E =M C 2elib.qmii.uz/uploads/003qarmii.pdfКАСБ ҲУНАР КОЛЛЕЖЛАРИДА...

101
1 ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ҚАРШИ МУҲАНДИСЛИКИҚТИСОДИЁТ ИНСТИТУТИ ТОШКЕНТ ДАВЛАТ ПЕДАГОГИКА УНИВЕРСИТЕТИ E =M C 2

Transcript of E =M C 2elib.qmii.uz/uploads/003qarmii.pdfКАСБ ҲУНАР КОЛЛЕЖЛАРИДА...

1

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ

ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ

ҚАРШИ МУҲАНДИСЛИК–ИҚТИСОДИЁТ ИНСТИТУТИ

ТОШКЕНТ ДАВЛАТ ПЕДАГОГИКА УНИВЕРСИТЕТИ

E =M C 2

2

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ

ҚАРШИ МУҲАНДИСЛИК–ИҚТИСОДИЁТ ИНСТИТУТИ

ТОШКЕНТ ДАВЛАТ ПЕДАГОГИКА УНИВЕРСИТЕТИ

НАВОИЙ ДАВЛАТ ПЕДАГОГИКА ИНСТИТУТИ

ЎРТА МАХСУС КАСБ–ҲУНАР ТАЪЛИМИ ТИЗИМИ КАДРЛАРИ МАЛАКАСИНИ ОШИРИШ ВА УЛАРНИ

ҚАЙТА ТАЙЁРЛАШ ИНСТИТУТИ

ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС, КАСБ–ҲУНАР ТАЪЛИМИДА АНИҚ ВА ТАБИИЙ ФАНЛАРНИНГ

ЎЗАРО АЛОҚАДОРЛИК ВА УЗВИЙЛИГИ МАСАЛАЛАРИ

Республика илмий–назарий анжумани материаллари

28–29 март 2014 йил

ҚАРШИ–2014

3

ХХI асрнинг бўсағасида шаклланган синергетика ва нанофизика каби фанларнинг тараққиёти Оламнинг физик манзарасини янада чуқур ўрганишга ундайди. Ҳозирги замон табиий–илмий фанларда эришилган билимларни аҳамияти ва методологик мазмунини баҳолаш ҳамда аниқлашга имкон берадиган фанлардан бири физикавий билимларни системалаштириш билангина бирор муваффақиятга эришиш мумкинлигини инсониятни кейинги тараққиёт босқичи яққол кўрсатиб бермоқда. Бу борада билимларни системалаштириш ва моделлаштириш методи Оламни билиш ва англашимизда нималар бера олади деган саволга жавоб беради. Ушбу тўпламда республикамиз олимлари ва кенг жамоатчилиги томонидан «Олий ва ўрта махсус, касб–ҳунар таълимида аниқ ва табиий фанларнинг ўзаро алоқадорлик ва узвийлиги масалалари» мавзусидаги муаммолар атрофлича муҳокама этилган. Тўпламга киритилган мақолалардаги факт ва рақамларнинг ҳаққонийлигига ҳамда мазмуни учун муаллифлар маъсулдир. Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг 2013 йил 23 декабрдаги 868- Ф-сонли фармойиши билан тасдиқланган “Ўзбекистон Республикасида 2014 йилда

халқаро ва Республика миқёсида ўтказиладиган илмий ва илмий-техник анжуманлар режаси” га асосан, шунингдек, Қарши муҳандислик иқтисодиёт институти илмий-техник кенгашининг №3 йиғилиши баёнига кўра ушбу тўплам нашрга тавсия

этилмоқда.

Т а ҳ р и р ҳ а й ъ а т и: Маҳмудов Н.Н. Қарши МИИ ректори; Ибрагимов Х.И. Навоий давлат педагогика институти ректори, профессор; Ташпулатов С.Ш. ЎМКҲТТКМО ва УҚТ институти ректори, профессор Мамадазимов М.М. Тошкент давлат педагогика университети профессори; Қувондиқов О. Самарқанд давлат университети профессори; Қаҳҳоров С. Бухоро давлат университети профессори; Тожиев М. Олий ва ўрта махсус касб–ҳунар таълимини ривожлантириш

маркази бўлим бошлиғи, профессор; Хайриддинов Б.Э. Қарши давлат университети профессори; Ташатов А.Қ. Қарши давлат университети профессори; Узоқов Ғ.Н. Қарши МИИ илмий ишлар бўйича проректор; Убайдуллаев Ш.Р. Қарши МИИ ўқув ишлари бўйича проректор; Рахматов М.И. Қарши МИИ АЛ ва КҲК билан ишлаш бўйича проректор; Равшанов Ҳ.А. Қарши МИИ маънавий–ахлоқий тарбия ишлари бўйича

проректор; Турсунов И.Э. Қарши МИИ молия ва иқтисодиёт ишлари бўйича

проректор; Маматов Ф.М. Қарши МИИ профессори; Қобилов З. Вилоят касб–ҳунар бошқармаси бошлиғи; Юсупов А.И. аъзо, Энергетика факультети декани; Суннатов З. аъзо, Нефть ва газ факультети декани; Турсунов Қ.Ш. аъзо, «Физика» кафедраси мудири; Холов К.Н. аъзо, «Олий математика» кафедраси мудири; Алиқулов Т. аъзо, «Олий математика» кафедраси доценти; Тошпўлатов Ч.Х. аъзо, «Физика» кафедраси доценти. Шарипов Э.О. Аъзо, Олий математика кафедраси; Узоқова Г.С. аъзо, ҚДУ «Физика ва уни ўқитиш методикаси» кафедраси

доценти.

4

3–шуъба: АНИҚ ВА ТАБИИЙ–ИЛМИЙ ФАНЛАРНИНГ

ИНТЕГРАЦИЯСИ МУАММОЛАРИ

5

УЗЛУКСИЗ ТАЪЛИМ ЖАРАЁНИДА ФУНКЦИЯ ТУШУНЧАСИНИ ЎРГАТИШ ТЕХНОЛОГИЯСИ

Қосимова М., Мирзамахмудова Н.

