Autori:FAO tim - Pascal Bernardoni, ivko Bugari, Goran ivkov, Olivera Jordanovi, ore Moravevi, Florian Farka, Miroslav Ivanovi, Zoran Broi

Izdava:FOOD AND AGRICULTURE ORGANIZATION OF THE UNITED NATIONSORGANIZACIJA UJEDINJENIH NACIJA ZA ISHRANU I POLJOPRIVREDU

Donor:Governments of the Kingdom of Norway and of the Kingdom of the Nederlands Vlade Kraljevine Norverke i Kraljevine Holandije

Zahvaljujemo se poljoprivrednim proizvoaima koji su svojim iskustvom pomogli izradu ove broure

tampa: Lavalu

Dizajn i priprema za tampu: Milan Novii

FAO Coordination Office for Serbia and MontenegroFAO Kancelarija za koordinaciju projektima u Srbiji i Crnoj Goriarka Marinovia 2, 11 000 BeogradTel. 011/2661-713, 2661-796, 2661-892

Krompir

01

Znaaj

Rasprostranjenost

- Veoma prilagodljiva kultura sa visokom reproduktivnom sposobnou (5-20 puta)- Krompir je lako svarljiva namirnica i bogat izvor energije, skroba, vitamina, mineralnih materija, organskih kiselina.

Osnovni podaci

- Gaji se na svim svetskim meridijanima- U Srbiji se gaji na oko 70-80.000 hektara. - Proseni viegodinji prinosi u Srbiji su oko 12 t/ha. - Prosena potronja po stanovniku je oko 65 kg.

50

45

40

35

30

25

20

15

10

5

0

V. B

rita

nija

Ho

lan

dija

Nem

aka

e

ka

Ital

ija

Ma

arsk

a

Slo

ven

ija

Gr

ka

Mak

edo

nija

Ru

mu

nija

Hrv

atsk

a

SC

G

BiH

Proseni prinosi krompira u nekim zemljama Evrope u 2003. (t/ha), FAO

Zemljite

Toplota

- Krompir zahteva plodno i strukturno zemljite.- Izbegavati plitka, skeletoidna i zemljita sklona zabarivanju.- Najpodesnija su zemljita slabo kisele reakcije (pH 5,5-6,5).

o- Krompir klija pri temperaturi zemljita od 7 do 10 C. - Optimalna temperatura zemljita za obrazovanje krtola

o o je 15-18 C, vazduha 18-22 C, a relativna vlanost zemljita oko 70% MVK.- Povoljna mikroklima postie se navodnjavanjem.

02

Plodored- Najbolji predusevi za krompir su: detelina, lucerka, travno-detelinske smee, prirodne livade, soja, strna ita i dr.- Krompir je pogodan predusev za veinu useva.- Ne gajiti ga u monokulturi duoj od dve godine kao ni posle srodnih biljaka (paprika, paradajz, duvan).

Obrada zemljita- Orati u jesen uz zaoravanje 25-35 t/ha stajskog ubriva. - Predsetvenu pripremu zemljita obaviti 7-10 dana pre sadnje

Kvalitetna obrada

zemljita je

preduslov za dobar

razvoj i pravilan

oblik krtola

Uslovi uspevanja

Izbor sadnog materijala

Rasprostranjenost

03

Krompir u klijalitu

Pravilno

naklijavanje

krompira

Nepravilno

naklijavanje

krompira

Pravilno

zalamanje

klice

- Izbor zdravog semena je od najveeg znaaja za rentabilnu proizvodnju. - Kvalitetno seme krompira je veoma skupo, ali proizvodnja donosi zaradu samo ako je ono "pravo sa deklaracijom. Treba ga nabavljati od pouzdanih proizvoaa.

Zdravo seme - siguran rod

Veliina semenskih krtola- Optimalna veliina krtole je 40-55 mm,jer se formira optimalan broj

2 glavnih stabljika 4-5 (20-25 stabljika/m ).- Sitnije krtole daju manji broj stabljika, stvaraju loiju pokrovnost zemljita, daju nii prinos i manji broj, ali krupnijih krtola.

