Ekologija III - WORD 2003

7/30/2019 Ekologija III - WORD 2003

1/54

Sadraj

Sadraj............................................................................................................................................1

1. PRIKUPLJANJE I RECIKLAZA KOMUNALNOG OTPADA U SRBIJI........................5

1.1. OPASNI OTPAD IZ DOMACINSTVA..................................................................6

1.2. ZAGADJIVANJE OTPACIMA IZ POLJOPRIVREDNE I PREHRAMBENE

INDUSTRIJE...............................................................................................................................7

1.3. KOMPOSTIRANJE..................................................................................................8

1.4. SISTEM PRAVILNOG SAKUPLJANJA OTPADA...............................................8

1.5. FERMENTACIJA.....................................................................................................8

1.6. ESTERIFIKACIJA.................................................................................................10

1.7. INDUSTRIJSKI OTPACI......................................................................................10

1.8. OPASNI OTPAD....................................................................................................11

1.9. KLASIFIKACIJA INDUSTRIJSKOG VRSTOG OTPADA..............................11

1.10. DEPONIJE 2.........................................................................................................11

1.11. ZATITA OD ZAGADJIVANJA........................................................................12

2. ZAGAIVANJE HRANE.......................................................................................................13

2.1. PESTICIDI..............................................................................................................16

3. ZAGADJIVANJE HIDROSFERE.........................................................................................18

3.1. POJAM PRIRODE I STEPEN SAVREMENOG ZAGADJENJA VODA............18

3.2. VRSTE I IZVORI ZAGADJENJA VODE.............................................................19

3.3. AUTOPULIFIKACIJA TJ. SAMOCISCENJE VODE..........................................20

3.4. DETERDZENTI ....................................................................................................20

3.5. EUTROFIKACIJA.................................................................................................21

3.6. PRECISCAVANJE ZAGADJENIH OTPADNIH VODA ....................................21


2/54

3.7. SANITARNA KONTROLA VODA......................................................................22

3.8. ZAGADJIVANJE NAFTE.....................................................................................23

3.9. ZAGADJIVANJE MORA PESTICIDIMA ...........................................................23

4. CRT RECIKLAA..................................................................................................................24

4.1. RECIKLAA ICT I MALIH KUNIH PROIZVODA.........................................24

4.2. OCENE RAZLIITOSTI KO PLAA ZA RECIKLAU ELEKTRONSKOG

OTPADA...................................................................................................................................24

4.3. PROIZVODI NEPOZNATOG BRENDA..............................................................25

4.4. ZNAAJ PRORAUNA........................................................................................25

4.5.IZAZOVI ZA BUDUNOST..................................................................................25

4.6. NAJEE POSTAVLJANA PITANJA..............................................................26

Kako se identifikuje brend..................................................................................................26

4.7. VRSTE RECIKLAA............................................................................................26

4.8. PLASTIKA.............................................................................................................27

4.9. VRSTE PLASTINIH MATERIJALA KOJI SE DANAS RECIKLIRAJU........27

4.10.PRERADA PLASTINIH MATERIJALA ZA RECIKLAU............................29

4.11. GRANULACIJA I PRANJE.................................................................................29

4.12. RAZDVAJANJE...................................................................................................29

4.13.SUENJE...............................................................................................................29

4.14. VAZDUNI KLASIFIKATOR............................................................................30

4.15.ELEKTROSTATIKO ODVAJANJE..................................................................30

4.16. EKSTRUDER.......................................................................................................30

4.17. PELETIZACIJA...................................................................................................31

4.18. PAPIR...................................................................................................................31

4.19. VRSTE HARTIJE KOJE SE RECIKLIRAJU.....................................................31


3/54

4.20. OSTALE OBLASTI PRIMENE RECIKLIRANE HARTIJE..............................33

4.21. RECIKLAA PAPIRA USKLAIVANJE TEORIJE I PRAKSE......................33

4.22. INDUSTRIJSKI TRENDOVI - RASTUE TRITE........................................34

4.23. PODIZANJE KRITERIJUMA.............................................................................34

4.24. POSTAVLJANJE NOVIH IZAZOVA I ODRAVANJE STANDARDA.........34

4.25. OSNOVNI IZVORI I PRIMENE PAPIRA ZA RECIKLAU............................35

4.26. UNAPREDIVANJE RECIKLAE......................................................................35

4.27. RECIKLAA PAPIRA U EVROPI.....................................................................36

4.28. RAZLIITI NAINI PRIMENE RECIKLIRANOG PAPIRA...........................36

4.29. TRISTE RECIKLIRANOG PAPIRA DOBRO FUNKCIONIE......................37

4.30. SAKUPLJANJE UNUTAR DOMAINSTAVA JE NAJVEI IZVOR.............37

4.31.INICIJATIVA ZA UNAPREDIVANJE RECIKLAE.........................................37

4.32. SVETSKA ISKUSTVA U RECIKLAI STAKLA.............................................38

4.33. ZATO DONETI STAKLO U MRF....................................................................39

4.34. TA JE IMPLOZIJA STAKLA...........................................................................39

4.35. OTKRIE IMPLOZIJE........................................................................................39

4.36. RAZVOJ IMPLOZIJE ZA INTEGRACIJU U MRF POSTROJENJA................40

4.37. AE STUDYES.................................................................................................40

5. RADIJACIJA (ZRAENJE)..................................................................................................41

5.1. IZVORI I VRSTE RADIJACIJE............................................................................41

5.2. PRIRODNO ZRAENJE.......................................................................................41

5.3. PRIRODA ZRAENJA..........................................................................................42

5.4. JONIZACIJA..........................................................................................................43

5.5. VRSTE JONIZUJUEG ZRAENJA...................................................................43

5.6. NEUTRONSKO ZRAENJE................................................................................45


4/54

5.7. JEDINICE MERENJA RADIJACIJE....................................................................45

5.8. BIOLOKI EFEKTI ZRAENJA..........................................................................46

5.9. SOMATSKI EFEKTI.............................................................................................46

5.10. KASNI EFEKTI ZRAENJA..............................................................................47

5.11. GENETIKI EFEKTI JONIZUJUEG ZRAENJA..........................................47

5.12. DOZE....................................................................................................................47

5.13. RADIOAKTIVNI OTPACI..................................................................................48

5.14. USKLADITENJE RADIOAKTIVNIH OTPADAKA.......................................48

5.15. ZATITA I KONTROLA OD RADIOAKTIVNOG ZRAENJA......................49

5.16. TERATOGENI EFEKTI ZAGAENJA (TERATOGENEZA)..........................49

6. KATASTAR ZAGAENJA...................................................................................................50

6.1. HEMIJSKI MONITORING....................................................................................50

6.2. MONITORING I ZATITA IVOTNE SREDINE...............................................51

6.3. BIOHEMIJSKI MONITORING.............................................................................53

6.4. MORFO-FIZIOLOKE INDIKACIJE...................................................................53


5/54

1. PRIKUPLJANJE I RECIKLAZA KOMUNALNOG OTPADA U

SRBIJI

Ukupna kolicina otpada koji sakuplja 90% komunalnih preduzeca iznosi oko 2.2000000 t

godisnje. Prema podacima sa 160 opstina iz centralne Srbije I Vojvodine sakupljanjem otpada je

obuhvaceno oko 60-70% stanovnistva sto znaci da 30% zavrsava na divljim deponijama na

rekama I delimicno se spaljuje. Smatra se da od ukupne kolicine otpada 40% pripada ambalazi.

Aktivnosti sakupljanja otpada-sakupljanjem otpada u Srbiji bave se komunalna preduzeca

pri cemu se najveci procenat otpada odlaze na neadekvatne deponije bez prikrivanja ili sabijanja

bez postovanja mera zastita ljudi I sredine. Prilikom transporta komunalnog otpada nastaju

sledeci problem:

nedostatak odgovarajucih vozilaza transport

neodgovarajuca ucestalost transporta

nereseno pitanje transporta otpada iz zdravstvenih ustanova i industrijskih

postrojenja

Ruralna podrucja su najcesce izostavljena sto se tice sakupljanja otpada tako das u

prepustena sama sebi. U Srbiji ne postoji jednostavni nacin sakupljanja opasnog otpada tj

upravljanje otpadom.

Sistemi upravljanja komunalnim cvrstim otpadom-u Srbiji je problem sadasnji nacin

zbrinjavanja na kraju koga otpad vise ne postoji vec se sve materije ponovo koriste. Za ovaj

process treba odvojeno sakupljati komponente cvrstog otpada. Za ovaj process treba odvojeno

sakupljati komponente cvrstog otpada. Ekoloski pristup obuhvata sledece komponente:

sistem posuda za odvojeno sakupljanje

postajanje odgovarajucih vozila

razradjen sistem odvoza

odgovarajuce privremena I trjajna odlagalista otpada

servisno informacionu sluzbu

Sistem podrske obuhvata sistem stalne komunikacije saopstinama,sistem stalne edukacije

I sistem nadzora.

5


6/54

Komponenete komunalnog cvrstog otpada- njega cine biorazgradivi otpad,papir I

karton,staklo,plastika,metali,predmeti od koze I tekstila,opasni otpad I krupni otpad. Bioloski

otpad cine ostaci hrane I bastanski otpad. U biootpad je dozvoljeno staviti papirnu

ambalazu,papirnate maramice I pepeo, a nije dozvoljeno stavljati stampane boje,lakove I dr.

U papir I karton spadaju:

novine I casopisi

knjige I svi kartonski predmeti,kao I kartonski predmeti bez plastike I dr matrijala

viseslojna I kompozitna ambalaza od mleka,jogurta I sokova,fotopapir I dr.

Plastika- postoje 6 vrste polinearnih materijala koji se 96% izradjuju od plasticnih

predmeta.

PETROLI ili ETIEN TEREF TATAL

PLD- polietican niske gustine

PAD-polietican visoke gustine

PP-politropi

PS-postiron

Svi pomenuti materijali prikupljaju se kao dva osnovna segmenta PET ambalaza I ostala

plastika. Ukoliko se PET ambalaza reciklira onda se koriste boce od pakovanja vode,kao I

mineralne vode,gaziranih pica,sokova I drugih napitaka. Od ostale plastike sakupljaju se

ambalaze svih prehrambenih artikala,tocenih sapuna,sampona,deterdzenta I sredstva za ciscenje.

Ambalaza od opasnog otpada se ne reciklira vec se zajedno sa opasnim otpadom skladisti.

Metali-metalni otpad se deli na:

Ferozne metale tj celicni lim

Obojene metale

Aluminijumska ambalaza za pakovanje piva I gazitanih sokova se posebno prikuplja a

ostali metalni otpad posebno.

1.1. OPASNI OTPAD IZ DOMACINSTVA

Ovaj otpad cine sve materije I ambalaze koje ugrozavaju zdravlje zivih bica I zivotnu

sredinu. U opasni otpad ubrajamo: istrosene akomulatore,ambalazu od

hemikalija,boje,pesticide,lekovi,ulje,sredstva za ciscenje,sprejevi,baterije,kozmetickih preparata

6


7/54

I dr. ovaj otpad se prikuplja na posebnim sabirnim mestima ili pak na specificnim lokacijama.

MUP I vojska Srbije zaduzeni su za odlaganje eksploziva,oruzja,invektivnog I radioaktivnog

materijala I biomedicinskog materijala.

Ostali otpad- u ostalom otpadu spadaju: tkanina,koza,pelene,igracke, upaljaci,

keramika, porculan I dr. ovaj otpad se odlaze na deponije.

Krupni otpad- u krupni otpad ubrajamo: belu tehniku,namestaj,automobile I

njihove gume,racunari,monitori,televizori I dr. krupni otpad se prikuplja sezonskim scijama I on

sadrzi materije koje zagadjuju okolinu poput ulja teskih metala I freona.

