edinrejhan

8/18/2019 edinrejhan

1/16

"INFORČATIKA - IZLAZNI UREĐAJI"

SREDNJA MEDICINSKA ŠKOLA„LUCIANO MOTRONI“

Predmet INFORMATIKATem! I#!$% &ređ!'%

Pr()e*(rUčenik +,!E#d%t S!%t% RejhanTerzini

Edin Bajsini


2/16


P R I Z R E N , 2 0 1 6 . G O D I N E

S!dr.!'Uvod..................................................................................................................................- 1 -

Što su izlazni uređaji..................................................................................................... - 1 -Koji su izlazni uređaji?..............................................................................................- 1 -

Monitor..............................................................................................................................- 2 -Katodni monitor ili RT monitor..................................................................................- ! -M"#$T"R$ % TEKU&$M KR$%T'($M'-() M"#$T"R$.....................................- * -+(',M' M"#$T"R...................................................................................................- -E(EKTR"(UM$#$%E#T#$ M"#$T"R..................................................................- -

+isa...................................................................................................................................- / -

$0lini isai..................................................................................................................- -Tintni 3in4-jet5 isai.....................................................................................................- -(asers4i isai...............................................................................................................- 6 -

rta 3+loter5..................................................................................................................... - 7 -,vuni8i...........................................................................................................................- 19 -BUŠE#' +'+$R#' :R+' $ +'+$R#E K'RT$E....................................................- 19 -;'K% M")EM...............................................................................................................- 19 -$,(', ,' M$KR";$(M................................................................................................- 11 -:$)E" +R"


3/16


U/(d

Izlazni uređaji računara su uređaji koji podatke iz računara pretvaraju u oblikprihvatljiv okolini. Ta okolina mogu biti ljudi, pa su to onda prikazi u vizuelnom ilizvučnom obliku, ili strojevi, pa su ti prikazi u obliku električnih veličina(napon,struja). U oba slučaja, njihov zadatak je brzo, jeftino i uspjeno pretvaranjedigitalnih električnih signala iz računara u oblik prihvatljiv okolini.Izlazne jedini!e računara omogu"avaju korisni!ima da primaju od njegainforma!ije, dakle, to su uređaji koji su orjentisani ka čovjeku. #ni izdajuinforma!ije u vidu slova, brojeva ili slika, na način na koji ljudi u svakodnevnom$ivotu komuni!iraju. %ajče"i izlazni uređaj je monitor (ekran).

%a monitoru računar ispisuje poruke u vidu slova, brojeva, grafikona ili slika.

&eđutim, kako je često podatak koji se dobija od računara potreban za du$evrijeme i kako je prostor za ispisivanje poruka fizički ograničen, bilo je neophodnoda se stvore izlazni uređaju koji nemaju takva ograničenja, u pogledu količineporuka i trajnosti poruke.Izlazne jedini!e omogu"avaju pretvaranje rezultataobrade podataka u električni signal, skup razumljivih znakova prikazanih naekranu monitora, odtampanih ili prikazanih na neki drugi način (govorna poruka).'oda!i odnosno informa!ije se prenose iz !entralne jedini!e na odgovaraju"uizlaznu jedini!u. Izbor izlazne jedini!e zavisi od konfigura!ije sistema i spe!ifika!ijezahtjeva, a najče"e se prezentuju vizuelnim prikazivanjem, tampanjem, grafički,govornim izlazom i slično.vaki računar je opremljen barem jednim izlaznimuređajem, a često i sa vie njih. 'ostoji mnogo izlaznih uređaja koji se međusobno

razlikuju namjenom, tehnologijom izrade, !ijenom itd.

