Giava IV SVETSKJ POLITIKJ SISTEM - milanmpopovic.info · Nakon Uvoda (u prvoj), Metodologije (u...

Giava IV

POL1TIKA

SVETSKJ POLITIKJ SISTEM

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

http://www.cvisiontech.com

Nakon Uvoda (u prvoj), Metodologije (u drugoj) i Poiitiókeekonomije (u treéoj), u poslednjoj odnosno u etvrtoj giavi ovograda izloiemo glavne rezultate istraivanja procesa i uinaka kojeje mondijalizacija (privede i drutva) veé postigla na pianti svetskepolitike.

Umesto do nekakve navodno svetskc drìave, to iziaganje áenas pre dovesti do svetskog politiókog sistema, iii, jo boije, donovih, medjunarodrnh struktura dominacije. Do njih éemo doéi, presvega, kritikim iziaganjem odgovarajuéih pojmova i koncepata LWallersteina i drugih svetskosistemskih analitiara (u odeijku 4.1.2.koji je glavni, nosei odeijak éetvrtog dela). Pre toga demo, uodeljku 4.1.1., izloiti samo neke najznaòajnije, uvodne i

konceptualne napomene, pre svega one koje se tièu teorijskihpojmova driave (kao ueg) i dominacije (kao ireg pojma), i nekihosnovnih istorijski raziiitih formi ove druge. Sve to, naravno, kaopripremu za iziaganje o novim, mediunaro dnim strukturamadominacije. U poslednja dva odeljka ovog rada (to jest, u odeijcima4.2.1. i 4.2.2.), pak, sa stanovita svetsko-sistemske analize,iz1oiéemo i glavne teorijske i empinjske elemente za velikuteorijsku i praktinu re-konceptualizaciju svetskog drutva i

socijalizma kao glavnih anti-sistemskíh snaga barem u poslednja dvaveka evropske i svetske istorije.

139



4.1. SVETSKI POLITIÙU SISTEM (SVETSKAVLADA). NOVE, MEDJUNARODNESTRUK11JRE DOMINACIJE

4.1.1. Uvodni pojmovi: drava i dominacija

U najirem i najoptijem smislu, kako je to istakao i N.Paié, politika i sfera politièkog prelaze granice kiasnog drutva icivilizacije, obuhvatajuéi sve svesne drutvene aktivnosti upravijanjatzv. zajednikim iii optim drißtvenim poslovima, kako u kiasnim,tako i u ne-, pred- iii post-kiasnim drutvima, ako i takvih kadabude (PAIé 1976, str. 39-40.). No, i kada se uspostavi jedanovakav, univerzaini pojam politike, i na terenu tog pojma, ostajepotreba za istorijski konkretnim i teorijski jasnim razilkovanjemistorijski razlièitih i specifiënih formi politike.

Ostavimo Ii Po strani u izvesnoj men i u izvesnom smislumetafiziko odnosno eshatoIoko pitanje (ne)postojanja pred.odnosno post-klasnih drutava kao drutava bez eksploatacije i

dominacije, dolazimo direktno do pojmova dominacije, odnosadominacije, (svetske) viadavine, (svetske) viade, (svetskog)vladavinskog odnosa, te odredjene forme, strukture i organizacijedominacije odnosno viadavine kao najoptijih i najdubljih pojmovapolitike (DJORDJEVI 1977, str. 143-145.: "Dominacija /vladavinaIjudi nad Ijudima! kao osnov kiasifikacije" po1itikih sistema).

Ono, pak, to se ne retko gubi ii vida, ak i medju mnogimmarksistima, i to jo od uvenog Engelsovog Porekia porodice,privatnog vlasniitva i drave, to je - istorijska i teorijska dístinkcija

140



odnosno raziika koja postoji izmedju dominacije (viada vine), kaogotovo univerzaine sadthne politike, na jednoj, i ddave, kao samojedne od vie, istorijski razliitih formi te sadrine odnosnodominacije, na drugoj strani. Tu distinkciju odnosno razlikueksplicitno je istakao i na poznati filozof politike, Ljubomir Tadi:'Ako se ... imenom 'drava' skupno nazovu sve poiitiêke tvorevine uistoriji oveanstva koje poseduju politiéku vlast, onda se izla±emoriziku da pomeamo istorijske epohe i da bitno razliéitim pojavamadamo jedno ime, to vodi ne samo nedopustivom pojednostavijenjuproblema nego i krupnim zabiudama teonjskog i praktiénogkaraktera. Jer viastéoveka nad éovekom (odnosno dominacija - M.P.) je starija od drave. Drava je (samo - M. P.) moderna formaviasti éoveka nad èovekom (odnosno dominacije - M. P.)." I dalje:"sve politiéke tvorevine u Evropi koje prethode postankucentral/zovanih via sti apsoiutnih monarhija nisu se nazivale'dravama' veé ... u antici: 'polis', civitas', 'res publica', 'imperium', au feudaiizmu 'regnum', 'monarchia', iii (u gradovima) takodje 'respublica' ... Moie se reéi da se drava od ranijih politiékih tvorevinaraziikuje ne samo kvantitativno (npr. Po veliéini), nego i kvalitativno(prema karakteru viasti ...)" (TADIC 1988, str. 217., 221., 224., kao icela Giava sedma: "Pojam drave i njen nastanak", str. 217-228.).Istorijski jo konkretnije i odredjenije, na ovu razliku ukazuju isvetsko-sistemski analitiéari, T. K. Hopkins i I. Wallerstein. Ujednom od svojih standardnih teorijskih tekstova ova dvojica,naime, razvijaju reèenu raziiku u dva jednako vainapravca: 1) u odnosu na politièke tvorevine razvijene pre XVI vekaodnosno pre korisolidacije savremenog svetskog sistema, i, to je odne manjeg znaéaja, mada je daleko manie primeéeno: 2) u odnosuna politiéke tvorevine odnosno forme dominacije koje se i sve dodanas razvijaju na (poiu)periferiji tog sistema: "Vrio je uobiéajenoda se politiéki centralizovana podruéja vanjske arene svetskeprivrede tretiraju kao 'drave' (kineska drava u sedamnaestomveku, Zulu drava u devetanestom). Smatramo da je to pogrenapraksa, zato to dovodi do zabune. Ona, u najmanju ruku,zanemaruje (ako ne i potpuno eiiminie) jedno pitanje koje imatemeijan teorijski znaèaj: 'Dravni sistem moderne Evrope' jefundamentalno drugaéiji 'od politiékog ivota svìh ranijih i svih

141



neevropskih civilizacija sveta' (da se pos1uim Walter Dornovom/1963.! verzijom tog pitanja) i treba ga od niega raziikovati. Da todrugaòije formu1iem: dravnost fije generiëka kategorija politikogivota (dije raznolike forme treba otkriti unutar i preko grafica

civilizacija), veé je istorijski specifièna kategorija, koja se moedvojiti od odgovarajuéih jurisdikcija (suverene i delimièno suvereneviasti) prvobitno evropocentriènog medjudñavnog sistema. To jekategorija koju je konceptualno dao, zato to je stvarno nametnuo,razvojni proces kapitalistièke svetskc privrede. (Otomanskaimperija ... se pretvorila u Otomansku dravu ... u dravu Tursku...) (HOPKINS/WALLERSTEIN 1982a, str. 130-131.).

Neuvidjanje raziike izmedju dominacije kao generièkekategorije i drave kao samo jedne njene, moderne forme, odnosnonerazlikovanje drave od, istorijski, dijahrono posmatrano, pred- ipost-dravnih formi dominacije, kao i od, sinhrono gledano,(polu)perifernih, strogo teorijski govoreéi, takodje ne-dravnihformi dominacije, pak, posledica je inaèe vladajuéeg a pogrenogevropocentriónog odnosno zapadnocentriènog miljenja. Uvidjanje iteorijsko osvetijavanje ove znaèajne raziike, medjutim, pretpostavkaje ne samo za pravilno odnosno nemistifikovano razumevanjeistorije, nego, to je jo vanije, i za pravilno i pravovremenorazumevanje sa vremen osti i bliske buduónosti, odnosno njenihnovih, post-ddavnth, medjunarodnih odnosno svetskih formidominacije koje su veé danas, pred naim oèima, in statu nascendi.Sto se pre i vue oslobodimo onog pogrenog evropocentriènogodnosno dravno-centriènog poistoveáivanja drave i dominacije, toéemo pre i vige biti u stanju da shvatimo ovu novu, dinamiènu ikomplikovanu stvarnost. I obrnuto, to nas due bude pritiskala onaevropocentrièna i dravno-centrièna slika sveta, to éemo due izaludno pokuavati da, u obliku teorije "svetske drave' iii neèegsliènog, pomoéu starih pojmova, objasnimo nove procese i forme.

Zbog svega iznetog, zamena (ueg) pojma ddave (irim, alii kvalitativno drugaèijim) pojmom aparata odnosno hijerarhija moóikoju, zajedno sa medjunarodnim odnosno svetskim proirenjem ipromenom tog pojma, u novijoj teorijskoj literaturi, pred1au M.Nikolinakos i F. Braudel, èini nam se veoma uputnom: Vano je

142



istaái to da se termin drava u ovoj analizi upotrebijava udvostrukom znaenju: jedno znaenje je nacionalna jedinicadrutvene organizacije/strukture, a drugo znaenje je mehanizammoéi izraen kroz aparat upravijanja i viadavine. Pravi odnosizmedju ta dva znaëenja je takav da drava kao mehanizam mo5ipoprima oblik nacionalne drave í]i multinacionalne federativnedrave iii drutvene strukture ... Cmi se da je oblik nacija-drava'anahronizam." (NIKOLINAKOS 1987, str. 4. i 8.) Onu zamenupojmova i ono medjunarodno odnosno svetsko proirenje i

preobraaj politike, kao konsekvence sasvim konkretne istorijskedijalektike kapitala (kapitalizma), drave i nacije, jo konkretnije ianalitinije istie F. Braudel. Posebnu panju valja obratiti nanjegove slikovite opise kao to su: dijalog i odnos izmedju drave ikapitala', 'nevidijivi kapitalizam, "aparat moéi (kao) neto vie oddrave' odnosno kao suma politiékih, socijalnih, ekonomskih ikulturnih hijerarhija i zbirka sredstava prinude' u kojoj je dravasamo jedno od takvih, te izvesna deterministiëka ideja o stalnomobnavljanju ovih hijerarhija i sredstava, kao neke vrste bio1okenunosti drutva': 'Kapitalistiki interesi, kako u pro1osti tako i usadanjosti, prirodno se proteu izvan uskih grafica nacije; tooteava, iii bar u svakom sÌuaju komplikuje, dijalog i odnoseizmedju drave i kapitala. U Lisabonu, koji sam odabrao ... zailustraciju, je kapitalizam pravih hiznismena ... bio za stanovnikegrada potpuno nevidijiv. Raziog je to to su se stvarne transakcijeodvijale van evropskog kontinenta: u Makaou ... u Londonu, centrukomandi i zahteva ... Kapitalizam je uvek hodao u thzmama odsedam muja'. I upravo tom karakteristikom ée se prevenstvenobaviti treéi, i poslednji, tom ovog rada. Zakljuak koji za sada trebaimati na umu je da je aparat moth; sua koja proima svakustrukturu, neto vige od drave. To je ukupnost politièkih,drutvenih, ekonomskih i kulturnih hijerarhija, skup sredstavaprinude u kome se uvek oseéa prisustvo drave, koja je éesto kamentemeijac celine, ali je retko iii nikadajedthifaktor vlasti. Taj aparatak moie da bude istisnut iii razoren, ali se uvek, bez izuzetka,

obnavlja, kao da je nekakva bioloka potreba drutva. (BRAUDEL1982, str. 554-555.)

143



Drevno carstvo (imperia) i starogrki grad-drava (polis) ustarom, te kra/jevstvo (regnum: DJORDJEW 1977, str. 31.) i grad(burg) u srednjem veku, uz nezaobilaznu apsolutnu monarhiju kaoprelaznu formu, predstavljaju tipine i dobro poznate ne- odnosnopreddravne forme dominacije. (Videli smo da ih je upravo kaotakve naznaio i Lj. Tadié u citatu koji smo malo pre naveli.) Uizvesnom, idealno-tipskom smislu, ove forme je anaIitiki raIanio isintetiki naznaio i Max Weber u svom kapitalnom delu Privreda idruitvo (VEBER 1976, str. 167-240.: PM deo/Trea glava/Tioovivlastr Tri ista tipa legitimne viasti: racionalna, tradicionalna,harizmatska viast; VEBER 1976a, str. 45-498.: Drugi tom/Drugideo/Deveta glava/Sociologija vlastr tradicionalna, gerontokratska,patrijahalna, patrimonijalna, staleka i feudalna viast). K. Shiozawaje, na drugoj strani, podsetio da se i kod samog Manca, uz one,kasnije hipostazirane i dogmatizovane evropo-(odnosno kapital- idravo-)centrine, mogu pronaéi i elementi za ovde navedene,istorijski diferencirane i ne-evropocentriène odnosnone-kapitalistièke odnosno ne-dravne forme svojine i dominacije(azijski, antièki, germanski i buroaski oblik svojine i imperia, polis,regnum i drava kao ovima odgovarajuée politièke forme:SHIOZAWA 1980, str. 186.). Najzad, o plemenu, gradu, carstvu,dravi i svetskojsili (tribe, city, empire, state and world power), kaoistorij ski diferenciranim i specifiènim pred-dravnim, dravnim ipost-dravnim formama dominacije, govorio je i R. M. Maciver usvojoj sada veé klasiènoj studiji o modernoj dravi (MACIVER1926, str. 145.).

Poznavanje stvarne, nemistifikovane istonje dominacije i

njenih razliéitih formi, pretpostavka je i za razumevanje njenihnovih a danas nastajuéih, medjunarodnih, post-dravnih formi. Zatu svrhu, iz ove istorije izdvojiéemo i naglasiti samo nekolikokarakteristiènih momenata.

Pre svega, izdvojiéemo i naglasiti dijaiektiku(dis)kontinuiteta dugo trajanje starih i relativno dugo preplitanjestarih i novih formi dominacije. Ovaj (dis)kontinuitet i ovudugotrajnost valja imati na umu i kada se govori o novim,medjunarodnim strukturama dominacije. Ako znamo da je proces

144



geneze odnosno nastajanja moderne drave odnosno drave kaomoderne forme dominacije trajao barem oko 400 godina, od sredineXV do XIX veka (BRAUDEL 1984, str. 315.; JACOBY 1985, str.29.), tada bi bib zaista naivno oèekivati da se neka nova,post-moderna i post-dñavna, medjunarodna forma dominacije, iiivige ovih, pojavi/pojave za neko kraóe vreme.

Od dugog trajanja starog, medjutim, jo vanije je dugopreplitanje starog i novog. Usled ovog preplitanja, svako drutvo je,u svakom momentu, mnogo pre i mnogo vrie, nmotvo drustava, noto je jedno drutvo, a ono najvie to paIjivi posmatra u ovom

mnotvu moie primetiti, jeste prevlast jednog od vie prepletenihdrutava odnosno hijerarhija nad onim drugim. Na primeru"feudalnog drutva', ovu je prepletenost i ovo nmotvo najboljepokazao F. Braudel: "Hijerarhijski poredak nikada fije jednostavan.Sva drutva su diverzifikovani pluraliteti. ... Uzmimo jedan primer:takozvano 'feudalno' drutvo ... Najbolji opis feudalnog drutva' je,po morne miIjenu, do danas ostao kratki prikaz koji je dao GeorgeGurvitch ... 'feudalno drutvo je, u stvari, bib kombinacija najmanjepet drutava', pet razlièitih hijerarhija koje su uporedo postojale.plemiko drutvo ... teokratsko drugtvo ... terotorijalna dravafeudalizam u strogom smislu reèi ... i ... gradovi. ... To, dakie, fijebib jedno drutvo, veé nekoliko drutava koja su koegzistirala ...;fije bio jedan, veé nekoliko sistema; fije bio jedan naéinproizvodnje, veé nekoliko njih ... O svemu moramo da razmilijamou mnoini ... Ipak, od svih razliéitih drutava koja èine to societeglobale, jedno iii vie njih ée teiti da previada, pripremajuéi put zasveobuhvatnu promenu - promenu koja se uvek polako uobliéava, aonda se utemeijuje - sve do perioda kada ée novi preobraaj dovestiu pitanje raniji dominantan obrazac iii obrasce. Ovaj pluralitet jebitan faktor kako kretanja tako i otpora kretanju. Svaka evolucionashema, ëak i Marxova, postaje razumljivija kada su u tom svetluposmatra.' (BRAUDEL 1982, str. 464-466.: 'The pluralism ofsocieties)

U fazama preobralaja, koje, kao to smo videli, i same trajurelativno dugo, izmedju raznorodnih drutava i hijerarhija poéinjeda se, namesto pasivne koegzistencije, uspostavija odnos aktivne

145



ko-determinacije: nove forme resorbuju i re-funkcionalizujuzateóene i stare. Ovaj moment, na primeru raspadanja feudalnihautonomija i nastajanja moderne drave, najholje je istakao H.Jacoby. Drava odnosno apsolutna monarhija kao njena prvaistorijska forma, ni Po njemu, fije, naime, nastala ni iz ega, vec,umnogome, re-strukturacijom odnosno re-funkcionalizacijomraspadnutih feudalnih elemenata odnosno autonomija: "Povijesnirezultat raspadanja toga svijeta sastavijena od 'slobodno plutajthhautonomnih domena' ... stvaranje je apsolutne monarhije, temeljnogoblika moderne drave. ... Posvuda u dru/tvu (stara, feudalna - M.P.) autonomna upravna podruöJa postaju siulbe (nove, gradjanske -M. P.) drzavne uprave. (JACOBY 1985, str. 25, i 29.) U ovomkontekstu, moemo samo pretpostaviti da ée i nove, medjunarodneforme dominacije, ëiji je proces nastajanja veé otpoéeo, u velikojmen znaèiti i odredjenu re-strukturaciju odnosnore-funkcionalizaciju raspadnutih, dezintegnisanih, "slobodnoplutajuéih elemenata moderne gradjanske drave.

Poslednja ve//ka smena omoguáava jo puno zanimijivih,podsticajnih analogija. Tako je, za praéenje dinamike koja se vetuspostavija izmedju jo uvek snane, mada vie ne i jedine,naciona1no-dravne, na jednoj, i sve snanijih, mada jo uvek ne ipreovladjujuéih, novih, internacionalnih formi dominacije, nadrugoj strani, izvanredna i metafora 'kukaviéjeg jajeta'(kapitalizma) odnosno 'gnezda' (srednjevekovnog grada) koju je F.Braudel pozajmio od L. Mumforda: Cudo koje se desilo u prvimvelikim urbanim vekovima u Evropi (poéev od XIII veka - M.P.) jepotpuna pobeda grada, bar u Italiji, Flandriji i Nemaékoj. On je biou stanju da se upusti u vodjenje potpuno zasebnog ivota tokomdosta dugog perioda. To je bio kolosalan dogadjaj. Vreme kada seon zbio ne moie se sa sigurnoéu odrediti, ali su njegove ogromneposledice vidijive....jedna originalna civilizacija ... takse, finansije,javni krediti ... javni zajmovi ... Oni (gradovi - M.P.) su takodje brzozapoéeli svoje kiasne borbe ... plemstvo protiv buroazije, siromaniprotiv bogatih ('mravi', popo/o magro, protiv 'debelih', popolograsso) ... To drutvo, koje je i samo bib podebjeno, suoéavalo se isa spoljnim nepnijateijima - mnotvom plemiéa, pninéeva, seijaka i

146



svakoga ko fije bio gradjanin.... Kapitalizam i gradovi su naZapadu u osnovi bili isto. Lewis Mumford duhovito kae da jekapitalizam bio kukavièje jaje poloeno u tesno gnezdosrednjevekovnih gradova. Time je mislio da je ptici bib sudjeno daprekomerno poraste i da probije svoje uske okvire (to se i

dogodilo), a onda da se povee sa dravom, pobednikom gradova,ali naslednikom njihovih institucija" (BRAUDEL 1973, str,396-411.: 'The Originality of Western Towns; BRAUDEL 1981,str. 514.). Moemo li, Po analogiji sa ovom metaforom, u dananjimmultinacionalnim kompanijama videti 'gnezdo' iz koga áe se uskoroizleéi i koje ée brzo prerasti neka nova, mondijalna politièkastruktura i forma?

O borbi popo/a, koju je upravo pomenuo i F. Braudel,opirno pige u svom glavnom delu i M. Weber. itav jedan paragrafposlednje, devete glave drugog dela odnosno drugog toma Privredei drutva Weber, naime, posveéuje upravo tom fenomenu (VEBER1976a, str. 366-396.: "&4. Plebejski grad"). Dubina i lucidnostanalize, Po naem miiljenju, uvréuju ovaj paragraf u sam vrhsocioloike i istorijske odnosno socioloiko-istorijske literature.Ovde, medjutim, skreéemo panju samo na one momente te analizekoji su od neposredne vanosti za analogno razumevanje dananjihpreplitanja i borbi: "staro genualnoharizmatsko plemstvo ... jemorabo da deli vlast - u grèkoj sa demosom, u Rimu sa plebejcima, uItaliji sa popolom, u Engleskoj sa liveries, u Nemaèkoj sa esnafima

Ruenje patricijske viasti stvaranjem gradjanskog hratstva podzakletvom ... - Revolucionarni karakter popola kao nelegitimnepolitièke grupe ... - Podela viasti medju staleima italijanskogsrednjovekovnog grada ... U ekonomskom smislu, popolo je biosastavljen od vrbo razlièitih elemenata, isto kao i nemaèki esnafi; unjega su, pre svega, spadali preduzetnici, sa jedne strane, a zanatlije,sa druge strane. ... Italijanski popolo fije bio samo ekonomski negoi politièki pojam: posebna politièka zajednica u okviru komune, sasopstvenim èinovnicima, vlastitim finansijama i viastitom vojnomorganizacijom; u pravom smislu reèi drava u dravi, prva potpunosvesno nelegitimna i revolucionarna politièka grupa....Uspesipopola nisu postizani bez tekih i àesto krvavih i dugotrajnih borbi.

147



Plemstvo se povuklo iz grada i vodilo je rat protiv niega iz svojihutvrdjenih zamkova. Gradjanske vojske su rui1e utvrdjene zamkove,a zakonodavstvo gradova unitavalo je tradicionalni vlastelinskisistem u zemiji, ponekad i planskim oslobadjanjem seijaka."(VEBER 1976a, str. 366., 367, i 371.) Iduéi i daije putem oneanalogije, a na osnovu Weberovih popola, mogli hi postaviti i

sledeéa pitanja: Sta bi moglo initi dananje popole:multinacionalne kompanije, regionalne integracije, vojno-politikisavezi, iii neto drugo, iii sve ove forme zajedno? - Moemo li udananjim popolama i oko njih prepoznati one 'krvave i dugotrajneborhe" i njihove nosioce, politike grupe" i "gradove i zamkove'? -Konaéno, uoèavamo li u njima i oko njih Onu podelu viasti" i Onudravu u dravi' iz koje se moie do kraja da razvije novi, svetski

politièki i vladavinski sistem?

Jo jedna Weberova ideja, ona o feudalnoj politièkojtvorevini kao kosmosu odnosno haosu subjektivnih prava, nasuprotmodernoj gradjanskoj dravi kao sistemu objektivnih formi,podstiée analogiju sa dananjim preplitanjima i borbama razlièitihformi dominacije: Sve u svemu, nasuprot sistemu 'organa viasti,opteregulisanih objektivnim normama, sa njihovim isto takoregulisanim domenom sluThenih dunosti, prebendalno i feudainotransformisana patrimonijalna politièka tvorevina je kosmos iii,zavisno od okolnosti, èak i baos sasvim konkretno odredjenihsubjektivnih prava i obaveza gospodara, nosilaca sluThi i

podvlaéenih; ova prava i obaveze se medjusobno ukrtaju i

ogranièavaju i njihovim zajedniékim delovanjem nastaje takvozajednièko delanje koje se ne moie konstruisati modernimpublicistiékim kategorijama i za koje se naziv drava' u dananjemsmislu reèi jo manje moie upotrebiti nego za èisto patrimonijalnupolitiéku tvorevinu." (VEBER 1976a, str. 175.) I ovde, kao i drugde,naravno, sa analogijom vaija biti obazriv, to jest ne treba juupotrebijavati bez dovoljno kritìéke rezerve i provere. Ipak, èininam se da se, i nakon jedne ovakve rezerve odnosno provere, nekeparalele mogu povuéi. Tako nam se èini da se, sa stanovita danasrazvijenih, svetskih proizvodnih snaga, svi oni Weberovi kvalifikativisubjektivnosti odnosno proizvoljnosti, i say onaj njïhov kosmos

148



odnosno haos, veé danas, sa puno prava, mogu izreéi na raòun samedrave, ranije reprezenta sistema optevaeéih i objektivnih normi.ta reprezentuje novu, svetsku optost i objektivnost, medjutim, jo

uvek nue sasvim jasno.

Dananja ve/ika smena starih, nacionalnih (drave) novim,inter-nacionalnim iii, jo bolje, svetskim strukturama i formamadominacije (oui su krajnji izgled i ime jo uvek nepoznati), ima: 1)svoj unutraiíiji (etatizam) i spoJjaìriji aspekt (imperijalizam, ali uneiskrivijenom, ozhiljnom smislu te reéi) i 2) svoju kvantitativnu(vrouïrivanje zateèenih, nacionalnih formi dominacije, drave,partije i drugih, preko regionalnih, sve do kontinentalnih i svetskihrazmera) i kvaiitativnu stranu (preobraìaj, preinaku, promenuunutranjih i spoljanjih elemenata i veza onih prvih u one drugeforme dominacije). Da nue reO tek o pukom kvantitativnom,svetskom uveáanju, nego i o jo znaéajnijem kvalitativnompreobraaju zateéene, nacionalne drave, govoreéi o pro biemuadaptacije odnosno prilagodjavanja, posebno ubedijivo pokazuje R.M. Maciver u svom veO pomenutom delu o modernoj dravi:"Ekonomski centri moéi (industrijske revolucije - M.P.) su seformirali potpuno odvojeno od politiékih centara....Ta novaekonomska moO fije bila Oedo drave. Naprotiv ... Ali nijednapolitiéka sila nue mogla da ostane izvan tokova koji su ... Oitavezemije povezivali u sloeno jedinstvo medjuzavisnosti. Umesto da ihstvara, drava (odnosno pred-dravne forme dominacije, ukoliko sedrimo naih distinkcija - MP.) je morala, uz velike tekoée, da seprilagodjava tim novim uslovima." I daije, sada veO za samu dravu uuem i pravom smislu te reéi: Nacija-drava, ujedinjena iznutra, veOje bila dola do faze u kojoj je morala svoj nacionalni karakter dasaobrazi uslovima koji takav njen karakter prevazilaze. To je, unovom obliku, bio jedan problem star skoro koliko i sama istorija,problem prilagodjavanja ustanovijene forme politiOkog jedinstvajednoj civilizaciji koja se protee izvan njenih grafica. ... A problemsa kojim su, sa svoje strane, morali da se suoée pleme, grad icarstvo, sadaje bio uporni pritisak na naciju-dravu. Rezultat ovognovog prilagodjavanja biée, Po Maclveru, neka vrsta grupenacija-drava" (group nation-state) iii, Oak, neka vrsta nove,

149



"svetske viasti" (world power; power = moé, sua, viast): "Nastanaksvetske vlasti znaëi prelaz od nacije-drave na grupu nacija-drava.

Drava je morala da postepeno, iz iskustva shvati sopstveneogranienosti. Kada je ona prvobitno nastala u okviru rodovskezajednice, izgiedalo je da je i ona sama organizacija roda. Ali,pokazalo se da njen pravi smisao ne moie da se izrazi krozkategoriju srodnitva, ve gradjanstva. Rod je bio samo pogodanokvir ... A kada je u daleko kasnijoj fazi drava obuhvatila nacijuizgiedalo je da su njeni podanici isto to i pripadnici zajednikenacije. Medjutim, nacija je opet bila samo pogodan okvir zazajednicu ... Dananja drava nue organizacija nacije ... Ona jeorganizacija gradjana ... A ima jasnih indicija da nastaje grupanacija-drava. Ukoliko se taj proces nastavi, nacionalna pripadnostée ... kao i srodstvo, postati isto drutveni faktor, bez veéegpolitikog znaenja." (MACIVER 1926, str. 138-140., 145., 239. i491-492.)

F. Lane i I. Wallerstein su bez sumnje u pravu kadanajdublji osnov ovom stahiom prilagodjavanju nalaze uneprekidnom razvitku proizvodnih snaga, odnosno u stalnomuve5anju jedne vrste "prirodnog monopola": "U tom sluèaju prelaz s'urbanog kolonijalizma' na 'nacionalni kolonijalizam' moemosmatrati prirodnim korakom nakon to je tehnologija proirilaveliinu 'prirodnog monopola' sue, da upotrijebimo izraz FredericaLanea: 'U naem dobu atomskog oruja najmanji prirodni monopolje moda cijeli svijet'." (WALLERSTEIN 1986e, str. 103.)

Neto je tee odgovoriti na pitanje ko//ko daleko je tajproces odmakao. Sigurno je jedino: 1) da je on otpoeo i 2)'da jofije zavrio. Svetski politicki sistem je in statu nascendi jo uvekrelativno nerazvijen i nediferenciran, negde izmedju nacionalnih isvetskih institucija, iii, jo preciznije, istovremeno i u jednim i udrugim. U svakom sluaju, on je ve neto vige od "medju-narodnogsistema": "Nasuprot konceptu 'medjunarodnog sistema' ... globalnipolitiki sistem moie se shvatiti, u okviru globalnog sistema, kaospecijalizovana upravljaka mrea za organizovanje i regulisanjemedjunarodnih problema ... Globalni politi&i sistem je pod-sistemglobalnog drutvenog sistema. On je, ak i danas, jedan jo relativno

150



neizdiferenciran pod-sistem ... Odnosno, globalne politike funkcijefaktièki su u i-ukama meovitih, nacionalnih i globalnih, struktura

velikih sua. ... Godine 1500. globalne politike strukture su bile jorudimentarnije i jo manie izdiferencirane." (MODELSKI 1987e,str. 115. i 117.)

Ideju procesnosti i mdovitosti svetskog poJitikog sistema,u dananjem momentu njegovog nastajanja odnosnoprilagodjavanja, G. Modeiski je izrazio funkcionalistickL Istu idejuS. Hymer izraava jo adekvatnije, terminima (urbane) krize,dis-funkcïje i konflikta: "Otuda su multinacionalnim kompanijamapotrebne multinacionalne drave. Utopijsko je oekivanje da ée seto dogoditi dovoljno brzo da omoguéi potpuni procvatmedjunarodnog biznisa. ... Vrlo znaèajna prepreka supra-nacionalnom proizilazi iz èinjenice da mnogi od najvanijihinstrumenata dravne politike zahtevaju delotvorni patriotizamTa vrsta grupne lojalnosti ne postoji na medjunarodnom nivouCak i da moie da se uspostavi jaka svetska federalna viast, mnogiproblemi mogu da se rege samo na nacionalnom iii na lokalnomnivou. Ako viade nacija-drava budu suvie oslabile, obrazac zabuduénost bi mogla da bude urbana kriza, u kojoj se jakenacionalne korporacije suprotstavljaju slabim gradskim viadama.Ukratko, postoji fundamentalni konflikt izmedju nacionalnogplaniranja koje vre politiëke jedinice i medjunarodnog planiranjakoje vre korporacije. " (HYMER 1979, str. 206-207.) Mada naepohalno viem nivou, i ova Hymerova "urban crisis" neodoljivo naspodseéa na Weberove odnosno srednjevekovne "popole".

Na kraju ovog odeljka elimo da, zajedno sa E. Altvateromi I. Wallersteinom, skrenemo panju jo jedino na jedan zanimijiv,mada prividan paradoks "Stvaranje nacionalnih drava i nastanakkapita!istikog svetskog sistema su u stvari nalija iste istorijskedinamike, koja na prvi pogled mora da nam se uini kao istorijskiparadoks" (ALTVATER 1987, str. 3.). I: "Ono to raziikujemodernu dravu od bib koje ranije 'drave' je to to je modernadrava definisana svojim ueem u medjudravnom sistemu; aposebnost modernog medjudravnog sistema je to to je on prsri

151



takav sistem koji se tokom vremena fije pretvorio u svetskuimperiju." (WALLERSTEIN 1984e, str. 50.)

Podrobnije razmatranje, interpretacija i kritika"medju-dravnog sistema' (inter-state system) i drugihWailersteinovih osnovnih politikih koncepata i pojmova siedi unarednom odeljku. Zato éemo elemente za razumevanje goreizloenog prividnog paradoksa ovde samo naznaiti.

Kada je o nacionalnoj driavi reè, naime, stvari su priiiènojasne. Kada je, pak, o svetskoj "ddavi" reè stvari treba jo dodatnorazjasniti. Treba, naime, jasno raziuéiti i raziikovati tri razlièite,mada tesno povezane stvan odnosno pojma unutar ove, na prvipogled jedne i jednostavne èinjenice odnosno ideje: 1) jedno je onajmedju-drìavni sistem koji je, u stvari, bio i ostao samomedjunarodni komplement, produetak i dopuna nacionalnedrave; 2) drugo su dana.nje (druga polovina JX veka), nove,medjunarodne strukture dominacije, a 3) treée je svetski politiékisistem odnosno nova, svetska forma dominacije koja je jo uvek unastajanju i éiji se obrisi tek maglovito naziru, Odnos izmedju 2) i 3)je posebno znaèajan: dananje, nove, medjunarodne strukturedominacije samo su zaóetak, Idica, embrio jednog novog, svetskogpolitikog sistema, koji bi, jednim novim i kvalitativno viimstupnjem politiéke integracije, trebao prevaziéi ne samo postojeéimedju-dravni sistem, nego i sopstvene zaèetke. O konkretnojorganizacionoj i institucionalnoj strukturi i formi tog novog,visokointegrisanog svetskog politikog sistema, medjutim, jo uvekje rano govoriti.

4.1.2. Interpretacija i kritika osnovnih politikihpojmova hnmanuela Wallersteina

1) Medju-driavol sistem i njegove koafiguracije, staffa ikox1cije.- Wallersteinov sredinji poiitiki pojam je pojammedju-ddavnog sistema (inter-state system). U Wallersteinovomsistemu pojmova, medju-dravni sistem predstavlja neku vrstupravno-politióke nadgradnje one jedinstvene i prostorno (Evropa,svet) i vremenski (od tzv. dugog XVI veka do danas) odredjene152



svetske kapitalistièke privrede o kojoj smo opirnije govorili uodeljku 3.2.2. (VOLERSTIN 1985b, str. 16. i 30.; VALERTAJN1986c, str. 223.). Glavna distinktna osobina ove jedinstvene svetskepravno-politièke nadgradnje, pak, Po I. Wallersteinu, jeste odcustvobib kakvog jedinstvenog centra odnosno vrhovne viasti u njoj. To jeono po éemu se ova odnosno medjudravni sistem sutinskiraziikuju kako od svetskog carstva odnosno imperije, koja je ovomeprethodila, tako i od svetske drave", koja se sa njim neosnovanobrka. Tu raziiku I. Wallerstein i drugi mondijalisti istièu na mnogomesta (VOLERSTIN 1985b, str. 30.; WALLERSTEIN 1986e, str.21-22.; VALERTAJN 1986c, str. 223.; WALLERSTEIN 1979, str.5.; ARIGI 1985b, str. 106.). Sledeée dye znaèajne osobinemedjudravnog sistema su: 1) ravnoteia moói tzv. velikihsua, kada je o odnosima izmedju drava centra reè (VOLERSTIN1985b, str. 30.), i 2) hijerarhija odnosno hijerarhizovanost dravanejednake moéi, kada je o odnosu izmedju centralnih i

(polu)perifernih zemaija reè (VOLERSTIN 1985b, str. 18. i 28-32.;WALLERSTEIN 1987a, str. 230-231.). U svetlu ove druge vaijarazumeti i èesto Wallersteinovo odricanje bib kakve stvarneefektivnosti takozvanoj suverenosti driave, osim njene efektivnostikao jednog od organizujuéih mitova kapitalizma: Drugi ideolokimit (pored onog o tzv. nemeanju drave i politike uopte upnvredu - M. P.) bio je dravni suverenitet. Moderna drava nikadafije U potpunosti bila autononma politièka celina. Drave su serazvijale i oblikovale kao sastavni delovi medjudravnog sistemaPravila medjudravnog sistema nisu bila ojaèana pristankom iiikonsenzusom, veé voijom i sposobnoéu jaèih drava ... Dok su vrstemoéi (kontrola granica, norme, porezi - M. P.) koje je drava razvilabile sliène, stepen moái koji su odredjene dravne maineposedovale umnogome se razlikovao. Drave su se híjerarhijskirasporedjivale prema efektivnoj moéi koju su posedovale(WALLERSTEIN 1987a, str. 230-231.; Jo: VOLERSTIN 1985b,str. 30.). Na jednom drugom mestu, I. Wallerstein otkriva i osnovnufunkciju ovoga mita - prikrivanje 'nejednake razmene kaocentralnog mehanizma svetske kapitalistièke privrede(VALERTAJN 1986c, str. 219. By the way, ovo Wallersteinovootkriée predstavlja samo jednu vrstu mondijalizacije onog Marxovog

153



o funkciji mita tzv. robinzonade i tzv. ravnopravnosti viasnikakapitala i radne snage u nadona/nojekonomiji: MARKS 1971.).

Postojanje vi.e odnosno mnotva poIitikih sistema, a nesamo jednog, jedinstvenog i zajednièkog, kao bitno svojstvo svetskekapitalistièke privrede i savremenog svetskog sistema uopte, I,Wallerstein eksplicitno istièe na mnogo mesta (npr. i:

WALLERSTEIN 1986e, str. 262. i WALLERSTEIN 1979, str. 5.).Istovremeno, medjutim, Wallerstein konceptualizuje i koristi i nekesasvim un/tame elemente tog sistema, pre svih sam poi ammedjudravnog sistema i hijerarhiju kao njegovo glavno svojstvo. Otome da li je ovde kod 1. Wallersteina reè o izrazu objektivnopostojeée kontradikcije (izmedju pluralízma i unitarizma)savremenog svetskog sistema, iii, pak, o njegovoj (Wallersteinovoj)subjektivnoj odnosno teorijskoj nedoslednosti, biée vige reèi u taèki2) ovog odeljka. Da je u Wallersteinovoj koncepciji plura/izammedjudravnog sistema i njegovo (tog sistema) bitno funkciona/nosvojstvo, o tome, medjutim, ne moie biti spora: 'Savremene dravesu proizvod savremenog sveta. ... Cinjenica je da su se sve te draveoblikovale u burnoj kovaènici kapitalistièke konkurencije, gde surazne grupe nosilaca kapitalistièke akumulacije traiIe politièkupotporu za postizanje dva glavna cilja: 1) za sticanje vantrinihprednosti nad konkurentima ... ; 2) za suzbijanje zahteva radnièkekiase. Stoga su nosioci akumulacije u zonama centra uglavnom tei1ijakim dravama na svojim podruèjima, a u zonama periferije sueIe1i takve drave koje ée istovremeno biti dovoljno slabe da ne

mogu da odredjuju usove cirkulacije faktora proizvodnje, i dovoljnojake da mogu da zatite tu cirkulaciju od meanja lokalnihv1astodraca iii od otpora lokalnog zaposlenog stanovnitva. Tako supostepeno, jedna za drugom, ove drave formirane i

reorganizovane, stalno usavravane da odigraju svojuinstitucionalnu ulogu u razvijanju jednog sveobuhvatnog politièkogokvira koji moie da ukljuèi svetsko trite i njegovu viedravnustrukturu. Taj okvir je medjudizavni sistem koji je razvijan i

usavravan poèev od esnaestog veka. Dobro je poznato dafundamentalni princip tog medjudravnog sistema nue nacionalnisuverenitet ... veé takozvana ravnotea moéi. A ta je ravnotea

154



moéi? To je naziv za pojavu da se u sistemu koji ima vie centralnihzona, kao i neke poluperiferne zone ..., uvek stvaraju koalicije da bise ogranii1a moguénost jaih vojriih entiteta da zaviadaju svetom.Raziog je jednostvano to ìto bi ponovno stvaranje jedne svetskeimperije ... podrilo jedan od osnovnih oslonaca funkcionisanjakapitalizma kao svetskog sistema - sposobnost grupa nosilacaakumulacije da sputaju òak i najmoénije dravne strukture dovodeáiih u medjusobnu zavadu. Zato da ih sputaju? Da vlastodrci ne bipali u iskuenje da favorizuju odranje reda (ï da otuda ne bi ini1i

ustupke neposrednim proizvodjthma) na raèun podrke takvojstrukturi koja pospeuje neprestanu akumulaciju kapitala (a taakumulacija zahteva ne samo red veé i de1imian poremeéaj).(VOLERSTIN 1985b, str. 29-30.)

Wallersteinov plura1istiki koncept medjudravnog sistemabaca dodatno, poJitikoJoko osvetijenje i na onaj, inae dobropoznat teorijski odnosno polit-ekonomski spor izmedju pristalicakoncepcija super-imperijalizma (dominacije jedne, najsnanijesuper-drave), ultra-ithpenjal.izma (dominacije "svetske drave' kaofuzije vie vodeéih drava) i konkurencije (odnosno pluralizma iiiravnotee moci centrainih i nekih, jaih poluperifernih sua) umedjunarodnim ekonomskim i politièkim odnosima. NakonKautskog, rodonaéelnika koncepcije tzv. ultra-imperijalizma(KAUTSKY 1970), teorija i praksa medjunarodnih odnosa su ovukoncepciju najveéma opovrgle. Najveéi broj istraivaéa, naime,danas je na stanovitu konkurencije odnosno pluralizma, koje su(stanovite), u opoziciji Kautskom, i pored izvesnog progresivizma,ipak, prvi naznaèili Buharin i Lenjin (BUHARIN 1982, str.133-134.; LENJIN 1982, str. 9.; MANDEL 1981, str. 262-272.;MANDEL 1984, str. 29.; POPOV 1979, str. 42-46,; VOJNOVR1986, str. 62.). Objanjenje speciflêne politióke funkcije pluralizmamedjudravnog sistema u odravanju i razvijanju svetskekapitalistièke privrede i savremenog svetskog sistema uopte, pak,ono je relativno novo to je I. Wallerstein ovome pridodao.

U nekim svojim skorijim radovima, I. Wallerstein dopunjavasvoja apstraktno-teorijska razmatranja medjudravnog sistema i

jednom vrstom konkretno-istorijskih i geo-politíèkih studija

155



pojedinih privrednih i vojno-po1itikih, regionalnih i kontinentalnihintegracija iii, preciznije, konfiuracija tog sistema. Takav karakter,primera radi, ima i njegova svetskosistemska analiza dinamike iperspektive tzv. evropskog jedinstva iz 1985. (WALLERSTEIN1985), kao i njegova studija o Japanu kao, u s1uaju izostankasocij alistièke odnosno civilizacijske transformacije svetskogkapitalistièkog sistema, verovatnom nasledniku SAD u ulozinjegovog hegemona (WALLERSTEIN 1986b).

Ovime smo, medjutim, do1i veé i do 1) ravnoteze,2) rivaliteta i 3) hegemomije, kao tri razlièita stanja medjudravnogsistema.

Po I. Wallersteinu, samo je rivalitet statistièki normalnasituacija medjudravnog sistema. Ravnotea i hegemonijapredstavljaju relativno 'retke i nestahïlne situacije': Hegemonijastoga fije konaèno stanje veé jedna krajnost u fluidnom kontinuumukoji opisuje rivalitet vojnih sua jedna prema drugoj. Na jednomkraju tog kontinuuma je skoro potpuna ravnotea, situacija u kojojsu prisutne mnoge sue, Po snazi skoro jednake, bez uoéljivih i

trajnih grupisanja iii povezivanja. Ovo je vrlo retka i nestabilnasituacija. U irokoj sredini ovog kontinuuma nalazi se situacija ukojoj postoje mnoge sue, grupisane u dva iii vie tabora, uz nekedrave koje su neutralne i kojima ni jedna strana ne moienametnuti svoju voiju. Ovo je statistièki normalna situacija rivalitetau okviru medjudñavnog sistema. Na drugoj strani nalazi se situacijahegemonije, takodje retka i nestahilna, (WALLERSTEIN 1986f,str. 152.) Pri svemu ovome, medjutim, ne smemo hrkati hijerarhiju ihegemoniju. Dok je prva stalno i stabilno svojstvo odnosa izmedjucentralnih i (polu)perifernih drava medjudravnog sistema, drugaje relativno retko i nestabilno stanje odnosa izmedju samihcentralnih sua tog sistema. Od postanka savremenog svetskogsistema, to jest od tzv. dugog XVI veka, to relativno retko i

nestabilno stanje medjudravnog sistema steklo se samo tri puta:"Shodno ovoj restriktivnoj definiciji jedina tri primera hegemonijesu dominacija Ujedinjenih provincija (Holandije), sredinom 17.veka, Velike Britanije, sredinom 19. veka i Sjedinjenih Drava,sredinom 20. veka. Ukoliko neko insistira na datumima, nevoljno

156



bili ukazao na najire granice - 1620-72, 1815-73 i 1945-67. Bib bi,nesumnjivo, pogreno odvie precizno odrediti ove granice, icr sunasa mema sredstva isuvie gruha i sboena, (WALLERSTEIN1986f, str. 152-153.) 1. Waflerstein daije istie da, i pored svihraziika, koje prizilaze iz sekularnog trenda razvitka svetskogsistema, sve tri hegemonije povezuje i êetiri analogue, koje su izrazcikiikog ritma tog istog sistema: 1) Prva anabogija je vezana zasekvence ostvarivanja i guhitka relativne efikasnosti u svakom odova tri primera. U sva tri sluòaja, Po mom miIjenju, preduzea sadomicibom u velikoj sitj prvo su svoju prednost ostvarila u

agroindustrijskoj proizvodnji, zatim trgovini, pa u obiasti finansija.Verujem da se i prednost guhila ovim redosledom (ovaj proces jeotpoeo, ali jo fije okonan, jer nismo dostigli treu fazu).Hegemonija se ovde odnosi na onu kratkotrajnu situaciju kadaistovremeno postoji prednost u sva tri ekonomska domena.; 2)"Druga analogija odnosi se na ideologiju i politiku hegemonistièkesite. Hegemonistièka sua u periodu svoje hegemonije brani gbobalniliheralizam. Oria istupa kao zatitnik principa slohodnog protokafaktora proizvodnje (rada, kapitata i dobara) u svetskoj privredi.'; 3)Treéa analogija odnosi se na odnose globalne vojne moéi.

Hegemonistièke sue su pre bile pomorske, a sadapomorsko-vazduhopbovne sue. ... U svim sluèajevima hegemonija jeosigurana posle tridesetogodinjih svetskih ratova.'; 4) Najzad,èetvrta analogija odnosi se na povezanost izmedju tri navedenaprimera hegemornje i odgovarajuéih, u odeljku 3,1.1. podrobnijeanaliziranih, logistickih cikiusa: Moda hi se zato moglo govoriti opostojanju takvih (cenovnih) cikiusa sve do danas, fiksirajuéi sledeéevremenske granice: 1450-1730, gde je 1600-50. zarubljeni vrh;1730-1897, vrhunacje 1810-17; i od 1897. pa do danas, gde jo fijeizvesno ta je vrh. Ukoliko postoje takvi logistièki cikiusi tada jejasno da su svetski ratovi i (kasnije) ere hegemonije locirani negdeiii pre iii posle vrha ovog logistièkog cikiusa....Ishod svakogsvetskog rata znaèio je prestrukturiranje medjudravnog sistema(Vestfalija; koncepcija Evrope; Ujedinjene nacije, Breton Vuds) i tou formi koja je bila saobra±ena potrebama reiativne stahilnosti novehegemonistièke sue....U dugom periodu koji siedi poslehegemonistièke epohe, dye sue se pojavijuju kao pretedenti na

157



nasledstvo - Engleska i Francuska posle holandske hegemonije;Sjedinjene Drave i Nemaèka posle Britanaca; a sada Japan iZapadna Evropa poste Sjedinjenih Amerièkih Drava'(WALLERSTEIN 1986f, str. 153-155.).

Prethodna apstraktna i deskriptivna odredjenja, I.Wallerstein i drugi svetskosistemski ana1itiari nadopunjuju i sasvimkonkretnim, empirijskim istrazïvanjima. Od ovih su posebnoznaajna ona koja ispituju veze odnosno korelacije izmedju svetskekapitalistiêke privrede, njenih cikiusa, posebno A- i B-faza tzv.dugih talasa i uspona i padova logistiókih dklusa, na jednoj, i

razliëitih stanja i faza rnedjuddavnog sistema, posebno raz1iitihfaza hegemonzjainih ciklusa, na drugoj strani. Rezultati ovihistraivanja, kao ito éemo uskoro videti, joi uvek nisu sasvimpouzdani i jednoznani. Ipak, oni zas1uuju naiu punu panju, akoni zbog ëega drugog, a ono zhog toga ito predstavljaju jedan odprvih, ako ne i prvi korak u pravcu jednog novog, post-modernog(neprogresivistikog, kontinuelnog i spektroskopijskog) i

mondija/nog razumevanja odnosa izmedju ekonomije ipolitike.Sa stanoviita preciznije definisanog predmeta, mogu se

raz!ikovati tri vrste ovih istraivanja: prva, koja se bavi onimkorelacijama uglavnom u centralnim zonama svetskog sistema;druga, koja ispituje eventualnu povezanost izmedju tih korelacija ucentralnim i (polu)perifernim zonama sistema; i treóa, koja, kaopodvrsta one prve, u te korelacije, kao osohenu varijablu, ukljuòuje iispituje - radniëke pokrete. Ovde éemo saeto iz1oiti rezultate prvedye vrste ovih istraivanja. Rezultate one treée vrste ovde temosamo naznaèiti. Njihovo potpunije iziaganje ostavili smo za odeijak4.2.2..