04

Upotreba seenog krompira za sadnju- Seenje krompira je rizino, jer pogoduje irenju mnogih bolesti pre i posle sadnje.- Seen krompir pretrpi tzv. pozitivan stres, odnosno pone ranije da klija, ranije stvara krtole i ima krai vegetacioni period, to je od velikog znaaja naroito u proizvodnji mladog krompira.- Krtole treba sei po uzdunom preniku, najmanje 5-10 dana pre sadnje kako bi presek bio presvuen slojem plute ("zarastao"), a no dezinfikovati u alkoholu, posle svakog seenja.

o- Zarastanje je najbolje pri temperaturi 15-20 C i vlanosti vazduha 70-85%.

Pravilno seenje

Prenikkrtola(mm)

Masakrtola

(g)Broj stabljika

po krtoli

Optimalan

broj

biljaka/ha

Koliina

semena

(kg/ha)

Rastojanje

70cm 75cm

28-35

35-45

45-55

25

50

90

2,5

4

5

60.000

40.000

30.000

1.500

2.000

3.000

24

36

43

22

33

40

Koliina semena u zavisnosti od krupnoe krtola i gustine sadnje

Izbor sorte- Za proizvodnju ranog krompira koristiti sorte sa to kraim vegetacionim periodom, koje rano zameu i brzo nalivaju krtole.- Stabilne visoke prinose daju sorte koje zameu 10 - 12 krtola po biljci.

ubrenje- Koliina i vrsta ubriva zavise od plodnosti zemljita, planiranog prinosa, preduseva, izbora i namene sorte (za konzum ili preradu) itd.- Za postizanje stabilnog, visokog i kvalitetnog prinosa kombinovati organska i mineralna ubriva. - Od organskih ubriva mogu se koristiti stajsko i zelenino.- Od mineralnih ubriva pogodne su formulacije 8:16:24, 10:20:30,15:15:15, a najbolje rezultate daju ubriva sa magnezijumom i sumporom kao to je 12:10:22 + 2% MgO + 11%S (Krtolin S)

Potrebe biljke za unoenje mineralnih hraniva za prinos od 30 t/ha:

N

120-180 kg

P O2 5

120-140 kg

K O2

250-300kg

- Prihranjivati srednje kasne i kasne sorte u fazi zatvaranja redova. Koristiti KAN ili specijalna ubriva (Polyfeed, Multi MgO, MultiCAL, i Cropcare itd.) sledei preporuku proizvoaa. - Za unoenje mikroelemenata i popravku vitalnosti biljaka koristiti folijarna ubriva. Njihova primena je veoma laka, a mogu se meati sa mnogim insekticidima i fungicidima (izuzetak je bordovska orba).

Pri prinosu krtola od 30 t/ha (nivo ekonominog prinosa) iz zemljita se iznese:

N P O2 5 K O2 CaO Mg Mn B Cu

120-150 kg 55-60 kg 250-300 kg 90 kg 30 kg 250 g 75 g 50 g

05

06

Tro. rada (din.)

Riviera

Adora

Jaerla

Cleopatra

Carrera

Amorosa

Liseta

Kondor

Kennebec

Aladin

Desiree

Pogodna za ranu proizvodnju u plastenicimai na otvorenom polju.

Br.krtolapo biljci

Najzastupljenije sorte na njivama Srbije(2004)

Veoma rana, sa lepim okruglo-ovalnimkrtolama.Visokoprinosna sorta sa veoma krupnimkrtolama.Najranija crvena sorta. Srednje osetljivana plamenjau.Veoma prinosna sorta, sa pravilnimokruglo-ovalnim krtolama.Srednje rana, sa krtolama crveno-modreboje.Srednje rana, sa izduenim oblikomkrtola.