Što su izlazni uređaji

To su uređaji 4oji retvaraju odat4e iz raunala u u o>li4 rihvatljiv o4olini.Tosu jedini8e 4oje slue za retvaranje >inarno-4odiranih in@orma8ija iz srediAnje

jedini8e raunala u o>li4 o0odan za 4oriAtenje ovje4u. #ajeAi izlazni uređajisu monitor i Atama. Monitori i 0ra@i4e 4arti8e ri4azuju te4stC 0ra@i4u i sli4e.Kvalitetnije 0ra@i4e 4arti8e mo0u na monitoru ri4azati i video isje4e.#aAtamaima moete Atamati te4st i 0ra@i4u od 0otovih slii8a do ro@esionalnihinenjers4ih na8rta. ,vuni8i 4oji sve viAe ostaju standardan dio multimedijs4ihraunala rerodu8iraju muzi4uC ljuds4i 0las ili zvu4ove 0enerirane omouraunala.

K('% *& %#!$% &re0!'%1

Monitor Pisač

1


4/16


Ploter(crtač)

i!eo #ro$ektor

%a& 'o!e'

Ila a 'ikroon

*+ač #a#irne -r#ce..

M($%t(r

+ri4azuje odat4e iz raunala na svom zaslonu u ovje4u razumljivom o>li4u.%raunalom se ovezuje osredstvom 0ra@i4e 4arti8e ija je zadaa retvarnjedi0italnih si0nala iz raunala u sli4u na zaslonu. %li4a na zaslonu je rasters4a3sastoji se od određeno0 >roja is4ela5.$zlazni uređaj s 4ojim ete se najrijesresti ri radu sa raunalima jest monitor. Monitor je sastavni dio sva4o0raunala i neiz>jean je ri 4omuni4a8iji 4orisni4a sa raunalom. Monitori mo0u

>iti mono4romats4i 4oji ri4azuju jednu >oju na tamnoj ili svijetloj ozadiniC8rno->ijeli 4oji ri4azuju razliite nijanse siveC i u >oji. Ka4o 8ijene monitora u

>oji sve viAe adajuC mono4romats4i i 8rno->ijeli monitori se sve viAe iz>a8uju izuotre>e. 'liC oAto mono4romats4i i 8rno->ijeli monitori troAe manje ener0ijeC4oAtaju manje i zahtijevaju jednostavnije 3tj. je@tinije5 0ra@i4e 4arti8eC joA uvije4 mo0u >iti od 4oristi u oslovnim rimjenama. Monitori o>ino imaju veuAirinu od visineC ali ostoje i vei modeli 4oji su Dostavljeni ostran8eD. To4orisni4u omo0uava da na e4ranu vidi 8ijeli do4umentC Ato je od veli4e omoi

rili4om rireme za Atamu. :eliina mjeri se duljinom dija0onale zaslonaizraenom u al8ima 31 ala8 F 1 in F 2C* mm5. "mjer između vodoravne iusravne strani8e monitora najeAe je *! a se iz odat4a o duljini dija0onalemo0u odrediti dimenzije zaslona.

rste

G Monitor s katodnom cijevi 3en0l. RT 8atod raH tu>e5 #ajrasrostranjenija je vrsta monitora.G Monitor s tekućim kristalom 3en0l. ()C liIuid 8rHstal dislaH5Malih dimenzijaC vrlo mala otroAnja ener0ije.G Plazma monitoriG Elektroluminiscentni monitori

ana o/il$e$a

2


5/16


Zaslonska točka 3en0l. iJelC i8ture element5"snovni element sli4e na zaslonu monitoraC 4ru0 romjera od 9C1 do 9C mm ili

ravo4utni4 odjedna4ih dimenzija. Razlučivost ili rezolucija+odata4 o najveem >roju zaslons4ih toa4a 4oje na zaslonu moe ri4azatimonitorC a izraava se 4ao umnoa4 vodoravne i usravne razluivosti. Rasonrazluivosti suvremenih monitora 4ree se od 699 J /99 a do 2./9 J 2.9*6.Grafička kartica%4lo 4ojim se ovezuju raunalo i monitor. +retvara di0italne si0nale izraunala u o>li4 rihvatljiv monitoru.

