Family Violence Montenegro · Porodično nasilje je problem od relativno malog značaja Porodično...


Ipsos – Public Affairs

Istraživanje je sprovedeno u okviru Programa „Podrška

antidiskriminacionim i politikama rodne ravnopravnosti“, koji

finansira Delegacija Evropske unije u Crnoj Gori, a sprovodi

Kancelarija Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Crnoj

Gori u saradnji sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava.

Svi pojmovi u ovom izvještaju navedeni u muškom rodu odnose se

na iste pojmove u ženskom rodu i obrnuto.

Ovo je nezavisno istraživanje, koje je sproveo Ipsos Strategic

Marketing. Mišljenja, zaključci i stavovi izneseni u ovoj publikaciji

su stavovi autora i ne predstavljaju nužno stavove partnera u

Programu. Kratki izvodi iz ove publikacije mogu se nepromijenjeni

reprodukovati bez odobrenja autora, pod uslovom da se navede

izvor.

3 3Document Name Here | Month 2017 | Version 1 | Public | Internal Use Only | Confidential | Strictly Confidential (DELETE CLASSIFICATION)


Kvantitativno istraživanje na opštoj populaciji (18+) Crne

Gore

Kvantitativno istraživanje na populaciji žena od 15 do 65

godina starosti

Kvalitativno istraživanje sa ženama žrtvama nasilja u

porodici kao i predstavnicima zvaničnih institucija

uključenih u rad Protokola

Procjena direktnih troškova partnerskog nasilja u Crnoj

Gori

Metodološke napomene



Opšta javnost

O porodičnom nasilju

Radi razumevanja opšteg konteksta crnogorskog

društva i načina na koji se vrednuje očuvanje

porodične zajednice čak i u nepovoljnim

vremenima za nju, ispitivana su značenja koja

porodica ima za građane Crne Gore.



Važnost nasilja u porodici

10

61

26

4

Porodično nasilje je problem od relativno

malog značaja

Porodično nasilje jeste problem koji je među

značajnijim, ali nije prioritetan

Porodično nasilje predstavlja jedan od

najvažnijih problema u Crnoj Gori

Ne zna

Kada razmišljate o najvećim problemima sa kojima se susreće Crna Gora, šta biste rekli

koliko je porodično nasilje značajan problem danas u Crnoj Gori? Jedan odgovor;

Baza: Ukupna populacija, 18+



Važnost nasilja u porodici

19

55

3

203

Porodičnom nasilju se uopšte ne

posvjećuje dovoljno pažnje

Porodičnom nasilju se posvjećuje pažnja u

vrlo maloj mjeri

Ne zna

Porodičnom nasilju se posvjećuje pažnja

taman koliko treba

Porodičnom nasilju se posvjećuje i više

pažnje nego što je to potrebno

A kada je riječ o tome koliko se danas govori o problemima porodičnog nasilja, prema Vašem

mišljenju, koliko se ovom problemu danas posvjećuje pažnja u Crnoj Gori? Jedan odgovor;




Rasprostranjenost i oblici nasilja u porodici

5

4744

4

Porodično nasilje se rijetko

javlja u Crnoj Gori

Porodično nasilje se javlja

samo u pojedinim

slučajevima

Porodično nasilje je pojava

koja se često javlja među

građanima Crne Gore

Ne zna

Po Vašem mišljenju, šta sve spada u porodično nasilje? Višestruki spontani odgovori;


U kojoj mjeri je, po Vašem mišljenju, porodično nasilje zastupljeno u Crnoj Gori. Jedan odgovor;

67%

31%

22%

9%

7%

6%

4%

4%

3%

3%

2%

2%

7%

2%

Fizičko maltretiranje, batine

Psihičko maltretiranje

Zlostavljanje, maltretiranje

Sve što remeti normalne odnose

Vredjanje/ psovke/ verbalno nasilje

Svadje/porodični problemi/ siromaštvo

Seksualno zlostavljanje

Pretnje

Ponižavanje/ omalovažavanje

Poroci članova porodice (alkoholizam,…

Ucene/ uslovljavanja

Kažnjavanje/ strogo kažnjavanje/…

Ostali odgovori

Ne zna




Uzroci nasilja u porodici

45%

23%

11%

8%

6%

3%

3%

1%

Alkoholizam, narkomanija, kockanje ili drugi

poroci

Loša finansijska situacija/siromaštvo

Tradicionalni odnosi u porodici i različite moći

muškaraca i žena

Temperament počinioca nasilja

Psihičke bolesti

Neadekvatno ponasanje žrtve nasilja

(provociranje,neispunjavanje svojih obaveza...)