Osnovna, bazièna istraivanja odnosa izmedju ekonomije i

politike u svetskim razmerama bave se ispitivanjem tog odnosa presvega u centralnim zonama svetskog sistema. Glavne premise,hipoteze, pitanja i rezutati jednog takvog istraivanja objavijeni suu jednom koautorskom, reprezentativnom izveitaju iz 1979. godine.Ranije raziikovanje izmedju ravnotee, rivaliteta i hegemonije, kaotri razlièita stanja medjudravnog sistema, u tom se izveitaju,najpre, dopunjuje dodatnim raziikovanjem izmedju

158



hegemonijSkOg(e): 1) uspozia (ascending hegemony), 2) pobede(hegemonic victory), 3) zrelosti (hegemonic maturity, koja je, ustvari - prava, istinska hegemonija /true hegemony!, iii, kako bi tomi rekli, hegemonija u uem, istinskom iii pravom smislu te rei), i4) pada (declining hegemony), kao ãetin raziiójta perioda jednoghegemonijskog cikiusa, da bi se, zatim, ovi razlièiti periodi, kao ihegemonija i rivaiitet u celini, konkretno-istorijski i statistiàki doveliu vezu odnosno korelirali sa odgovarajuéim, A- i B-fazamaKondratjeva: "U tom sluaju mogli hismo da dovedemo u korelacijunae parove Kondratjevljevih faza i karakteristike medjudravnogsistema. Al: hegemonija u usponu - zaotren sukob medjukonkurentima za nasledje; BI: hegemonijska pobeda - nova' suaprevazilazi 'staru koja je na zalasku; A2: hegemonijska zrelost -istinska hegemonija; B2: hegemonija u opadanju - zaotren sukobizmedju ranije sue i naslednika....A2 periodi ... hegemonija ... jeformalno uspostavijena ... A2 periodi su vreme 'slohodne trgovineB2 periodi bi bili vremena kolonizacije..."

"Tabela. ..Parovi Kondratjeva i hegemonije/rivalstva...

159

Hegemoni-jska sua

I! Kinienistub

(Habzburzi)

II/Nizozemska(Ujedinjeneprovincije)

III! VelikaI3ritanija

IV! SAD

Al(heg. uspon)(manjak LW)

1450 - 1575 - 1590 1798 - 1815 1897 - 1913/20

Bi(heg. pobeda)(ravnotea)

1590 - 1620 1815 - 1850 1913/20 - 1945

A2(heg. zrelost)(rast relativnoLW proizv.)

- 1559 1620 - 1650 1850 - 1873 1945 - 1967

B2(heg. pad)(rnanjak triza HW)

1559 - 1575 1650 - 1672 1873 - 1897 1967 -?



liaiA3 1672-1700

Na kraju rada, u Pri'logu PìÇ prenosimo i grafickipn'kazkorelacije ismene razIiitih perioda hegemonije i rivaliteta centralnih sua irazlièitih, A- i B- faza Kondratjeva.) S manie formalizacije i

sistematinosti, istu ovu korelaciju i smenu, svetskosistemskiistraivaëi iz1au i u jednom docnijem koautorskom radu (Vidi:HOPKINS/WALLERSTEIN/ ASSOCIATES 1982, str. 112-120.).Manje istorijske deskripcije i statistike korelacije, a vie teorijskeapstrakcije i eksplikacije, pak, nalazimo u jednom jo skorijem,Waflersteinovom radu. Na jedan od glavnih rezultata tog rada - onajo svetskoj vojnopolitiëkoj infrastrukturi, kao faktoru kojinadopunjuje faktor svetske privredne infrastrukture u objanjenju45-60-godinje duine Kondratjejevljevih tzv. dugih talasa uekonomiji - skrenuli smo panju jo u odeljku 3.1.1.. Ovde éemopanju obratitit jo samo na jedan njegov vaan moment, onaj,naime, koji u korelaciju dovodi due, Iogistiãke, a ne krae,Kondratjejevljeve cikiuse svetske privrede i hegemonijske cikiusenjenog medjudravnog sistema odnosno svetske politike. Istmi zavoiju, i taj smo moment, iz jednog jo novijeg Wallersteinovog rada,u ovom odeljku ve izloili. Ovde se na nj, ipak, jo jednom vraéamozbog jednog Wallersteinovog jasnog dopunskog odredjenja, onogkojim se priznaje da ratovi jesu egzogeni odnosno spoljanjiKondratjejevljevim (mada éemo u odeljku 4.2.2. videti da E.Screpanti porie ak i ovu egzogenost), ali ne i duim, logistikimciklusima, to E. Mandel fije primetio: "Ja sam pokazao na kojenadine, izgieda, 'cikius' hegemonije sasvim dobro korelira sa'logistikim cikiusom.....Ono to je, Po Mandelu, u

Kondratjevljevom cikiusu egzogeno (svetski ratovi i politika uopte -M.P.) oigledno je endogeno za due 'logistike cikiuse'."(WALLERSTEIN 1984a, str. 571.)

Nalazi koje o ovoj korelaciji izlae N. Bousquet saprethodnim imaju i slinosti i raziika. Glavna s1inost medju njima160

B3 1700-1733/50

A4 1733/50-1770B4 1770-1798..."(RESEARCH 1979, str. 498-499..



je u onoj osnovnoj zavisnosti odnosno korelaciji, Po kojoj A-fazi(Iogistièkog odnosno Kondratjejevljevog cikiusa u centralnimekonomijama svetske kapitalistike privrede) odgovaraju stanjahegernonije (odgovarajuih zona medjudravnog sistema odnosnosvetske politike), a B-fazi onih cikiusa stanja rivaliteta onogasistema. Glavna ra.zlika medju ovima je u manjem stepenuegzaktnosti i formalizacije, kao i u jednoj vrstí loe konfuzije,odnosno stavijanja u isti red i rang vanosti logisti&ih i

Kondratjejevljevih cikiusa, u N. Bousquetovom istrthvanju. Isliénosti i razlike izmedju njih jasno se vide iz sledeáeg citata:"Stoga predlaemo sledeéu skicu te veze:[Holandija] Rani 16 vek do 1620 - 1650. : A faza [logistiki cikius = L]

1620 - 1650. do 1720 - 1750. B faza [L][Velika Britan.] 1720 - 1750. do 1814. : A faza [L]

1814. do 1849. B faza [Kondratjev = K]1849. do 1873. : A faza [K]1873. do 1896. : B faza [K]1896. do 1929. : A faza [Kl1929. do 1938 - 1945. r B faza [K]

[SAD] 1938 - 1945. do oko 1970. r A faza [Kl1970 - : B faza [Kl

Kako vidimo, postoji veza izmedju uspona hegemonije i A-faze(hilo da je sekularan /tanije: logistiki ciklus - M.P./ iii deoKondratjevljevog cildusa), sa jedne strane, i B-faze i povratka ustanje konkurencije (to jest, rivaliteta - M.P.), sa druge strane. Alidodajmo odmah da ta veza fije dovoljno sistematska (ne vode sveA-faze u stanje hegemonije niti se sve B-faze zavriavaju stanjemrivaliteta) i da je suvße labava (sekularni trendovi /logisti&i cikiusi -M.P./ se za vr.a vaju jednim iii drugim stanjem) da bi bilazadovo1javajua. "(BOUSQUET 1980, str. 48-49.)

Drugu grupu svetskosistemskih istraivanja odnosa izmedjuekonomije i politike najbolje predstavlja jedan rad A. Bergesena. Utom radu, ovaj istraivaè, proirujuéi svoj predmet (odnos izmedjuekonomije odnosno njenih cikiusa i politike odnosno njenih stanja)i na (polu)periferrie zone svetskog sistema, to jest i na celinusvetskog sistema i na sve njegove bitne unutranje veze, najpre, naosnovu istorijske odnosno empirijske evidencije, utvrdjuje

161



postojanje dva jasno raspoznatljiva ta/asa odnosno cikiusakoionija/izma, a zatim daje i zanimijivu interpretaciju ovih velikihsvetskoistorijskìh politikih cikiusa: Formalna kolonijalna viadavinacentralnih zemaija nad podruèjima periferije dola je u dva talasa iiicikiusa, Prvi, sa sreditem na amerikom kontinentu, trajao je odesnaestog do ranog devetnaestog veka. Drugi, sa sreditem u Afri-

ci, Indiji i Aziji, trajao je od kasnog devetnaestog do sredinedvadesetog veka. ... Postojanje ta dva talasa je oigIedno. Pitanjekoje se sada postavija je ta oni znae. ... Te ukupnostikarakteristika, iii talasi, iii cikiusi, mogu da se sagledaju samo izperspektive sistema kao celine, tokom dugog perioda njegovogpostojanja. ... Kolonijalizam se giri onda kada u centru postojinestabilnost i povIai se onda kada u njemu postoji stabilnost.

Vite centrizam centra inib podruêja i forma/ni odnosi centar-periferija ('ko/onijalizam - M P.), jednocentrizam centra in/hpodrucja (hegemonija - MF.) i neformaini odnosi centar-periferija -to je jedna od dinamikih karakteristika svetskog sistema koje jemoguée identifikovati." (BERGESEN 1980, str. 119-121.) Povezansa prethodnim, N. Bousquetovim nalazom, ovaj znaéajanBergesenov zakljuéak, mogao hi se kondezovano izraziti i na sledeéinaéin: A-faza Jogisticicog odnosno Kondratjejevijevog cikiusacentrainih ekonomija svetske kapitaiistióke privrede = hegemonijaodn asno jednocentrizam odgovarajudib de/o va medjudrìavnogsistema = odnosi neformaine moói odnosno previasti centra nad('polu,)periferijom svetskog sistema; i: B-faza onih cikiusa u centrusvetske privrede rivaiitet odnosno viecentrizam odgovarajuóihodnosno centrainih de/ava medjudrìavnog sistema = koionijahzamkao obiik forma/ne i direktne vojnopoiitiêke moói i y/asti centra nad(poiu)perifenjom sistema. (U ovaj znaéajan, nazovimo ga tako,Bergesenov zakon ko/onijaiizma, mogli hi ovde interpolirati i onajprovokativni stay G. Modeiskog i njegovih saradnika o aiterriaciji,naizmeniénosti, pravilnom smenjivanju 20-30-godinjih periodapojaéane ekonomske IA-faze Kondratjeva/ i priblizno toliko dugihperioda pojaèane politiéke aktivnosti /unutar tzv. dugih cikiusasvetske politike/, koji smo /stav/ izloili na samom kraju odeljka3.1.1..) Zakon kolonijalizma A. Bergesen dopunjuje i dvamazanimijivim i aktuelnim zapaanjima, onom o sve kraóem trajanju i162



sve b/aiim oblicima kolonijalnih talasa, i onom, veé sasvimaktuelnom, o verovatnom zapoèinjanju procesa ponovnogsvrstavanja, odnosno neke vrste ponovne, mada b1ae(neo)kolonizacije tzv. nesvrstanih zemaija, poèev od 1970-ibgodina, to jest od zapoèinjanja nove B-faze Kondratjeva ucentralnim zonama svetske kapitalistiéke privrede (BERGESEN1980, str. 122.).

Treéa vrsta svetskosistemskih istraivanja odnosa izmedjuekonornije i politike pokuava da utvrdi eventualnu pravilnost upojavijivanju velikih radnièkih borbi i ustanaka. Tako, J. E. Cronin,na osnovu iskustva radniékog pokreta u Velikoj Britaniji u XXveku, izvodi generalizaciju odnosno korelaciju Po kojoj se najveéeeksplozije radnièkog bunta deavaju uglavnom za vremekulminirajuéih vrhunaca poslovnih aktivnosti kojima se, u stvari,okonéavaju A-faze Kondratjeva (CRONIN 1980, str. 109.). Ukolikobi to ba hteli, interpoliranjem ove korelacije u niz ranijihkorelacija, mogli bi doéi i do proirenog, Bergesen-Croninovogzakona svetskog sistema, koji bi na taj, proireni naéin, sadrao, akone sasvim egzaktno, a ono barem aproksimativno objanjenje iekonomske, i socijalne, i politiéke dinamike i medjuzavisnosti togsistema. To ovde, ipak, ne èinimo, zato to je korelacija: Kondratjev- radniéki pokret, kao to éemo videti u odeljku 4.2.2., mnogos1oenija i komplikovanija od one Croninove to smo ju upravoiz1oi1i.

la) foijedna teorija i dva ¡straivaaja- Pre nego, u sledeéimtaékama ovog odeljka, predjemo i na kritiku Wallersteinovihpolitiékih pojmova, iz1oiéemo ukratko jo samo glavne elementejedne teorije, teorije svetske hegemonije Giovannija Arrighija,jednog od najbIiih saradnika Immanuela Wallersteina, kao i glavnerezultate dva empirijska istraivanja, onog o poIitwijuìnoevropskepoluperiferije u XX veku G. Arrighija i njegovih saradnika, i onog odugim c'ikiusima svetske politike G. Modeiskog. I ova teorija, i ovaistraivanja, naime, predmetno i/ui metodoloki graniée iii se éakprepliéu s Wallersteinovom teorijom svetskog sistema.

163



Do relativno originaine teorije svetske hegemonije, kaoneke vrste anti-teorije imperijalizma, G. Arrighi, u svom glavnomdelu The Geometry of Imperialism, dolazi kombinacijomWeberovog idea1no-toskog i francuskog strukturalnog metoda.Primenom ovog, sintetiëkog, kombinovanog metoda, Arrighi najpreispituje vrednost, domete i granjee Hobsonove i drugih paradigmiimperijalizma. U tom postupku on konstruie itav nizge orn etrijskih figura odnosno idealno-tipskih strukturaimperijalizma. Bazi&ji koordinatni elementi tih konstrukcija sunadja i dna va, osnovni eksp anzionistiki fenomeni nacionaiistiêkiformalni, neformalni i imperijalizam tout court, a glavne figureodnosno strukture ona finansijskog i ona multinaciona/nogkapitahzma. (O ovom poslednjem neto smo rekli i u odeljku 3.1.2..U Prilogu V na kraju ovog rada, pak, iz The Geometry ofImper alism prenosimo samo figuru 16, koja grafiki predstavlja obeglavne strukture - finansijski i multinacionalni kapitalizam - kaorazvijen antitetiki par.) Ne ulazeéi podrobnije u ove relativno finekonstrukcije, istai áemo samo zavrne i kijuéne momenteArrighijeve teorije. U takve svakako spada Arrighijevo predvidjanjeda, i pored toga to bi se to, prema onim geometnjskim emama,trebalo dogoditi, ipak, neóe doéi do ponavijanja stadija 14,

imperijalizma tout court nove anarhije odnosno rata umedjudravnom sistemu. Na temeiju ovog nega tivnog predvidjanja,Arrighi povlaêi i odiuóujuói potez, naime, zamenjuje (ithu) teorijuimperijaiizma (.irom) teonijom svetske hegemonije, a razne faze iforme impenijalizma odgovarajuóim vidovima rivaistva ihegemonije- "mogao bi se direktno izvesti zakljuéak da bi pre iiikasnije cikius ponovo proao kroz fazu 14, tj. imperijalizam izHobsonove studije. Naravno, ... ja postavijam to pitanje (pitanje dali ée doéi do ponavijanja faze 14 - M.P.) ... Negativni odgovor kojidajem ... je zasnovan na nepotkrepljenim hipotezama....Prematome, pitanje da Ii ée teorije imperijalizma ponovo postatirelevantne u nekoj vie iii manje dalekoj buduénosti, ostaje istorijskiotvoreno. ... Ali, Po mome mi1jenju najveói znaéaj ovog rada jenjegova anticipacija ... teorije svetske hegemonije. ... Sada mislim daje daleko podesnije opredeijenje bib to da se faze formalnog ineformalnog imperijalizma (12 i 13) nominalno definiu kao faze164



formalne i neformalne hegemonije, a faze tout court imperijalizma inacionalistikog imperijalizma (14 i II) kao faze prikrivenog i

otvorenog rivaliteta i borhe za hegemoniju, (ARRIGHI 1983, str.171-172.) J0 dva zakljuna momenta iz ovog Arrighijevog dela suveoma vana: 1) onaj o svetskoj politici odnosno hegemoniji kaorelativno autonomnoj delatnosti i strukturi, koja je u stanju i daodredjuje (svetsku privredu), a ne samo da bude njome odredjivana,i 2) onaj o sve veem slabijenju dr.zave-naczje u tom procesu(ARRIGHI 1983, str. 173.). Zahvaljui, pre svega, ovimmomentima, Arrighijevoj The Geometiy of Imperialism - i porednjenog izvesnog veberijanskog formalizma i deskriptivizma - nemoie se odreéi relativno visok stepen originalnosti, sveine i

inovativnosti.

Giovanni Arrighi je bio i na elu brojnog istraivaèkog timakoji je 1985. godine nauènu i drugu javnost obavestio o prvimrezultatima svoga rada, istraivanja karakteristinih politiêkihtendencija i sistema, najpre (1930-ih) totalitarno-faistikih, a

potom (1970-ih) demokratsko-socijalisti&ih, koje(i) su se u XXveku razvile(i) u pet zemaija (Portugaliji, paniji, Italiji, Grèkoj iTurskoj) tzv. juthoevropske poluperiferije (SemijierivheralDevelopment, The Politics of Southern Europe in the TwentiethCentury: ARRIGHI 1985e). Veé u uvodnom tekstu ovog izvetaja,G. Arrighi je, kao jedan od glavnih ciijeva istraivanja, odredioupravo pokuaj da se odgovori na pitanje zbog ega je veé dva putau ovom veku u ovim zemljama dolo do manje-vie nedvojbenepolitike konvergencije, te, u produetku toga pitanja, zbog ega je1930-ih ta konvergencija bila oko totalitarno-faistike, a 1970-ih(osim, jedno vreme, Turske) oko demokratsko-socijalistike opcije(ARRIGFII 1985a, str.12.). Nadovezujuéi se na neka svoja ranija,socioloka istraivanja radni&og pokreta (ARRIGHI 1983a; Otome opirnije u odeljku 4.2.2.), Arrighi ée odgovor na ova dvaglavna pitanja projekta izloiti u zakijuènom poglaviju knjige. Unajkraéem, on ée taj odgovor naéi u bitno promenjenim kako tzv.spoljanjím, tako i tzv. unutranjim faktorima junoevropskepoluperiferije 1930-ih odnosno 1970-ih godina. Na tzv. spoljanjemplanu, 1930-e je karakterisalo stanje anarhije medjudravnog

165



sistema, na unutranjem relativno obiuje ne- 1(h) polu-probeterskograda i, na ovome zasnovana, njegova (toga rada) 'trinapregovara&a moé" (marketplace bargaining power of labor).1970-ih, na tzv. spo1janjem planu, jo uvek, mada na poetkuzalaska, viada neformalna SAD hegemonija, na unutranjem, pak,dolazi do iscrpijivanja ne- i polu-proleterskog rada i do zamenepregovarake moéi zasnovane na tritu rada "pregovarakom moéikoju rad crpi direktno iz radnog procesa odnosno sa radnog mesta"(workplace bargaining power of labor). Totalitarni faizam1930-ih odnosno demokratski socijalizam 1970-ih samo su politiëkiizrazili i sintetizovali ove bitno raz1iite spoijanje i unutranjefaktore u ta dva momenta junoevropskog razvitka. Zbog iregznaèaja kojeg ova analiza ima, Arrighija éemo citirati in extenso:"Sa uspostavijanjem SAD hegemonije posle Drugog svetskog rata,naglo je okonana prethodna faza anarhije u medju-dravnomsistemu. ... mobilizovanje i propratne transformacije radnog procesaimaju protivreni efekat na odnose rada i kapitala. Sa jedne strane,oni podrivaju ono to bi se moglo nazvati trinom pregovarakommoéi radne snage ... Sa druge strane, oni jaëaju ono to bi se moglonazvati pregovarakom moéi radne snage na radnom mestuOdnos snaga ta dva protivrena dejstva odredjen je uglavnom, madane iskljuëivo, veliinom rezervi radne snage (veéim delom ne-najamne i pred-industrijske najamne radne snage) koja moiekonkurentski da se mobiIie ... Poto su te rezerve iscrplj ene ... moérada vis-a-vis kapitala tei da se rekonstituie na bau odnosa naradnom mestu, a to podriva efikasnost represivne politiko-ekonomske regulacije. Ovo se dogodiio u Junoj Evropi (sanajvanijim izuzetkom Turske) izmedju sredine pedesetih i sredinesedamdesetih godina. ... To je drutveni kontekst u kome suradniki i drugi drutveni pokreti gurali junoevropske politiëkeelite u pravcu demokratskih socijalistikih formi kontrole rada."(ARRIGHI 1985, str. 265. i 271-273.) U nastavku, Arrighi iznosi iniz zanimijivih, ana1itikih i komparativnih ideja o ovim novim,demokratsko-socijalistièkim oblicima kontrole rada: "Glavnakarakteristika tog oblika kontrole rada je to to kombinuje trinuregulativu sa po1itikim upravijanjem radniëkih predstavnièkihorganizacija. To je forma 'liberalnog korporativizma' i sastoji se (da166



upotrebim Pizzornov izraz /1978.1) od politike razmene u kojojradnike predstavniëke organizacije imaju potpunu iii de1iminuupravljaéku moá u zamenu za spreavanje radne snage da koristisvoju pregovaraku moé na radnom mestu. ... U stvari, politikarazmena', koja je poe1a da karakterie Junu Evropu uosamdesetim godinama, na mnogo naèina je ponavijanje liberalno-korporativistike prakse sa kojom se pokua10 u SAD i Skandinavijitridesetih i etrdesetih godina ovog veka, a u severozapadnoj Evropiezdesetih i sedamdestih. ... Ovom zapaanju se sada moie dodati

drugo - da se u jednom vanom aspektu obrasci konflikta i njegovograzreenja, koji su se razvili u centralnim zemijama, nisu ponovili uJunoj Evropi. Mislim na injenicu da su u veáini nespornocentralnih zemaija razliëite forme politièke razmene, kroz koje jeuspostavijana kontrola nad radnièkom pregovaraèkom snagom naradnom mestu, bile dopunjene, podrane, a u nekim sluèajevimaistisnute, spoljnom transnacionalnom ekspanzijom kapitala."(ARRIGHI 1985, str. 273-275.) Svoj zakljuèak Arrighi zavrava uizvesnom smislu sarkatiènim isticanjem inovativnosti kao glavnepolitièke osobine junoevropske poluperiferije u ovom veku: "polu-periferija je, istorijski gledano, bila zona politièkih inovacija'.Dvadesetih godina ovog veka ona je proizvela dye takve velikeinovacije: komunizam i faizam. Sada su zreli uslovi za opipijivije,mada manje dramatiène, inovacije.' (ARRIGHI 1985, str. 276.)

U neto konkretnijem opisivanju junoevropskepoluperiferije i poluperiferije uopte, posebno se istièe onoWallersteinovo Po kojem je glavna politièka osobina ove zonesvetskog sistema direktnije (nego u drugim zonama tog sistema)prisustvo driave upri rediidru.stvu 'toje ta ekonomska meavinablize medijani, to dravna politika mofr neposrednije da utièe naakumulaciju kapitala. Siedi zakljuèak da je polu-periferni po1oajvaan stoga to ukazuje na to da se dravno-usmereno (nasuprottrzino-usmerenom - M.P.) politièko delovanje koncentrie kodglavnih unutranjih (i spoljnih) ekonomskih aktera, bib da su tovlasnici-proizvodjaèi, radna snaga iii dravna birokratija."(WALLERSTEIN 1985c, str. 35.)

167



U odeljku 3.2.2. veé smo videli koji se sve problemi javijajupri odredjivanju poluperifernog statusa uopte. U ovom istraivanju,medjutim, ti problemi ilustrovani su i sasvim konkretnimneslaganjima pojedinih istraivaa oko takvog odnosno drugaijegsvetsko-sistemskog statusa pojedinih zemalja junoevropskepoluperiferije. Tako, dok SU Po jednima svih pet zemaija JuneEvrope takvog statusa (ARRIGHI 1985a; ARRIGHI 1985), drugitakav, poluperiferni status priznaju samo zemljama Balkanskog iJberijskog poluostrva, dakie Turskoj, Grékoj (i drugim dravama naBalkanu), paniji i Portugaliji, dreéi da je Italija, bez dvojbe, veéula u povlaéeni, centralni krug (RANKI 1985), dok treéi, opet,ovim zemijama vraéaju jedinstven, ali ne, kao oni prvi,polu-periferni, nego onaj nii, periferni Status (Papadantonakis,prema: ARRIGHI 1985a).

Jugoslavija, kao to smo videli, nije bila obuhvaéena ovimistraivanjem. Ipak, mnogi rezultati tog istraivanja, posebno onikoji se odnose na svetskosistemski status i perspektivujunoevropskih drutava, mogu biti od ne male koristi i zaeventualno zasnivanje svetsko-sistemske analize, case-studyJuge cía vije, zemije koja se sa njima graniéi i koja je jednim delom isama deo junoevropskog privrednog, politi&og i kulturnogprostora. Jedan od takvih rezultata je, primera radi, i Aymardovslikovit opis prolosti i sadanjosti junoevropskih drava: "Istorijskiperiod u kome moemo da posmatramo te procese i da ocenimodostignuéa, sasvim je kratak: izmedju 60 i 120 godina. . .A drava usvakom od tih sluéajeva ostaje krhka realnost. ... Nove dravnegranice su vie iskomplikovale nego to su pojednostavileorganizovanje jednog prostora koji je duboko obeIeen raznimpodelama i raskolima ... njih nue uspostavilo ni jedinstvo, nihegemonija, ni ekonomska iii drutvena solidarnost, veé komplekshijerarhija koje su geografski i istorijski bile vrsto usidrene i

delovale kao uzroci parcelisanja. ... prostori koje su te hijerarhijeorganizovale nisu se poklapaii sa politiékim granicama, veé su biliveéi ... ili manji" (AYMARD 1985, str. 42. i 44.).

Svaki od priloga ovog istraivanja na svoj naéin osvetijavapolitiéke procese i sisteme junoevropske poluperiferije u XX veku.

168



Ipak, najdublje objanjenje tih procesa i sistema, posebno onih udrugoj polovini XX veka, Po naem miljenju, prua prilog C.Keydera. Svetsku kejnzijansku dravu, internacionalnikejnzijanizam i SAD hegemoniju od 1945. do 1970., te ino-kredite itzv. ekonomsku pomoé putem kojih je junoevropska poluperiferijauk1juena u ovu hegemoniju, Keyder osvetljava insistirajuéiposebno: 1) na jedinstvu nacionalne, SAD i internacionalne, svetskemoéi; i 2) na jedinstvu odnosno 'preseku" (intersection) politièkeekonomije, sociologije, politike i ideologije: posle recesije iz 1946.

godine, hiperprodukcija u SAD poèela je da se tretira kao stvarniproblem, koji moie da se rei samo kroz rekonstituisanje evropskogtrita. ... Reenje tog problema bib je nuna dopunaBretonvudskoj institucionalizaciji svetske privrede. ... Taj novisistem, koji je funkciju kejnzijanske nacionalne drave da kreiratranju podigao na medjunarodni nivo, moemo oznaèiti kao'inernacionalni kejnzijanizam. Internacionalni kejnzijanizam, kao ikejnzijanizam na nacionalnom nivou, pretpostavlja postojanje jedneintervencionistièke politièke viasti. ... Amerièka drava, sa svojimmedjunarodnim kejnzijanizmom, delovala je u skladu sa e1jamaviadajuée svetske buroazije, tj. kapitalista SAD usmerenih svetskimtritem. ... internacionalni kejnzijanizam je takodje aktiviraoneposrednije instrumente za stvaranje struktura medjunarodnepomoéi. ... Najvaniji instrument je bio Evropski program oporavka

Amerièka veza, posredovana lokalnom dravom, poslui1a je zastvaranje poèetne akumulacije ... Ta akumulacija je sluila zaujedirijavanje lokalnih buroazija oko upravo rekonstruisanih drava

Internacionalni kejnzijanizam je tako uspeo da amerièkojhegemoniji pribavi ideoboku legitimaciju. ... Posle tek neto vie odjedne decenije svoje poèetne rekonstrukcije, evropska privreda jeimala rast dovoljan da omoguéi medjunarodno finansiranjetrgovinskog deficita u junoj periferiji ... Tako je ekonomskorivalstvo SAD i Evrope doRIo na dnevni red ... Dakie, one (SAD -M.P.) vie nisu mogle da se postavijaju kao svetska kejnzijanskadrava ... Teme koje su ovde tretirane oèigledno zahtevaju daijurazradu i istraivanje ... Za mene je najvanije bib da ispitam znaèajinostranih fondova ... u stvari, izneta je tvrdnja da je davanje tihkredita jedan od inehanizama koji determiniu hegemonistièku

169



strukturu svetskog sistema. Osim toga, priroda i upotreba tihkredita doprinosi oblikovanju drutvene strukture ... Takvimehanizmi su u stecitu hegemonististièkog rivaliteta, ekonomskepolitike, diferencijacije i konflikta unutar buroazije." (KEYDER1985, str. 139-141. i 145-147.) (Jog: LOGAN 1985: Portugal i

panija: Demokratija odozgo i radnika kiasa kao sekundarna ipasivna snaga.)

Na kraju ove take saieto éeino izloiti i glavrie nalaze irezultate jnaèe veoma zanimijivog i originalnog istraivanja dugibcikiusa u svetskoj politici (long cycles in world politics) GeorgaModeiskog i njegovih saradnika.

Izmedju ovog i Wallersteinovog (svetsko-sistemskog)istraivanja postoje 1) znaajne bliskosti, pa èak j identinosti upredmetu, ali i 2) nita manie znaajne razlike, pa i suprotnosti umetodu. Tek zajedno, medjutim, ove slinosti/identinosti i

razlike/suprotnosti omoguéavaju uporedjivanje odgovarajuéihnalaza i rezultata do kojih dolaze ova dva konkurentna pristupa iistraivanja savremenog sveta.

Jedan od polaznih, ali j, istraivanjem potvrdjenih,zakIjunih stavova G. Modelskog, predstavlja njegovo insistiranje naodsustvu bjlo kakve anarhije u medjunarodnim odnosjma j usavremenom svetskom sistemu uopte (MODELSKI 1983, str. 121.;MODELSKI 1987a, str. 10.). Umesto haosa i anarhije, on u ovimanalazj red i poredak. Glavne oblike tog reda odnosno poretka,Modeiski otkriva u svetskom politikom sistemu, kao njihovomstatickom, i u dugim cikiusima u svetskoj politici, kao njihovomdinamickom vidu. Fina parsonsijanska teonjska konceptualizacija jrigorozna empirijska odnosno statistika evidencija, pomoéu kojihon ova svoja znaajna otknéa eksplicira, pak, uvréuju njegovuteoriju u red najznaajnijih, inovativnih teorija u poslednjih pardecenija.

Uz "svetski politiki sistem" (global political system), kijuniteorijski koncepti ove teorije su j: "proizvodjai i potroaèi svetskogporetka" (producers and consumers of world order), te "vodjstvo usvetskom politikom sistemu' (leadership in the global politicalsystem), i pet osnovnih funkcija toga vodjstva, 1) funkcija

170



"programiranja" (agenda formation), koja odgovara funkcijirazjaizijavanja" (clarification), 2) funkcija mobilizovanja"

(mobilization), koja odgovara "sposobnosti uspostavijanja i

odravanja koalicija" (coalitioning capacity), 3) funkcija'odluèivanja' (decision-making), koja se ostvaruje putem "svetskihratova (global wars), 4) funkcija hupravljanja (administration),koja odgovara 'primeni (implementation), kao i posebnoj fazidugog cikiusa - uèenju, i 5) funkcija 'inovacije' (innovation):'Globalni politi&i sistern (iii, da skratirno, globalna politika) jefunkcionalno specifian skup odnosa, ija sfera interesovanja jedefinisani krug problema koji su prisutni u organizovanornsprovodjenju kolektivne akcije na globalnom nivou. To je jednaupravljaka mrea usredsredjena na odnos izmedju vodeée jedinice ipretendenata na vodjstvo. ... One jedinice iji obrasci interakcijeformiraju strukturu globalne politike su globalne sile. Oneobezbedjuju poredak u globalnom sisternu ... U bib korn perioduvrernena, skup globalnih sua rnoe da obuhvata s1edee: svetsku silu,rivala i rezidualnu kategonju 'ostale' globalne sue. Svetska sila jevodeéa jedinica gbobalnog politikog sistema....Drugim reèirna,svakom politikom sistemu je potrebno vodjstvo i nema nikakvogposebnog razioga da se misli da je globalna politika izuzetak uodnosu na to pravilo. ... Vodjstvo se ne moie jedino iii prvenstvenoshvatiti kao ispoijavanje sue iii manifestacija nadmoéi; ono mora dase pojmi sutinskije, kao obavijanje bitnih usluga ... Koje su tousluge? U odnosu na globalnu politiku, to su: (I) programiranje/razjanjavanje/, (II) mobilizovanje /sposobnost uspostavijanja i

odñavanja koalicijal , (III) od1uivanje !testovi snage globalnihratovaJ, (IV) upravijanje /primena svetskog poretkal i (y) inovacije.

svetskom sistemu je potrebno vodjstvo i u njemu se javljapotranja vodjstva. ... Aktivnosti koje izvravanje tih funkcijapodrazumeva imaju potencijal potreban za ostvarivanje opteginteresa ... vodjstvo u svetskom sistemu ... je oblik specijalizacije,odnosno jedan od oblika koji podela rada nairoko poprima. Dok sejedna nacija-drava, svetska sila, u poetku specijalizira zaproizvodnju najveéeg dela poretka koji se stvara, druge jedinice,nacije-drave, partije, interesne grupe i udruenja, domainstva ipojedinci, postaju potroai poredaka. Proizvodjai i potroaëi

171



globalnog poretka su bitne komponente strukture svetske politike.(MODELSKI, 1987a, str. 7-10., 13-15. i 17.)

Pre nego to predjemo na empirijsku evidenciju, istai demojo samo nekoliko bitnih metodoIokih karakteristika teorije G.Modelskog. Veé i citat koji smo upravo naveli, naime, jasno upuéujena glavnu metodoloku razhku koja postoji izmedju koncepta"vodjstva" (leadership) G. Modeiskog i ideje 'hegemonije"(hegemony) I. Wallersteina: 'Sa tog stanovita, vodjstvo jedefinitivno pozitivna snaga, koja ima za rezultat opte dobroWallersteinov ... koncept hegemonije ... Hegemonistika sua ... je,uopte uzev, eksploatatorska ... Za Wallersteina je prinudnadominacija fundamentalni elemenat hegemonije." (RAFKIN 1987,str. 134-135.) Inae plodotvorna, deskrivtivna genera/iza cija G.Modeiskog ograniena je, pre svega, jednom vrstom njenogftmkciona/istickog konformizma odnosno konzervativizma. Teorija"svetskog vodjstva" G. Modeiskog predstavlja, naime, jednu vrstuneomakijavelistike, na momente èak i ciniène racionalizacije SADimperija/izma umesto o eksploataciji i dorninaciji, Modelski, kaoto smo videli, radije govori o podeli rada i specijalizaciji, umesto o

ugnjetenima i ugnjetaima radije o proizvodjaima i potroaima.Bogata i ubedijiva empirijska evidencija ono je to teoriji

dugih cikiusa u svetskoj politici G. Modelskog, uprkos svim ovim idrugim metodolokim ogranienjima, obezbedjuje zavidan nauniDivo i renome. Pie nego ovu evidenciju i izloimo, daéemo samo jopar prethodnih metodolokih i koncepcijskih odnosno pojmovnihrazjanjenja. Pre svega, valja istai visok stupanj egzaktnosti uformiranju te evidencije. Do otkrióa 1O0-12O-godinjih dugih cikiusau svetskoj politici, G, Modeiski, naime, ne dolazi, kao, primera radi,G. W. F. Hegel ("svetski duh" i njegovo seljenje od naroda donaroda), putem puke filozofske odnosno metafizike spekulacije,nego, naprotiv, primenom najsavremenijih kvantitativnih odnosnostatistièkih metoda na paljivo odabrani empirijski materijal (napodatke o velikim ratovima od XV-XVI veka do danas, pre svega).Istim putem, Modeiski je, unutar svakog tzv. dugog cikiusa usvetskoj politici, otkrio i zakonomerno ponavljanje óetiri2O-3O-godisnje faze, koje je, koristei se i prethodnim rezultatima

172



funkcionalistike sociologije T. Parsonsa i E. Laszloa, identifikovaokao: 1) faze 'svetskog rata' (global war) odnosno 'velike odluke(macrodecision), 2) faze uspostavijanja i odravanja jedne vodeée'svetske sue" (world power) odnosno primene' (implementation),3) faze delegitimacije (delegitimation) odnosno "razjainjavanja"(clarification), i 4) faze "dekoncentracije" (deconcentration)odnosno faze (uspostavljanja i odravanja) "koalicija" (coalitioning):

Tabela 2.1 Dugi ciklusi u globalnoj politici (sistemski metod)

Bousquet (1980), Chase-Dunn (1981) i Wallerstein(1980)ukljuuju Nizozemsku, ali ne i Portugaliju, a njihovakonceptualizacija britanske rane pozicije je takva da sugeriie jedan

173

Faze

Globalni rat Svetska sua Delegitimacija Dekoncentracija

Veliki ratovi Nacija - drava Pretendent

Fortuga/ski cikius

1494-1516. 1516-1539. 1540-1560. 1560-1580.

Italijanski iindijanski

okeanski ratovi

Portugalija panuja

Holandski cikius

1580-1609. 1609-1639. 1640-1660. 1660-1688.

pansko-ho1and.rat

Nizozemska Francuska

Prvi britanski cikius

1688-1713. 1714-1739. 1740-1763. 1764-1792.

Ratovi Loja XIV Britanija I Francuska

Drugi britanski cikius

1792-1815. 1815-1849. 1850-1873. 1874-1914.

Rat. u Franc. rev.i Napol. ratovi

Britanja II Nemaka

Ameriki cik/us

1914-1945. 1945-1973. 1973-2000. 2000-2030.

Prvi i Drugisvetski rat

Sjed. Drave Sovj. savez



neprekidan period hegemonije, a ne dva cikiusa. ... U sistemskomcikiusu, etvorofazni niz je: globalni rat, svetska sua, delegitimacija,dekoncentracija. ... Kada se fokus pomeri na cikius uèenja velikesue, èetvorofazni niz postaje: razjanjavanje, koalicije, makro-odluka, primena. ... Medjusobna isprepletenost ova dva nainaposmatranja dugog cikiusa se moie predstaviti na sledeéi naëin:

DUGI CLKLUSI

174

Sistemski metod

Faza

Faza

Faza Globalni ratFaza Svetska sua

Faza Delegitmacija

Faza Dekoncentracija

(MODELSKI 1987a, str. 40-41. i 66-67.).

Metod uóenja

(svetska sua kao agent)

RazjanjavanjeKoalicije

Makro-odluka

Pri mena

2) Kritika Wallersteinove pluralistióke koncçocijemedju-ddavnog sistema.- Kod Wallersteina se moie uoiti ak iizvesna pojmovna, koncepcijska nedoslednost. S jedne strane, on ieksplicitno negira postojanje jednog zajednièkog svetskog politièkogsistema (WALLERSTEIN 1986e, str. 262.), s druge, pak, onodgovarajuáu pravno-po1itiku nadgradnju, ipak, odredjuje kaomedjudravni sistem, dakie, kao neki sistem. Kontradikcija zzmedjuekonomskog monizma (postojanja jedne i sve vie jedinstvenesvetske kapitalistièke privrede) i politiêkog plura&ma (odsustvajednog zajednièkog svetskog polïtièkog sistema), ipak je, PoWaflersteinu i drugim mondijalistima, jedna od osnovnih, ako ne iosnovna kontra dikcija savremenog svetskog sistema (HOPKINS1977, str. 69.; HOPKINS 1982, str. 89.; SZENTES 1985, str. 160.).

Kontradikcij a, neuskiadjenost i napetost (tension":MURRAY 1971, str. 85.) izmedju svetske kapitalistièke privrede imedjudravnog sistema jeste jedno od glavnih obele±ja tog sistema.Po naem mi1jenju, medjutim, Wallerstein i drugi mondijalisti



preteruju u isticanju tog oheleja (Slino: SZENTES 1986a, str.254.; VOJNOVIC 1981, str. 20). Ovo njihovo preterivanje jedvostrukcr s jedne strane, ni svetska kapitaIistika privreda fijeonoliko, to jest apso/utno jedna i jedïnstvena, kako je ovi najeéeprikazuju, s druge, pak, ni medjudr2avni sistem nije ono/iko, to jestpotpuno pluralan i hez ikakvog jedinstva, kako bi se to moglopomisliti na osnovu istog prikaza. Metodo1oki gledano, ovo jedvostruko preterivanje, Po naem miljenju, dolo iz istog onog!!metodolokog individualizma", odnosno veberijanskog pozitivizma,o kojem, u jednom skorijem radu, pie i J. MacLean (MACLEAN1984, str. 136.). Upravo usled tog metodolokog individualizma,odnosno veberijanskog pozitivizma, naime, Wallerstein i najveihroj drugih svetskosistemskih analitiìara, fije U stanju da u onojsvetskoj pravno-politiëkoj nadgradnji vidi neto vie od pukogmnotva drava odnosno medju-dravnog sistema.

C. Chase-Dunn je, medjutim, jedan od onihsvetsko-sistemskih analitièara koji u tome uspeva. Svladavajuóireeni metodoloki individualizam, a ne padajuéi u drugimetodoloki ekstrem, ispranjeni metodoloki holizam, on problemaktuelne svetske pravno-politièke nadgradnje reava na,principijeino, najispravniji naéin: Jedna svetsko-sistemska logika,mada ne ijedna svetska drJava (a single systemic logic ... no singlestate, CHASE-DUNN 1982b, str, 25-26.) - najsa.etija je formulatog reenja.

Radi potpunijeg i boljeg razumevanja ove formule trebapozvati u pomoé i one osnovne pojmovne distinkcije i napomene,posebno Onu o dravi kao samo jednoj od istorijski razliitih i

smenjujuili formi dominacije, Onu O novim, nastajuéim svetskimstrukturama i formama dominacije, koje smo izneli u prethodnomodeljku ovog rada. U svetiosti tih distinkcija i napomena, sasvim jejasno da ne samo da se u svetskoj celini jo uvek fije uspostavilanikakva super- iii svetska ddava, to s pravom i ne retko istiée i N.Poulantzas (POULANTZAS 1977, str. 238.; PULANCAS 1978, str.80-81. i 88.; POULANTZAS 1981, str. 220. i 248.), nego da se i ona,to jest drava, huduói da je, istorijski, kvantitativno i kvalitativnogledano, nacionalna forma dominacije, u svetskoj celini uopte i ne

175



moie uspostaviti. Nemoguénost uspostavijanja svetske drzave,medjutim, ne znaöi i nemoguénost uspostavijanja neke nove, svetskeforme dominacije, svetskog po1itikog sistema, iii, slikovito govorei,svetske vlade. I o ovoj moguánosti, kao i o njenim dananjimzaéetnim oblicima, novim, medjunarodnim strukturama dominacije,govorili smo u prethodnom odeljku.

U teorijskoj literaturi ovi se novi, zaèetni oblici, Po navici,najeée pogreno identifikuju kao oblici nekakve nove, navodnosvetske iii trans-nacionalne drave (ESCOBER/GOMEZ/PUEBLA1978, str. 1491-1493.; CASANOVA 1985, str. 52. i 55.). Netooprezniji zadovoljavaju se time da upute na sutinu stvari, to jest naizrazitu konfliktnost i dinaminost svojevrsnog svetskog poIitickoginter-regnuma, medju-, vie-, pa ak i neke vrste bez-vIaa, koje jeglavna politika karakteristika druge polovine ovog veka: za mnogevaine probleme nacionalni politiéki prostor oéito je postaopremalen, iako istovremeno nemamo ni zadovoljavajuóih institucija,a kamo li demokratskih, za rjeavanje novih problema koji nastaju unovim, medjunarodnim politiékim prostorima.' (R. Dahrendorf, u:CROZIER 1982, str. 161.) Oni najoprezniji, pak, istovremeno su inajprecizniji. Oni jasno upuéuju na razliku izmedju nacionalnedriave i svetske hegemonije kao istorijski posve razlièitih tipovadominacije (MACLEAN 1984, str. 145. i 157-158.). Gotovo svi se,medjutim, slau u tome da se novi procesi i strukture ne mogu vigemisliti pomoéu starih, nasledjenih pojmova i kategorija ('drave","suverenosti", "samoopredeljenja" i sliénih) (ESCOBER/GOMEZ!PUEBLA 1978, str. 1491-1493.; DJORDJEVR 1987;POULANTZAS 1981, str. 248.).

U ovoj taèki izloili smo kritiku odnosno relativizacijuWallersteinove pluralistiéke koncepcije medjudravnog sistema. Zasredinju osu te kritike odnosno relativizacije uzeli smoChase-Dunnovu jedno-sistemsku logiku odnosno form u/u. Upreostalim taékama [3), 4), 5) i 6)] ovog odeljka iz1oiéemo glavneelemente te logike odnosno formule.

3) l'ivi element logike svetskog politiókog sistema: lakedr.ave oentra, slabe dr2ave (polu)perffeïije.- Asimetrija izmedju

176



razvijenog centra i nerazvijene (polu)periferije op.sta je odlikasavremenog svetskog sistema. U odeljku 3.2.2. naveli smo i posebne,poht-ekonomske odlike tog sistema (onako kako ih je video SamirAmin): nejednaku razmenu, dominaciju, zavisnost, razvoj i

ne-razvoj, raznovrsna privredna izob1ienja, dezartikulaciju,ekstravertiranost i hipertrofiju administrativnog aparata. Primenommetoda ¡zvodjenja drave odnosno politike iz kapitala odgovarajuée(zapadno)nemake koIe, mogue je, medjutim, iz ovih odlikasvetske privrede izvesti i odgovarajuée osobine svetskog poJitikogsistema. (Sto ova koJa u svoj rad fije ukljuéila i svetsku dimenzijustvari, njen je najveéi propust. Konkretno je, kao to znamo,jedinstvo mnogostrukog. U ovoj mnogostrukosti, pak, to je danasveé sasvim izvesno, svet predstavlja nezaobilazan sistem veza i

odnosa.)

Asimetriju, hipertrofiju, zavisnost i druge osobinemedjudravnog odnosno svetskog politiékog sistema,svetsko-sistemski analitiéari veé su, u izvesnoj men, 'izveli' iii baremnaznaéili, U tom izvodjenju: jake dr.zave centra, s/abe drzave(poiu)periferije, predstavlja sigurno njihovu najznaéajnijukarakterizaciju (WALLERSTEIN 1986e, str. 345-346.;WALLERSTEIN 1979, str. 20.; HOPKINS 1982a, str, 13.).

U ovoj karakterizaciji, pak, siabost perifernih drava ide éakdo ne-postojanja, u vidii kolonijalne administracije iii protektorata:Frema tome, svjetske privrede moemo podijeliti na drave-matice

i periferna podruéja. Ne kaem periferne drave buduéi da seperiferno podruéje, uz ostato, odlikuje slabom domaéom dravom urasponu od njenog nepostojanja (u kolonijalnoj situaciji) do niskogstupnja autonomije (u neokolonijatnoj situaciji).' (WALLERSTEIN1986e, str. 263.) Do nepostojanja, iii harem do bitne preinake,pored drave, idu i mnoge druge, inaèe evropocentriéne strukture ikategorije: nacija (BEAUD 1987a, str. 112.; ALAVI 1972, str. 73. i75.), nacija-drava (HOPKINS 1982a, str. 28.; AMIN 1978, str. 335.;AMIN 1978b, str. 72.; SCHOELER 1978, str. 55.) i mnoge druge.

U taèki la) ovog odeljka naveli smo i jednu Wallersteinovukarakterizaciju polu-periferne drave (njeno, u odnosu na centralnudravu, direktnije angaovanje u privredi i drutvu), koja na pm

177



pogled protivreèi upravo iznetom stavu o njenoj relativnoj slabostLKaemo na prvi pogled zato to se pri dub/fern posmatranju stvaripokazuje da izmedju ovih dveju osobina, zapravo, i nema nikakvogprotivreja. Snaga drave fije, naime, u pukom prisustvu i

kvantitetu, nego u e1jenom efektu i kvalitetu. Prema tome, zavlasnika-proizvodjaa ne mora biti jaka drava koja imanajekstenzivniji dravni aparat ni ona s najproizvoljnijim procesimaodIuivanja. Vrlo testo vrijedi upravo suprotno. ... Retorika snage('lEtat, c'est moi') testo zamjenjuje stvarnost." (WALLERSTEIN1986e, str. 345-346.)

Razliéitost, pa i suprotnost retorike odnosno ideologije i

stvarnosti, kada je i o relativnom odnosu snaga izmedju centralnih i(polu)perifernih drava ree, najbolje je uoéio i izrazio S. Amin. Ponjemu, centraine drave su, u svim svojim funkcijama, uistinu jake iefikasne, iako su iz ideolo.ke s/ike stvarnosti gotovo potpunoukionjene. Sa perifernim dravama, medjutim, stvar je sasvimobrnuta. One su, u svim svojim funkcijama, reamo zavisne i slabe,iako u ideolokoj slici izgledaju svemone i jake (AMIN 1986).

Raziiku i suprotnost koja izmedju ideoloke slike stvarnostii same stvarnosti i ovde postoji, moguée je razumeti i sa stanovitaraziike izmedju, uslovno govoreéi, unutranjYh i spolja.njih funkcijadrave: 'Drava u treéem svetu moie biti relativno jaka i

autonomna s obzirom na svoju domaéu buroaziju, ali je vrlo slaba iu sutini najvie instrument (i kao to éemo primetiti éestotvorevina) imperijalistièke buroazije iz metropole. Zaista, zavisni iu tom smislu slab tip drave u treéem svetu - zavisan finansijski,tehnoloki, institucionalno, ideoloki, vojno, jednom reèi, politièki,od medjunarodne buroazije i njenih metropola - moie se uzeti kaofundamentalna karakteristika drave u treéem svetu.' (FRANK1978b, str. 23-24.. Siièno: WALLERSTEIN 1984c, str. 80-81. i

VOLERSTIN 1985b, str. 29-30.)

Konaèno, raziiku i suprotnost o kojoj je ovde reè, analitièkijo boije i preciznije, moguée je razumeti uz pomoé OConnorovograziikovanja funkcija akumulacije (Fa), legitimacije (Fi) i represije(Fr) savremene kapitalistièke drave. Primenom ovog razlikovanja,naime, ranija, relativno jednostavna formula: jaka driava centra,

178



s/aba drìava (po/u)periferije, pretvara se u razvijenu, ra6lanjenu istvarnosti biiu karakterizaciju: ddava centra: jaka Fa, jaka FI(we/fare), jaka spo1ja.nja (warfare) a s/aba unutranja Fr; drzava(po/u)periferije.' s/aba Fa, s/aba FI, s/aba spolia .nja a jakaunutra.nja Fr.

