www.dereta.rs

Biblioteka

XX vek

Urednik izdanja

Aleksandar Šurbatović

Na slov ori gi na la Fernando Pessoa

LIVRO DO DESASSOSSEGO

Copyright © Jerónimo PizarroFirst published in Portugal by Edições Tinta da China, 2013

The author is represented by Bookoffice(http://bookoffice.booktailors.com)

Copyright © ovog izdanja dela DERETA doo

Th e European Commission support for the production of this publication does not constitute an endorsement of the contents which refl ects the views only of the authors, and the Commission cannot be held responsi ble for any use which may be made of the information contained therein.

FernAndo PesoA

KNJIGANESPOKOJA

PriredioHeronimo Pisaro

Pre vod s portugalskog

Vesna Stamenković

Beograd2017.

DERETA

VELIKI KNEZNESPOKOJA

A l e k s a n d a r J e r k o v

• 7 •

Jed nom kad poč ne te da čita te Pesou, neće te moći da pre­sta ne te iako se nje go va dela toli ko raz li ku ju jed no od dru­gog da ima te uti sak kako čita te raz li či te auto re, ali to nije pogre šan uti sak. Čita nje Pesoe zai sta jeste čita nje više raz­li či tih auto ra. Upr kos tome, kada jed nom upo zna te nje go­va razno rod na dela, osta će te sa nji ma ona ko kako se osta­je, reci mo, uz Leo par di ja, manje Kane ti ja ili, na dru ga či ji način, našeg Mio dra ga Pavlo vi ća. Pesoa je mudri melan­ho lik, usamlјenik koji u dubo koj i lir skoj reflek si ji stva ra sve to ve i u sebi nadok na đu je ovaj jedan u kojem nije na­šao pre vi še toga za sebe, zna lac čiji se hori zont sazna nja ne name će mno ži nom cita ta, nego usva ja njem tra di ci je i pro miš lje noš ću koja jasno sve do či šta je sve ugra đe no u nju. Ima u nje mu Mon te nja i Kir ke go ra, Emer so na i To­roa, Šle ge la i Šato bri ja na, Vit me na i Poa, ali toli ko Pesoe da je on jed no ime za sebe u isto ri ji knji žev no sti.

Pesoa je u onoj biv šoj zajed nič koj zemlјi objavlјivan počet kom sedam de se tih, kada smo se sre li sa nje go­vim sti ho vi ma u Posled njoj čaro li ji koju je pre veo Mir ko Toma so vić i obja vio u Rije ci. U posled njih dva de se tak godi na iza šao je čitav niz novih, veo ma dobrih pre vo da. Pose ban doga đaj bile su zbir ke sti ho va koje je na svom vrhun cu objavlјivala Pai de ia – Veči ti kalen dar, Pozna ti sta nac, Luka na puči ni, sve u pre vo du Jasmi ne Neš ko vić.

• 8 •

AleksAndAr Jerkov

Knji ga nespo ko ja štam pa na je počet kom veka u Zagre bu, pod naslo vom Knji ga nemi ra, a u make don skom pre vo­du vide li smo je pre neko li ko godi na na skop skom saj mu knji ga. Sad ovo remek­delo svet ske knji žev no sti sti že i do naših čita la ca i napra vi će pomet nju među oni ma koji vole pra vu lite ra tu ru, to je po mno go čemu jedin stve na knji ga. Ona je zna čaj na i za nas koji se bavi mo srp skom knji žev noš ću, jer je ovo delo iza zov no za sagle da va nje Andri će vog raspo na od rane knji ge Nemi ri do post hum­nih Zna ko va pored puta, naj či ta ni jeg dela srp ske lite ra tu re u posled njih četr de set godi na. Kada je Pesoin lik izro nio iz čude snog Sara ma go vog roma na Godi na smr ti Rikar da Rei ša, bio je to spek ta ku lar no dobar izbor i susret sa naj ve­ćim savre me nim por tu gal skim piscem, čas u kojem knji­žev nost oživlјava knji žev nost. Anto nio Tabu ki je Pesoi tako đe posve tio jed no krat ko pro zno delo, Tri posled nja dana Fer nan da Pesoe, poka zu ju ći koli ko je Pesoa oku pi rao ima gi na ci ju veli kih pisa ca pola veka posle svo je smr ti. (Posled nji Pesoin odjek kod nas poja vio se u delu Dra ga­na Sto ja no vi ća.)

Fer nan do Pesoa je rođen 1888. godi ne u Lisa bo nu. Za živo ta jedva da je posto jao u knji žev no sti, dok je danas ne samo por tu gal ska knji žev nost nego i evrop sko pesniš tvo, ipak pre sve ga pesniš tvo, neza mi sli vo bez nje ga. Izu zet nu zbir ku pesa ma Poru ka obja vio je tek 1934, godi nu dana pre smr ti. Iako je za pesme bio nagra đen, iako je bilo dos­ta nje go vih tek sto va rasu tih po peri o di ci, iako je pisao i na engle skom, nje go va sla va je poče la tek kada je posle nje­go ve smr ti u sta nu u kojem je živeo pro na đen ogro man kofer pun nje go vih ruko pi sa. Taj stan danas je deo izvan­red nog muze ja koji mu je posve ćen, a kofer kao neka sta ra škri nja sto ji uz nao ča re, kišo bran, ruka vi ce, neko li ko