Gradjevinski otpad- u ovaj otpad ubrajamo: crep,cigla,fasadni material,iskopina

zemlje,otpad pri radovima na putu I dr. Usitnjeni gradjevinski otpad koristi se za nasipanje ili za

proizvodnji gradjevinskog materijala.

1.2. ZAGADJIVANJE OTPACIMA IZ POLJOPRIVREDNE I

PREHRAMBENE INDUSTRIJE

Izvori ovih otpadaka su firme I prehrambena industrija. Otpaci iz poljoprivrede su

biorazgradjivi I njihovi medjuproizvodi ili krajnji proizvodi odnosno produkti mogu biti toksicni

jer sadrze pesticide,additive,deterdzente. Poljoprivredni otpad predstavlja

slama,kukuruzovina,stabljika,grancice,ljuske,kostice,lisce I ostatak hrane domacih zivotinja.

Poljoprivredni otpad se moze koristiti za ogrev I susenje poljoprivrednih kultura.

Primarne tehnologije rciklaze poljoprivrednog otpada- u ove

tehnologije spadaju: briketiranje,kompostiranje I fermentacije. Briketiranje I paletiranje biomase

vrsi se radi smanjenja zapremine,lakseg transporta I lakseg lozenja. Tokom procesa dobijanja

briketa postoje sledece faze: usitnjivanje sirovina,susenje,transport,doziranje

sirovine,presovanje,skracivanje briketa do odredjene duzine,hladjenje I pakovanje gotovih

briketa. Sustina procesa briketiranja je sabijanje celokupnog materijala do sto manje zapremine

uz pomoc prese. Efekti koji se postizu briketiranjem su: povecanje mase po jedinici

zapremine,smanjenje troskova manipulacije I transporta,smanjenje zapremine

skladistenje,povecanje efektivnosti sagorevanja,malo zagadjenje zivotne sredine I dr. Nedostaci

su: potreban je priprema materijala na odgovarajucoj vlaznosti,koriscenje adetiva,utrosak

energije I finansijska ulaganja.

7


8/54

1.3. KOMPOSTIRANJE

Kompostiranje je prirodan prces proizvodnje kumusa od organskog otpada nastalog u

poljoprivredi u vocarstvu,dvoristima I kuhinjama. Na latinskom kompozitu znaci djubrivo od

biljnog otpada I zemlje. Kompostiranje je bioloska razgradnja bio otpada u prisustvu kiseonika

do oslobodjenja toplote I komposta. kompost nema neprijatan miris a nastaje ralaganjem

organskih materija. Ovaj proces je primenjivan jos u anticko doba. Kompostiranje vrse

mikroorganizmi gliste I dr organizmi koji zive u zemlji I njime se smanjuje 30% ukupne kolicine

kucnog otpada I obzbedjuje kruzni tok organskih materija u prirodi. Kompostiranje se sastoji iz 2

faze I to faza kompostiranja I faza susenja. Kada se odredjuje lokacija kompostiranog postrojenja

uzimaju se u obzir klimatski uslovi jer se mogu javiti neprijatni mirisi zatim kvalitet povrsinskih

I podzemnih voda kvaliteta vazduha buke.

1.4. SISTEM PRAVILNOG SAKUPLJANJA OTPADA

Predstavlja sakupljanje bastanskog otpada,sakupljanje otpada na javnim deponijama I u

domacinstvima.

Tehnologije komposnog procesa- predproizvodnja moze biti u obliku

sortiranja sirovine(rucno ili mehanicki) usitnjavanje sirovine pri cemu bi sav organski otpad

trebalo usitniti do velicine palca a odnos vlazne I suve materije bi trebalo da bude 50:50%. Sama

proizvodnja obuhvata sortiranje.skladistenje I pakovanje. Zreli compost se primenjuje u vrtovima

za voce,povrce a kolicina zavisi od biljke. Npr za sobno cvece se koristi 2-3 supene kasike 1-2

puta mesecno. Kompostiraju se kuhinjski otpad,vrtni I zreli otpad,kosa,dlake,mleko I mlecni

proizvodi,papirne maramice,kablovi,kozmetika,pesticide I dr. dobiti od kompasnog programa su

produzenje zivotnog veka deponije,smanjenje troskovaza odlaganje na deponije ili

spaljivanje,otvaranje novih radnih mesta,dobit od prodaje gotovih proizvoda.

1.5. FERMENTACIJA

Njome se tokom anserobnog metabolizma razlaze secer,glukoza I dobijaju se

laktat,acetisalna kiselina I etanol. Biostanol se koristi kao zamena za benzin I to 20% sa

benzinom ne steti motoru. Dobija se od secerne trske odnosno secera skroba I celuloze. Faze

tokom proizvodnje su prirprema sirovina,fermentacija I destilacija fermentola. U brazilu se

8


9/54

najvise koristi etanol I to oko 15 milijarde litara inace 15% brazilskih ozila koristi cist etanol a

40% smesu etanola I benzina. Oo nam ukazuje da je Brazil manje zavistan od inostrane nafte.

9


10/54

1.6. ESTERIFIKACIJA

To je hemijska reakcija kiselina i alkohola pri emu se metil-oster nalazi uprodaji.Biodizel je teno nemineralno gorivo, neotrovno ,biorazgradivo i moe se proizvoditi iz

biljnog ulja,iz jestivog ulja ili ivotinjske masti, pri emu izmeu ostalog nastaje i glicerol.U

Evropi se za dobijanje bio dizela koriste uljane repice i to oko 82% i ulje suncokreta oko 12%.U

Americi ulje soje,a u azijskim zemljama palmino ulje.Prednosti bio dizela-bio dizel je po

energetskim sposobnostima jednak obinom dizelu, ali ima bolju mo podmazivanja, pa

produava radni vek motora,manje zagauje okolinu jer ne sadri sumpor ni teke metale.U vodi

se razgrauje za nekoliko dana,a van nje 28 dana.

1.7. INDUSTRIJSKI OTPACI

To je otpad koji nastaje tokom industrijskog procesa moe biti inertan i opasan.Inertan je

svaki otpadni materijal koji nastaje tokom industrijske proizvodnje, a koji se ne moe svrstati u

otpadne gasove i vode ili opasan industrijski otpad.Industrijski otpad je organskog ili

neorganskog porekla i moe biti upotrebljen kao sekundarna sirovina, meutim hemijski

industrijski otpad moe biti neugodnog mirisa.Otpad sa prostorija firme je najee, papir, karton

idr. Termoelektrane islobaaju pepeo a, prainu, ugljenu prainu i to otpacima pripada 20% od

poetne koliine uglja.Elementi Kalcijum, magnezijum, olovo, barijum koji se nalaze u pepelu

zagauju zemljite i vodu, a letei pepeo ugroava okolinu.Zagaivanje industrijskim otpadom

nastaje prilikom proizvodnje,transportovanja, deponovanja ili pak indirektno vazdunim ili

vodenim putem.Toksini materijali iz industrije i poljoprivrede su boje, lakovi, vojni otrovi,

pesticidi, materije u otpadnim vodama i kisele kie 70-ih godina 20. veka ukupna koliina

otpadnih materija bila je oko 50 milijardi tona godinje, u severno more je izbacivano 2 miliona

tona godinje.Zbog toga su stradale flora i fauna, ali i priobalno zemljite.Veliki problem

predstavljaju vetaki materijali jer ih mikroorganizmi ne razlau.Spaljuju se ambalaa, plastika,

drvo, gume i organski otpaci.Poseban tretman i nain rukovanja imaju: Zapaljivi materijali,

explozivi, otrovi, radioaktivni materijali, patogeni i medicinski otpadi.

10


11/54

1.8. OPASNI OTPAD

Prema Bazelskoj konvenciji o kontroli prekograninog kretanja koja je doneta 1989.god uopasan otpad pripadaju : berilijum i njegova jedinjenja, jedinjenja estovalentnog hroma,

jedinjenja bakra, cinka, arsena, selena, ive, kadmijuma i dr.Osobine opasnog otpada su

explozivnost, zapaljivost, samozapaljivost, otpornost, korozivnost i toksinost. U Srbiji se

godinje stvori oko 226 hiljada tona opasnog otpada, a kod nas se jedino opasni otpad prati u

Vini.Od 1987.god pa do danas skoro svake godine belei se rast nastalog opasnog otpada izuzev

perioda '92-'96 godine.Problem se moe reiti izgradnjom regionalnih deponija iji je period

trajanja oko 20-30 godina i izgradnjom reciklanih centara.

1.9. KLASIFIKACIJA INDUSTRIJSKOG VRSTOG OTPADA

Izvori i tipovi su: Prerada hrane,proizvodnja papira i hemijska industrija.Deponije

industrijskog otpada su jednostavnije od komunalnih.Postoje 3 tipa ovih deponija : TIP A je

strogo kontrolisana sanitarna deponija industrijskog otpada koji lui supstance opasne po

zdravlje ljudi i ivotnu okolinu, TIP B je najmanje kontrolisana sanitarna deponija na kojojodlau stabilne supstance TIP C je kontrolisana sanitarna deponija za nestabilne otpadne

materije koje lue tetne supstance po ivotnu sredinu.

Metode uklanjanja vrstih otpadaka ekoloki pravilno upravljanje

otpadom podrazumeva evidentiranje, prikupljanje, transport i odlaganje otpada, smanjenje

koliine otpada, reciklau i ienje kontaminiranih predela. Broj stanovnika na planeti, porast

ivotnog standarda i razvoj tehnologije je razlog poveanja vrstog otpada na planeti. Postoje

nekoliko metode sanacije vrstog otpada i to razgradnja organskih otpada u deponijama

spaljivanjem reciklae.

1.10. DEPONIJE 2

11


12/54

Otvorene deponije uz dovoljno prisustvo vazduha omoguavaju prirodnu dekompoziciju

razgradivih supstanci.Otvorene deponije moraju biti najmanje 200m udaljenog od naselja da ne

bi ugroavale pozemne vode i iva bia.Takoe treba voditi rauna o pravcu duvanja vetrova

konfiguraciji zemljita, hidrolokim i geolokim uslovima kao i o kapacitetu deponije.U otpadne

deponije ne smeju se odlagati otpaci.Problemi kod deponija su : visoka vlanost, raskvaen teren,

proizvodnja metana i amonijaka, prisustvo glodara izvori infektivnih bolesti epidemijskog

karaktera, to je predstavljalo veliki problem u 18-om veku.Danas se takve epidemije spreavaju

preiavanjem vode za pie, sanitarnim tretmanom otpada i odravanjem sanitarnih

standarda.Procene su 1,2 milijardi ljudi pije neobraenu vodu.Veliki broj gradova nema deponije

i pravilno izgraene kanalizacione mree.Ovo su razlozi kontaminiranja voda patogenima zbog

ega godinje umre 10 miliona ljudi.

Reciklaa otpada- prirodna reciklaa predstavlja procese samoienja putemkruenja materije.Pre reciklae treba razvrstati i sortirati otpad i procene su da oko 15%

komunalnog otpada moe ui u reciklau. Cilj reciklae je da se od otpadnog materijala dobije

originalna sirovina npr. Stari papir u novi. U SAD, 22% otpada se reciklira 16% se spaljuje, a

62% se deponuje.