Odlikuje se belom bojom mesa, odlina zakuvanje i pire.Ima atraktivnu crvenu boju pokoice, dajeveoma visok prinos.Veoma adaptivna, standardno pouzdanacrvena sorta.

80

80

85

90

95-100

95-100

95-100

110

110

120

125

9

9

8

9

11

8

12

7

7

12

12

0,40

0,44

0,44

0,40

0,40

0,40

0,44

0,44

0,44

0,36

Cenasemena**(EUR/kg)

Stasavanje*(dana)SORTE

Rane i srednje rane

* broj dana od nicanja do sazrevanja**kategorija domai Original

Crvena visokoprinosna sorta, sa veomakrupnim krtolama.

Srednje kasne i kasne

Sadnja- Bolje je da krompir klija u kontrolisanim uslovima (naklijavati ga) nego u hladnom zemljitu.

o- Sadnju zapoeti pri temperaturi zemljita iznad 7 C- Kanjenje od 10 dana smanjuje prinos 5-15%, a 20 dana 10-25%. - Dubina sadnje je 6-10 cm. Na lakim zemljitima se sadi dublje, a na tekim kao i u proizvodnji ranog krompira plie.

0,40

- Sadnja se uz odreeni rizik moe uraditi na otvorenom polju ili u zatienom prostoru (stakleniku i plasteniku). - Zatita od kasnih prolenih mrazeva se ostvaruje u niskim tunelima ili pokrivanjem agrotekstilom (agril, lutrasil).- Najpogodnija su plodna, laka, topla, dobro obraena zemljita.- Sa vaenjem treba poeti kada je najvei broj krtola veliine 25-35 mm (25-30 grama).- Mladi krompir se vadi prema mogunostima dnevne prodaje, jer brzo gubi vodu i menja boju.

Proizvodnja ranog krompiraOdabrati rane i srednje rane sorte, koje

zameu manje od 10 krtola po biljci i

obavezno izvriti naklijavanje.

07

Sadnja u etiri roka sa vremenskom distancom od 7 dana

Vreme sadnje ima

veliki znaaj za prinos

i kvalitet krompira.

Automatska sadilica

Mere pre nicanja- Ogrtanjem krompira pre nicanja obavlja se kvalitetna borba protiv korova i postie optimalna forma i struktura banka.

08

Ogrtanje posle nicanjaOgrtanje pre nicanja

Suzbijanje korova- Najbolje dejstvo herbicida je posle zagrtanja, a pre nicanja krompira. - Kombinovana mehaniko-hemijska borba protiv korova daje najbolje rezultate i smanjuje potrebu za preveliku upotrebu preparata.

Ogrtanje krompira

Presek banka koji je napravila

sadilica i trenutak kada treba

obaviti ogrtanje - krompir

samo to nije nikao ili je tek

poeo da nie

Kod dobro zagrnutog

krompira formira se vei broj

krtola sa pravilnim oblikom

- Prvu kultivaciju (okopavanje) treba uraditi na 7-10 dana posle nicanja. - Ogrtanje (zagrtanje) je obavezna mera nege jer je krompiru neophodna to vea koliina rastresite zemlje za formiranje i razvoj krtola. Ogrtanje uraditi kada su biljke visoke 15-20 cm, tj. 5-10 dana posle okopavanja, odnosno neposredno pre poetka formiranja krtola.

Meuredna obrada posle nicanja

Kritini periodi i najvee potrebe za vodom- Nicanje i do sklapanja redova.- Zametanje krtola (3-5 nedelja posle nicanja, traje 10-15 dana).- Intenzivno nalivanje krtola (5-10 nedelja nakon nicanja).

Navodnjavanje krompira

Navodnjavanje tifonom

09

Nain navodnjavanja- Vetaka kia je najzastupljeniji nain navodnjavanja. - Navodnjavanje ne poinjati u najtoplijem delu dana - Najbolje je krompir preventivno zatititi od plamenjae 3-4 sata pre navodnjavanja, preparatima koji se manje spiraju sa lista.