• 9 •

VELIKI KNEZ NESPOKOJA

koma da ode će i kre vet, pisma i ruko pi se izlo že ne u stal noj postav ci koja sve do či o ume re noj mate ri jal noj sku če no­sti u kojoj je živeo gene ral ski sin, rođen u pala ti pre ko­pu ta zgra de lisa bon skog pozo riš ta. Kada se iz Dur ba na u Južnoj Afri ci, gde se ško lo vao nakon što mu je umro otac i maj ka se pre u da la pa pre se li la sa sinom kod novog muža, vra tio u grad u kojem je rođen, više niku da nije ni išao. Lisa bon je grad neo bič nih muze ja kakvi su, reci mo, zai sta jedin stven muzej kera mič kih plo či ca, muze ji koji čuva ju ukus proš lo sti posve će ni koči ja ma i tram va ji ma, ili isto ri ji fada, a tu je i jed na izvan red na kolek ci ja por tu­gal skih impre si o ni sta u zgra di koja je počet kom proš log veka dobi la nagra du za arhi tek tu ru. Pesoin muzej pri mer je dobre orga ni za ci je i postav ke. U prizemlјu se orga ni­zu ju izlo žbe sli kar skih dela inspi ri sa nih Peso om i kada smo bili u nje mu, bio je krcat por tre ti ma veli kog pisca. Na spra tu je veli ka, funk ci o nal na bibli o te ka koja pra ti sve što se o Pesoi napi še u sve tu i nudi neko li ko mesta za kon ti nu i ra ni nauč ni rad. Iznad nje je ceo jedan sprat u ekra ni ma na koji ma se mogu pre gle da ti sve sli ke ne samo Pesoe, nje go ve fami li je i prijatelјa, mesta u koji ma je živeo i savre me ni ka nego i bogat doku men tar ni mate­ri jal cele epo he, doku men tar ni fil mo vi i neko li ko uspe lih insce na ci ja, Peso i na iza zov na bio gra fi ja i nizo vi hro no­lo gi ja. Uz savr še no obra đe nu i ano ti ra nu bibli o gra fi ju, orga ni zo va nu po neko li ko klјučeva kao pose ban fond, to daje rad ni ambi jent kakvim se ozbilјne kul tu re odu žu ju svo jim veli kim pisci ma. Na jed nom spra tu je i skrom na soba u kojoj je živeo. Muzej ima i jedan čudan postor koji je pre tvo ren u maš ta o ni cu u kojoj se sve tlo sti ma lase ra ispi su ju Peso i ni sti ho vi i cita ti, uz muzi ku i pro me ne boja dok se pose ti lac opuš ta pre puš ta ju ći se slo bod nom toku

• 10 •

AleksAndAr Jerkov

misli, iz nje se u prizemlјe vra ća lif tom u kojem su tako đe ispi sa ni sti ho vi, i jed na pesma na engle skom o Por tu ga lu koja ras kri va dvoj stvo impe ri je i pro pa sti, potre sna i savr­še na. Tako bismo i mi mogli i mora li da ure di mo muze je naših pisa ca i nji ho ve zadu žbi ne, a ne da ruši mo kuće u koji ma su žive li, ako to uopšte više ima smi sla i napi sa ti nakon ono ga što je ura đe no sa kuća ma Andri ća, Crnjan­skog, Peki ća...

Dok su iz ostavš ti ne izla zi la dela i frag men ti koje je Pe­soa pisao i pohra nji vao u svo ju ruko pi snu osta vu, posta lo je jasno da je reč o jed nom od naj ve ćih evrop skih knji­žev ni ka prve polo vi ne dva de se tog veka. Samo po sebi, to što dela izla ze post hum no, pa i obrt koji iza zo vu kada je reč o mestu jed nog auto ra u knji žev no sti, nije neš to toli­ko neo bič no. Ima puno auto ra čija su dela objavlјivana posle nji ho ve smr ti i onih koji su se tek tada uzdi za li do nespor no sti knji žev nog kla si ka. Naj po zna ti ji takav slu čaj sva ka ko je Kaf ka. Sve što je veza no za Pesou kom plek­sno je na svoj način, pa i to čiji su ruko pi si u nje go voj ostavš ti ni nije jed no stav no pita nje. Nije reč o nekoj glu­poj greš ci da su se tu naš li tuđi tek sto vi, kao što je kod nas bio slu čaj u ostavš ti ni ma Andri ća ili Todo ra Manoj lo­vi ća, ili onom zapetlјancijom oko jed nog neo bič nog pre­vo da Crnjan skog, dok je ruko pis engle ske ver zi je Roma­na o Lon do nu ipak nestao. Pesoa je zai sta svo jom rukom pisao tuđe tek sto ve. To je posle di ca začu đu ju će situ a ci je da je izmi slio čitav niz lič no sti, sa celim i pot pu nim bio­gra fi ja ma, i pisao dela koja je pri pi si vao tim lјudima izra­slim iz nje ga. To dakle nisu bili obič ni pse u do ni mi, nego hete ro ni mi i zaseb ne lič no sti raz li či tih indi vi du al nih oso­bi na i poseb nog sti la. Tako je Pesoa ne samo autor raz li­či tih dela već i tvo rac više distink tiv nih autor skih lič no sti