(ФарПИ)

Икки ўзгарувчи миқдорни таққослашда булардан бирини эркли ўзгаручи миқдор деб, иккинчисини эса эрксиз ўзгаручи миқдор деб қараш қулайдир. Масалан, доиранинг радиуси ни эркли ўзгарувчи миқдор деб, доиранинг юзи ни эса эрксиз ўзгарувчи миқдор деб ҳисоблаш мумкин. Икки ўзгаручи миқдордан қайси бирини эрксиз ва қайси бирини эркли ўзгарувчи миқдор деб олиниши турлича ҳал қилинади. Масалан, температура ўзгармас бўлган газ босимининг ўзгариши нимага олиб келиши бизни қизиқтирса, бу ҳолда босимни эркли ўзгарувчи миқдор деб ҳажмини эса эрксиз ўзгарувчи деб олиш табиийдир. Ушбу формула билан қўйидагича ифодаланади.

Агар биз газ сиқилганда қандай ҳодиса бўлишини билмоқчи бўлсак, яхшиси ҳажмни эркли ўзгарувчи, босимни эса эрксиз ўзгарувчи миқдор деб қараш кегак. Бу ҳолда у ушбу формула орқали ифодаланади.

Келтирилган ҳолларнинг исталган бирида икки миқдор ўзаро шундай боғланганки, булардан бирининг мумкин бўлган ҳар бир қийматига иккинчисининг тўла аниқланган қиймати мос келади. Агар бир ўзгарувчи миқдор нинг ҳар бир қийматига бошқа ўзгарувчи миқдор

нинг тўла аниқланган битта қиймати бирор усул билан мос келтирилган бўлса, бў ҳолда функция берилган дейилади. Бунда ўзгарувчи миқдор эрксиз ўзгарувчи миқдор ёки функция, миқдор эса эркли ўзгарувчи миқдор ёки аргумент дейилади. У ўзгарувчи аргументнинг функцияси эканини ифодалаш учун одатда қўйидагилардан фойдаланилади: ; ; Функцияни бериш деган сўз аргументнинг қийматлари бўйича функцияларнинг мос қийматларини излаш демакдир. Биз мактаб математика курсида функциянинг аналитик усулларда берилишига одатланиб қолганмиз. Бундай усулда эрксиз ўзгарувчи миқдор ( функция) нинг эркли ўзгарувчи миқдор ( аргумент) билан боғловчи формула кўрсатилади, масалан: ; ; ; ;

Кўпинча амалда функция аналитик усулда берилишидан ташқари график усулда ҳам берилиши мумкин. Бу усул функция аналитик усулда берилиш анча қийин бўлган ҳолларда қўлланилади. Бундан ташқари кўпгина ҳолатларни ўрганишда биз формулалар тилида гаплаша олмайдиган асбоблардан фойдаланамиз. Масалан, медицинада электро кордиографлар кенг ишлатади. Бу усуллардан ташқари функция жадвал усулида ҳам берилади. Масалан, метериологияда ер шарининг турли нуқталарига тушган ёғинлар жадвалининг тузилиши. Бу каби мисоллардан кўплаб келтириш мумкин.

Адабиётлар: 1.Лунгу К.Н., Письменный Д.Т. Сборник задач по высшей математике.–Москва, Айрис пресс, 2010. 2.Жўраев Т. ва бошқалар. Олий математика асослари.–Т., Ўзбекистон, 1995.

6

3.Соатов Ё. У. Олий математика.–Т., Ўқитувчи, 1994. 4.Бугров Я. С., Никольский С. М. Элементы линейной алгебры и аналитической геометрии.–М., Наука, 1990.

ИНДИФФЕРЕНТЛИК ПРИНЦИПИ ВА УНИ ҚЎЛЛАНИЛИШИДАГИ

БАЪЗИ БИР ХАТОЛИКЛАР

Қосимова М., Мирзамахмудова Н. (ФарПИ)

Эҳтимоллар назарияси парадоксларга жуда бой. Уни яхши билмаганлар учун ушбу муаммолар мантиққа тўғри келмагандай туюлади. Бугун индифферентлик принципи нотўғри қўлланилиши ва ундан хосил бўладиган зид фикрларни талқин қилмоқчимиз. Транзитивлик шундай бинар муносабатки, бунда, масалан, агар у А ва В ва В ва С элементлар ўртасида бажарилса, у ҳолда А ва С элементлар ўртасида ҳам бажарилади. Индиффферентлик принципини эҳтимоллар назариясида жуда эҳтиётлик билан қўллаш керак. Чунки унинг оқибатида бир қанча зиддиятларга дуч келиш мумкин ва масалани нотўҳри ҳал қилинади. Масалан, биз 4 та картани аралаштираяпмиз – 2та қора ва 2 та қизил, уларни пастга қаратиб тердик. Таваккалига олинган 2та картанинг бир хил рангли бўлиш эҳтимолни топинг. Бир талаба бу холни қуйидагича талқин қилади: бизда эхтимоли тенг имкониятли 3 та хол бор. 2 та карта ёки иккаласи қизил, ёки иккаласи қора, ёки ҳар хил рангли. Биринчи 2та холатда улар ранг бўйича бир хил ва бу эхтимоллик га тенг.

Бошқа бири эса “Йўқ”, бизда бир хил эхтимолли 4 та холат бор. Ёки 2ла карта қизил; ёки 2ла карта қора; ёки х қора, у қизил; ёки х қизил, у қора. Осонроқ эса карталар ранг бўйича тўғри келади ёки йўқ. Шунинг учун қандай фикрламайлик бу эҳтимоллик га тенг.

Аслида иккала талаба хато қилмоқда. Хато тенг имкониятли эхтимоллик тушунчасини нотўғри қўлланганидан келиб чиқмоқда. Тўғри жавоб таваккалига олинган 2 та картанинг бир хил ранг бўлиши га тенг. Чунки 4та картанинг терилиши 24 хил , 2та ихтиёрий

картанинг ранг бўйича тўғри келиши да эса 8 та хол бор.

Ҳақиқатдан эканлигига амин бщлиш учун олинган 2 та картанинг бирини қарайлик.