Navodnjavanje vetakom kiom

- Sa navodnjavanjem poeti najkasnije pri minimalnoj vlanosti zemljita 60% MVK, a to je kada zemlja koja se uzme u aku iz zone razvoja krtola ne moe da zadri oblik pri stiskanju ake ili olako ispada iz ake kroz prste.

2- Zalivna norma je oko 15- 25 litara vode/m .- Ukoliko se zakasni sa navodnjavanjem mogu se javiti nepoeljne pojave kao to su: izrasline na krtolama, pucanje krtola po povrini i unutranje pucanje.

Vaenje krompira- Krompir se vadi kada su krtole u stanju tzv. tehnoloke zrelosti odnosno kada je pokoica potpuno zasuila. - Nakon prirodnog odumiranja i suenja cime saekati desetak dana da pokoica krtola potpuno zavri svoj razvoj. - Krompir treba vaditi po umereno toplom i suvom vremenu, da bi se smanjilo povreivanje krtola.

10

Posledica zakasnelog

navodnjavanja

Posledica prekomernog

navodnjavanja

Skladitenje i uvanjeo- Optimalna temperatura za uvanje merkantilnog krompira je 6- 8 C,

o a semenskog 3- 4 C; optimalna vlanost vazduha u skladitu je 92-95%o- Ako je temperatura manja od +3 C merkantilni krompir dobija sladunjav

ukus zbog poveanog sadraja eera.- Za spreavanje klijanja mogu se koristiti hemijski inhibitori klice (hlorprofam 1kg/t) ili bioinhibitori (carvin).

Dvoreda vadilica za krompir

11

Zdravo seme proizvedeno u

planinskim uslovima

Prinos 60 t/ha Paletni sistem skladitenja

Zemljani i betonski radovi

Metalna konstrukcija

Zidni paneli

Limena i panel pokrivka

Ventilacija i instalacija

Palete 1.200 kom x 50 EUR

Ukupno 280.000

35.000

35.000

80.000

20.000

50.000

60.000

Vrste trokova Cena EURTrokovi izgradnje

savremenog skladita

kapaciteta 1.400t sa

kompjuterski

regulisanom

ventilacijom sveim

vazduhom

Gubici u skladitu tokom estomesenog uvanja

Perioduvanja

Savremeno

skladite

Klasino

skladite

Improvizovano

skladite

I mesecII mesecIII mesecIV mesecV mesecVI mesec

2%max. 0,5%max 0,5%max. 0,5%

1%2%

min 3%1%1%1%

min 2%min 3%

4%1%1%1%

min 3%min 4%

Ukupno 6% 11-12% 14%

Gubitak uodnosu naklasinoskladite

5% x 1.400t= 70t70t x 0,20= 14.000 EUR

8% x 1.400t= 112t112t x 0,20= 22.400 EUR

Prednosti

savremenog

skladita:

- Mali gubuci tokom

skladitenja

- Visok kvalitet

proizvoda

VirusiVirusi se lako ire unutar useva, naroito ako se u blizini nalazi izvor zaraze(korovi, samonikla zaraena biljka ili zaraeno krompirite) i ako postoji velikamigracija lisnih vai - prenosilaca veine virusa.

Bolesti i tetoine krompira

12

Mere borbe

Mere borbe protiv svih vrsta virusa su:- Izbor manje osetljivih sorti.- Upotreba kvalitetnog semenskog krompira.

- Y virus krompira (PVY) - Najei simptomi zaraze Y virusom su mozaik lia (arenilo), nekroza lisnih nerava u vidu crnih crtica na naliju lista, postepeno uenje i na kraju odumiranje lista.- Virus uvijenosti lista PLRV - Najrasprostranjeniji virus krompira koga prenose lisne vai. Kod zaraenih biljaka list se uvija prema licu, veoma je krt i lako se lomi.- Simptomi A, M, S i X virus krompira su najee u vidu manje ili vie izraenog mozaika.- U usevu sa visokim stepenom zaraenih biljaka esto se sreu tzv. zdruene (meane) infekcije sa vie razliitih virusa, i u tom sluaju dolazi do najveeg gubitka u prinosu i kvalitetu.