• 11 •

VELIKI KNEZ NESPOKOJA

čiji opu si posto je sva ki za sebe. Pesoa nije samo jedan pisac, nego lič nost koja obje di nju je sve ove hete ro ni me i u sva ko me od njih on je bio neko stvar no dru gi. Pesoa je po svoj pri li ci autor sa naj vi še rele vant nih hete ro ni­ma u isto ri ji knji žev no sti. Moglo bi se reći da uz nje ga ide čita va jed na mala naci o nal na knji žev nost, niz izvan­red nih auto ra koji čine lič nu knji žev nost Fer na da Pesoe. Taj pojam lič na knji žev nost, kao indi vi du al ni ana lo gon naci o nal noj knji žev no sti, narav no da ne posto ji, ali bi ga vre de lo u ovom slu ča ju izmi sli ti. U tom smi slu bi nje gov opus tre ba lo tuma či ti na sasvim dru ga či ji način no što se čini u isto ri ja ma knji žev no sti. Tre ba lo bi pisa ti o sva koj od nje go vih inkar na ci ja kao o poseb nom por tu gal skom auto ru, odno sno autor ki (bilo je i takvih rod nih tran sgre­si ja). Čude sno je kako Pesoa nije samo ume sto svo ga ime­na upi si vao nova ime na, koja bi se sva mogla pri ku pi ti u poj mu jed nog auto ra, nego je za sva ko ime stva rao i ceo novi iden ti tet nepo sto je ćih, ali za nje ga stvar nih i u nje go vom duhu živih pisa ca, pa to menja smi sao jed nog opu sa više nego Fuko o ve napo me ne o funk ci ji auto ra. I Knji ga nespo ko ja ima tri takva raz li či ta iden ti te ta za koje su veza ni u njoj sakuplјeni zapi si.

Kada sam prvi put video listu hete ro ni ma, bilo je na njoj pre ko šezde set ime na, sada se u beleš ka ma navo di da ih je naj ma nje sedam de set. Neki od njih bili bi veli ki, auten tič ni knji žev ni stva ra o ci kao šo su Kaej ro, Kam puš, Sua reš ili Reiš. Čud na je situ a ci ja do koje dovo di toli ka mul ti pli ka ci ja iden ti te ta jed nog čove ka u kojem se nasta­ni lo toli ko mnoš tvo raz li či tih auto ra, a možda ide al na pri li ka da se vidi raz li ka zate če nog, namet nu tog iden ti te­ta koji nam je zadat rođe njem i obra zo va njem, i izbor nog iden ti te ta koji sami raz vi ja mo. Pesoa je imao kapa ci tet

• 12 •

AleksAndAr Jerkov

mno gih lič no sti i sna gu pra vog demi jur ga koji može da kre i ra nova bića u sebi kao što kre i ra nove sve to ve u ono­me što piše. Psi ho a na li za bi vero vat no ima la šta da kaže o takvoj mul ti pli ka ci ji lič no sti, ali ona je mno go zna čaj ni ja poe tič ki, možda i filo zof ski. Ko ne usvo ji svet ona kav ka­kav jeste, možda i mora da ga raz li či tim svo jim pro jek ci­ja ma nase li i makar tako koli ko­toli ko pri pi to mi. Dija log tih raz li či tih stva ra lač kih lič no sti koje je Pesoa stva rao obe le žio je i knji gu Hete ro ni mi koja je pre neko li ko godi­na objavlјena kod nas.

U Knji zi nespo ko ja autor ski liko vi su Gedeš, Soa reš i sam Pesoa, a pita nje odno sa ovih impo sta ci ja i subje ka ta uz koje su pri pi sa ni tek sto vi koji čine ovu neo bič nu knji­gu objavlјenu dugo posle Peso i ne smr ti pri vla či pažnju komen ta to ra. Odno si frag me na ta toli ko su kom pli ko va ni da je izra đen pose ban tek sto loš ki soft ver koji omo gu ća­va kori sni ci ma da obli ku ju sop stve nu ver zi ju ruko pi sa. Ali to su stva ri važne za spe ci ja li ste i struč nja ke. Dile­me gene tič ke kri ti ke, kada je reč o ova ko slo že nim ruko­pi si ma, ne daju se raz re ši ti ni dece ni ja ma posle prvog izda nja. Ipak, niko ne uzi ma u ruke takvo delo kakvo je Knji ga nespo ko ja da bi pra tio koji se sve gla so vi javlјaju u njoj, iako to jeste zanimlјivo jer su i oni plod umet nič ke ima gi na ci je i kre a ci je, ili da bi pra tio tek sto loš ke nijan se i začkolјice u pri re đi va nju, već zato što je to knji ga pisa na deli kat nim i neo bič nim sti lom i predstavlјa pri be žiš te za poseb ne lјudske duše. Takve, bolјe duše, neće moći da joj odo le ne zato što će deli ti Peso i na uve re nja, reci mo ona monar hi stič ka, mistič ka ili okul ti stič ka, već zato što takva uve re nja Pesoa predstavlјa unu tar jed ne manjin ske kon­cep ci je koja napro sto tra ži ogrom nu empa ti ju i nai la zi na nju. Pesoa nije sen ti men ta lan, ali je samosažalјiv i toli ko

• 13 •

VELIKI KNEZ NESPOKOJA

fino nežan, otme no melan ho li čan, da nje go va manjin­ska pozi ci ja pri vla či ogrom nu i nara sta ju ću sim pa ti ju. Ta dija lek ti ka pre o vla đu ju će naklo no sti za deli kat nost i uzdr žan ton, koli ko i za ustručlјivu nepopustlјivost koja kao da kaže, tiho i odluč no, da se niš ta neće žrtvo va ti da bi se neš to pro me ni lo, to poka zu je monaš ku strplјivost i sna gu koja je mimo sva kog fana ti zma dovolјna da uve ri kako je zapra vo jedi no vred no čove ka to da osta ne svoj, da bude u manji ni dok pred samim sobom zastu pa sebe.