Drugo

Ne zna



Prijavljivanje nasilja u porodici nadležnim institucijama

4948

3Potrebno je svaki vid porodičnog nasilja prijavljivati

nadležnim institucijama, ne postoji slučaj u kojem je

opravdano da to ostane privatna stvar

Nije potrebno prijavljivati svaki slučaj porodičnog nasilja

nadležnim institucijama, postoje izuzeci koji se mogu rešiti i

u okviru porodice

Ne zna


Postoje različita mišljenja o prijavljivanju nasilja u porodici nadležnim institucijama. Dok jedni smatraju da je potrebno prijavljivati svaki vid nasilja, drugi smatraju da treba prijavljivati

samo neke oblike nasilja a da se ostalo može rešiti u okviru porodice bez uplitanja nadležnih institucija. Koje od ova dva mišljenja je bliže Vašem? Jedan odgovor;



(Ne)prijavljivanje nasilja u porodici nadležnim institucijama

19

73

8

Veći je broj

slučajeva koji se

prijavljuje

nadležnim

institucijama

Veći je broj

slučajeva koji se ne

prijavljuje

nadležnim

instititucijama

Ne zna


Prema Vašem mišljenju da li je veći broj slučajeva nasilja koji se prijavljuje nadležnim institucijama

ili je veći broj onih koji se ne prijavljuje nadležnim institucijama? Jedan odgovor;

Baza: Oni koji misle da je veći broj slučajeva nasilja koji se ne prijavljuje nadležnim institucijama (73% od ciljne populacije)

62%

24%

7%

7%

7%

3%

3%

2%

6%

Strah od nasilnika, odmazde

Strah od javnosti/ sramota

Nepoverenje u državu/ njene

organe

Želja za odžanjem porodice, strah

od raspada

Mentalitet/ patrijarhalno

vaspitanje/ tradicija

Navika prećutkivanja, praštanje

nasilniku

Finansijska/stambena nesigurnost

Ostali odgovori

Ne zna/Odbija

Zašto žrtve nasilja u porodici ne prijavljuju slučajeve i nasilnike državnim organima?

Višestruki odgovori;



Odgovornost i uspešnost institucija u rešavanju problema nasilja u porodici


Koliko su sledeće organizacije , institucije ili grupe ODGOVORNE za rešavanje problema nasilja

u porodici? Jedan odgovor; 3+4 - ODGOVORNE

92 90 87 84

6052

61 59 56 5145

34

Policija Centar zasocijalni rad

Sudovi Tužilaštva Nevladineorganizacije

Mediji

Odgovorne Uspešne

Koliko su sledeće organizacije , institucije ili grupe USPEŠNE u rešavanju problema nasilja u

porodici? Jedan odgovor; 3+4 – USPEŠNE



Prijavljivanje nasilja u porodici nadležnim institucijama

67

22

11Prijavljivanje slučajeva nasilja nadležnim institucijama

češće vodi ka razvodu

Prijavljivanje slučajeva nasilja nadležnim institucijama

češće vodi ka promeni ponašanja nasilnika i očuvanju

braka

Ne zna




Nasilje u porodici u neposrednoj okolini

30

70

Da

Ne


Da li Vi lično znate za neke slučajeve nasilja u porodici? Jedan odgovor;

Baza: oni koji znaju za neke slučajeve nasilja u porodici (30% od ciljne populacije)

68

32Da

Ne

Da li ste pokušali da žrtvi pomognete na neki način? Jedan odgovor;



Baza: oni koji znaju za neke slučajeve nasilja u porodici i pokušali su da pomognu žrtvi na neki način (21% od ciljne populacije)

Reagovanje na nasilje u porodici

41%

16%

12%

9%

2%

22%

Interne stvari, ne treba

da se mešam

Ništa ne može da se

postigne

Ne znam za te slučajeve

Nisu bili u mogućnosti,

situaciji da pomognu

Biće gore po žrtvu

Ne zna/Odbija

Šta je najvažniji razlog zbog kog nijeste reagovali? Jedan odgovor;

47%

17%

15%

11%

9%

2%

Razgovoro/la sam sa nasilnom osobom ili

obije strane u cilju mirnog rešavanja

situacije

Posavjetovao/la sam žrtvu da se razvede

Lično sam prijavio/la ili pružio/la pomoć

za uspostavljanje kontakta sa nekom od

nadležnih ili odgovarajućih službi

Direktno sam zašitio/la žrtvu -

spriječio/la je nasilje

Pružio/la sam finansijsku pomoć i/ili

smještaj žrtvi

Ne zna/Odbija

Molim Vas da mi kažete šta ste konkretno uradili kako biste toj osobi koja je žrtva

pomogli da riješi problem porodičnog nasilja? Jedan odgovor;

Baza: oni koji znaju za neke slučajeve nasilja u porodici ali nisu pokušali da pomognu žrtvi na neki način (10% od ciljne populacije)

REAGOVALI NISU REAGOVALI


Institucije

Percepcija nasilja

Stavovi koji leže u osnovi institucionalnog

odgovora na nasilje. Stavovi pojedinaca ili stavovi

institucija?



Šta je nasilje u porodici?

▪ Credential

s Ko su žrtve a ko počinioci?

Kada se prijavljuje?