Масалан, у қизил бўлиб чиқди, қолган 3 та картадан фақат биттаси сўралган хол учун имконият яратади. Шунинг учун 2-картанинг қизил бўлиши эхтимоли га тенг. Агар қора

карта бўлса ҳам ушбу фикр юритиш ўринли. Шу ўринда Г.Джеффриниг “Эхтимоллар назарияси” китобида шу принципдан фойдаланишдаги муаммолар талқин қилинган. Айтайлик, бир идишда кўк, қизил ва сариқ рангдаги шарлар бор. Идишдаги шарлар сони ҳақида маълумот бўлмаган холда биринчи олинган шарнинг кўк бўлиш эхтимолини топинг. Индифферентлик принципини қўллаган холда , бу эхтимоллик га тенг дейиш

мумкин. Олинган шарнинг кўк бўлмаслиги ўз навбатида га тенг. Агар шар кўк бўлмаса,

демак, у ёки қизил, ёки сариқ. Шу билан бирга бу хол бир хил эхтимолга эга ва қизил ранг бўлиш эхтимолини дейиш мумкин. Лекин масала шарти кўкдан қизилга алмашса, у холда

7

қизил шарнинг чиқиши ва кўк шарнинг чиқиши га тенг бўлиб, юқоридаги фикримизга

зид холат юз беради. Ушбу муаммолардан холи бўлиш учун индифферентлик принципини қўллашда анча эҳтиётлик қилиш керак деган хулоса келиб чиқади.

Адабиётлар: 1.Keynes J.M. F treatise on Probability-Macmillan,1921 2.Гарднер М. Математические игры. 1974 3.Дубнов Я.С. Ошибки в геометрических доказательсвах.

КАСБ ҲУНАР КОЛЛЕЖЛАРИДА «УСТОЗ–ШОГИД» ФАОЛИЯТНИ ЖОРИЙ ЭТИШ ВА САРФЛАНАДИГАН ВАҚТНИ БАҲОЛАШ ҲАҚИДА

Эргашов М., Максудова Л.И., Собирова З.А., Авазбоев А.И.

(ЎМКҲТТКМО ва УҚТ институти)

Маълумки, таълимнинг маданият, спорт, санъат, ҳунармандчилик ва бошқа бир қанча йўналишларида «Устоз–шогирд» усули самарали йўлга қўйилган. Олиб борилаётган кузатиш ва таҳлиллар, шуни кўрсатмоқдаки, шогирдга таълим муассасасидан ва унинг бўлажак касби йўналиши корхонасидан устозлар тайинланиб, уларнинг ҳамкорликда ишлаб чиқилган мақсадли дастур ва режа бўйича юритган фаолияти ҳар доим юксак марраларга олиб келмоқда. Масалан, таниқли санъаткорларнинг деярли барчаси таълимнинг ҳамма босқичларида ўқиши давомида таълим муассасасидан ва ўзининг соҳасидан тайинланган (танлаб олинган) таниқли устозлардан билим ва малака олишади. Кўпчилик, юқори даражада билим, малака ва иш тажрибаси талаб қиладиган соҳаларда (масалан, медицина, авиация, темир йўл, энергетика ва бошқа соҳалар) шогирдлар таълим муассасида қанчалик юқори билимларни эгаллаган бўлишидан қатъий назар маълум муддат иш жойидан тайинланган етакчи мутахассисга шогирдлик қилишади. Ҳозирги кунда ёшларимиз илм–фан, техника, технология, саноат ишлаб чиқариш, маданият, спорт ва бошқа соҳаларда юксак натижаларга эришиш учун турли йўналишлар бўйича чуқур билим, малака ва кўникмаларга эга бўлиши зарур. Замонавий компьютерларнинг имкониятлари ва ахборот технологияларидан самарали фойдаланмай юксак марраларга эришиб бўлмай қолди. Ахборот технологияларини амалиётга кенг қўллаш малакасига эга бўлиш учун эса хорижий тилларни мукаммал билиш талаб қилинмоқда. Турли соҳаларда эришилган ютуқларни чуқур ўрганиб, уларни янада ривожлантиришга хисса қўша олиш учун, бу соҳага кириб келувчи ёшлар юксак қобилият ва имкониятларга эга бўлиши, юқори малакали устозлар билан ҳамкорликда касбий билимларни чуқур эгаллаши, фаолиятини замонавий техника ва технология асосида юритиши зарур. Профессор–ўқитувчилардан эгаллаган касби, педагогик маҳорат ва педагогик технологиялар, ахборот технологиялари ва хорижий тиллар бўйича чуқур билим ва малакага эга бўлиш билан бирга, «Устоз–шогирд» методини самарали жорий этиш, ўз билим ва маҳоратларини амалиётга қўллаб, замонавий ўқув–методик материаллари яратиш, ўқув машғулотларини сифатли ва самарали ташкил этиш, талабалар билимларини назорат қилиш ва баҳолаш жараёнларини автоматлаштириш ва булар асосида масофадан ўқитишни кенг жорий этиш талаб қилинмоқда. Бугунги кунда «Устоз–шогирд» усули таълимнинг сифат ва самарадорлигини янада оширишга хизмат қилиши учун уни замонавий билимларга таяниб асосланган тизимли дастур, режа ва технологиялар асосида қўллаш зарур. Ҳозирги кунда «Устоз–шогирд» методини кенг қўллаш, ўқувчиларни танлаган касби бўйича билим олишга бўлган истак, имконият ва қобилиятларини инобатга олган ҳолда жалб этиш, мақсадли йўналтириш, ҳамда келажакда самарали касбий фаолият юрита олиш