Kada Delez i Gata ri, čuve ni fil zof sko­psi ho loš ki par, odre đu ju šta je manjin ska lite ra tu ra – oni to čine upra vo povo dom Kaf ke – onda zapra vo daju instruk ci ju o tome kako se od utvr đi va nja manjin ske lite ra tu re unu tar ono ga što je većin sko, a ne izvan nje ga, može poka za ti nova dija­lek ti ka mino ri ta i maste ri te ta. U tako širo ko postavlјen­im kate go ri ja ma kao što su dete ri to ri za ci ja jezi ka, nepo­sred na poli tič nost indi vi du al no sti i sabi ra nje iska za ima mesta za sva ki manjin ski men ta li tet. Od usamlјeništva do eks klu ziv ne mino ri za ci je, jedan lič ni izbor i život ni stav sti ču pro dor nost, pa tako Peso i no ispo ved nič ko zau zi ma­nje tihe i povu če ne pozi ci je posta je para dok sal no delat no i oso ba đa ju će. Iz Peso i nog tek sta i nje go vog usva ja nja se vidi zaš to kon cept minor ne lite ra tu re ne zavr ša va u popu­lar nim obra sci ma, zaš to manjin ska knji žev nost ne može biti tri vi jal no popu la r na, već nepo pu lar nost čini pozna­tom, a izu zet nost poš to va nom. To će reći da dra go ce nost svog usamlјeništva Pesoa ne raz me nju je za sen ti men tal nu dopadlјivost, ne piše popu lar no, nego sti če pozna tost u onoj meri u kojoj je nepodnošlјivo osta ti u sta di ju mu veći ne i gomi le. To i raz li ku je bolјe duše, čak i kada bi bile u veći ni, one bi osta ja le usamlјene. Tako se Peso i no usamlјeništvo i teš ka stra te gi ja naselјavanja samo ga sebe

• 14 •

AleksAndAr Jerkov

pro iz ve de nim iden ti te ti ma i dru gim auto ri ma poka zu­ju kao čista opo zi ci ja sva koj popu la r no sti. U vre me kada smo preplavlјeni popu li stič kim i sen za ci o na li stič kim pisa­njem, Pesoa je jedan sasvim dru ga či ji izbor. Napo kon, on je na počet ku svo je kari je re izmi slio čitav knji žev ni pra­vac, san za ci o ni zam, i stvo rio izmišlјenog auto ra koji će ga zastu pa ti, kao da je znao da će ovo biti sen za ci o na li stič ki vek pa se tome uspro ti vio gra de ći jedan sasvim duga či­ji pra vac raz vo ja epo hal nog, a ne popu lar nog knji žev nog izra za.

Kolek tiv se u tek stu koji ga neće i koji se iz nje ga izdva ja cepa da bi dao za pra vo i jed noj izra zi toj manji­ni i nje noj usamlјenosti da posto ji unu tar nje ga, pisa nje tako sti če druš tve nu viral nost, revo lu ci o nar nost koja nije površ na, mani fest na. Patos neraz vi je no sti, zapra vo, upu­ću je na stra te gi ju zbri nja va nja po kojoj pse to kopa svo­ju jazbi nu, ili pacov svo ju rupu, kako su pod se ti li Delez i Gata ri. Manjin ska knji žev nost unu tar većin skog jezi ka posto ji kao zaklon u kojem manjin sko osta je to što jeste, ali nala zi nači na da bude delat no i druš tve no zna čaj no. Pesoa neza vi sno od svog par ci jal nog jevrej stva isto toli ko koli ko i zavi sno od svog neka to li čan stva, što je poseb na pozi ci ja u zemlјi kao što je Por tu gal, manjin ski ekvi li bri­jum pre tva ra u neš to bez čega nije dan čovek ne može. Ute ha zapi sa, memo ri je, reflek si je, glo se, gno me, lir skog raz gra ni če nja, slu ha za pat nju kao talen ta da se ona uve­ća do neodolјive bez raz lo žno sti, sve to Pesou čini nespo­koj nim upra vo tamo gde je možda jedi no on zai sta spo ko­jan. U tom žalјenju samo ga sebe koje se ne može iska za ti, u toj žalob noj igri u kojoj čovek samo ga sebe pod me će svom pisa nju, Pesoa oslo ba đa svog čita o ca. Koli ko je nemo­gu ći oblik nje go vih zapi sa knji žev no i sto rij ski auten ti čan

• 15 •

VELIKI KNEZ NESPOKOJA

dopri nos poe ti ci bele že nja, toli ko je ova para dok sal na stra­te gi ja koja oslo ba đa čita o ca nje go vog sop stve nog tere ta raz log da Knji ga nespo ko ja nika da nije knji ga sau češ ća, nego veli ke meta re to rič ke i para eg zi sten ci jal ne katar­ze. To je, uosta lom, sva ka manjin ska lite ra tu ra koja se ne oslo ba đa sebe i svog polo ža ja, već spa sa va sve ono što većin ska nika da ne može da uči ni za samu sebe. Knji ga nespo ko ja napro sto čove ka vra ća lјudima i lјudskosti, a da niš ta ne mora da pro me ni u nji ma. I tako je sva ka pro me­na ilu zi ja svo je vrste.