4) Direktan iththrekt.an vid svetske viade odnasno svetskogpolitkkog sistema- Prethodna ta6ka ovog odeljka predstavljala jeuglavnom opis, sledeéa 6e najve6im delom nastojati da da i izvesnodublje ohjthijenje, ova 6e, pak, biti delom opis, delom objanjenjesvetske viade odnosno svetskog politi6kog sistema.

U teorijskoj, a posebno u mondijalnoj literaturi, raziikaizmedju direktnog i indirektnog vida svetske viade odnosno svetskogpolitièkog sistema veé je, na razlièite na6ine, uoèena i istaknuta. Nanajpoznatije momente tog raziikovanja ovde éemo i eksplicitnoukazati.

Pod direktnim vidom svetske viade odnosno svetskogpolitikog sistema podrazumevamo sve one aktuelne oblike,strukture, forme, hijerarhije i aparate dominacije odriosnoviadavine, koji su direktno svetski mondijalni Reè je, uglavnom, onov/rn formama, hijerarhijama i aparatima, odnosno o zaèecima,klicama nastaju6e svetske viade kao - u odnosu na nacionalnudravu - nove forme dominacije.

U klasi6noj literaturi ovaj vid svetskog politièkog sistemanajèeÓe je ozna6avan jednostavno kao - imperijakzam. U novijojliteraturi, pak, on se oznaèava analitièki preciznijim i taènijimizrazima, kao to su, primera radi, 'veliki sistemi medjunarodnepolitièke kontrole, ideoloke hegemonije, vojnog nasiija i subverzije'(VIDAKOVR 1981, str. 526.), 'svetski hegemonistièki postupak"(PALLOIX 1979, str. 145.), "svetski sistem viasti (the globaldominance system: HVEEM 1973), medjunarodne strukture vlasti(SENGFIAAS 1978, str. 55.), i njima slièni.

Frema stupnju neposrednosti, sve direktno svetske,mondijalne forme dominacije, opet, moemo podeliti na one koje sutakve, to jest direktno mondijalne, u veéoj, i na one koje su takve,direktno mondijalne, u manjoj men. U prve spadaju èuveni

179



vojno-poiiticki savezi odnosno b1okovi formalne i neformalnesvetske viade u najuem smislu te reèi, glasovita ali i ne manietajnovita tzv. Trilateralna komisija, na primer, i mnoge druge. Svesu one direktno mondijalne Po svojoj unutranjoj sadr.mniodnosnofunkciji, Po SVOjOj spoijanjoj formi odnosno sastavu i izgiedu. To,medjutim, fije sluaj i sa onim drugim. SAD hegemonija, PaxAmericana, jer o njoj je ovde ree, Po formi je nacionalna, SADviadavina, Po sadrini odnosno funkciji koju vri, ona, medjutim,fije nita manje mondijalna od one prve. U tom smislu, C. Palloix iistiée da je SAD hegemonija, mada Po formi nacionaina, po funkcijikoju vri, zapravo, neka vrsta poiitióke reprezentacije, zastupnitva iservisa buroazije odnosno buroaskih kiasa celog sveta (PALLOIX979, str. 145.; Sueno: VOJNOVR 1986, str. 44.).

Jedan od najznaèajnijih doprinosa rasvetijavanju skriveneunutranje kiasne prirode pomenutih vojno-politièkih saveza, naprimeru NATO pakta, dao je jedan holandski neo-marksist, Keesvan der Piji (PIJL 1979). Ovaj autor je opisao formiranje kiasa usevernoatlantskoj obiasti, shvaCeno kao stami proces ponovnogdefinisanja koordinata buroaske viadavine u skiadu sa dinamikominternacionalizacije kapitala. Dominantno obeIeje ere atiantskeintegracije jeste nadnacionalni, to jest, atlantski okvir u kojem jeburoaska kiasna viadavina organizovana i legitimizovana.'(VOJNOV« 1986, str. 12.)

Jedan od najznaCajnijih doprinosa razotkrivanjunacionalno-mondijalnog karaktera Pax Americane, pak, dali subrojni latinoamerièki, a i drugi, radikalni (neo)marksisti i

dependisti. Tako je, primera radi, i za A. Cordovu Pax Americana,u stvari, neka vrsta centrainoamerièke regionalne politièkenadgradnje kojom direktno rukovode severnoamerièka viada i

multinacionalni kapital u sprezi sa najpokornijim delovima kapitalau regionu." (CORDOVA 1985, str. 102.)

Latinoamerièki i drugi dependisti i strukturalisti su posebnoznaèajan, moda i najznaèajniji doprinos dali i rasvetijavanju onogato smo mi ovde nazvali indirektnim vidom svetske viade odnosno

svetskog politièkog sistema.

180



Pod indirektmm vidom svetske viade odnosno svetskogpolitiëkog sistema - da i taj vid najpre jasno definiemo -

podrazumevamO Onu povezanost odnosno pravilnost koja se dauoèiti u distribucip diktatura i demokratija u savremenom svetu. Zaraziiku od viadajuée struje u nauci o tzv. uporednim politikimsistemima, mi, naime, ne mislimo da je kod ovih re o uporednompostojanju i funkcionisanju inae izolovanih i nezavisnih politiékihsistema, niti da je njihov razliéit, diktatorski i demokratski oblik,iskljuèivo, pa èak ni preteno, izraz tzv. unutraijTh faktora i snaga.Naprotiv, kan centra cija i konsolida cija demokratskih reumaugiavriom u centralnim, a diktatorskih pretezno u (polu)perifernimzemijania svetskog sistema - jer, o toj je povezanosti, pravilnosti idistribuciji ovde, pre svega, reò - ima, PO naem miljenju, svojenajdublje utemeijenje upravo u onom jednom, jedinom i

jedinstvenom svetskom sistemu kojeg su nacionalni politi&i sistemisamo deo, iii, e1imo li da budemo jo odredjeniji, u onoj jednoj,jedinoj i jedinstvenoj svetskoj kapita1istickoj privredi i njenoj,odnosno novoj medjunarodnoj podeli rada koja je u osnovi togsistema (FRANK 1978, str. 1454-1456.; MATTELART 1978, str.1727-1728.; FRÖBEL/HEINRICHS/KREYE 1977, str. 313.;FRÖBEL/I-IEINRICHS/KREYE 1977a, str. 78-79.). 0 klasnoj i

politiékoj dimenziji ove distribucije opirnije éemo govoriti usledeéoj taôki ovog odeljka. U ovoj éemo, pak, navesti jo samojedno zanimijivo svedoenje, koje dobro ilustruje sutinu stvari:Tokom jednog susreta ... nali su se venecuelanac Romulo Gaijegos

i Dion Dos Pasos iz SAD. Dos Pasos se osetio uvredjenim zbogstalnih aluzija na imperijalizam SAD u Latinskoj Americi. 'Ne znamzato krivite SAD za probleme koji su vai - rekao je on. Diktature itiranije na koje se alite su vage, nameéu ih vai ijudi, vage sutvorevine.' 'Istina je - odgovorio je Romulo Gaijegos - mi ibstvaramo, ali vi ib hranite stavljajui ib u vau sluthu,' (ZEA 1987,str. 6.)

Kriterijum na osnovu koga smo mi ovde ustanovili raziikuizmedju direktnog i indirektnog vida svetskog politìkog sistematicao se stepena (ne)posrednosti manifestovanja svetske politike,dr±ave', sue, a ne svetske ekonoinije, privrede, podele rada. Da

181



smo za kriterijum uzeli ovo drugo, atributi direktni" i "indirektni'morali bi da zamene mesta. Radi izbegavanja eventualnihnesporazuma, umesto "direktni" i "indirektni", za ove vidovesvetskog poIitikog sistema, mogli bi da koristimo i izrazeorganizo vani i spontanL

Za sam kraj ove take ostavili smo neto potpuniji prikazrada The Global Dominance System Helge Hveem. Barem su trirazioga zbog kojih smo ovom radu pridali toliku vanost. Najpre, onohiluje, za ovu oblast, izuzetno znaajnim i vrednim teorijskiminovacijama, koncepcijama i pojmovima. Zatim, on ima i svojeodgovarajw5e istraivako i empirijsko utemeljenje. Najzad, ovaj radje, nizom svojih teorijskih ideja i inicijativa, posebno onom glavnom,o svetskom sistemu viasti, bio i ostao jedan od prvih, ako ne i prvi(objavijen je 1973., dakle i pre prvog toma Wallersteinovogkapitairiog dela The Modern World-System) nezavisni prethodnikWailersteinove svetsko-sistemske analize. Neke od rezuitata ovograda, kao, na primer, i onaj koji govori o razlici izmedju direktnog iindirektnog vida svetskog politikog sistema, u ovoj takí smo, uzneto drugaèiju interpretaciju, direktno preuzeli.

U uvodnom delu teksta, H. Hveem, najpre, istiée da jesvetski sistem sve vie jedan sistem, te da se, zbog toga, vige i nemoie razumeti izvan svetske odnosno svetsko-sistemske perspektive(HVEEM 1973, str. 319-320.). Nakon toga, siedi jasno teorijskodefinisanje kljuénih anaiitièkih ideja i pojmova: "dominacije"(domination), "politiéke ekonomije svetskog drutva" (the politicaleconomy of the global society), 'tri tipa drutvenih jedinica: aktera,agenata i objekata" (three types of social units: acters, agents, andobjects), "odnosa zavisnosti: medju-zavisnosti, dominantnezavisnosti i dominirane zavisnosti" (relationships of dependency:inter-dependency, dominant dependency, and dominateddependency), "erne svetske proizvodnje i raspodele sa éetiri nivoa"(a four-level scheme of the world production and distribution), éijije "nivo upravljanja" (directing level), zapravo, identiéan onim"brain' activities" G. Arrighija koje smo pomenuli u odeljku 3.2.2.,"nie i vie svetske kiase" (lower and upper class of the world) imnogih drugih (HVEEM 1973, str. 320-326.). Sredinjica rada, ipak,

182



pripada iziaganju i obraziaganju tipologije dominacije. H. Hveem,naime, raziikuje tri tipa dominacije, odnosno tri tipa kontrolnihstruktura i kontrola u svetskom sistemu: "Dominacija, stara i nova.U svojoj raspravi o globalnoj hijerarhiji identifikovali smo tri tioastruktura kontrole: neposrednu kontrolu ('kompletnu vertikalnuintegraciju); kontrolu preko agenata - tip 'mostobran; kontrolupreko strukture. Ovi tipovi kontrole koegzistiraju u dananjemsetu. Istovremeno, oni predstavljaju stupnjeve razvoja sistemadominacije. ... Predlaemo da se napravi raziika izmedju tri formekontrole: prisile, asimilacije i demonstracionog efekta. Pretpostavkaje da one odgovaraju direktnom, mostobran' i indirektnom tipukontrole. Prisila je upotreba fizike sue, ukljuèujuéi okupaciju,prinudno pregovaranje, ucenjivanje itd., da bi se uspostavio odnosneposredne kontrole nad nekom jedinicom. Asimilacija je procespostizanja takvog ponaanja drutvenih jedinica nad kojima se eIi

uspostavjanje kontrole koje odgovara interesima jedinice kojakontrolie, kroz obrazovanje, propagandu i drutveno-ekonomsko'navodjenje.....Demonstracija je nova forma. Njena moé lei upostojanju globalne vige kiase ... Proces kroz koji se postiedemonstracioni efekat nazvan je procesom curenja'. ... Neka novaideja, proizvod iii proizvodni metod (tehnologija) prvo se na nivoumetropole uvodi u svetsku viu kiasu ... Kada je jednom ta kiasaprihvati, ova nova ideja i dr. se iri, iii 'curi, na druge grupe iii kiasekroz demonstracioni efekat." (HVEEM 1973, str. 332-333.)

5) Diktatara (polu,)perifcrije, demokratija centra - Janus illdva flea svetskog sistema- Pravilnost distribucije savremenihpo1itikih sistema, raznih vrsta diktatura uglavnom u perifernim ipolu-perifernim, a razliéitih vrsta demokratija uglavnom ucentrainim zonama svetskog sistema, vidi se veé i na prvi pogled, nasamoj povr.sini drutvenog i politikog kretanja. Sutinska razlikajavija se, medjutim, pri interpretaciji odnosno pokuaju objanjenjaove nesporne injenice.

Za moderno gradjansko mi1jenje, ta je distribucijaposledica nezavisnog delovanja tzv. urnitrasnjih, ekonomskih,socijalnih, po1itikih, kulturnih, pa ak i rasnih faktora i snaga. Za

183



socijaliste odnosno mondijaliste, pak, ona je bila i ostala samo jedanod izraza svetskog sistema.

Taj izraz predstavlja verovatno najznaèajniju osobinusvetskog politiökog sistema, A ovaj sistem je jedan i jedinstven,uprkos suprotnim prividima. Demokratija centra i dikatatura(polu)periferije samo su dva lica, ili jos' bolje, lice i nalic7e togsistema.

Ono, pak, to taj sistem ini jednim, jedinim i jedinstvenim,najdublji osnov ima u onoj jednoj, jedinoj i jedinstvenoj svetskojkapitalistiókoj privredi o kojoj smo govonli u odeljku 3.2.2.,odnosno, da budemo jo precizniji, u onoj permanentnoj, a ne samoprvobitnoj akumulacijï kapitala u korist centra, o kojoj, nakon R.Luxemburg, pie i S. Amin.

"Na taj nain kapitalistika akumulacija kao celina, kaokonkretan istorijski proces, ima dye razlièite strane. Jedna se odvijau mestu proizvodnje vika vrednosti ... i na robnom tritu.Akumulacija je, posmatrana samo sa ove strane, disto ekonomskiproces ... Mir, vlasnßtvo i jednakost u ovom sIuaju viadaju kaoforma ... Druga strana akumulacije kapitala vri se izmedju kapitala(to jest centra - M. P.) i nekapita1istikih (to jest perifernih - M. P.)oblika proizvodnje. Njena arena je svetska pozornica. Tu viadajukao metodi: kolonijalna politika, internacionalni sistem zajmova,politika interesnih sfera i ratovi. Tu potpuno neprikriveno i

otvoreno dolaze do izraaja nasiije, prevara, ugnjetavanje, pljaèka,pa staje truda da se u ovom haosu po1itikih nasiija i proba snagaotkriju strogi zakoni ekonomskog procesa. Buroasko-1iberaInateorija vidi samo jednu stranu ... Stvarno pak ... obe straneakumulacije kapitala su uslovima reprodukcije samog kapitalaorganski medjusobno povezane i tek zajedno one èine istoriskuivotnu putanju kapitala." (LUXEMBURG 1955, str. 356.)

'Pojava nerazvoja' fije, dakie, nita drugo ve rezultatpostojanosti fenomena koji proiziaze iz prvobitne akumulacije ukorist centra ... Prvobitna se akumulacija ne nalazi samo uprethistoriji kapitala; ona je permanentna, suvremena. (AMIN1976, str. 866.; SIino: AMIN 1986)

184



Istu ideju, doajen amerikog socijalizma, Paul Sweezyizraava strukturalistiki, tako to dovodi u vezu nivo eksploatacije itip poIitickog sistema u centru i na (polu)periferiji svetskogkapitalistiòkog sistema: Kontrast izmedju nivoa eksploatacije ucentru i na periferiji praéen je isto tako snanim kontrastornizmedju politikih sistema u oba dela svetskog kapitalïzma. Ucentru ... buroaska demokratija postala je norma ... Na periferiji, sdruge strane, nastojanja da se kopiraju buroaske dernokratskeinstitucije centra ... iii nisu urodila plodom iii su ih onemoguéileviadajuée kiase ... Dakie, od samog poéetka ... normu na periferijipredstavljale su vojno-policijske drave ove iii one vrste. One su, ustvari, tesno povezane s visokim stoparna akumulacije, ba kao da sudye strane iste medaije." (SWEEZY 1986, str. 69-70.)

Najzad, u red takvih ideja spada i ona A. Abdel-Maleka osvetsko-sistemskoj distribucip rata i mira, Po kojoj dolazi do togada se u centru odrava neratno stanje, dok na periferiji bukteratovi.' (ABDEL-MALEK 1985, str. 115.)

Do onog kljuénog stava o demokratiji centra i diktaturi(polu)periferije, kao samo dva lica, odnosno, jo preciznije, licu inaliéju svetskog politiékog sistema, doli smo povezivanjem triznaéajne teorijske ideje i inovacije: 1) one Mauricea Duvergera oJanusu, odnosno o dva lica moderne, zapadne demokratije(DUVERGER 1980); 2) one Barringtona Moorea o socijalnim(MOORE 1969); i 3) one Immanuela Wallersteina i drugihmondijalista o svetsko-sictemskim izvorima diktature i dernokratijeu savremenom svetu, odnosno - to isto moemo reéi i na drugi naéin- teorijsko-metodolokom mondijalizacijom, svetskosisternskimproirivanjem i preradorn Duvergerovih, jo uveknacionalno-partikularníh, i Mooreovih, tek latentno mondijalnih,inaée veoma vrednih i znaéajnih ideja o savremenoj diktaturi i

demokratiji.

U odeljku 3.2.2. eksplicitno smo izloilipoiitiè*o-ekonomske, a samo implicitno i kiasne elemente ovemondijalizacije. Ovde áemo eksplicirati kiasne, a na njih nadovezatijo i poiitióke elemente te operacije. (Pri tome, naravno, ni jednogmomenta neéemo smetnuti s urna ni onu dobro poznatu okolnost da

185



su kiasni momenti teorijskog miIjenja uvek neka vrsta srednjególana koji povezuje, spaja i ohjanjava one politièko-ekonomske ione politièke elemente tog procesa.)

Teorijsko-metodoIoka mondijalizacij a, to jestsvetsko-sistemsko proirenje i prerada koncepta kiasa i klasnihborbi predstavlja jednu od najznaèajnijih i, za razumevanje procesao kojem je reè, neophodnih teorijskih inovacija. Rezultat oveinovacije je pored ostalog i konstrukcija sasvim novihpojmova. (Pritome, opet, neéemo zaboraviti ni to da i ove konstrukcije odnosnopojmovi dolaze, pre svega, iz same zbilje.) Najznaèajníji takav pojamsigurno je pojam nacije-kiase. Ovaj pojam je, Po naiem miljenju,najbolje definisao A. Emmanuel: "U doba Marksa, pa èak i Lenjina,to (nacionalno i internacionalno - M. P.) su bili jedini problemi. Aod tada se pojavio jo jedan; radi se o nekoj vrsti izmetanja klasa'na medjunarodnom planu....Uporedo s nacijama podeljenim uklase, ubuduée ée postojati i nacije-klase, taènije reèeno, nacije kojeée sutinski biti sastavijene od prisvajaèa vika vrednosti.'(EMMANUEL 1987, str. 1-2.)

"Naciju-kiasu' i njoj bliske pojmove definisali su i razvili, uzEmmanuela, i A. Cabrai, H. Jaffe, S. Amin i drugi inondijalisti. Prvi,pak, koji su te pojmove uopte naznaèili, bili su V. I. Lenjin, N.Buharin i drugi teoretióari imperijaiizma. Oni su to uéinili jo uprvoj èetvrtini ovog veka. U tom smislu, sasvim je taèna i ocena A.Brewera: Njihova (V.1. Lenjina i N. Buharina - M.P.) je velikazasluga sto su uoèili da postoji 'nacionalni interes', bar do izvesnogstepena, i da partikularistièka i nacionalistièka oseáanja u redovimaradnièke kiase imaju realnu materijalnu osnovu. Ovo je èinjenica odkljuènog znaèaja." (BREWER 1984, str. 122.)

To se najbolje moie videti iz mnotva sirovih ali plodnihanalitièkih pojmova koje je Lenjin rasejao Po Impenjalizmu kaonajvisem stadiju kapitalizma i njemu bliskim spisima: "buroaziraniradnici iii 'radnièka aristokratija", "drave lihvari .i dñave dunici","buroaski radnièki pokret", 'bur.oaske nacije', "savez radnika danenacije sa svojim kapitalistíma protiv ostalih zemaija","kontrarevolucionarna koalicija takozvanih civiliziranih nacija

186



Evrope protiv najmanje civiliziranih nacija Azije" (LENJIN 1974,str. 16., 86., 91,, 160., 162. i 112.).

Znaèaj ovih i sliènih Lenjinovih pojmova teiko je preceniti.U formalnom pogledu, oni, naime, ¡majo niz nedostataka: sirovost,nerazvijenost i mnoge druge. Suitinski, medjutim, oni predstavljajupravi i veliki teorijski novum. Za ovaj novum onaj se njihov forrnalninedostatak (sirovost i s1ino) pokazuje èak i kao prednost.Zahvaljujuéi ovome, naime, svetsko-sistemsko proiirenje i preradu,mondijalizaciju koncepta kiasa, klasnih saveza i klasnih borbi (jer, otome je ovde, zapravo, red) moemo pratiti in vivo. Zahvaljujuéiupravo ovim pojmovima, pa i njihovim nedostacima, in vivomoemo posmatrati i nastanak koncepta nadie, nacionalnih saveza inacionalnih borbi, koji predstavlja modifikaciju odnosnomondijalizaciju, a ne, kako je to pogreino protumaio i G. Labica(LABICA 1985, str. 118.), puku zamenu kiasnog koncepta.

Tek ovako mondijalizovan kiasni koncept prua relativnopouzdanu osnovu i za dubije objainjenje one svetsko-sistemskedistribucije diktatura i demokratija koju smo naznai1i na samompoetku, a posebno za izvesno ire i dubije odnosno boijerazumevanje pra viii, to jest svetsko-sistemskih osnova, izvora igrafica njuhovog legitimiteta.

Kao ito je poznato, M. Weber i sva moderna sociologija ipolitikologija razlikuju 'tri dista tipa legitimne viasti: racionalnu,tradicionalnu i harizmatsku viast" (VEBER 1976, str. 167-170. i

daije). Prvi je utemeijen u voiji gradjana odnosno u tzv. slobodnimizborima, drugi u tradiciji, a treéi u harizini viadara. Prvi uglavnomodgovara centralnim demokratijama, druga dva perifernimdiktaturama. Sva tri, medjutim, legitimitet temeije i izvode izpojedinacnog, a ne svetskog druitva i sistema. U tome je i najveeogranicenje modernog odnosno vebenjanskog koncepta viastiodnosno legitimiteta viasti: viast, pa i legitimitet viasti, u naemsluòaju legitimitet centralnih demokratija i perifernih diktatura, sveje tee razumeti odnosno prihvatiti izvan svetskog druitva odnosnosvetskog sistema. Potrebna je, dakie, i mondijalizacija koncepataviasti i Jegitimiteta y/asti

187



Mondijalizaciju ovih koncepata, pak, mogue je razumeti ikao moment one éuvene filozofske, subjekt-objekt dijalektike.Viast, naime, odlikuju uglavnom subjektivna (voija, pos1unost,prihvatanje, verovanje u opravdanost odnosno legitimnost i druga:VEBER 1976, str. 167-168.), a svetsko dru'tvo odnosno svetskisistern uglavnom objektivna svojstva (svet, drutvo, sistem, privreda,struktura i druge). S druge strane, videli smo da politika viast,uprkos jo uvek preovladjujuéoj naciorialnoj formi, veé danas svojnajdublji osnov i izvor ima ne u nacionalnoj, nego u svetskojprivredi i drutvu. Subjekt-objekt dijalektika o kojoj je ovde reizraava se jednom vrstom ne samo i-az/ike i napetostl nego i

sukoba izmedju 1) subjektivne i nacionalne viasti i 2) objektivnog isvetskog drutva i sistema,

Ovo je bio odnos spoJjanje raziike, napetosti i suprotnosti.Uz ovaj, medjutim, medju ovim postoji i odnos unutra.snjegposredovanja, interiorizacije i razmene. Prvo sada i izraava onodrugo. Viast vise fije samo suhjektivna. Izraavajuéi svetskodrutvo, svetsku privredu i svetski sistem, ona postajesubjektivno-objektivna.

Viast jeste subjektivna Po samoj svojoj prirodi. No, ona isamom svojom subjektivnoéu izraava odredjeni objektivitet. Ovo,naravno, jednako vai i za centralne demokratije, i za(polu)periferne diktature. I jedne i druge su, naime,subjektivno-objektivne, a ne éisto subjektivne iii éisto objektjvneinstitucije i strukture. Drugim rejma, i jedne i druge su de/orn, aline i iskljuèivo, izraz nacjoflalnjh", unutranjih i "subjektivnih'(kiasna i politièka svest, organizacija, delovanje, borba), de/orn, aljopet ne i iskljuòivo, svetskih", "spoljanjih" i objektivnih tzv.

faktora i snaga.

[z]oenu subjekt-objekt dijalektiku i delom-delom dinamiku,ipak éemo neto dopuniti i precizirati.

Mi, naime, ovde i inaèe, ne odbacujemo samo onaj poznatigradjanski subjektivizarn, koji i raspodelu poIitikog bogatstva(demokratije) odnosno siromatva (diktature), ba kao i raspodeluekonomskog bogatstva i siromatva u savremenom svetu, uprkos svebrojnijim i sve snanijim protiv-argumentima, uporno prikazuje, iii,

188



jo hoije, legitimizuje pomoéu onog prastarog i istroenog liberalnogmita o svakome' kao kovau svoje sree". Mi, u ovoj stvari i inaèe,jednako odbacujemo i onaj neto mladji, ali ne i manie poznatietatistiki objektivizam, koji reèenu dvostruku raspodelu krivoprikazuje i delom (kada su u pitanju /polu/periferne, posebno oneetatistike diktature) Jegitimizuje, a delom (kada su u pitanjucentralne demokratije) delegitimizuje kao neto to je najveáimdelom, ako ne i iskljuëivo, ohjektïvno, spoija i svetski uslovijeno,odredjeno i proizvedeno.

Ekstremnï oblici ovog drugog, objektivizma odnosnocleterminizma, i u njegovom legitimizujuéem i u njegovomdelegitimizujuéem vidu, takodje su dobro poznati. Primer prvog jeuvena 'diktatura proletarijata" odnosno "socijalistiéka

demokratija, primer drugog, pak, gradjanska, iii, jo direktnije,"buroaska demokratija'. Umesto da se vidi kao protivrenojedinstvo, izraz i rezultat bur2oaskih i radaiókih klasníh horbi, kaospo1janjih, svetskih i objektivnih, na jednoj, i unutranjih,nacionalnih i subjektivnih snaga, na drugoj strani (VIDAKOVI1976h, str. 337.), ovo se sloeno i protivreèno jedinstvo krivoprikazuje i u potpunosti delegitimizuje kao toboe odnosnoiskljuivo buroaska' i 'svetsko-kapitalistièka" stvar.

Upravo je od jednog takvog jednostranog prikazivanja i

delegitimizovanja, i U. Himmeistrand, Po naem miljenju sasvimuspeno, branio i odbranio "reformizam" u Cavtatu 1986. (Vidinjegovu polemiku sa P. Sweezyjem, H. Magdoffom i H. Jaffeom u:MEDJUNARODNA 1986).

emberlenovu jednaòinu koju rado prihvata i A. Emmanuel:"Demokratija = Imperijalizam + Socijalna reforma'(EMMANUEL 1987, str. 5.), moramo dopuniti: Demokratija =Imperijalizam + Socijalna reforma + Socijalna/kiasna horba. Bezovog poslednjeg elementa, kao i bez onih pre njega, centralnademokratija fije istinita odnosno cela.

Izmedju reformizma" i' 'faizma", naravno, postojiodredjena svetsko-sistemska veza. Izmedju ovih, medjutim, postoji inepremostiva raziika. Ako danas i moemo razumeti, mada ne iopravdati, ono fatalno ne-uvidjanje i ne-priznavanje te raziike

189



1930-ih, ne-uvidjanje i ne-priznavanje te raziike 1990-ih teko da bimogli ne samo opravdati nego èak i razumeti. Pa ipak, na tako netose, èak i medju najozbiljnijim radikalnim misliocima, jo uvek moienaii. Primera radi, i Po A. G. Franku 'moramo uvideti da je ovajprividni izbor izmedju faizma i socijal-demokratskog reformizmamoda manje izbor nego to predstavlja dye razliite forme jednejedine ¡mije razvoja u krizi." (FRANK 1981, str. 15.)

Koliko je subjektivnog, a koliko objektiviog u onojsubjektivno-objektivnoj dija!ektici viasti, o kojoj je gore bib reti,moie se utvrditi samo istraivanjem in concreto. Sto se, pak,najoptijih, metodobokih uputstava tiée, reéi éemo samo josledeée.

Subjektivizam hipostazira subjektivne, objektivizamobjektivne elemente reéene dijalektike. Prvi se zasniva naindeterminizmu, drugi na determinízmu. I jedan i drugi, i

indeterminizam i determinizam, medjutim, predstavljaju samorazliòite oblike jedne te iste, mito1oke svesti progresivizma (Vidiovde odeljak 2.2..). Umesto progresivizma, indeterminizma i

determinizma, kao najoptiji okvir za konkretno-istorijskoistraivanje dijalektike viasti o kojoj je reé, treba, medjutim, usvojitii razviti jednu vrstu post-modernog probabiiizma odnosnoposibiizma.

U tom smislu, probabilistióki a ne (in)deterministiêki trebasbvatiti i nate "centraine demokratije "i "('polu)periferne diktature 'Razliéite, centralne i (polu)periferne svetsko-sistemske pozicije,naime, nose razliéite, manie odnosno veée stupnjeve verovatnoóe, ane niti apsolutnu izvesnost, niti apsolutnu neizvesnost zauspostavijanje dikature odnosno demokratije. Drugim reéima,demokratije jesu vero vatnije u centralnim, diktature u(polu)perifernim zonama svetskog sistema, i samo u tom,probabilistiékom smislu vaija razumeti i nage izraze "centralnedemokratije" i "periferrie diktature".

Probabilizam, za raziiku od determinizma, ne isklju&jemoguénost pojavijivanja, pa i konsolidovanja autentiénihdemokratskih procesa i struktura i na (polu)periferiji svetskogsistema. Za raziiku od indeterminizma, medjutim, on s razbogom

190



upozorava na svetsko-sistemsku nejednakost sansi koje za takoneto tamo postoje u odnosu na centar.

Ovime smo se ve sasvim pribliili i svetsko-sistemskomproirenju i preobraaju odnosno mondijalizaciji pojma odnosnokoncepta same demokratije. Svetskosistemski i probabilistièkipojam demokratije, za koji se ovde zalaemo, znaèajno se razlikuje iod liberalnog, i od 'socijalistiékog" odnosno etati'stiókog konceptaodnosno mita demokratije.

U odeljku 2.2. ovog rada upoznali smo neke najoptijeodlike liberalnog mita: progresivizam, unilinearizam i

nacional-centrizam. U taki koju upravo zavravamo, upoznali smojo dye njegove posebne, politike osobine: subjektivizam (viasti) iindeterminizam (voije). Od svih ovih, medjutim, za razumevanjeliberalnog pojma demokratije, od najveáe vanosti su odlikeliberalnog mita koje smo iz1oili u odeljku 2.3.: evropocentrizam,univerzalizam i rasizam.

Liberami koncept demokratije je evropocentrióan i

univerzabstióki, zato to jedno konkretno iskustvo pogrenoizjednaava sa optim pojmom demokratije. U liberalnom pojmudemokratije, medjutim, ima i rasizma, zbog toga to, takokonstruisanu demokratiju, kao idealnu normu, pokuava danametne svakome, kao i zbog toga to, uopte uzev, taj pojamodriée bib kakve svetsko-sistemske osnove i izvore demokratije.

Upravo u ovom poslednjem, mondijaizamsvetsko-sistemskog, sutinski se raziikuje od univerzaiizmaliberalnog pojma demokratije.

"Socijalistiku" odnosno etatistiku "demokratiju", pak,odlikuju progresivizam, objektivizam i detenninizam. Za razliku odliberalne (koja pogreno poistoveuje jedan poseban tipdemokratije i demokratiju uopte), etatistika "demokratijaodnosno diktatura, medjutim, demokratiju kao takvu, u celini ukidai odbacuje.

Mondijalni i probabilistièki koncept demokratije insistirana svetsko-sistemskim i probabilistièkim korenima demokratije.Demokratija za mondijaliste fije, kao to to jeste za liberale,privi/egija odnosno 'kolonijaina roba' centra.

191



Umesto to ju neprestano ukida (kao to to ini i etatizam),medjutim, (polu)periferija bi demokratiju konaèno moraia poèeti dapr1vaja i, u tom smislu, perifeiizuje. Samo na taj nain, perifernademokratija neée postati nova obmana i demagogija. I samo na tajnain, moie otpoeti odnosno nastaviti njena zbiljskauniverzalizacija odnosno mondijalizacija.

Samo ovako uspostavljena periferna odnosno mondijalnademokratija, pak, moie postati i jedna od glavnih, ako ne i glavnasverska anti-sistemska snaga, to je, u odnosu na danas jo uvekpreovladjujuéu, liberalnu demokratiju - dijametralno suprotnapolitióka paradigma. O dijalektici svetskog kapitalistiòkog sistema ianti-sistemskih pokreta i snaga, pak, opirnije éemo govoriti usledeéem, to jest u odeljku 4.2.1. ovog rada,

6) Klavì i statuna gnipa u sveLcko-sisteinskoj pempekthi-Poiitiêko-ekonomsku dimenziju odnosa izmedju kiase i statusnegrupe (odnosno nacije) razmotrili smo u odeljku 3.2.2.. Tamo smovideli da je upravo taj odnos kljuan za razumevanje nejednakerazmene, sredinjeg mehanizma svetske kapitalistike privrede. Uprethodnoj taèki tekuéeg odeljka izloiIi smo i razmotrïli poiitiêkudimenziju tog odnosa, "naciju-kiasu" i bliske pojmove bez kojihteko moemo razumeti savremenu svetsku politiku. U ovoj taëki,pak, upoznaéemo njegovu socioioku dimenziju, 'narod, 'rasu" idruge socijalne konstrukte.

U nizu radova Wallerstein najpre upuéuje na specifiénosocioloki sadraj uvenog Weberovog trojstva: 'kiase", 'statusnegrupe i 'partije. Fri tome, Wallerstein podseéa i na to da je zaWebera 'statusna grupa', za razliku od "kiase" i partije", i u odnosuna njih, neka vrsta rezidualne kategorije: 'Statusna grupa ... je navige naèina rezidualna kategorija. ... Statusne grupe suprimordijalne grupe u kojima su liénosti rodjene, fiktivne porodicePo pretpostavci povezane 1ojalnoéu koja fije zasnovana naproraéunatom, ciljno-orij entisanom udruivanju, grupe obe1eenetradicionalnim privilegijama iii nedostatkom tui privilegija, grupeIjudi koji imaju isti ugled, mesto na lestvici prestia i, iznad svega,naèin ivota (koji éesto podrazumeva istu profesiju), ali koji ne

192



moraju nuno da imaju isti nivo prihoda iii istu kiasnu pripadnost."(WALLERSTEIN 1979, str. 166.)

Svetsko-sistemsku interpretaciju odnosno re-interpretacijuovih kategorija, Wallerstein nagovetava upuéivanjem nasversko-sistemsku bazu raziike, konfuzije, pa i kontradikcije izmedjukiasa Po sebi (kiasa svetske privrede) i kiasa za sebe (kiasanacionalne politike): "kiase kiase an sich su kiase svetskeprivrede, a ne pojedinih drava. Poto je, medjutim, kiasna svest -klase für sich - politiöki fenomen, i poto su najefikasnije politièkestrukture suverene drave ... zakljuèak je da kiasna svest delujeuglavnom na nivou drave, toper se unosi jedan stami elemenatlane svesti u veáinu manifestacija kiasne svesti. To je strukturalnaosnova meanja, suprotstavljanja kiasne svesti i

nacionalne/etnièke/rasne svesti ... Ta anomalija neprekidno teraburoaziju i proletarijat da definiu svoje interese u kategorijamadravne grupe ... nacije ... dravne strukture ... religije, rase, jezikaiii drugih posebnih kulturnih obrazaca." (WALLERSTEIN 1984c,str. 8-9. i 35.)

Najpotpuniju svetsko-sistemsku interpretaciju odnosnore-interpretaciju pojmova kiase i statusne grupe, Wallerstein,zajedno sa G. Arrighijem i T. K. Hopkinsom, ipak, daje u jednompreglednom tekstu. U tom tekstu, oni najpre uporedjuju specifiènedoprinose koje su utemeijenju i unapredjenju ovih pojmova dali K.Marx i M. Weber, Po njihovom miljenju, naime, Weberovouvodjenje pojma statusne grupe, predstavljalo je, u odnosu naMarxov pojam kiase i kiasne borbe, istovremeno, i korak napred ikorak nazad: 'Te suprotstavljene kategorije (Weberove 'kiasne' i

'statusne' grupe - M. P.) bile su istovremeno napredak i nazadak uodnosu na Marxovu analizu kiase. Napredak su bile zbog stavijanjastatusno-grupnog strukturisanja naporedo sa kiasnimstrukturisanjem. Nazadak su bile zbog suavanja tih procesa, i iznjih proisteklih elementarnih formi drutvene stukture, na postojeée'politièke zajednice '...' drave" (ARRIGHI/1-IOPKINS/WALLER-STEIN 1983, str. 293.).

Bit svetsko-sistemske intervencije u Weberove pojmovekiase i statusne grupe tièe se, opet, jedinice analize (Vidi ovde

193



odeljak 2.3.). Za Maxa Webera, naime, jedinica analize jepojedinaëno drutvo, a ne svet. Za Wallersteina i drugemondijaliste, to je, kao to smo videli, upravo svet. Po Weberu, zbogtoga, izmedju kiase i statusne grupe postoji jasna i otra raziika,distinkcija i opozicija. Po Arrighiju, Hopkinsu i Wailersteinu,naprotiv, svet, svetski sistem i svetska privreda ovu raziiku,distinkciju i opoziciju, ako i ne ukidaju, u svakom sivajurelativizuju, "stapaju" (fuse) odnosno "zamagijuju" (blurr).Pojedinana drutva (nacije) se, naime, u svetskoj kapitalistikojprivredi, zahvaljujuéi 'nejednakoj razmeni", pojavijuju i kao "kiase",ne samo kao "statusne grupe". U ovome je socioloki smisao oneneobiène mondijaine kategorije, 'nacije-kiase. U pomenutompreglednom radu, bit opisane svetskosistemske intervencije Arrighi,Hopkins i Wallerstein izlau na sledeéi naèin: 'Za na rad omodernoj drutvenoj promeni potreban nam je naporedni pristupkakav je Weber izgradio. Ali, da bismo ga imali, moramo gaosloboditi pretpostavki koje je on napravio. Weberova ostropovuèena strukturaina raziika izmedju kiasno strukturisane i

statusno-grupno strukturisane distribucije moéi u okviru politièkihzajednica, stapa se u jedan koncept kada se koristi u istraivanjuprocesa grupnog strukturisanja u modernom svetskom sistemu. Imoraóemo iznova da postavimo osnovu procesa klasnogstrukturisanja i procesa statusno-grupnog strukturisanja, da bismoih, kada zatreba, sagledali kao stopljen i intenzivirajuéi skupprocesa, umesto da nas ogranièava njihova prvobitna i paljivafonnulacija kao nuno dijametralno suprotstavljenih u delovanju.Jedna ilustracija ... Weber ... je pravio razliku ... izmedju dyefundamentalno razlièite vrste 'monopola' koji se sreéu u okviru datepolitièke zajednice. ... 'monopoli statusnih grupa ¡koji! su iskijuèili izsvog poija delovanja mehanizam trzita'. Na drugoj strani su'kapitalistièki monopoli koji se na tritu stièu kroz moé svojine'Opta tekoéa na koju smo aludirali moie na primeru da se pokaena sledeéi naèin. Poiazeéi od pretpostavke da ... viada jedne (drave- M.P.) stvara 'monopol' u okviru svojih grafica ... Da li tu situacijushvatamo kao uporedivu sa statusno-grupnim monopolom nasvetskoj sceni ... ili sa klasno formiranim kapitaiistièkimmonopolom? Iii je ona pomalo slièna i jednom i drugom - kiasnom194



monopolu zbog racionalnog koriéenja moguénosti za profit ... astatusno-grupnom zbog oseéanja nacionalnog ponosa i prestia, kojase ispoijavaju kao podrka politici i koja politika stvara? Mi bismoreklï da je ovo drugo tano. ... (itava linija razgraniéenja izmedjukiasa kakve jesu i statusnih grupa bib koje vrste daleko je fluidnija izamagijenija nego to je na to ukazivala k1asina pretpostavkaantinomije izmedju kiase i statusne grupe. (ARRIGHI/HOPKINS/WALLERSTEIN 1983, str. 293., 297-298. i 302.)

Na koji nain svet, svetski sistem i svetska privredamondijalizuju odnosno relativizuju, 'stapaju" i "zamagijuju"veberijanske pojmove kiase i statusne grupe, I. Wallersteinkonkretno pokazuje i na primeru rase. On ovu definie kao "jedinuinternacionalnu statusnu grupu", iii, jo preciznije, kao "zamagijenukolektivnu reprezentaciju (predstavnitvo) proleterske nacije kaointernacionalne kiasne kategorije": "Ukratko, moja poenta je da sustatusne grupe (kao i partije) zamagljeno kolektivno predstavnitvokiasa....Rasa je u savremenom svetu jedina internacionalnastatusno-grupna kategonja. Ona je zamenila religiju, koja je tuulogu imala bar poèev od osmog veka nove ere. Rang u ovomsistemu, a ne boja koe, determinie pripadnost statusnoj grupiStoga Kipar i Jugoslavija mogu da budu pozvani na trikontinentalnukonferenciju (Azije, Afrike i Latinske Amerike), ali su Izrael i

Japan iskljuèeni. Kao statusno-grupna kategorija, rasa je zamagijenokolektivno predstavnitvo jedne internacionalne kiasne kategorije,odnosno proleterskih nacija. " (WALLERSTEIN 1979, str.180-181.) U jednom novijem radu o Africi, Wallerstein ovu,svetskosistemsku interpretaciju 'rase", dopunjuje i eksplicitnimisticanjem Jegitimïzirajuóe uloge koju, za svetsku kapitalistiékuprivredu i njenu "nejednaku razmenu', taj koncept i koncept"naroda" (people), zapravo, vre (WALLERSTEIN 1986, str.155-157.).

Svetskosistemska relativizacija, stapanje" i 'zamagijivanje'pojmova kiase i statusne grupe, Po naem miljenju, predstavljaznaóajan doprinos dubijem i boijem razumevanju procesa i promenau savremenom svetu, posebno onih koje se odnose na tzv.nacionalno i kobonijalno pitanje, nacionalizam, nacionalne i

195



nacionalno-osIobodi1ake pokrete na (polu)periferiji svetskogsistema, posebno u drugoj polovini XX veka (WALLERSTEIN1986, str. 155.), Svaki pokuaj razumevanja i reavanja ovih pitanjaizvan reene svetsko-sistemske relativizacije, a pomoéu nasledjenogmarksistièkog, nemondija1izovanog i dogmatskog tzv. kiasnogpristupa, iii, pak, veberijanskog, preteranog raziikovanja izmedjukiase i statusne grupe, teorijski je i po1itiki pogrean.

Ipak, ni preterivanje u suprotnom smeru, u smeru onerelativizacije, nije hez mane i rizika. To preterivanje, naime, gotovouvek dovodi do pnçu.ivanja (mute) odnosno prikrivanja (conceal)unutranjih kiasnih borbi koje se vode i na (poiu)periferiji: "Glavnaje protivreènost izmedju interesa koji su organizovani i locirani ucentrainim zemijama i njihovim saveznicima, na jednoj strani, i

veine stanovnitva, na drugoj strani. Zapravo, 'anti-imperija1istika'nacionaina borba je nain izraavanja kiasnog interesa. Cabraiupravo to ho5e da kae kada upotrebijava termin 'nacija-kiasa'.Naravno, velika je opasnost to to takav nain ispoijavanja kiasneborbe moie da bude i nain njenog priguivanja, a to je srFanonove analize, ... Jedna od funkcija mree statusno-grupnihudruenja je da prikrije realnost klasnih raziika. (WALLERSTEIN1979, str. 200. i 179.)

Jedna od najloijih posledica ovog priguivanja' odnosno"prikrivanja" jeste jedna vrsta politióke nekritiönosti i slepila, kojedo kraja reiativizuje i ukida i svaku raziiku izmedju razlièitih, a presvega izmedju pozitivnih i negativnih nacionalizama na(polu)periferiji.

Da postoje i jedni i drugi, pak, to je van svake sumnje. Nekirazliëite, pozitivne i negativne naboje vide ak i u jednim te istimstruj anjima jednog te istog, "revoiucionarnog nacionalizma"(CASANOVA 1987, str. 22. i 26.). Drugi, kao A. G. Frank, opet,radije raziikuju raziièite istorijske faze nacionalizma, Onu U kojoj jeovaj ne retko bio i veoma negativna (kolonijalna i imperija1istikaosvajanja XIX veka), Onu u kojoj on postaje uglavnom pozitivna,emancipatorska politika snaga (anti -kolonijalne i

anti-imperijalistièke borbe u drugoj poiovini XX veka). U istom(kon)tekstu, A. G. Frank, nasuprot A. Abdel-Maleku, iznosi i

196



relativno pesimistika predvidjanja o karakteru koji nacionalizamdobija u danima koji su pred nama: 'Ima sve vie znakova na osnovukojih bi se moglo zakljuëiti da e tokom nove svetske ekonomske ipolitièke krize ... nacionalizam u najmanju ruku ponovo postatiproblematièan kao to je to bio u doba Marxa i Engelsa.Nacionalizam se sve vie koristi kao objekt u geopolitièkoj borbi i jasmatram da postoji sve veéa opasnost da nacionalizam, ukljuèujuéi iregionalizam, bude korßéen od strane desnice u mnogim delovimaZapadne Evrope; veé danas se nacionalizam na Bliskom Istokuèesto sve vie uskiadjuje sa vrlo reakcionarnim desnièarskiminteresima ... Plaim se da ée u bliskoj buduénosti to sve vige bitisluèaj u Aziji, Latinskoj Americi i Africi. Stavie, nov talasnacionalizma pokrenuo se izmedju socijalistièkih zemaija i unutarnjih ... Otuda postoji realna moguénost da borba za socijalizam budertvovana na oltaru nacionalizma (FRANK 1978a, str. 173.).

Da zakljuèimo. Relativizacija raziike izmedju 'kiase' i

'statusne grupe' teorijski je logièna i nuna. Ona, naime, predstavljaodgovor teorije na relativizaciju do koje je, zahvaljujuéimondijalizaciji privrede i drutva, izmedju ovih kategorija, do10 usamoj zbiiJi Preterivanjem u ovoj teorijskoj relativizaciji (kojemponekad ne odolevaju ni Wallerstein i drugi svetskosistemskianalitièari), medjutim, lako se, i protiv svoje voije, pada u nega tivninacionalizam. Do koliko tekih posledica takav pad mofr dadovede, pak, najbolje pokazuje traumatsko iskustvo tzv. unutranjegnacionalizma multinacionalnih drutava (polu)periferije. Jugoslavijaod 1918. do danas ekiatantan je primer jednog takvog traumatskogiskustva.

Jo jedna napomena na samom kraju. Da ono "pozitivni i

hmnegativni (nacionalizam) ne bi postalo plenom neke nove, lokalneiii regionalne v1astodraèke proizvoljnosti iii retorike, naime, trebajasno istaéi (otpriìike onako kako to, barem na nivou naéela, èini jA. G. Frank) da kriterijwn razilkovanja izmedju ovih, naravno, nijelokalni iii regionalni, veá svetski to jest, da odluka o tome da Ii suoni pozitivni iii negativni zavisi od toga da li u celini doprinosesnaenju svetskog kapitalistiòkog sistema, iii, pak, svetskeanti-sistemske moth: Dok bi jedna efikasna, medjukiasna svetska

197



borba dovela u pitanje i ugrozila samu osnovu i delovanje svetskogkapitalistikog sistema, sadanji medjunacionalni, ali unutarkiasnikonflikt pomae da se odri eksploatatorski i opresivni karakter togsistema na svetskom, te stoga i na nacionalnom i lokalnom nivou.(FRANK 1983b, str. 42.)

198



4.2. SVETSKO DRUTVO I SOCIJALIZAM

4.2.1. Teorijska preispitivanja

Razmatranja o svetskom drutvu i socijalizmu ostavili smoza sam kraj ovog rada, eled da i na taj nain izbegnemo Onu louideologizaciju koje je, u raspravi o ovim pitanjima, inaôe, previe.

U odeljku 4.2.1. izloiéemo elemente za jednu moguéuteoricku re-konceptualizaciju ovih pojmova, posebno pojmasocijalizam. U odeljku 4.2.2., pak, upoznaemo se sa rezultatimanekoliko znaajnih enipirijskih istraivanja, koja mogu posluiti i zaempirijsku odnosno iskustvenu proveru tih pojmova.

Prethodno éemo, ipak, podsetiti i na one elemente ovevelike teorijske re-konceptualizacije koje smo, eksplicitno iii

implicitno, veé izloili u prethodnim odeljcima.

Podseéamo, pre svega, na raspravu o pravoj prirodiistoònoevropskih drutava i sistema, odnosno na iziaganje okapitalizmu, etatizmu i socijalizmu u odeljku 2.4., i na iziaganje osvetskom socijalistiékom poretku kao istorijskom sistemu kojismenjuje svetski kapitalistiéki sistem u odeljku 3.1.3.. Podseéamo,takodje, i na razrnatranja o progresivizmu (u odeljku 2.2.), o krizi,iscrpljenosti, asimptoti i kraju (od 1914-2050.) svetskogkapitalistiékog sistema (u odeljcima 3.1.1., 3.1.2., 313. i 3.1.4.), o(ne)moguénosti izgradnje socijalizma u jednoj zemiji (u odeljku3.2.2.), i o dravi kao samo jednoj od istorijski razliéitih formidominacije (u odeljku 4,1.1.).

199



Samu raspravu o svetskom drutvu i socijalïzmu, pak,zapoèeáemo sumarnim kritiékim osvrtom na marksistiko uenje oodumiranju dda ve.