8

малакасига эга бўлишини таъминлашга йўналтирилган тадбирларнинг тизимли дастури, ишчи ва тақвим–режалари ҳамда «Устоз–шогирд» фаолиятни жорий этишга сарфланадиган иш ҳажмларини баҳолаш бўйича тавсиялар ишлаб чиқилмоқда. «Устоз–шогирд» усули тизимга солинган, таълим муассаси маъмурияти томонидан тасдиқланган ва ҳар бир ўқувчини таълим–тарбияда кўзланган юқори марраларга эришишини кафолатловчи чора–тадбирлардан иборат бўлган дастур асосида амалга оширилади. Дастурни яратишда «Устоз–шогирд» усулини қўллаб ўқувчиларга таълим стандартларида белгиланган билимларга эга бўлиш сифат ва самарадорлигини янада оширишга эришиш билан биргаликда уларда ватанпарварлик, меҳнатсеварлик, касбига бўлган қизиқиши, ташкилотчилик, ташаббускорлик, тадбиркорлик, рақобатбардошлик ва бошқа хусусиятларни янада кенгроқ шакллантириш ҳамда амалиётда фойдалана олиш малакаларига эга бўлишларини таъминловчи тадбирлар мажмуасини ишлаб чиқиш назарда тутилади. Шогирдларга устоз тайинлаш. Ўқувчига бир нечта устозлардан бирини танлаб олиш имкониятини яратиб бериш самарали натижага олиб келади. Бунинг учун ўқувчи бўлажак устозларни «Устоз–шогирд» усулини қўллаб эришган ютуқлари билан таниш бўлиши керак бўлади. Бундай вазифани ўқувчиларни бўлажак устозлар ва таълим муассасини тамомлаб эгаллаган касби бўйича иш жойида муваффақиятли фаолият юритаётган ёшлар билан учрашувларини ўтказиш ҳамда таълим муассасасининг ҳаёти ҳақидаги маълумотлар омбори билан таништириш имкониятини яратиб бериш орқали амалга ошириш мумкин. Бўлажак устозлар ўқувчиларнинг мақсадлари, истаклари, имкониятлари, қобилиятлари ва бошқа омилларни инобатга олган ҳолда шогирд танлаб олиш имкониятига эга бўлиши зарур. Олиб борилган кузатишлар, таҳлил ва тадқиқотлар ўқувчиларга иккита устоз тайинланиши–улардан биттаси таълим муасасасидан–асосийси ва иккинчиси ўқувчи танлаган касбига тегишли (ёки келажакда ишга жойлашадиган) корхонанинг етакчи мутахасссисларидан бўлиши юқори самара беришини кўрсатмоқда. «Устоз–шогирд» фаолияти дастурини ишлаб чиқиш. Ҳар бир ўқувчи алоҳида қобилият ва имкониятларга эга. Уларнинг келажакда кўзлаган мақсад ва режалари ҳам турлича. Шунинг учун ҳар бир ўқувчи (унинг ота–онаси) ва тайинланган (ўқувчи танлаб олган) устоз(лар) ҳамкорлигида КҲКида олдиндан мавжуд намунавий дастур асосида ўзига тегишли алоҳида дастурини ишлаб чиқиши мақсадга мувофиқ бўлади. Дастурга киритиладиган асосий тадбирлар. Улар қуйидаги ҳолатларни инобатга олган ҳолда белгиланади. Шогирднинг:–шахсий истаклари, келажакда кўзлаётган режалари, имкониятлари ва қобилияти ҳамда ота–онасининг истаклари;–таълим муассасида ўқитиладиган фанлар, уларнинг мазмуни, ҳажми, ўқитиш кетма–кетлиги;–таълим муассаси ўқув режасига киритилган ўқув, ишлаб чиқариш ва бошқа амалиёт машғулотлари, уларнинг мазмуни, кетма–кетлиги, мақсади, давомийлиги, ўташ жойлари;–ўқув режасида белгиланган мустақил иш топшириқлари, уларнинг мақсади, вазифаси, ҳажми ва бажариладиган муддатлари; – эгалламоқчи бўлган касби, унинг мазмуни ва келажакда фаолият юритмоқчи бўлган корхонанинг ўзига хос хусусиятлари; – асосий машғулотлардан бўш пайтларининг ҳажми; – «Устоз–шогирд» методини жорий этишдан кўзланаётган асосий мақсад ва вазифалар; – касбий йўналишига тегишли корхона ва мутахассисларнинг таклиф ва талаблари. Тадбирларга қўйиладиган талаблар. Дастурга киритиладиган тадбирлар қўйидаги талаблар асосида белгиланиши тавсия этилади. Тадбирлар: – таълим муассаси дастурларида белгиланган таълим–тарбиянинг мақсад ва вазифалари билан боғлиқ бўлиши ва уларда бериладиган билим ва малакаларни чуқурлаштиришга ҳамда доирасини янада кенгайтиришга хизмат қилиши; – бир–бирларини тўлдирувчи, узлуксизлиги ва давомийлиги билан ўзаро боғлиқ бўлиши;–олдиндан кўзланган аниқ мақсадларга эришишни таъминлашга қаратилган бўлиши;–иш ҳажми ва мазмуни ўқувчининг истак, имконият ва қобилияти ҳамда бўш вақтларининг ҳажми билан чекланган бўлиши зарур.

9

Тадбирларни тизимга солиш. Тадбирларнинг тизимли–бажарилиш тартиби бўйича рўйхати биринчи навбатда ўқувчининг ўқув режасига киритилган фанларни ўқитиш кетма–кетлиги, талабанинг қобилияти, имкониятлари, асосий машғулотлардан бўш вақтларининг ҳажми ва шунга ўхшаш бошқа ҳолатларни инобатга олган ҳолда тизимлаб чиқилади. Тизимга солинган тадбирлар бир–бирларини мантиқий тўлдириши ва фаолиятни мазмунан узлуксиз давом эттириши зарур. «Устоз–шогирд» фаолиятининг тақвим режаси. «Устоз–шогирд» фаолияти дастурига киритилиб тизимга солинган тадбирларни ижро этиш муддатлари белгиланиб тақвим режа тузилади. Бундай режа устоз ва шогирд ҳамкорлигида қуйидаги ҳолатларни инобатга олган ҳолда тузилади. 1.Талабанинг қобилияти, имконияти ва истаклари. 2.Ўқув режасида белгиланган:–фанларни ўқитиш кетма–кетлиги:– машғулотларнинг турлари–назарий, амалий, тажриба дарслари, турли амалиётлар ва мустақил иш, диплом ишини бажариш муддати ва бошқалар;– фанларни ўзлаштириш учун бажарилиши лозим бўлган топшириқ ва вазифаларнинг ҳажми;–фанларни ўзлаштиришга ажратилган вақт меъёри;– фанларга ажратилган мустақил ишларнинг ҳажми ва бажариш муддати;– танишув, касбий ва амалиётларни ўташ учун ажратиладиган муддатлар, бажариладиган топшириқларнинг ҳажми ва бажариш муддатлари;–туман, вилоят, республика ва ҳалқаро миқёсда ҳамда таълим муассасида даврий равишда ўтказиладиган тадбирлар, масалан, спорт мусобақалари, фан олимпиадалари ва бошқа тадбирларни ўтказиш муддатлари, уларда иштирок этиш учун сарфланадиган вақт миқдори ва иш ҳажми. Режада тадбирларни амалга ошириш учун масъулларни белгилаш. Тасдиқланган режага киритилган тадбирларни ташкилий масалаларини ҳал этишда иштирок этиши зарур бўлган шахс ва масъуллар аниқ кўрсатилиши мақсадга мувофиқ бўлади. Масалан, шогирдларни ишлаб чиқариш корхоналарининг мутахассислари билан учрашувлари ва корхоналарга ташрифларини оммавий равишда таълим муассасининг бундай вазифаларни амалга ошириш учун масъуллари ва устозлар ҳамкорлигида ўтказиш мумкин. Шогирдни, масалан, хорижий тилларни ўрганиш бўйича қўшимча шуғулланиш дастур ва режаси шогирд, устоз, тегишли фан ўқитувчиси, гуруҳ раҳбари ҳамкорлигида ишлаб чиқилади. Бунда шогирднинг қўшимча шуғулланишдан мақсади, вазифаси, кўзланган натижа, шуғулланиш кунлари ва вақти ҳамда иш ҳажми сарфланадиган вақт меъёрида баҳоланиши мақсадга мувофиқ бўлади. Тақвим–режага киритилган тадбирларни амалга оширилганлигини тасдиқловчи асослар. Булар бирор тадбир бажариб эришилган натижа, ишлаб чиқилган ҳисобот, ўтказилган рейтинг натижаси ва бошқа шаклларда бўлиши мумкин. Улар ёрдамида «Устоз–шогирд» фаолиятни амалга ошириш сифат ва самарадорлигини баҳолаш, ҳамда тадбирларни бажарилганлиги устидан ички ва ташқи назорат ўрнатиш мумкин бўлади. Устоз, шогирд ва «Устоз–шогирд» методини жорий этишга масъулларнинг фаолиятини баҳолаш. Бундай вазифани бажаришнинг ички меъёрлари тегишли муассаса ва тавсия этиладиган умумий меъёрлар тизим томонидан тасдиқланиши лозим бўлади. Бунда, масалан, фаолиятни 100 баллик рейтинг билан баҳолашни жорий этиш ва устоз эришган рейтингни унинг аудиториядан ташқари педагогик юкламаси жумласига киритишни жориш этиш мумкин.