▪ Žene, najčešće nižeg socioekonomskog statusa.

▪ Žrtve uglavnom same prijavljuju nasilje.

▪ Postoji tendencija da se relativizuje rodna komponenta nasilja.

▪ Nakon više godina trpljenja – najčešće počinje psihičkom torturom.

▪ Sve češće se prijavljuje institucijama zbog dobre zakonske prakse i čestih kampanja koje za cilj imaju povećanje svesti.

▪ Najveći procenat ostaje neprijavljen ne zbog nepoverenja u institucije već zbog tradicionalnih stavova i finansijske zavisnosti od nasilnika.

▪ Prepoznaju različite oblike nasilja ali najčešće govore o fizičkom nasilju.

▪ Prepoznaje se značaj emocionalnog nasilja ali je vidan pesimizam u pogledu mogućnostosti njegovog dokazivanja.

▪ Finansijsko i seksualno nasilje se retko spominju kao deo prakse.



Donose profesionalne odluke na osnovu privatnih

stavova i sa njima saglasnom percepcijom privatnosti i

autonomnosti porodice.



...Kako bih se ja osjećala ako neko treba da mi dolazi u kuću, bez obzira,

ako želim...Na stranu djeca, ako ja želim da živim u tome...

Vi nemate prava osim ako nije ugrožen život i Vi to znate, imate ljude koji

pristaju na neke stvari... Da, vi nekad budete tužni što ne možete da

napravite pomake, ali mic po mic se osvješćuje, vraćamo se na podizanje

svijesti...

Socijalna radnica



Porodica se u praksi ipak stavlja iznad pojedinca.



Pitanje odgovornosti



• Fokus na uzak segment posla

• Postupaju tako da su ishod mere koje sami

smatraju manje efikasnim

• Relativizuju rodnu komponentu nasilja

• Prisutna je izvesna osuda žrtava



• Prebacuju odgovornost za zbrinjavanje

žrtava na NVO sektor

• Izbegavaju „psiho-socijalne“ aspekte posla

• Nisu adekvatno obučeni za rad sa žrtvama


Institucije

Međusektorska saradnja i

poštovanje Protokola



Zajedničko za sve institucije

Tvrde da dosledno poštuju Protokol iako iskustva žrtava, predstavnika NVO sektora i zvanična statistika ne

potvrđuju ovakve tvrdnje.

Iako dobro ocenjuju saradnju sa drugim institucijama, žrtve i civilni sektor imaju iskustvo da su loše

međusobno umreženi i da nema brzog i efikasnog protoka informacija među njima.

Odgovornost za rešavanje problema nasilja u porodici se uvek, direktno ili indirektno, prebacuje nekoj drugoj

instituciji u okviru lanca zaštite žrtava.

Uglavnom smatraju da ima većih i opasnijih problema za društvo koje imaju prioritet u rešavanju (osim CSR).

Centri za socijalni rad se percipiraju kao najbitnija institucija u lancu.



OBRAZOVNE INSTITUCIJE

▪ Tvrde da se u praksi retko susreću sa nasiljem u porodici (za razliku od vršnjačkog nasilja)

▪ Neujednačeno upoznati sa Protokolom (uglavnom ga znaju članovi multidisciplinarnih timova)

▪ Svesni su da se deca smatraju žrtvama čak i kada samo svedoče nasilju

▪ Smatraju da većina njihovih kolega ne prijavljuje nasilje jer bi na taj način povredili

▪ poverenje deteta, ali i zbog kompleksnosti porodične dinamike u koju ne bi želeli da se mešaju

▪ Smatraju da ovo nije njihovo primarno polje delovanja i da je odgovornost pre svega na CSR

▪ Smatraju da su odeljenske starešine u znatno boljoj prilici da primete promene kod dece

▪ nego psihološko-pedagoška služba.

• Jedna od najbitnijih karika u lancu koja ne funkcioniše

• U prilici su da vrlo rano primete nasilje u porodici ali retko reaguju



ZDRAVSTVO

▪ Tvrde da se u praksi retko susreću sa nasiljem (osim hirurga i psihijatara)

▪ Uglavnom nisu upoznati sa Protokolom

▪ Većina nije prošla obuke vezane za ovu temu

▪ Podeljenih mišljenja po pitanju prijave nasilja (zakonska obaveza, etika ili strah)

▪ Retko kontaktiraju druge institucije (radije CSR nego Policiju)

▪ Zalažu se za „konzilijarni“ pristup – kolektivna odgovornost

• Nisu uključeni i saradljivi po pitanju nasilja u porodici

• Ne šalju prepoznate slučajeve nasilja drugim institucijama i koriste etiku kao izgovor

• Pišu veoma šture izveštaje koji nisu informativni i koje je veoma teško koristiti u postupku protiv

nasilnika



PRAVOSUĐE

▪ Velike razlike između prekršajnih i krivičnih sudova

▪ Tužioci imaju praktičniji pristup u nešto većoj meri usmeren na pojedinca nego sudije koje u većoj

▪ meri uzimaju u obzir porodični kontekst.