To áemo uinjtj zbog toga to upravo ovo uèenje nanajpregnantniji naéin izraava svu sutinsku ambivalentnost kojainaèe odlikuje marksizam i socijalizam uopte.

S jedne strane, naime, uenje o odumiranju dravepredstavlja - koliko god to zvua10 paradoksalno - 'organizujuéi mitetatïzma. Ovo zbog toga jto su progresivizam, norinativizam i

eshatologizam, koji i inaèe ohilato karakteriu ovo uèenje, i porednjihovih futuristi&ih, ne- pa ëak i anti-dravnih vizija, iii, jo boije,upravo zahvaljujuéi fuma - u funkciji priknvanja, pa tako i

odravanja i reprodukovanja totalne i, govoreéi strogo teorijski,svakako ne- odnosno pred-gradjanske i ne- odnosno pred-dizavnemoéi etatizma.

S druge strane, medjutim, uenje o odumiranju drave, odsamog poèetka je imalo, i danas ima, i izvestan racionalan, ana1itikii heuristiki produktivan sadraj i smisao. Takav, racionalan iheuristi&i produktivan sadraj i smisao, imaju, naime, barem dyevrste razmatranja koja se mogu smatrati delom tog uèenja: 1) ona,teorijski najoptija i najapstraktnija, koja govore o dravi kao osamo jednoj od istorijski razlièitih i smenjujuóth formi dominacije, i2) ona, analitièki biza i konkretnija, koja za predmet imaju upravojednu takvu, aktuelnu i veliku istorijsku smenu, naime, smenudrave, kao nacionalne, novim, medjunarodnim strukturama iformama dominacije. (O tome opirnije u odeljku 4.1.1..)

Jedan takav, raciona/an sadizaj i smisao, ideji o odumiranjudrave, u nizu svojih radova, daje i I. Wallerstein.

U Wallersteinovom shvatanju odumiranja draveracionalno je, pre svega, nastojanje da se ovo, to jest odumiranjedrave, pokae i dokae na terenu realnosti XX veka: Taj koncept(odimiranja dizave - M. P.) je cesto koriáen kao dobar primerneostvarenih predvidjanja. Moja bi sugestija bila da ga danassagledamo drugaèije, u svetlu realnosti dvadesetog veka.(WALLERSTEIN 1984e, str. 48.)

200



U ovom nastojanju, pak, kljuëne su (a prva od njih je ireativno originalna) dye idej 1) ideja o odumiranju drave usmislu odumiranja drìava odnosno medju-driavnog sistema inconcreto (jer je jedino ovako definisan taj proces istorijski stvaran iistinit), a ne u smislu odumiranja drave in abstracto (jer se takvomnjihovom definicijom taj proces samo mistifikuje): "Prva i

najvanija realnost je kontradiktorna èinjenica da je kapita1istikasvetska privreda . postala mnogo jada kao sistem, a istovremenomnogo slabija, i to kao posledica istog procesa. ... Obe grupe sua suna specifine nadine podrivale i jaa1e strukture drave i

medjudravni sistem. ... Modernu dravu raziikuje od bib kojeranije 'drave' to to je ona definisana svojim uèeéem umedjudravnom sistemu ... Drava (pojedinana), u stvari, fije'totalna' institucija. ... Ne postavija se , niti se ikada postavijalo,pitanje da bi moie i da li ée pojedinaèna drava odumreti?', veé 'dali moie i da li ée odumreti sistem drava, iii sve drave?' To jepitanje koje smo ignorisali, a treba da ga postavijamo."(WALLERSTEIN 1984c, str. 48-52.) (Upravo zbog toga, naslovcitiranog rada i fije 'Odumiranje driave", veé "Odumiranjedriava"f The withering away of the states".), i 2) ideja, iii, jo boije,zalaganje za tzgradnju trans-nacionalnog odnosno trans-driavnogsaveza anti-sistemskih pokreta i snaga (ARRIGHIJHOPKINS/WALLERSTEIN; WALLERSTEIN 1986, str. 163. i

172.). 0 tom savezu éemo, medjutim, opirnije govoriti tek pri krajuovog odeljka.

Nakon ove ilustracije, prelazimo na onu veliku teorijskure-konceptualizaciju koju smo nagovestili.

Veliki teorijski posao re-konceptualizacije socijaiizma, Ponaem miIjenju, mora zapoèeti, mada, verovatno, ne i zavriti,dija1okim, pa i polemiékim razvijanjem tri osnovne idej 1) idejedruì'tven 0g, a ne driavnog, 2) ideje demokratskog, a neautoritarnog, i 3) ideje svetskog, a ne nacionaíno-izolovanogsocijalizma.

Unutar one prve od ove tri ideje, poseban teorijski znaéajima neka vrsta ponovnog otkriéa i rehabilitacije ideje odnosnokoncepta druìtva kao takvog, diferenciranog od ekonomije

201



(privrede) i politike (drave), sa kojima je ovo, u etatizmu, teorijskii praktiki stopijeno i totalizovano. Sve tri negativne odredhe kojesmo gore dijaloki i polemiéki kontra-punktirali drutvenom,demokratskom i svetskom socijalizmu (i ona dizavna, i ona'autoritarna, i ona nacionalno-izolovana), pak, najveéim delompripadaju, zapravo, etatizmu (iako ni socijalizam, kao to smo topokazali u odeljku 2.4., ni ovde fije bez odredjenih zasluga).

Da ideja drutvenog a ne dravnog, demokratskog a neautoritarnog, i svetskog a ne nacionalno-izolovanog socijalizma ipaknije puka tlapnja, utopija u doslovnom odnosno u negativnomsmislu te reèi, veé veoma realna, mada ideoloki pnkrivena i

mistifikovana empirija, êovekovo iskustvo barem u posiednja dvaveka, Po naem miljenju, istorijski je i teorijski najuverijivijepokazao Karl Polanyi, ameriéko-madjarski privredni istoriéar kojije, kao to smo veé istakli, uz Marxa i Braudela, izvrio najsnanijiuticaj na svetsko-sistemsku misao Immanuela Wallersteina.

Za raziiku od utopije trita' (market utopia), kojapotpuno previdja postojanje ne-tñinih i anti-tizinih pokreta iformacija u privrednoj i socijalnoj istonji Ijudskog drutva uopte,kapitalizma posebno, K. Polanyi, u stvarnoj privrednoj i socijalnojistoriji XIX veka, vidi upravo 'dvostruki pokret' (doublemovement): 1) pokret odnosno irenje "samo-reguliuéeg trßta'(self-regulating market) i 2) pokret odnosno otpor tom irenju odstrane samo-zatiéujuéeg drutva" (self-protecting society). Uz to,nasuprot 'utopiji trita", K. Polanyi pokazuje da su, istorijskigledano, upravo trite odnosno laissez-faire ekonomija biliproizvod svesne intervencije drave, a, barem one prve,samo-odbranbene reakcije drutva, potpuno spontane i, u tomsrnislu, ne-svesne i ne-dravne. Daije, i u istom duhu, Polanyipokazuje da je i ona vebka transformacija kapitalizma, koja se zbilaburmh 1930-ih godina, i o kojoj on, pre svega, pige u svom glavnom iistoimenom delu (The Great Transformation), u najveéoj men, iupravo, neka vrsta odgovora na slom tr2i.ne utopije. Najzad, iz ovihi drugih premisa, K. Polanyi izvodi i svoje, relativno onginalno iuverljivo shvatanje socijalizma kao, pre svega, drzrs?venog,demokratskog i svetskog kretanja odnosno pokreta.

202



Zajedno sa I. Wallersteinom, i mi prihvatamo ovakvo, nesamo demokratsko, nego i istorijski reamo i nemistifikovanoshvatanje socijalizma. Zato éemo odgovarajuée Polanyijeve stavove icitirati in extenso: "Drutveni razvoj u devetnaestom veku je takobio rezultat dvostrukog pokreta: irenje trine organizacijepratilo je njeno suavanje ... Drutvo je sebe titilo od opasnostikoje su svojstvene samo-reguIiuem trinom sistemu ... novezatitne institucije, kao to su sindikati i fabriko zakonodavstvoTek 1834. godine je konkurentsko trite radne snage bib

uspostavijeno u Engleskoj; stoga se ne moie reéi da je industrijskikapitalizam postojao pre toga. Ipak se gotovo odmah javilasamozatita drutva: nastali su fabriko i socijalno zakonodavstvo,politièki i industrijski pokret radnièke klase," Daije: Dok je laissez-faire ekononiija bila proizvod smiljene dravne akcije, kasnijaogranièenja laissez-faire poèela su spontano, Laisses-faire je bioplaniran; planiranje fije. ... Po naem shvatanju, koncept samo-reguIiuéeg trita je bio utopijski i njegov razvoj je zaustavilarealistièna samozatita drutva, a po njihovom shvatanju (liberala -M.P.) èitav protekcionizam je bio pogreka proistekia iznestrpljenja, pohiepe i kratkovidosti." Zatim: "U traenju poreklakapitalizma (misli se na Drugi svetski rat - M.P.) moramo seokrenuti usponu i padu trine privrede. ... u biti te transformacijebila je propast trine utopije." Konaèno: 'Socjjaljzam je, u sutini,tendencija (koja je svojstvena industrijskoj civilizaciji) da se samo-reguliuée trite prevazidje kroz njegovo potèinjavanjedemokratskom drutvu. Takvo reenje je za industrijske radnikeprirodno ... Sa stanovita zajednice kao celine, socijalizam je samonastavak nastojanja da se od drutva napravi svojevrsna humanazajednica, koje je u Zapadnoj Evropi uvek bib povezano sahriáanskom tradicijom. Nasuprot tome, sa stanovita ekonomskogsistema on je radikalan raziaz sa bliskom proloéu." (POLANYI1957, str. 76-77. i 83.; 141-142.; 30. i 218.; 234.)

Ideji "dvostrukog pokreta" i drutvenog, a ne dravnog, idemokratskog, a ne autoritarnog, socijalizma K. Polanyija, veoma jebliska ideja i teorija "dvostruke logike' modernog drutva ZoranaVidakoviéa (VIDAKOVH 1981; VIDAKOVK 1988), o kojoj smo

203



opirnije govorili u odeljku 3.1.4,, kao i ideja "izvorne, nezavisne ipluralistièke samoorganizacije razlièitih drutvenih grupa i

nerazorive ljudske supstance" Polanyijevih zemijaka iz èuvene tzv.budimpetanske kole neo- odnosno post-marksizma(FEHER!HELEWMARKU 1986, str. 200. i 393.).

Svetsku dimenziju socijalizma odnosno drutva, koju jePolanyi samo implicirao, medjutim, u Predgovoru za The GreatTransformation, s raziogom je i uspeno istakao i eksplicirao R. M.Maclver, inaée pisac nita manie poznate i znaèajne The ModernState iz 1926.. Po njemu, naime, internacionalno odnosno svetskodru,tvo mora biti otkriveno, jednako kao to je to, u Polanyijevomdelu, uòinjeno sa nacionalnim drutvom odnosno drutvom uopte:"Ni nacionalni ni internacionalni sistem ne mogu da se oslone naautomatske regulatore. Uravnoteeni budeti, slobodnopreduzetnitvo, svetska trgovina, medjunarodni punktovi zaizravnavanje bankarskih dugovanja i potraivanja, i odravanjerealnog kursa valuta neée biti garancija svetskog poretka. Niegajedino drutvo moie da obezbedi, a u tom smislu se mora otkriti isvetsko drutvo.' (MACIVER 1957, str. XI)

to svetsko drutvo jo uvek nue teorijski jasno i upotpunosti otkriveno i definisano, medjutim, Po naem miljenju,fije samo zbog toga to i ovde, kako je Hegel govorio, "Minervinasoya poèinje svoj let tek u suton." (HEGEL 1964, str. 19.) Ne manje,to je i zbog relativne nerzvijenosti svetskog drutva u samoj tzv.objektivnoj stvarnosti.

Ipak, zaèeci novog, internacionalnog i svetskog drutva, teobrisi novog, na njemu zasnovanog, internacionalnog, svetskog i, upolanyijevsko-wallersteinovskom smislu te reèi, socijalistièkogpokreta odnosno poretka, danas su kudikamo razvijeniji nego to subili u vreme R. M. Maclvera i K. Polanyija. Previdjati te zaèetke iobrise, bib bi vie nego pogreno.

O ovim zaèecima i obrisima, danas se najvie pie uliteraturi o tzv. novom internacionalizmu (globalizmu iiiuniverzalizmu).

204



U toj literaturi, pak, potreba iii, ak, neophodnostuspostavijanja novog internacionalizma istièe se sa najrazJiátiJihstano vita.

Medju ovim stanoviitima najèeéa su: 1) opte, pa èak itradicionalno socijalistiëko stanovite, koje, Po pravilu, ne ide daijeod melanholiène ±elje za uspostavijanjem "nove Internacionale(DIXON 1985, str. 189.); 2) po1iticko-ekonomsko odnosno radniókoi sindikalno stanovite, koje u medjunarodnoj koordinaciji i

usaglaavanju strategije i borbe radnikog, a pre svega sindikalnogpokreta vidi jedini moguéi put stvaranja jedne medjunarodne(radnièke - M. P.) protivsile i kontrole medjunarodnih koncernaodnosno multinacionalnih kapitalisti&ih kompanija (DEPPE1977a, str. 81-82.; Slino: MANDEL 1973, str. 452.; MANDEL1977; AXT 1977, str. 167.; BASSO 1973); 3) eko1oko stanovite,koje je posebno znaèajno, jer, za raziiku od prethodnih, i onome"novi' i onome "internacionalizam u sintagmi novi

internacionalizam, udahnjuje puni sadraj i smisao; 4) mirovnostanovite, sa kojeg se, jo oéiglednije nego sa prethodnog,uspostavijanje novog internacionalizma pokazuje kao conditio sinequa non opstanka civilizacije i 6ove6anstva; konaèno, i 5) poiitickostanovite, koje o novom internacionalizmu najèeóe govori uterminima politike, svetske socijalisti6ke federacije' (MANDEL1985, str. 172.; MANDEL 1986, str. 65.), 'bratimljenja gradova iregiona' (BARRAT BROWN 1986), te niza drugih, sliènihpoliti6kih ideja i inicijativa (MEDJUNARODNA 1986).

Najveéi deo dananje literature o tzv. novom socijalistiëkominternacionalizmu iii je u jednoj vrsti 1oe apstraktnosti, iii u jednojvrsti 1oe odnosno pseudo-konkretnosti, iii u nekoj vrsti idealizma,iii u nekoj vrsti pragmatizma. Mnogo su redje studije i inicijativekoje imaju potrebnu meru apstraktnosti i konkretnosti, idealizma ipragmatizma, odnosno realizma. Jednu od takvih predstavlja i onafrancuskog mondijaliste, Michela Beauda. Umesto da ovu studijuposebno interpretiramo, samo óemo ju neto opirnije citirati.Verujemo da 6e nakon tog citata biti sasvim jasno zbog 6ega smoBeaudov doprinos posebno izdvojili i naglasili. Dakie: "Veáinanacionalnih politika razvoja zapo6etih u veéini zemaija Treéeg sveta,

205



dovodi ve trideset godina do oprenih rezultata, do razoèarenja,ponekad i do istih promaaja. To znaèi da nisu hile izmereneprinude koje pritiskaju podvlaéene ekonomije u hijerarhizovanomsistemu ... Privreda, trgovina, novac, okolina, oruani sistemi,informacija, kultura, nain ivota: u svim ovim oblastima sunacionalne stvarnosti uhvaéene, pritenjene, uskovitlane, smeane ujedan svetski sistem. ... Niko se ne moie izuzeti iz ovog svetskogsistema. Iskljuiti se ... znaëi gledati u lani prozor. ... Medjutim, iistovremeno, sasvim je jasno da svako drutvo, svaka zemija, nemoe da se prepusti lutajuéem kursu svetskog broda hez kapetana ikormilara. ... Nema sumnje da svaka zemija treha da traga za onimto ona moe da uëini u ovom smislu na nacionalnom planu ... A na

suprotnoj strani, svaka zemija mora da u svojoj perspektivi vodiraéuna o medjunarodnoj dimenziji. Izvesni problemi zahtevaju daéoveòanstvo stekne, ako ne izvesnu svetsku viast, bar neke svetskeinstitucije ... Ovaj proces iznalaenja odgovora namnogonacionalnoj osnovi je veé zapoéeo ... ne radi se o stvaranjuneke nove organizacije s jasno razgraniéenim obrisima, veé,naprotiv, da se oko svakog ciljanog problema stvori ïzvesnakonfiguracija razliéitih zemaija koja hi eventualno mogla dalje da serazvija. Znaói da prinudama, pretnjama, neizvesnostimanacionainog/medjunarodnog i niultinaciona/nog/cvetskog sistematreba suprotsta viti bez pogovora nacionalne odgo vo re,kombino vane sjedne strane s regionainim/Jokainim ostvarenjima i, sdruge, s novim vienacionaJnim inicijativama medju kojima bi nekemogle da ohuhvate vie kontinenata i vige geo-ekonomskih celina.(BEAUD 1987a, str. 14-19.)

Od regionalath odnosno kontinenta/nih multinacionalnihkonfiguracija o kojima gore govori i M. Beaud, ovde éemo

pomenuti samo dye-tn najpoznatije: 1) onu evropsku, i to: a) kakoonu federativnu, koja zagovara uspostavijanje Sjedinjenihsocijalistiékih drava Evrope (MANDEL 1981; MANDEL 1973,str. 451.; MANDEL 1977; Slièno: FRANK 1983), b) tako Onuidejnu odnosno po/itiku, koja je sve aktivnija u pokuajuuspostavijanja tzv. nove evropske levice (INGRAO 1985; TELO1985); i 2) onu pan-africku, koja, opet, kao to to pokazuje i I.

206



Wallerstein, u sebi od samog poéetka sadri i manie iii vie jasnoizraava tri relativno razliite dimenzije, Onu civilizacijsku i

antirasistiöku, onu federativnu i (nad)dr2avnu, i onu politiëku,antiimperia1istiëku i (afriko)socija1istiku (WALLERSTEIN 1961,str. IO5. WALLERSTEIN 1962; WALLERSTEIN 1967).

Od svih novijih svetskih pojava, medjutim, za nau temu, tojest za tzv. novi internacionalizam, najvei znaèaj imaju tzv. novi(posebno: ekoloki, mirovni i feministiki) dru.tveni pokreti. Ovozhog toga to oni - kako je to pregnantno i taëno formulisao i J.Keane - predstavljaju medjunarodnu odbranu gradjanskog drutvaodnosno "internacionalizaciju horbe gradjanskog drutva protivnuklearne drJave (KEANE 1987, str. 397. i 393.), i, u tom smislu,prema reima Z. Vidakoviéa, najznaajniji embrion planetarnogdrutva' (VIDAKOVI 1988, str. 216.).

Prihvati]i smo, dakie, mi1jenje da ovi pokreti predstavljajuuistinu jiove drutvene pokrete, odnosno da nisu konjunkturnapojava kratkog daha, veé strukturalna karakteristika modernosti.(PAVLOV1 1984, str. 1822-1823.; Slièno: PAVLOVT 1987, str.9.)

Ne ulazeéi u podrohniju analizu, ovde éemo samo naznaèitinekoliko momenata koji ove pokrete ôine uistinu novim drutvenimpokretima.

To je, pre svega, uspostavijanje jednog relativno novogodnosa izniedju politiòke ekonomije i politike, odnosno izmedjucivilnog druftva i dr.zave, novo odvajanje, ali i novo preplitanje i

spajanje gradjanskog drutva i drave, te, posebno, uspostavijanjeneke vrste socijalistièkog civilnog drutva, kome ovi pokreti tee, io kome smo govorili jo u Uvodu ovog rada (MELUCCI 1987;MELtJCCI 1987a; OFFE 1987; PAVLOVI 1987a). U ovu vrstuinovacije moie se ubrojiti i ono aovo podrus"tvljavanje', odnosnokonzervativno-neoljberalnom modelu alternativno deetatizovanjesocijalne drave od strane novih drutvenih pokreta i alternativnihgrupa, za koje se zalae Elniar Altvater (ALTVATER 1983, str.84.). U politikom smislu, ovi pokreti su, u odnosu na one stare(tradicionalne, a, pre svega, radniéke i nacionalne), novi u smjslu'basis-demokratie, uspostavijanja demokratije odozdo, o éemu pise

207



Turnan Evers (EVERS 1984, str. 1915-1916.). Konaéno, oni su novii u smislu uspostavijanja novog globaiizma, kojeg najbolje opisujepoznati slogan eko1okog pokreta: Misli globalno, deluj lokalno"(PAVLOVR 1987a, str, 26.), a najdramatiênije istièe, jo uvekne-uspostvaljeni, ali preko potrebni svetski nesvrstani mirovnipokret, kojeg bi, Po K. Coatesu, èinile drave, narodi i pokretiEvrope i tzv. Treéeg sveta (COATES 1985, str. 219-221.; COATES1985a, str. 71.).

Rudolf Bahro je, Po naem miljenju, apsolutno u pravukada insistira na odbacivanju ekskluzivnostiproletarijata ii teorije iprakse savremenog socijalizma: Po mojem mi1jenju, treba odbacitisve teorijske koncepte koji su povezarn s misijom proletarijata ... Toda ée radnici diéi u zrak odnos kojega su dno, Marxova je hipotezakoja se nue obistinila. ... Mislim da su nuklearna bomba, eko1okakriza i glad i siromatvo Tre5eg svijeta upravo ona vrsta stvari kojaée otkinuti ijude od njihovih specifiènih klasnih interesa" (BAHRO1984, str. 1923-1925.). U odbacivanju ekskluzivnosti bib kojegpojedinaènog revolucionamog subjekta, i u zalaganju za pluralizamsvih emancipatorskih snaga savremenog sveta, jo eksplicitniji jeVukain Pavbovi: 'odgovor na pitanje ko je istorijski subjektmoguéih revolucionarnih promena u savremenom svetu ne moievie da bude monistiki: niti je to samo radnièka klasa, niti samonadekspboatisani agrarni proletarijat u zemljama u razvoju, nitisamo novi drutveni pokreti ... Odgovor o re volucionarn orn subjektuna.'eg vrernena moie biti samo piuraiistióki i mora avala vati weemancioatorske snage savremenog sveta. (PAVLOVII 1987, str.18-19.; Slièno: PAVLOVIC 1984, str. 1830.) Zbog toga je u pravu iZoran Vidakovió, kada i samu sudbinu odnosno opstanaksocijalizma vezuje za "proces internacionalnog formiranja njegovihsubjekata", a ovaj proces, opet, za 'pluralizam socija1istikih misli i

"teorijski dijalog i saradnju u demistifikaciji sveta (VIDAKOVIC1985, str. 331.).

U tom dijabogu i saradnji, pak, od odluujuóe vanosti je iodgovarajuéi "susret radniékih i novih drutvenih pokreta' (kakoglasi i pod-nasbov najnovije Vidakoviáeve studije: VIDAKOV«1988), odnosno 'politièki savez izmedju Zelenog i Svetlocrvenog'

208



(kako se, u najuem smislu te reèi, slikovito izrazio Johan Galtung:GALTUNG 1987, str. 29-31.). Ambivalentnost na obadve strane(OFFE 1987), a posebno dvojstva: 'hegemonije i "autonomije"(ALTVATER/KALLSCHEUER 1982c, str. 219.), 'novesolidarnosti' i "autonomije" (PEUJLIC 1985, str. 90.), te"internacionalizma" i 'policentrizma" (AMIN 1985a, str. 36-37.),samo konceptualno izraavaju svu komplikovanost i teinu togsusreta odnosno saveza.

Na kraju ovog odeljka iz1oiemo i jedan od najznaajnijih,zapravo sredinjih delova Wallersteinovog uenja, naime, onaj o"anti-sstemskim pokretima" (anti-system movements), odnosno,neto razvijenije, onaj o specifiënoj sistem-antisistem dijaiekticisavremenog sveta. Kao to temo brzo videti, ta dijalektika ée sepokazati, zapravo, kao neka vrsta Wallersteinove sociologizovaneverzije one, inae, éuvene filozofske subjekt-objekt dijalektike. (I,jo samo jedna prethodna napomena: lako nisu neposrednoobuhvaéeni ovim okvirom, novi drutveni pokreti, kao i naa gomiarazmatranja o fuma, Po naem mi1jenju, u taj se okvir lako moguuklopiti.)

Svoju verziju subjekt-objekt odnosno sistem-antisistemdijalektike, vodeéi svetskosistemski analitiari su najpotpunije i

najsistematiénije izloi1i u jednom koautorskom tekstu, naime uDilemama antisistemskih pokreta. U tom tekstu oni su dali najprekonkretno-istorijsku, prostornu i vremensku definicijuantisistemskih pokreta: "Negde sredinom XIX veka, 1848., dolo jedo velikih promena koje su umnogome uticale na politiku svetskekapitaIistike privrede." Pre svega, dolazi do 'stalne orgamzacije'antisistemskih aktivnosti i pokreta. "Tokom XIX veka javljaju se dyenajvanije vrste antisistemskih pokreta, koji su kasnije nazvanikiasnim pokretima' i 'nacionalnim pokretima' ... Ako razmotrimo'geografiju' ovih pokreta, lako uoèavamo istorijsku korelaciju.Socijaldemokratski pokreti postali su snani i do1i na vlast ... uskoro svim centralnim dravama ... Naprotiv, komunistiëke partije

u odredjenim perifernim i poluperifernim zonama"(ARRIGHI/HOPKINS/WALLERSTEIN 1987, str. 329-331.).

209



U nastavku, pak, svetskosistemski ana1itiari su izloili iobrazloili i neku vrstu globalne ocene i bilansa tih pokreta u XIX iXX veku. SJozeno i dinamióno preplitanje ¡ u tom preplitanju,uzajamno ogranióavanje, menjanje, razmena, snalenje i siab/jenjesvetskog kapitaiistiókog sistema i antisistemskih pokreta (dakie, kaoto smo ve naglasili, jedna vrsta socioloki interpretirane

tradicionalne filozofske subjekt-objekt dijalektike), najkraéi je i

najbolji rezime ove ocene odnosno ovog bilansa. U izvornoj i

opirnijoj varijanti, ta ocena odnosno taj bilans glase ovako:"Jednom reëju, imajuéi u vidu 1848., uspeh antisistemskih pokretaizuzetno je veliki. Kako bismo ocenili njihove rezultate? U grubimcrtama, treba istaéi dye sasvim razliite posiedice. S jedne straneizvojevane su brojne koncesije od viadajuée klase irom sveta. Sdruge strane, dolazak na viast mnogih ovih pokreta rezultirao je u'neispunjenim revolucijama'." I daije: "Iz ove analize mnogi suspremni da izvuku zak1juak da su antisistemski pokreti 'pretrpelineuspeh' iii su ak 'kooptirani. ... Mi smo, s druge strane, ubedjenida je poev od prekretnice 1848. niz antisistemskih pokreta u svetuostvario izuzetne rezultate. ... Antisistemski pokreti nisu jedini kojimenjaju i ugroavaju postojeéu osnovu i funkcionisanje sistemaZahva1jujui svojoj 'unutranjoj logici, a delimino i uspesimapokreta, stalno se ugroavaju akten procesa akumulacijeSadanje stnikturne promene svetske kapitalistike privredeotvorile su nove moguénosti ... ivotni put brojnih pokreta deo jeovih strukturnih promena koje povratno utiu i na te pokrete ... Tistrukturni trendovi imaju tri bitne karakteristike. Prvo, te promeneistovremeno poveavaju 'dravnost' svih naroda sveta (brojsuverenih drava u ovom veku se utrostruio) i sve je guamedjudravna organizacija ... Drugi faktor ... to je pitanjeneposrednih odnosa uspostavijenih izmedju naroda potèinjenihrazliëitim junsdikcijama ... u domenu nauke, trgovine, jezika,finansija, obrazovanja, literature, proizvodnje ... Po pravilu, to suogromni, medjusobno isprepleteni svetovi; islamski, afriëki, svetnauke, svet iena, svet radnika iii proletera (Ovo su, u stvari, samoraz1iiti segmenti onog Maclverovog internacionalnog odnosnosvetskog drutva o kojem smo u ovom odeljku veé govorili - M. P.).Treée ... nastajua svetska vladajuéa kiasa, organizuje novu

210



strukturif' (ARRIGHI/HOPIUNS/WALLERSTEIN 1987, str. 332. i336-340.).

Tek unutar ove, sistem-antisistem dijalektike, moguée jeshvatiti i pravi smisao Wallersteinovog, na prvi pogled i samoprividno kontradiktornog stava o tzv. socijalistiëkim drutvima isistemima, onog, naime, koji istovremeno: 1) istie ne mali znaajkojeg su ta drutva i sistemi ¡mali u potiskivanju svetskogkapitalistikog sistema, i 2) insistira na tome da ni kod tih drutava isistema nue bila odnosno fije reé o uistinu socijalistiékim, negosamo o merkantilistièkim de/o vima odnosno fazama svetskogkapitalistiékog sistema. Sa ovim Wallersteinovim stavom upoznalismo se u prethodnim odeljcima ovog rada, pa se zato na njima ovdevige neéemo zadravati. Ovde éemo jo samo precizirati i razvitineke vaine momente one dijalektike.

Pre svega, oseéamo potrebu da jaée naglasimo njenenegativne momente. Ovo zbog toga to bi se inaée (na osnovu onedosta povoljne ukupne ocene antisistemskih pokreta u poslednjadva veka, koju smo gore iz1oi1i) mogao steéi utisak oWallersteinovoj relativnoj nekritiénosti spram socijalizma i

anti-sistema.

Tako, I. Wallerstein na jednom mestu, kao glavnu slabostantisistemskih pokreta, navodi njihovo preéesto nastojanje "da sesama 'pomere nagore' u okviru postojeée hijerarhije" svetskogkapitalistiékog sistema, a ne i da saviadaju samu tu hijerarahiju(WALLERSTEIN 1987a, str. 239.). Na drugom mestu, pak, on istuslabost, pomoéu izraza R. H. Tawneyja, izraava jo slikovitije, kao"filozofiju punoglavca", to jest kao njihovo individualistiékonastojanje "da isplivaju na obalu", odnosno da sistem samo iskoriste,a ne i promene (WALLERSTEIN 1987e, str. 295.). Konaéno, onovaj sistemom uslovljeni negativitet antisistemskih pokreta razvija iobjanjava i sasvim eksplicitno: "Problem je u tome to seorganizacioni opsianak odrava Po cenu pnhvatanja praviia samogsistema. Prihvatanje tih pravila ... u osnovi znaéi snaenjepostojeéeg sistema. ... Gubitak vlasti nesurnnjivo bi bio ogromannzik za revolucionarne snage. Ipak, nije li zadravanje na vlastijo veéi rizik? ... Reimi koje su oni stvorili nisu ni prelazni, niti su

211



nekakav uvod u nove institucije, veé su deo sadanjeg svetskogsistema. (WALLERSTEIN 1987e, str. 314-316.)

Wallersteinovoj analizi ni ovde, dakie, ne nedostajerealizma i kritiènosti. Njena ukupno dosta pozitivna ocenaantisistemskih pokreta, medjutim, proizala je iz jednog drugog,pozitivnog momenta sistemsko-antisistemskog zapleta, naime, izkumuiativnosti antisistemskih procesa i pokreta, te iscrp/jenostisvetskog kapitalistiékog sistema koja je, prema ovoj analizi,oéigledna: uSvi sistemski sekularni trendovi su definisani uprocentima. A sve to se definie u procentima, ima asimptotu. Nemoie veèito da se nastavija. ... Dakie, ako mi se postavi pitanje da lisam optimist iii pesimist, ispada da jako naginjem strukturalnojstrani. A deo te strukture je politièka organizacija anti-sistemskihsnaga. Bib koja konkretna grupa da je u pitanju, ona samokratko vreme moie da bude anti-sistemska, a onda dobija svoj deokolaèa i biva kooptirana. Medjutim, uvek nastaju nove grupe, koje

deluju sa anti-sistemskih pozicija. Verujem da je to kumulativanproces, jer mislim da su protivreènosti faktiéki sve veée. .., krajnjizbir raste. (WALLERSTEIN 1982a, str. 102-103.; Slièno:WALLERSTEIN 1979, str. 35.)

U vezi sa reèenom kumuIativnoéu antisistemskih procesa ipokreta, na kraju bi mogli postaviti i jedno, za Wallersteina, modai neugodno pitanje: fije Ii, naime, ta kumulativnost', zapravo, samoneka vrsta ostatka onog progresivistiókog mita kojeg je Wallersteininaèe, to jest najveéim delom, veé prevladao?

Na odgovor na ovo pitanje je ugiavnorn negativan.Argumente za ovakav odgovor izloi1i smo u prethodnim odeljcimaovog rada, posebno u odeljcima 2.1. i 2.2., te 3.1.1., 3.1.2. i 3.1.3..Osim podseéanja na njihov zajedniéki osnov (naime, na njihovu jakui uverijivu empirijsku, a ne samo teorijsku sadrinu i prirodu), miteargumente ovde neéemo ponavijati. Umesto toga, pridodaéemo imneke (relativno) nove.

Nastaviéemo, zapravo, svetskosistemsku analizu, iii, joboije, svetskosistemsku ideju, predlog, pledoaje za dabji razvojanti-sistemskih pokreta.

212



U tom predlogu, naime, nailazimo na jedan relativno novispojdve relativno stare socijalistiëke ideje: 1) one o najirem, to jestsvetskom obuhvatu socija1istike privrede, drutva i sistema; i 2) oneo demokratskom, a ne autoritarnom, karakteru i kvalitetu vezakoje, u tom obuhvatu, povezuju razliite Ijude, pojedince, grupe inarode.

Tako, kod Wallersteina, kao i kod drugih mondijalista, sjedne strane, redovno nailazimo na zalaganje za transnacionalno, tojest trans-dravno organizovanje antisistemskih pokreta: "Ovipokreti e moda sve vie dovoditi u pitanje ne samo formalnestrukture jedinstvene svetske privrede, veá i formalne strukturemedjudravnog sistema. Da bi u tome uspeli, ti pokreti bi morali dakrenu u jednom drugaèijem pravcu organizovanja od onoga koji sepraktikuje unutar dravnih grafica. Ne radi se ovde ointernacionalnom (to je gotovo uvek isprazna parola, ukoliko fijeneki cinièan trik), veé o transdravnom organizovanju."(VOLERSTIN 1985b, str. 51.) Za Wallersteina, kao i za drugemondijaliste, transnacionalnost je postala éak i neka vrsta temeljnogkritenjuma legitimnosti, pa i samog pojma socijalizma odnosnosocijalistiékog pokreta: "Ovo je, Po mom mi1jenju, kijuèno obelejesocijalistièkog pokreta. Provera legitimnosti ovog pokreta jestestepen u kome njegove akcije doprinose brzoj transformacijisadanjeg svetskog sistema" (WALLERSTEIN 1987e, str. 295.). Odbrojnih drugih priloga ove vrste, skreóemo panju jo samo na onajJohna Borregoa, koji, uz one I. Wallersteina i C. Chase-Dunna,predstavlja najpotpuniju i najznaèajniju konceptualizacijutransnacionalnosti o kojoj je reè. Uz odgovarajuéu analizu onoga tonaziva "metan acionalnom kapitalistièkom akumulacijom"(metanational capitalist accumulation) i 'metanacionalnomdravom" (metanational state), J. Borrego, naime, u ovomznaèajnom radu, posebnu panju posveéuje i onome to naziva"novom paradigmom metanacionalne revolucionarne akumulacije"(a new paradigm of metanational revolutionist accumulation)(BORREGO 1982).

S druge strane, medjutim, kao to smo ve naznaèili, i

Wallerstein i ostali mondijalni postmarksisti, pouèeni brutalnim

213



iskustvom prvih toboe socijalistikih Interrìacionala, posebno onimIII Internacionale (to jest Kominterne), sasvim su eksplicitni uzalaganju za demokratske, a ne autoritarne veze, kada je o izgradnjione transnacionalnosti ree, i po tome su mnogo blizi demokratskom,liberterskom, pa ak i anarhistièkom, nego onorn drugomsocijalizmu odnosno etatizmu. Tako se, primera radi, i C.Chase-Dunn, u nizu svojih znaèajnih radova, zalae ne samo za"transdravni" odnosno "svetski socijalizam" (transstate socijalism;world socialism) i "planiranje u okviru svetske privrede' (planning ofthe world economy), nego i, nita manie, za "kontrolu (tog)planiranja" putem "direktne" i "predstavnièke demokratije" (controlof planning: representative and direct democracy), kao i za jednonovo, moderno, ako ne i postmoderno shvatanje odnosa izmedju,savremenom drutvu sve neophodnije i istovremeno rastuéecentralizacije i decentralizacije: "Dakie, svetski socijalizam zahtevaistovremeno porast decentralizacije ... i porast centralizacije. Ali,ono to mora da se centralizuje ne mora i da bude nedemokratsko."(CHASE-DUNN 1982c, str. 286.)

Ideju demokratskog, a ne autoritarnog povezivanja u okvirunascentnog svetskog socijalizma, mondijalisti konkretizuju i

razvijaju, pored ostalog, i raziikovanjem i (demokratskim)povezivanjem razlkYitih nivoa, "lokalnog, regionalnog, nacionalnog,transnacionalnog i metanacionalnog" (local, regional, national,transnational, metanational: BORREGO 1982, str. 134.), unutarglobalnog projekta, tako da se ovaj sada pojavijuje kao "mreauzajamne pomoéi" odnosno "metanacionalna organizaciona praksa"(a mutually supportive network; metanational organizational praxis:BORREGO 1982, str. 133-134.), iii kao "demokratski socijalizam(sa) vie nivoa" (multilevel democratic socialism: CHASE-DUNN1982e, str. 293.), a ne vige kao monolit. Uostalom, u isticanju overazliitosti, kao i odgovarajuéih veza, C. Chase-Dunn je bio i sasvimeksplicitan: "Botha za demokratskJ socijafizam sa vise nivoa ... Ovone treba shvatiti kao poziv da se sva energija posveti globalnomnivou organizovanja. ... Vizija povezivanja tih nivoa borbe (nivodomaéinstava, susedstava, optina, preduzeéa, gradova, nacija-drava, regiona - M.P.), umesto suprotstavljanja jednih drugima,

214



jedan je od vanih doprinosa koje stanovite svetskog sistema mofrda prui. Galtungov (1981) princip maksimalnog oslanjanja nasopstvene snage na svakom nivou" (CHASE-DUNN 1982c, str.293.).

to se, pak, sudbine, odnosno relativnog slabijenja iiisnaenja pojedinih nivoa (o kojima je bila ree) tiêe, na kraju ovogodeljka naveemo samo jo jedno, Po nama veoma inspirativnomi1jenje o tome, ono, naime, koje predvidja da e u buduénosti, uzslabljenje nacionalnog, nastupiti i daije jaéanje ne samo svetskog,nego i lokalnog odnosno regionalnog nivoa: "Sto se tiée politiékogsistema, nastaée mnogo jaéa globalna organizacija viasti nego to suto dananje Ujedinjene nacije, poveéaée se uloga lokalnihautonomnih organa koji ée biti ub nego sadanje nacije-drave, aorgani viasti na nivou drave ée slabiti." (KUMON 1987, str. 80.)

I, na samom kraju ovog odeljka, jo samo jedna napomenaodnosno podseéanje. Upravo iz1oenom modelu socijalizma ("mreauzajamne pomoéi" i tako daije) veoma je blizak, a u najvanijimtaékama i identiéan, model "asocijativne drutvene moéi" kojeg je,jo 1970., u knjizi Drijilvena moóradniöke kiase, iz1oio i obraz1oiojugoslovenski sociolog, Zoran Vidakovié (V[DAKOVR 1970, str.259-264.).

4.2.2. Empirijska istnthvanja

U poslednjem odeljku ovog rada prikazaéemo jo samo parsvetsko-sistemskih empirijskih istrthvanja, koja mogu biti odznaéaja ne samo za novo empirijsko, nego i za novo teorijskozasnivanje i razumevanje socijalizma.

Prikazaéemo, zapravo, glavne rezultate dva konkretnaistrthvanja: 1) empirijskog odnosno statisti&og istrthvanjadinarnike radniókog pokreta, posebno dinamike velikih radni&ihustanaka i borbi, koje, od poéetka 1980-ih, sprovodi grupasvetsko-sistemskih istrthvaa na éelu sa I. Wallersteinom; i 2)empírijskog i teorijskog istraivanja iste te dinamike, koje je, u broju3/1984. èasopisa Review, objavio italijanski ekonomist, ErnestoScrepanti, a koje smo posebno izdvojili i prikazali zbog relativno

215



visokog stepena inovativnosti, kojeg, Po naem mi1jenju, toistraivanje ima.

Oba ova istraivanja najveéim delom se bave daijim i

dubijim rasvetljavanjem Kondratjejevlj eve tajne, strukture i

dinamike dugih talasa u ekonomijL

U odeljku 3.1.1. o tim talasima govorili smo sa stanovitapolitióke ekonomije, u taèki 1) odeljka 4.1.2. sa stanovita politike. Iu jednom i u drugom smo, medjutim, o fuma govorili sa stanovitasistema odnosno svetskog kapitalistièkog sistema. U ovom odeljku,pak, o fuma éemo govoriti sa stanovita anti-sistema odnosnoantisistemskih (posebno radniékih) pokreta.

Pre podrobnijeg prikaza, pak, istaéi éemo jo samo jednuvanu zajedniëku dimenziju ova dva istraivanja. Nakon vigedecenija vladavine metafizike i mito1oke svesti, naime, ovaistraivanja predstavljaju, danas toliko potrebne i prve zaetkemoderne, racionalne i empirijski utemeijene svesti o radnièkompokretu i socijalizmu uopte. U tom smislu, ona imaju velikipionirski znaéaj, èak i kada im se moie prigovoriti ova iii onakoncepcijska iii metodoloka slabost.

Upoznavanje sa rezultatima ovih istraivanja zapoe5emo saWallersteinovim uvodnim tekstom za Labor in the World SocialStructure. U tom tekstu, I. Wallerstein, zapravo, izIae osnovnepretpostavke i ciljeve reenog istraivanja, pre svega ispitivanjeeventualne povezanosti izmedju A- i B- faza Kondratjeva odnosnorazlièitih pozicija u svetskom sistemu, sa jedne, i promena usvetskom radniékom pokretu, sa druge strane. Iii, u originalu iopirnije: Sta bismo hteli da saznamo o svetskom radnikompokretu9 ...Da li je vremenski i prostorni faktor znaajnijepromenio optu borbenost tog pokreta ...I da li borbenost variraznaajnije sa stanovita A-B cikiusa, pri emu su B-periodi vremenaintenzivnije klasne borbe? ... Da li su se stepen i efikasnost guenjaradni&ih pokreta znaajnije raziikovali u centru i periferiji, u A i B-periodima i u sukcesivnim epohama? Ova pitanja su postavljenazato da bi se ocenio jedan broj pretpostavki: ... usponi i padovi nisubili sinhronizovani u svetskim razmerama; ba obrnuto ... Polu-periferne drave su bile mesto najrevolucionarnijeg vrenja, ali i

216



najveée i najefikasnije represije. (WALLERSTEIN 1983a, str.20-21.)

Pre upoznavanja zanimijivih nalaza M. Dubofskoga,pomenuéemo jo samo to da je gornja Wallersteinova pretpostavkao prostomojne-sinhronizovanosti A- i B-faza Kondratjeva, u okvirujednog drugog istraivanja, potvrdjena èak i u sluéaju razliéitihcentra/nih zona svetskog sistema (konkretno: Evrope i SjedinjenihDrava nakon Drugog svetskog rata: JACOBY 1985 a).

Odgovore na pitanja koja je u uvodnom tekstu postavio I.Wallerstein, Melvyn Dubofsky trai u iskustvu radnièkog pokreta uSevernoj Americi, u poslednjih 100 godina, preciznije u perioduizmedju 1873. i 1970.. Za ciii svog istraivanja, on, naime, postavija -ispitivanje eventualnog uticaja jednog konjunkturnog(Kondratjejevljevih dugih talasa u ekonomiji) i dva strukturnafaktora (strukture industrije i strukture radne snage) na aktivnostradnièkog pokreta, odnosno na rast sindikata, trajkaéku aktivnost ipolitike akcije tog pokreta. Analizom odgovarajuée empirijskeodnosno statistiéke gradje, Dubofsky, najpre, u definisanomprostoru i vremenu, uoéava pet jasnih i distinktnih vremenskihsegmenata: 1) 1873-1897.; 2) 1898-1920.; 3) 1921-1932.; 4)

1933-1946.; i 5) 1947-1970., a zatim, na ovako definisanimsegrnentima, ispituje one korelacije, Rezultati do kojih dola.zi,medjutim, nisu sasvim jasni i jednoznaéni. Pet definisanih perioda,naime, Po nalazima M. Dubofskoga, ne korespondiraju jasno idirektno niti sa Kondratjejevljevim talasima, niti sa onimstrukturnim promenama (industrije i radne snage); izmedju ovihpostoji pre jedan komplikovan odnos sa brojnim odstupanjima.Konaéno, jedan, tradicionalno govoreéi, egzogeni odnosnospo1janji faktor, naime rat, istrajvanjem M. Dubofskoga potvrdjenje j kao jedini od svih ispitivanih koji jasno i direktno korelira sapoveéanom aktivnoéu radniékog pokreta éak u éetiri od petnaznaéenih perioda: 'Tjh pet perioda oéigledno ne odgovarajudirektno privrednim cikiusima jjj strukturalnim promenama uekonomoji j u radnoj snazi. Periodj 2 i 5, tokom kojih su sindikatibili u znatnom, ponekada i naglom usponu, jako se pokiapaju sausponima ekonomskog ciklusa relativno dugih perioda

217



kapitalistiéke ekspanzije. Medjutim, kada se radi o periodima 3 i 4,u toku prvog od njih su sindikati stalno slahili, dok je u drugomdo10 do najveéeg apsolutnog poveéanja sindikalnog èlanstva uistoriji Severne Amerike. To znaéi da su i oni imali protivreènekarakteristike ekonornske ekspanzije i kontrakcije, i nepodudaranjasa usponima i padovima (A i B fazama) ekonomskog ciklusa.Raspo1oivi statistiéki podaci i analize razmera i trendova trajkovatakodje ukazuju na komplikovanost i nepouzdanost. ... zato su uSevernoj Americi, osim u periodu od Velike ekonomske krize do1955. godine, sva tri oblika radniéke akcije istovremeno imalapadove i uspone. Oéigledno je da ekonomski cikiusi ne mogu dadaju zadovoljavajuée objanjenje ponaanja radniékog pokreta.Ako ekonomski cikiusi ne objanjavaju trendove u radniékimpokretima, da Ii ga objanjava uticaj ekonomske strukture?...Izgieda da nema nikakve direktne veze ni izmedju ekonomskestrukture i radniékih pokreta. ... Kakvi, onda, obrasci mogu da sezapaze kada se radi o odnosu izmedju strukture radne snage i

radniékih pokreta? Jo jednom slika nue stvarno jasna. Najoptijeuzeto, trend porasta proletarizacije stanovnitva je podsticaosindikalno organizovanje, trajkove i radniéku politiéku aktivnost.Medjutim, proletarizacija se neprekidno nastavijala, dok jedinamika radniékih pokreta bila kolebljiva." Najzad, kada je reé oratu: "Ako elimo da otkrijemo, posebno u sluòaju SjedinjenihDrava, egzogene snage koje su uticale na aktivnost radniékogpokreta, moramo da istraimo uticaj rata i domaée krize. Od petnajizrazitijih velikih talasa sindikalnog organizovanja i trajkova,éetiri su - 1898-1903., 1916-1919. i 1951-1953. - bila povezana saratovima. Ukoliko se rat moie smatrati podsticajem ekonomskomrazvoju, onda, naravno, postoji direktna veza izmedju rastaekonomije i irenja radnièkih pokreta. Ali, éak i za vreme velikeprivredne ekspanzije i buma u SAD posle Drugog svetskog rata,sindikalno élanstvo se poveéavalo samo tokom rata u Koreji i ugodinama vrhunca rata u Vijetnamu. Jasno je, prema tome, da suuticaj rata i njegove posledice - ekonomske, socijalne i politièke -faktor (moda èak i nezavisna varijabla) koji je u najtenjojkorelaciji sa porastom sindikalnog èlanstva, trajkova i svih oblikaborbe radnika. A to je, moglo bi se tvrditi, odgovaralo i

218



bezbednosnim potrebama drave u vremenima opasnosti ... jer jes1uiio kao upozorenje da drava i kapital nisu nuno sinonimneinstitucije èak ni u huroaskim zemijama.' (DUBOFSKY 1983, str.23., 28., 34-36. i 38.)