Virusi

mozaika

krompira

Nekrotini

soj

Y virusa

Zdruena

infekcija

Plamenjaa krompira (Phytophthora infestans)

13

Najvee tete su u bujnim krompiritima i na vlanim zemljitima. Simptomibolesti se javljaju na svim delovima biljke, ali su najizraeniji na listu, stablui krtolama. Prvi napad plamenjae moe biti 3-4 nedelje posle nicanja krompira. Prvi simptomi su u obliku pega maslinasto-zelene boje, a na naliju lista formirase beliasti oreol koji jasno ukazuje na plamenjau. Inficirani deo listapostepeno menja boju, sui se i umire.

Uslovi za razvoj

Idealni uslovi za razvoj plamenjae su sledei::- postojanje inokuluma (izvora zaraze),

o o- temperatura vazduha 18-22 C (uspeno se razvija na 15-25 C), - visoka vlanost vazduha, - stabilnost poslednja dva faktora u duem vremenskom periodu.

Mere borbe

- selekcionisanje i izbor manje osetljivih sorti,- upotreba zdravog semenskog krompira,- hemijska dezinfekcija semenskog krompira neposredno pre skladitenja,- efikasna preventivna hemijska zatita useva krompira.

Simptomi plamenjae

Crna pegavost lia (Alternaria solani)

Mere borbe

- korienje zdravog semena i otpornijih sorti, - plodored (Alternaria napada i paradajz),- hemijska zatita useva (fungicidi: cineb, maneb, mankozeb, propineb, hlortalonil)

Suva trule (Fusarium sp.)

Mere borbe

- to manje povreivanje krtola,- dezinfekcija mehanizacije, skladita i krtola (tiabendazol + imazalil, benomil), - ako se koriste seene krtole treba im omoguiti pravilno zarastanje,- zaraene krtole treba odstraniti pre sadnje i baciti na smetlite

14

Prouzrokuje velike tete tokom skladitenjakrompira. Infekcije se uglavnom ostvaruju uvreme vaenja krtola i pri transportu.Fusarium se naroito brzo razvija saporastom temperature u skladitu tokomranog prolea. Napadnuti deo krtole jetamne boje, smeuran i postepeno se ulee.

Suva trule

Simptomi su najjasniji na liu i javljaju se u oblikumalih crnih pega manje-vie okruglog oblika. Priintenzivnijem razvoju bolesti dolazi do izumiranjanapadnutog tkiva.

Crna pegavost lia

Crna noga (Erwinia carotovora)

Obina krastavost (Streptomyces scabies)

Mere borbe

- korienje zdravog semena,- plodored,- odstranjivanje bolesnih biljaka tokom vegetacije, - odstranjivanje zaraenih krtola pri vaenju i pri sadnji.

Mere borbe

- stvaranje i izbor otpornih sorti,- korienje zdravog semena,- plodored,- navodnjavanje u vreme zametanja i poetkom nalivanja krtola.

Napada biljku tokom itavog vegetacionog perioda.Na mestu infekcije dolazi do promene boje tkiva utamno braon. Tokom razvoja bolesti pege sespajaju, tkivo krtole i prizemnog dela stablapostepeno omekava i truli. Krtole se moguinficirati u zemljitu, ili u kontaktu sa zaraenimkrtolama prilikom vaenja i skladitenja.

Ne utie bitnije na smanjenje prinosa, aliumanjuje trinu vrednost krtola. Najeese javlja na lakim zemljitima alkalne ilineutralne reakcije. Krastavost se esto javljau uslovima male vlanosti zemljita tokomzametanja i poetkom nalivanja krtola kadase upotrebe vee doze stajnjaka i mineralnihubriva, kao i pri unoenju veih doza kreana kiselim zemljitima.