Čemu se čita lac može nada ti od ove knji ge zavi si od toga kako joj pri đe. Sve prag ma tič ke potre be valјa osta vi­ti po stra ni i pre pu sti ti se unu traš njem hori zon tu dile ma koje ona raz vi ja do neslu će nih raz me ra i ne raz re ša va, odu sta je od sva ke sile da bi bez ube đi va nja bila neodolјi­vo ubedlјiva. To što se sa njom deša va možda pod se ća na jed no dru go viđe nje Kaf ke, ono u tek stu Val te ra Benja­mi na. Da opi še neodolјivi uti sak biro krat skog apa ra ta i suda, Benja min se okre nuo nekoj čud noj aneg do ti koju je, može biti, doneo sa svog puta u Moskvu, a možda i samo pre u zeo kao jed nu od pred ra su da i pogreš nih legen­di koje su pra ti le čuve nog kne za Potem ki na. Sva ko zna za legen du o Potem ki no vim seli ma, lažnim nase o bi na ma koje je navod no knez gra dio kako bi impre si o ni rao rusku cari cu. Isti na je, među tim, malo dru ga či ja, kako nam je to nedav no poka zao Vol kov, da je cela legen da nasta la iz pogreš nog izveš ta ja. Potem kin je gra dio kuli se da impe­ra tor ka ne bi gle da la ružne sli ke, a ne da bi je obma nuo da su tu podig nu ta čita va nova sela. O tome je na Zapad poslat pogre šan izveš taj, u tek stu iz kojeg poti če legen­da o Potem ki no vim seli ma govo ri se sa toli ko raz u me­va nja o putu da se navo di i to kako Rusi vot ku piju iz

• 16 •

AleksAndAr Jerkov

samo va ra dok sede ispod viso kog drve ta borov ni ce. Kako se na Zapa du vidi Rusi ja, jasno je iz cele te sme ju ri je koju je pisao neko ko se raz u me u Rusi ju i ruske obi ča je koli ko i u obi ča je Ban tu ple me na, zapra vo neš to manje od toga. Ali Benj min nije pisac pred ra su da, napro tiv, nje go vo kri­tič ko delo raz vi lo je izra zi to manjin ski dis kurs tuma če­nja knji žev no sti. On sa veli kim pri po ve dač kim talen tom piše o tome kako je knez Potem kin imao pone kad dubo ke napa de depre si je, što ne mora odmah biti shva će no samo kao još jed na od pred ra su da o ruskoj duši. Tokom jed nog poseb no dugog depre siv nog peri o da, veli ki knez je sedeo sam i izgublјen u svom kre ve tu, a gomi la držav nih aka­ta koje je tre ba lo pot pi sa ti i posla ti je toli ko nara sla da su očaj ni viso ki činov ni ci vre me pro vo di li pred nje go vom sobom iako se nisu usu đi va li da kne za uzne mi re u toj žalob noj odsut no sti. Kao u dobroj pri či, tu se javlјa neki niži slu žbe nik Šuval kin koji ne okle va da isko ri sti pri li ku i ula zi u sobu, bez reči doda je Potem ki nu pero i pod me­će akte na pot pis. Potem kin bez reči i zadrš ke sve doku­men te pot pi še i Šuval kin ih, kao da gle da mo Gogolјevu dra mu, izno si iz sobe i daje viso kim činov ni ci ma koji sa uzbu đe njem, žur no pre gle da ju mate ri ja le i vide da na svi ma nji ma ume sto pot pi sa Potem kin sto ji kne že vom ru­kom napi sa no Šuval kin. Doku men ti sa takvim pot pi som posta ju čista lite ra tu ra, depre siv ni Potem kin geni jal ni pisac, a cela aneg do ta mala para bo la o Peso i nom pisa­nju i nje go vim hete ro ni mi ma. Benja min u celoj pri či sa ruskog dvo ra vidi svet Kaf ki nih činov ni ka i rad onog suda koji se bavi slu ča jem Joze fa K. Prem da Pesoa nije mogao biti kaf ki jan ski junak, ima nečeg što ga sa nji ma pove­zu je, od činov nič kog živo ta koji je vodio do volјne, ničim iza zva ne eks klu di ra no sti, izmeš te no sti iz sve ta. Sve tom i

• 17 •

VELIKI KNEZ NESPOKOJA

kod Pesoe upravlјa nevidlјivi i letal ni pro ces koji se vodi pro tiv sva kog čove ka i u kojem je upra vo nevi nost nužna pret po stav ka pra vo sna žne pre su de koja sva ko ga čeka.

U sli ci u kojoj sva ki činov nik dobi ja samo ono što je on sam, čini mi se da je jed na ko dobro vide ti rezul tat čita nja Peso i ne pro ze. Ko joj pri đe kao Šuval kin veli kom kne zu, dobi će samo svo je ime upi sa no na onom mestu na kojem je tre ba lo da piše Pesoa. No onaj ko bude Pesou čitao bez pred ra su da koje su okru ži le legen de o ruskom kne zu, taj sa jed ne stra ne može vide ti sam pro ces, a sa dru ge epo hal­ni smi sao auten tič nog usamlјeništva koje oslo ba đa samo­će i odba če no sti sva ko ga ko se sa njim upo zna. Peso i na samo i zo la ci ja, život u kofe ru, a ne u sve tu, delu je spa so­no sno, dok sam pro ces, kako je zaklјučio Benja min, ne zavr ša va kaznom, čak ni kad je ona smrt na. U Kaf ki nom sve tu kazna nije u takvoj pre su di, nego u samom pro ce su. Tako ni u Peso i noj pro zi nije spa se nje u isho du ono ga što se napi še, nego u samom pisa nju. Pesoa se, dakle, čita ne da bi se pro či to, nego da bi bio čitan.