U svom prilogu zborniku Labor in the World SocialStructure, G. Arrighi opisuje i objanjava dinamiku radnickogpokreta u Zapadnoj Evropi u XX veku, U opisu on posebno istie¿etiri karakteristike tog pokreta: 1) manje-vie pravilno izbijanjeveéih industrijskih i socijalnih konflikata svake druge decenije.1900-ih, 1920-ih, poznih 1940-ib odnosno ranih 1950-ih i poznih1960-ih odnosno ranih 1970-ih; 2) parabolu najpre rastuée, a zatimopadajuée politizacije industrijskih konflikata; 3) parabolu najprerastuéeg, a zatim opadajuéeg radikalizma radnièkih partija; i 4)lagan ali postojan rast uèeéa zapadnoevropskih radnièkih partija upolitiékim odnosno upravljaékim sistemima svojih zemaija(ARRIGHI 1983a, str. 44-48.). Obja.njenje ovih karakteristikaodnosno promena, pak, Arrighi zasniva na sociolokoj ideji kojusmo upoznali u taéki la) odeljka 4.1.2., naime, na ideji, distinkciji izameni pregovaraéke moéi koju rad (taènije: radniéki pokret) crpisa trita rada (marketplace bargaining power of labor)pregovaraékom moéi koju ovaj crpi direktno iz radnog procesaodnosno sa radnog mesta (workplace bargaining power of labor): "Udaijem iziaganju éu pokuati da dovedem te baziéne tendencije uvezu sa glavnim transformacijama koje je doiveo zapadnoevropskikapitalizam u tom istom periodu, kao i sa proizvodnim odnosimaizmedju rada i kapitala. ... Razne tendencije o kojima je do sadabito reèi mogu se, u stvari, sintetizovati na stedeéi naèin: ... U prvimdecenijama tih vekova, sve veée dravno istiskivanje trita ... naveloje radnike da traie politièku moé kao uslov samog svog opstanka uokviru kapitalistièkog drutva ... Promene u medjunarodnojstrukturi moéi i u zapadnoevropskoj ekonomskoj strukturi, koje jedoneo Drugi svetski rat, stvorile su radne ustove povoljne zapolitièko posredovanje izmedju interesa rada i kapitala, dok jedrava, sada otvorenija za kontrolu od strane radniékih partija,trebalo da osigura kako ekonomski opstanak radnika u okvirukapitalistièkog drutva, tako i ponovno uspostavijanje svetske

219



trine konkurencije. ... Da bi se razumeo karakter ove nove snageradnika, napraviéemo raziiku izmedju radniéke pregovaraéke moáina tritu (MBP) i radniéke pregovaraéke moéi na radnom mestu(WBP). ... Tendenciji opadanja radnièke MBP, koju je istakiamarksistiéka teorija, tako uvek odgovara tendencija usponaradniéke WBP. ... Generalno, to je veéa kulturna heterogenostradnitva, to su veéi konkurentski pritisci u njegovim redovima, atime je i jaéi uticaj MBP na WBP. ... Sirenjem procesa pretvaranjaradne snage u robu ..., on podriva konkurentnostneproletarizovanih i polu-proletarizovanih najamnih radnika,slabeéi time uticaj MBP na WBP. ... Drugi svetski rat i dugotrajniposleratni prosperitet ne samo da su poveéali radniéku WBP, negosu, irenjem procesa pretvaranja radne snage u robu i sve veéimoslanjanjem na najamno zapo1javanje irom Zapadne Evrope,oslabili uticaj MBP na WBP. Stoga je dobijanje politiéke moéipostaio sekundaran cilj u odnosu na direktno koriéenje velikeWBP radi zatite i poboIjanja radnih i ivotnih uslova ... Ovutendenciju je pojaéala éinjenica da je sve veéa otpornost WBP natrine uticaje poveéala moé radnikih partija na politiékom tritu',zbog njihove stvarne iii samo pretpostavljene sposobnosti da njimeovladaju." (ARRIGHI 1983a, str. 48. i 54-57.)

M. Dubofsky, kao to smo videli, ne nalazi nikakvu jaéu ijasniju korelaciju izmedju Kondratjejevljevih tzv. dugih talasa uekonomiji i velikih radniékih ustanaka u politici. Neki teoretiéari,medjutim, upravo na toi korelaciji insistiraju. Tako, Po A. G.Franku i M. Fuentes, ti buntovi, kao i pokreti uopte, redovnobivaju u vreme B-, a njihovo povlaéenje i smirivanje redovno uvreme A-faza Kondratjeva (FRANK/FUENTES 1987, str. 6.). J. E.Cronin je jo odredjeniji. On, naime, ove vremenski otkriva negde uvrhovima i zavrecima A-faza Kondratjeva (CRONIN 1980, str.109.).

Croninu je u ovoj stvari blizak i Ernesto Screpanti,ekonomist éiji éemo rad, zbog relativno visokog stupnjaoriginalnosti i inventivnosti, ovde opirnije prikazati. E. Screpanti uovoj stvari, naime, prihvata, ali (i to je iskljuéivo njegova zasluga) iteorijski objanjava (hipo)tezu svetskosistemskih analitiéara i

220



istraivaèa, Po kojoj se veliki radnidki ustanci ne deavaju niti u A-niti u B-, ved u tzv. T-fazama (T = a time of transition = vremeprelaza), smetenim negde izmedju A- i B-faza Kondratjeva.

Umesto interpretacije, glavne ideje i rezultateScrepantijevog istraivanja ovde demo navesti direktno i in extenso.Oni to - nesumnjivo - zasluuju. Pre opirnijeg citiranja, ipak demo,uz one koje smo ved istakli, istadi jo samo dva znadajna momenta,koji bi nam trebali pomodi da ovo istraivanje odnosno njegoveïdeje i rezultate bolje razumemo: 1) Screpantijevo istraivanje jekoliko empiricko, toliko i teorijsko. Ono, po flama, predstavljadosta uspean pokuaj da se zasnuje i razvije jedna vrsta organske,dakie celovite i konzistentne teorije dugih odnosno tzv.Kondratjejevljevih talasa u ekonomiji. Za raziiku od drugih sliènihpokuaja, ovaj se, naime, nije zadovoljio samo time da utvrdieventualne statisti dke korelacije izmedju ovih talasa i drugihznadajnih drutvenih pojava (posebno velikih radniékih ustanaka),ved je pokuao da te korelacije i teorijski objasni. Teorijskimodel-objanjenje o kojem je red ima, Po naem miljenju, nizpozitivnih kvaliteta. Po naem miljenju, glavni takav kvalitetpredstavlja dinjenica da je on uspeo da u sehe ukljuêi i sintetizujedak i one istorijske i teorijske elemente, pre svega ye/ike ratove ipo/itióke generacije, koji se made i najdeée tretiraju kao, u odnosuna tzv. duge tajase, egzogene odnosno spoljanje varijable, Natretiranje ovih kao endogenih, unutranjih faktora Kondratjeva kodScrepantija, zbog toga, posebno skreéemo panju; i 2) Teorijskaintegracija odnosno sinteza o kojoj je red, ne bi se mogla izvesti uokviru hilo koje pojedinaène drutvene discipline. Zato je i

Screpantijev teorijski model izrazito multi- iIi, u ranije objanjenom,wallerstejnovskom smislu te redj, uni-discioiinaran. On, kao todemo ubrzo vjdeti, predstavlja kombinaciju odredjenih teorijskihznanja, pretpostavki i metoda: a) politiöke ekonomije, kada je red oglavnom predmetu tog modela, tzv. dugim talasima u ekonomiji; b)puliti/ce, kada je o veljkim radnidkjm huntovima j o ratovima red; c)demogra fije i istorije, kada je o generaciji i tzv. baby-boomu red; d)socijalne psihologije, kada je red o faktorjma pomoéu kojih seobjanjava ponaanje kapitalista (profitna motivacija i investiciona

221



aktivnost, pre svega) i radnika (Achievement = uspeh, postignuée,ispunjenje; Frustration = frustracija, osujeéenje, razoéarenje;Aspiration = aspiracija, elja, tenja; i Militancy = militantnost,ratobornost, borbenost); pa èak i e) matematióke teoíije katastrofe,naravno, primenjene u drutvenim naukama.

Uostalom, ovu, kao i druge osobine tog modela, najbolje éeobjasniti sam Screpanti: UVOD Postojanje korelacije izmedjudugih privrednih cikiusa i eksplozija drutvenih sukoba koje seponavijaju, prvi su uoéili istoriéari (Hobsbawm, 1963; 1976;Bouvier,1964). Ekonomisti su toga tek nedavno postali svesni.Phelps Brown (1975) ... Mandel (1975; 1980) ... Gordon (1978;1980) ... Salvati (1981) ... Korpinene (1981)... Ni jedan od svih tihautora fije dao potpuno zadovoljavajuée objanjenje ... mada umnogim njihovim argumentima ima korisnih saznanja. Ja éu takvasaznanja u ovom eseju objediniti, da bih dao jednu organsku teorijukoja ée objasniti duge ekonomske cikiuse kao rezultat tokova kiasneborbe izmedju radnika i kapitalista. ... 1. ÔINJENICE 1.1.Feriodiöna pojava velikih proleterrkih buna Poznato je ta sedogadjalo u kapitalistièkom svetu u godinama izmedju 1967. 11973.

Takva vrsta drutvene eksplozije nue neto novo u istorijikapitalizma. Od vremena industrijske revolucije bib ih je najmanjetri. Jedna od njih je bila u godinama izmedju 1911. i 1922. ... Slièanje bio period proleterskog ustanka izmedju 1866. i 1877. godine.Prvi pravi proleterski ustanak u istonji modernog kapitalizrna datiraèak iz perioda 1808-1820. ... 1.2. Dogi cikiusi u ekonomskom livotu

Prekretnice, posebno gornje taèke preokreta, u dugim talasimaobièno se dogadjaju u periodima kada socijalni i politièkiporemeéaji prekidaju normalno funkcionisanje ekonomskogsistema, a ti periodi mogu da traju 5 do 10 godina. Teko je reéikoje godine u tim penodima spadaju u A-faze, a koje u B-faze.Zbog toga je istraivaèka radna grupa za cikliène ritmove i

sekularne trendove (1979: 489-90) uvela pojam 'T-faza' (prelazniperiod) ... T-faza se javija izmedju A- i B-faze i karakteriu jeprotivreèni, neujednaèeni tokovi cenovnih i proizvodnih varijabli,tako da ona predstavija posrednika izmedju drugih faza, u kojimaekonomski parametri variraju usag1aeno. ... Oèigledno je da T-faze

222



sasvim precizno koincidiraju sa periodima velikih proleterskih buna.Zar to ne sugerie da postoje neke uzrone veze ... ? Ako hi sepokazalo da takva uzroéna veza moie da se dobije, i ako se ima uvidu da bi nastankom T-faze mogao da se objasni zaokret od usponaka padu, onda bi periodina pojava velikih proleterskih ustanaka iponavijanje dugih ekonomskih talasa mogli da se smatraju delomjednom istog procesa. 2. Ji'ORIJA (Vidi Prilog VI na kraju ovogtada - M.P.) 21. Ponalanje kapita/ista ... funkcije investicijasugestije Joan Robinson ... delovanje kapitalistiéke 'ivotne energije'

ivotna energija je psiholoka varijabla, koja zavisi od politiékih idrutvenih faktora kao to su 'fabriéka disciplina ili 'politiékastabilnost' ... ako kapitalisti nemaju poverenje u politiéke uslove,Ioni! neée imati interesa da investiraju' (Kalecki, 1971: 141). Sa togstanovita, politiéka situacija ... je uglavnom definisana stepenom'borbenosti radnika', koju éu u daijem tekstu definisati. Dakie, prvahipoteza je: H.1. Dugoroóna stopa rasta se menja obrn uroproporcionalno stepenu borbenosti radnika. ... 2.2. Bazióni obrazacradniókogponaanja ... Intenzitet kiasne borbe je politiéka varijabla,koja zavisi od ekonomskih parametara ... posredovana psiho-sociolokom varijablom ... Radi pojednostavijenja, moie sepretpostaviti da borbenost radnika zavisi samo od dva ekonomskaparametra: postignuéa, A, i frustracije, F ... koje éu kasnijedefinisati ... faktora protivreénih u smislu koji ée biti konkretizovankroz sledeée tri hipoteze. H.2. Kada je stepen postinu& nizak,borbenost radnika raste ko/lico i frustracija. ... H,3. Kada je stepenpostinuóa visok, borbenost radnika se menja ono//ko ko//ko jefrustra cija znatno ispod iii iznadpostinuóa. H.4. Kada su stepeni ipostlgnuóa i frustracije visoki i uop.ste slióni borbenost radnika jei/i visoka l'il niska. ... podruéje medjusobno protivreénih stavovaPonaanje koje je prikazano kroz ove tri hipoteze moie da seformalizuje posredstvom teorije katastrofe ... matematiéke teorijekatastrofe ... primenjene na drutvene nauke ... Zeeman (1977)H.5. Kada th'stribucije frekvencije borbenosti imaju dvamaksimuma, uvek óe na poiitióko ponaanje radnióke kiase delovatimaksimum kohle b/lie nedavnojproikti. 2.3. Protivreêni faktori upona/anju radnika Radniéka postignuéa sastoje se od poboljanjanjihovog ekonomskog poloaja ... najamnine ... Postignuéa mogu da

223



se poveéavaju tokom A-faze, kada je stopa rasta visoka. Ali,osobenost kapitalistikog sistema je to to radnici. . .moraju da sebore da bi to dobili. ... pravila igre ii industrijskim odnosima.svaki konsolidovani porast postignuéa navodi na oekivanje daijegporasta .,. istovremeno, oni (radnici - M,P.) postaju svesnipostojanja stalnog jaza izmedju zahteva i postignuéa....postojipozitivan kumulativni efekat iskustva iz prolosti u odnosu natekuée zahteve. ... U zakijuéku ... 1-1.6. Postígnuóa se tokom vremenapoveóavaju iii smanjuju sa poveóanjem iii smanjenjem stope rastaproizvodnje u odnosu na stopu rasta produktivnosti H.7. Zahtevi 6ese tokom vremena poveéavati u istom pravcu kao postignuéa,stopa promene jaza medju njima 6e da se poveéava (iii opada) saporastom (iii opadanjem) samih postignuéa. ... Sada moemo dauvedeno pojam radniéke frustracije, F. Ona definie raziiku izmedjuzahteva i postignuéa ... 2.4. Ciklióni obrasci ponaianja radnika ikapitalista ... Neutralni nivo radniéke borbenosti, Mo, moie sedefinisati kao nivo ispod iii iznad koga kapitalistiéka ivotnaenergija naginje optimizmu iii pesimizmu. A-faza 6e poéeti ondakada je radniéka borbenost nia od Mo. ... U prvom delu A-faze éena radniéku borbenost veéi efekat imati porast postignuéa negoporast frustracije....tokom vremena 6e ta postignuéa biti svenedovoljnija da uvuku radnike u pasivnost. Kada se udje ubifurkaciju (s leva /prilog VII), radniéki stavovi postaju medjusobnosuprotstavljeni. ... Socijalna tenzija 6e konaèno eksplodirati ondakada aktivna borbenost postane stay velike veéine radnika. To sedogadja kada putanja Ti stigne do desne strane bifurkacije. Tadadolazi, kao to je pokazano strelicom H, do katastrofiénog skoka izpasivne u visoko aktivnu borbenost i nastaje vreme proleterskebune. Radnici tada vige ne zahtevaju samo veée ekonomskoblagostanje, veé neto to im se ne moie dati: tutto e subito ('sve iodmah), to je bio slogan italijanskih radnika tokom 'vruée jeseni'1969. godine. Zapravo, visok stepen radniòke borbenosti ne vodistanju poverenja kod kapitalista. Stopa rasta 6e opadati i postignuéa6e morati da se smanjuju, bez obzira na veliku spremnost radnika dase za njih bore. Na poéetku B-faze, smanjenje postignuéa neáe uprvi mah dovesti do nekog znatnijeg smanjenja radniéke borbenosti

Razlog je to to je potrebno neko vreme da se radnici priviknu na224



nii nivo blagostanja ... Tok tog procesa prikazan je delom putanjeT2 ... Poto takvo stanje potraje neko vreme, radnici poinju dashvataju da su izgubili igru, njihove aspiracije se smanjuju, a stepenfrustracije opada bre nego (stepen) postignuéa. Stepen borbenostise naglo smanjuje. Kada predju neutralni nivo, Mo, uslovi za novidugi uspon ée biti ostvareni. ... Moglo bi se reti da u nekom smisluitava B-faza dugih cikiusa slui da urazumi radnike. 2.5. Kratki

cikiusi u dugim cikiusima ... 2.6. VeJiki ratovi i demografski faktoriistorijski podaci pokazuju da se manji i lokalni ratovi medju

kapitalistiékim zemijama javijaju uglavnom tokom A-faza, dok su B-faze periodi relativnog medjukapitalistiékog mira ... Nasuprottome, veliki ratovi obiéno nastaju tokom T-faza dugog cikiusa.Zato veliki ratovi izbijaju u T-fazama? Zbog toga sto, da bi nekinarod prihvatio ukljuéivanje u veliki rat, mora da postoji, poredspoljanjeg, i unutranji pritisak u prilog ratu. ... Postoji jo jednakorelacija izmedju dugih ekonomskih cikiusa i nekih demografskihfenomena ... U stvari, iako je ukazano da je ciklièno ponaanjeradnika i kapitalista osnovni uzrok dugih ekonomskih cikiusa, nitafije reéeno o njihovom trajanju. Zato dugi talas traje 50-60godina? Zato se taèka na kojoj putanja Ti prelazi preko bifurkacijena Slici 7 /Prilog VII javija ba 20-25 godina posle poéetka B-faze?Odgovor na ta pitanja se moie naéi ako se uoéi da je ba vreme od20-25 godina potrebno da neka generacija radnika sazri i izadje nadrutveno poprite, Podsetimo se demografskog zakona poznatogPo Eilertu Sundtu, koji objanjava zato se baby-boom javljaneposredno posle neke velike drutvene iii politiéke katastrofe.Osim toga, deluje i eho-efekat ... proazrokujuéi tri baby-booma sveveéih razmera ... Taj fenomen je vaan za dananje objanjenjedugih ... cikiusa. Óinjenica je da miadi Ijudi lake menjaju svojeskionosti nego stariji ... takvi raziozi ne treba da objasne dugi cikius,veéjedino njegovo trajanje." (SCREPANTI 1984, str. 509-548.)

225



PRILOZI I - VI



PRILOG I

Izvor: JAKI 1985, str.118-121.Uz odeijak 1.

229

a) dvostruko "eksterna" artikulacija i njeni moguái obliciekonomska"

artikulacija(dorninacija

.medjunarodnog -- -kapitala)

x x x"politièka"artikulacija(dominacijapolitikog X O X O X Ofaktora)b) iii u formi matrice, na neto drugaiji nain

ekonomska" artikulacija"politièkaartikulacija

potpuno oslanja-uravnoteennje na strani kapi-stranogtal; politièki volu-politièkintarizarn

kapitalavolunta

rizam

uticajautarkija; politièkioluntarizam

potpuno os1anja-uravnoteennje na strani kapi-stranogtal; nemeanje po-nemeanjelitièkog faktora

uticajkapitala

poli-tièkog faktora

utarkija; neme-zanje politièkogaktora

Xpotpuno oslanja-'uravnoteennje na strani kapi-stranogtal; podravanjepodrfavanjetrfinih zakonitos.

uticakapitala

trinih zakonitosti

utarkija; podrf a-anje trinih

'akonitosti

c) Olinovo razgranièenje 'locusa" prinude koje razgranièava pretka-pitalistièke od kapitalistièkog naèina proizvodnje

dominacijaunutar izvan radnog procesa

robovlasnitvo - Xfeudalizam Xkapitalizam X -socijalizam - X



230

PRILOG IIMELOTI'IJEVA ALpI ERNATIVNAMULTILINEARNA SHEMAISTORIJSKOG RAZVITKA

Prvobitna zajednica

Slovenskazajednica

Poluazijskodrutvo(Rusija)

Azijskazajednica

Azijskodrutvo(Egipat,Kina, Indija)

Birokratskikolektivizam(SSSR, Kina, Egipat...)

+Socija1istiko drntvo

Antiëkazajednica

Robov1asnikodrutvo

Kolon.osvajanje

+Kapita1istikodrutvo(nerazvij eno)(indija itd.)

Komunistiko drutvo

Izvor: MELOTTI 1980, str.256.Uz odeijak 2.2.

Germanskazajednica

+ + +

Feudalnodrutvo(Evropa)

Invazijavarvara

Feudalnodrutvo(Japan)

'rKapitalistiékodrutvo(razvijeno)

Bez koloni- Bez koloni-jalnih osvaj. jalnih osvaj.



PRILOG IIISVETSKO-SISTEMSKA DINAMIKAKONDRATJEJEVLJEVIH TZV. DUGIHTALASA U EKONOMIJI

B2 I

Izvor: RESEARCH 1979, str. 496.Uz odeijak 3.1.1.

/

B2

HWLW

T

231

6

/t////

3-2

1T



232

PRILOG IVKORELACIJA RAZLHITIH A- I B- FAZAKONDRATJEVA I RAZLIITIH STANJAMEDJU-DR2AVNOG SIS i. EMA

Izvor: RESEARCH 1979, str.497Uz odeljak 4.1.2., taka 1)



PRILOG V

ARRIGHIJEVE FIGURE: ENGLESKIFORMALNI FINANSIJSKI I AMERIKINEFORMALNI MULTINACIONALNIIMPERIJALIZAM

MLegenda: N=nacija

S=dravaF==finansijski kapitalizamM = multinacionalni kapit.

Izvor: ARRIGHI 1983, str147.Uz odeijak 4J.2./1.a)

233



234

PRILOG VIILUSTRACIJA SCREPANTIJEVOGI EORIJSKOG MODELA-OBJANJENJATZV. DUGIH TALASA U EKONOMIJII VELIKIH RADNIKIH USTANAKAU POLITICI

4T2

T

ALEGENDA: A= achiviement

F = frustationM = (workers') militancuT = transìtional phasesurface= Capitalists' animalspirit, long-run investmentbehavior, grouth output etc.

Izvor: SCREPANTI 1984, str.534.Uz odeljak 4.2.2.



LiTERATURA

ABALIUN 1986: Abalkin, Leonid: Soetskaprivreda na puto ubrzanja, Referat,Medjunarodna tribina Socijalizam u svetu, Okrugli stol '86 Socijalizam iekonomija, Cavtat, 20-24. 10.1986.

- ABDEL-MALEK: Abdel-Malek, Anouar: The Civilisational Orientation of SocialThought in the Making of the New World, ESS.

- ABDEL-MALEK 1985: Abdel-Malek, Anouar: Diskusija, Socfalizam u svetu,46/1985.

- ABDEL-MALEK 1977: Abdel-Malek, Anouar: Fact Wind, Review, 1/1977.- ABDEL-MALEK a: Abdel-Malek, Anouar: Socialist "Realpolitik" and the

Civilizational Quest in the Making Of the New World, ESS- ABDEL-MALEK 1987: Abdel-Malek, Anvar: Sociologija nacionalnograzvoja:

Problemi koaceptualizacije, u: Stojanovié, Ivan: Neomarksizam iekonomija,"Ekonomika", Beograd, 1987. (Jz: La Dialectique Sociale, Ex. du Seuil,Paris, 1972, str. 125-139.)

ABONYI 1982: Abonyi, Arpad: Factern EuropeReintegration, in: Chase-Dunn,Christopher, Editor: Socialist States in the World-System, SAGEPublications, Beverly Hills/London/New Delhi, 1982, PP. 181-201

- ADORNO 1979: Adorno, Theodor W.: Prilog nauci o ideologijama, Ma.ricsi.zain usvetu, 5-6/1979.

- ALAVI 1982: Alavi, Hamza: Indija i kolonijalni nain proizvodnje, Marksi.zam usvetu, 1-2/1982.

- ALAVI 1972: Alavi, Hamza: The State in Post-Colonial Societies: Pakistan andBangladesh, NewLeft Review, Number 74, July- August 1972, pp.59-81

- ALAVI 1986: Alavi, Hamza: Struktura perifernog kapitalizma, Marlcsizam u svetu,8-9/1986.

- ALBURY 1981: Albury, Dave: Mikroprocesori - makroproblemi, Marksiz.ain usvetu, 5/1981.

- ALEKSI( 1986: Aleksié, Jordan, Dundjerovié, Ratko, FIere, Sergej, Iliin,Viasta, Mihailovié, Sreéko, Obradovié, Vladimir, Radin, Furio, Ule, Mirjana,Vrcan, Srdjan (Rukovodilac istra±ivanja): Poloìaj svest iponalanje in/adegenera cije Jugos/a vije, Preliminarna analiza rezultata istra.bvanjaJugoslovenskog programa za istrthvanje omladine, CIDID/IDIS,Beograd/Zagreb, 1986.

235



236

- ALMASI 1979: Almási, Miklós: Stvarnost privída, Marksizam u svetu, 5-6/1979.- ALTHUSSER 1982: Aithusser, L.: Pitanja R. Rossande Aithusseru i njegov

odgovor, Marksizam u svetu, 5/1982.ALTVATER 1985: Altvater, Elmár: Diskusija, Socijalizam usvetu, 46/1985.

- ALTVATER 1984: Altvatcr, Elmar: Dvostruki karakter sadanje krizekapitalistilkog svetskog sistema, Socijalizarn u svetu, 42/1984.

- ALT VATER 1982: Altvater, Elmar: Monopol i dráava u marksistiëkoj teorijidruge i tre& Internacionale posle prvog svetskog rata, Marksizam usvetu,5/1982.

ALTVATER 1987: Altvatcr, Elmar: Nacionalna drava, regionainiodoosiikapitalistic'ko svetsko tri.i.i'te, Referat, Mcdjunarodna trihina Socijalizam usvetu, Okrugli sto! 87 Socijalizam, nacije, medjunarodna saradnja, Cavtat,22-25. 10. 1987.

ALYVATER 1986: Altvater, Elmar: Politiöka ekonomijaposle òernobila,Referat, Medjunarodna tribina Socijalizam u svetu, Okrugli stol '86Socijalizam i ekonomija, Cavtat, 20- 24. 10. 1986.

ALTVATER 1983: Altvater, Elmar: Prepravka iii razgradnja socijalne drave,Marksiza,n usvetu, 11/1983.

ALTVATER 1982a: Teorija dráavno-monopolistilkog kapitalizma pred novimoblicima kapitalistiëkog podrultvljavanja posle Drugog svetskog rata,Marksiz.am u svetu, 5/1982.

ALTVATER!HOFFMANN 1984: Altvater, Elmar i Hoffmann, Jürgen:Zapadnonema&a diskusija o izvodjenju dráave - odnos izmedju politike iekonomije kao problem marksistike teorije dráave, Marksizam u svetu,4/1984.

- ALTVATERJKALLSCHEUER 1982: Altvater, Elmar i Kailscheuer, Otto: Dráavai drultvena reprodukcija kapitalistï&ih vladajuih odnosa, Marksiz.am usvetu, 5/1982.

- ALTVATERIKALLSCHEUER 1982a: Altvater, Elmar i Kalischeuer, Otto:Socijalistika politika i "kriza marksizma', Marksiz.am u svetu, 6-7/1982.

- AMIN 1978: Amin, Samir: Akumulacijakapitala usvjetskim razmjerima,Kritika teorije nerazvijenosti, Izdavaki centar "Komunist', Beograd, 1978.

- AMIN 1976: Amin, Samir: Akumulacija usvetskim okvinma, u: Marksizam misaosavremene epohe, antologija tekstova u tri toma, prvi tom, Sluábeni listSFR,!, Beograd, 1976.

- AMIN 1982: Amin, Samir: Diskusija, Socijalizam usvetu, 30/1982.- AMIN 1986: Amin, Samir: Dr.ava irazvoj(Pitanje na dnevnom redu: socijaIistika

izgradnja iii nacionalno-narodnjaka izgradnja), Referat, Medjunarodnatribina Socijalizam u svetu, Okrugli stol '86 Socijalizam i ekonomija, Cavtat,20-24. 10. 1986.

- AMIN 1977: Amin, Samir: Imperialism and Unequal Development, The HarvesterPress, Hassocks, Copyright by Monthly Review Press (Originally publishedas: L'imperialisme et developpementin4aJ, Les Editions de Minuit, Paris,1976)

- AMIN 1978a: Amin, Samir: Kiasna struktura savremenog imperijalistikogsistema, Socijaliz.am usvetu, 12/1978.



A.MIN 1985: Amin, Samir: Kriza, nacionalnipokretii socijal/zam, u: Amin,Samir, Gunder Frank, Andre, Arigi, Djovani, Volerstin, Imanuel:Dinarnikaglobalnekrize, "Radnika tampa', Beograd, 1985.

- AMIN 1985 a: Kriza svetskog sistema: lntcgracija iii raskidanje veze sa sistemom?Rat iii mir?, Socijalizam usvetu,46/1985.

- AMIN 1978b: Neka razmilljanja o samostalnom razvoju, kolektivnojsamostalnosti i novom medjunarodnom ekonomskom poretku, Marksizam usvetu, 2/1978.

AMIN 1985b: Amin, Samir: Perspektive socijalizina napragu XXI veka, u:Socijalizam na pragu XXI vcka, "Komunist" i "Socijalizam u svetu,Beograd, 1985.

AMIN/GUNDER FRANK/ARIGI/VOLERSTIN 1985c: Amin, Samir, GunderFrank, Andre, Arigi, Djovani, Volerstin, Imanuel: Dinamika globalne krizc,"Radniöka tampa", Beograd, 1985. (Na.slov originala: Dynamics of GlobalCrisis, Monthly Review Press, New York and London)

- AMPUERO 1978: Ampuero, Raul: Problemi i perspektive novog vojnogporetka, NaJe teme, 7-8/1978.

- ANDERSON 1988: Anderson, Perry: The Affinities of Norberto Bobbio,Liberalism and Socialism, New Left Review; 170, July-August 1988

- ANDOV 1977: Andov, Stojan: KakopristupitiistraJivanju drutvene svojine, u:Ekonomski odn osi sistema socijalistíêkog samoupravijanja, "Komunist',Beograd, 1977.

ARATO 1985: Arato, Andrew: Between Reductionism and Relativism: SovietSociety As a World-System, TeJos, 63, Spring 1985

ARATO 1984: Arato, Andrew: Demokratska teorija poljske opozicije, Normativnenamjere i strategijske dvosmislenosti, NaJe teme, 10/1984.

ARRIGHI 1985: Arrighi, Giovanni: Fascism To Democratic Socialism, Logic andLimits of a Transition, in: Arrighi, Giovanni, Editor: Sei perioheralDevelopment, The Politics of Southern Europe in the Twentieth Century,SAGE Publications, Beverly Hills, London, New Delhi, 1985, pp. 243-279

ARRIGHI 1983: Arrighi, Giovanni: The Geometty of Imperialism, The Limits ofHobsons Paradigm, Verso, London, 1983, Revised edition with a newAfterword

ARRIGHI 1985a: Arrighi, Giovanni: Introduction, in: Arrighi, Giovanni, Editor:Semioerivheral Development, The Politics of Southern Europe in theTwentieth Century, SAGE Publications, Beverly Hills, London, New Delhi,1985, pp. 11-27

ARIGI 1985b: Arigi, Djovani: Kriza hegemozije, u: Amin, S., Gunder Frank,A., Arigi, Dj., Volerstin, I.: Dinamikaglobalne krrze "Radnika itampa',Beograd, 1985.

ARRIGHI 1983a: Arrighi, Giovanni: The Labor Movement in Twentieth-CentuïyWestern Europe, in: Wallerstein, Immanuel, Editor: Labor in the WorldSocial Structure, SAGE Publications, Beverly Hills, London, New Delhi,1983, pp. 44-57

ARRIGHI 1974: Arrighi, Giovanni: Medjunarodna korporacija, radnikaaristokracija i ekonomski ra.zvoj u tropskoj Africi, Marksizam u svetu, 9/1974.

237



238

- ARRIGHI 1985c: Arrighi, Giovanni, Editor: Seemirieripheral Development, ThePolitics of Southern Europe in the Twentieth Century, Explorations in theWorld-Economy: Publications of the Fernand Braudel Center, Volume 5,SAGE Publications, Beverly Hills, London, New Delhi, 1985

- ARRIGHI/HOPKINS/WALLERSTEIN: Arrighi,G., Hopkins, T.K, Wallerstein,I.: The Liberation of Class Struggle?, Fernand Braudel Center, BSS

- ARRIGHI/HOPKINS/WALLERSTEIN 1983: Arrighi, Giovanni, Hopkins,Terence K., Wallerstein, Immanuel: Rethinking the Concepts of Class andStatus-Group in a World-System Perspective, Review, 3/1983

- ARRIGHI/HOPKINS/WALLERSTEIN 1987: Arrighi, Giovanni, Hopkins,Terence K., Wallerstein, Immanuel: Di/eme antisistemskih pokreta, u:Pirec, Dugan i Jakgi, Miomir: Svetskikapitalistithsistem, "Ekonomika"Beograd, 1987.

- ARZENSEK 1984: Arzeniek, Vladimir: Struktura ipokret, Centar za filozofiju idrugtvenu teoriju, Beograd, 1984.

- ATTALI 1984: Attali, Jacques: Tri svijeta, "Globus', Zagreb, 1984.ATTALI/GUILLAUME 1978: Attali, Jacques i Guillaume, Marc: Antiekonomika,

Centar za ekonomska istraivanja, Beograd, 1978.- AVINIERI 1983: Avinieri, Shlomo: Karl Marx o kolonijalizmu i modernizaciji,

Marksizam ti svetu, 2/1983.- AXT 1977: Axt, Heinz.Jürgen: Zapadnoevropska integracija, nacionalna drlava i

radniki pokret, Marksizam u svetu, 6/1977.- AYMARD 1985: Aymard, Maurice: Nation-states and Interregional Disparities

of Development, in: Arrighi, Giovanni, Editor: Semiperipheral Development,SAGE Publications, Beverly Hills, London, New Delhi, 1985, pp. 40-54

- BACH 1982: Bach, Robert L.: On the Holism of a World-System Perspective,in: Hopkins, T.K., Wallerstein, I. and Associates: World-System Analysß,SAGE, Beverly Hills, London, New Delhi, 1982

- BADALONI 1978: Badaloni, Nicola: Politièka teorija klasa i materijalna bazakomunizma, Marksizam u svetu, 1/1978.

- BARRO 1981: Bahro, Rudolf: Alternativa, Kritika realnog socijalizma(Neskraéeno studijsko izdanje), "Globus", Zagreb, 1981.

- BARRO 1984: Bahro, Rudolf: Socijalizam, ekologija i utopija, Interview, Naleteme, 10/1984.

- BAiT 1966: Bajt, Alcksandar: Politièka ekonomija socijalizma kao nauka, Naieteme, 4/1966.

- BALETIt 1966: Baletié, Zvonimir: Razmatranja o razvoju politièke ekonomije,Nase teme, 10/1966.

- BALIBAR 1978: Balibar, E.: Vigak vrednosti i drultvene kiase, Prilog kriticipolitièkeekonomije, Marksiz.am usvetu, 1/1978.

- BARAN 1987: Baran, Paul: Opolititl(cojekonomijinerazvijenosti u: Pirec, Dugani Jaksié, Miomir: Svetskikapitalistièkisistem, "Ekonomika", Beograd, 1987.

- BARAN 1974: Baran, Paul: O politièkoj ekonomiji zaostalosti, Marksizam usvetu, 9/1974.

- BARAN/SWEEZY 1969: Baran, Paul A. i Sweezy, Paul, M.: Monopolnikapital,Esej o amerièkom ekonomskom i drutvenom poretku, "Stvarnost", Zagreb,1969.



- BARAN/SWEEZY 1973: Baran, Paul A. i Sweezy, Paul M.: Monopolnikapital, u:Promjene u suvrernenom razvijenom kapitalizmu, knjiga I, "Komunist" iCDI, Beograd, 1973.

- BARONE 1985: Barone, Charles A.: Mathst Thought On Imperialism, Surveyand Critique, MACMILLAN, London, 1985

- BARR 1979: Barr, Keneth: Long Waves: A Selective, Annoted Bibliography,RevIew, 11,4, Spring 1979, 675-718

- BARRAT BROWN 1986: Barrat Brown, Michael: Ka novith odnosima izinedjuEvrope i Treteg sveta, Referat, Medjunarodna tribina Socijalizam u svetu,Okrugli stol '86 Socijalizam i ekonomija, Cavtat, 20-24. 10. 1986.

- BASSO 1973: Basso, Lelio: Izgiedi evropske Ijevice, u: Promjene u suvreinenomrazvijenom kapitalizmu, knjiga II, "Komunist" i CDI, Beograd, 1973.

- BAUMAN 1984: Bauman, Zigmunt: Review Symposium On Soviet TypeSocieties, TeJos, 60, Summer 1984

- BEAUD 1987: Beaud, Michel: The Crisis of Development in the Light ofEconomic-Systems Analysis, Review, 3/1987

- BEAUD 1986: Beaud, Michel: Diskusija, Neautorizovane magnetofonske beleke,Medjunarodna tribina Socijalizam u svetu, Okrugli stol 86 Socijalizam iekonomija, Cavtat, 20-24. 10. 1986.

- BEAUD 1986a: Beaud, Michel: Francuska Jevica izrnedjukapitalizma ietatizrna1981-1985, Referat, Medjunarodna tribina Socijalizam u svetu, Okrugli stol86 Socijalizam i ekonomija, Cavtat, 20-24. 10. 1986.

- BEAUD 1987a: Beaud, Michel: Nacija, nacionalna ekonomija unacionalno/svetskom hijerarhizovanom sistemu (NSHS), Referat,Medjunarodna tribina Socijalizam u svetu, Okrugli stol '87 Socijalizam,nacije, medjunarodna saradnja, Cavtat, 22-25. 10. 1987.

- BO 1986b: Bo, Miiel (Beaud, Michel): Socijalizam - pokuaj osvetljavanja,Gledi.tta, 1-2/1986.

- BECKENBACH 1986: Beckenbach, Frank: Drultveni trolkovi u modernomkapitalizmu, Referat, Medjunarodna tribina Socijalizam u svetu, Okrugli stol'86 Socijalizam i ekonomija, Cavtat, 20-24. 10. 1986.

- BENNHOLDT-THOMSEN 1984: Bennholdt-Thomsen, Veronica: Towards aTheory of the Sexual Division of Labor, in: Smith, J., Wallerstein, I., andEvers, H., Editors: Households and the Worid-Ewnomy, SAGEPublications, Beverly Hills, London, New Delhi, 1984, pp. 252-271

- BEREND/RANKI 1986: Berend, Iván i Ránkï, György: Evropska periferija iindustrijalizacija, Marksizam u svetu, 8-9/1986.

- BERGESEN 1983: Bergesen, Albert: The Class Structure of the World-System,in: Thompson, W., Editor: ContendingApproaches to World SystemAnalysis; SAGE Publications, Beverly Hills, London, New Delhi, 1983, pp.43-54

- BERGESEN 1980: Bergesen, Albert: cycles of Formal Colonial Rule, in:Hopkins, T.K. and Wallerstein, I., Editors: Processes of the World-System,SAGE Publications, Beverly Hills, London, New Delhi, 1980, pp. 119-126

- BERLINGUERJMINUCCI 1975: Berlinguer, Giovanni i Minucci, Adalberto:Nauka i organizacija rada, Marksizam u svetu, 4/1975.

239



240

- BERNIK 1982: Bernik, Ivan: Kiasna i slojevna struktura jugoslovenskog drutva i

piuralizam samoupravnih interesa, Sociologija, 2-3/1982.- BERNIK 1986: Bernik, Ivan: Razvoj socija1istikih drultava u razliitim

teorijskim perspektivama, Sociologija, 4/1986.- BEROVIST 1985: Berquist, Charles: Eport Production Structures and the Latth

American Labor Movements, Towards a Typology, in: Dubofsky, M., Editor:Technological Change and Workers' Movements, SAGE Publications,Beverly Hills, London, New Delhi, 1985, pp. 189-209.

- BETFELHEIM 1974: Bettelheim, Charles: Predgovor, u: Emmanuel, Arghiri:Nejcdna.ka raznijena, I, "Komunist", Beograd, 1974.

- BETFELHEIM 1974a: Betteiheim, Charles: Teorijske napomene, u: Emmanuel,Arghiri: Nejednaka razmjcna, II, "Komunist', Beograd, 1974.

- BIBIC 1983: Bibil, Adolf: Gradjanskodrus"tvoipolitióka ddava, Centar zakulturnu djelatnost, Zagreb, 1983.

- BIBIC 1976: Bibi, Adolf: Marksizam, politika, drava, Uz neke novije rasprave omarksistikom poimanju drave, demokratije i politikih nauka, Marksiza.mu svetu, 7-8/1976.

- BIBICINOVOSEL 1971: Bibië, Adolf i Novosel, Pavie, Redakcija: Politiökaananost, Hrestomatija, "Naprijed", Zagreb, 1971.

- BIDET 1986: Bidet, Jacques: Me.stopravno-politiökihkategorija u teorijinaöina kapitalistikeproizvodnje, Referat, Medjunarodna tribina Socijalizaniu svetu, Okrugli stol '86 Socijalizaxn i ekonomija, Cavtat, 20-24. 10. 1986.

- BILAND2LIt 1979: Bilancthé, Dugan: Historija SFRJ, glavni procesi, "kolskaknjiga', Zagreb, 1979.

- BJÖRKBACKA 1982: Bjòrkbacka, Oiva: Uticaj trke u naoruavanju na dijalektikuproizvodnih snaga i proizvodnih odnosa, Socijaiizaw u svetu, 30/1982.

- BLANKE 1984: Blanke, Bernhard: Oblici i promene oblika politi&og sistema ugradjanskom drultvu, Marksizam u svetu, 4/1984.

- BLUHM 1978: Bluhm, William T.: Theories of the political system, Classics ofpolitical thought and modern political analysis, Prentice Hall, Inc.,Englewood Cliffs, New Jersey, 1978.

- BOBBIO 1976: Bobbio, Norberto: Postoji li marksistizka doktrina o drkavi?,Marksiza.m usvetu, 7-8/1976.

- BOBBIO 1982: Bobbio, Norberto: Teorija drkave iIi teorija partije?, Marksiza.rn usvetu, 5/1 982.

- BOFA 1986: Bofa, Djuzepe: Korenirascepa, intervju, MN, 6.7. 1986.BOGAVAC 1989: Bogavac, Dugan: K.ako is beznadja, Govore: Milovan Djitas,

Slobodan mié, Mihailo Markovid, Svetozar Stojanovié, Ljubomir Tadié, Kosta(avogki, Edicija "Sta da se radi?', tom treéi, Lzdavaé: Duan Bogavac,Beograd, 1989.

- BOLCIt. 1972: Boléié, Silvano: Socijalna struktura, interesni odnosi i problemidrutvenog usmeravanja, Marksistidke sveske, 1-2/1972.

- BOMBERA 1986: Bombera, Zdzislav: Objedinjavanje i usaglaiavanje interesa usocijalistickoj.zajednici, Referat, Medjunarodna tribina Socijalizam u svetu,Okrugli stol 86 Socijalizam i ekonomija, Cavtat, 20-24. 10. 1986.

- BORREGO 1982: Borrego, John: Metanational Capitalist Accumulation,Reinterpretation of Socialist States, in: Chase-Dunn, C., Editor: Socialist



States w the World-System, SAGE Publications, Beverly Hills, London, NewDelhi, 1982, pp. 111- 143

BOTTOMORE,/NISBET 1978: Bottomore, Tom and Nisbet, Robert, Editors: AHistory of SociologicalAnalyvis, Basic Books, Inc., Publishers, New York,1978

BOUSQUET 1980: Bousquet, Nicole: From Hegemony To Competition: Cyclesof the Core?, in: Hopkins, T.K., Wallerstein, L, Editors: Processes of theWorld-System, SAGE Publications, Beverly Hills, London, New Delhi,

1980, pp. 46-83BOWLES 1988: Bowles, Samuel: Class versus World-Systems Analysis? Epitaph

for a False Opposition, Review, 4/1988BOWLES/GINTIS 1980: Bowles, Samuel and Gintis, Herbert: The Crisis of

Capital and the Crisis of Liberal Democracy, The Case of the UnitedStates, Socialism in the World, Belgrade, 1980

BRAJTONSKA 1981: Brajtonska grupa za radni proces: kapitalistiëki radniproces, Marksizam usvetu, 4/1981.

BRANDES 1976: Brandes, Volkhard: Nerarvijenost i drultvena emancipacija,Marksizam usvetu, 2-3/1976.

BRANKOV« 1986: Brankovi, Slobodan: Fleksibilna tvormcka automatizacija isocijalistiékiprila.znjeaom usvajanju, Referat, Medjunarodna tribinaSocijalizam u svetu, Okrugti stol '86 Socijalizam i ekonomija, Cavtat, 20-24.10. 1986.

BRAUDEL 1973: Braudel, Fernand: Capitalism and Material Life 1400-1800,Weidenfeld and Nicolson, London, 1973 (First published in 1967 by LibrarieArmand Colín under the title: Civilisation Matérielle et Capitalisme)

- BRAUDEL 1966: Braudel, Fernand: Historija i sociologija, u: Gurvitch, G.,Redaktor: Sodolog/fa, Prvi svezak, "Naprijed", Zagreb, 1966.

- BRAUDEL 1986: Braudel, Fernand: Kapitalizain i materijalni pivot 1400-1800.,Marksizam u svetu, 8-9/1 986.

- BRODEL 1987: Brodel, Feman: Kopno i more, K'7jifevna roI, 25. 3. 1987. (Iz: LaMéditerranée, tom 2, 1985)

- BRAUDEL 1979: Braudel, Fernand: A Model for the Analysis of the Decline ofItaly, Rew, 4/1979

- BRAUDEL 1987a: Braudel, Fernand: Podelaprostora i vremena u Evropi, u:Puce, D. i Jaklié, M.: Svetsidkapitalistidki sistem, "Ekonomika", Beograd,1987. (Iz: Civilisation, matérielle, ewnomie et capitalisme XVe-XVillesIde, III tom, I poglavlje, Armand Colin, Paris, 1979, str. ii-70.)

BRAUDEL 1981: Braudel, Fernand: The Structures of Everyday Life, The Limitsof the Possible, Civilization and Capitalism, l5th-l8th Century, Volume I,COLUNS, London, 1981 (First published in France under the title: LesStructures du Quotidien: Le Possible et l'impossible, Librarie Armand Colin,Paris, 1979)

BRAUDEL 1982: Braudel, Fernand: The Wheels of Commerce, Civilization andCapitalism, l5th-l8th Century, Volume II, COLLINS, London, 1982 (Firstpublished in France under the title: Les Jeux de l'Echange, Librarie ArmandColin, Paris, 1979)

241



242

BRAUDEL 1984: Braudel, Fernand: The Perspective of the World, Civilizationand Capitalism, l5th-l8th Century, Volume III, COLLINS, London, 1984(First published in France under the title: Le Temps du Mond, LibrarieArmand Colin, Paris, 1979)

BRAUDEL/SPOONER 1967: Braudel, F.P. and Spooner, F.: Prices in Europefrom 1450 to 1750, in: Rich, E.E. and Wilson, CH., Editors: The CambridgeEcon omic History of Europe, Volume IV The Economy of ExpandingEurope in the Sixteenth and Seventeenth Centuries, Cambridge UniversityPress, 1967, pp. 374-486

BRENNER 1977: Brenner, Robert: The Origins of Capitalist Development: aCritique of Neo-Smithian Mancism, NewLeft Review, Number 104,July-August 1977

BREWER 1986: Brewer, Antony: Frank, Wallerstein i "teoretiari zavisnosti',Marksizam usvetu, 8-9/1986.

BREWER 1984: Brewer, Antony: Maixist Theories of Imperialism, A CriticalSurvey, Routledge & Kegan Paul, London, Boston, Melbourne, Henley,1984

- BRK1JAfIt 1966: Brkljaié, Ivo: Kapital i osnovni proizvodni odnos usocijalizmu, Nale teme, 6/1966.

- BUHARIN 1982: Buharin, N.: Svetskaprivreda iimperijalizzm, Ekonomski ogled,'Radnika tampa, Beograd, 1982.

- BULAJI 1959: Bulajid, Zarko: Agrarniodnosi u Crnoj Gori (1878 -1912),lstorijski institut NR Croe Gore, Titograd, 1959.

- BUSH 1982: Bush, Rod: Class Analysis of the Right- WingAttack on Racial aiidAational Minorities, ISLEC, San Francisco, 1982

- BUTENKO 1988: Butenko, Anatolij: Socj/aíizam: vreme promena, Sovjetskihorizonti, Abmasada SSSR u SFRJ, 2/1988.

- CAMERON 1973: Cameron, Rondo: The Logistics of European EconomicGrowth: a Note On Historical Periodization, Journal of European EconomicHistory, Vol.88(1), Spring i973,pp. 145-148

- CARATAN 1966: Caratan, Branko: Socijalizam i politika, NaJe teme, 6/1966.- CARDOSO 1978: Cardoso, Fernando Henrique: Izvan zapadnog modela,

Marksizam u svetu, 2/1978.- CARDOSO 1976: Cardoso, Fernando Henrique: 'Teorije zavisnosti iIi konkretne

analize situacija zavisnosti, Marksizam u svetu, 2-3/1 976.- CASANOVA 1985: Casanova, Pablo Gonzales: Kriza itokistorije, u: Soc//alizam

na pragii XVI veka, "Komunist" i "Socijalïzam u svetu, Beograd, 1985.- CASANOVA 1987: Casanova, Pablo Gonzales: Teorija drin ve u savremenom

svetu i borbe na nacionalnoj i medjunarodnoj areni, Referat, Medjunarodnatribina Socijalizam u svetu, Okrugli stol 87 Socijalizam, nacije,medjunarodna saradnja, Cavtat, 22-25. 10. 1987.

- CERRONI 1976: Cerroni, Umberto: Postoji li marksistizka politi6ka nauka?,Marksizam u svetu, 7-8/1 976.

- CHASE-DUNN 1982: Chase-Dunn, Christopher: Comïnentaiy. in: Hopkins, T.K.,Wallerstein, I. and Associates: World-Systems Analysis, SAGE, BeverlyHills, London, New Delhi, 1982



- CHASE-DUNN 1982a: Chase-Dunn, Christopher: Introduction, in: Chase-Dunn,C., Editor: Socialist States in the World-System, SAGE Publications, BeverlyHills, London, New Delhi, 1982, PP. 9-18

- CHASE-DUNN 1983: Chase-Dunn, Christopher: The Kernel of the CapitalistWorld-Economy.' Three Approaches, in:Thompson, W.,Editor: ContendingApproaches To World System Analysis, SAGE Publications, Beverly Hills,London, New Delhi, 1983, pp. 55-78

- CHASE-DUNN 1982b: Chase-Dunn, Christopher K.: Socialist States in theCapitalist World-Economy, in: Chase-Dunn, C., Editor: Socialist States in theWorld-System, SAGE Publications, Beverly Hills, London, New Delhi, 1982

- CHASE-DUNN 1982c: Chase-Dunn, Christopher K.: The Transition To WorldSocialism, in: Chase-Dunn, C., Editor: Socialist States in the World-System,SAGE, Beverly Hills, London, New Delhi, 1982, pp. 271-296

- CHASE-DUNN 1982d: Chase-Dunn, Christopher, Editor: Socialist States in theWorld-System, SAGE Publications, Beverly Hills, London, New Delhi, 1982

- CHILCOTE: Chilcote, Ronald 11.: Socialist Thought and Liberation in LatinAmerica, ESS.

- COATES 1985: Coates, Ken: Diskusija, Socijalizam u svetu, 47-48/1985.- COATES 1985a: Coates, Ken: Mirovni pokret i socijalizam, Socijalizam u svetu,

50/1985.- COATES 1986: Coates, Ken: Novi okvirimedjunarodne saradnje socijalistiökih

snap, Referat, Medjunarodna tribina Socijalizam u svetu, Okrugli stol '86Socijalizam i ekonomija, Cavtat, 20-24. 10. 1986.