Obina krastavost

Crna noga

15

Krompirova zlatica (Leptinotarsa decemlineata)

tetoine krompira

16

Simptomi oteenja

- Najvee tete nanose larve, a prinosi mogu biti umanjeni za vie od 50%.- Najefikasnija zatita je kada se ispili preko 60% larvi, odnosno u prvoj i drugoj fazi razvoja larvi. - Najbolje je prskati pre najveih vruina u toku dana, jer mlade larve idu na nalije lista i ka srednjem liu kada je sunce najjae.

Idealan period za zatitu

Zemljine tetoine- Polifagne tetoine velikog broja useva.- tetu ine larve koje se hrane podzemnim delovima biljaka. Larve skoibuba su injaci, larve gundelja nazivaju se grice, dok znaajne tete prave gusenice podgrizajuih sovica.

Mere suzbijanja

- Plodored- Suzbijanje korova- Primena granuliranih insekticida u redove ili po celoj povrini pre, ili u toku sadnje.- Tretiranje krtola sisteminim insekticidima.

- Larve gundelja i skoibuba pri ishrani oteuju klice, korenie i krtole.- Gusenice podgrizajuih sovica oteuju ili potpuno pregrizu prizemni deo stabla i krtole. Najvee tete nastaju u periodu avgust-septembar.- Mesta oteena ishranom ovih tetoina su pogodna za ulaz nekih parazita.

Larva gundelja

Larve injakaLarva i lutka ozime sovice

Jednog. i vieg.travni

Program zatite krompira

Metribuzin

S-metalohlor

Prometrin

Bentazon

Haloksifop -P-metil

Metalaksil+ MankozebDimetomorf+ Mankozeb

Fenitrotion+ Malation

Dikvat - ibromid

Imidacloprid

FUNGICIDI

Mankozeb

Mankozeb

Bakar oksihlorid

Difenokonazol

INSEKTICIDI

Foxim

Tiametoksam

Fipronil

Tiametoksam

Aktivna materija PreparatKorovi,bolesti i

tetoinePosle setve,pre nicanja

Porast biljkedo 10 cm

Porastu stablo Cvetanje

Precveta-vanje

DANCOR 70-WGSENCOR 70-WG

DUAL GOLD 960 EC

PROMETRIN-SC

GALBENON SL

GALLANT SUPER

DITHANE DG

MANKOGAL-80

RIDOMIL GOLDMZ 68WG

ACROBAT MZ WP

BAKARNIOKSIHLORID 50

SCORE 250-EC

GALITION G 5

REGLONE FORTE

FOXIM G5

ACTARA 25 WG

REGENT 80 WG

CONFIDOR 70 WG

ACTARA 25 WG

HERBICIDIUskolisni iirokolisnikoroviUskolisnikorovi

Uskolisni(divlji sirak,pirevina)

Plamenjaakrompira

Plamenjaakrompira

Plamenjaakrompira

Plamenjaakrompira

Plamenjaakrompira

Crna pegavostkrompira

Zemljinetetoine

Krompirovazlatica

Krompirovazlatica

Krompirovazlatica

Biljne vai

irokolisnikorovi

irokolisnikorovi (poponac)

0,75-1,5 kg/ha

1,2-1,5 l/ha

2-3 kg/ha

20-40 kg/hapre setve

0,5-0,75 kg/ha

2-3 l/ha

1-1,5 l/ha

2-2,5 kg/ha

2-2,5 kg/ha

2-2,5 kg/ha

5-6 kg/ha

0,5 l/ha

2,5 kg/ha

70-80 gr/ha

25 gr/ha

100 g/ha

150-200 gr/ha

70-80 gr/ha

DESIKACIJA CIME KROMPIRA Vreme tehnoloke zrelosti

4-5 l/ha

Pendimentalin STOMP Uskolisnikorovi 3-4 l/ha

Propineb ANTRACOL WP 70 Plamenjaa,Alternaria 2-2,5 kg/ha

Fluazifop - P - butil

Kletodin

FUSILADE FORTE

SELECT

1,5-2,5 l/haUskolisni(divlji sirak,pirevina)Uskolisni(divlji sirak,pirevina)