Katodni monitor ili CRT monitor

To je 0ra@i4i izlazni uređaj temeljen na 4atodnoj 8ijevi 4oju je izumio Karl;erdinand Braun. :eina raunars4ih monitora lii na televizoreC zato Ato se sli4ana monitoru i na televizoru ri4azuje na isti nainC omou 4atodne 8ijevi.Katodna 8ijev 3en0l. 8athode raH tu>eC RT5 je va4ums4a 8ijev na ijem je

jednom 4raju e4ran monitoraC a na dru0om 4one4tori. %li4a se ri4azuje omou3nevidljivih5 snoova ele4trona 4oji se emitiraju iz vrata 4atodne 8ijevi i 0ađaju@os@orni remaz sa unutraAnje strane e4rana.

lika 1 R3 'onitor

4arakteristike

•velika-težina

•veliko-zauzimanje-prostora•visoka-potronja-el!ener"ije

•imaju-veoma-do#ru-kvalitetu•otrinu-slike•Promjenljiva-rezolucija

RT monitor moe odrati viAe rezolu8ija iji 4valitet ovisi o veliini to4e

!


6/16


3i4sela5. ,a razli4u od () monitora 4oji do>ro rade samo na njihovoj rirodnoj rezolu8ijiC RT monitor ima istu ili slinu 4valitetu sli4e i na manjimili veim rezolu8ijama. ToC rije sve0aC zavisi od @izi4e veliine monitora iveliina i4sela 3dot it8h5C ia4o RT monitor moe 4oristiti i manje i veerezolu8ijeC on ima svoju reoruenu rezolu8iju na 4ojoj e raditi idealnoC a ta

reoruena rezolu8ija o>ino je isisana u riruni4u roizvođaa monitoraCta4o da nije reoruljvio 3z>o0 tehni4ih razlo0aC ali i zdravstvenih5 stavljatirezolu8iju na najveu mo0uu.

MONITORI S TEKUĆIM KRISTALIMALC!MONITORI

lika 5, . 7D 'onitor

() ili e4ran s te4uim 4ristalima 3ta4ođer se zovu i @lat anel ili @lat s8reen5C sutan4i sendvi sta4la između 4ojih se nalazi materijal od te4uih 4ristala. Kad seizloe ele4trinoj strujiC mole4ule te4ue0 4ristala mijenjaju orijenta8iju ta4o da

rovode ili >lo4iraju svijetloC Ato na 4raju stvara sli4u. %va4i i4sel je sastavljen3u veini sluajeva5 od 8rveno0C zeleno0 i lavo0 su>i4sela.

:eina () monitora ta4ođer ima u0rađene T;T tranzistore unutar anela 4a4o >i se redu8iralo mijeAanje si0nala između i4sela i o>oljAala sta>ilnost sli4e.+oimanje () 3(iIuid ristal )islaH5 tehnolo0ije e4rana od te4uih 4ristalaC

uno je Aire od njeno0 jednostavno0 ovezivanja s najnovijom raunalnomtehnolo0ijom. E4rani temeljeni na te4uim 4ristalima ve su du0i niz 0odina u

uora>i 4od runih 4al4ulatoraC satova i mno0ih 4uans4ih aarata.

*


7/16


Pre!nosti• Puno manja težina• Manja de#ljina

• Manja potrosnja od ekrana #azirani$ na katodnoj cijevi

Ne!ostaci• %elike cijene &danas razlika u cijeni vie nije tako velika' a kvaliteta prikaza je

u svakom po"ledu usporediva sa (R) ekranima ! *

+ostoje dva osnovna tia () e4ranaG 'onokro'atski 3osjetno jedostavniji i je@tiniji5G kolor3uno 4omle4snije i s4ulje5

"LA#MA MONITOR

lika 8. Pla'a 'onitor

Monitor s lins4om lazmom temelji svoje djelovanje na o>udi linovaele4trinim oljem.