- CSE 1982: Conference of Socialist Economists.' The Alternative EconomicStrategy, London, 1982

- CONNELL 1984: Connell, R.W.: Class Formation on a World Scale, Review,3/1984

- COOMBS 1984: Coombs, Rod: Long Waves and Labor-Process Change, Review,4/1984

- CORDOVA 1984: Cordova, Armando: Kriza svetskog kapitalistitkog sistema kaovid raspada njegovog oblika medjunarodne artikulacije, Socijaliz.am u svetu,42/1984.

- CORDOVA 1973: Cordova, Armando: Neoimperijalizam ickonomska thtegracija,u: Promjene u suvrernenom razvijenom kapitalizmu, knjiga I, "Komunist" iCDI, Beograd, 1973.

- CORDOVA 1985: Cordova, Armando: "Pax Americana' u Centralnoj Americi imedjunarodna ekonomska kriza, Soc//ali.aa.rn u svetu, 46/1985.

- CORTEZ 1986: Cortez, Frredy Cruz: Ekonomski prelazai period u Níkaragvi,Medjunarodna tribina Socijalizam u svetu, Okrugli stol '86 Socijalizam iekonomija, Cavtat, 20-24. 10. 1986.

- CRONIN 1980: Cronin, James E.: Stages, cycles, and In.surgen cies: the Economic-sof Unrest, in: Hopkins, T.K. and Wallerstein, I., Editors: Processes of theWorld-System, SAGE Publications, Beverly Hills, London, New Delhi, 1980,

pp. 101-118- CROZIER 1982: Crozier, Michel J., Huntington, Samuel P., Wata nuki, Joji,

Roberts, Benjamnin C., Okamoto, Hideaki, Lodge, George C.: Kriza

243



244

dem okra cije lparticioacija, Izvjetaj Trilateralnoj komisiji, Globus,Zagreb, 1982.

- CVJETICANIN 1974: Cvjetianiri, Veljko: Kiase lkla.sna struktura suvremenogdru.stva, Skoiska knjiga, Zagreb, 1974.

- cOVEK 1964: Covekdanas, zbornik filozofskih ogleda, Nolit', Beograd, 1964.- DANOJLH 1978: Danojlid, Milovan: Muka s reáma, Nezavisna izdanja 20,

Beograd, 1978.- DENI 1977: Denid, Zivojin D.: Marks ijugoslovens.ka svetaporodica,

'Jedinstvo, Prigtina, 1977.- DEPPE 1977: Deppe, Frank: Ekonornska i politika struktura procesa integracije,

Markslzam usvetu, 6/1977.- DEPPE 1977a: Deppe, Frank: Kriza modernog kapitalizma i perspektiva

radni&og pokreta, Socijalizam u svetu, 1/1977.- DESETI 1975: Desetikongres SÍU, dokumenti, 'Komunist, Beograd, 1975.- DICKSON 1981: Dickson, David: Nauka i tehnologija, sever ijug,

Multinacionalno upravljanje u zemijama u razvoju, Marksizam u svetu,4/198 1.

- DIVJAK 1978: Divjak Slobodan: Izbegavanje dijaloga kao izraz teorijske nemoéi,Zajedniãki brojstudentskih listova Jugoslavije, 25. 5. 1978.

- DIVJAK 1984: Divjak, Slobodan: Opte napomene o ideologiji nove desnice,Ideje, 3-4/1984.

- DIVJAK 1981: Divjak, Slobodan: Diskusija, Marksistlóka mlsao, 1/1981.- DIXON 1985: Dixon, Marlene: Diskusija, Socijalizam u SVetu, 47-48/1985.- DOS SANTOS 1977: Dos Santos, Theotonio: Diskusija, Socijalizam u svetu,

1/1977.- DOS SANTOS 1982: Dos Santos, Theotonio: Diskusija, Socijaliza.m usvetu,

30/1 982.- DOS SANTOS 1984: Dos Santos, Theotonio: Medjunarodna kriza kapitalizma:

bilans i perspektive, Socijalizam u svetu, 42/1984.- DOS SANTOS 1977a: Dos Santos, Theotonio: Socijalizam i faizam u Latinskoj

Americi danas, Socijalizam usvetu, 1/1977.- DOS SANTOS 1982a: Dos Santos, Theotonio: Tehnologija i kapitalistika

restrukturacija (opcije za Latinsku Ameriku), Socijalizam u svetu, 30/1982.- DRAGICEVIê 1979: Dragièevié, Adolf: Aktualnapolitidka ekononi/ja, Centar za

kulturnu djelatnost SSO Zagreba, Zagreb, 1979.- DRAGIEVI 1973: Dragievíé, Adolf: Kapitallzain na i.zznaku, uvodna studija,

u: Promjenc u suvremenom razvijcnom kapltalizmu, knjiga II, "Komunist" iCDI, Beorad, 1973.

- DRAGIEVI 1968: Dragievid, dr Adolf: Karl Marks i suvremena etapa naserevolucije, Gledilta, 8-9/1968.

- DRAGICEVIi 1966: Dragievi, Adolf: Raspodjela prema radu, Nale teme,10/1966.

- DRUÑTVENI 1979: Druitveni sukobi i klasna struktura jugoslavenskog druitva,Kulturniradnik, 4/1979,

- DUBOFSKY 1983: Dubofsky, Melvyn: Workers'Moveinents in North America,1873-1970, A Preliminary Analysis, in: Wallerstein, Immanuel, Editor: Labor



in the World Social Structure, SAGE Publications, Beverly Hills, London,New Delhi, 1983, pp. 22-43

- DUBOFSKY 1985: Dubofsky, Melvyn, Editor: Technological Change andWorkers'Movements, Explorations in the World-Economy: Publications ofthe Fernand Braudel Center, Volume 4, Series Editor: ImmanuelWallerstein, SAGE Publications, Beverly Hills, London, New Delhi, 1985

- DUNAYEVSKAYA 1987: Dunayevskaya, Raya: A Post- World Waril View ofMarx's Humanism, 1843-83: Marxist Humanism, 1950s-1980s, 1987,ESS/ECS

- DUNFORD 1988: Dunford, Mick: Technopoles, Politics and Markets: TheDevelopment of Electronics in Grenoble and Silicon Glen, Working paper,Brighton, 1988

- DURAND 1981: Durand, Claude: Okovani rad, Tehni&a inovacija i uslovi rada,Marlcsizxrn usvetu, 5/1981.

- DURRIEU 1986: Durrieu, Yves: Drustvena ekonomija u Francziskoj Referat,Medjunarodna tribina Socijalizam u svetu, Okrugli stol '86 Socijalizam iekonomija, Cavtat, 20-24. 10. 1986.

- DUVERGER 1980: Duverger, Maurice: Janus, Dva lica Zapada, "Globus'»,Zagreb, 1980. (Naslov originala: Modern Democracies)

- DIVERZE 1966: Diverte, Mons: Uvod upolitiku, 'Savremena administracija",Beograd, 1966.

- DJII.AS 1990: Djilas, Milovan: Nesavr.s'eno drutvo (i dalje od Nove klase),"Narodna knjiga", Beograd, 1990. (prvo izdanje)

- DJIL.AS 1990a: Djilas, Milovan: Nova klasa, "Narodna knjiga", 1990. (prvoizdanje)

- DJINDJI( 1987: Djindji, Zoran: Jesen d/alektike, K Marks i utemeijenjekritióke teorije drujtva, MIRO 'Mladost', Beograd, 1987.

- DJORDJEVIf 1971: Djordjevi, Prof. dr Jovan: Federaliz.am, nadja, socijaliaam,Prilog javnoj debati o ustavnim promenama, "Privredni pregled', Beograd,1971.

- DJORDJEVIf 1972: Djordjevi, Jovan: ¡deje iinstitucije, "Radni&a tampa",Beograd, 1972.

- DJORDJEVR 1962: Djordjevi, Jovan: Ogled o birokratijíi birokratizmu,"Kultura", Beograd, 1962.

- DJORDJEVI 1957: Djordjevié, D-r Jovan: Ojavnom mnjenju, "Rad", Beograd,1957.

- DJORDJEVL( 1971a: Djordjevié, Prof. Dr Jovan: O samoupravnom iodgovornom drzdtu, Slubeni list SFR!, Beograd, 1971.

- DJORDJEVL 1977: Djordjevi6, Prof. Jovan: Politiökisistem, Prilog nauci ooveku i samoupravljanju, "Savremena administracija", Beograd, 1977.

- DJORDJEVR 1962a: Djordjeviá, Dr JovanSocijalizam idemokratija,"Savremena administracija", Beograd, 1962.

- DJORDJEVIt 1987: Djordjeviá, Jovan: Svi nasi ustavi, feljton, Duga, 16-29. 5.1987.

- DJORDJEVIf 1977a: Djordjevié, Prof. Jovan: Ustavno pravo, drugo dopunjenoizdanje, 'Savremena administracija", Beograd, 1977.

245



246

- DJORDJEVI 1975: Djordjevié, Akademik dr Jovan, predsednik Redakcionogodbora i Naune grupe: Politiöka encikiopedija, Savremenaadministracija, Beograd, 1975.

- DJORDJEVIt 1977b: Djordjevi, Prof. Dr Jovan, Redakcija: Folitika ipo/itikisistem'antologija tekstova Marksa, Engelsa i Lenjina, 'Nauna knjiga,Beograd, 1977.

- DJUROV1( 1958: Djurovié, Dr Mireta: Trgovaókikapital u Crnoj Gori4j drugojpolovini XIX i poetkom XX vijeka, Istorijski institut NR Crne Gore,Cetinje, 1958.

- EBERMANNIFRAMPERT 1987: Ebermann, Thomas i Trampert, Rainer:Budu&iostzelenih, u: Pavloví, V., Priredio: Obnova utopijs-kih energ/a,Thornik prevoda o novim drutvenim pokretima, CIDID i lIC, Beograd,1987. (Iz: Die Zukunft Der G,ünea, Konkret Literatur Verlag, 1984)

- THE EDITORS 1984: The Editors: Introduction, Review, 4/1984- ELLIOTT 1981: Elliott, Dave: Radnilke inicijative i alternativne tehnologije,

Marksizain u svetu, 5/1981.- EMMANUEL 1987: Emmanuel, Arghiri: Na cija, dthiva isocijaliz.arn, Referat,

Medjunarodna tribina Socijalizam u svetu, Okrugli stol 87 Socijalizam,nacije, medjunarodna saradnja, Cavtat, 22-25. 10. 1987.

- EMMANUEL 1974: Emmanuel, Arghiri: Nejedna.ka razinjena, Rasprava oantagonizmima u medjunarodnim ekonomskim odnosima, I, Predgovor iteorijske napomene Charlesa Bettelheima, Komunist', Beograd, 1974.

- EMMANUEL 1974a: Emmanuel, Arghiri: Nejednaka razinjena, Rasprava oantagonizmima u medjunarodnim ekonomskim odnosima, II, Komunist,Beograd, 1974.

- ENGELS 1974: Engels, Friedrich: Prevrat u naucikojije izvri.io gospodin EugenDiringt'Anti-Dinng, u: Marx, K. i Engels, F.: Dela, tom 31, Prosveta,Beograd, 1974.

- ENGELS/MARX 1968: Engels, Friedrich i Marx, Karl: Svetaporodica i/i kritikakritiéke kritike. Protiv Bruna Bauera i drugova, u Marx, K. i Engels, F.: DeJa,tom 5, IRP i "Prosveta, Beograd, 1968.

- ERNST 1982: Ernst, Dieter: Tehnololka politika i prelaz ka oslanjanju nasopstvene snage: neka fundamentalna pitanja, Socijaiizain u svetu, 30/1982.

- ESCOBERJGÓMEZ/PUEBLA 1978: Escober, Santiago, Gómez, Guido i Puebla,Jorge: Problemi Latinske Amerike i pokret nesvrstanih, NaJe teme, 7-8/1978.

-ESS/ECS:Enciklopedija sa.remenog socgalizma/Encyclopaedia ofContemporary Socialism, Komunikacije i pripremni radovi

- EVERS 1984: Evers, Tilman: "Basisdemokratie u potrazi za svojim subjektom,Novi socijalni pokreti i politiéka kultura u SR Njemaékoj, NaJe teme,10/1984.

- EVERS/CLAUS/WONG 1984: Evers, Hans-Dieter, Claus, Wolfang, and Wong,Diana: Subsistence Reproduction, A Framework for Analysis, in: Smith, J.,Wallerstein, I., and Evers, H., Editors: Households and the World-Economy,SAGE Publications, Beverly Hills, London, New Delhi, 1984, PP. 23-36

- FALK/KIM 1983: Falk, Richard and Kim, Samuel S.: World Order Studies a.nd theWorld System, in: Thompson, W., Editor: Contending Approaches to World



System Analysis, SAGE Publications, Beverly Hills, London, New Delhi,1983

- FEHERJF1ELERJMARKU 1986: Feher, Ferenc, Heler, Agne i Marku, Djerdj:Diktatura nadpotrebama, Rad", Beograd, 1986.

- FENOMENOLOGIJA 1975: Fenomenologija, Zbornik, 'Nolit: Beograd, 1975.- FBC 1985: Fernand Braudel Center for the Study of Economies, Historical

Systems, and Civilizations, State University of New York (SUNY) atBinghamton: Newsletter, No. 9, July 1985 (Activities 1984-85)

- FBC 1986: Fernand Braudel Center for the Study of Economies, HistoricalSystems, and Civilizations, SUNY, Binghamton: Newsletter, No. 10, August1986 (Activities 1985-86)

FBC 1987: Fernand Braudel Center for the Study of Economíes,HistoricalSystems, and Civilizations, SUNY, Binghamton: Newsletter, No. 11, August1987 (Activities 1986-87)

- FILIPOVR 1984: Filipovi, Mileva: Strukturalna dijalektika kao metodistraivanja drutvenih pojava, Sociologija, 1-2/1984.

- HLIPOVI1 1983: Filipovié, Vladimir: KlaskninjemaókiidealframJi odabranitekstovi filozofa, Nakiadni zavod Matice Hrvatske, u: Filozofska hrestomatija,VII, Zagreb, 1983.

FONTVIEILLE 1987: Fontvieille, Louis: The Labor Force in Long TermFluctuations, Review, 3/1987

- FOSTER-CARTER 1982: Foster-Carter, Aidan: Kontroverzija nainaproizvodnje, Marksiza,n u svetu, 1-2/1982.

- FOX PI VEN 1986: Fox Piven, Frances: Istor/ski koreni sadainjih napada naameriâu ddavu blagostanja, Referat, Medjunarodna tribina Socijalizam usvetu, Okrugli stol '86 Socijalizam i ekonomija, Cavtat, 20-24. 10. 1986.

- FRANICEVH 1986: Franievi, Vojmir: Odpolitiöke ekonomijesocijahzrna kanjenojkritici -jedan nacrt, Referat, Medjunarodna tribina Socijalizani usvetu, Okrugli stol '86 Socijalizam i ekonomija, Cavtat, 20-24. 10. 1986.

- FRANJCEVI( 1983: Franièevid, Vojmir: Radikainapolitidka ekonomija u SAD,Kritika analiza teorijskih osnova, Doktorska disertacija, Ekonomskifakultet, 7sgreb, 1983.

- FRANICEVIt 1981: Franieviá, Vojmir: Savez komunista, kriza i ekonomisti,NaJe teme, 12/1981.

- FRANK 1984: Frank, Andre Gunder: Ad hoc politika: Nezaposlenost i svetskakriza u ekonomskoj politici, Soc/a1izam u svetu 42/1984.

- FRANK 1967: Frank, Andre Gunder: Capitalism and Underdevelopmentin LatinAmerica, Historical Studies of Chile and Brazil, "Monthly Review Press",New York and London, 1967

- FRANK 1986: Frank, Andre Gunder: Da lije Reganovoporavaic stvarni iIipredstavljazatifjepredburu?, Referat, Medjunarodna tribina Socijalizam usvetu, Okrugli stol 86 Socijalizam i ekonomija, Cavtat, 20-24. 10. 1986.

- FRANK 1978: Frank, André Gunder: Dinainika dominacije svjetskogkapitalizma u Latinskoj Americi, NaJe feme, 7-8/1978.

- FRANK 1978a: Frank, Andre Gunder: Diskusija, Socijalizam u svetu, 12/1978.

247



248

- FRANK 1986a: Frank, Andre Gunder: Diskus.ija, Neautorizovane magnetofonskebeleke, Medjunarodna tribina Socijalizam u svetu, Okrugli stol 86Socijalizam i ekonomija, Cavtat, 20-24. lo. 1986.

- FRAK 1978b: Frank, Andre Gunder: Ekonomska kriza i dr±ava u Tredem svetu,Socijalizain usvetu, 12/1978.

- FRANK 1983: Frank, Andre Gunder: The European Challenge, From AtlanticAlliance to Pan-European Entente for Peace and Jobs, "Spokesman",Nottingham, 1983

- FRANK 1985: Frank, Andre Gunder: Evropski izazov za mir i napredak,Socijalizam usvetu,51/1985.

- FRANK 1985 a: Frank, Andre Gunder: Kriza ideologije iideologija krise, u: Amin,S., Frank, A.G., Arigi, Dj., Volerstin, L: Dinamikaglobalnekrize,"Radnika tainpa", Beograd, 1985.

- FRANK 1970: Frank, Andre Gunder: Latin America: Underdevelopinent orRevolution, Monthly Review Press, New York and London, 1970.

- FRANK 1976: Frank, Andre Gunder: Latinska Amerika: Kapitalistikanerazvijenost iIi socijalistika revolucija, Marlccizam u svctu 2-3/1 976.

- FRANK 1977: Frank, André Gunder: Long Live Transideological Enterprise! TheSocialist Economies in the Capitalist International Division of Labor,Review, 1/1977

- FRANK 1972: Frank, Andre Gunder: Lumpenbourgeoisi. Lurnpendevelopment,Dependence, Class, and Politics in Latin America, 'Monthly Review Press",New York and London, 1972

- FRANK 1973: Frank, Andre Gunder: Neoimperijalizam i da/je odnjega, u:Promjene u suvremenom razvijenom kapitalizmi4 knjiga I, "Komunist' iCDI, Beograd, 1973.

- FRANK 1976a: Frank, Andre Gunder: Razvojnera.svoja u: Marksizam misaosa vram ene epobe, antologija tekstova u tri toma, prvi tom, Slu±beni listSFRJ, Beograd, 1976.

- FRANK 1983a: Frank, André Gunder: Real Mamcm Is Marxist Realism,Research Memorandum No. 8305, University of Amsterdam, 1983

FRANK 1981: Frank, Andre Gunder: Reflections On the World Economic Cricic,Hutchinson, London, Melbourne, Sidney, Auckland, Johanesburg, 1981

- FRANK 1978c: Frank, Andre Gunder: WoridAcaimulation, 1492- 1789,"Monthly Review Press", New York and London, 1978

- FRANK 1983b: Frank, Andre Gunder: World System w Crisis, in: Thompson, W.,Editor: Contending Approaches to World System An&* SAGEPublications, Beverly Hills, London, New Delhi, 1983

- FRANK/FUENTES 1987: Frank, Andre Gunder and Fuentes, Marta: Nine Theseson Socia] Movcmcnt.s Referat, Medjunarodna tribina Socijalizani u svetu,Okrugli atol '87 Socijalizaxn, nacije, medjunarodna saradnja, Cavtat, 22-25.10. 1987.

- FRIEDMAN 1984: Friedman, Kathie: Households as Income-Pooling Units, in:Smith, J., Wallerstein, I., and vers, H., Editors: Households and theWorld-Economy, SAGE Publications, Beverly Hills, London, New Delhi,1984, pp. 37-55



FRÖBELIHEINRJCHS/KREYE 1977: Frabel, Folker, Heinrichs, Jürgen, andKreye, Otto: The new international division of labour, Cambridge UniversityPress, Cambridge and Editions de la Maison des Sciences de l'Homme,Paris, 1977

- FRÖBELJI-1EINRICHSIKREYE 1977a: Fröbel, Folker, Heinrichs, Jürgen andKreye, Otto: The Tendency Towards a New International Division of Labor,Review, 1/1977

- FROM 1964: From, Euh: Bektvo odsiobode, "Nolit", Beograd, 1964.- FUNKCIONISANJE 1978: Funkcionisanje iostvarivanje delegatskog sistema,

Institut za drutveno-ekonomska istrthvanja, Titograd, 1978.- GALLISSOT 1987: Gallissot, René: Kraj riacionalnoginacionthstidlca reakcija,

Referat, Medjunarodna tribina Socijalizam u svetu, Okrugli stol 87Socijalizam, nacije, medjunarodna saradnja, Cavtat, 22-25. 10. 1987.

GALTUNG 1987: Galtung, Johan: The Blue and the Red; The Green and theB,vwn: On the Relation Between Four Different Approaches to Major SocialProblems, Center of International Studies, Princeton University, Princeton,February 1987

- GARAUDY: Garaudy, Roger: Karl Mari, "Skoiska knjiga", Zagreb- GARAUDY 1973: Garaudy, Roger: Vclikaprelcretnic.a socijalizma, u: Promjene u

suvremenom razvijenom kapitalizmu, knjiga 11, "Komunist" i CDI, Beograd,1973.

GAREGNANI 1986: Garegnani, Pierangelo: Referat opolitiékoj ekonom/jisodjaithnakaonauo, Medjunarodna tribina Soci jalizam u svetu, Okruglistol '86 Socijalizam i ekonomija, Cavtat, 20-24. 10. 1986.

- GERKOVI( 1977: Ger!kovi, Leon: O drusWenom vlasnßtvu, u: Ekonoznskiodnosi sistema socijalistidkogsamoupravljanja, "Komunist', Beograd, 1977.

- GEVARA 1974: Gevara, Ernesto Ce: SocyaIizsm iávelc, "Radni&a ttampa",Beograd, 1974.

- GIDDENS/TURNER 1987: Giddens, Anthony and Turner, Jonathan H.:Introduction, in: Giddens, A. and Turner, J.H., Ed.: Social Theoxy Today,Polity Press, Cambridge and Basil Blackwell, Oxford, 1987, pp. 1-10

- GLIGOROV 1986: Gligorov, Kiro: SociaJizam iekonomija ujugoslovenskorndridtvt, Referat, Medjunarodna tribina Socijalizam u svetu, Okrugli stol '86Socijalizam i ekonomija, Cavtat, 20-24. 10. 1986.

GOAT!: Goati, Vladimir: Politidka sociologij4 ogledi, NIP "Miadost", BeogradGOLDEBERG 1986: Goldeberg, Jorg: Uticajnovih telmologija na reprodukcione

odnose radni8ce klase u uslovima fizo -primer SRN Referat,Medjunarodna tribina Socijalizam u svetu, Okrugli stol '86 Socijalizain iekonomija, Cavtat, 20-24. 10. 1986.

GOLDFRANK 1978: Goldfrank, Walter L: Fascism and WorldEcvnomy, in:Kaplan, B.H., Editor: Social Cizangein the Capitalist World Ewnomy, SAGEPublications, Beverly Hills, London, 1978, pp. 75-117

GOLDFRANK 1979: (oldfrank, Walter L: Introduction: BringiszgHistoiyin in:Goldfrank, W.L, Editor: The World-System of Capitalicm: Pa.st andPresent, SAGE Publications, Beverly Hills, London, 1979, pp. 9-17

249



250

- GOLDFRANK 1979a: Goldfrank, Walter L.: Preface, in: Goldfrank, W.L., Editor:The World-System of Capitalism: Past and Present SAGE Publications,Beverly Hills, 1979, pp. 7-8

- GOLDFRANK 1979b: Goldfrank, Walter L, Editor: The World-System ofCapitalisnz Past and Present, Political Economy of the World-System,Annuals, Volume 2, Series Editor: Immanuel Wallerstein, Published inCooperation with the Section on the Political Economy of the World-Systemof the American Sociological Association, SAGE Publications, BeverlyHills, London, 1979

- GOLUBOV1( 1987: Golubovid, Zagorka: Novije teorijske paradigme zauporedno istrthvanjc "aktuelnopostojeéeg socijalizma u: Teorija ipraksa"realnogsocijalthna, Filip VilnjiC' i Centar za filozofiju i drutvenuteoriju, Beograd, 1987.

- GOLUBOVI(. 1987a: Golubovié, Zagorka: Odgovor na komentare i primedbe,u: Teorija ¡pta/esa "realnogsocijaJizina, Filip Visnjié i Centar za filozofijui drutvenu teoriju, Beograd, 1987.

- GORRAR 1980: Goriar, Joie: Dometi i problemi sociologije u Jugoslaviji,Razgovor, Marksistiaca nzisao, 5/1980.

- GORICAR 1972: Goriar, Jofr: Neki teorijski pogledi na socijalnu stratifikaciju uJugoslaviji, MarlcsisticYke sves*e, 1-2/1972.

- GORDON 1980: Gordon, David M.: Stages of Accumulation aidLong EconomicCyc/es in: Hopkins, T.K. and Wallerstein, I., Editors: Prosscs of theWorld-System, SAGE Publications, Beverly Hills, London, 1980, pp. 9-45

- GORZ 1974: Goes, André: Klasni karakter nauke i nauénih radnika, Marksizain usvetzi 10/1974.

- GORZ 1975: Goes, André: Njihove i naAc fabrike, Marksizam u svetu, 4/1975.- GORZ 1981: Goes, André: Problemi i dileme tehnolokog razvoja, Marks/zam u

svetu, 5/1981.- GORZ 1978: Goes, André: Za kritiku proizvodnih snaga, Odgovor Marc

Rakowakom, Marksizam u svetu, 1/1978.- GORC 1987: Gore, Andre: Zbogom proletarijatu, u: Stojanovié, Ivan:

Neomarksizam Jeiconomija, "Ekonomiki', Beograd, 1987. (Iz: Adieux auProletaria4 Ed. Galilee, Paris, 1980)

- GOTFLIEB 1987: Gottlieb, Roger: Feudalizam iistorijskimaterijaJizatn: kritika isthteza, u: Pirec, D. i Jakiá, M.: Svetskikapitalistidkisistcm, "Ekonomika",Beograd, 1987.

- GRAMSCI 1958: Gramsci, Antonio: Historijski materijalizain ifilozofijaBenedetta Qoca 'Naprijed', Zagreb, 1958.

- GRAMI 1979: GraiaAi, Antonio: O ddavi, Izbor, prevod i predgovor dr IvoPetrinovié, "Radni&a tainpa", Beograd, 1979.

- GRUKOV 1984: Grlikov, Aleksandar: Neid aspekti novih desnih tendencija,Ideje, 3-4/1984.

- GRLIëKOV 1986: Grliékov, Aleksandar: Uvodna re4 Medjunarodna tribinaSocijalizam u svetu, Okrugli stol '86 Socijalizam i ekonomija, Cavtat, 20-24.10. 1986.

- GROSS 1980: Gross, Mirjana: Historijska ianost, SNL Zagreb, 1980.



- GROSMAN 1974: Grosman, Henrik: Plan imetod "Kapitala' BIGZ, Beograd,1974.

- GROSSMANN 1956: Grossmann, Hentyk: Zakon akum ula cije is/ornakapitaiisti8cog sistema (Ujedno i teorija kriza), 'Kultura', Beograd, 1956.

- GURVITCH 1984: Gurvitch, Georges: Proudhonovo shvaanje sociologije, Revijaza sociologiju, Vol. XIV, 1-2/1984.

- HABERMAS 1987: Habermas, urgen: Nova nepreglednost; u: Pavlovi, V.,Priredio: Obnova utopijskih energija, Zbornik prevoda o novim drjßtvenimpokretima, CIDID i lIC, Beograd, 1987. (Die Neue Unibersichtlichkeit,Edition Suhrkarnp, Frankfurt am Main, 1985)

- HABERMAS 1982: Haberma.s, Jürgen: Problemi legitimacije ukasnomkapitaiizmu, "Naprijed, Zagreb, 1982.

- HARMAN/ZEBROWSKI 1988: Harman, Chris and Zebrowski, Andi: Glasnost -before the storm, International Socialism, No 39, Summer 1988

- HAUG 1985: Haug, Wolfgang Fritz: Perspektive razvoja marksistike teorije, u:Socijalizani na pragu XXI veka, "Komunist" i 'Socijalizam u svetu,Beograd, 1985.

- FIAYNES 1988: Haynes, Mike: Nightmares of the market: Chile, Yugoslavia andHungary, International Socialism; No 41, Winter 1988

- HEGEL 1975: Hegel, G.V.F.: Fiosofijska propedeutika, Grafos, Beograd, 1975.-HEGEL 1964: Hegel, G.V.F.: Osnovne cite filozofije prava, 'Veselin Maslea",

Sarajevo, 1964.- HELLER 1984: Heller, Agnes: Pokreti, NaJe teme, 10/1984.- HELER 1978: Heler, Agnes: Svakodnevni!lvot, "Nolit', Beograd, 1978.- HELER 1981: Heler, Agne: Vrednostiipotrebe 'Nolit, Beograd, 1981.- HILFERDING 1971: Hilferding, Rudolf: Finansiskikapital, Studija o najnovijem

razvitku kapitalizma, Institut ekonomskih nauka, Beograd, 1971.- HIMMELSTRAND 1986: Himmelstrand, Ulf: RadniJcapartic4aciJa iekonomska

demokratija u .ve4skoj Referat, Medjunarodna tribina Socijalizain u svetu,Okrugli sto! '86 Socijakzam i ekonomija, Cavtat, 20-24. 10. 1986.

- HIRSCH 1984: Hirsch, Joachim: Reprodukcija kapitala, klasni obrauni iprotivrenosti u dthvnom aparatu, Marksizam u svetu, 4/1984.

- HOFFMANN 1984: Hoffmann, Jürgen: Dravna privredna politika kao procesprilagodjavanja politike kapita1istikoj ekonomiji, Maricsiz.am u svett, 4/1984.

- HOLLOWAY/PICCIOTTO 1977: Holloway, John and Picciotto, Sol: Capital,Crisis and the State, Capital a aass, Bulletin of the Conference of SocialistEconomists, Number 2, Summer 1977

- HOLTON 1987: Holton, Robert: Teorijaprelaza ukapitalizarn, u:Pirec, D. iJaki, M.: Svetsiakapitalistithsistem; 'Ekonomilo', Beograd, 1987. (Iz: TheTransition from Feudalism to Capitalism, Macmillan, London, 1985, pp.74- 102)

- HOPKINS 1986: Hopkins, Terence: Izuavanje svetske kapitalisti&e privrede,Marksizarn u svetz4 8-9/1986.

- HOPKINS 1982: Hopkins, Terence K: Notes on aassAnalyisandtheWorld-System, in: Hopkins, T.K, Wailerstein, I., and Associates:World-Systems Analysis; SAGE Publications, Beverly Hills, London, NewDelhi, 1982

251



252

- HOPKINS 1977: Hopkins, Terence K: Notes on Class Analysis and theWorld-System, Review, 1/1977

- HOPKINS 1982a: Hopkins, Terence, K: The Study of the CapitalistWorld-Economy, Some Introductory Consideration, in: Hopkins, TIC,Wallerstein, I., and Associates: World-Systems Analysis, SAGE Publications,Beverly Hills, London, New Delhi, 1982.

- HOPKINS 1978: Hopkins, Terence: World-System Analysis MethodologicalIssues, in: Kaplan, B.H., Editor: Social Change in the Capitalist WorldEconomy, SAGE Publications, Beverly Hills, London, 1978, pp. 199-217

- HOPKINS/WALLERSTEIN 1982: Hopkins, Terence K. and Wallerstein,Immanuel: Preface, in: Hopkins, T.K, Wallerstein, I., and Associates:World-Systems Analysis, SAGE Publications, Beverly Hills, London, NewDelhi, 1982

- HOPKINSIWALLERSTEIN 1982a: Hopkins, Terence K and Wallerstein,Immanuel: Structural Transformations of the World-Economy, in: Hopkins,TIC, Wallerstein, I., and Associates: World-Systems Analysis, SAGEPublications, Beverly Hills, London, New Delhi, 1982

- HOPKINS/WALLERSTEIN/ASSOCIATES 1982: Hopkins, Terence K,Wallerstein, Immanuel, and Associates: Cyclical Rhythms and SecularTrends of the Capitalist World Economy, Some Premises, Hypotheses, andQuestions, in: Hopkins, T.K, Wallerstein, I., and Associates: World-SystemsAnalysis, SAGE Publications, Beverly Hills, London, New Delhi, 1982

- HOPKINS/WALLERSTEIN/ASSOCIATES 1982a: Hopkins, Terence K.,Wallerstein, Immanuel, and Associates: Patterns ofDevelopment of theModern World-System, in: Hopkins, T.K, Wallerstein, I., and Associates:World-Systems Analysis, SAGE Publications, Beverly Hills, London, NewDelhi, 1982

- HOPKINS/WALLERSTEIN/ASSOCIATES 1982b: Hopkins, Terence K.,Wallerstein, Immanuel, and Associates: World-Systems Analysis, Theory andMethodology, Explorations in the World Economy, Publications of theFernand Braudel Center, Volume 1, Series Editor: Immanuel Wallerstein,SAGE Publications, Beverly Hills, London, New Delhi, 1982

- HOPKJNS/WALLERSTEIN 1980: Hopkins, Terence K and Wallerstein,Immanuel, Editors: Processes of the World-System, Political Economy of theWorld-System Annuals, Series Editor: Immanuel Wallerstein, Published incooperation with the section on the Political Economy of theWorld-System of the American Sociological Association, Papers presentedat the third annual PEWS conference held at the State University of NewYork at Binghamton, May 1979, SAGE Publications, Beverly Hills, London,New Delhi, 1980

- HORVAT 1986: Horvat, Branko: Diskus/a, Neautorizovane magnetofonskebelelke, Medjunarodna tribina Socijalizam u svetu, Okrugli stol 86Socijalizam i ekonomija, Cavtat, 20-24. 10. 1986.

- HORVAT 1982: Horvat, Branko: Dvije masovne ideologke devijacije usavremenom jugoslovenskom dnistvu, Sociologija, 2-3/1982.

- HORVAT 1967: Horvat, dr Branko: Marksistika analiza drutvenih kiasa isuvremeno jugoslavensko druitvo, Gledilta, 10/1967.



- 1-IORVAT 1969: Horvat, Branko: Ogledojugoslavenskom drultvu, Mladost',Zagreb, 1969.

- IIORVAT 1984: Horvat, Branko: PoJitika ekonomija socijalizma, Izdava (GPDEW, OOUR GLOBUS, lzdavaka djelatnost Zagreb, Tisak CGP DELOLjubljana, 1984.

- HORVAT 1986a: Horvat, Branko: Socijalictiökaprivreda, Referat, Medjunarodnatribina Socijalizam u svetu, Okrugli stol '86 Socijalizam i ekonomija,Cavtat, 20-24. 10. 1986.

- HORVAT 1968: Horvat, dr Branko: Socijalisti&a robna proizvodnja, GledLita,10/1968.

- HOUSSIAUX 1973: Houssiaux, Jacques: Veliko vienacionalnopoduzeée, u:Promjene u suvremenom rarvijenom kapitalizmu, knjiga I, "Komunist i CDI,Beograd, 1973.

- HÜBNER 1986: Hübner, Kurt: Kriza svetske kapitalictièke privrede ¡biza teorijesvetskog trii.sta, Referat, Medjunarodna tribina Socijalizani u svetu, Okruglistol '86 Socijalizam i ekonomija, Cavtat, 20-24. 10. 1986.

- HÛLSBERG 1987: Hülsberg, Werner: Zelenina raskrlóu, u: Pavioviz, V.,Priredio: Obnova utopijskih energija, Zbornik prevoda o novim dnizvenimpokretima, CIDID i lIC, Beograd, 1987. (The Greens at the Crossroad, NewLeft Review, 152/1985)

- HVEEM 1973: Hveem, Helge: The Global Dominance System, Notes on a theoryof global political economy, Journal of Peace Research, VoI. 10, 1973, Editedat the International Peace Research Institute, Oslo, Editor: Johan Galtung

- HYMER 1982: Hymer, Stephen: Internacionalizacija kapitala, Marksizam usvetu, 10/1982.

- HYMER 1979: Hymer, Stephen H.: The Multinational Corporation, A radicalapproach, Cambridge University Press, Cambridge, 1979

- IBERALL'WILKINSON 1987: Iberall, Arthur and Wilkinson, David: DynamicFoundations for Complex Systerra, in: Modelski, G., Editor: Exploring LongCycles, Lynne Rienner Publishers, Boulder & Frances Pinter (Publishers),London, 1987, pp. 16-55

- INGRAO 1985: Ingrao, Pietro: Evropska levica iprobleminovoginternacionalizma, u: Socijalizam na pragu XXI veka, Komunist' i'Socijalizam u svetu", Beograd, 1985.

- INH 1980: Ini, Slobodan: Ekonomija i revolucija, Kulturni radnik 5/1980.- INI 1981: Iniz, Slobodan: Materijalne pretpostavke socijalistike revolucije, Nale

teme, 2/198 1.- INTEGRACIONI 1983: Integracionii dezintegracioniprocesi ujugoslovcnskom

drultvu, Thornik referata sa Socioloikih susreta 83, Knjiznica FSPN,Ljubljana, 1983.

- JACOBSEN 1984: Jacobsen, Nils: Cycles and Booms in latin American ExportAgriculture: The Example of Southern Perus Livestock Economy,1855-1920, Review, 3/1984

- JACOBY 1985: Jacoby, Henry: Birokratizacija svijeta, Globus', Zagreb, 1985.

- JACOBY 1985 a: Jacoby, Sanford M.: Union-ManagementCooperation in theUnited States During the Second World War, in: Dubofsky, M., Editor:

253



254

Technological Change and Workers'Movements, SAGE Publications,Beverly Hills, London, New Delhi, 1985, pp. 100-129

JAFFE 1987: Jaffc, Hosea: Rasa, pleine inacija u savremenojAfrici, Referat,Medjunarodna tribina Socijalizam u svetu, Okrugli stol '87 Socijalizam,nacije, medjunarodna saradnja, Cavtat, 22-25. 10. 1987.

JAFFE 1986: Jaffe, Hosca: Svetska ekonomija isocijafistith nthnproizvodnje,Referat, Medjunarodna tribina Socijalizam u svetu, Okrugli stol '86Socijalizam i ekonomija, Cavtat, 20-24. 10. 1986.

- JAI(I 1986: Jaki, Miomir: Analiza svetskog sistema, Marksizam u svetu,8-9/1986.

- JAKÑIft 1987: Jaki, Miomir: Kapitaliz.am - svetskisistem, pojam u Giosaru, u:Pirec, D. i Jakicí, M.: Svetskikapitalistùlkisistem, "Ekonomika", Beograd,1987.

- JAKIt 1982: Jaki, Miomir: Kritika teorije 'zavisnosti" isvetskogkapitalisti&og sistema", Socijaliz.am, 12/1982.

- JAKI 1985: Jakiá, Miomir: Pcrifernaprivreda izavisnirazvc1, Ekonomskifakultet, Beograd, 1985.

- JAKSHt 1980: Jakiá, Miomir: Razvoj teorijske misil o azijskom nainuyroizvodnje, Marksiz.arn u svetu, 7/1980.

- JAKSI(t 1987a: Jaki, dr Miomir: Svetskíkapitalistiékisistem, Teorija i kritikaImanueia Valertajna, Ekonomski fakultet, Beograd, 1987.

- JAKI 1987b: Jak.ic1, Miomir: Uspon ibuduóinestanakkapitalizrna, u: Pirec, D. iJaki, M.: Svetskikapitalistikisistem, 'Ekonomika", Beograd, 1987.

- JAKÑI 1986a: Jakié, Miomir: Valertajnovo shvatanje kapitalizma, Marksistiókamisao, 1/1986.

- JANJItt 1979: Janji, Dugan: Pristup odredjenju nacije, Prilog odredjenjuMarksove i Engelsove kategorije nacije, Ideje, 5/1979.

- JANNE 1973: Janne, Henri: Drzixtvo 2000. godine, u: Promjene u suvremenomrazvìjenomkapitalizrnu, knjiga II, "Komunist' i CDI, Beograd, 1973.

- JESSOP 1977: Jessop, Bob: Recent theories of the capitalist state, CambridgeJournal of Economics, Volume 1, Number 4, December 1977

- JIAN/ZANGHUI 1986: Jian, Sun i Zanghui, Ye: Reforma privrcdne strukture irazvojsocijaJistitkeprivrede u A1nj Referat, Medjunarodna tribinaSocijalizam u Svetu, Okrugli stol '86 Socijalizam i ekonomija, Cavtat, 20-24.10. 1986.

JOHNSTONE 1985: Johnstone, Monty: Marksizam i ratovi izmedjusocijalistitlkih drava, Socijalizam u svetu, 47-48/1985.

JONAS/DIXON 1980: Jonas, Susanne and Dixon, Marlene: Proletarianization andClass Aliances in the Americas, in: Hopkins, T.K. and Wallerstein, I.,Editors: Processes of the World-System, SAGE Publications, Beverly Hills,London, 1980, pp. 224-248

JOVANOV 1980: Jovanov, Dr Neca: Interesi i samoupravljanje, Marksistiòkamisao, 6/1980.

JOVANOV 1980a: Jovanov, Neca: Pledoaje za dijalog o dravi u socijalizmu,Socijalizam, 7-8/1980.



- JOVANOV 1979: Jovanov, Prof. dr Meca: Radnic7cis?rajkoví u SFRJod 1958. do1969. godine, Trajna radna zajednica pisaca "Zapis, Sekcija udnienjaknjicvnika Srbije, Beograd, 1979.

- JOVANO VEt 1959: Jovanovid, Batriá: Komunistióka partija Jugos/a vije u CrnojGori 1919-1941, "Vojno delo, Beograd, 1959.

- JOVANOVHt 1983: Jovanovió, Pavle B.: Kriza drave blagostanja", Marksízam usvetu, 11/1983.

- JURIN 1976: Jurin, Prof. Dr Smiljan, Redakcija: Politióka ekonomija, Zbornikradova, 'Nauóna knjiga', Beograd, 1976.

- JURIN/CRNOBRNJA 1984: Jurin, Smiljari, Crnobrnja, Mihailo i drugi:Ekonomske zakonitosti u socijalistiókoj privredi, Rasprava, Marksistiókamisao, 4/1984.

- KAPLAN 1978: Kaplan, Barbara Hockey: Introduction, in: Kaplan, B.H., Editor:Social Change in the Capitalist World Economy, SAGE Publications, BeverlyHills, London, 1978, pp.9-23

- KAPLAN 1978a: Kaplan, Barbara Hockey, Editor: Social Change in the CapitalistWorld Economy, Political Economy of the World-System Annuals, Volume1, Series Editor: Immanuel Wallerstein, SAGE Publications, Beverly Hills,London, 1978

- KARDELT 1973: Kardelj, Edvard: Osnovnizzarociipravci ustavnih promena,"Komunist", Beograd, 1973.

- KARDELI 1977: Kardelj, Edvard: Pravcirazvojapoiitiökogsistema socijahstiökogsamoupravijanja, 'Komunist", Beograd, 1977.

- KARDELI 1976: Kardelj, Edvard: Protivredn osti drutvene svojme u savremenojsocijalistiãkojpraksi Radnióka Itampa, Beograd, 1976.

- KASTELINO 1987: Kastelino, Luóana: Evropskipokretza mir, Ra.zgovor, u:Pavlovié, Vukain: Poredaki alternativa, Univerzitetska rijeó', Niklié, 1987.

- KATTUKAPALLY 1986: Kattukapally, J.: Socialism: Retrospect and Prospect,Lumen Institute, Cohin (India), 1986, ESS

- KAUTSKY 1970: Kautsky, Karl: Ultra-imperialism, NewLeft Review, Number 59,January-February 1970

- KAZUA 1984: Kazua, Oto: Diskusija, Socijali.zam u svetu, 42/1984.- KEANE 1987: Keane, John: Gradjansko drus?vo i miro vn] poicret u Velikoj

Britan)i, u: Pavlovió, V., Priredio: Obnova utopijskíh energija, Zbornikprevoda o novim drutvenim pokretima, CIDID i lIC, Beograd, 1987. (ThesisEleven, 8/1984)

- KELLY 1985: Kelly, Petra K: Diskusija, Socijalizam u svetu, 47-48/1985.- KEYDER 1985: Keyder, Caglar: The American Reveiyof Southern Europe,

Aid and Hegemony, in: Arrighi, G., Editor: Semiperipheral Development,SAGE Publications, Beverly Hills, London, New Delhi, 1985, pp. 135-148

- KEYDER 1983: Keyder, Caglar: Definicija periferne privrede: Turska 1923-1929.,Marksizam usvetu, 2/1 983.

- KOEN 1987: Koen, DIm (Cohen, Jean L.): Novidrultvenipokreti: teorijskekontroverze, Razgovor, u: Pavlovió, Vukain: Poredaki alternativa,Univerzitetska rije6', Niki6, 1987.

255



256

- KOMISIJA 1982: Komisija saveznih drutvenih saveta za probleme ekonomskestabilizacije: DokumentiKomisije, knjiga 1» Centar za radnikosamoupravijanje, Beograd, 1982.

- KOMISIJA 1982a: Komisija saveznih drucvenih saveta za probleme ekonomskestabilizacije: Dokumenti Konnsije, knjiga 2, Centar za radnikosamoupravljanje, Beograd, 1982.

- KOMISIJA 1983: Komisija saveznih drutvenih saveta za probleme ekonomskestabilizacije: DokumentiKomisije, knjiga 3, Centar za radnikosamoupravljanje, Beograd, 1983.

- KOMISIJA 1983a: Komisija saveznih drutveaih saveta za probleme ekonomskestabilizacije: Dokumenti Komis/le, knjiga 4, Centar za radniàkosamoupravljanje, Beograd, 1983.

- KONDRATIEFF 1979: Kondratieft, N.D.: The Long Waves in Economic Life,Review, 4/1979.

- KORAt 1968: Kora, dr Miladin: Teorijska analiza drutveno-ekonomskih osnovajugoslovenskog privrednog sistema, GJedlta, 10/1968.

- KORA 1961: Koraá, Miladin: Teze za teoriju socijalistiëke robne proizvodnje,Socijalizam, 1/1961.

- KORAé/VLASKALIt 1978: Kora, Dr Miladin i \'1aka1i, Dr Tihomir: PoJitikaekonomija, "Rad", Beograd, 1978.

- KOROSItt 1982: Koroi, Marijan: Sto raditi odmah, sutra, prekosutra?, Naleteme, 12/1982.

- KOSIK 1983: Kosik, ¡(arel: Dija./ektika krize, 'Miadost", Beograd, 1983.- KR1VOKAPI 1988: Krivokapi, Boro: Jugos/a vija ikomuntcti, Adresa Jovana

Djordjevha, MRO "Miadost", Beograd, 1988.- KRIZA 1979: Kriza savremene ekonomske nauke, Javna rasprava o knjizi

'Anti-ekonomika' Zaka Atalija i Marka Gijoma, Ficonomska misao, 1/1979.- KULTT 1977: Kulji, Todor: Faiizam/socioloiko-istorijs.ka studiïa, Nolit,

Beograd, 1977.- KÜHLEN 1976: Kühlen, Lotar: "Izvodjenje" i "udvajanje' u novijoj marksisti&oj

diskusiji o dravi, Marksi.z&m usvetu, 7-8/1976.- KÜHNL 1978: Kühnl, Reinhard: Oblicigradjansice viadavine, Liberalizam -

falizam, 'Komunist', Beograd, 1978.- KUMON 1987: Kumon, Shumpei: The Theory of Long Cydes Examined, in:

Modelski, G., Editor: Exploring Long Cydes Lynne Rienner Publishers,Boulder & Frances Pinter (Publishers), London, 1987, pp. 56-84

- LABICA 1985: Labica, Georges: Polemika, Socijalizain u svetu, 50/1 985- LACIAU(H) 1971: Laclau(h), Ernesto: Feudalism and Capitalism in Latin

America, NewLeft Review, Number 67, May-June 1971- LACLAU/MOUFFE 1985: Laclau, Ernesto and Mouffe, Chantal: Hegemony a.nd

Socialist Strategy Towards a Radical Democratic Politics, Verso, London,1985

- LA GRASSA 1974: La Grassa, Gianfranco: Proizvodne snage i odnosiproizvodnje, Marksizam u svetu, 10/1974.

- LAMPE,/JACKSON 1982: Lampe, John R. and Jackson, Marvin R.: BalkanEconomic Histozy, 1550-1950, From Imperial Borderlands to DevelopingNations, Indiana University Press, Bloomington, 1982



LANGE 1985: Lange, Peter: Serniperiphery and Core ¡n the European Contest,Reflections on the Postwar Italian Experience, in: Arrighi, G., Editor:SemipenpheralDcveloprnen4 SAGE Publications, Beverly Hills, London,New Delhi, 1985, pp. 179-214

- LASFARGUEJLUNEAU 1981: Lasfargue, Yves i Luneau, Bertrand: Glavnetehnoloke promene od 1980. do 1990., Marksizam usvetu, 4/1981.

- LATOUCHE 1978: Latouche, Serge: Transferi vika vrednosti i nejednakarazmena, Marksizam u svctu, 2/1978.

- LAY1987: Lay, Vladimir: DrutvenipoJcretikaoprotivstavetatizmu, u: Teorija ipraicsa "rea/nogsocijalizma' "Filip Vinjié" i Centar za filozofiju i drutvenuteoriju, Beograd, 1987.

LEBOWITZ 1986: Lebowitz, Michael A.: Frotivreönostiu "nisbjfazi"komunistiöicog drutva Referat, Medjunarodna tribina Socijalizam u svetu,Okrugli stol 86 Socijalizam i ekonomija, Cavtat, 20-24. 10. 1986.

- LEFEVR 1973: Lefevr, Ann: Antisistein, "Radnika stampa", Beograd, 1973.- LEFEBVRE 1959: Lefebvre, Henri: D/faleAlithmaterijaiiza!zr, Kritika

svakidainjegivota I, Naprij ed", Zagreb, 1959.- LEFEBVRE 1979: Lefebvre, Henri: Ideologija geta i geta ideologije, Marksizam u

svetu, 5-6/1979.- LEFEBVRE 1976: Lefebvre, Henri: O dravi u savremenom svetu, Marksizain u

svetu, 7-8/1976.- LENJIN 1950: Lenjin, V.!.: Deãja bolest 'Jevicarstva 'u komunizrnu, u: Lenjin, V.1.:

Izabratia deJa u dva toma, tom Il, "Kultura", Beograd, 1950.- LENJIN 1975: Lenjin, V.1.: Dz-lava irevoJucija/uenje marksizma o drlaviizadaci

proleta.r//ata u revoluciji, u: Lenjin, V. I.: DeJa, tom 26, Institut zamedjunarodni radni&i pokret i Jugoslavijapublik, Beograd, 1975.