Propam mocarb -hidrohlorid + mankozeb

TATOO

EQUATION PRO

Plamenjaa

Plamenjaa,Alternaria

4 kg/ha

0,4 kg/haCimoxanil + famoxadon

Tiakloprid CALIPSO 50-100 g/haKrompirovazlatica

Zemljinetetoine

20-30 kg/hapre setve

Za pravilnu i efikasnu upotrebu preparata koristiti savetestrunjaka i pridravati se uputstva proizvoaa.

17

Faktori koji utiu na plasman krompira- Cena kotanja, prodajna cena i kupovna mo - Stepen razvijenosti proizvodnje krompira- Preraivaka industrija- Navike potroaa - Pakovanje- Sortiment- Kvalitet proizvoda- Skladitenje- Mogunost izvoza- Marketing

Trite i marketing- Trite krompira je veoma nestabilno.- Rana proizvodnja donosi veu zaradu.- Visoki prinosi i dobar kvalitet donose sigurnu zaradu.- Kvalitetna ambalaa i nain pakovanja doprinose uspenosti na tritu.- Planirajte prodaju pre poetka proizvodnje.- Budite prepoznatljivi i stabilni u kvalitetu.- Udruite se sa drugim proizvoaima u nabavci linije za proizvodnju i nie nivoe prerade (linija za ljutenje, vakuum pakovanje, blaniranje itd.)

18

1,31,21,11,00,90,80,70,60,50,40,30,20,1

0I I I I

Viegodinji prosek VP cene mladog krompira na kvantakoj pijaci u Beogradu [EU]

II II II IIIII III III III

maj jun jul avgust

Plasman krompira

19

Tradicionalni nain pakovanja Proizvodi preradeSavremeno pakovanje

Maina za ljutenje i vakuum pakovanjeLinija za doradu krompira

0,30

0,25

0,20

0,15

0,10

0,05

0sep oct nov dec jan feb mar apr maj jun jul avg

Viegodinji prosek VP cene krompira na kvantakoj pijaci u Beogradu [EU]

20

Tro. rada (din.)

1. Semenski krompir

2. Mineralno ubrivo NPK 15:15:15 (1.200 kg/ha) + 250kg KAN

3. Hemijska sredstva

4. PVC vree

5. Oranje

6. Priprema zemljita

7. Sadnja

8. Hemijska zatita i kultiviranje

9. Navodnjavanje 4 puta

10. Vaenje

11. Trokovi radne snage (ukupno)

12. Zakup zemljita

TROKOVI PROIZVODNJE MERKENTILNOG KROMPIRA

800*

200

250

50

60

50

70

100

-

70

300

100

2.050

Cena/ha (EUR) sa navodnjavanjem

Cena/ha (EUR) bez navodnjavanjaStruktura trokova

1.150**

340

100

60

50

70

125

500

70

500

100

3.300

20035

UKUPNO

Oekivani prinos20 tona/ha

( 15 t merkantilni + 5 tza ishranu stoke

u vrednosti 250 EUR).

Oekivani prinos40 tona/ha

( 34 t merkantilni + 6 tza ishranu stoke

u vrednosti 300 EUR).

Proizvoaka cena: (2.050-250)/15= 120 EUR/t

= 0,12 EUR/Kg

Proizvoaka cena: (3.190 - 300)/34 =88EUR/t

=0,088 EUR/Kg

Veleprodajna cena je 0,10 - 0,15 EUR/kg, sa trendom rasta

tokom skladitenja.Zarada je neizvesna

Veleprodajna cena je 0,10 - 0,15 EUR/kg, Pri prosenoj ceni

od 0,12 EUR/kgzarada je 1.100 EUR/ha

* - Kategorija I sortna reprodukcija** - Kategorija domai original

21

Beleke