▪ Delimično upoznati sa Protkolom – pretpostavljaju mu Zakon

▪ Retko su učestvovali u obukama vezanim za rad sa žrtvama – posao drugih stručnjaka

▪ Tvrde da ne koriste medijaciju i sučeljavanja, zaštitne mere se znatno ređe izriču u krivičnim

procesima u odnosu na prekršajne postupke, najčešće se izriču uslovne i novčane kazne.

▪ Smatraju da je psiho-socijalni rad ključan za smanjenje i prevenciju nasilništva u porodici – CSR

▪ Njihov utisak da su žrtve veoma slabo zaštićene u toku samog sudskog procesa – od trenutka kada

Policija interveniše do trenutka kada presude postanu pravosnažne.

▪ Žrtve često koriste pravo privilegovanog svedoka i povlače izjave



PRAVOSUĐE

• Prekršajni sudovi nemaju adekvatne uslove za odvajanje žrtve od nasilnika

• Paušalno se određuje koji slučajevi se šalju prekršajnom sudu a koji krivičnom

• Član 109 zakona je zbunjujuć

• Tužioci nikada ne izlaze na teren da utvde stanje

• Nisu obučeni za rad sa žrtvama i nisu specijalizovani za ovu oblast

• Nezainteresovani da procesuiraju slučajeve

• Prebacuju odgovornost za nasilje na žrtvu



CENTRI ZA SOCIJALNI RAD

▪ Uglavnom temeljno upoznati sa Protokolom

▪ Iako Protokol propisuje da i samu sumnju na nasilje treba prijaviti, ponekad u praksi postoje dileme

oko toga da li je sumnja koja postoji dovoljno utemeljena da bi se nasilje prijavilo.

▪ Imaju izrazito ambivalentan odnos prema angažmanu NVO po ovom pitanju

▪ Mišljenja su da novčane kazne pogađaju porodicu više nego nasilnika i da je kaznena politika isuviše

blaga

▪ Kritikuju vreme koje protekne od podnošenja prekršajne presude do pokretanja pocesa na sudu

tokom čega je žrtva nezaštićena

▪ Ističu problem naplate alimentacija kao ključan za ohrabrivanje žrtava da prijave nasilje



CENTRI ZA SOCIJALNI RAD

• Kriju se iza sistemskog-porodičnog pristupa žrtvi a koji se direktno kosi sa Protokolom

• Insistiraju na pravilnicima da bi se ogradili od kontakta sa žrtvom

• Neretko nisu prisutni kada otac viđa dete u kontrolisanim uslovima u prostorijama Centara i ne

objašnjavaju žrtvama da ne mogu da obezbede uslove da nasilnik ne odvede dete sa sobom.

• Prema žrtvama nastupaju iz pozicije moći, implicitno ili eksplicitno težeći da sse očuva porodica

koristeći kao argument dobrobit dece.

• Izbegavaju ličnu odgovornost pri donošenju zvaničnog mišljenja – konzilijarni pristup

• Žrtve prosleđuju Sigurnim kućama očekujući da se ove organizacije dalje pobrinu za njihovu

reintegraciju u društvo, zaštitu, pravnu i psiho- socijalnu pomoć

• Multidisciplinarni timovi – sjajno zamišljeni ali se retko sastaju, postoje uglavnom formalno i

retko donose neke dugoročne preporuke ili zaključke o slučajevima.



POLICIJA

▪ Tvrde da Protokol dosledno poštuju:

Sa izuzetkom uslovljenim resursima

Sa izuzetkom zahteva žrtava da prekinu postupak

Sa izuzetkom sigurnosnih planova (nije ima jasno čija je to nadležnost)

Sa izuzetkom mere udaljenja iz stana

▪ Nevoljno obavljaju poslove koji zahtevaju osetljivost u kontaktu sa žrtvama – smatraju to poslom za

druge stručnjake (psihologe)

▪ Uglavnom nisu obučeni za rad u ovoj oblasti – da za formalne spekte nasilja u porodici ali ne i na rad

sa žrtvama nasilja

▪ Smatraju, pogotovo na primorju da je ogroman problem nedostatak Skloništa

▪ Saradnju sa drugim institucijama percipiraju kao odličnu, ali zvanična statistika ne podržava ovakav

stav

▪ Oštrije kazne + psiho-socijalni rad = smanjenje porodičnog nasilja



POLICIJA• Manjak senzitivnosti

• Žrtve imaju čitav spektar iskustava sa Policijom – volja pojedinca

• Nisu pažljivi, tretiraju žrtve nasilja kao bilo koju drugu stranku

• Vode kratke i nedovoljno informativne beleške koje štete žrtvama na sudu (pogotovo kod

slučajeva psihičkog nasilja)

• U inicijalnim razgovorima navode žrtve (implicitno ili eksplicitno) da odustanu od tužbe i

problem reše same sa nasilnikom.