ELEKTROLUMINISCENTNI MONITOR


8/16


lika 6. Elektrol+'iniscentni aslon

Ele4troluminis8entni monitor temelji svoje djelovanje na ojavi emisije svjetlane4ih 4rutih tvari od djelovanjem izmjenino0 ele4trino0 naona.$deja o tan4imC @le4si>ilnim monitorimaC izrađenim od or0ans4ih ele4troluminis8entnih tvari remazanih re4o lastino0 sustrataC san je znanstveni4a4oji traje ve viAe desetljea. Komer8ijaliza8iju te tehnolo0ije do sada su

usoravali razni ro>lemiC najviAe to Ato je vla0a re>rzo uniAtavala or0ans4e(E) materijale. Tome je dos4oila ameri4a tvrt4a Universal )islaHororation 3U)5 iz #e


9/16


:rste isaa rema tehni4oj izved>i 1.mehani4i isai-isai s >u>njemCisais lan8emCisai s i0li8amaClinijs4i isaiCisai s leezom 2.nemehani4i isai-tintni ili 4aljiniCterminalniC4ristalni isaiClasers4i isaiCisai s termalnim

rijenosomC ma0neto0ra@s4i isai.

! 0lavne vrste isaaG I:lični 3matrini5G 3intni 3in4-jet5G 7aserski

I$li%ni &isa%i

lika ;. I:lični #isač

Matrini ili i0lini isai su je@tini isai relativno do>re 4a4voe isisaC malih

dimenzija i jednostavna ru4ovanja. #aziv im otjee od injeni8e da je sva4iotisnuti zna4 sastavljen od toa4a 4oje su rasoređene u matrini o>li4 i da se teto4e otis4uju uz omo i0li8a smjeAtenih u 0lavi isaa. Llava isaa je

o4retna i 4ree se vodoravno s jedno0 4raja aira na dru0i. $zmeđu aira i0lave isaa nalazi se vr8a navlaena >ojom 3en0l. Ri>>on5 re4o 4oje i0li8eudaraju u air ostavljajui tra0 u o>li4u o>ojenih toa4a. #a4on otis4a svih ilisamo ne4ih toa4aC Ato ovisi o zna4u 4oji se eli otisnutiC 0lava se omie zaAirinu i0li8a i na4on to0a ostavlja sljedei otisa4. Kod suvremenih matrinih

isaa >roj i0li8a u 0lavi je 7 ili 2*C s vrlo rijet4im iznim4ama. Brzina matrino0

isaa 4ree se od !9 do !99 zna4ova u se4undi. Razluivost matrinih isaa ne relazi !/9 toa4a o inu.

Tintni 'in(jet) &isa%i

lika


10/16


+isai s mlazom tinte jedina su vrsta isaa 4od 4oje ne dolazi do dodira aira smehanizmom za ostvarenje otis4a. Llava isaa s mlazom tinte ima soso>nostAtr8anja vrlo tan4o0 mlaza tinte u smjeru aira 4roz otvore 4oji se zovumlazni8e. +ri dodiru s airom mlaz se retvara u o>ojenu to4u na airu. Kod

isaa s mlazom tinteC tre>a o>ratiti ozornost na iz>or aira 4a4o se ne >irazlijevala tinta. )o>ra svojstva isaa s mlazom tinte su >eAuman rad i vrlodo>ra 4a4voa otis4a. Razluivost isaa s mlazom tinte neznatno je manja odrazluivosti lasers4ih isaaC a 4ree se od !99 do 1999 toa4a o inu. +isai smlazom tinte najje@tiniji su na triAtuC ali im je tinta izuzetno s4uaC ta4o da nisu

reviAe islativiC ia4o su 4valitetom isisa ri samom vrhu. #edostata4 im jeta4ođer i neAto soriji radC te sloeno odravanje.