1.11. ZATITA OD ZAGADJIVANJA

Zatita zagadjivanja u oblasti savremene industrije ogleda se u paljivom planiranju i

izradi postrojenja, izboru sirovine i opreme primeni savremenih tehnolokih reenja i propisanih

procedura u proizvodnji kao i odgovarajuim nainom odlaganja sirovina, proizvoda i otpada

tehnolokog procesa, izmetanje ili zatvaranje pogona i smanjene koncentracije zagaujuih

supstanci.SAD I Japan usled industrijskog razvoja i ekonomske moi spreavaju izgradnju

nepodobne industrije na svojoj teritoriji, tako da kod njih opada isputanje zagaujuih supstanci,

tako da zato u zemljama u razvoju emisija zagaivanja poveava.Opasni hemijski zagaivai su

oni koji dovode do pojave kiselih kia efekta staklene bate, razaranje ozonskog omotaa idrugo.Postoje 3 osnovna naina smanjivanja zagaujuih supstanci prvi predstavlja izmene u

procesu proizvodnje koje znatno smanjuju koliine zagaenih supstanci ili potpune prekidaju

njihovo stvaranje, drugi nain predstavlja izgradnju tetnih supstanci iz euflenata, i trei

odlaganje nepotrebnog materijala na deponije.Ozmene u procesu proizvodnje za osnovu imaju

12


13/54

proizvodne sisteme bez otpadaka npr opalo lie je hrana za mikroorganizme koji kao otpad daju

azotna jedinjenja koje su mineralna ubriva za biljke. Otpadne zagaujue supstance mogu biti

sirovine za dobijanje proizvoda pri emu se dobija novi proizvod, a i titi ivotna sredina.

Informacioni sistemi upravljanja otpadom - Ovi sistemi nam

omoguavaju podatke o otpadu koji je u evidenciji otpada, sprovoenju i povezanosti regionalnih

gradskih optinskih i lokalnih planova upravljanja otpadom, planovima proizvoaa otpada,

propisima, planovima i projektima u vezi otpada.Informacioni sistem upravljanja otpadom vodi

se na republikom nivou u agenciji koja podnosi godinji izvetaj o stanju ivotne sredine u vezi

sa otpadom.Lokalne uprave, optine i gradovi obavezni su da dostavljaju podatke o upravljanju

komunalnim vrstim otpadom.Vlasnici otpada moraju voditi knjige o svim vrstama otpada i sve

knjige moraju biti evidentirane u centralnom informacionom registru za otpad.

2. ZAGAIVANJE HRANE

Jedna od osnovnih karakteristika bioloskih sistema je neprekidna razmena materije i

energije sa spoljanjom sredinom. Hrana je gradivna materija i energetski supstrat a sadri i

komponente koje imaju regulativne funkcije ( vitamini ). Glavni sastojci hrane su ugljeni hidrati,

litidi ( masti ), proteini, vitamini, minerali i voda. Prema naim propisima pod hranom se

podrazumeva sve sto se upotrebljava za hranu i pie u preraenom i nepreraenom obliku kaozaini i boje, konzervansi i sve druge materije koje se dodaju namirnicama radi konzerviranja,

popravke mirisa, ukusa, nutricionog obogaivanja ili postizanja bilo kakvog drugog svojstva.

Znai prema ovoj definiciji u hranu se ubrajaju i aditivi i ako meu njima ima i sintetskih

materijala.

Aditivi hrane Danas su zahtevi potroaa mnogobrojni i to u pogledu

zadovoljenja kvaliteta estetskog izgleda, ukusa, mirisa, trajnosti i atraktivnosti. Radi

zadovoljenja pomenutih zahteva koriste se razni dodaci i aditivi. Do kontaminacije hrane, moedoi korienjem raznih supstanci za zastitu bilja i ivotinja poput pesticida, ostatak ubriva,

sredstava za tovljenje ivotinja ( hormona ), veterinarskih lekova i antibiotika, zatim teki metali.

Tako npr. neki aditivi hrane mogu da sadre arsen, teke metale, vetake boje i dr. Jo stari

egipani su pre 3500 godina koristili aginse za bojenje, a primitivni ovek je otkrio da je peeno i

soljeno ukusnije.

13


14/54

Zaslaivai U domainstvima se svakodnevno za zaslaivanje koristi seer ( saharoza ),

a sintetski su nali primenu kod dijabetiara. Saharid je sluajno otkriven 1879. god i on je 200

500 puta slai od seera. Koristi se kao aditiv u obliku natrijumnih i kalijum soli. Utvreno je da

izaziva maligdne tumore na beici. Ciklamat je otkriven 60. god. Nakon saharina, 60 puta je slai

od seera, a utvreno je da izaziva oteenja na hromozomima i da ima kancerogena svojstva.

Ova dve zaslaivaa su zabranjena u mnogim zemljama, a dozvoljeno je korienje

manje opasnih zaslaivaa ( manitol i sarbitol ).

Konzervansi to su hemijski aditivi supstance koje se koriste pri duem

skladitenju hrane, a imaju antimikrobno dejstvo, tj. unitavaju mikroorganizme tokom pripreme

i skladitenje hrane ili pak inhibiraju rast.

Hrana se konzervira zbog ekonomskih razloga, trajnosti, higijenskih razloga i lakeg

transporta. Kao konzervansi koristi se benzoeva i mravlja kiselina, sumpor dioksid i sulfati i

sarbinska kiselina.

Nitrati i Nitriti ova dva jedinjenja se dosta nalaze u prirodi, a biljke ih ugrauju

u organska jedinjenja azota. Nitrati su opasni ako se redukuju do nitrita, pogotovo za decu, to se

moe desiti tokom skladitenja hrane ili pak crevnom traktu dece. Vee koliine se unose preko

povra zbog neracionalne upotrebe vetakih ubriva. Nitrati inhibriraju razvoja anaerobnih

mikroorganizma, a nitrita aerobnih mikroorganizma. Jedan od simptoma provanja je plavkasta

boja koe i sivokoe jer se umesto oksihemoglobina gradi methemoglobin.Regulatori arome koriste se za podeavanje arome ukusa i mirisa hrane.

iroku primenu meu njima naao je mono natrijum bluplanat koji se dodaje nesu za

poboljanje ukusa, koncentratima supa, zainima, gotovim jelima i smrznutoj hrani. Optimalna

koncepcija ovog jedinjenja je 0.2 0.5 % pri koje se potencira ukus mesa, a pri 4% hrani daje

slatkasti ukus. Kinezi dosta koriste ovo jedinjenje pri spremanju hranje, a ako se uzme na prazan

stomak izaziva glavobolju i muninu.

Antioksidanti spreavaju oksidaciju masti organizma prilikom stajanja na sobnoj

temperaturi. Prirodni antioksidanti su vitamin A i C, sintetski su gaun kiselina, hidrokinin i dr.

Emulatori i Stabilizatori koriste se za dobijanjesmea u obliku emulzija da

bi se masa prevela u elasti oblik. Emulgatori su lecitin, mono i digmiceridi, amifatini alkoholi i

dr., a stabilizatori su elatin fosfati i polu fosfati.

14


15/54

Bojene materije koriste se za postizanje estetskog ukusa i boljeg utiska

prehrambrenih namirnica. Prirodne boje se koriste, ali su u odnosu na vetake veoma skupe.

Prirodne boje su karatini, vitamin B2, anticijanini i dr. One su bezopasne za konzumente.

Sintetike boje mogu da izazovu alergijske reakcije kod preosetljivih osoba. Kuhinjska so je

najdue korien aditiv hrane, a poznato je da je i Cezar plaao vojnike delimicno sa solju.

Zakonodavna regulativna korienja aditiva prehrambreni

proizvodi su labilni jer tokom proizvodnje, pakovanja, transporta i skladitenja, na njih deluju

fiziki, klimatski, hemijski, bioloki i dr. faktori.

Opti standardi za aditive su:

da ouvaju hranljivu vrednost hrane

da produe vreme upotrebe i skladitenje

da omogue i olakaju proizvodnju, pripremu, rukovanje, ransport i skladitenje

hrane

da poprave izvesna svojstva hrane

da ne budu tetni za konzumente

Pod higijenski neispravnom hranom podrazumeva se namernice:

koje su zagaene patogenim klicama i parazitima

koje sadre otrovne sastojke

koje potiu od uginulih ivotinja ili pak obolelih koje tetno utiu na zdravlje ljudi

koje su bojene bojama ili konzervisana sredstvima koja nisu dozvoljena

koje su kontiminirane radioaktivnim supstancama

Kontaminacija Tokom gajenja biljaka i ivotinja i procesa tehnoloke prirode

transporta i uskladitenja, koriste se razne hemikalije u cilju zatite, rastenja i gotovih proizvoda.

Kontiminanti hrane su pesticidi, hormoni, antibiotici, lekovi, bakterije, produkti ambalae i dr.

Hormoni ve dugo se kastriranje ivotinja upotrebljava za ubrzanjem tova stoke.

Ukoliko se koriste vetaki hormoni, onda ivotinje poveavaju masu za 10%. Meutim neki od

sintetikih hormona pokazuju kancerogena svojstva.

Antibiotici su najvece otkrie 20. veka i koriste se za suzbijanje bolesti, ali i za

stimulaciju rasta ( 1949 za stimulisane rasta tovnih ivotinja ). Oni se takoe upotrebljavaju i kao

lekovi.

15


16/54

Bioloka kontaminacija hrane neki od biljaka sadre i otrovne supstance

koje ih tite od biljojeda a u bioloke kontaminantne hrane pripadaju gljive i bakterije koje

naseljavaju prehrambene proizvode ukoliko nisu adekvatno zatieni.

Kontaminacija hrane biljnim toksinima od biljnih toksina koji

kontaminiraju hranu pomenuemo najznaajnije:

solanin ima ga dosta u zelenim krtolama krompira tokom klicanja. Ljutanjem

sveeg krompira solanin se u potpunosti eliminie

glukozinolati su prirodni sastojci kupusa karfiola koji nakon hidrolize

ispoljavaju tetne efekte na titnu lezdu

cijanogeni glikozoidi sastavljeni su iz eernih i cijan hidrata, a njihovim

razlaganjem oslobaa se vrlo otrovna cijano vodonina kiselina. Ove glikozide

sadre gorki badem i ir, a smrtonosna doza za oveka je 50 60 mg

saponini ima ih u detelinama, slino dererentima stvaraju penu i to obilno,

zbog ega kad preivari izazivaju naduvanost, a esto i smrt.

miristidin nalazi se u zainskoj biljci orai, a u veoj koliini izaziva

halucinacije

2.1. PESTICIDI

Veliki broj raznovrsnih tetoina napra biljke i ivotinje tokom gajenja, napada gotove

proizvode, a takoe razara i razne vrste materijala ( tekstil, drva i instalacije ). Zbog velikog

broja stanovnika na planeti, mora se poveati proizvodnja, ali i zatita hrane. Pesticidi

obezbeuju zdrav usev, povean prinos, kao i nutritivne vrednosti, proizvodnje, utede u

vremenu obrade i zatitu materijala. Poveanje produktivnosti u poljoprivredi omoguava

primena mehanizacije ubriva, pesticida i novih sorti. Pest je bilo koji organizam koji nanosi

tetu ekonmiji i ugroava zdravlje ljudi. Pesticidi su hemijska sredstva za unitavanje pesta

odnosno tetoina. Prvi put su egipani 1500. god. pre nove ere primenili pesticide i to sumpor

dioksid za unitavanje tetoina, a kinezi arsen pre 1000. god. Prvu generaciju savremenih

pesticida ine teki metali ( pb, arsen, Hg ), a drugu sintetska organska jedinjenja koja su poela

masovno da se primenjuju od 2 svetskog rada. Smatra se da danas postoji blizu 1000 bazinih

jedinjenja, od kojih se spravlja blizu 4000 preparata. Najtee je postii selektivnost to

16


17/54

podrazumeva unitavanje samo tetoine, a da pritom pesticid ne deluju tetno na ne ciljane

organizme.