• Uglavnom NVO pokreću hitne postupke a ne policija

• Ne dele informacije o toku procesa koji čeka žrtve

• Ne smatraju ove slučajeve visokoprioritetnim – policijski pravnici se ne pojavljuju u prekršajnom

sudu

• Usmeno obaveštavaju tužioca o slučaju što ostavlja prostor za subjektivnost


Prevalence

porodičnog nasilja



Ukupne prevalence nasilja u porodici

42

58

Da

Ne

Celoživotna ukupna prevalenca - Bar jedno iskustvo

sa bar jednim od četiri tipa partnerskog nasilja (psihičko,

ekonomsko, fizičko i seksualno)

18

82

Da

Ne

Ukupna prevalenca u poslednjih 12 meseci - Bar

jedno iskustvo sa bar jednim od četiri tipa partnerskog nasilja

(psihičko, ekonomsko, fizičko i seksualno) u poslednjih 12 meseci

Baza: one koje imaju ili su ikada imale partnera (87% od ciljne populacije)

Da li se Vama IKADA desilo da Vas je trenutni momak/muž ili bilo koji prethodni

momak/muž…; Jedan odgovor za svaki od tip nasilja;





Prevalenca različitih tipova nasilja


Da li se Vama IKADA desilo da Vas je trenutni momak/muž ili bilo koji

prethodni momak/muž…; Jedan odgovor za svaki od tipova nasilja;

38

2017

7

16

83 3

Psihičko Ekonomsko Fizičko Seksualno

Ikad Poslednjih 12 meseci

Prevalenca partnerskog nasilja: procenat žena sa iskustvom bar

jednog oblika nasilja unutar datog tipa nasilja

1812 9

3

115 2 1

Jedan tip nasilja Dva tipa nasilja Tri tipa nasilja Sva četiri tipa

nasilja

Ikad Poslednjih 12 meseci

Prevalenca broja različitih tipova partnerskog nasilja: procenat žena po broju

različitih tipova partnerskog nasilja u sopstvenom iskustvu tokom života

(iskustvo sa bar jednim oblikom nasilja unutar svakog tipa nasilja)



Prevalenca oblika psihičkog nasilja



momak/muž…; Jedan odgovor za svaki od oblika psihičkog nasilja;

Procenti žena koje su bile izložene različitim oblicima psihičkog

nasilja od strane partnera – pojedinačni oblici

27%

19%

15%

12%

10%

9%

6%

5%

3%

Insistiranje da u svakom trenutku zna gde je žena

Ispoljavanje besa kada žena razgovara sa drugim muškarcem

Češto iznošenje sumnje da mu je žena neverna

Namerno zastrašivanje

Sprečavanje viđanja prijatelja

Ponižavanje i vređanje pred drugim ljudima

Sprečavanje kontakata sa porodicom

Pretnje

Zahtevanje da žena traži dozvolu pre odlaska lekaru



Prevalenca oblika ekonomskog nasilja



momak/muž…; Jedan odgovor za svaki od oblika ekonomskog nasilja;Procenti žena koje su bile izložene različitim oblicima

ekonomskog nasilja od strane partnera – pojedinačni oblici

14%

8%

6%

6%

Određivanje koliko novca sme da potroši

Zabranjivanje ženi da se zaposli/ primoravanje

da napusti posao/školu

Oduzimanje novca koji je ona zaradila od nje

Kupovanje stvari/kreditno zaduživanje na njeno

ime bez njenog znanja



Prevalenca oblika fizičkog nasilja



momak/muž…; Jedan odgovor za svaki od oblika fizičkog nasilja;

Procenti žena koje su bile izložene različitim oblicima fizičkog

nasilja od strane partnera – pojedinačni oblici

14%

8%

5%

3%

3%

2%

Šamaranje ili gađanje nečim što može da povredi

Guranje ili vučenje za kosu

Udaranje pesnicom ili nečim što može da povredi

Šutiranje, vučenje, prebijanje

Daviljenje ili namerno nanošenje opekotina

Pretinje ili napaod nožem, pištoljem ili drugim

oružjem



Reagovanje žena na fizičko nasiljeDa li ste se obratili nekome za pomoć? Jedan odgovor za svaki oblik

fizičkog nasilja; Višestruki odgovori

Baza: 17% populacije, one žene koje su navele da su imale iskustvo fizičkog nasilja

4449 48

43 4240

2926

17 17

75

0 03 2 1 1

34

2832

43

50

55

0 03

0 1 1

Pretnje ili napadnožem, pištoljem ili

drugim oružjem

Davljenje ili namernonanošenje opekotina

Šutiranje, vučenje,prebijanje

Udaranje pesnicom ilinečim što može da

povredi

Gurenje ili vučenje zakosu

Šamaranje ili gađenjesa nečim

Prijateljima i porodici Formalnim institucijama NVO Nisam nikome Odbija



Prevalenca oblika seksualnog nasilja


Da li se Vama IKADA desilo da Vas je trenutni momak/muž ili

bilo koji prethodni momak/muž…; Jedan odgovor za svaki od

oblika seksualnog nasilja;