- LENJIN 1974: Lenjin, VI.: Imperijalizam kao najvisistadijkapitalizma,'Svjetlost", Sarajevo, 1974.

- LENJIN 1950a: Lenjin, V.1.: Oporezu u natur4 u: Lenjin, V.1.: Izabrana deJa u dvatoma, tom II, "Kultura", Beograd, 1950.

- LENJIN 1982: Lenjin, V.1.: Uvod, u: Buharin, N.: Svetskaprivrcda iimperijalizam,"Radnika tampa", Beograd, 1982.

- LENJIN 1950b: Lenjin, VI.: Velika inicijativa, u: Lenjin, V. I.: izabrana de/a udva toma, tom II, "Kultura", Beograd, 1950.

- LEONARD 1983: Leonard, Peter: Restrukturisanje dthve blagostanja,Marksi.zam usvetu, 11/1983.

- LEYS 1976: Leys, Colin: The 'Overdeveloped Postcolonial State: a Re-evaluation,Review ofAfrican Politic.a/Ec.onomy, Number 5, Januaiy-April 1976.

- LIBERTINI 1976: Libertini, Lucio: Novi autoritarizarn, Marksizam u svetu,7-8/1976.

- LIPIETZ 1987: Lipietz, A.lain: Mirages and Miracles, The Crisis of GlobalFordism, VERSO, London, 1987

- LOGAN 1985: Logan, John R.: Democracy from Above, in: Arrighi, G., Editor:Semiperphera/ Development, SAGE Publications, Beverly Hills, London,New Delhi, 1985, pp. 149-177

LOPES 1978: Lopes, Leite J.: Kada znanost postane sredstvo dominacije,Marlcsiz.am usvetu, 2/1978.

257



258

- LOW! 1987: Läwi, Michael: Budutnost nacUe u komurnzrnu - BeJe/çc o nekimramm radovisna Marksa iEngelsa, Referat, Medjunarodna tribinaSocijalizam u svetu, Okrugli stol '87 Socijalizam, nacije, medjunarodnasaradnja, Cavtat, 22-25. 10. 1987.

- LUKAC 1976: Luka, Djerdj: Mlad/Markc/njegov filozofski razvitak od 1840. do1844., BIGZ, Beograd, 1976.

- LUKA 1970: Lukács, Georg: Po estikiasna svijesUstudija o marksisti6kojdijaiektici, "Naprijed", Zagreb, 1970.

- LUKE 1985: Luke, Tim: On the Nature of Soviet Society, TeJos, 63, Spring 1985- LUKE 1984: Luke, Timothy W.: Review Symposium on Soviet-Type Societies,

TeJos, 60, Summer 1984- LUM( 1962: Lukié, Dr Radomir D.: Politicka teorija dr!ave, Savez udriizenja

pravnika Jugoslavije, Beograd, 1962.- LUPORINI 1982: Luborini, Cesare: Prekidi i kontinuitet u najnovijem

Aithusserovom delu, Marksizam u svetu, 5/1982.- LUXEMBURG 1955: Luxemburg, Rosa: Akum ula cija kapitala, Prilog

ekonomskom objanjenju imperijalizma, "Kultura', Beograd, 1955.- LUKSEMBURG 1976: Luksemburg, Roza: Gran/ce kapitalizma, u: Marks/sam

misaosavremene epohe, antologija tekstova u tri toma, prvi tom, SluJbeni listSFRJ, Beograd, 1976.

- LUXEMBURG 1974: Luxemburg, Rosa: Izabrani sp/si, "Naprijed", Zagreb, 1974.- MACIVER 1957: Maclver, R.M.: Foreword, in: Polanyi, K: The Great

Transformation, RINEHART & COMPANY, INC., New York, Toronto,1957, pp. IX-XII

- MACI VER 1926: Maciver, R.M.: The Modem State, Oxford University Press,Oxford, 1926

- MACLEAN 1984: MacLean, John: Interdependence - an Ideological Interventionin International Relations ?, in: Barry Jones, R.J. and Willets, P., Editors:interdependence on Trial, Studies in the Theory and Reality ofContemporary Interdependence, Frances Pinter (Publishers), London, 1984,pp. 130-166

- MAGALINE 1978: Magaline, A.D.: Kiasna borba i razvitak proizvodnih snaga:problematika kapitala, Marks/sam u svetu, 1/1978.

- MAGALINE 1978a: Magaline, A.D.: Klasna borba i sni±avanje viednosti kapitala,Marksizam z, .wetzi; 1/1978.

- MAGDOFF 1982: Magdoff, Harry: Diskusija, Socijalizain u svetu, 30/1982.- MEGDOF 1976: Megdof, ilari: Ekonomski aspektiimper,jalizsna, u: Marksizarn

ni/sao sa vrem ene epohe, antologija tekstova u tri toma, prvi tom, Slu±benï listSFRJ, Beograd, 1976.

- MAGDOFF 1978: Magdoff, Harry: Imperiaiisnr. From the Colonial Age to thePresent, "Monthly Review Press", New York and London, 1978.

- MAGDOFF 1981: Magdoff, Harry: Kapital, tehnologija i razvoj, Marksizarn usvetu, 4/1981.

- MAGRI 1976: Magri, Lucio: Za novi realizam, Marks/sam u svetu, 7-8/1976.- MAKSIMOVA 1973: Maksimova, M.: Bwoaska drlava iimpenjalistióka

integra cija, u: Promjene u suvremenom razvijenom kapitalizrnu, knjiga I,"Komunist' i CDI, Beograd, 1973.



- MAKSIMOVIt 1966: Maksimoviá, Ivan: Predmet i sadraj politièke ekonomijesocijalizma, Na.e teme, 5/1966.

- MAKSIMOVIé 1964: Maksimoviá, Dr Ivan: Razmiiljanja o nekim teoretskim iidejnim pitanjima robne proizvodnje povodom nakg privrednog sistema,Ekonomist, 2-3/1964.

- MANDEL 1987: Mandel, Ernest: Alaimulacijakapitata ipotrolaãkodrustvo, u:Stojanovid, I., Urednik: Neomarksizam i ekonomija, "Ekonomika', Beograd,1987. (Iz: Le Troisieme Age du Capitalisme, Union generale deditions',Paris, 1976, tom 11, str. 394-415)

- MANDEL 1984: Mandel, Ernest: Ekonomska kriza savremenog kapitalizma i nenuticaj na politièke odnose i institucije kao i na klasnu borbu, Socijalizam usvetu, 42/1984.

- MANDEL 1976: Mandel, Ernest: Epohapropadanja kapital/zinn, u: Marksizammisao savremene epohe, antologija tekstova u tri toma, prvi tom, Slubeni listSFRJ, Beograd, 1976.

MANDEL 1977: Mandel, Ernest: Evropa rada i Evropa kapitala, Marks/sam usvetu, 6/1977.

MANDEL 1968: Mandel, Ernest: Jugoslavenska ekonomska teorija, Nase teme,6/1968.

MANDEL 1981: Mandel, Ernest: Kasnikapitalizain, Pokutaj marksistièkogobjanjenja, Centar za kulturnu djelatnost SSO Zagreba, Zagreb, 1981.(Der Sp3tkapitalismus, Suhrkamp Verlag, Frankfurt am Main, 1972)

- MANDEL 1986: Mandel, Ernest: Potrebe i mogudnosti jedne kritièke analizeteorije i istorije socijalïzma, Glechitta, 1-2/1986.

- MANDEL 1970: Mandel, Ernest: Ra.sprava o marksistiãkoj ekonomij( pria knjiga,"Veselin Maslea, Sarajevo, 1970.

- MANDEL 1970a: Mandel, Ernest: Rasprava o ma thtidkojekoaomiji drugaknjiga, 'Veselin Masleta', Sarajevo, 1970.

- MANDEL 1973: Mandel, Ernest: Socijalistiékiodgovorarnen&om J7a7ovu, u:Promjene u suvremenom razvijenom kapita/izmu, knjiga H, Komunist iCDI, Beograd, 1973.

- MANDEL 1985: Mandel, Ernest: Socijahaam na pragu XXI veka, u: SocijaiizarnnapraguXXlveka, Komunist" i "Socijalizam u svetu", Beograd, 1985.

- MANSOUR 1978: Mansour, Fawzi: Novi sindikat zemaija Tredeg svijeta,Marks/zam usvctu, 2/1978.

- MARCUSE 1979: Marcuse, Herbert: Estetièka diinenzija, Ideje, 5/1979.- MARKUZE 1978: Markuze, Herbert: Merita vremena, "Grafos', Beograd, 1978.- MARCUSE 1981: Marcuse, Herbert: Neke drutvene implikacije savremene

tehnologije, Marksizam usvetu, 4/1981.- MARKUZE 1976: Markuze, H.: Freispitivanjepojma revolucije, u: Markaizam

misao sa vrem ene epohe, antologija tekstova u tri toma, prvi tom, SluTheni listSFRJ, Beograd, 1976.

- MARGLIN 1975: Marglin, Stephen A.: Izvori i funkcije parcelizacije poslova,Marksiz.am u svetu, 4/1975.

- MARJANOVI( 1974: Marjanovié, Dr Jovan R.: Delegatsici s/stem ipolitideareprezenta cija, Institut za politièke studije FPN, Beograd, 1974.

259



260

- MARKOVItt 1977: Markovi, Luka: Kiase suvrcmenog drutva i nj/ho vekonc.epcije druftveno-ekonomskog razvoja, Doktorska disertacija,Ekonomski fakultet, Zagreb, 1977.

- MARKOVIá 1978: Markovié, Luka: Klasna borba ikoiw.epcije razvoja,"Naprijed', Zagreb, 1978.

- MARKOVI 1986: Markovid, Luka: Postindustrijsko i industrijsko drutvo,Marksistióka misao, 1/1986.

- MARKOVIIt 1983: Markovid, Dr Luka: SKI i kriza, Danas, 19. 7. 1983.- MARKOVI( 1982: Markovit, Luka: Teze o razvoju, Nate teme, 12/1982.- MARKOVIf 1987: Markovié, Luka: Za konkretnu historijsku analizu "realnog

socijalizma "ijugoslovenskog druftva, u: Teorija i pra.ksa "realnogsocijalizrna' 'Filip Viinjié" i Centar za filozofiju i drugtvenu teoriju,Beograd, 1987.

- MARKOVI 1977a: Markovit, prof. dr Ljubisav: Ekonomski sistem Jugos/a vile,VSUP, Beograd, 1977.

- MARKOVIC 1986a: Markovi6, Mihailo: Teze o radikalnoj demokratiji, G/edil'ta,1-2/1986.

- MARKSIZAM 1976: Marks/ram misao savivmene epohe, antologija tekstova u tritoma, Slulbeni list SFRJ, Beograd, 1976.

- MARKUS 1986: Markus, Georgy: Referat, Mcdjunarodna tribina Socijalizarn usvetu, Okrugli stol '86 Socijalizam i ekonomija, Cavtat, 20-24. 10. 1986.

- MARSENI 1983: Marsenid, Dragutin V.: Akumulaciju ne ugrolavaju samoradnici, Po/it/ka, 30. 10. 1983.

- MAR)( 1974: Marx, Karl: Bijeda filozofije, u: Marx, K. i Engels, F.: Deja, torn 7,"Prosveta', Beograd, 1974.

MARKS 1969: Marks, Karl: Epohe ekoaomske formacije druitva, "Kultura",Beograd, 1969.

- MARX 1949: Marx, Karl: Gradjanski rat u Fran cuskoj, u: Marx, K. i Engels, F.:Izabrana die/a u dva toma, tom I (latinicom), "Kultura', Beograd, 1949.

- MARKS 1971: Marks, Karl: Kapítal/kritikapo/itiãke ekonornije, 1-III, BIGZ,Beograd, 1971.

MARKS 1950: Marks, Karl: Kr/ti/ca gotskog programa, u: Marks, K. i Engels, F.:.Tz.abrana dula u dva toma, tornii (dirilicom), "Kultura", Beograd, 1950.

- MARX 1972: Marx, Karl: Kritika Hegelove fi/ozofije dr.iavnog prava, u: Marx, K i

Engels, F.: Dula, tom 3, 'Prosveta", Beograd, 1972.- MARX 1949a: Marx, Karl: Osarrmaesti Brumaire Louisa Bonaparta, u: Marx, K. i

Engels, F.: Izabrana dje/a u dva toma, torn I (latinicom), 'Kultura", Beograd,1949.

- MARKS 1969a: Marks, Karl: Pr/log icriticipolitiolce ekonomije, "Kultura",Beograd, 1969.

- MARX 1974a: Marx, Karl: Teme/ji slobode, labor ii Grundrisse, "Naprijed",Zagreb, 1974.

MARX/ENGELS 1949: Marx, Karl i Engels, Friedrich: Izabrana djela u dva toma,torn I (latinicom), "Kultura', Beograd, 1949.

- MARX/ENGELS 1950: Marx, Karl i Engels, Friedrich: Iz.abrana djela u dva toma,torn II (dirilicom), 'Kultura', Beograd, 1950.



MARX/ENGELS 1949a: Marx, Karl i Engels, Friedrich: Manifest komunistiókepartij4 u: Marx, K. i Engels, F.: Izabrana djcla u dva toma, tom I (latinicom),Kultura, Beograd, 1949.

MARXJENGELS 1974: Marx, Karl i Engels, Friedrich: Nemaóka ideologija,Kritika najnovije nemadke filozofije u licu nenih predstavnika Feuerbacha, B.Bauera i Stirnera i nemadkog socijalizma u licu raznih njegovih proroka, u:Marx, K. i Engels, F.: Deja, tom 6, IRP i Prosveta', Beograd, 1974.

MARX/ENGELS 1976: Marx, Karl i Engels, Friedrich: Rani radovi 'Naprijed',Zagreb, 1976.

MATERIJALNI 1973: Materijalmi dru.4tvenirazvoj SFR Jugoslavije 194 7-1972,Savezni zavod za statistiku, Beograd, 1973.

MATIf.1 1974: Matiá, Dr Milan: Folitiókopredstavljanje, "Radnika tampa',Beograd, 1974.

MATIC/DJORDJEVIft 1984: Matid, Milan, Djordjevi, Jovan i drugi: Interesi ipolitiki proces, Rasprava, Marksistiöka misao, 4/1 984.

MATTELART 1978: Mattelart, Armand: Biljeke o aparatu ideologijskedominacije vojniëkih drava, Nate teme, 7-8/1978.

MEDENICA 1959: Medenica, Spasoje: Frivrcdni razvita.k Crne Gore 1918-1 941,Grafiki zavod, Titograd, 1959.

MEDENICA 1974: Medenica, Spasoje: Razvoj sistema prokirene reprodukcijo,Ekonomski institut, Zagreb, 1974.

MEDENICA I 974a: Medenica, Spasoje: Sistern prolirene druitvene reprodukcijeu novini uslovinja, Ekonomski institut, Zagreb, 1974.

MEDENICA 1967: Medenica, Vuko: Nekekaraleteristike osnovníh tokovadruktvene reproduiccije uperiodu pro ¡pos/e reforme, Ekonomski institut iNauno-istrativaki centar Ekonomskog fakulteta, Zagreb, 1967.

MEDJEDOV1( 1972: Medjedovid, Sefko: Pet teza o istraJivanju drutvenestrukture socijalistikog drutva, MarksistkJce sveske, 1-2/1972.

MEDJEDOVIt 1973: Medjedovid, Sefko: Revolucija i demokratija (Savezkomunista i kiasna borba), Marksistíóke sveske, 1-4/1973.

MEDJUNARODNA 1986: Medjunarodna tribina Socijalizam u svetu, Okruglistol 86 Socijalizam ¡ekonornija, Cavtat 20-24. 10. 1986.: Neautorizovanemagnetofonske belegke sa sedam plenarnih sednica i sa dva kolokvijuma

MEDJIJNARODNA 1987: Medjunarodna tribina Socijalizam u svetu, Okrugli stol87 Socijaiizam, nacije, medjunarodna saradnja, Cavtat, 22-25. 10. 1987.

MEILLASSOUX 1976: Meilla.ssoux, Claude: Razvoj iIi eksploatacija, Marksizam usvetu, 2-3/1976.

MELOTTI 1980: Melotti, Umberto: SadaJoje stanje problema, Marksizam usvetu, 7/1980.

MELUCCI 1987: Melucci, Alberto: Debata, u: Pavlovié, V., Priredio: Obaovautopijskih energija, Zbornik prevoda o novim drutvenim pokretima,CIDID i lIC, Beograd, 1987. (Iz: Mouvements socia uxd'A ujourd'bui, ed. byMain Touraine, Editions Ouvrières, 1982)

MELUCCI 1984: Melucci, Alberto: Kraj drugtvenih pokreta?, Nate teme, 10/1984.MELUCCI 1987a: Melucci, Alberto: Novi druktvenipokreti- teorijskipristup, u:

Pavlovi, V., Priredio: Obnova utopijskih energija, Zbornik prevoda onovim drutvenim pokretima, CIDID i lIC, Beograd, 1987. (New Social

261



262

Movements, a Theoretical Approach, Socia] Science Information, SAGE,London, 2/1980)

- MESARI 1973: Mesari, Milan: Suvrernena znanstveno-tehmdka revolucija, u:Promjene u suvremenom razvijenom kapitaiizmu, knjiga I, "Komunist' i CDI,Beograd, 1973.

- METZ 1984: Metz, Rainer: Long Waves in Coinage and Grain Price Series fromthe Fifteenth to the Eighteenth Century, Review, 4/1984

- M«UNOVIé 1987: Midunovid, Dragoijub: Marksizam ifilozofija ¡stor/e:teleo/oJko nasledje "rea/nogsocijalizmf, u: Teorija ipralcsa "realnogsocijaiizma' "Filip Vinji' i Centar za filozofiju i drutvenu teoriju, Beograd,1987.

- MIKECIN 1966: Mikecin, Vjekoslav: Politi&a ekonomija i socijalizam, NaJe teme,3/1966.

- MILARDOVI( 1989: Milardovid, Andjelko: Spontanosti institucionalnost,Centar za istra.livaëku, izdavaku i dokumentacionu delatnost PK SSOJ,Beograd i Radna zajednica RK SSO Hrvatske, Zagreb, Edicija "Kairos',Beograd, 1989.

- MILENKOVli 1979: Milenkovi, Viadislav: Svetskaprivreda naprelomu, Ogledio dananjoj krizi kapitalistike privrede, NIGRO "Borba', OOUR'Ekonomska politika', Beeograd, 1979.

- MILIBAND 1980: Miliband, Ralph: Odgovor Nicosu Poulantzasu, Marksizain usvetu 8/1980.

- MIUBAND 1980a Miliband, Ralph: Poulantzas i kapitalistika drava,Mathaizarn u svetu, 8/1980.

- MIU( 1978: Mili4 Vladimir: Revo/ucija isocijalna struktura 'Miadost", Beograd,1978.

MIU( 1978a: Mi1i, Vojin: Sodololkimeto4 "Nolit", Beograd, 1978.- MILOSAVLTEVIÓ 1980: Milosavljevid, dr Slavomir: Is!ivanjepoIiti&ihpojava

Institut za politike studije Fakulteta politikih nauka i Centar zaoniladinu i pionire, Beograd, 1980.

- MILOSAV1JEVli 1977: MilosavIjevi, dr Slavomir: Politidka akcia'metodoIokiproblemi empirijskog istraivanja politi&e aktivnosti-akcije u samoupravnomdruMvu, Institut za politi&e studijc Fakulteta politikih nauka, Beograd,1977.

- MIMICA 1985: Mimica, Aljoa O Monteskjeovoj teoriji podele viasti, Gledilta,11-12/1985.

- MlRli 1973: Miri4 Jovan: Intere,snegrupc ipo1itika mod Narodno sveuëililtegrada Zagreba, Centar za aktualni politiki studij, Zagreb, 1973.

- MIRI 1978: Miri, Jovan: Radipolitika, Centar za kulturnu djelatnost SSOZagreba, Zagreb, 1978.

- MIRI( 1984: Miri, Jovan: Sistein ikriza, Prilog kritiëkoj analizi ustavnog ipoliti&og sistema Jugoslavije, Centar za kulturnu djelatnost SSO Zagreba,Zagreb, 1984.

- MIRI 1982: Miri, Jovan: to da se radi?, Na.se teme 12/1982.- MLSHRA 1981: Mishra, Ramesh: Tehnologija i drultvena struktura u Marxovoj

teoriji: istra±iva&a analiza, Maricsizam u svetu, 4/1981.



- MITROPOULOS 1986: Mitropoulos, Alexis: .ta se danasz.aista zahteva, Referat,Medjunarodna tribina Socijalizam u svetu, Okrugli stol '86 Socijalizam iekonomija, Cavtat, 20-24. 10. 1986.

- MODELSKI 1987: Modelski, George: A Global Politics Scenario for the Year2016, in: Modelski, G., Editor: F_sploring Long Cydes, Lynne RiennerPublishers, Boulder & Frances Pinter (Publishers), London, 1987, pp.218-248

- MODELSKI 1987a: Modelski, George: Long Cycles in WorldPolitics, TheMacmillan Press Ltd., London, 1987

- MODELSKI 1983: Modelski, George: Long Cycles of World Leadership, in:Thompson, W., Editor: ContendingApproache.s to World System Anafrsis,SAGE Publications, Beverly Hills, London, New Delhi, 1983, pp. 115-139

- MODELSKI 198Th: Modelski, George: The Study ofLong Cycles, in: Modeiski,G., Editor: Exploring Long Cycles; Lynne Rienner Publishers, Boulder &Frances Pinter (Publishers), London, 1987, pp. 1-15

- MODELSKI 1987e: Modelski, George: A System Model of the Long Cycle, in:Modelski, G., Editor: Exploring Long Cycles, Lynne Rienner Publishers,Boulder & Frances Pinter (Publishers), London, 1987, pp. 112-128

- MODELSKI 1987d: Modelaki, George, Editor: ExploringLong Cycles, LynneRienner Publishers, Boulder & Frances Pinter (Publishers), London, 1987

- MODELSKIIT'HOMPSON 1987: Modelski, George and Thompson, William R.:Testing Cobweb Models of the Long Cycle, in: Modelski, G., Editor:Exploring Long Cycles; Lynne Rienner Publishers, Boulder & Frances Pinter(Publishers), London 1987, pp. 85-111

- MOGHADAM 1986: Moghadam, Val: Strategya industrijalizacije i reakcijensdnika: Sluöajsaveta u frano, Referat, Medjunarodna tribina Socijalizam usvetu, Okrugli stol '86 Socijalizam i ekonomija, Cavtat 20-24. 10. 1986.

- MONTESKJE 1985: Monteskje: O uredjenju Engleske, Prevod 6. poglavlja Xlknjige O duhu zakona, Gledifta, 11-12/1985.

- MOORE 1969: Moore, Barrington, JR: Social Origins of Dictatorship andDemocracy, Lord and Peasant in the Making of the Modern World,PENGUIN BOOKS, Peregrin Books, Harmondsworth, 1969

- MORA8\/BIL4,NDJc,/STOJANOVI 1976: Morada, Pero, Biland, DrDulan i Stojanovi, Dr Stanislav: Istorija Saveza komu.nistaJugoslavije,'kratakpreglcc.z 'Rad", Beograd, 1976.

- MORIN 1967: Morin, Edgar: Duh vremena, "Kultura", Beograd, 1967.- MOSLEY 1983: Mosley, Hugh: Postoji Ii fiskalna kriza dr±ave?, Ma.rksizam u

svetu 11/1983.- MOZER 1962: Mozer, CA: Metodi anke iranja u istrafivanju druftvenihpQjava,

"Kultura", Beograd, 1962.- MURRAY 1971: Murray, Robin: The Internationalization of Capital and the

Nation State, NewLeft Review, Number 67, May-June 1971- NAVARRO 1982: Navarro, Vincente: The Limits of World-Systems Theoíy, in:

Chase-Dunn, C., Editor: Socialist States in the World-System, SAGEPublications, Beverly Hills, London, New Delhi, 1982, pp.85-96.

- NEUBERT 1986: Neubert, Harald: Uzdijalektiku ekonomije, drdtvenihprocesa ipolitiãke akcije u borbiza socijalizszn ipriizgradnjisocijalzzrna, Referat,

263



264

Medjunarodna tribina Socijalizam u svetu, Okrugli stol'86 Socijalizam iekonomija, Cavtat, 20-24. 10. 1986.

- N1KOL« 1978: Nikolid, Milo: K.lasna borba i revolucija, Nate teme, 12/1978.- NIKOLR 1976: Nikolié, Milol: Marksizam u SAD, Marksiz.arn usvetu, 1-2/1986.- NIKOLI1. 1974: Nikolié, MiIo: Neki a.spekti Marksove teze o socijalno-klasnoj

odredjenosti proizvodnih snaga, Marksizam u SVetu, 10/1974.- NIKOLI 1982: Nikolié, Milo: Osnovni rezultati razvoja savremenog marksizma,

Marksizam usvetu, 6-7/1982.- MKOLIt 1984: Nikolié, Radivoj: Anarhistiéka kritika marksistiékih koncepcija o

dravi, Revija za sociologiju, Vol. XIV, 1-2/1984.- NIKOLINAKOS 1987: Nikolinakos, Manos: The Contradictions Between

Nation-State and the Transnationalization of Production Process: Its Impacton the Class Character of the State and the Restraints of National PoliticalPower, Referat, Medjunarodna tribina Socijalizam u svetu, Okrugli stol '87Socijalizam, nacije, medjunarodna saradnja, Cavtat, 22-25. 10. 1987.

- NOLAN 1985: Nolan, Maty: Working-Class Formation and Working Class Politicsin Imperial Germany, in: Dubofsky, M., Editor: Technological Change andWorkers'Movements, SAGE Publications, Beverly Hills, London, NewDelhi, 1985, pp. 45-76

- O'CONNOR 1983: O'Connor, James: Dimenzije krize, Marksizam u svetu,11/1 983.

- O'CONNOR 1973: O'Connor, James: The Fiscal Crisis of the State, St. Martin'sPress, New York, 1973.

- O'CONNOR 1984: O'Connor, James: Teorija socijalne i politiéke krise,SOC//alizam usvetu, 42/1984.

- OFFE 1983: Offe, Claus: Beleke o buduénosti evropskog socijalïzma i drave,Marksizam usvetu, 11/1983.

- OFFE 1987: Offe, Claus: Novidru.s"tvenipokreti - izazovgranic.ama institucionalnepolitike, u: Pavlovié, V., Priredio: Obnova utopijskih energija, Zbornikprevoda o novim druttvenim pokretima, CIDID i lIC, Beograd, 1987. (NewSocial Movements: Challenging the Boundaries of Institutional Politics,SocíaiResearch, 4/1985)

- ORNSTEIN/ELDER 1978: Ornstein, Norman and Elder, Shirley: InterestGroups, Lobbying and Policymaking, Congressional Quarterly Press, N.W.,Washington, 1978.

- OSNOVI 1976: Osnovinau.ke o dru.s"tvu, Zbornik radova, "Rad", Beograd, 1976.- PMt 1979: Paié, Ivo: Ideologija i njeno proizvodjenje, Marksizam u svetu,

5 -6/1979.- PAIt 1977: Paid, Ivo: Kiasna diktatura proletarijata i socijalistiéka revolucija,

Socijalizam, 12/1977.- PALLOIX 1981: Palloix, Christian: Proces rada: od fordizma do neofordizma,

Marksizam u svetu, 5/1981.- PALLOIX 1979: Palloix, Christian: Svjetska kapitalistiókaprivreda i

muitivacionalnekompavije, "Stvarnost', Zagreb, 1979.- PALIGORI 1978: Paligorid, Lubomir: Sedam teza o latinskoameridkoj

stvarnosti, Nale teme, 7-8/1978.



- PANOV 1986: Panov, Ognjaa: Socijalisticko upravijanje ekonornijom NarodneRepublike Bugarske, Referat, Medjunarodna tribina Socijalizam u svetu,Okrugli stol 86 Socijalizam ekonomija, Cavtat, 20-24. 10. 1986.

- PAPI 1978: Papi, Zarko: O druitveno-istorijskom karakteru socijalistiëkesamoupravne robne proizvodnje, Socijaliz.am, 11/1978.

- PAPI( 1986: Papi, Zarko: Robnaproi.zvodnja itehnologija - moguónostisocijalizma, Referat, Medjunarodna tribina Socijalizam u svetu, Okruglistol'86 Socijalizam i ekonomija, Cavtat, 20-24. 10. 1986.

- PASIt 1984: Paié, Najdan: Drntveni koreni i razliita licarieo-konzervativizma, Ideje, 3-4/1984.

- PASR 1977: Pai, dr Najdan: Interest institucije, ideologije, Institut za politikestudije Fakulteta politikih nauka, Beograd, 1977.

- PA« 1976: Pai, Prof. dr Najdan: Kiase ipolitika./elementí marksistiókepolitidke nauke, 'Rad, Beograd, 1976.

- PAÑItt 1982: Paié, Najdan: K prevaziIaenju etatistikih formi, Na.e teme,12/1 982.

- PARIé 1978: Paid, Prof. dr Najdan: Uporedni politiéAi sistemi, Institut zapolitike studije Fakulteta politikih nauka, Beograd, 1978.

- PASUKANIS 1958: Palukanis, J.B.: Opita teorija prava /lwajkritike osnovnihpravnihpojmova, "Veselin Masleia", Sarajevo, 1958.

- PAWtEVHt 1974: Paviéevid, Dr Radovan: Drava ipoliti.ka, "Radnika stampa",Beograd, 1974.

- PAVLOVIt 1987: Pavlovié, Vukalin: Emancipatprska energija druktvenihpokreta, u: Pavlovid, V., Priredio: Obnova utopijskth energija, Thornikprevoda o novim drutvenim pokretima, CIDID i lIC, Beograd, 1987.

- PAVLOVR 1984: Pavlovi, Vukalin: Globalna kriza i novi drutveni pokreti,Nain teme, 10/1984

- PAVLOVU 1987a: Pavlovi, Vukalin: Poredaki alternativa, Izazov novihdrutvenih pokreta, NIO "Univerzitetska rije", Nikid, 1987.

- PAVLOVI( 198Th: Pavlovid, Vukalin, Priredio: Obnova utopijsfcih energija,Zbornik prevoda o novim draltvenim pokretima, CIDID i liC, Beograd,1987.

- PAANIN 1968: Paanin, Ante: Znanstvenostipovijesnost ufilozofijiEdmundaHuserla, "Naprijed", Zagreb, 1968.

- PEARSON 1987: Pearson, Daniel: The Global Ecthioíníc Order of the EighteenthCentury, in: Modelski, G., Editor: Exploring Long Cycles, Lynne RiennerPublishers, Boulder & Frances Pinter (Publishers), 1.ondon, 1987, pp.158-185

- PE(UJLI( 1970: Peuj1ió, dr Miroslav: Horizontirevolucije/studije izpo/itiókesociologue, Institut za politike studije Fakulteta politikih nauka, Beograd,1970.

- PEUJLK'I 1967: Peäujlié, Dr Miroslav: Klase isavremeno dridtvo, "Savremenaadministracija", Beograd, 1967.

- PECUJIJ 1987: Peëujli, Miroslav: Komentar teorijskihparadigmiza objainjenje"aictuelnopostojeóegsocijalizma' u: Teorija ipra.ksa "realnogsocijalizma'"Filip Vinjid" i Centar za filozofiju i drultvenu teoriju, Beograd, 1987.

265



266

- PE(UJLI 1976: Pedujlié, dr Miroslav: Promene u socijalnoj strukturijugos/ovenskog socija/istiókog drutva, u: Osnovi nauke o drufti'v, Zbornikradova, Rad, Beograd, 1976.

- PECUJLI 1985: Peëujlid, Miroslav: Rat i mir (Patologija modi 1h novasolidarnost), Socijalizam u svctu, 47-48/1985.

- PECUJLI( 1982: Pedujlid, Miroslav: Sociologko istra.ivanje uzroka i putevaiziaska iz krize, Sociologija, 2-3/1982.

- PECUJLIÓ 1976a: Pedujlié, Miroslav: Susret svetova, u: Marksizain mísaosavremene epolie, antologija tekstova u tri toma, prvi tom, Slubeni listSFRJ, Beograd, 1976.

- PERItt 1973: Pend, Ivan: Neke teorije o radniökoj klasi u nas i moguénosti njihovevalorizacije, Na.se teme, 5/1973.

- PERR 1976: Pend, dr Ivan: SuvrernenihrvatskinacionalizamAzvori i izrazi,August Cesarec', Zagreb, 1976.

- PERIIN 1982: Perigin, Ivo: Stranputice ekonomske misli i ekonomske politrke,Naic teme, 12/1982.

- PETER 1981: Peter, Lothar: Naudno-tehnidki napredak, nova tehnika i radnidkipokret, Marksiz.am u svetu, 5/198 1.

- PETRAS/BRILL 1986: Petras, James i BriJI, Howard: Tiranija globalizma,Marksizam u svetu, 8-9/1986.

- PETROVH 1983: Petrovid, Milan: Odobravanjekredita Medjunarodnogmonetarnog fonda (MMF) zemijama u razvoju s naroãitim osvrtorn nauslovijenost, Narodna banka Jugoslavije, Centar za istraivanja, Odeijenje zamedjunarodna finansijska istraìivanja, Radovi i metodoloiki matenijali,Beograd, 8. 4. 1983.

- PIJL 1979: PijI, Kees van der: Class Formation at the International Level,Reflections on the Political Economy of Atlantic Unity, Capital & C7ass,Bulletin of the Conference of Socialist Economists, Autumn 1979

- Pl LI t-RAK1t 1984: Pili&Rakid, Vera: Kriza - njeno prevazilafrnje i razvojmarksizma, Socijalizam u svetu, 42/1 984.

- PIREC 1966: Pirec, Dugan: Nekoliko napomena o robnoj proizvodnji usocijalistidkim drugtveno-ekonomskim odnosima i racionalnom rukovodjenjuprivredom, Naãe teme, 9/1966.

- PIREC 1987: Pirec, Dugan: Predgovor, u: Pirec, D. i Jakliá, M.: Svetskikapitalistidkisistem, Ekonomika', Beograd, 1987.

- PIREC 1977: Pirec, Dugan: Traktat o procesu internacionalizacije kapitala,integraciji i nacionalnoj dravi, Marksizam u svetu, 6/1977.

- PIREC/JAKS1c 1987: Pirec, Dugan i Jakiid, Miomir: Svetskikapitalistiókisistem,Studije, prevodi i komentari, "Ekonomika', Beograd, 1987.

- PJANI 1982: Pjanid, Zoran: Jugoslovenska privreda danas, Naic teme, 12/1982.- PLATFORMA 1973: Platforma za prloremu sta vo va i odluka XKongresa SKJ

"Komunist, Beograd, 1973.- POLANYI 1977: Polanyi, Karl: The Economistic Fallacy, RevIew, 1/1977- POLANYI 1957: Polanyi, Karl: The Great Transformation, RINEHART &

COMPANY, INC., New York, Toronto, 1957- POMIAN 1979: Pomian, Krzysztof: The Secular Evolution of the Concept of

Cycles, Review, 4/1979.



- POPOV 1982: Popov, Dr Djordje: Savremene teorije imperijalizma, Marksizam usvetu, 10/1982.

- POP 0V 1979: Popov, Dr Djordje: Transnacionalne kompanije imedjunarodniekonomskiodnosj 'Savremena administracija, Beograd, 1979.

- POPOV 1987: Popov, Neboja: Kritiòko razrnisVjanje o "etatssti&oj"formaciji, u:Teorija ipraksa "realnog socijalizrna 'Filip Vinji' i Centar za filozofiju idrutvenu teoriju, Beograd, 1987.

- POPOV 1989: Popov, Nebojla: Kriza medjuratnogjugos/ovenskog drus?va, u:Filozofija idruftvo II, Zbornik radova, Centar za filozofiju i drultvenu teorijuInstituta drultvenih nauka Univerziteta u Beogradu, Beograd, 1989.

- POP0VIf 1967: Popovi, Mihailo: Problrmi druitvene strukturtfuvod usociologiju, "Kultura', Beograd, 1967.

- POPOVIé 1988: Popovié, Milan: Immanuel Wallerstein: sistem antisistem, Ideje,3/1988.

- POPOVIt 1981: Popovié, Milan: Ogled o normativizmu, Ideje, 2/1981.- Popovié, MV., Bolé, S.,

Peiié, V., Janiéijevié, M., Pantié, D.: Drus?venislojeviidru.s?vena svest,Centar za socioloika istra±ivanja Instituta druitvenih nauka, Beograd, 1977.

- PULANCAS 1976: Pulancas, Nikos: Aktuelna [ara iniperijalizrna idominacijaSjedinjenih dr.iava, u: Marksizam misao savremene epohe, antologijatekstova u tri toma, prvi tom, Slubeni list SFRJ, Beograd, 1976.

- POULANTZAS 1981: Poulantzas, Nicos: Dr2ava, v/ast, socijalizarn, CGPDEW, OOUR GLOBUS, Izdavaéka delatnost, Zagreb, 1981.

- POULANTZAS 1980: Poulantzas, Nicos: Kapitalistiéka drava: odgovorMilibandu i Uiclauu, Marksizam usvetu, 8/1980.

- PULANCAS 1978: Pulancas, Nikos: Kiase u sa vi-em en orn kapita/izmu, 'Nolit,Beograd, 1978.

- POULANTZAS 1978a: Poulantzas, Nicos: Poiitióka vla.st i drus?vene k/ase,"Komunist, Beograd, 1978.

- POULANTZAS 1980a: Poulantzas, Nicos: Problem kapitalistiéke drave,Marksizarn usvetu, 8/1980.

- POULAWFZAS 1977: Poulantzas, Nicos: Savremene transformacije drave,politiéka kriza i kriza drave, Socijalizam u svetu, 1/1977.

- PRE\'E 1987: Preve, Constanzo: Univerzaiisticicapretenzíja mark.sizma kao"svjetskog rnikljenja "i aktuelne kritike evrucentrizìna. Jedna plodnakontradikcija, Referat, Medjunarodna tribina Socijalizam u svetu, Okruglistol '87 Socijalizam,nacije, medjunarodna saradnja, Cavtat, 22-25. 10. 1987.

- PRODUKTIVNOST 1982: Produlctivnost rada u SR Cmoj Gori, Institut zadrutveno-ekonomska istra±ivanja, Titograd, 1982.

- PROGRAM 1979: Program Saveza komunista Jugos/a vije, "Komunist', Beograd,1979.

- PROGRAM 1976: Program SKI: driavnikapitaiizam iiïnperijaiistiökihegemoniz.am, u: Marksizam rnisao savremene epohe, antologija tekstova utri toma, prvi tom, SluTheni list SERI, Beograd, 1976.

- PROMJENE 1973: Promjene u suvremenom razvijenom kapitalizinu, knjige I iII, Komunist' i CDI, Beograd, 1973.

267



268

PROTIVREtNOSTI 1980: Protivrenosti u udruenom radu i radniki trajkovi,Rasprava, Marksistióka rnisao, 5/1980.

- PUHOVSKI 1975: Puhovski, Zarko: Inreresizajednic.a, S eui1ina nakiadaLIBER, Zagreb, 1975.

- PUHOVSKI 1982: Puhovski, Zarko: Jo-ne-kriza, NaJe teme, 12/1982.- PULJIZ 1982: Puljiz, Viado: Socij aine promjene i agrarni razvoj, NaJe teme,

12/1982.- PUSR 1968: Pusid, Prof. dr Eugen: Samoupravljanje, "Narodne novine', Zagreb,

1968.- PUKARR 1984: Pukarié, Mr Miaden: Teorija zavisnostiiekonomska

nerazvijenost Latinske Amerike, Doktorska disertacija, Pravni fakuitet,Zagreb, 1984.

- RADONJIf 1979: Radonjid, Radovan: Sukob KPJs Kornínforrnom, Centar zakulturnu djelatnost SSO Zagreba, Zagreb, 1979.

- RADOVANOVIt 1972: Radovanovid, Miroslav: Jugoslovenski socijabzam isavremeni kapitalizam, Manksthtikc sveske, 1-2/1972.

- RAKOCEVIÓ 1986: Rakoeviz, Zivojin: Nascentnisocijalizam:putevi do robneproi2vodnje i ekonoinije tehnololkih promena, Referat, Medjunarodnatribina Socijalizam u svetu, Okrugli stol '86 Socijalizam i ekonomija, Cavtat,20-24. 10. 1986.

- RAKOEV1t 1974: Rakoevid, Dr ivojin: Robna ekonomija udruzenog rada,Institut za poIitike studije Fakuiteta poiiti&ih nauka, Beograd, 1974.

- RAKOEVR2 1968: Rakoevid, ivojin: Robne pretpostavke "dohotka", NaJeteme, 7-8/1968.

- RAKOWSKI 1978: Rakowski, Marc: Savez kapitala i nauke, Marksizam u svetu,l/1978.

- RANKI 1985: Ránki, Gyärgy: Problems of Southern European EconomicDevelopment (1918-38), in: Arrighi, G., Editor: SemijoerioheralDevelopment, SAGE Publications, Beverly Hills, London, New Delhi, 1985,pp. 55-85

- RAPKIN 1983: Rapkin, David P.: The Inadequacy ofa Single Lngic, IntegratingPolitic.al and MaterialApproaches to the World System, in: Thompson,W., Editor: ContendingApproaches to World System Analysis, SAGEPublications, Beverly Hills, London, New Delhi, 1983, pp. 241-268

- RAPKIN 1987: Rapkin, David P.: WoridLeadership, in: Modeiski, G., Editor:Fploring Long Cycles, Lynne Rienner Publishers, Boulder & Frances Pinter(Publishers), London, 1987, pp. 129-157

- RASPRAVA 1979: Rasprava o knjizi Miladina Korada "Socijalisti&i samoupravninaèin proizvodnje", Savremenost, 6/1979.

- RESEARCH 1979: Research Working Group on Cyclical Rhythms and SecularTrends (Terence K. Hopkins and Immanuel Wallerstein, coordinators):Cyclical Rhythms and Secular Trends of the Capitalist World-Economy:Some Premises, Hypotheses, and Questions, Paper prepared forColloquium on 'Crisis in the World-Economy: Past and Present',Starnberg (F.R. Germany), August 7-9, 1978, Review, 4/1979



- RIHTA 1973: Rihta, Radovan i saradnici: Civilizacija na raskrìTóu, u: Promjene u.cuvremenom razvijenomkapitalizmu, knjiga I, 'Komunist" i CDI, Beograd,1973.

- RIHTA 1976: Rihta, Radovan i saradnici: Menja se struktura i dinamikaprozzvodnth snags ljudskog drustva, u: Marksizam misao sa1rem eneepohe, antologija tekstova u tri toma, prví tom, Slubeni list SFRJ, Beograd,1976.

- RIZZI 1983: Rizzi, Bruno: Birokratskikolektivizam, "Globus", Zagreb, 1983.- ROSSANDA 1982: Rossanda, Rossana: Kritika politike i "nejednako pravo',

Marksizam u svetu, 5/1982.- ROVATTI 1982: Rovatti, Pier Aldo: Oblici subjektivíteta i oblici modi, Marksizam

u svetu, 5/1982.- RUBEL 1976: Rubel, Maximilien: Kronika Mario va zivota, "Skolska knjiga",

Zagreb, 1976.- RUBINSON 1978: Rubinson, Richard: Political Transformation in Germany and

the United States, in: Kaplan, B.H., Editor: Social Change in the CapitalictWorld Economy, SAGE Publications, Beverly Hills, London, 1978, pp. 39-73

- RUSO 1949: Ruso, Zan-Zak: Dru,stveni ugovor; O poreklu iosnovimanejednakostimedjuijudima, "Prosveta", Beograd, 1949.

- SABINE/THORSON 1973: Sabine, George I-I. and Thorson, Thomas L.: AHiitoiy of Political Theory, Dryden Press, Hinsdale, Illinois, 1973

SARTR 1973: Sartr, Zan-Pol: Egzictencijalizam imarksizam, "Nolit", Beograd,1973.

SAUL 1974: Saul, John S.: The State in Post-Colonial Societies:Tanzania, TheSocialist Registeï, The Merilin Press, London, 1974

SAVEZNI 1985: Savezni druitveni savet za pitanja drutvenog uredjenja,Komisija za pripremu zavrnog dokumenta Kritidke analize funkcionisanjapolitidkog sistema: Kritiòka analiza funkcionisanjapolitiókog sistemasocijalistic7cogsamoupravljanja, Beograd, jul 1985.

SAVEZNI 1985a: Savezni drutveni savet za pitanja drultvenog uredjenja,Komisija za pripremu zavrnog dokumenta Kritidke analize finkcionisanjapolítidkog sistema: Kritióka analiz.a fvnkcionisanjapoiiticicog sistemasocijalistíãkog samoupravijanja, Beograd, novembar 1985.

SAWER 1980: Sawer, Manan: Diskusije dvadesetih godina u SSSR-u, Marksizamusvetu, 7/1980.

SCHArFSCHNEIDER 1975: Schattschncider, E.E.: The Semisoverein People/arealist's view of democracy in america, The Dtyden Press, Hinsdale, Illinois,1975

SCHAFER 1976: Schäfer, Gert: Neki problemi odnosa "ekonomske" i "politidke"viasti, Marksiz.am u svetu, 7-8/1976.

SCHIEL 1984: Schiel, Turnan: Development and Uderdevelopment ofHousehold-Based Production in Europe, in: Smith, J., Wallerstein, I., andEvers, H., Editors: Households and the World-Economy, SAGEPublications, Beverly Hills, London, New Delhi, 1984, pp. 101-130

SCHOELLER 1978: Schoeller, Wolfgang: Zaostajanje u razvoju i nejednakarazmena na svetskom tr±itu, Marksizam u svetu, 2/1978.

269



270

- SCREPANTI 1984: Screpanti, Ernesto: Long Economic Cycles and ReccuringProletarian Insurgencies, Review, 3/1984

- SELDEN 1982: Selden, Mark: Socialism or "Fost-Revolutionaiy Society"?, in:Chase-Dunn, C., Editor: Socialist States th the World-System, SAGEPublications, Beverly Hills, London, New Delhi, 1982, pp. 101-109

- SENGHAAS 1978: Senghaas, Dieter: Strukturna zavisnost i nedovoljnarazvijenost - nekoliko uvodnih razmilljanja, Marksizam usvetu, 3/1978.

- SERTEL 1986: Serte!, Yildiz: Diskusi.ja, Neautorizovane magnetofonske belelke,Medjunarodna tribina Socijalizam u svetu, Okrugli sto! '86 Socijalizam iekonomija, Cavtat, 20-24. 10. 1986.

- SERVAN-SCHREIBER 1973: Servan-Schreiber, Jean-Jacques: Ameriékiizazov,u: Promjenc u suvrcmenom razvljenom kapitalizmu, knjiga I, "Komunist" iCD!, Beograd, 1973.

- SESARDI(' 1983: Sesardid, Neven: PriÏogkriticimarksistièke utopije, u:Filozofija, ideologija, teroizbornik radova, Filozofske studije/XV, Filozofskodnßtvo Srbije, Beograd 1983.

SHAOZHI 1984: Shaozhi, Su: Some Questions concerning the Writing of theHistory of the Development of Marxism, ESS/ECS, July 1984

- SHIOZAWA 1980: Shiozawa, Kimio: Japanski istoriëari i azij ski nainproizvodnje, Marksizam u svetu, 7/1980.

- SINCLAIR 1976: Sinclair, John E.: Interest Groups in Americ.a, General I.earningPress, Morristown, New Jersey, 1976

- SINGER 1987: Singer, Daniel: Korenitapromenaicvropska drinva, Referat,Medjunarodna tribina Socijalizam u svetu, Okrugli stol '87 Socijalizam,naeije, medjunarodna saradnja, Cavtat, 22-25. 10. 1987.

- SISTEM 1984: Sistem i politika raspodjele poslije reforme, Diskusija, Praksa,2/1984.

SKOCPOLITRIMBERGER 1978: Skocpol, Theda and Trimberger, Ellen Kay:Revolutions and the World-Historical Development of Capitalism, in:Kaplan, B.H., Editor: Social Change in the Capitalist World Economy, SAGEPublications, Beverly Hills, London, 1978, pp. 121-138

- SKOCPOL 1976/1977: Skocpol, Theda: Wallerstein's World Capitalist System: ATheoretical and Historical Critique, American Journal of Sociology, Volume82, Bimonthly, July 1976 - May 1977, pp. 1075-1090

- SMITH 1984: Smith, Joan: Non wage Labor and Subsistence, in: Smith, J.,Wallerstein, I., and Evers, H., Editors: Households and the World-Economy,SAGE Publications, Beverly Hills, London, New Delhi, 1984, pp. 64-89

- SMITH 1985: Smith, Joan: The Paradox of Women s Poverty, Wage-EarningWomen and Economic Transformation, in: Dubofsky, M., Editor:Technological Change and Workers'Movemnents, SAGE Publications,Beverly Hills, London, New Delhi, 1985, pp. 211-233

- SMITH/WALLERSTEIN/EVERS 1984: Smith, Joan, Wallerstein, Immanuel,and Evers, Hans-Dieter: Introduction, in: Smith, J., Wallerstein, I., andEvers, H., Editors: Households and the World-Economy, SAGEPublications, Beverly Hills, London, New Delhi, 1984, pp. 7-13

- SMITH/WALLERSTEIN/EVERS 1984a: Smith, Joan, Wallerstcin, I., andEvers, Hans-Dieter, Editors: Households and the World- Economy,



Explorations in the World-Economy, Publications of the Fernand BraudelCenter, Volume 3, SAGE Publications, Beverly Hills, London, New Delhi,1984

- SOLIDARITY 1988: Solidarity at the Crossroads, International Socialism, No 41,Winter 1988

- SOCIJALIZAM 1985: Socijalizam ickonomskezakonitostì NIGRO 'Borba',OOUR Ekonomska politika", Marksistikí centar CK SK Srbije, Beograd,1985

- SOCIJALIZAM 1985a: Socijalizam na pragu XXI veka, "Komunist' iSocijalizamu svetu', Beograd, 1985.