10

КАСБ–ҲУНАРР КОЛЛЕЖЛАИНИНГ ИККИНЧИ БОСҚИЧ ЎҚУВЧИЛАРИ БИЛАН ОЛИБ БОРИЛАДИГАН «УСТОЗ–ШОГИД» ФАОЛИЯТИ ТЕХНОЛОГИЯСИ

ҲАҚИДА

Эргашов М., Максудова Л.И., Усманқулов А.К., Авазбоев А.И. (ЎМКҲТТКМО ва УҚТ институти)

Ҳозирги кунда ўқувчиларга чуқур ва кенг қамровли билим бериш ҳамда касб–ҳунарга ўргатишнинг самарали усулларидан бири «Устоз–шогирд» усулидир. «Устоз–шогирд» усули ўқувчиларни таълим режасида белгиланган асосий ва мустақил машғулотлари ва ҳамда ўқув машғулотларидан бўш вақтларини режали ташкил этиш имкониятларини кенгайтиради. Ушбу усул таълимнинг сифат ва самарадорлигини янада оширишга хизмат қилиши учун уни замонавий билимларга таяниб асосланган намунавий дастур ва технологиялар асосида жорий этиш зарур. Низомий номидаги Тошкент давлат педагогика университети, Тошкент тўқимачилик ва енгил саноат институти, Гулистон давлат университети ҳамда Ўрта махсус, касб–ҳунар таълими тизими кадрларини малакасини ошириш ва уларни қайта тайёрлаш институти олим ва мутахассислари ҳамкорликда касб–ҳунар коллежларида «Устоз–шогирд» усулини мақсадли жорий этишнинг намунавий дастури ва тақвим режасини ишлаб чиқиш ҳамда устозларни ушбу соҳада юритаётган фаолиятини баҳолаш меъёрларини аослаш борасида илмий тадқиқотлар олиб боришмоқда. Қуйида касб–ҳунар коллеж(КҲК)ларининг иикинчи босқичида тахсил олаётган ўқувчилар билан «Устоз–шогирд» усули асосида амалга ошириладиган тадбирлар тизими ва намунавий дастури ҳамда «Устоз–шогирд» фаолияти давомида шогирд, устоз ва таълим муассасасидан тайинланадиган масъуллар ўқув йили давомида сарфлайдиган иш вақтини баҳолашда инобатга олиниши зарур бўлган омиллар ва баҳолаш меъёрлари келтирилган. Олиб борилган тадқиқотлар ва ўтказилган тахлиллар ёрдамида асосланган КҲКларининг иккинчи босқичида тахсил олаётган ўқувчилар билан «Устоз–шогирд» усулида бажариладиган тадбирлар тизими, намунавий дастурнинг модул тузилиши ва модулларга ажратиладиган соатлар 1–жадвада келтирилган. Модулларнинг мазмуни. Иккинчи босқичда ўқиши давомида шогирдлар турли йўналишлар бўйича тўгарак машғулотларида иштирок этиши биринчи модулда инобатга олинган. Иккинчи модулнинг мақсади шогирдга келажакда ишга жойлашиши учун касбий йўналишига доир корхоналар ҳақида умумий тушунчалар бериш, унинг келажак мақсади, эгаллаётган касби, қобилияти ва имкониятларидан келиб чиққан ҳолда бўлажак иш жойи ва корхона танлашида услубий ёрдам кўрсатишни ташкил этишни назарда тутади. Шогирд бўлажак иш жойи ва корхона танлагандан сўнг унга танлаган корхонага тегишли умумий тартиб ва қоидалар таништирилади. Бундай вазифаларни амалга ошириш тадбирлар тизимининг учинчи модулида белгиланган.

1–жадвал Иккинчи босқич ўқувчилари билан «Устоз–шогирд» усули асосида юритиладиган фаолият дастурининг модул тузилиши