Procenti žena koje su bile izložene različitim oblicima

seksualnog nasilja od strane partnera – pojedinačni oblici

7%

4%

Prisiljivanje na seksualni čin

Prisiljivanje na rađenje seksualnih

radnji koje su bile ponižavajuće za

ženu

Baza: Baza: 7% populacije, one žene koje su navele da su imale iskustvo seksualnog nasilja



Reagovanje žena na seksualno nasiljeDa li ste se obratili nekome za pomoć? Jedan odgovor za

svaki oblik seksualnog nasilja; Višestruki odgovori

Baza: 7% populacije, one žene koje su navele da su imale iskustvo seksualnog nasilja

2327

1 01 0

74 72

1 1

Primoravanje na seksualni čin Prisiljivanje na seksualne stvari koje su bileponižavajuće za ženu

Prijateljima i porodici Formalnim institucijama NVO Nisam nikome Odbija


Povezanost prevalenci

sa demografskim karakteristikama



Prevalence nasilja u zavisnosti od partnerskog statusaDa li se Vama IKADA desilo da Vas je trenutni momak/muž ili bilo koji prethodni


Baza: 87% populacije, žene koje su imale ili u ovom trentuku imaju partnera

4236

2318

7

6359

2934

23

42 40

811

6

Ukupno bar jedan tipnasilja


U braku, sada ili bila Vanbračna zajednica, sada ili nekad Ima partnera ali ne žive u zajednici / sada ili nekad

Celoživotna prevalenca partnerskog nasilja (bar jedan oblik

nasilja unutar tipa) u zavisnosti od tipa partnerskog statusa



Prevalence nasilja u zavisnosti od obrazovanjaDa li se Vama IKADA desilo da Vas je trenutni momak/muž ili bilo koji prethodni



4844

25 22

9

4339

21 18

6

3530

13 137

Ukupno / bar jedantip nasilja


Osnovno i manje Srednje Više i visoko


nasilja unutar tipa) u zavisnosti od obrazovanja



Prevalence nasilja u zavisnosti od radnog statusaDa li se Vama IKADA desilo da Vas je trenutni momak/muž ili bilo koji prethodni



3935

2017

7

4339

48

5

50

44

31

25

8

45

38

24 22

7

4238

1714

6



Zaposlena Učenica/studentkinja Domaćica Penzionerka Nezaposlena


nasilja unutar tipa) u zavisnosti od radnog statusa u trenutku

istraživanja



Prevalence nasilja u zavisnosti od radnog statusaDa li se Vama IKADA desilo da Vas je trenutni momak/muž ili bilo koji prethodni



17

14

7

3 2

26 26

13 2

32

27

16

9

5

10

7 7

1 1

16 15

6

2 2

Ukupno bar jedan tip nasilja Psihičko Ekonomsko Fizičko Seksualno

Zaposlena Učenica/studentkinja Domaćica Penzionerka Nezaposlena

Prevalenca partnerskog nasilja u poslednjih 12 meseci (bar

jedan oblik nasilja unutar tipa) u zavisnosti od radnog statusa u

trenutku istraživanja



Prevalence nasilja u zavisnosti od regionaDa li se Vama IKADA desilo da Vas je trenutni momak/muž ili bilo koji prethodni



4440

21

15

5

4137

1917

6

42

36

2220

10

Ukupno / bar jedan tipnasilja


Sever Centar Jug


nasilja unutar tipa) u zavisnosti od regiona



Prevalence nasilja u zavisnosti od tipa naseljaDa li se Vama IKADA desilo da Vas je trenutni momak/muž ili bilo koji prethodni



3833

16 15

7

52

46

29

23

7



Urban Rural


nasilja unutar tipa) u zavisnosti od tipa naselja



Prevalence nasilja u zavisnosti od iskustva sa fizičkim nasiljem od strane drugih muških članova porodice




17 146

2 2

8278

6964

33

Ukupno (bar jedantip partnerskog

nasilja)


Nema iskustvo porodičnog nasilja Ima iskustvo porodičnog nasilja


nasilja unutar tipa) u zavisnosti od iskustva sa fizičkim nasiljem

od strane drugih muških članova porodice (koji nisu partner)

21

2

0

10

20

30

Doživela fizičko nasilje oddrugih muških članova

porodice

Ikad

Poslednjih 12 meseci


Direktni troškovi

partnerskog nasilja

Direktni troškovi partnerskog nasilja predstavljaju

merljive troškove plaćene novcem (ili u naturi, ali

izraženi u novčanim jedinicama): zarade zaposlenih

koji rade u institucijama zaduženim za

procesuiranje zlostavljanih lica (socijalni i

zdravstveni radnici, sudije, policija), troškovi izlaska

na teren, dežurstva, medicinski materijal, forenzički

troškovi, i sl. Iako ovi troškovi mogu biti direktno

izmereni, često to nije moguće, zbog nedostatka

podataka. .