Gle da no ova kvim oči ma, Peso i na pro za delu je kao da u njoj ima i zapi sa jed nog dru gog ruskog kne za iz pro ze Dosto jev skog. Da je posle slo ma i opo rav ka u sana to ri­ju mu, a zna mo da do nje ga nije doš lo, knez Miš kin seo da piše svo je usamlјeničke beleš ke, sve u tim tek sto vi­ma bilo bi raz li či to od ono ga što Pesoa bele ži jer su raz­li či ti jezi ci, kul tu re, vre me na i isku stva, pa opet se čini kako neki spa so no sni idi o ti zam neodolјivog kne za koji ima jedan bolјi um i bolјi um kakav je Peso i na pro za tako moć no doča ra la otva ra ju neslu će ne moguć no sti uži va nja u jed nom izu zet nom knji žev nom delu kakvo je Knji ga nespo ko ja, delu koje je žanr samo za sebe.

• 18 •

AleksAndAr Jerkov

Naš svet, pod se ća Benja min da je Kaf ka jed nom rekao Mak su Bro du, samo je rđa va bož ja ćud, rđav dan. Ima i pored toga nade, dodao je Kaf ka, bes kraj no mno go nade, samo ne za nas. Kaf ka, veli Benja min, nije popu stio pred svo jim isku še njem, a nije ni Pesoa. Otu da onaj stid koji se pomi nje na kra ju Pro ce sa, to je stid koji se nala zi i u Knji zi nespo ko ja.

UVOD

H e r o n i m o P i s a r o

• 21 •

U odlom ku koji poči nje reče ni com: „Viro vi, vrtla ci, u besmi sle nom bela sa nju živo ta!” (246), sve do ci smo stva­ra nja „vode nog pri zo ra” jeze ra ca, reči ca i poto ka, počev ši od pri zo ra lju di koji pro la ze „veli kim trgom u cen tru gra­da [Li sa bo na]” poput „razno boj ne reke”. Za pri po ve da ča, ovaj „vode ni pri zor” mnoš tva koje se raz li va po „veli kom trgu” – i to, kako je napo me nuo, upra vo zato „što sam pomi slio kako će pasti kiša” – pri la go đa va se „tom neja­snom pokre ti ma”, odno sno, ose ća ju pli me i ose ke živo­ta. „Pokre ti ma” u mno ži ni? Tako je, upra vo zbog toga on objaš nja va:

Napi sav ši ovu posled nju reče ni cu, koja za mene zna či upra vo ono što kaže, pomi slio sam kako bi bilo kori sno da na kraj svo je knji ge, kada je obja vim, ispod „Štam par ske greš ke” dodam naslov „Nisu greš ke” i kažem: reče ni ca „tom neja snom pokre ti ma”, na stra ni toj i toj, baš tako tre ba da gla si, sa atri bu ti ma u jed ni ni i ime ni com u mno ži ni. (246)

Pesoa nije sti gao da napi še beleš ke za naslov „Nisu greš ke”, ali da je to uči nio, bilo bi nam lak še da sagle da mo u kojoj je meri Knji ga nespo ko ja pre pu na takvih reče ni ca koje nam zvu če neo bič no – i to ne samo zbog gra ma tič kog nesla ga nja – i u kojoj je meri melo dič na i sanji va pro za Knji ge postig nu ta upra vo zahva lju ju ći lin gvi stič koj sve sti

• 22 •

Heronimo PisAro

nje nog auto ra. Nije mi name ra da ovim tek stom bra nim stav da veli čan stve nost Knji ge nespo ko ja poči va na odre­đe nom bro ju neu o bi ča je nih reče ni ca, niti da one nužno pove ća va ju vred nost nekih odlo ma ka („neki od njih pred­sta vlja ju naj lep šu i naj u pe ča tlji vi ju pro zu napi sa nu na por tu gal skom jezi ku”, kaže Žor ži de Sena, 1979, str. 39), već da pro je kat „Nisu greš ke” otkri va viso ki ose ćaj za jezik i da pro za Knji ge nespo ko ja zaslu žu je pom no pro u ča va nje, budu ći da upra vo ona defi ni še ovo delo i odre đu je nje­go vog auto ra. Ako je Flo ber rekao: „Mada me Bovary, c’est moi”, Pesoa, polu o be zli čen ili ne u liku Ber nar da Soa re­ša, izja vio je: „Ja sam, u veli koj meri, ista ova pro za koju pišem” (322). Osim toga, sva ko raz miš lja nje o tek stu Knji­ge – poseb no ono okre nu to pla nu i kon cep tu „Ne­gre ša ka” – sa sobom dono si raz miš lja nje o radu pri re đi va ča ovog dela, budu ći da su oni često, osim toga što utvr đu ju tekst, često i u polo ža ju da ga ispra vlja ju.