Ажратилган соат вақт ҳажми Т/Р Модулларнинг номлари Шогирд Устоз Масъуллар

1 Иқтидорли йўналишни ривожлантиришга қара ратилган (тўгарак) маш ғулотлари

2СШ 2СУ ёки 21.0 СШ∗

=2СМ ШХ 22.0 ∗=

2 Бўлажак иш жойи ва корхона танлашга доир услубий кўрсатмалар

4 4 –

3 Бўлажак иш жойи ва 4 4 –

11

корхона(лар)га тегишли умумий тартиб ва қоидалар

4 Бўлажак иш жойидан ёрдамчи устоз тайинлаш

1 3 3

5 Ташаббускорлик ва тадбир–корлик

4 4 –

6 Шахсий ахборот банки ва тармоқлардан фойдаланиш

10 6

7 Ёзги таътил пайтида ҳамкорликда бажарадиган вазифаларни белгилаш ва ижро этиш

24 6 –

8 «Устоз–шогирд» фаолият–ни рейтинг баҳолаш

2 2 2

Жами 492 +СШ 292 +СУ ёки

291.0 2 +∗СШ

52 +СМ

Шогирдга келажакда ишга жойлашиши ва касбий амалиёт ўтиши режалаштирилаётган корхонадан қўшимча устоз тайинлаш, асосий устоз(лар), корхонадан тайинланган устоз ва шогирднинг ҳамкорлик дастур ва режасини ишлаб чиқиш, уларни бажарилишини ташкил этиш вазифалари тўртинчи модулга киритилди. Иш жойида ташаббускорлик билан фаолият юритиш, фаоллик, яратувчанлик, янгиликка интилувчанлик каби хусусиятларни шакллантириш, тадбиркорлик ва кичик тадбиркорлик ҳамда фермерлик ва бундай фаолият ҳақидаги умумий тушунчалар, уларга қўйиладиган талаблар, қоида ва амалдаги Қонунлар билан таништириш вазифалари навбатдаги–бешинчи модулда белгиланган. Шогирдни олаётган таълим ва касбий йўналишларига оид фан ва техниканинг сўнгги ютуқлари ҳақида маълумотларни қидириб топиш ва улардан ўзининг касбий ва иш жойи фаолиятида самарали фойдаланиш масалалари олтинчи модулга киритилган. Иккинчи босқичда ўқишни якунлагандан сўнг–ёзги таътил пайтида устоз ва шогирд ҳамкорликда бажарадиган вазифаларни белгилаш масаласи навбатдаги – еттинчи модулга киритилди. Иккинчи босқичда ўқишни якунлаш арафасида «Устоз–шогирд» методи асосида амалга оширилган фаолият натижаси рейтинг баҳоланади – саккизинчи модул. «Устоз–шогирд» фаолиятини олиб бориш учун сарфланадиган вақтни баҳолаш. Иккинчи босқичда тахсил олаётган шогирднинг асосий фаолияти тўгарак машғулотларида иштирок этишдан иборат. Тўгарак машғулотларини ўқув йили мобайнида давом эттириш мумкин. Бундай ҳолда шогирднинг кўп вақти тўгарак машғулотларига қатнашиш учун сарфланади. Шогирд тўгарак машғулотларига иштирок этиш учун ўқув йили давомида сарфлайдиган умумий вақт: – иштирок этган тўгарак машғулотларининг сони: – ҳар бир тўгарак машғулотларининг йил мобайнида ўтказиш сони; – ҳар бир тўгарак машғулотига ажратилган вақтни инобатга олиб баҳоланади. Шогирдни тўгарак машғулотларидарида иштирок этиш учун сарфлайдиган умумий вақтни баҳолаш алгоритми. Вақтнинг бундай қийматини

ШШШШШ КСМХТСШ 222222 +⋅⋅⋅= (1)

формула ёрдамида баҳолаймиз. Бу ерда: – 2СШ – шогирдни иккинчи босқичда ўқиш давомида тўгарак машғулотларига қатнашиши учун сарфлайдиган умумий вақтнинг

қиймати;–ШТ 2 –шогирд қатнашган тўгарак машғулотларининг сони; –

ШХ 2 –тўгарак

12

машғулотлари давом эттирилган ҳафталарнинг умумий сони; – ШМ 2 – тўгарак машғулотлари

ҳафта давомида такрорланиш қиймати; – ШС2 – ҳар бир машғулотга сарфланадиган вақтнинг

қиймати; – ШК 2 – шогирд тўгарак машғулотлари вазифаларини мустақил бажариш учун

сарфлаган вақтларнинг умумий қиймати. Масалан, шогирд иккинчи босқичда ўқиши мобайнида иккита йўналишлар бўйича тўгарак машғулотларида ўттиз ҳафта давомида ҳар ҳафтада икки маротаба икки соатдан иштирок этган ҳамда уйга берилган топшириқларни мустақил бажариш учун жами қирқ соат вақт сарфлаган бўлса

22 =ШТ , 302 =ШХ , 22 =ШМ , 22 =ШС , 402 =ШК ва 2802 =СШ (2) қийматларга эга бўламиз. Шогирдни иккинчи босқичда ўқиши давомида «Устоз–шогирд» методи асосида фаолият юритиш учун сарфлайдиган тўлиқ вақтни баҳолаш алгоритми. 1–жадвалда таклиф

этилаётган вақт меъёрларига асосан бундай қиёмат 492 +СШ ифоданинг миқдорига тенг бўлади. Масалан, юқорида мисолда

32949280492 =+=+СШ . (3)

Агар шогирд тўгарак машғулотларида иштирок этмаган бўлса, 2СШ кўрсаткичнинг қиймати 0 га тенг бўлади. Тўгарак машғулоти раҳбарининг иш вақтини баҳолаш. Агар устоз тўгарак машғулотларига ўзи раҳбарлик қилган бўлса унинг ушбу фаолият учун йил давомида сарфлаган вақти қуйидаги формула ёрдамида баҳоланади

ШУУУ СМХТСУ 22222 ⋅⋅⋅= . (4)

Бу ерда: – УТ 2 – раҳбарлик қилинган тўгарак машғулотларнинг сони; –

УХ 2 –

раҳбарлик қилинган тўгарак машғулотлари давом эттирилган ҳафталарнинг сони; – УМ 2 –

тўгарак машғулотлари ҳафта давомида такрорланиш қиймати; – УС2 – ҳар бир машғулотга

сарфланадиган вақтнинг қиймати. Масалан, раҳбар йил давомида иккита йўналишлар бўйича тўгарак машғулотларни ўттиз ҳафта давомида ҳар ҳафтада икки маротаба икки соатдан олиб борган бўлса

22 =УТ , 302 =УХ , 22 =УМ , 22 =УС ва 2402 =СУ (5) га тенг бўлади. Устознинг иш вақтини баҳолаш. Тўгарак машғулотлари ва шогирдга баҳбарлик қилган устознинг сарфлайдиган вақти, тегишли модулда қабул қилинган меъёрларга асосан

292 +СУ ифоданинг қийматига тенг бўлади. Агар устоз тўгарак машғулотларига раҳбарлик қилмаган бўлса, унинг йил давомида «Устоз–шогирд» методини жорий этиш учун сарфлаган вақтини қуйидаги формула ёрдамида баҳолаш формула ёрдамида 291.0 2 +∗СШ баҳолаш таклиф этилади. Таълим муассасасида «Устоз–шогирд» методини жорий этиш учун масъул сарфлаган вақтни баҳолаш. Масъулнинг иккинчи босқичда тахсил олаётган шогирдлар билан юритган умумий фаолияти учун бериладиган иш вақти аввалгиси (биринчи босқичдагиси) билан бир

хил усулда ҳисобланади. Тўгарак машғулотларини ташкил этиш учун сарфлаган вақти ШХ 2

кўрсаткич, яъни шогирдлар тўгаракларда иштирок этган ҳафталар сонининг йигирма

фоизини ташкил этади ШХСМ 22 2.0 ⋅= .