Primena pesticida pesticidi se primenjuju tokom perioda gajenja, prerade, transporta,

uskladitenja biljnih i ivotinjskih sirovina. Danas se oko 90 % pesticida primenjuje u

poljoprivrednoj proizvodnji, umarstvu i drvnoj industriji oko 3, stoarstvu i veterini oko 3%, a

ostalose primenjuje u komunalnoj higijeni, zatiti brodova, graevinskog materijala, instalacija i

farmaceutskoj industriji.

Klasifikacija pesticida prema hemijskoj strukturi pesticidi se dele na

neorganske i organske, a prema poreklu na prirodne i sintetske ( organo hloridi, ograno

fosfati i karbonati ). Prema nameni dele se na insekticide, akaricide, rodentocide, funglicide i

herbicide. Organo hloridi su hlorni derivati, arofatinih i aromatinih ugljovodonika u ijem je

molekulima izvrena zamena vodonika hlorom. Npr. prvi sintetski pesticid koji je masovno

primenjivan u Italiju je DDT tj. di hlora difenil pri hlor etan. Ovaj pesticid je pronaen u ledu

antartika gde nikada nije korien, a inae se akumulira u masnim tkivima, a ima ga u mleku i

mlenim lezdama. Organo fosfati su preteno tenosti ree vrste supstance koje se koriste za

unitavanje insekata, krpelja, gljiva i glodara. Karbonati su bezbojne, teine ili vrste supstance

koje se upotrebljavaju za unitavanje insekta i korova. Insekticidi se koriste za unitavanje

tetnih insekata i smatra se da ih danas ima oko 10000. Akaricidi se koriste za unitavanje

krpelja, rodenticidi za unitavanje glodara, funglicidi za unitavanje gljiva, a herbicidi zaunitavanje korova. Pesticidi i njihovi ostaci se ne zadravaju dugo na mestu primenu, ve se

putem voda i lanaca ishrane prenosi na udaljene supsance. Pesticidi imaju afintitet da se

deponuju u masnim tkivima, a kod riba su te koncentra. po nekoliko stotina i hiljadu puta vece

nego u okruujuoj vodi. Prilikom due upotrebe pesticida javlja se optornost kod tetoina.

Tako je danas oko 500 vrsta insekta otporna na insekticide ( 70. godina je bilo otporno oko 230 ).

tetni efekti pesticida vrlo mali broj pesticida je elektivan to znai da deluje i na

targeti ali i na ostale biljke i oveka. Do kontaminacije moe doi direktno preko zagaenog

vazduha, voda ili hrane. Trovanja kod ljudi pesticidima mogu da se jave tokom proizvodnje

pesticida, prometa i primene pesticida, preko zagaenih useva, voa i povra, preko lanaca

ishrana i dr. Smatra se da svaki dinar uloen u pesticide se trostruko vraa to nam ukazuje da e

se oni u velikoj meri koristiti uz neizbene tetne posledice po iva bia i ivotnu sredinu.

17


18/54

3. ZAGADJIVANJE HIDROSFERE

Voda zauzima oko povrsine zemlja, tako sto 97.3% cine svetski okean glecari, a

kopnenim vodama pripada 2.7 %. Ona je univerzalni rastvarac upravo na toj osobini rastvaranja

mineral iz podloge I gasova iz atmosfere zasniva se razvoj zivota u njoj. U ostalom I zivot na

planeti je nastao u vodi. Ciklus kruzenja vode odvija se kroz dva procesa I to:

kroz isparavanja

I proces padavine

U vodi se zahvaljujuci rastvorenom ugljendioksidu odvija proces fotosinteze kod vodenih

biljaka, fito planktona I algi. Rastvoreni kiseonik omogucava opstanak zivota u vodi. Voda

takodje sadrze vodonik sulfide, azotne soli, folsfate, gvozdje, natrijum hlor, organske materije I

dr.

3.1. POJAM PRIRODE I STEPEN SAVREMENOG ZAGADJENJA VODA

Zagadjene prirodno ciste vode podrazumeva se svako kvalitativno I kvantitativna

odstupanja od normalnog tj prirodnog, hemiskog, fizickog I bioloskog sastava I svojstva koje

ima nezeljene posledice, po znanje, ekonomiju I ekosisteme, posebno vodene. Danas u

savremenim uslovima nacina zivota industijalizacije, modern poljoprivrede I poljoprivredne

tehnologije, savremene demografske eksplozije. Sve vise se upotrebljava veliki broj sirovina I

agenosa koje zagadjuju reke mora I okeana. Npr 50 % dnevnih potreba vode u industriskim

razvijenim zemljama odpada na industrije. Tako veliku kolicinu vode trose zelezare npr. Po 1 t

proizvedenog celika trosi se od 73-140 tona vode. Vode se u industriji upotrebljava kao sredstvo

za hladjenje postrojenje rastvarac i dr. reke su danas postale kolektori svih odpadnih urbanih I

industriskih voda, a neki od njih su u donjim tokovima I mrtve reke. Velike reke, s obzirom da

prolaze kroz nekoliko zemalja predstavljaju I medjunarodni problem a svojim ulivanjem

zagadjuju podzemne vode, jezera mora I okeana. Reserve pitke vode na planeti iznosi oko 1 %.

18


19/54

3.2. VRSTE I IZVORI ZAGADJENJA VODE

Na osnovu porekla zagadjenja, zagadjenje vode moze biti urbano (ljudskim odpacima,odpacima hrane, detardzentima, ulicnim necistocama, gradjevinskim odpacima idr.). moze biti

industrisko (hemikalije, metali, gume, plazticne materije, naftni odpaci, opaci hartije idr). I moze

biti poljoprivredna, (zivotinje I biljni odpaci, djubrivo, mulj).

Sto se tice sudbine zagadjivaca u prirodi oni se dele na:

degradabilne

negradabilne

Degradibilni se razgradjuju I tu spadaju organski I neorganski elementi, a negradabilne se

ne razgradjuju I tu pripadaju pesticide, plastika I teski metali a ne razgradjuju se jer ne postoje

mikroorganizmi koji bi ih razlozili.

Druga podela je na osnovu prirode zagadjivaca vrste efekata I posledece koje one

izazivaju I prema njoj razlikujemo:

fizicko

hemijsko

biolosko zagadjenje

Fizicka zagadjenja podrazumeva izmene osnovnih fizickih karakteristika poput temp,

providnosti, zamucenja, radioaktivnosti. Npr u nezagadjenim vodama ima oko 20 vrsta riba, a u

termo zagadjenim vodama oko 3-4 vrste I u ovim vodama dominiraju modro zelene alge.

Hemijsko zagadjenje je zagadjenje hemijskim agensima koji narusavaju ph vrednosti, muneralni

sastav,miris,ukus I dr. ono moze biti neorgansko kada su prisutni kalcijum pb,hg I dr elementi I

moze biti organsko koje je prehrambenog porekla ako su prisutni skrob, secer, krv, protein,

masti, dterdzenti I dr. a od vestackih fubrina mogu biti prisutni fosfati. Biolosko zagadjenje je

zagadjenje patogenim bakterijama, virusima, gljivama I dr. patogeni organizmi iz otpadnih,

urbanih industrijski voda, a izazivaju obicno epidemiju tifusa, kolere, moze se naci iz voda

sanatorijuma, kao I bacil koji izaziva tuberkulozu.

19


20/54

3.3. AUTOPULIFIKACIJA TJ. SAMOCISCENJE VODE

Vode poseduju sposobnost samociscenja koji tece preko procesa vezani za metabolizammikroorganizmina tj. bakterija. I jos 1908 god. Nemacki autori Kolvin I Markson su upisali

satrobnr zone. Tako u recnom toku odah ispod ulivanja zagadjivaca pocinje polistrobna zona

koja je veoma zaganjena crne je boje zadrzi preko 100 hiljada bakterija u 1ml vode, bogata je

belancevima, secerima I mastima a od zivih organizama mogu se naci bakterije, bicari I dr.

Sledeca zona je mezosotrabna,a deli se na I mezosatrobnu zonu. U zoni process bioloskog

razlaganja je aktivan tako da u njoj ima dosta amonijaka I fosfata, a aerobni uslovi se aerobnim I

to zbog prisustva fotosintetskih biljaka. Protein se razlazu do amino kiselina I u ovoj zoni se

javljaju prvi zaceci povecanja brojnosti zivotinja koje su karaktristicne za ciste vode.

zona ima visok nivo nitrata sto ukazuje na dovrsavanje procesa mineralizacije tokom

razlaganja belancevinastih komponenata.Ostrosatrobna zona je zona cistih voda koje sadrze

malo amonijaka, nitrata I fosfata. U zoni prisutno je oko 100 000 mikroorganizama u 1 ml

vode, ali je boja zuto-crvena, zuta ili zeleno-zuto. U zoni prisutno je oko 10 000

mikroorganizmima u 1 ml vode a boja je zeleno-zuta ili plavo-zelena.

3.4. DETERDZENTI

Oni su izum xx veka koji sluze za odrzavanje hogijena I ljudi ali I za odrzavanje

industrijskih postrojenja, pogotovo u prehrambenoj industriji. Njima se uklanjuju masti, boja, a

masovnije se primenjuju od 1940 god. Oni se sastoje od sapunaste komponente koje cine

povrsinski aktivni agensi, slicnih svojstva kao sapuni I nosece komponente koje cine kondicie

komponente koje cine kondicie komponente koje cine kondicioneri I omeksivaci tj. polifosfate.

U domacinstvima se koriste deterdzenti za pranje rublja koji sadrze 40 % rastvorljivih natrijum-

fosfata I sumfonate, additive, enzime I koriste se katjonski deterdzenti I to za pranje posudja, a

sadrze razna jedinjenja i additive. Zbog velike upotrebe deterdzenta u domacinstvima I industriji

prvo reke a zatim I jezera su zagadjeni velikim kolicinama fosfata, tako da izaziwaju

eutrifikaciju. Iz tog razloga fosfati deterdzenta tj njihova fosfatna komponenta pokusava da se

zameni nekom drugom kao sto je npr. sircetna kiselina (NTA) 70% budagradabilna, ali na

20


21/54

glodare izaziva ozbiljne bioloske efekte i to u prisustvu kadmijumau Hg, a a sekundarni produkti

ovog jedinjenja nitrati izazivaju kancerogene promene. Drugo jedinjenje je BORAKS. On se

cesto koristi za ciscenje industrijskih postrojenja ali je utvrdjeno da ostecuje zbunje i drvece.

Treci su enzimski deterdzenti koji se upotrebljavaju za uklanjanje krvi, boja mrlja od mesa,

cokolade, a a dobijaju se od kultura mikroorganizama bacillus-suptilis. Medjutim utvrdjeno je da

izazivaju hemijske reakcije slepljivanje elitricita e razaranje krvnih elemenata.

3.5. EUTROFIKACIJA

To je prirodan process stvaranja vodenih ekosistema narocito jezera kod kojih se voda

menja od oligotrofne preko mezotrofne do eutrofne. Oligotrofne vode sup lave velike brze, dok

su eutrofne zelene boje, I slabe prozracnosti. Alge cesto naseljavaju eutrofne vode pa pokrivaju

povrsinu jezera u obliku vodenih cvetova. U eutrofnim vodama smanjuje se brojnost riba.

Proces prirodne eotrifikacije je vrlo spor medjutim otpadne vode su bogate organskim

materijama, mineralnim solima fosforom, azotom, tako da vestacka sutrofikacija vrlo brzo

nastupa. Npr. eutro. Jezera Uri u Severnoj Americi zavrsena je za oko 70 god. Pocev od 1900

god. A prirodno ona bi trajala 100-1000 god. Ovo jezero locirano je blizu Detroida I Klivenda

tako da su otpadne vode domacinstva industrije ubrzava iz zemljista eutrofikaciju. Prva je uocena

smanjenje populacije kvalitet riba a povecanje algi.

