakultetom tehnikih nauka i preduzeem Hidrozavod iz Novog Sada radio je na izradi Glavnih projekata sanacije, rekultivacije i zatvaranja deponija vrstog otpada u Starevu, Ivanovu, Negotinu i Bakoj Topoli.

Na poslediplomskim interdisciplinarnim studijama CIMSI na Univerzitetu u Novom Sadu drao je predavanja iz predmeta Sistemi zatite I i II, te na specija-listikim studijama na Fakultetu tehnikih nauka iz predmeta Integralni katastar zagaivaa ivotne sredine.

Pristupno predavanje Voda, vodni resursi, vodoprivredni bilans modeliranje, optimalno odrivo upravljanje odrao je 9. juna 2005. godine.

Referati na meunarodnim skupovima:The Optimum Management of the Hydroelectric Power Plant System Djerdap I and II (Iron Gate). Symposium Donauhochschule, Ulm, 27-30 November 2005.

Primena inovirane metodologije za izradu integralnog katastra zagaivaa ivotne sredine. Meunarodna konferencija Otpadne vode, komunalni vrst otpad i opasan otpad, Zlatibor, 2005.

Integralni katastar harmonizacija sa EU. Simpozijum ivotna sredina ka Evropi, Beograd, jun 2005.

ENDRE PAP, dopisni lan - u toku 2005. godine bio je Elsevier urednik u asopi-su Fuzzy Sets and Systems za oblast Non - Classical Measures and Metric Spaces, lan redakcija asopisa Novi Sad J. Math., YUJOR - Yugoslav Journal on Operation Rese-

VANU Godinjak 2005.

arch, Tatra Mountains Mathematical Publications, Archiv of Oncology i Acta Polyte-chnica Hungarica.

Bio je nosilac projekta 1866 kod republikog Ministarstva nauke pod nazivom Modeliranje nelinearnosti, neodreenosti i odluivanja. Bio je nosilac projekta Matematiki modeli za donoenje odluka pod neodreenim uslovima i njihova pri-mena u