13

ТАЛАБАЛАРДА МОДДИЙ ҚАДРИЯТЛАР ИНТЕГРАЦИЯСИ ВОСИТАСИДА ИШБИЛАРМОНЛИК КЎНИКМАЛАРИНИ ШАКЛЛАНЛАНТИРИШ ТИЗИМИ

1Муслимов Н.А., 2Эргашев Х.С., 3Бердиев Б.Ҳ.

(1–ТДПУ, 2–Қашқадарё ВПКҚТМОИ, 3–Қарши ДУ

Педагогика ва ҳунармандчиликка ихтисослаштирилган касб–ҳунар коллежлари талабаларида ишбиларонлик кўникмаларини шакллантириш тизими бешта тузилмавий компонентлар (мақсад, мазмун, коммуникациялар, педагоглар, ўқувчилар) билан тасифланади. Юқоридаги компонентлар ҳолати бўйича тизимнинг амал қилиш, тузилмавий алоқаси ва ривожланиш даражаси аниқланади. Кузатув ва тадқиқотларимизга кўра таълим–тарбия жараёни асосан қуйидаги мақсад, мазмун, коммуникациялар, педагоглар ва ўқувчилар каби тузуилмавий компонентлар орқали тавсифланади. Мазкур компонентлар ҳолатлари бўйича (таълим – тарбия жараёнида) ўқувчиларда ишбилармонлик кўникмаларини шакллантириш тизимнинг амал қилиши, тузилмавий алоқа даражаси аниқланади. Асосий масала шундаки, мазкур компонентларга қандай мазмуний тавсиф берилади. Тадқиқот ва кузатувларимизга асосан биз бу компонентларга қуйидагича мазмуний таъриф бердик. Мақсад–маънавий етук шахсни, ўз танлаган касблари йўналишида ишбилармонлик кўникмаларини шакллантириш ҳамда тадбиркорлик фаолиятига тайёрлаш. Мазмун–ўқитиш мазмунини тузиш, ишбилармонлик кўникмаларини шакллантириш, модел лойиҳасини амалга ошириш. Коммуникациялар–фанлар ичидаги боғланиш (ФИБ) лар намунавий ўқув режасидаги умумтаълим, умумкасбий ва махсус фан билимлари интеграциясини таъминлаш (ФАИ) орқали талабаларда ишбилармонлик кўникмаларини шакллантириш. Педагоглар–таълим–тарбия жараёнида таълим муҳитини яратиш, субъектларини амалга ошириш. Ўқувчилар–таълим жараёни субъектларини амалга ошириш. Талабаларда моддий қадриятлар интеграцияси воситасида (амалдаги намунавий ўқув режаларидаги махсус фанлар блокидаги ҳунармандчилик фанлари замирида ижтимоий–иқтисодий фан билимларини тизимлаштириш орқали) ўз касблари йўналишида ишбилармонлик кўникмаларини шакллантиришнинг минтақавий тузилмасининг умумий модели қуйидаги фаолият турлари билан тавсифланади [1]. Биринчидан кўриб чиқилаётган таълим–тарбия жараёни (ўқитиш субъекти) ёки тадқиқот объекти ҳолатини ўрганиш. Иккинчидан субъект ва объект ҳолатининг меъёридан четга чиқиш сабабларига аниқлик киритиш ва ташхис қўйиш, тўғри аниқлай олиш. Учинчидан, субъект ва объектларни бундай четга чиқиш асоратларини тўғри аниқлай олиш; Тўртинчидан, субъект ва объект ҳолатига тўғри ташхис қўя олиш. Бешинчидан, субъект ва объект ҳолатини талаб этувчи меъёрга келтириш мақсадида тўғри таъсир кўрсата олиш. Олтинчидан, субъект ва объект ҳолатига таъсир этиш натижаларини тўғри баҳолай олиш. Еттинчидан, субъект ва объект ҳолатларини меъёридан мумкин бўлмаган четга чиқишларини олдини олиш тадбирларини, усулларини ва педагогик ёндошувларини аниқлаш, амалга ошириш учун амалиётда синаб кўриш. Мазмун ўқитув (таълим–тарбия жараёни) мазмунини эмпирик (модели лойиҳасини) шаклини амалга ошириш. Тажриба объекти сифатида танланган Педагогика ва Ҳунармандчиликка ихтисослаштирилган касб–ҳунар коллежларида ўқитиш мазмуни тегишли эмперик шаклдаги лойиҳага асосланган бўлиши лозим. Бизнинг тадқиқотимизда таълим–тарбия жараёни тузилмасини яратишда қуйидагиларга асосландик. Кичик педагоглар ва кичик ҳунармандлар тайёрлашга ихтисослаштирилган касб–ҳунар коллежларида ўқитиш