3.6. PRECISCAVANJE ZAGADJENIH OTPADNIH VODA

U periodu pre industrijske revolucuje u recne tokove su se ulivale komunalne otpadne

vode koje su sadrzale pretezno bioloski debradabilne otpatke drugim recima one su sebe

preciscavale procesom autopufikacije. Preciscavanje voda moze biti u vidu primarnor,

sekundarnog I tercijalnog tretmana vode. Primarni tretman predstavlja odstranjivanje cvrstih

odpadaka mehanickim putem pomocu resetki nakon cega sledi talozenje cvrstih cestica I na ovaj

nacin odstranjuje 50-70% cvrstih odpadaka. Sekundarni tretman podrazumeva biolosku

degradaciju otpadaka posle primarnog tretmana I nosioci ovog tretmana su mikroorganizmi.

Tercijerni tretman je yavrsna faya preciscavanje nitrata I fosfata, primenom hlora. Azona gama

radijacijom. Preciscavanje voda moze se kategorisati na mehanicko (prirodni tretman)

biolosko(sekundarni tretman) I fizicko-hemijska (tercijalni tretman). Sva pomenuta tri tretmana

21


22/54

ukazuju velika ekonomska ulaganja tako da neke zemlje primenjuju prvenstveno delovanje na

samom izvoru zagadjenja, uvodjenjem cistih tehnologija I kontrolisanju zagadjenja.

3.7. SANITARNA KONTROLA VODA

Zavodi za zastitu zdravlja sprovode sanitarne analize koje pokazuju ispravnost I

podobnost voda zap ice, domacinstvo , rekreaciju I sport. Obzirom da zagadjena voda moze biti

fizicka, hemijska I bioloska vreme se fizicke, hemijske, bakterioloske, radioloske, I bioloske

analize vode. Pod fizickim ispitivanjem vode podrazumevaju se analize tempera mutnoce, boje

mirisa I ukusa. Skracene hemijske analize obuhvataju promenu PH vrednosti, alkaliteta,

koncentraciju nitrata, amonijaka, vodoonik sulfide, gvozdja, hlora, a kompleksne hemijske

analize utvrdjuju prisustvo sumpor dioksida, natrijuma, kalijuma, kiseonika, olova, bakra bakra,

selena, flurida deterdzenata, pesticide, radioaktivnosti, I druga bakterioloska ispravnost

podrazumeva proveravanje prisustva indikatora zagadjenja komiranih bakterija koje naseljavaju

delova creva coveka. Prisustvo riba, zaba rakova ne

Znaci da je voda zagadjena, vec suprotno fitoplanton obogadjuje voda kiseonikom, a

zooplankton elementima organske materije.

bioloski efekti I indikatori zagadjenja voda: oni podrazumevaju promenu sastava I

structure akvaticnih biocenoza, zatim smanjenje brojnosti populacija,

reproduktivne stabilnosti I drugo. Bioloski efekti mogu biti direktni (njih

izazivaju fenomi I teski metali) I indirektni koje izaziva termalno zagadjenje

bioloski indikatori zagadjenja voda- termin indicator se odnosi na biljke I

zivotinje I mikroorganizme koji su indikatori ekoloskih uslova. Neke alge su

indikatori visokog sadrzaja mineralnih materija. Tj. Fosfata I nitrata. Alga hlorela

se nalazi u urbano zagadjenim vodama, a modrozelene alge anabela je znak

ozbiljnost zagadjenja voda. Prisustvo eserihije koli je znak zagadjenja vode.

Zagadjivanje mora I okeana- velike mase kopnenih otpadnih voda kao I otpadnevode morskih flota ulivaju se u mora I okeana. Narocito su u opasnosti mora koja

imaju slabu komunikaciju sa okeanima. Npr. sredozemno I balticko more, kao I

hladna mora zbog niskih temperature koje usporavaju process razlaganja. Za

zadnjih 10 god. Okean je osiromasen za 40% u odnosu na raniji period.

22


23/54

Zagadjivanje morskih zaliva zalivi su posebno pogodni I atraktivni za vode.

Koriste se kao pristanista za trgovinu, transport pomorski saobracaj, a obzirom da

su zasticeni od morskih talasa I vetrova poseduju veliki rizik od zagadjenja. Vrlo

su bogati ribom, mekuscima I rakovima. Jedan od uzroka velike bioloske

produkcije zalivskih voda je izrazito bogatstvo u lebdecim partikulama ilovace

koje vrlo lako vezuju razlicite jone I polutante vazne za ishranu plantonskih

organizma.

3.8. ZAGADJIVANJE NAFTE

Transport velike kolicine nafte vodenim putevima skopcan je redovima ispiranjem

tankera ai sa havarijama tankera na morima. Samo u u Le Mansu 1976 god bilo je 19 slucajevatankerskih havarija. Danas u vodama mora I okeana plovi oko 230 tankera nosivosti 200 000 t (I

vise) I 2 tankera nosivosti oko 500 000t. U normalnim prilikama tankeri ispustaju prilicne

kolicine nafte, ispiranjem ostataka nafte iz rezervoara jer su projektovani tako da budu najmanje

optereceni sa 30% sto znaci da se posle istovara pune morskom vodom. Ovo je razlog sto 1973

god. U Londonu doneta medjunarodna konvencija koja predvidja da tankeri nosivosti iznad 70

000t moraju imati posebne rezervoare za cistu vodu cime se prilikom istovara smanjuje

mogucnost zagadjenja vodom. Takodje veliki problem cine naftne, podvodne I priobalne

busotine kod kojih se vrlo cesto izliva nafta pod velikim pritiskom, primer je izlivanje u blizini

Santa Barbare u kaliforniji, gde je doslo do izlivanja nafte koja je zagadila 800 kvadratnih milja

mora. Francuzi su posipanjem kranica nafte kredom resili problem apsorbovanja nafte od strane

cestica krede I njeno talozenje na dno. Nafta deluje stetno na biloskesisteme I to tako sto

sprecava prodiranje sunceve svetlosti zbog cega dolazi do otpadanja procesa fotosinteze, do

stradanja fito I zoo blanktona, riba bezkicmenjaka, vodenih biljaka I ptica. Nafta ima I

narkoticka svostva jer je primecena pojava osamucenosti ribe.

3.9. ZAGADJIVANJE MORA PESTICIDIMA

Pesticide u mora dospevaju spiranjem sa poljoprivrednih zemljista I vrlo je bitno naglasiti

da imaju sposobnost akumulacije u morskim organizmima. Na ovu pojavu je prvi put ukazano

1962. Najvece konden. pesticida nadjene su u masnom tkivu artickih riba I sisara. Zastita

23


24/54

morskih voda od zagadjivanja regulisana je medjunarodnom konvencijom za tankere zatim

sistemima za pricvrscivanje sopstvenih otpadnih voda kod brodova, satvorenim sistemima

ispiranje rezervoara kod tankera zabrana ispustanja otpadnih voda hemikalije u blizini obala.

4. CRT RECIKLAA

CRT predstavljaju televizori i monitori koji su se koristili u prethodnom periodu. Kljuni

deo reciklae navedenih elektronskih ureaja predstavlja reciklaa stakla, koje ini ekran

televizora ili monitora. U konusnom delu ekrana televizora pored stakla nalazi se olovo dok u

prednjem ravnom delu ekrana uobiajeno se nalazi barijum. Fluoroscentni prekriva u kome se

nalazi olovo uklanja se veoma jednostavno sa stakla koje se posle drobljenja ponovo koristi.

Fluoroscentni prekriva se usisava sa povrine stakla. Nakon drobljenja, staklo se ubacuje u

postrojenje koje ima centrifugalni deo u kojem se izdvajaju estice praine koje sadre gvoe -

oksid i grafit, dok tei delii salda odlae na dragu stranu i kao sirovina se alju u fabrike za

proizvodnju stakla.

4.1. RECIKLAA ICT I MALIH KUNIH PROIZVODA

U ICT i male kune proizvode spadaju svi elektronski ureaji koji se koriste u kui, kao

to su usisivai, muziki ureaji, personalni raunari i kuhinjski elektrini ureaji.

Postupak reciklae se odvija kroz nekoliko stupnjeva. Prvi je runo rastavljanje, nakon

toga se obavlja mehaniko razdvajanje (zbog vie vrsta plastike mora se odvijati i posebno

razvrstavanje na vodenom stolu), dok se posebno recikliraju LCD ekrani koji imaju ivinu lampu

i staklo.

4.2. OCENE RAZLIITOSTI KO PLAA ZA RECIKLAU

ELEKTRONSKOG OTPADA

Odgovomost proizvoaa je princip koji se sve vie usvaja pri finansiranju upravljanja

otpadom nastalim od elektrine i elektronske opreme (Waste Rlcctrical and Electronic

Equipment, WEF.F.) u mnogim delovima sveta. Ali ko je zapravo proizvoda? U SAD-u, na

primer proizvoa se odreuje pomou utisnute oznake, ali ni to nije jednostavan proces

24


25/54

Vlasnistvo brenda je postalo kritina komponenta u dva sistema upravljanja reciklaom

elektronske opreme na dravnom nivou u SAD-u, koji se oslanjaju na "odgovomost

proizvodaa" Orginalni tvorac ili proizvoa je odgovoran za finansiranje svih ili samo delova

trokova vezanih za reciklau i konano odlaganje proizvoda.

4.3. PROIZVODI NEPOZNATOG BRENDA

Mnogi brendovi koji postoje danas napravljeni su od strane kompanija koje vie ne

postoje. Dati proizvodi se obino nazivaju !,siroadM u programima reciklae elektronskih

ureaja, i broj brendova koji spadaju u navedenu kategoriju tek sad postaje poznat. Moe se

primetiti da znaajan procenat proizvoda za reciklau ne pripada nijednom brendu i stoga se

klasifikuje kao MnepoznatM. Nepoznati brendovi i brendovi koji se svrstavaju u kategoriju

MsiroadM i dalje se moraju reciklirati od strane proizvoaa kojeje drava obavezala ve

pomenutim mandatima.

4.4. ZNAAJ PRORAUNA

Potrebno je znati pretpostavke koje su osnova za proraun proizvoda koji se koriste za

reciklau. Da li je procenat zasnovan na broju jedinica koje se odnose na odreene kategorije

proizvoda ili na teini.Da li su procenti vezani samo za jednu kategoriju proizvoda ili su kombinacija jedinica i

teine u okviru jedne kategorije proizvoda. Navedene razlike utiu na to koliko je veliki udeo

svake kompanije i stoga i na njihove fmansijske obaveze u odreenim dravama.

4.5.IZAZOVI ZA BUDUNOST

Traganje za poreklom proizvoda predstavlja izazov jer ove informacije nisu uvek

dostupne. U SAD-u? podaci na kojima se zasniva razvrstavanje "brendiranih" proizvoda iMsiroadi ogranieni su kvantitativno i geografski. Odreivanje brendova i odgovornosti

proizvodjaa ne vezuju se samo za mesto proizvodnje U SAD-u, a i itavom svetu vlade podstiu

odvajanje ovih proizvoda od tokova komunalnog vrstog otpada, a koriste prihode van drave

kako bi platili njihovu reciklau. U bliskoj budunosti, preduzea u okviru industrije upravljanja

25


26/54

otpadom koja ele da upravljaju korinom elektronskom opremom namenjenu reciklai moda

e morati da vre i razvrstavanje brendova.

4.6. NAJEE POSTAVLJANA PITANJA

Kako se identifikuje brend

Uglavnom je vidljiv na spoljanjosti proizvoda, ali ostale oznake mogu da dovedu do

pogrenog zakljuka. ta ako nepostoji oznaka brenda? Proizvod moe biti nepoznatog brenda

i u tom sluaju se fmansira kao i siroad, odnosno postaje odgovornost proizvoaa kojima je

drava dodelila tu obavezu za odreeni vremenski period. Kako se rukuje sa siroadi? Najpre

nadleni organ odluuje koji se proizvodi svrstavaju u siroad". Kada se odrede zvanini

brendovi siroadi", njihovu reciklau uglavnom fmansiraju proizvoai koji su preuzeli

proizvodnju.