Lasers(i &isa%i

lika 9. 7aserski #isači

(asers4i isai imaju 4a4vou otis4a 4a4vu ne moe oluiti niti jedna dru0avrsta isaaC nali4 na tis4ars4i otisa4. #aelo svo0 djelovanja naslijedili su od@oto4oirnih strojeva. (asers4a zra4a utuje od lasers4e diode do oti4o0sustava za usmjeravanje zra4e 4oji je usmjerava na >u>anj i o njemu isisujeuzdunu 8rtu. Bu>anj je soso>an 0enerirati i ohraniti na>oj na osvijetljenimmjestima. "n se o4reeC a lasers4a zra4a isisuje niz uzdunih usorednih 8rtarasoređenih o 8ijeloj ovrAini >u>nja. %4lo za uravljanje re4ida lasers4uzra4u su4ladno rimljenim oda8ima od raunalaC te je sva4a uzduna 8rta

isre4idana. Ta4av niz uzdunih isre4idanih 8rta tvori sli4u 4oja je ohranjenana >u>nju u o>li4u rasoreda to4astih na>oja.

Ta4av mjestimino ele4trostati4i na>ijeni >u>anj se o4ree i rolazi isredsremni4a s >ojom u rahu. ,>o0 razli4e oten8ijala >oja se hvata na na>ijenamjesta na >u>nju. Kad >u>anj s nanesenim rahom uvueairC z>o0 razli4e

oten8ijala između >u>nja i aira o>ojeni rah se renosi s >u>nja na air.+air nadalje rolazi 4roz 0rijalo 4oje za0rijava air s rahomC uvrAuje rahna air i retvara 0a u trajni otisa4. #ajvei nedostata4 lasers4ih isaa je

viso4a 8ijenaC veli4e dimenzije i rilina teinaC te veli4a otroAnja ele4trineener0ije. #oC us4i sno lasers4e zra4e i mo0unost tono0 uravljanja njome

6


11/16


omo0uava vrhuns4u 4a4vou otis4a. Razluivost lasers4ih isaa 4ree se od!99 do re4o 1999 toa4a o inu. Brzina lasers4o0 isaa 4ree se od * do 2strani8a u minuti. U ovaj uređaj joA mo0u >iti u4ljueni s4enerC @aJC ita 4arti8aC4oirni uređaj itd. :eli4i ova4vi uređaji mo0u imati i u0rađen tvrdi dis4 34oristise za ohranu do4umenata i sli4a5.

Crt!2 +P#(ter

lika ;. Plotter

rtalo 3en0l. +lotter5 je izlazna jedini8a namijenjena isisu 8rtea. #je0ov rad setemelji se na relativnom omi8anju era za 8rtanje u odnosu rema mediju na4ojem se 8rta. +oma4 u >ilo 4ojem rav8u ostvaruje se 4om>ina8ijom dvajuneovisnih i međuso>no o4omitih oma4aC 4oji se oznaavaju 4ao J i H rava8.;ormat 8rtala je odata4 4oji 0ovori o najveim dimenzijama aira 3ili 4a4vo0dru0o0 medija za 8rtanje5 4oje0 8rtalo rihvaa. ">ino se izraava unormiranim @ormatima aira. % oveanjem @ormata znatno rastu 8ijena idimenzije 8rtalaC a ri na>av8i tre>a aljivo ro8ijeniti otre>an @ormat 8rtal'.Brzina 8rtala je najvea mo0ua >rzina era ri 8rtanju. Razluivost 8rtala je

odata4 4oji 0ovori o najmanjem 4ora4u 4oji ero moe naravitiŠto je

razluivost veaC to je 8rtalo soso>nije izraditi 8rte s viAe odro>nosti.

+rema naelu djelovanja 8rtala dijelimo na- crtalo s nepomičnim papirom- crtalo s pomičnim papirom

- fotocrtalo- crtalo za izrezivanje

- crtalo za "lodanje!

7

http://www.seminarski-rad.co.rs/INFORMATIKA/Crtaci.htmlhttp://www.seminarski-rad.co.rs/INFORMATIKA/Crtaci.html


12/16


Z/&2$%,%

lika


13/16


FAKS MODEM

lika 10. Mo!e'

Modem je ime za uređaj 4oji modulira analo0ni nosa si0nala 34ao zvu45C i 4ojiisto ta4o demodulira - de4odira di0italni si0nal sa analo0no0 nosaa.