Istog dana (25. apri la 1930.) kada je napi sao fra zu „tom neja snom pokre ti ma”, Pesoa je sasta vio još jedan, niš ta manje uzbu dljiv pasus:

Na istoč noj stra ni trga ima više stra na ca nego na onoj dru goj. Poput zastr tog sla pa, tala sa sta vra ta spuš­ta ju se navi še; ne znam zaš to, ali tako gla si reče ni ca koja mi pre no si taj zvuk. Možda upra vo zato što više zvu če tako kada se spuš ta ju, ali sada se podi žu. Sve se može obja sni ti. (246)

Može mo pri me ti ti da se vra ta (na izlo gu?) ne samo spuš ta ju navi še, prko se ći logi ci – već Pesoa olov kom dopi­su je i objaš nje nje: „Možda upra vo zato što više zvu če tako dok se spuš ta ju” – budu ći da su „tala sa sta”, pri dev jed na ko

• 23 •

UVOD

nepred vi dljiv kao i „zastrt” u pret hod noj sli ci. Reče ni­ce Knji ge nespo ko ja ima ju za cilj da obu hva te i pre ne su mno go broj na ose ća nja, u pro zi koja često ima svoj ritam i kaden cu pomo ću kojih uspo sta vlja sna žnu vezu sa poe­zi jom. Pri se ti mo se poe ti ke Knji ge nespo ko ja, zapi sa ne u jed noj beleš ci iz tog vre me na (oko 23. mar ta 1930): „Ima­ti Malar me o vu ose ćaj nost u Viej ri nom sti lu; sanja ti kao Ver len u Hora ci je vom telu, biti Homer na mese či ni” (230). Na nju se odno si i prvi od pet tek sto va Knji ge nespo ko ja, „iz pera Ber nar da Soa re ša”, koje je Pesoa obja vio u časo pi su Desco bri men to 1931, i koji poči nje ova ko:

Više volim pro zu od poe zi je, kao vid umet no sti, iz dva raz lo ga, od kojih je prvi, onaj moj, da nemam izbo­ra, jer nisam u sta nju da pišem sti ho ve. Dru gi, među­tim, pri pa da svi ma i nije ­ barem ja tako mislim ­ samo obič na sen ka ili izme nje ni oblik onog prvog. Sto ga vre di pro u či ti ga malo bolje, jer se doti če suš tin skog smi sla vred no sti sva ke umet no sti.

Sma tram da je stih neš to izme đu, pre la zno sta nje izme đu muzi ke i pro ze. Baš kao i muzi ka, stih je pod­re đen rit mič kim zako ni ma koji, čak i onda kada nisu u pita nju for me koje sle de stro ga metrič ka pra vi la, i dalje posto je kao okvi ri, ogra ni če nja, auto mat ski meha ni zmi kazne i spu ta va nja. U pro zi, govo ri mo slo bod no. U njoj može mo da upo tre bi mo muzič ki ritam, a da i dalje raz­miš lja mo. Može mo da une se mo pesnič ki ritam, a da i dalje osta ne mo izvan nje ga. Slu čaj ni pesnič ki ritam ne reme ti pro zu; slu čaj ni pro zni ritam reme ti stih.

U pro zi je sadr ža na sva umet nost – delom zbog toga što je u reči sadr žan čitav svet, delom zato što slo bod na reč sadr ži sva ku moguć nost govo ra i raz miš lja nja. (331)

Ova pole mi ka može se naći i kod Rikar da Rei ša i Alva ra Kam pu ša u dru gim deli ma koja Pesoa nije sti gao da obja vi i koja su post hum no obja vlje na kao Páginas Íntimas e de

• 24 •

Heronimo PisAro

Auto­Interpretação (1966) i Pes soa por Con he cer (1990). Ne žele ći da se upuš tam u ras pra vu koja se u Knji zi nespo ko­ja pro du blju je i uslo žnja va, hteo bih da nagla sim kako za Pesou/Soa re ša pro za pred sta vlja ote lo tvo re nje čina oslo bo­đe nja: „U pro zi, govo ri mo slo bod no”; „Slo bod na reč sadr ži sva ku moguć nost govo ra i raz miš lja nja [o sve tu].” Ta slo­bo da, stvar na ili pri vid na, upra vo je ono što Knji ga nespo­ko ja poku ša va da raz vi je do kraj njih gra ni ca. U već nave de­nom tek stu iz tog vre me na, autor oštro odgo va ra na pita­nje: „Šta me se tiče što niko ne čita ovo što pišem?” „Pišem sebi”, kaže, kori ste ći povrat ni i naj ne o bič ni ji oblik gla go la pisa ti, „kako bih sebi skre nuo pažnju sa živo ta” (378). Ali, kako on to piše? Kojom to pro zom skre će sebi pažnju?

Govo re ći o „auto ru” Knji ge nespo ko ja, sma tram da je pita nje autor stva dela ovde nedo volj no jasno objaš nje no. U naj no vi joj ana li zi, autor je sam Pesoa, i po mom miš lje­nju nje mu ga i tre ba pri pi sa ti. Među tim, Knji ga ima svog unu traš njeg auto ra, koji je ispr va bio sam Pesoa ili neko od nje go vih stvar nih ime na, potom Visen te Gedeš, u prvom činu obez li ča va nja, zatim pono vo Pesoa, pa Ber nar do Soa­reš, u dru gom činu obez li ča va nja, i konač no, kako se čini, pono vo sam Pesoa. Kažem kako se čini, jer sva ki put kada u Peso i noj rizni ci nai đe mo na tek sto ve bez pot pi sa i ime na zamiš lje nog auto ra, mora mo ih – uko li ko ruko pis pri pa da „stvar nom” auto ru – pri pi sa ti samom Pesoi. Pisma, nacr­ti, spi sko vi pro je ka ta i razno ra zne beleš ke pone kad nam poma žu da tek sto ve pri pi še mo nekom od liko va „iz sno va” iako na nji ma nema nika kvog pot pi sa ili nazna ke auto ra, ali u odsu stvu ovih spo ljaš njih ele me na ta mora mo sma­tra ti da je autor tek sta koji je Pesoa zapi sao ili otku cao