- SPECIAL 1984: Special Issue: Long Waves in History, Review, Volume VII,Number 4, Spring 1984, pp.557.720

- SPECIAl. 1979: Special Issue on Cycles and Trends, Review, Volume II, Number4, Spring 1979, pp. 481-718

- SPRUCH 1986: Spruch, Vjeslav: Povodorn pitanja ru.kovodjenja nautno-tehniãkimprogresorn i uslovima socijalizma, Referat, Medjunarodna tribina Socijalizamu svetu, Okrugli stoU86 Socijalizarn i ekonomija, Cavtat, 20.24. 10. 1986.

- STAIJIN 1947: Staljin, iV.: Marksizam inacionalno -kolonijalno pitanje,"Kultura", Beograd, 1947.

- STALJIN 1946: Staljin, J.: Pitanja lenjinirma, Kultura", Beograd, 1946.- STANOJEVRt 1978: Stanojevié, Zoran: Kriza militaristiékih re±ima u Latinskoj

Americi, Jdeje, 6/1 978.STAVENHAGEN 1974: Stavenhagen, Rodolfo: Sedam pogrenih teza o

Latinskoj Americi, Marksizam u svetu, 9/1974.- STEWART 1982: Stewart, Frances: Tehnoloika zavisnost, Marksizam u svetu,

10/1982.- STEWART 1986: Stewart, Holland: Diskusija, Neautorizovane magnetofonske

belelke, Medjunarodna tribina Socijalizam u svetu, Okrugli stol '86Socijalizam i ekoriomija, Cavtat, 20-24. 10. 1986.

- STOJANOV1(< 1987: Stojanovié, Ivan: Da lise vraóatikapitalizrnu (osvrti nateorijska istra±ivanja), u: Stojanovié, I., Urednik: Neomarksizam iekonomija,Ekonomika, Beograd, 1987.

- STOJANOVIC 1987a: Stojanovié, Ivan, Urednik: Neomarksizam i ekonomija,"Ekonomika', Beograd, 1987.

STOJANOVUt: Stojanovié, Svetozar: Dva tipa ideologije, ESS/ECS- STOJANOVI( 1969: Mogudnosti socijalistièke revolucije danas, Praxis, 1-2/1969.- STOJANOVIt 1987b: Stojanovié, Svetozar: Odmarksizma do etatizrna sa

ljudckim licem, Filozofsko drutvo Srbije, Beograd, 1987.- SUNKEL 1974: Sunkel, Osvaldo: Latinskoamerithpogksl, u: Vojnovié, M., Izbor

i redakcija élanaka: Mu/tinacionalnekonjpanije, TANJUG, Beograd, 1974.- SWEEZY 1986: Sweezy, Paul M.: Centar, periferija i kriza sistema, Marksizam u

svetu, 8-9/1986.- SWEEZY 1985: Sweezy, Paul: Sta posle kapitalizina?, u: Socijalizarn napragu X(I

veka, "Kornunist" i Socijalizam u svetu', Beograd, 1985.- SWEEZY/MAGDOFF 1986: Sweezy, Paul and Magdoff, Harry: What is

Stagnating: the Welfare State or Capitalism?, Referat, Medjunarodna tribina

271



272

Socijalizam u svetu, Okrugli stol '86 Socijalizam i ekonomija, Cavtat, 20-24.10. 1986.

- SYLVANISNIDALIRUSSET/JACKSON/DUVALL 1983: Sylvan, David, Snidai,Duncan, Russet, Bruce M., Jackson, Steven, Duvall, Raymond: ThePerioheral Economies, Penetration and Economic Distortion, 1970-1975, in:Thompson, W., Editor: Contending Approaches to World System Analysis;SAGE Publications, Beverly Hills, London, New Delhi, 1983, pp. 79-111

- SZELENYI 1984: Szelenyi, Ivan: Review Symposium on Soviet-Type Societies,Telos, 60, Summer 1984

- SZENTES 1976: Szentes, Tamás: The Political Economy of Underdevelopment,Akadémiai Kiadó, Budapest, 1976

- SZENTES 1985: Szentes, Tamás: Prepiska, Gledifta, 9-10/1985.- SZENTES 1986: Szentes, Tamás: Socialism - in the Context of the Dialectics of

Social and National Emancioation, ESS/ECS, 1986- SZENTES 1986a: Szentes, Tamás: Wallersteinov svetski sistem, Marksizam u

svetu, 8-9/1986.- SZYMANSKI 1976: Szymanski, Al: Marksistika teorija i medjunarodni tokovï

kapitala, Marksizam u svetu, 2-3/1976.- SZYMANSKI 1982: Szymanski, Albert: The Socialist World-System, in:

Chase-Dunn, C., Editor: Socialist States in the World-System, SAGE

-Publications, Beverly Hills, London, New Delhi, 1982, pp. 57-84

- SESH 1980: Seiá, Dr Bogdan: Opta metodoJoga, 'Nauna knjiga', Beograd,1980.

- EIt 1978: eié, Dr Bogdan: Osnovimetodologije drustvenih nauka, 'Naunaknjiga", Beograd, 1978.

- SESl 1976: Segi, Dr Bogdan: Razvojisavremeriiproblemifilozofijemarksizma,Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1976.

- SIBER 1974: iber, Ivan: Socijalna struktura ipolitiökistavovi, Narodnosveuiligte grada Zagreba, Centar za aktualni politiki studij, Zagreb, 1974.

- IVFER 1982: sifter, Ivan: Naáa privredna situacija, Na.e teme, 12/1982.- SISKOV 1974: Siikov, V.: Americllce transnacionalne korporac/je, u: Vojnovié, M.,

lzbor i redakcija lanaka: Multinacionalne kompa.nije, TANJUG, Beograd,1974.

- TAMBUK 1972: tambuk, Vladimir: Teoretsko razmatranje pojave tehnokratijei njenog prisustva u samoupravnom drugtvu, Marksictióke sveske,1-2/1 972.

- ÑUKOVIc 1980: ukovií, Dr Mijat: Delegatsko odluivanje - bitno svojstvosocija1istiãko samoupravijanja, Arhivza pravne i dru.stvene nauke, 4/1980.

- ÑUKOVR 1978: Sukovid, Dr Mijat: Funkcionisanje iostvanvanje delcgatskogsistema na podru/u odlid'ivanja skups'tina opîtina, u: Funkcionisanje iostvarivanje delegatskog sistemai sveska I, Institut za driistveno-ekonomskaistraivanja, Titograd, 1978.

- SU VAR 1974: Suvar, dr Stipe: Nacionalno inacionalistiólco, Marksistikicentar, Split, 1974.

- UVAR 1978: uvar, Stipe: Sanioupravljanjeialternative, Centar za kulturnudjelatnost SSO, Zagreb, 1978.



- ÑUVAR 1970: Ñuvar, Dr Stipe: Sociolojkipresjekjugoslavenskog drutva,"Skoiska knjiga", Zagreb, 1970.

- ÑUVAR 1971: Suvar, Stipe: Tri rijeèi o trenutkujugoslaVenSkOg socijalizma,Praxis, 5/1971.

- TADIct 1987: Tadi, Ljubomir: Ogledojavnosti, NIO "Univerzitetska rije6',Nikii, 1987.

- TAD1 1988: Tadié, Ljubomir: Nau.ka opolitici, "Rad", Beograd, 1988.- TADR 1967: Tadié, Ljubomir: Poredakisloboda, "Kultura", Beograd, 1967.- TEL.Ó 1985: Telò, Mario: Diskusija, Socijalizam u.wetu, 50/1985.- TEODORI 1979: Teodori, Massimo: Historijatnovihljevic.a uEvropi

(1956-1978), (GP "Delo", OOUR "Globus", lzdavaéka djelatnost, Zagreb,1979.

- TEORIJA 1987: Teorija ipraksa "rea1nogsocijalizma' Rezultati uporednogistra±ivanja, Zbornik radova i diskusija sa nauònûg skupa odranog uCentru za filozofiju i drutvenu teoriju u BeogradU 22-24. decembra 1984.godine, Redakcija drZagorka Golubovié, "Filip Vinjié" i Centar za filozofijui drutvenu teoriju, Beograd, 1987.

- TEORIJSKO 1972: Teorijsko metodoloke pretpostavke istralivanjadrutva/diskusija, Marksistièke sveske, 1-2/1972.

- TER-AKOPJAN 1980: Ter-Akopjan, N.B.: Razvoj pogleda K. Manca i F. Engelsana azij ski naéin proízvodnje i zemljoradniéku optiflu, Ma.rksiz.a.m u n'etti,7/1980.

- THERBORN 1985: Therborn, Göran: Diskusija, Socijalizam u svetu, 47-48/1985.- THOMAS 1974: Thomas, Clive Y.: Dependence and Transformation, The

Economics of the Transition to Socialism, "Monthly Review Press', NewYork, London, 1974

- THOMPSON 1983: Thompson, William R.: Cycles, Capabilities, and War, AnEcumenical View, in: Thompson, W., Editor: Contending Approaches toWorld System Analysis, SAGE Publications, Beverly Hills, London, NewDelhi, 1983, pp. 141-163

-THOMPSON 1983a: Thompson, William R.: Introduction, World SystemAnalysis With and Without the Hyphen, in: Thompson, W., Editor:Contending Approaches to World System Analysis, SAGE Publications,Beverly Hills, London, New Delhi, 1983, pp. 7-24

- THOMPSON 1983b: Thompson, William, Editor: ContendingApproaches toWorld System Analysis, SAGE Publications, Beverly Hills, London, NewDelhi, 1983

- THORNER 1980: Thorner, Daniel: Marx o Indiji i azijskom naéinu proizvodnje,Marksí.zam usvetu, 7/1980.

- TICKTIN 1987: Ticktin, Hillel: The Political Economy of Class in theTransitional Epoch, Critique, Journal of Socialist Theozy, Glasgow,20-21/1987

- TINBERGEN 1982: Tinbergen, Jan: Putevi ka socijalizmu, Socijalizain usvetu,30/1982.

- TODOROV«' 1986: Todorovié, Mijalkor Politiöko hile druitvenekrize,Asocijacija nauénih unija Jugoslavije SCIENTIA YUGOSLAVICA, Zagreb,1986.

273



274

- TOMR 1972: Tomi, Stojan T.: Konflikti u strukturi drutva, Marksistiökesveske, 1-2/1972.

- TORRES-RIVAS 1982: Torres-Rivas: The Origins of Central American Crisis (7Keys for Understanding It), ESS/ECS, 1982

- TOTH 1980: Toth, James F.: Class Development in Rural gjpt, 1945-1979, in:Hopkins, T.K. and Wallerstein, I., Editors: Processes in the World-System,SAGE Publications, Beverly Hills, L.ondon, 1980, pp.127-147

- TOURAINE 1987: Touraine, Alain: Uvod uproudvanje druJtvenih pokreta, u:Paviovié, V., Priredio: Obnova utopijslah energija, Zbornik prevoda o novimdrugtvenim pokretima, CIDID i lIC, Beograd, 1987.

- TRENTIN 1975: Trentin, Bruno: Organizacija rada i radniéka strategija,Marksizam u svetu, 4/1 975.

- TRKULJA 1987: Trkulja, Jovica: Socijalizam na probi istorije, Savremenost,1-2/1987.

- TROCKJ 1971: Trocki, Lay: Dostignuéa iperspektise, u: Trocki, L: Izrevolucj/e,u: Trocki, L.: Izborizdjela, "Otokar Kerovani", Rijeka, 1971.

- TROCKI 1971/1972/1973: Trocki, Lay: Izborizdjela, 'Otokar Kergovani",Rijeka,, 1971., 1972., 1973.

- TROCKI 1973: Trocki, Lay: .lzdana revolucija, I, u: Trocki, L.: Izborizdjela,Otokar Kerovani', Rijeka, 1973.

- TROCKI 1973a: Trocki, Lay: Izdana revolucija, II, u: Trocki, L.: Ithorizdjela,Otokar Kergovani', Rijeka, 1973.

- TROCKJ 1972: Trocki, Lay: Jzobliena revolucya, u: Trocki, L: Novikurs. OLenjinu. Jzobliëena revolucfa, u: Trocki, L.: Izborizdjela, "OtokarKergovani", Rijeka, 1972.

- TROCKI 1972a: Trocki, Lay: Navi kurs, u: Trocki, L.: Novikurs. O Lenjinu.Izobliciena revolucija, u: Trockï, L.: Izboriz djela, Otokar Kertovani,Rijeka, 1972.

- TROCKI 1972b: Trocki, Liv: OLenjinu, u: Trocki, L: Novikurs. OLenjinu.Izoblidena revoluc/a, u: Trocki, L.: Izboriz djela, "Otokar Kerovani',Rijeka, 1972.

- TROCKI 1972: Trocki, Lay: Perma.nentna revolucija, u: Trocki, L.: Izborizdjela,'Otokar Kerovani, Rijeka, 1972.

- TRPUTEC 1982: Trputec, Zoran i grupa: Strategija ra.zvoja i uloga nauke itehnologije u zemijama u razvoju, Socijalizam u svetu, 30/1982.

- TRUMAN 1971: Truman, David B.: The Governmental Process/political interestsand public opinion, Alfred A. Knopf, Inc., New York, 1971

- TURNER 1983: Turner, Bryen S.: Marx i kraj orijentalizma, Marksizam u svetu,2/1983.

- TYLECOTE 1984: Tylecote, Andrew: Towards an Explanation of the Long Wave,1780-2000, Review, 4/1984

- USTAV 1974: Ustav SFRJ, 'Savremena administracija, Beograd, 1974.- VACH 1978: Vacié, dr Aleksandar: Robnaproizvodnja isocíjalistiékiprivredni

sistem, 'Savremena administracija"IBeograd, Radniéki Univerzitet "VeljkoVlahovié"/Subotica, 1978.

- VACItt 1966: Vacié, dr Alekaandar: Uzrocirobneproizvodnje usocijalizmu,"Naunaknjiga", Beograd, 1966.



- VAITSOS 1982: Vaitsos, Constantine V.: Mot, znanje i razvojna politika: odnosiizmedju transnacionalnih kompanija i zemaija u razvoju, Marksizam usvetu,10/1 982.

- VASO VR 1987: Vasovi, Vuina: Savremenipoiitiékisistem Nauéna knjiga',Beograd, 1987.

- VEBER 1976: Veber, Maks: Privreda idrustvo, tom prvi, 'Prosveta', Beograd,1976.

- VEBER 1976a: Veber, Maks: Privreda idruitvo, tom drugi, Prosveta', Beograd,1976.

VELTAK 1987: Veljak, Lino: Rasprava, Savremenost, 1-2/1987.- VIDAKOV« 197G: Vidakovid, dr Zoran: Dris"tvena mot radnike kiase, Rad',

Beograd, 1970.- VIDAKOVR 1968: Vidakovi, dr Zoran: Dva prilaza protestnim obustavama

rada (trajkovima), GkdiJta, 1/1968.- VIDAKOV« 1975: Vidakovi, Zoran: Kiasno i nacionalno u strategiji

jugoslovenskog socijalizma, Marksistiöke sveske, 1-4/1 975.- VIDAKOVI 1973: Vidakovié, Zoran: Komunistika avangarda na ispitu

revolucionarne prakse, Marksistiöke sveske, 1-4/1 973.- V1DAKOVI 1971: Vidakovié, Zoran: Koraic nazad dva kora/ca na/ned,

'Komunist, Beograd, 1971.- VIDAKOVR 1974: Vidakovié, Dr Zoran: Kovaöilthiogprogresa, 'Radnika

tampa, Beograd, 1974.- VIDAKOVIé 1975a: Vidakovié, Zoran: "Kritika oruja' i "oruje kritike',

Marksizam u svetu, 4/1975.V1DAKOV1 1976: Vidakovié, Zoran: Kritiica strukturaiizma, u: Marksizain

misao savremene epohe, anto1oga tekstova u tri toma, prvi tom, SluThenilist SFRJ, Beograd, 1976.

- V1DAKOVR2 1981: Vidakovié, Dr Zoran: Marks isavremenisvet, "Partizanskaknjiga" - Ljubljana, OOUR Izdava&o-publicistiéka delatnost - Beograd,1981.

- VLDAKOVK 1976a: Vidakovié, Zoran: Marksizarn isavremenisvet, u:Marksizam ,nisao savremene epohe, antologija tekstova u tri toma, drugitom, Slu±beni list SFRJ, Beograd, 1976.

- VIDAKOVI( 1969: Vidakovié, Zoran: Moderne proizvodne snageirevolucionarnapraksa, Institut za politiéke studije Fakulteta politiékih nauka,Beograd, 1969.

- VIDAKOVR 1968a: Vidakovié, Zoran: Pet upita o dohotku udru±enih radnika,Nale teme, 7-8/1968.

- VIDAKOVIt 1984: Vidakovié, Zoran: Protivrenosti drutvene osnove i poIitilkisistem Jugoslavije, Praksa, 3/1984.

- VIDAKOVI( 1974a: San apsolutnogkapitalizma, Treéi program, Radio Beograd,Beograd, zima 1974.

- VIDAKOVIi 1988: Vidakovié, Zoran: Smena istorijslcih doba, Susret radniékog inovih drutvenih pokreta, CIDID, Beograd, 1988.

- VIDAKOVI 1976b: Vidakovid, Zoran: Stariinovi fafizam, 'Komunist', Beograd,1976.

275



276

- VIDAKOVI( 1985: Vidakovk, Zoran: Teorijski dijalogibuduénostsocijalizma,Prilog pitanju o istorijskom razvoju metoda, u: Socijalizam napragu XXIveka, Komunist' i 'Socijalizam u svetu, Beograd, 1985.

- VIDAKOVH 1972: Vidakovi, Zoran: Teorijsko-rnetodoloki pristup istraivanjustrukturalnih promena jugoslovenskog drutva, MarksisticYke sveske,1-2/1972.

- VIDOJEVR 1968: Vidojevié, Zoran: Avangarda izmedju monopolizacije politike ispontanosti razvoja socijalistikog drutva, Giedi.ta, 8-9/1968.

- V1DOJEVH 1972: Vidojevié, Zoran: Drutveni poloaj radnike kiase, njegoviizrazi u Savezu komunista i problem koncepcije avangarde, Marksistiékesveske, 1-2/1972.

- VIDOJEVR 1973: Vidojevi, Zoran: Smisao pitanja - iji je Savez komunista?,Na.e teme, 5/1973.

- VISKONTI 1986: Viskonti, Ruben A.: Razvoj teorije i prakse socijalizma uArgentini. Budue perspektive, GJedita, 1-2/1986.

- VITOROVI 1987: Vitorovié, Miroslav: Veliko naucYno dejo Fernanda Braudela,u: Pirec, D. i Jakié, M.: Svetskikapitahstiókisistem, Ekonomika, Beograd,1987.

- VOJINOV« 1970: Vojinovié, Dr Novica: Lenjm istvaranjesovjetske drlave,Institut za medjunarodni radniki pokret, Beograd, 1970.

- VOJINOVH 1984: Vojinovié, Dr Novica: PoliticYkisistem, NIO Univerzitetskarijeé, Titograd, 1984.

- VOJNOVI 1986: Vojnovié, Milan: Savremenikapitalizam, Istraivako-izdavakicentar SSO Srbije i Institnt za medjunarodnu politiku i privredu, Beograd,1986.

- VOJNOVli 1974: Vojnovié, Dr. Milan: Savremenisvetimultinacionainekomparnje, u: Vojnovié, M., Izbor i redakcija lanaka: Multinacionainekompanije, TANJUG, Beograd, 1974.

- VOJNOVI 1981: Vojnovié, Dr Milan D.: Svetska dominacijakrupnogkapitala,NIRO Export Press - Redakcija Journal i Institut za medjunarodni radni&ipokret, Beograd, 1981.

- VOJNOVli 1974a: Vojnovié, Dr Milan, Izbor i redakcija lanaka:Muitinacionaine kompanije, TANJUG, Beograd, 1974.

- VRANICKI 1975: Vranicki, Predrag: Historija marksizrna, prva knjiga, Naprijed,Zagreb, 1975.

- VRANICKI 1975a: Vranicki, Predrag: Historija marksizma, druga knjiga,Naprijed, Zagreb, 1975.

- VRANICKI 1979: Vranicki, Predrag: Marksizam isoc//alizam, SveuéiIina nakiadaLIBER, Zagreb, 1979.

- VRANICKI 1984: Vranicki, Predrag: Tendencije u drutvenim kretanjima usavremenom kapitalizmu, Ideje, 3-4/1984.

- VRCAN 1972: Vrcan, Srdjan: Neka razmiljanja o moguénostima istra±ivanjadrutvene strukture nakg suvrernenog drutva, Marksistiöke sveske,1-2/1972.

- VUJOVIt 1981: Vujovié, Dimitrije Dimo: Crnogorskifederalistil9l9-1929,Crnogorska akademija nauka i umjetnosti, Titograd, 1981.



- VUSKOVI 1986: Vuskovié, Pedro: Ekonomija isocijalizam u LatinskojAmericiReferat, Medjunarodna tribina Socijalizam u svetu, Okrugli stol 86Socijalizam i ekonomija, Cavtat, 20-24. 10. 1986.

- WAISS 1985: Waiss, Oscar: Diskusija, Socijalizam u svetu, 50/1985.WALDER 1985: Walder, Andrew G.: Socialist Development and the Chinese

Working Class, in: Dubofsky, M., Editor: Technological Change andWorkers'Movements, SAGE Publications, Beverly Hils, London, New Delhi,1985, pp. 130-161

- WALLERSTEIN 1961: Wallerstein, Immanuel: Africa, The politics ofIndependence, An Interpretation of Modern African History, Vintage Books,Randome House, New York, 1961

- WALLERSTEIN 1967: Wallerstein, Immanuel: Africa, The Politics of Unity, AnAnalysis of a Contemporary Social Movement, Random House, NewYork, 1967

- WALLERSTEIN 1986: Wallerstein, Immanuel: Africa and the Modern World,Africa World Press, Inc., Trenton, New Jersey, 1986

- WALLERSTEIN 1983: Wallerstein, Immanuel: An Agenda for World-SystemAnalysis, in: Thompson, W., Editor: Contending Approaches to WorldSystem, SAGE Publications, Beverly Hills, London, New Delhi, 1983, pp.299-308

- WALLERSTEIN 1988: Wallerstein, Immanuel: The Bourgeois(ie) As Conceptand Reality, NewLeft Review, 167, January/February 1988

- WALLERSTEIN 1983a: Wallerstein, Immanuel: Capitalism and the WorldWorking Class, Some Premises and Some Issues for Research and Analysis,in: Wallerstein, Immanuel, Editor: Labor ¡n the WoridSocial Structure,SAGE Publications, Beverly Hills, London, New Delhi, 1983, pp. 17-21

- WALLERSTEIN 1979: Wallerstein, Immanuel: The Capitalist Wosld-Economy,essayes, Cambridge University Press, Cambridge & Maison des Sciences del'Homme, Paris, 1979

- WALLERSTEIN 1967a: Wallerstein, Immanuel: Class, Tribe, and Party in theWest African Politics, in: Lipset, S.M. and Rokkan, S., Editors: Party Systemsand Voter Alignments: Cross National Perspectives, The Free Press, NewYork, Collier-Macmillan Limited, London, 1967

- WALLERSTEIN 1986a: Wallersteiñ, Immanuel: Ekonomske teorije i istorijskerazlike u stepenu razvijenosti, Marksiz.am u svetu, 8-9/1986.

- WALLERSTEIN 1970: Wallerstein, Immanuel: Ethnicity and NationalIntegration in West Afríca in: Nordlinger, EA, Editor: Politics andSociety, Studies in comparative political sociology, Prentice Hall, Inc.,Englewood Cliffs, New Jersey, 1970

- WALLERSTEIN 1985: Wallerstein, Immanuel: European Unity and itsImplications for the Interstate System, Fernand Braudel Center, SUNY,Binghamton, Paper prepared for United Nations University Seminar'Europe's Role in Other Regions' Peace and Security", Schlaining Castle,Austria, May 2-4, 1985

- WALLERSTEIN 1980: Wallerstein, Immanuel: The Future of theWorld-Economy, in: Hopkins, T.K. and Wallerstein, I., Editors: Processes of

277



278

the World-System, SAGE Publications, Beverly Hills, London, 1980, pp.167- 180

- WALLERSTEIN 1987: Wallerstein, Immanuel: Historical Capitalism, Verso,London/New York, 1987

- WALLERSTEIN 1985a: Wallerstein, Immanuel: Historical Systems as CamplexSystems, Fernand Braudel Center, SUNY, Binghamton, Paper presented atWorkshop on Modelling Complex Systems, Ilya Prigogine Center for Studiesin Statistical Mechanica, University of Texas at Austin, March 10-13, 1985

WALLERSTEIN 1984: Wallerstein, Immanuel: Household Structures andLabor-Force Formation in the Capitalist World-Economy, in: Smith, J.,Wallerstein, I., and Evers, H., Editors: Households and the World-Economy,SAGE Publications, Beverly Hills, London, New Delhi, 1984, pp. 17-22

- WALLERSTEIN 1987a: Wallerstein, Immanuel: Istorijskikapitalizam:politikaaldumulac/je, u: Pirec, D. i Jaklid, M.: SvetskikapitalisticYkisistem,'Ekonomika', Beograd, 1987. (Iz: Wallerstein, I.: Historical Capitalism,Verso, London/New York, 1987, pp. 47-75)

- WALLERSTEIN 1986b: Wallerstein, Immanuel: Japan and the Future Trajectozyof the World-System: Lessons from Histoty?, Fernand Braudel Center,SUNY, Binghamton, Prepared for Symposium of Japan Institute ofInternational Affairs The Evolving International System and itsRamifications for Japan', Tokyo, Mar. 24-26, 1986

- WALLERSTEIN 1990: Wallerstein, Immanuel: Kapitalizam - istorijskisistem,Centar za istraivako-izdavakn djelatnost RK SSO Crne Gore, Titograd,1990.

- VALERTAJN 1986e: Va1ertajn, Imanuel: Kapitalizam kao istorijski sistem,Marlcsistiéka misao, 1/1986. (Iz: Wallerstein, I.: Historical Capitalism, NewLeft Books, London, 1983 and Wallerstein, I.: Política of World Economy,Cambridge University Press, Cambridge, 1984)

- WALLERSTEIN 1979a: Wallerstein, Immanuel: Kondratieff Up or KondratieffDown?, An Essay-Review, Review, 4/1979

- VOLERSTIN 1985b: Volerstin, Imanuel: K'iza kaoprelazno razdoblje, u: Amin,S., Frank, AG., Arigi, Dj., Volerstin, I.: Dinamikaglobalnekrize,'Radnika itampa", Beograd, 1985.

- WALLERSTEIN 1984a: Wallerstein, Immanuel: Long Waves as CapitalistProcess, Review, 4/1984

- WALLERSTEIN: Wallerstein, Immanuel: Marx and Histoir Fruitful andUnfruitful Emphases, Fernand Braudel Center, SUNY, Binghamton,Prepared for Thesis Xl

- WALLERSTEIN 1984b: Wallerstein, Immanuel: Marxismsas Utopias: EvolvingIdeologies, Fernand Braudel Center, SUNY, Binghamton, Paper delivered atAnnual Meetings, American Sociological Association, San Antonio, August29, 1984

- WALLERSTE.IN 198Th: Wallerstein, Immanuel: ObeleIja iperspektive svetskekapitalistiékeprivrede, u: Pirec, D. i Jakid, M.: Svetskikapitalistiökisistem, Ekonomiln/, Beograd, 1987. (Iz: Wallerstein, I.: Politica of theWorld Economy, Cambridge University Press, Cambridge, 1984, pp. 13.26)



- WALLERSTEIN 1962: Wallerstein, Immanuel: Pan -African ¡sm as Protest, in:Kaplan, M., Editor:: The Revolution in World Politics, John Willey andSons, Inc., New York and London, 1962

- WALLERSTEIN 1984c: Wallerstein, Immanuel: The Politics of theWorld-Economy, The States, the Movements and the Civilizations, Essayes,Cambridge University Press, Cambridge & Maison des Sciences de l'Homme,Paris, 1984

- WALLERSTEIN 1987e: Wallerstein, Immanuel: Poluperifernezemlje isavremena svetska frisa, u: Pirec, D. i Jaksid, M.: Svetskikapitalistiókisistem,"Ekonomikd', Beograd, 1987. (Iz: Wallerstein, L: The Capitalist WorldEconomy, Cambridge University Press, Cambridge, 1979, pp. 95-118)

- WALLERSTEIN 1978: Wallerstein, Immanuel: Preface, in: Kaplan, B.H., Editor.:Social Change in the Capitalist World Economy, SAGE Publications, BeverlyHills, London, 1978, pp. 7-8

- WALLERSTEIN 1986d: Wallerstein, Immanuel: Razliitï drutveni sistemi:model i stvarnost, Marksiam u svetu, 8-9/1986. (Iz: Wallerstein, I.: ThePolitics of World Ewnomy, Cambridge University Press, Cambridge, 1984,pp. 147-158)

- WALLERSTEIN 1985e: Wallerstein, Immanuel: The Relevance of the ConceptofScmiperipheiyto Southern Europe, in: Arrighi, G., Editor: SerniperipheralDevelopment, Beverly Hills, London, New Delhi, 1985, pp. 31-39

- WALLERSTEIN 1964: Wallerstein, I.: The Road to Independence, Ghana andthe Ivory Coast, MOUTON & CO, Paris, La Haye, 1964

- WALLERSTEIN 1987d: Wallerstein, Immanuel: Savremenisvetskisistem kaocivilizacija, u: Pirec, D. i Jaki, M.: Svetski kapitalistidkisistem,"Ekonomika", Bcograd, 1987. ( Civilizations and Theories of CivilizingProcesses. Comparative Perspective, Bielefeld University, June 15, 1984)

- WALLERSTEIN 1984d: Wallerstein, Immanuel: Societal Development orDevelopment of the World-System?, Fernand Braudel Center, SUNY,Binghamton, Prepared for the XII Deutschen Soziologentag on the theme'Soziologie und Gesellschaftliche Entwicklung", Dortmund, Oct. 9-12, 1984

- WALLERSTEIN 1987e: Wallerstein, Immanuel: Socijalistid'ce dr.ave:merkantilisticke strategije ire volucionarni cii)evi u: Pirec, D. i JakAi, M.:Svetskikapitalistidkisistem, "Ekonomika', Beograd, 1987. (Iz: Wallerstein, I.:The Politics of World Economy, Cambridge University Press, Cambridge,1984, pp. 86-96)

- WALLERSTEIN 1986e: Wallerstein, Immanuel: Suvremenisvjetsicisistem,Centar za kulturnu djelatnost, 7.agreb, 1986. (Naslov originala TheModern World-System, Capitalist Agriculture and the Origins of theEuropean World-Economy in the Sixteenth Century; The ModernWorld-System II, Mercantilism and the Consolidation of the EuropeanWorld-Economy, 1600-1750, Academic Psess, INC, New York, 1974, 1980)

- WALLERSTEIN 1977: Wallerstein, Immanuel: The Tasks of Historical SocialScience: An Editorial, Review, 1/1977

- WALLERSTEIN 1984e: Wallerstein, Immanuel: Tipology of Crises in theWorld-System, Fernand Braudel Center, SUNY, Binghamton, Paperprepared for "World Crises or World Transformation?" under the aegis of

279



280

the United Nations University Project "The Emergency of New SocialThought; presented at NST Symposium No. 1, Colchester, Essex, U.K., Nov.5-7, 1984

- WALLERSTEIN 1986f: Wallerstein, Immanuel: Tri primera hegemonije tokomistorije svetske kapitalistike privrede, Marksizam usvetu, 8-9/1986. (Iz:Wallerstein, I.: The Politics of World Economy, Cambridge UniversityPress, Cambridge, 1984, pp. 37-46)

- WALLERSTEIN 1982: Wallerstein, Immanuel: Who Wants Still MoreDevelopment?, Fernand Braudel Center, SUNY, Binghamton, Paperprepared for session on "Dylemmas of Development" at annual meeting ofAmerican Sociological Association, San Francisco, Sept. 6-10, 1982

- WALLERSTEIN 1987f: Wallerstein, Immanuel: World-Systems Analysis, in:Giddens, A. and Turner, J.H., Editors: Social Theozy Today, Polity Press,Cambridge & Basil Blackwell, Oxford, 1987, pp. 309-324

- WALLERSTEIN 1982a: Wallerstein, Immanuel: World-Systems Analysis,Theoretical and Interpretative Issues, in: Hopkins, T. K., Wallerstein., I., andAssociates: World-Systems Analysis, SAGE Publications, Beverly Hills,London, New Delhi, 1982

- WALLERSTEIN 1978a Wallerstein, Immanuel: World-System Analysis:Theoretical and Interpretative Issues, in: Kaplan, B.H., Editor: Social Changeth the Capitalist Worldconomy, SAGE Publications, Beverly Hills, London,1978, pp. 219-235

- WALLERSTEIN 1982b: Wallerstein, Immanuel: Zavisnost u jednommedjuzavisnom svetu: ograniene mogunosti preobraaja unutarkapita1istike svetske ekonomije, Marksi2a.m u svetu 10/1982. (Iz:Wallerstein, I.: The Capitalist WoridEconomy, Cambridge UniversityPress, Cambridge, 1979)

- WALLERSTEIN 1983b: Wallerstein, Immanuel, Editor: Laborm the WorldSocial Structure Explorations in the World-Economy: Publications of theFernand Braudel Center, Volume 2, Based on the First U.S. - U.S.S.RColloquium on World Labor and Social Change 1980, under the auspices ofthe U.S. - U.S.S.R Commission on Social Sciences and the Humanities,sponsored by the American Council of Learned Societies and the U.S.S.R.Academy of Sciences, SAGE Publications, Beverly Hills, London, NewDelhi, 1983

- WEIDENBAUM 1984: Weidenbaum, Murray L: The Opportunity of Change,Economic Impact, A quarterly review of world economies, NumberForty-Five, 1/1984

- WEIL 1968: Weil, Eric Hegelidrava 'Veselin Maslela", Sarajevo, 1968.- WERKER 1986: Werker, Scott: Izvan paradigme zavisnosti, Msrksizam usvetiz,

8-9/1986.- WERLHOF 1984: Werlhof, Claudia von: The Proletariat is Dead; Long live the

HousewiI?, th: Smith, J., Wallerstein, I., and Evers, H., Editors:Höuscholds and the World-&onomy, SAGE Publications, Beverly Hills,London, New Delhi, 1984, pp. 131-147

- WIAS 1986: Wias, H.K.: Refera4 Medjunarodna tribina Socijalizam u svetu,Okrugli stol '86 Socijalizam i ekonomija, Cavtat, 20-24. 10. 1986.



- WILLIAMS 1985: Williams, Raymond: Ka mnogim socijalthrthna,u: Socijali.zamnapraguxXlveka, "Komunist' i 'Socijalizam u svetu", Beograd, 1985.

- WITTFOGEL 1988: Wittfogel, Karl August: Orijentalna despoc/ja, Usporednoistrthvanje totalne modi, "Globus', Zagreb, 1988.

- WOLF 1983: Wolf, Alan: est 'idealnih tipova" kapitalistike drave, Marksiz.a,n usvetu, 11/1983.

- WONG 1984: Wong, Diana: The Limits of Using the Household asa Unit ofAna/ysit, in: Smith, J., Wallerstein, I., Evers, H., Editors: Households and theWorld-Ecvnomy, SAGE Publications, Beverly Hills, London, New Delhi,

1984, pp. 56-63- YAFFE 1973: Yaffe, David S.: The Marxisa theory of crisis, capital and the state,

Ecvnomy and Society, Volume Two, 1973- ZAKON 1976: Za/con o udridenom radii, "Savremena administracija', Beograd,

1976.- ZASIAVSKI 1985: Zaslavski, Viktor: Neostaíjinistiólca driava, Drutvene kiase,

etni&o pitanje i konsenzus u sovjetskom drultvu, "Naprijed", 7ngreb,1985.

- ZASLAVSKY 1985a: Zaslavsky, Victor: The Soviet World System: Origins,Evolution, Prospects for Reform, TeJos, 65, Fall 1985

- ZFA 1987: Zea, Loopoldo: Nacionaino oslobodjenje isocijaiiz.am u LstinskojAmetici Referat, Medjunarodna tribina Socijalizam u svetu, Okrugli sto! '87Socijalizam, nacije, medjunarodna saradnja, Cavtat, 22-25. 10. 1987.

- ZEKOVlit 1968: Zekovid, dr Velimir: Problem oltstradohotka u nalem sistemuprivredjivanja, Gledilta, 10/1968.

- ZIGLER 1986: Zigler, Lan: Revolucija i legitiiliitet, Gledilta, l-2/1986.- ZOLBERG 1983: Zolberg, Aristide R.: " World" and "System' A Misalliance, in:

Thompson, W., Editor: Conten dingApproaches to World System, SAGEPublications, Beverly Hills, London, New Delhi, 1983, pp. 269-290

- ARKOVR 1979: Zarkovid, dr Dragoje: Kritika razmiljanja o politiëkojekonomiji socijalistiëkog samoupravnog drultva, SocjaJizam, 4/1979.

- JU-JURIN/JURIN 1972: Zilid-Jurin, dr Ana i Jurin, dr Smiljan: Politicllcaekononiyalprincipi i zakonitosti robne proizvodnje, Slubeni list SFRJ,Beograd, 1972.

- UGI( 1988: ugid, Zuran: Inforniacijsko dnthsv, nova paradigma?, CIDID,Beograd, 1988.

- LUPANOV 1981: iupanov, Josip: Aktualni drultveni trenutak, NaJe teme,12/1981.

- UPANOV 1969: Lupanov, Josip: Samoupravijanje i drul'tvena mo4 "Nale teme",7.agreb, 1969.

281



O OVOJ KNJIZI

Ova knjiga predstavlja doktorski rad, kojeg je autor, podnaslovom "Odnos ekonomske i politièe prinude u savremenomdrutvu/svetu: Skola svetskog sistema Immanuella Wallersteina",odbranio na Pravnom fakultetu u Beogradu (9. aprila 1991.), predKomisijom u sastavu: Prof. dr Zoran Vidakovié (mentor,posthumno), Prof. dr Ivan Maksimovié (drugi mentor), Prof. drMiroslav Peéujlié (predsednik Komisije) i Prof. dr Vladimir Milié(élan Komisije).

Autoru je u radu na ovoj doktorskoj disertaciji najveéupomoé - u obliku svakodnevnih, nesebiénih i plodotvornihpodsticaja i usmeravanja u toku éitavih deset godina (1982-1991.) -pruio mentor, Prof. dr Zoran Vidakovié. Dugogodinji zajedniékirad autora i mentora, vremenom je prerastao u prijateljstvo.Utoliko je aljenje autora zbog smrti Prof. dr Zorana Vidakoviéa(januara 1991.), bib veée. Uspomeni na svog mentora i prijateija,autor posveéuje ovu knjigu.

Veliku zahvalnost autor duguje i Prof. dr ImmanueluWallersteinu: od prvog kontakta, maja 1986., do kraja rada, a zatimi kasnije, u postdoktorskom radu, on mu je u tom radu pruao iprua dragocenu pomoé.

Posebnu zahvalnost autor duguje Prof. dr MiroslavuPeéujliéu: uz Prof. dr Zorana Vidakoviéa, on je najpa1jivije pratiorad kandidata, a nakon smrti Prof. dr Zorana Vidakoviéa, preuzeo iorganizovao odbranu doktorskog rada.

Iskrenu kolegijalnu zahvalnost na podsticajnimrazgovorima, knjigama i uticajima, autor izraava i mnogobrojnimkoleginicama i kolegama, posebno: Prof. dr Miomiru Jakiéu, DrJelici Minié i Prof. dr Milanu Vojnoviéu iz Beograda; Prof. dr Luki

283



Markoviéu i Prof. dr Vojmiru Franiéevióu iz Zagreba; Prof. drRastku Moniku iz Ljubljane; (pokojnom) Prof. dr TomuBottomoreu, Prof. dr Micku Dunfordu, Prof. dr Davidu Dykeru,Prof. dr Johnu McLeanu i Cho Myung-Raeu iz Brightona(Engleska, Velika Britanija). Autor je zahvalan i Britanskom savetu:njegova istraivaèka stipendija (Brighton, od novembra 1988. domarta 1989.) predstavljala je dragocenu Iogistièku podrku uzavrnoj fazi rada.

Posebnu zahva]nost autor duguje i Mirjani Pavlovié izBeograda: fieni veoma kvalitetni prevodi citata (sa engleskog nasrpskohrvatski jezik) znaajno su doprineli krajnjem obliku ovograda.

Najzad, autor ovim putem izraava zahvalnost i nadragocenoj tehnikoj pomoéi, i to: dipl. ing. mr Branku Jaukoviéu idipl. ing. Stevanu Ljumoviu iz Podgorice na kompjuterskojpripremi doktorskog rada za odbranu; i dipl. ing. Radi Tadi 12

Podgorice na izradi est grafikih priloga.Jedina razlika izmedju originalnog i ovde objavijenog teksta

doktorske disertacije je u citatima: u originalnom tekstu oni su bilina engleskom, ovde su oni prevedeni na srpskohrvatski jezik. Zbogtoga su neki odeljci ovog rada (posebno: 3.1.1. Cikliéki ritmovi isekularni trendovi, i 4.1.2. Medju-dravni sistem i njegovekonfiguracije, stanja i korelacije) zadrali tehniki odnosno struèniargon, koji se, prilikom publikovanja radova ove vrste, radi

komunikativnosti, najèeée prevodi u popularniji oblik. Ovde to,ipak, fije uèinjeno zbog same stvari: korektan odnosno kvalitetanprikaz Skole svetskog sistema Immanuela Waliersteina (to je bicjedan od dva glavna zadatka doktorskog rada), zahtevao je topotpuniju i neposredniju prezentaciju njenih sadraja.

Na odbrani doktorskog rada, kandidat/autor je od Prof. drMiroslava Peèujliéa dobio vrednu sugestiju: da, pre publikovanjaovog rad, u Predgovoru iii Pogovoru, izvede i neku vrstu sintezeodnosno poentiranja najznaèajnijíh elemenata rada, posebno nekuvrstu sinteze i poentiranja ideje dvostruke (dominacija versuseinancipacija) prirode medjunarodnog sistema odnosnomedjunarodne zajednice. Autor je usliio sugestiju predsednika

284



Komisije, ali na nain koji se u momentu odbrane fije mogaoprecivideti - objavijivanjem knjige primenjene svetsko-sistemskeanalize, ¿argon perifenje: zbog toga sinteze odnosno poentiranja okojem je reé, u Ritmo sveta nema; zbog toga, ukoliko to nijepreteran zahtev, ovu knjigu treba itati zajedno sa Zargonomperiferije.

Poslednja napomena o ovoj knjizi objanjava vezu izmedjuknjige i Biblioteke Kairos: Ritam sveta predstavlja neku vrstu uvodau glavne teme, ideje i autore Kairosa. Zbog toga je Ritam sveta ihronoloki prva knjiga u ovoj hiblioteci.

285



O AUTORU

Milan Popovié je rodjen 1955. godine u Andrijevici (CrnaGora). Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Titogradu 1977., amagistrirao ('Interesna i politièka artikulacija savremenogjugoslovenskog drutva', Mentor: J. Djordjevié) i doktorirao ("ko1asvetskog sistema Immanuela Wallersteina', Menton: Z. Vidakovié iM. Peèujlié) na Pravnom fakultetu u Beogradu 1983. odnosno 1991.Od 1978. je asistent, a od 1991. docent na predmetu Savremenipolitièki sistemi, na Pravnom fakultetu u Titogradu odnosnoPodgorici, gde i sada ivi i radi.

Bio je elan redakcija èasopisa Praksa i Ovdje iz Titograda, ièasopisa Ideje iz Beograda, kao i urednik izdavaèke delatnostiCentra za istraivaèku, dokumentacionu i izdavaèku delatnost(CIDID) u Beogradu,

Zahvaljujuéi istraivaèkoj stipendiji Britanskog saveta,zavrne pripreme za doktorski rad proveo je u Velikoj Britaniji(Brighton, University of Sussex, School for European Studies,Menton: M. Dunford i D. Dyker) kolske 1988-1989., a zahvaljujuéiJohn Marshall stipendiji, postdoktorsko istraivanje proveo je uSjedinjenim dravama (Columbia, Missouri, University of Missouri,Department of Political Science, Mentor: R. Remington; i

Binghamton, New York, State University of New York, FernandBraudel Center for the Study of Economies, Historical Systems, andCivilizations, Mentor: I. Wallerstein) kolske 1991-1992. i 1992-1993. godine.

Milan Popovié je do sada objavio tri knjige (Politiókaekonomija i politika, Mala edicija Ideja, Miadost, Beograd, 1985.;Dileme po/itikog pluraiizma, Univerzitetska rijeè, Nikié, 1988.; iZargon periferije: balkanska postmoderna 1988-1993, Samostalnoizdanje, Podgorica, 1994.), i oko sto nauènih, struènih i

286



publicistiêkih élanaka (ii oblasti sociologije savremenogjugoslovenskog drutva, sociologije viasti i sociologije svetskogsistema) u vie jugoslovenskih listova (Omladinski pokret,Univerzitetska J-ÍJe4 Nedeljna Botha, Monitor, Republika) i

éasopisa (Praksa, Ovdje, Ideje, Marksisticka misao, Nate teme,Socijalizam, Giedi.sta, Sociologija).

287



SUMMARY

"RHYTHM OF THE WORLD

Immanuel Wallerstein's World-System School"

This book is a Ph. D. dissertation presented to the LawSchool at the University of Belgrade in 1991. The book is acombination of theoretical and metatheoretical analysis: theinterrelationship between economic (capital and market) andpolitical coercion (state and other forms of domination) in modernsociety i.e. in the modern world-system is its main subject (and thatis its theoretical side); since the subject has been the mostsystematically studied in Immanuel Wallersteins world-systemschool, that school has logically come into the focus of the book(and that part of the book is its metatheoretical side).

The book is consisted of four chapters: the first one(Introduction: Subject and Method) exposes the subject and themethod of the dissertation, the second one (Methodology:Premises) deals with the main epistemological premises andconsequences of Immanuel Wallersteins world-system school, thethird one (Political Economy: The Capitalist World-Economy) is anextensive and systematic presentation of the TimeSpace of world-system analysis (concepts of the cyclical rhythms and secular trendsand of the center, periphery and semiperiphery of the modernworld-system), and the fourth one (Politics: Inter-State and WorldPolitical System) extensively and systematically presents ImmanuelWallerstein's basic political concepts.

The most important section of the book as a whole is itssection 2.3. Internationalization/Mondialization of Theoretical andMethodological Framework. This section exposes and explainscrucial world-system school's epistemological innovations,

288



particularly its relatively new unit of analysis (world-system, notnation-state), and subsequently its relatively new, world-systemicallyreconceptualized ideas and concepts. Such an important world-system school's concept - capitalism conceived as a world andhistorical system - is used as a key for a relatively new explanationof the real nature of so called socialist, truly stateist regimes andsocieties (section 2.4.).

Central and the most extensive part of the book is itssection 4.1. The World Political System: this section containsrelatively thorough survey of the main world-system school'spolitical ideas and concepts (inter-state system, hegemonic cycles,correlations between these cycles and Kondratieffs and logistics) aswell as the author's critique of the world-system school's pluralisticconception of inter-state system and his alternative more monisticidea about the existence of the world political system.

The last section (4.2. International Civil Society andSocialism) concludes the book with one kind of polanyian (K.Polanyi), triple reconceptualization of the very idea of socialism associal (not stateist), democratic (not authoritarian), andinternational/mondial (not nationalistically encapsulated) processand system.

289



291

SADRAJ

Giava IUVOD: PREDMET I METOD 5

Giava IIMETODOLOGIJA: PREMISE 15

2.1. ANALIZA SVETSKOG SISTEMAIMMANUELA WALLERSTEINA 17

2.2. PRILOG KRITICI PROGRESIVIZMA 30

2.3. MONDIJALIZACIJATEORIJSKO-METODOLOKOG APARATA 34

2.4. PROBLEM PRAVE PRIRODE TZV.SOCIJALISTIKIH DRUTAVA I SISTEMA 45

Giava IIIPOLITIKA EKONOMIJA:SVETSKA KAPITALISTIëKA PRIVREDA 63

3.1. VREME/ISTORIJA 65

3.1.1. Cik1iki ritmovi i sekularni trendovi 65

3.1.2. PribIiavanje i lociranje 83

3.1.3. Istorijski sistemi 92

3.1.4. Kapital, kriza, dñava 95

3.2. PROSTOR/S VET 113

3.2.1.Uvod 113

3.2.2. Svetska kapitalistièka privreda 115



Giava IVPOLITIKA: SVETSKI POL1TIÙ(I SISTEM 137

4.1. SVETSKI POLITIKI SISTEM (SVETSKAVLADA) & NOVE, MEDJUNARODNESTRUKTURE DOMINACIJE 140

4.1.1. Uvodni pojmovi: drava i dominacija 140

4.1.2. Interpretacija i kritika osnovnih poIitikihpojmova Immanueia Wailersteina: 152

Medju-ddavni sistem i njegove konfiguracije,stanja i korelacije 152

la) Jojedna teorija i c/va istraiivanja 163

Kritika Wa/Jercteinove pluralistióke koncepcijemedjuddavnog sistema 174

Pm element logike svetskog politiókog sistema:Ja/ce dthive centra, s/abe ddave (polu)perilerije 176

Direktan i indirektan vid svetske viade odnosnosvetskogpolitiókog sistema 179

Diktatura (polu)periferije, demokratija centra -Janus iii dva bca savremenog svetskog sistema 183

Klasa i statusna grupa u svetsko-sistemskojperspektivi 192

4.2. SVETSKO DRUTVO I SOCIJALIZAM 199

4.2.1. Teorijska preispitivanja 199

4.2.2. Empirijska istraivanja 215

PRILOZI I-VI 227

LITERATURA 235

O OVOJ KNJIZI 283

O AUTORU 286

SUMMARY 288

292



Giava IV SVETSKJ POLITIKJ SISTEM - milanmpopovic.info · Nakon Uvoda (u prvoj), Metodologije (u...

Documents

Transcript of Giava IV SVETSKJ POLITIKJ SISTEM - milanmpopovic.info · Nakon Uvoda (u prvoj), Metodologije (u...