Modem je iz raunara najeAe sojen na tele@ons4u linijuC ali mo0ue je sojitimodem na >ilo 4oji odat4ovni 4a>al ili na >eini nosa si0nala.U0lavnomslui za sajanje na $nternetC no njime je mo0ue slati i rimati tele@a4s 3a4o je to@aJ modem5C ro0ramirati da 0lumi automats4u se4retari8u. Radi ta4o da revodi

odat4e 4oje do>ije iz tele@ons4e linije u odat4e smislene raunalu i o>rnuto.

IZLAZ ZA MIKROFILM

"stvaruju izlaz di0italnih si0nala u a>e8ednim zna4ovima ili 8rteima na 1/.!ili 19mm. $zlaz odata4a je u umanjenom o>li4u ime se ostie vea >rzinaizlaza ne0o 4od isaa ili 8rtaa.+otre>ni uređaji za itanje roje4tori ili

oveala.

4IDEO PROJEKTOR

:ideo roje4tor je uređaj 4oji renosi sli4u utem svjetlosno0 snoa na ne4u ovrAinu 3 o>ino latno ili 0oli zid 5. U istom uređaju se vrAi trans@orma8ijaele4trino0 imulsa u osnovne >oje 4oje se mjeAaju u zavisnosti od >ojasnimljenih o>je4ata.

11


14/16


ZAKLJUČAK

Kroz ovijest je tehnolo0ija svojim naredovanjem i razvit4om o4azalarezultate 4oji su vidljivi u ra4si. U in@ormati4om svijetu taj nareda4

ose>no se oituje u uora>i raunala.%va4e 0odine nas imresionira sve vei >roj tehnoloA4ih inova8ija #oC to nije niAta narema onome Ato te4 dolazi.+o0led na samo dio >udunosti tehnolo0ije @as8inira. :eli4i dio zaslu0a za to

riada tehnolo0ijiC 4oja e u >udunosti ostati joA vaniji dio naAe0 ivotaCali e >iti toli4o dis4retno inte0rirana u nje0a da je neemo ni rimijetiti. %amrazvita4 vidljiv je u omjeru 4oriAtenja monitora s 4atodnom 8ijevi i ()monitora .$a4o ne4i ljudi smatraju da je tehnolo0ija o4azala rezultate nasamom oet4u te ostaju vjerni uora>i te vrste monitora ia4 je veli4a veina

rihvatila inova8iju () monitora te se sve viAe uotre>ljava i za oso>ne 4aoi za oslovne otre>e ovje4a. Ta4v slian rimjer moemo vidjeti u ura>i

isaa 4ao jedno0 od naj>itnije0 izlazno0 uređaja.+ojava lasers4o0 isaazasjenila je uora>u i0linih isaa ia4o su oni s4ulji veih dimenzija i s

orilinom teinom Cno 4a4voa otis4a o>jeđuje.+isai s mlazom tinteta4ođer remaAuju uora>u i0linih isaa svojom inova8ijom 8ijenom te4valitetom isisa Ato znai da inova8ije otis4uju stare uređaje iz uora>e azanintri0iraju ljude svojom novinom 4valitetom i dosad neviđenim4ara4teristi4ama.$zlazni uređaji 3uz ulazne uređaje5 su naj>itnije 4omonente raunala 4ojim seovje4 sva4odnevno 4oristi te oni svojim ostojanjem i samim nared4om

o>oljAavaju svjiet raunala u 4ojem danas ljudi ive te se njime slue.

12


15/16


LITERATURA

Š4ols4a 4nji0aC,a0re>C En8i4loedijaC 299/C N%vijet o4o nasN

.i4iedia.8om 39!.9*.29965

.zelenau8ioni8a.moj>lo0.hr 39!.9*.29965

.#;"RM'T$K'O$zlazniUredjaji#araveP29.html

1!


16/16


1*

edinrejhan

Documents

Transcript of edinrejhan