4.7. VRSTE RECIKLAA

Aluminijtjmskih limenki

Alumijumske limenke u svetu sakupljaju se u toku akcija ienja okoline na otkupnim

mestima, u centrima za prikupljanje radi reciklae i od strane trgovaca metalnim otpadom. U

velikom broju drava postoji obaveza sakupljanja ambalae osveavajuih pia, gde su u trnim

centrima organizovani otkupni centri. Trgovci metalnim otpadom kupuju predmete od kovanog i

livenog aluminijuma poput dvorinog namestaja, delova cevi, spoljnih vrata za zatitu od vetra i

oluje, prozorskih okvira, itd. Proizvoai predmeta od aluminijuma zatvaraju krug ugovorima sa

nezavisnim preduzimaima za reciklau, trgovcima metalnim otpadom, proizvoaima samog

aluminijuma, kao i firmama koje se bave rasklapanjem automobila.

Limenke koje se dopreme u centar za sakupljanje presuju se u bale i dalje alju u

regionalna postrojenja u kojima se melju, seckaju ili se primenjuje neki drugi postupak kojim se

smanjuje njihova zapremina. U pogonu za revitalizaciju, iseckane limenke prvo se zagrevaju da

26


27/54

bi se u procesu skidanja laka uklonili svi premazi i vlaga, a zatim se doziraju u pe za

pretopljavanje.

4.8. PLASTIKA

Reciklaa plastinih materija

Veina proizvoaa plastine ambalae kodira svoje poizvode brojevima od 1 do 7, koji

predstavljaju plastine smole koje se najee proizvode, a sve sa ciljem kasnijeg olakanog

razdvajanja i reciklae.

4.9. VRSTE PLASTINIH MATERIJALA KOJI SE DANAS

RECIKLIRAJU

Glavni materijali koji se recikliraju su PET i HDPE.

1. Polietilen tereftalat (PET) (plastine flae za vodu, sokove, pivo, ulje, sire

itd.). Reciklaom PET ambalae prvenstveno se dobijaju poliesterska vlakna koja se kasnije

koriste u proizvodnji vrea za spavanje, jastuka, jorgana i odee za hladne vremenske uslove

(zelene boce preradjuju se zasebno poto se zelena vlakna mogu iskoristiti samo u odevnim

predmetima tamnijih boja). Otpadni PET iz potroakog sektora takoe se koristi za izradu

prevlaka za nalija tepiha i raznog namena u izolacionim ploama i ambalaa za razne

prehrambene i ne prehrambene proizvode, te u plastinim materijalima inenjerskog nivoa

kvaliteta za upotrebu u automobilskoj industriji itd.

U svom odstupanju od konvencionalnih tehnika reciklae, proizvoai plastinih smola

sada vre hemijsku depolimerizaciju boca iz potroakog sektora na etilen - glikol i tereftainu

kiselinu, koji se ponovo polimerizuju u plastine smole polaznog, originalnog kvaliteta koje se

koriste za izradu boca bezalkoholnih pia. Upotrebu materijala iz potroakog sektora za

proizvodnju boca za koka-kolu odobrila je u januaru 1991. god. amerika uprava za prehrambeneartikle i lekove.

2. Polietilen visoke gustine (HDPE) (plastini lavori, kante, plastina ambalaa

od sredstava za ienje, ampona, motomog ulja, saksije za cvee, lenjiri, olovke, itd.).

Svojstva navedenog materijala mogu se podeavati u irokom opsegu u zavisnosti od toga ta se

27


28/54

od njega eli proizvoditi. Tako se posude za mleko izradjuju od materijala sa niskom takom

topljenja (koja grubo gledano predstavlja jednu od mera za viskozitet, koji odreuje pogodnosti

za razliite procese proizvodnje), ime se dobija na njegovoj istegljivosti to je bitno prilikom

oblikovanja u zeljeni izgled - oblik. Osnova za izradu krutog HDPE - a je plastina smola sa

visokom takom topljenja, ime se obezbeuje lako uvodenje u kalup i precizno oblikovanje.

Zbog toga, svojstva granuliranog i oienog HDPE - a zavise od sirovog materijala koji se

prerauje u cilju njegovog dobijanja.

3. Polietilen niske gustine (LDPE) (plastine kutije od jogurta, konditorskih

proizvoda, margarina, sladoleda i ostalih prehrambenih proizvoda, u zavisnosti od proizvoaa),

Tokom 1988. godine, proizvedeno je oko 1,6 miliona tona polietilenske tanke folije (filma),

ukljuujui oko 0,5 miliona tona ambalae za prehrambene proizvode i oko granula tona vrea za

smee, pelena za jednokratnu upotrebu, te proizvoda koji primenu nalaze u poljoprivredi igraevinarstvu. Najvea koliina tankih folija na kraju zavrava u komunalnom otpadu i bez

obzira to ona nema znaajniji zapreminski udeo u ukupnoj koliini komunalnog otpada, njen

apsolutni teinski iznos je itavih 16%.

4. Polipropilen (PP) (plastine kutije od jogurta, konditorskih proizvoda,

margarina, sladoleda i ostalih prehrambenih proizvoda u zavisnosti od proizvoaa). Polipropilen

obino se koristi za izradu kuista akumulatorskih baterija motomih vozila, poklopaca

kontejnera, boca i drugih vrsta ambalaa, etiketa i u manjoj meri ambalaa za prehrambene

proizvode.

5. Polistiren (PS) (plastine kutije od jogurta, konditorskih proizvoda,

margarina, sladoleda i ostalih prehrambenih proizvoda u zavisnosti od proizvodaa).

Poznatiji proizvodi od polistirenske pene koji se sreu u svakodnevnom ivotu jesu preklopne

ambalae za brzu hranu, tanjiri i tacne, posluavnici za meso i mesne preraevine, kruti materijal

za pakovanje itd. Tu su jo i pribori zajelo, plastine ase, pigmentirane ambalae za sir, jogurt i

dr.

6. Meani i vieslojni plastini materijali (PETE) (plastini delovi kola, delovi

televizora i ostalih kunih aparata, plastine igrake i ostalo). Osim prethodno pobrojanih,

proizvoai ponekad upotrebljavaju i ne tako este plastine smole da bi izradili vieslojne

ambalae namenjene pakovanju prehrambenih i ostalih proizvoda koji imaju posebne zahteve

28


29/54

(primeri su keap ili razni prelivi za salate). Kada su u recikliranom obliku navedene ambalae

praktino nemaju nikakvu trinu vrednost, poto za njih ne postoji oformljeno tripte.

4.10.PRERADA PLASTINIH MATERIJALA ZA RECIKLAU

Rasturanje bala i sortiranje

Prethodno sortirane bale se rasturaju i tom stanju prebacuju na transportnu traku radi

zavrnog sortiranja. PETE boce runo se sortiraju po bojama uz uklanjanje neeljenih plastinih

materijala. Trenutno su u fazi razvoja i testiranja sofisticirani sistemi za automatsko sortiranje

prema boji kao i uklanjanje etiketa.

4.11. GRANULACIJA I PRANJE

Pretvaranje boca u sitne ljuspice obavi se u granulatoru koji se projektuje i takav nain da

secka isto i bez oslobaanja vika toplote koja bi eventualno mogla da dovede do topljenja

ljuspica. Iseckana masa pere se vrelom vodon deterdentima i mesa se da bi se uklonile etikete,

lepila i ostala prljavtina; odvajanje ljuspica od prljave vode, papira i ostalih neistoa takoe se

obavlja u centrifugalnom odvajau.

4.12. RAZDVAJANJE

Nakon pranja, ljuspice e prosleduju do tanka za taloenje u kojem PET tone na dno, dok

laki plastini materijali poput HDPE - a ostaju da plutaju. Ukoliko je sirovina za proizvodnju

priblino homogena, dovoljan je jedan ovakav tank. Meutim, ako se razdvajanje komponenti ne

moe lako postii, moe zatrebati niz hidrociklotrona (ciklotrona i centrifugalnih odvajaa), kako

za lake, tako i za tee sadraje, sa tim da itav proces mora biti osmiljen prema datoj meavini

boca.

4.13.SUENJE

29


30/54

Nakon odvajanja, ulazna masa otpadnih boca pretvara se u PETE/HDPE masu. Rotaciona

suilica koristi se za uklanjanje slobodne vode da bi se nakon toga ljuspice suile vrelim

vazduhom sve dok sadraj vlage u njima ne padne na oko 0,5%.

4.14. VAZDUNI KLASIFIKATOR

Postrojenja u kojima se vrsi granulacija HDPE proizvoda sa PP poklopcima ili etiketama

(ambalae za mleko npr.), obavezno imaju vazdune klasifikatore u kojima se uklanjaju lagani

komadii polipropilena.

4.15.ELEKTROSTATIKO ODVAJANJE

PET boce esto se baliraju sa zaostalim aluminijumskim zatvaraima pa se opiljci

aluminijuma pojavljuju meu PET ljuspicama. Granule se odvajaju nakon suenja u

elektrostatikom odvajau. ist PET prodaje se u vidu ljuspica, meutim vei deo se peletizira.

Takva plastina smola ne sadri prainu i glatko tee, a njenim topljenjem i prosejavanjem jo se

vie doprinosi homogenosti i istoi. U toku ekstrudiranja, mogu se dodavati razni aditivi radi

podeavanja eljene take topljenja ili boje.

Preraivai i proizvoai uvek tee da u meri u kojoj je to najvie mogue, smanjeuestalost pojave topljenja smola u toku procesa, kao i dostizanja najveih dozvoljenih radnih

temperatura iz razloga to se sa svakim nastankom takvih okolnosti gubi na kvalitetu smole.

4.16. EKSTRUDER

U ekstruderu se smola prevodi u stanje fluida. Ekstruder nije nista drugo do konus koji se

nalazi unutar dugake cevi. Ljuspice se ubacuju sa strane, ka kojoj je okrenuta sira strana konusa,

a zatim sabijaju prema prstenu za izvlacenje. Toplotna energija koja se oslobada zbog trenja kojenastaje kretanjem smole kroz ekstruder kombinuje se sa toplotnom energijom grejnih traka pa se

smola topi, a otparene zagadene primese odvode se iz ureaja. Neposredno ispred prstena za

izvlaenje, istopljena smola se propusta kroz fino sito kojim se uklanjaju preostale cvrste

neistoe. Navedeni korak poznat je pod nazivom filtriranje otopine.

30


31/54

4.17. PELETIZACIJA

Otopljena smola koja se izvlai iz ekstrudera ima karakteristike koje su sline pagetirezancima. Rotirajui no na izlazu ekstrudera komada otopljenu smolu u manje delove koji

padaju u kadu sa vodom gde se i hlade. Formirane loptice sue se u centrifugalnoj suilici sve

dok sadraj vlage u lopticama ne padne na oko 0,5%, a zatim se pakuju za isporuku krajnjim

korisnicima. Specifikacije za recikliranu plastiku Trgovake grupe koje predstavljaju

proizvoae i preradivae utvrdile su specifikacije koje bi reciklirani plastini materijali trebalo

da zadovolje. Tu se radi o veoma obimnim standardima koji su izvan oblasti interesa za ovo

poglavlje. U opstem sluaju, kupci zahtevaju da otpadna plastika iz potroakog sektora bude

dobro sortirana, u razumnoj meri preiena od stranih materija, ne previe vlana i bahrana u

specificiranim granicama za fizike dimenzije i teinu. Glavni problem predstavlja loe

razdvajanje tipova plastine smole zbog dodatnih trokova koji bi nastupili angaovanjem radne

snage, iji bi jedini zadatak bio da uklanja neeljene materijale.