Direktni troškovi

Direktni

troškoviPRAVOSUDNI

SISTEM

POLICIJA

ZDRAVSTVENI

SISTEM

CENTRI ZA

SOCIJALNI RAD

SIGURNE KUĆE

5 najvažnijih segmenata:



UDIO U DIREKTNIM TROŠKOVIMA

22.9

9.41.4

25.7

40.6

Sud

Policijske institucije

Zdravstvena institucija

Centri za socijalni rad

Sigurna kuća

Izdaci za partnersko nasilje

po glavi stanovnika iznose

15 eura godišnje.

Prosečan godišnji trošak

po jednoj žrtvi čiji se slučaj

procesuira iznosi oko

11.500 eura – 9.2 mil



Makroekonomski efekti

Efekti na BDP:

▪ Ekonomski model, McKinsey Global Institute (MGI) .

▪ U modelu se bruto domaći proizvod posmatra kao funkcija produktivnosti radne snage

(BDP-a po zaposlenom) i broja zaposlenih radnika.

▪ Koliki je gubitak društvenog bogatstva (meren smanjenjem BDP-a) uzrokovan

smanjenom produktivnošću žena koja je posledica partnerskog nasilja.

BDP = Radno sposobno stanovništvo x stopa zaposlenosti x

produktivnost radne snage po zaposlenom radniku



Makroekonomski efekti

Efekti na BDP:

▪ Uzmajući u obzir podatke o bruto domaćem proizvodu po zaposlenom kao i

pretpostavke o broju žena žrtava partnerskog nasilja, njihovoj participaciji na tržištu

rada i produktivnosti dolazi se do sledećeg rezultata:

BDP Crne Gore je u 2015. godni bio 17,9 miliona evra manji zbog

posledica partnerskog nasilja koje se negativno odražava na

produktivnost zaposlenih žena čime se svake godine gubi oko 0,5%

BDP-a.

Uzimajući u obzir i pretpostavku godišnjeg rasta, kumulirani gubitak u

narednih deset godina će iznositi oko 241 milion evra.



Demografski efekti

Fertilitet i socijalni trošak nasilja:

▪ Cilj ovog dela analize jeste da se utvrdi gubitak, tačnije godišnje smanjenje broja

novorođene dece koje je posledica partnerskog nasilja. Na osnovu ovog broja izvršiće

se kvantificiranje socijalnog troška t.j. potencijalnog smanjenja društvenog bogatstva

merenog visinom bruto domaćeg proizvoda

𝑋 =𝑁𝑡 ∗

𝑓𝑣100

(𝐹𝑡 ∗ 𝑟𝑣100

)

𝐹𝑡 −𝑓𝑣100

(𝐹𝑡 ∗ 𝑟𝑣100

)

X – broj dece koju bi rodile žene koje trpe nasilje

a nisu radjale u godini t

fv – smanjenje fertilitita izraženo u procentima

(30%)

rv – procenat žena u fertilnom periodu izložen

partnerskom nasilju (20%)

Ft – broj žena u fertilnom periodu u godini t

Nt – broj živorođene dece u godini t



Demografski efekti


U 2015. godini, uz date pretpostavke (20% žena u fertilnom periodu

izloženo nasilju i 30% manji fertilitet), kao posledica partnerskog nasilja

rođeno je 471 manje dece u Crnoj Gori. Drugim rečima, Crna Gora svake

godine gubi oko 500 novorođene dece kao posledicu smanjenog

fertiliteta uzrokovanog partnerskim nasiljem.



Demografski efekti


▪ Ukoliko se pretpostavi nepromenjen godišnji populacioni gubitak po osnovu

partnerskog nasilja (500 novorođene dece manje), da je u 2015. godini radno

sposobno stanovništvo kumulativno manje za 25.000 stanovnika (50 godina x 500

populacionog gubitka), uz datu stopu zaposlenosti od 51,4% to daje kumulativni

gubitak od oko 12.850 potencijalno zaposlenih lica za 2015. godinu. Drugim rečima

usled posledica partnerskog nasilja, potencijalna zaposlenost, tj. broj radnika koji

stvaraju bruto domaći proizvod, je manji za oko 13 hiljada radnika u 2015. godini.

▪ Ukoliko se ovaj gubitak po osnovu smanjenog fertiliteta (215 miliona evra) uveća za

gubitak po osnovu smanjene produktivnosti (17,9 miliona evra) dolazi se do ukupnog

gubitka od oko 233 miliona evra godišnje ili 6% BDP.



Direktni troškovi

Stavljanjem ovog iznosa u odnos sa brojem od oko 9000 žena u fertilnom periodu koje nisu

učestvovale u rađanju zbog partnerskog nasilja (20% od broja žena starosti 15-49, prema

podacima prikupljenim istraživanjem i koji u sebi obuhvata i najveći deo žena sa

smanjenom produktivnošću), godišnji trošak ili gubitak po žrtvi iznosi oko 26.000 evra.