• 25 •

UVOD

on sam. U slu ča ju Knji ge nespo ko ja nije dan odlo mak nije pot pi san ime nom Gedeš ili Soa reš, iako se nji ho va ime na nala ze na mno gim dru gim mesti ma, kao što su pla no vi za pisa nje tog dela, spi sko vi pro je ka ta na koji ma se nala zi i Knji ga i u zagla vlju nekih odlo ma ka. To nam omo gu ća va da usta no vi mo kako je Gedeš pro la zni lik iz pred go vo ra koji dati ra ju iz 1915–1917, kada je Knji ga bila više post­sim bo li stič ki dnev nik nego skup lič nih, filo zof skih zapi sa, a da je Soa reš kasni ji lik iz pro duk tiv ni je faze nastan ka ovog dela, negde oko 1930, kada Pesoa više nije znao da li da u nju uklju či mnoš tvo sta rih frag me na ta, kao i one koje nazi va „Veli kim odlom ci ma”, kao što su „Posmrt ni marš za kra lja Ludvi ga Dru gog od Bavar ske” i „Sim fo ni ja nemir ne noći”. U stva ri, u jed noj beleš ci iz tog vre me na, Pesoa kaže:

Orga ni za ci ja knji ge tre ba da se zasni va na što je mogu će stro že m o da bi ru raznih zapi sa nih tek sto va, među tim tre ba pri la go di ti one sta ri je, koji nisu u skla­du sa psi ho lo gi jom Ber nar da Soa re ša, ona kvom kakva je sada vidlji va, s nje go vom stvar nom psi ho lo gi jom. Osim toga, tre ba izvr ši ti opštu revi zi ju samog sti la, a da on, u svom intim nom izra zu, ne izgu bi niš ta od svo je sanji vo­sti i logič ke nepo ve za no sti koje ga odli ku ju. (Aneks 7)

Lucid no, po obi ča ju, Pesoa shva ta da kon stru i sa nje auto ra delom zavi si od izgrad nje psi ho lo gi je i sti la – kao što će Fuko teo rij ski posta vi ti neš to kasni je – što sva ka ko ne pred sta vlja nika kvu pre pre ku tome da posto je zdra vi Kaej ro i bole sni Kaej ro, ili prvi i dru gi Vit gen štajn. Naža­lost, Pesoa nije sti gao da pri la go di sta ri je odlom ke Soa re­šo voj psi ho lo gi ji, niti je izvr šio (možda ju je tek zapo čeo) „opštu revi zi ju samog sti la”.

SADRŽAJ

V e l i k i k n e z n e s p o k o j a – A. Jerkov . . . 5

U v o d – Heronimo Pisaro . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

KNJI GA NESPO KO JA

P r v a f a z a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41

D r u g a f a z a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247

A n e k s i

I Doku men ti koji se ne nala ze u NBP . . . . . . . . . 577

II Doku men ti sa uvod nom napo me nom „K.N. (?)” 581

III Dve beleš ke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 583

IV Fik ci je među vre me na . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 585

Indeks tekstova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 589

Beleška o autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 609

Beleška o priređivaču . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 610

Beleška o prevodiocu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 611

Fernando Pesoa KNJIGA NESPOKOJA

Za izdavača Dijana Dereta

Izvršni urednik Anja Marković

Lektura i korektura

(Klapna&Rikna)

Snežana Palačković

Likovno-grafička oprema Marina Slavković

Prvo DERETINO izdanje

ISBN 978-86-6457-137-1

Tiraž 1000 primeraka

Beograd 2017.

Izdavač / Štampa / Plasman DERETA doo

Vladimira Rolovića 94a, 11030 Beograd tel./faks: 011/ 23 99 077; 23 99 078

www.dereta.rs

Knjižara DERETAKnez Mihailova 46, tel.: 011/ 26 27 934, 30 33 503

CIP – Ка та ло ги за ци ја у пу бли ка ци ји На род на би бли о те ка Ср би је, Бе о град

821.134.3-31

821.134.3.09-31 Песоа Ф.

ПЕСОА, Фернандо, 1888–1935

Knjiga nespokoja / Fernando Pesoa ; preiredio Heronimo Pisaro ; prevod s portugalskog Vesna Stamenković. – 1. Deretino izd. – Beograd : Dereta, 2017 (Beograd : Dereta). – 594 str. ; 21 cm. – (Biblioteka XX vek / [Dereta])

Prevod dela: Livro do desassossego / Fernando Pessoa. – Tiraž 1.000. – Str. 5–18: Veliki knez nespokoja / Alek-sandar Jerkov. – Str. 19–39: Uvod / Heronimo Pisaro. – Beleška o autoru: str. 609. – Beleška o priređivaču: str. 610. – Beleška o prevodiocu: str. 611.

ISBN 978-86-6457-137-1

a) Песоа, Фернандо (1888–1935) – „Књига неспокоја”

COBISS.SR-ID 237881868