4.18. PAPIR

Reciklaa papira

U pogonima za preradu hartije oduvek se obavljala reciklaa oteenih proizvoda i

otpadaka iz postrojenja za proizvodnju papimih artikala zato to je sastav materijala poznat,

obino bez otiska i esto se moe iskoristiti kao direktna zamena za papirnu kasu.

Dodatna stara hartija kupuje se na osnovu kriterijuma za vrstinu vlakana, stepena

njihovog istezanja i sjaja kao i prema tipu proizvedenog artikla.

4.19. VRSTE HARTIJE KOJE SE RECIKLIRAJU

Osnovne vrste hartije koje se u ovom trenutku recikliraju jesu: novinska hartija, naborani

(talasasti) karton, hartija visoke finoe i meana hartija.

31


32/54

Novinska hartija: Ova vrsta hartije se deli na etiri kategorije: hartija bez mastila koristi

se za rotohartiju, svilenu hartiju i papir vieg kvaliteta, dok se preostale kategorije uglavnom

koriste za karton namenjen izradi kontejnera ili graevinske proizvode.

Naborani (talasasti) karton: Ovo je najzastupljenija pojedinana komponenta u ukupnoj

koliini otpadne hartije koja se reciklira. Trita za balirani karton dobrog kvaliteta, istorijski

gledano uvek su bila postojana, i mnogi komercijalni generatori, poput supermarketa i

maloprodajnih radnji, u tolikoj meri manipuliu ambalaama da je potpuno opravdano ako se

njihovo baliranje vri inteme reciklirane naborane ambalae prvenstveno se koriste za izradu

spoljnih ili unutranjih valjanih slojeva novih ambalaa.

Hartija visoke finoe: Ovde spada hartija za tampae uz raunare, bela i obojena hartija

za trgovake knjige i papir za fotokopiranje. Istorijski gledano, trite za ovakvu hartiju uvek je

ostajalo postojano, posto se hartija dobrog kvaliteta (tj. netretirana, nepresvuena hartija savisokim procentom dugih vlakana) moe iskoristiti kao direktna zamena za papirnu kasu, ili za

proizvodnju svilene hartije ili visokokvalitetnog papira, pod uslovom da se prethodno izvri

uklanjanje zaostataka mastila.

Meana hartija: Prema standardima Instituta za hartiju SAD, meana hartija ne podlee

ogranienjima po pitanju premaza ili strukture vlakana, ali su prebaaji ogranieni na 10%. U

praksi, kategorizacija predstavlja odraz trinih zahteva i u trenutnoj situaciji, kada postoji velika

ponuda meane hartije i rotopapira, meana hartija uglavnom se sastoji od novina, asopisa i

druge hartije sa dugim vlaknima. Glavna polja upotrebe reciklirane hartije ine tri kategorije u

zavisnosti od naina njihove obrade ili od vrste gotovog proizvoda.

Zamena za papirnu kasu: Postoji reciklirana hartija koja se direktno, bez tretmana moe

dodavati u pulper. U optem sluaju u pogonima za preradu hartije preferira se ist industrijski

otpad iz postrojenja za proizvodnju papimih artikala. Otpadna hartija koja se najvie koristi jeste

hartija bez drvenjae koja je koriena u tampaima uz raunare. De - inking klasa: De - inking

klasa je reciklirana hartija koja je pretvorena u kasu od koje je hemijskim putem odvojeno

mastilo, a takoe je oprana i izbeljena pre dodavanja glavnoj meavini papirne kase i vode.

Gorivo od revitalizovanog vrstog gradskog otpada: Proizvodi se ve dugi niz godina u

svetu, a nekoliko kompanija bavi se proizvodnjom ogranienih koliina navedenog goriva od

meane hartije u vidu sitnih loptica.

32


33/54

4.20. OSTALE OBLASTI PRIMENE RECIKLIRANE HARTIJE

Osim upotreba u prethodno pomenute svrhe, hartija koja se sakuplja sa ciljem da bude

reciklirana takoe se moe primeniti u izradi proizvoda koji e se koristiti prilikom graevinskih

radova ili kao gorivo od sekundarnog vrstog gradskog otpada.

Gruba hartija: Gruba hartija je reciklirana hartija koja se koristi bez prethodnog

uklanjanja mastila i slui za proizvodnju naboranog ili punog kartona za ambalau, izradu

spoljnih ili unutranjih valjanih slojeva novih ambalaa, kartona za pakovanje jaja, kao i za

izradu zidnih tapeta i papirnih izolacionih slojeva koji se koriste u graevinarstvu. Tu spadajunovinska hartija, stara ambalaa od naboranog kartona i meani papir kase sa proporcionalno

najvie dugih vlakana.

Trita za recikliranu hartiju: Proizvoai hartije nabavljaju otpadnu hartiju direktnim

otkupom iz potroakog sektora preko nezavisnih trgovakih posrednih ih preko nelegalnih

sakupljaa hartije. Srbiji se veliki broj romske populaci bavi sakupljanjem i prodajom stare

hartije, a u Beogradu se procenjuje da ak 20.000 ljudi posredno ili neposredno ivi od ovog

posla. U oba sluaja, zalihe se nabavljaju od vladinih slubi, kompanija preduzimaa poslova,

centara za sakupljanje otpadnih materijala i prodavaca korienih i polovnih materijala. Obino

kupci zahtevaju da im se materijal dopremi u njihove prostorije, mada u sluaju nabavke

znaajnijih koliina materijala mogu i sami da preuzmu dopremanje poiljke.

4.21. RECIKLAA PAPIRA USKLAIVANJE TEORIJE I PRAKSE

Evropska indutrija nema zakonsku obavezu da reciklira papime proizvode osim onih

koji slue kao ambalaa. Reciklaa u toj oblasti je znaajno napredovala i preko polovine papimeambalae u Evropi se proizvodi od recikliranog papira. Najznaajniju ulogu u tome ima

Evropska deklaracija o reciklai papira koju je objavio Savez evropskih industrija za proizvodnju

papira (CEPI) 2000. godine. Prvi cilj u Deklaraciji, dostizanje nivoa reciklae od 56%,

postavljen je za period od 2000 - 2005. godine i uspeno izvren, pri emu je napredak pratio

Evropski savet zaduen za papir za reciklau (ERPC). Postignuta je stabilnost i poverenje u

33


34/54

evropsko trite papira za reciklau, koji je postao traen na globalnom tritu. Reciklaa papira

je stekla vei kredibilitet za vreme pomenutog perioda, emu je doprinelo vee znanje o toku

vlakana i bolja praksa u upravljanju kvalitetom papira za reciklau.

4.22. INDUSTRIJSKI TRENDOVI - RASTUE TRITE

Za vreme perioda odreenog Deklaracijom, brzina porasta reciklae papira u Evropi bila

je otprilike dvostruko vea od porasta proizvodnje papira. Ukupno 46 (miliona tona papira je

reciklirano u Evropi 2005. godine, to predstavlja impresivan porast za 24% (ili 9 miliona tona) u

odnosu na 1998. godinu, parametar u odnosu na koji je postavljen cilj. Nekoliki evropskih

zemalja ve ima vei nivo reciklae od Japana, koji se smatra reperom u reciklai papira.

Nivo reciklae papira u Evropi je impresivan, naroito kada se uzme u obzir da

podrazumeva samo reciklau kojom s dobija papir za upotrebu u Evropi, jer se papir moe

reciklirati i u druge proizvod kao to je graevinski materijal. Sve vee koliine papira se izvoze

radi reciklae zemlja van EU; na primer, Velika Britanija je uvezla oko 3,3 miliona tona papira

za reciklau 2005. godine.

4.23. PODIZANJE KRITERIJUMA

Nova Evropska Deklaracija, objavljena septembra 2006. godine, postavila je za ciljpostizanje nivoa recikliranja od 66% do 2010. godine. Deklaraciju je prihvatio veliki broj

industrijskih organizacija u okviru lanca proizvodnje papira, tako da ona obuhvata 27 zemalja

lanica EU5 kao i Norveku i Svajcarsku. Postizanje postavljenog cilja znailo bi da potraanja

za papirom za reciklau poraste za gotovo 10 miliona tona u 2010. godini u odnosu na 2004.

godinu. Pri postavljanju ovakvih ciljeva, vano je razmotriti procenat papira koji je mogue

sakupiti i reciklirati. Ako se uzme u obzir papir koji se ne moe sakupiti (npr. u arhivama i

bibliotekama) ili se ne moe reciklirati (npr. toalet papir i papimi ubrusi), tada maksimalan

stepen reciklae koji je teorijski mogu iznosi 81%, a ne 100%.

4.24. POSTAVLJANJE NOVIH IZAZOVA I ODRAVANJE

STANDARDA

34


35/54

Do danas, evropska lista standardnih ocena papira za reciklau (EN643), objavljena 2001.

godine, predstavljala je osnovu trita papira za reciklau u Evropi, i tako e verovatno i ostati u

skorijoj budunosti. Kvalitet papira za reciklau e se pogorati ukoliko se ne daju jasne

smernice za njegovo sakupljanje. Potrebe za veim kvalitetom papira rastu sa tehnolokim

razvojem izdavake, tamparske i industrije ambalae. Time se drastino menjaju okviri rada

industrije papira, naroito zbog toga to se mnogi izvori papira ve koriste. Evropske industrije

papira objavile su Smernice za odgovomo korienje izvora i snabdevanje (CEPI 2006).

Pomenuti dokument dopunjuje zakonske okvire i CEN standard EN643, kao i druge dobrovoljne

standarde kao to su smernice za kontrolu kvaliteta i proizvodnju.

4.25. OSNOVNI IZVORI I PRIMENE PAPIRA ZA RECIKLAU

Papir za reciklau potie iz domainstava (40%), trgovine i industrije (50%) i poslovnih

prostorija (10%). 2005. godine prikupljanje iz domainstava i poslovnih prostorija u Evropi

poralo je za 5% i ovi izvori, jo uvek nedovoljno iskorieni, pruaju najbolju mogunost za

porast reciklae papira. Primene papira za reciklau prikazane su sledeim grafikom, slika 7.11,

pri emu je oigledno da se dve treine materijala koristi za proizvodnju talasastog kartona i

novinske hartije.

4.26. UNAPREDIVANJE RECIKLAE

Reciklaa predstavlja znaajan doprinos odrivom razvoju u Evropi, u ekonomskom kao i

ekolokom pogledu, obezbeujui nove poslove i tedei energiju i prirodne izvore. Evropska

Komisija je istakla svoj cilj da uini Evropu "reciklabilnom u pogledu ekonomije i sprei da

ekonomski razvoj utie na ivotnu sredinu. U sutini, reciklaa u Evropskoj Uniji ima pozitivan

efekat, ali akcionari su i dalje zabrinuti zbog administrativnih potekoa koje stvaraju propisi

EU.

U praksi, postojee zakonske okvire za reciklau papira karakterie neusklaenost koja

dovodi do potekoa za industriju. Na primer, papir i karton za reciklau se smatraju

sekundamim sirovinama EN643, ali zakonski gledano predstavljaju otpad. To dovodi do

dvostrukog znaenja reciklae papira: u industriji ona predstavlja deo industrijskog procesa pri

35


36/54

proizvodnji papira, dok za vlasti predstavlja proces ponovnog korienjan u oblasti upravljanja

otpadom.

Reciklaa papira doprinosi redukovanju klimatskih promena tednjom energije pri

proizvodnji papira: produava vreme za koje celuloznih vlakna skladite ugljenik iz atmosfere.