ZAKLJUČCI

PREPORUKE



Da li se porodično nasilje u Crnoj Gori

doživljava kao javna, ili kao

privatna stvar?



VIŠESTRUKO NASILJEkod žena sa iskustvom nasilja u primarnoj porodici



Činjenica da PROTOKOL nije obavezujući već da se njegovo korićenje samo preporučuje, smanjuje snagu ovog dokumenta.



Loša

umreženost

institucija

loše

ocjenjeno

uključivanje

zdravstva i

prosvjete

nema brzog

i efikasnog

protoka

informacija

zbrinjavanje

žrtve nakon

prijavljivanja

, najčešće

vaninstitucio

nalno

Dugoročno neodrživ, izmiješta suštinsko bavljenje nasiljem van domena državnih institucija izmještajući i odgovornost za regulisanjem ovakog problema van zvaničnih institucija



Direktni kontakt sa žrtvama - specifične obuke za

predstavnike institucija koji saslušavaju žrtve (policija,

sudstvo, tužilaštvo, csr), da se one ne bi viktimizovale i

retraumatizovale tokom razgovora o ponekad

traumatičnim iskustvima nasilja. Istambulska konvencija

„dužna pažnja“, „zabranjena medijacija“... mora biti u

punoj primjeni

Posebne stručne edukacije o prepoznavanju i izvještavanju

o nasilju, uticaju nasilja na zdravlje i adekvatnom i

blagovremenom reagovanju na znake nasilja trebalo

organizovati za zdravstvene radnike

Posebne obuke sa fokusom na prepoznavanju znaka nasilja

kod dece i reagovanje na iste trebalo bi organizovati za

obrazovne institucije svih nivoa.

Sprovoditi kampanje namenjene opštoj populaciji, o

problemu nasilja u porodici i važnosti reagovanja na njega,

kao i kampanje usmerene ka ohrabrivanju samih žena da

prijavljuju nasilje.

Edukacija Protokol


Ipsos MORI – Your WSBL

▪ Raditi na razvijanju poverenja između članova

multidisciplinarnih timova, kroz češća

sastajanja, intenzivniju saradnju i podsticanje

dijaloga i razmene između predstavnika

različitih institucija. Posebnu pažnju treba

posvetiti uključivanju obrazovnih i

zdravstvenih institucija u mrežu zaštite žrtava

▪ Bilo bi poželjno jasnije definisati nadležnosti

ovih timova, predvideti ubrzanje komunikacije

i intervencije, kao i uloge i odgovornosti svih

njegovih članova.

▪ Transparentnost, kontinuirani monitoring i

evaluacija rada multidisciplinarnih timova

Umrežavanje i jačanje

timova



Inicijalno zbrinjavanje žrtve

najproblematičniji segment

• Krizni tim za momentalnu akciju – procenjivanje

stanja žrtve i njenih potreba, kao i potencijalnih

rizika, te sačinjavanje planova na osnovu toga

• Na primorju ne postoji sklonište – fond, država?

• Zaštitna mera udaljenja iz stana – razmena

iskustava policajaca iz različitih gradova



▪ Protokol - zakonski obavezujući za

sve institucije čije postupanje

propisuje

▪ "sumnja na nasilje" i "hitnost u

postupanju" - jasnije i preciznije

određenje ovih pojmova

▪ besplatna pravna pomoć –

senzitivizacija advokata na pitanja

nasilja u porodici

▪ razmotriti kaznenu politiku prema

nasilnicimaima

Izmene Protokola i propisa


Psiho-socijalni rad

• Besplatan terapeutski rad - potrebno je

omogućiti žrtvama nasilja da o svojim

iskustvima u sigurnoj i podržavajućoj

atmosferi razgovaraju sa stručnjacima,

najpre psiholozima

• Rad sa nasilnicima - psiho-socijalni

tretman nasilnika - novonastale timove

za psiho-socijalni tretman trebalo bi

komunicirati

• Specijalizovani psiho-socijalni programi

za decu – svedoke ili žrtve nasilja -

potrebno je sačiniti posebne

preventivne programe za ovu

vulnerabilnu grupu



Godišnji trošak ili gubitak po žrtvi iznosi oko 26.000 evra.

Ukoliko se ova veličina uporedi sa izvedenim troškovima

institucionalnog protokola od cca 11500 evra po žrtvi

jasan je zaključak da je društvena cena nasilja više nego

dvostruko veća od institucionalnih troškova saniranja i

predupređenja daljeg nasilja kroz institucionalni protokol.

Family Violence Montenegro · Porodično nasilje je problem od relativno malog značaja Porodično...

Documents

Transcript of Family Violence Montenegro · Porodično nasilje je problem od relativno malog značaja Porodično...