Pored toga, na kraju ivotnog veka, oteena vlakna mogu se izdvojiti i koristiti za proizvodnju

bioenergije bez prisustva ugljenika, na taj nain izbegavajui emisiju gasova staklene bate, kao

to je metan, pri biorazgradnji papira na deponijama.

4.27. RECIKLAA PAPIRA U EVROPI

Sprovoenje druge Evropske Deklaracije uzelo je maha u septembru 2005.godine kada je

u 13 sektora proizvodnje papira doneta odluka da se razvije odrivi sistem reciklae papira, kako

bi se dostigao cilj od 66% recikliranog papira u Evropi do 2010. godine. Postavljeni cilj je

dobrovoljan i van bilo kakve zakonske regulative. Odrivost u ovakvom kontekstu ima vie

aspekata.

Ukupna koliina papira sakupljenog u Evropi 2006. godine koja je poslata na reciklau u

fabrike papira iznosila je 58,2 miliona tona, to predstavlja porast od 5,7 miliona tona (Hi

+9,8%) u odnosu na 2004. godinu, koja se posmatra kao osnova za postizanje pomenutog cilja.

Oko 7,7 miliona tona (ili 13%) od ukupno 58,2 miliona tona sakupljenog papira

predstavlja neto koliinu papira poslatog u zemlje van Evrope na reciklau. Istraivanje predlae

razliite scenarije za budui uvoz u Aziju obnovljenog papira iz Evrope. Najverovatniji scenario

je da e nakon naglog porasta u proteklih pet godina nastupiti sporiji rast uvoza.

4.28. RAZLIITI NAINI PRIMENE RECIKLIRANOG PAPIRA

Vie od 30 miliona tona ili 62% ukupne koliine recikliranog papira u Evropi u 2006.

godini korieno je kao ambalaa najee u vidu kesa, kartonskih kutija, papira za umotavanje.

Neki od tih proizvoda, kao to su kese, sadre 91% recikliranog papira.

Oko 13,3 miliona tona recikliranog papira koristi se za proizvodnju grafikog papira,

ukljuujui novinsku hartiju, koja sadri oko 84% recikliranog papira, to je do pre 15 godina

smatrano tehniki neizvodljivim. Stepen korienja recikliranog papira je mnogo nii kod ostalih

36


37/54

kategorija grafikog papira, a tehnologija reciklae papira se brzo razvija kako bi obezbedila

funkcionalnost recikliranih vlakana i kod nekih drugih primena.

4.29. TRISTE RECIKLIRANOG PAPIRA DOBRO FUNKCIONIE

Evropsko snabdevanje recikliranim papirom odgovorilo je na rastue zahteve domaeg i

stranog trita, vraajui poverenje u trite recikliranog papira. Evropska Deklaracija pomogla

je formiranju savrenog krugaM u lancu reciklae papira.

Proizvoai imaju vee poverenje u potrebu za recikliranim papirom to je neophodno

kada fabrike za proizvodnju papira planiraju investiranje u porast kapaciteta reciklae.

4.30. SAKUPLJANJE UNUTAR DOMAINSTAVA JE NAJVEI IZVOR

Izvori koji se mogu defmisati kao ,,post-potroakiM obezbeuju oko 83,5% papira za

reciklau. Ostalih 16,5% dolazi iz industrijskih izvora, time se postie homogeni kvalitet

materijala posto se papir i karton uglavnom odvojeno sakupljaju. Meutim, ovi izvori su ve

prilino iskorieni i dalji rast je mogu uz post-potroako sakupljanje. Najvei deo dobija se iz

domainstava i ini 38% od ukupno sakupljenog papira za reciklau.

Posto se sakupljanje u domainstvima sastoji od brojnih manjih izvora, postoji pritisak dase postignu odgovarajui trokovi i kvalitet papira za reciklau. Svaka dodatna tona papira za

reciklau donosi prednosti u pogledu marginalnih trokova. Poslednji izvetaj potvrdio je da bi

reciklaa papira trebalo da ima prioritet u odnosu na obnavljanje energije i deponovanje.

Optimalan nivo za reciklau u ekonomskom pogledu ne mora da rezultira istim nivom kada se

uzmu u obzir svi spoljanji doprinosi u odreenoj zajednici.

4.31.INICIJATIVA ZA UNAPREDIVANJE RECIKLAE

Savez evropskih industrija proizvodnje papira (CEPI) osmislio je niz smemica za

odgovomo korienje izvora i nadziranje kvaliteta papira za reciklau. Pomenute smemice

pokrivaju sve, poev od sakupljanja, do razvrstavanja, transporta, skladitenja i finalne upotrebe

papira za reciklau.

37


38/54

Diskusije o tome kako uiniti papime proizvode pogodnijim za reciklau nastavljaju se u

okvim lanca snabdevanja: Evropski Savet zaduen za papir za reciklau (ERPC) omoguio je

fomm za ovakve diskusije.

Diskusije izmeu nadlenih organa i snabdevaa papirom za reciklau usmerene su na

odravanje kvaliteta papira nakon to ga potroai odbace. ERPC je uvela i prvu Evropsku

nagradu za reciklau papira na godinjem nivou, pri emu se nevladine organizacije, obrazovne

ustanove, lokalne vlasti i industrija ohrabruju da podnesu detaljni prikaz inovativnih projekata

koji unapreuju reciklau papira u Evropi.

Otro mrvljeno staklo takoe oteuje opremu MRP-a koja dolazi u dodir sa njim i

poveava potronju opreme za preko 100% u poreenju sa drugim otpadom. Nakon to su

primenjene sve separacione tehnologije, ostaje nam ostatak meavine plastike, papira i metala i

do danas je bilo skoro nemogue efikasno odvojiti i povratiti vrednost iz ovakvih meavinaotpada.

4.32. SVETSKA ISKUSTVA U RECIKLAI STAKLA

Pritisak zakonodavstva na komunalne vlasti uticao je na postavljanje znatno veih

zahteva u procesu reciklae, uz znatno smanjenje cene reciklae, to je znaajno doprinelo

odbacivanju trenda segregacije u korist kolektivnog sakupljanja reciklabilnog otpada. Ovakav

vid reciklae dodatno je istaknut iz potrebe da se optimizuje sakupljanje otpada ,,od vrata do

vrata" i redukuju skupe ekipe u komunalnim kamionima, kao i preene distance koje komunalni

kamioni prelaze tokom sakupljanja otpada, a koje pored trokova prevoza imaju i negativan

uticaj na ivotnu sredinu u vidu emisije CO2 u atmosfem.

Komunalne vlasti angazuju specijalizovane kompanije koje se bave upravljanjem otpada i

koje imaju iskustva u radu na ovom polju, da izgrade, vode i upravljaju postrojenjima za obnovu

materijala (MRF - Material Recovery Facilities), koja koriste najnovije specijalizovane

tehnologije separacije na odgovarajucim lokacijama. Stvaraju se dugoroni odnosi u kojima sene gledaju samo ciljne grupe obnovljivih materijala ve je i sama finansijska isplativost

postrojenja zasnovana na mogunosti postrojenja da vri separaciju i obnovu materijala koji e

imati maksimalnu pozitivnu vrednost. Papir, aluminijum, plastika i elik su glavni ciljevi MRF

zbog svoje dostupnosti, modernih i sigumih tehnologija ekstrakcije, kao i vrednosti koje ovi

produkti imaju nakon recikiae.

38


39/54

4.33. ZATO DONETI STAKLO U MRF

Teina stakla ini staklo privlanim proizvodom za obnovu i reciklau. Iz tog razloga

strunjaci iz oblasti reciklae podstiu svoje saradnike u upravljanju otpadom da uzimaju staklo

kao deo meovitog toka otpada. Uz to, prilikom planiranja MRF postrojenja, kao preduslov za

rad zahteva se sposobnost separacije i obnavljanja stakia iz meovitog uzorka otpada.

4.34. TA JE IMPLOZIJA STAKLA

,,Krysteline kompanija iz Velike Britanije, nudi novo reenje nazvano implozija", koje

je sposobno da ponudi najbolje iz obe sfere separaciju i ekstrakciju ponovo topljivog kvalitetnog

stakla iz MRF-a bez degradacije drugih vrednih materijala.

Ova tehnologija se zasniva na principu redukovanja veliine stakla korienjem

odgovarajue frekvencije koja mrvi staklo na sitne komade. U principu ovo znai da se staklo

moe izdvojiti iz meanog otpada bez negativnog uticaja na ostale materijale.

Tehnologija implozije je tako ureena da deluje iskljuivo na staklo unutar meovitog

otpada, ostavljajui vredne produkte kao to su papir, plastika i konzerve netaknutim.

4.35. OTKRIE IMPLOZIJE

Implozija je otkrivena od strane Crysteline kao pogodno reenje koje zadovoljava novu

zakonsku regulativu uvedenu 1990. godine koja izmeu ostalog zabranjuje i deponovanje otpada

u more. Velike kompanije koje organizuju krstarenja moraju po novoj zakonskoj regulativi da

otpad koji generiu skladite a ne da ga izbacuju u more, to je dovelo do novog pristupa u

upravljanju svim tokovima otpada.

Bio je potreban novi tip ureaja koji ce koncentrisati staklo kako bi se utedeo potreban

skladini prostor i kako bi staklo bilo bezbedno za rukovanje. Uredaj je takoe morao biti

dovoljno izdrljiv da podnese klimatske uslove, a uz to je morao biti pouzdan i jednostavan za

39


40/54

odravanje. Prvi ureaj sa kapacitetom od etiri tone po satu razvijen je 1994. godine i

odgovarao je postavljenim zahtevima.

4.36. RAZVOJ IMPLOZIJE ZA INTEGRACIJU U MRF POSTROJENJA

Pratei uspehe u oblasti upravljanja staklom iz meanog otpada, najvei preradjiva

stakla iz Azije obratio se 2006. godine kompaniji ,,KrystelineM za pomo u reavanju

speificnog problema sa postrojenjem za reciklau stakla u Aziji. Cilj je bio da se uklone

plastini zatvara i sigurnosni prstenovi sa boca kako bi se staklo oslobodilo za ponovno

topljenje.

Usledili su eksperimenti u kojima je imploder uspeno uklanjao plastiku sa staklenih boca

to je rezultiralo uspenom instalacijom sistema u jo dva MRF.

Nezavisno ocenjivanje procesa implozije je bio tema skoranje studije koju je sprovela

WRAP grupa za reciklau vlade Velike Britanije i rezultati studije objavljeni su u njenom

izvestaju Glass From MRFs: Can It Be Improved? Istraivanja su sprovedena kako bi se utvrdilo

da li je mogue povratiti staklo visoke vrednosti za ponovno topljenje iz otpada koji treba

deponovati. WRAP grupa je ustanovila da se staklo moe tretirati sistemima za imploziju i

odvojiti iz meanog komunalnog otpada, to ranije nije bilo mogue, i da se dobija iroki spektar

produkata od kojih je oko polovina dovoljno velika da ide na ponovno topljenje nakon to se

sortira po boji.

4.37. AE STUDYES

Preted instalacije u Velikoj Britaniji i Aziji, najnovije MRF postrojenje za reciklau firme

,,KrystelineM postavljeno je u Pensilvaniji, SAD. Sistem e obraivati oko 40.000 tona otpadnog

stakla godinje i dizajnirano je da moe da prihvati otpad koji je kontaminiran za normalne

procese reciklae i koji je namenjen za deponovanje, po ceni od 100$ po toni otpada.

Kompjuterski kontrolisano postrojenje koristi multiple implodere i specijalno dizajnirani sistem

za koji predvidja sekundamo staklo. Ovako dobijeno kristalno staklo se moe pro

Ekologija III - WORD 2003

Documents

Transcript of Ekologija III - WORD 2003