14

мазмунини юқорида қайд этилган мутахассислик йўналишида ишбилармонлик кўникмаларини шакллантириш тузилмасининг мазмунини шаклини тузиш ва шу асосида узвийликни амалга ошириш воситаларига аҳамият бериш. Юқоридаги қайд этилган кичик мутахассислар тайёрлаш бўйича тавсия этилган намунавий ўқув режаси қуйидаги блоклардан ташкил топган бўлиб, (1) умумтаълим фанлар блоки, (2) умумкасбий ва (3) махсус фанлар блокларига бўлинади. Биринчи блок–умумтаълим фанлар блокидаги ўқув предметлар талабаларда ижтимоий–иқтисодий фан билимлари билан таништириш вазифасини ўтайди. Иккинчи блок–умумкасбий фанлар блокидаги ўқув предметлари эса талабаларда касблари йўналишида касбий кўникмаларини шакллантиришни мақсад қилиб қўяди. Учинчи блок–махсус фанлар блокидаги туркум фанлар танланган касбларнинг тавсифлари, ҳаётдаги ижтимоий–иқтисодий мавқей, соҳа тарихи, ривожланиш истиқболлари ҳақида маълумотлар беради ҳамда танланган мутахассисликларга оид малакавий кўникмалари ва иродавий салоҳиятларини оширишга йўналтирилган билимлар беришни назарда тутади. Ана шу махсус фанлар блокидаги ҳар бир ўқув предметига оид ўқув машғулотлари мазмунини ўқучиларга назарий жиҳатдан тушунтиришда мавзуга оид фан билимлари замирида тадбиркорлик фаолиятига даҳлдор ижтимоий–иқтисодий фан билимларини (умумлаштириш) интеграциясини таъминлаш орқали, талабаларда ишбилармонлик кўникмаларини шакллантириш асосий мақсад қилиб қуйилади. Биринчи блокдаги умумтаълим фан ўқув предметлари асосан мамлакатмизда иқтисодий, ижтимоий–сиёсий ҳамда маънавий ҳаётида амалга оширилаётган ислоҳотлар, янгиланиш ва жамиятдаги кенг қамровли модернизациялаш жараёнлари мазмун моҳияти, давлатимиз томонидан тадбиркорлик субъектларига яратилаётган ишбилармонлик муҳитининг туб моҳиятини (ижтимоий–иқтисодий, ҳуқуқий асосларини) англаб етишларини янада чуқурлаштиради. Иккинчи блок–умумкасбий фан ўқув предметлари ихтиёрий танланган касбларининг кишилик жамиятида тутган ўрни, ижтимоий–иқтисодий, маънавий ва тарихий ривожланиш босқичларидаги ўзига хос мавқей, бугунги кундаги замонавий шакллари, юртимизда ёшларни касб–ҳунар эгаллашга қаратилган ҳукуматимизнинг маънавий–маърифий ишлар самардорлигини мавзулар доирасида кенг ёритиб бериш вазифасини ўтайди. Учинчи фан блокидаги ўқув предметлари эса талабаларнинг эгаллаётган мутахассисликларига оид билимлар бериш билан бир қаторда, миллий ва умуминсоний қадриятлар руҳида тарбиялаш вазифаларини ҳам ўташ асосий мақсад қилиб қуйилади. Шу билан бир қаторда юқорида қайд этилган ўқув предметлари мослашувчан ва динамик тўпламларга хос бўлиб ўқитув модули бирлигини ифодаловчи бўлиши керак. Талабаларни танлаган касблари йўналишида ишбилармонлик кўникмаларини шакллантириш эмперик шаклдаги тузилмаси ўзининг асосий мақсад ва вазифалари билан аниқланади. Шуни назарда тутган ҳолда 1, 2, ҳамда 3–блоклар мутахассислик йўналишида ишбилармонлик кўникмаларини шакллантиришга йўналтирилганлиги билан ҳарактерланади. Мазкур вазифани амалга ошириш учун тадбиркорлик фаолиятига даҳлдор ижтимоий–иқтисодий фан билимларини (яхлит ҳолда, умумлаштириш, мужассамлаштириш) интеграциясини таъминлашни аниқ ифодалаш лозим бўлади. Бунда қуйидаги кетма–кетлик бажарилиши назарда тутилади: (1) касбнинг (мутахассисликнинг) асосий мақсади, давлат таълим (соҳалар бўйича) стандартлари (ДТС) бўйича аниқланиши. (2), (1) асосида асосий вазифалар рўйхатини ДТС бўйича аниқлаш. (3), (2) асосида ҳар бир вазифа бўйича тегишли биринчи, иккинчи, учинчи блоклар асосида ижтимоий–иқтисодий фан билимлари интеграциясини таъминлашни назарда тутиш. Интегратив дастур, ишчи дастурлар ишлаб чиқиш, тайёрлаш ва дастурлар асосида таълим–тарбия жараёнини ташкил этишни мақсад қилиб қўйилади.

15

Мутахассисликнинг тегишли технологик таъминоти (асосида) назарда тутилган ҳамда блоклараро, блокнинг ичида, фанлараро билимлар интеграциясининг умумий чизмаси (тузилмаси) тузилади. Мазкур боғланишларнинг умумий тузилмаси мутахассислик йўналишида ишбилармонлик кўникмаларини шакллантириш блоклараро, блокнинг ичида изчиллик принципи асосида, транзитивлик ёки симметрик (дарс жараёнида олган билимлар мажмуини амалда ўз ўрнида қўллай олиш) тамойилларига суяниб ҳар бир махсус курс ўқув жараёнига тайёргарлик кўриш жараёнида фан билимлар интеграциясига аҳамият берилади. Фан билимлар интеграцияси эса, тегишли (ишбилармонлик кўникмаларини шакллантирувчи билимлар мажмуи) фанлар доирасини ташкил этади. Ана шу фанлар доирасини ташкил этган ижтимоий–иқтисодий фан билимлар интеграциясини таъминловчи интегратив дастурлар тузилади. Коммуникациялар–фанлараро боғланиш, фанлараро интеграция тизими юқорида қайд этилган кетма–кетлик асосида амалга оширлади. Педагоглар–таълим–тарбия жараёнида таълим муҳитини яратиш субъектларини қуйидагиларга асосан амалга оширадилар. Таълим–тарбия жараёнида таълим муҳитини шакллантириш. 1–Ташхисий блок–таълим муҳити таъсири шакллантириш ўқувчиларнинг индивидуал, ёшлик хусусиятларини мослиги хусусида тегишли сифатли ташхис; 2–Ташхисий блок–таълим–тарбия жараёни самардорлиги оширишдаги воситалар; 3–Ташхисий блок–таълим муҳитини ўқувчиларнинг барча руҳий ривожланишларига таъсири хусусиятлари ва самараларини аниқловчи ички мақсадли ўрнатмаларни аниқлаб чиқиш. Ўқув жараёнини амалга оширишнинг фанли, ташкилий ва шахслараро жиҳатлари. Ўқитувчилар–таълим муҳитини шакллантириш субъектлари сифатида шаклланиш жараёнларини тузиш ва шароитларини аниқлаш; ўқитувчиларнинг технологик маданиятини шакллантириш; шахсни ривожлантириш дарс тизимини яратиш, шакллантириш; АКТ лар, Педагогик технологиялар ва шахсни ривожлантриш ўқитув воситаларини шакллантириш; ўқувчиларда ўз–ўзини назорат, ўз–ўзини таҳлил, ўз–ўзини баҳолаш қобилиятларини шакллантириш; тарбиянинг технологик харитасини ва таъсир этиш педагогик жиҳатдан шакллантириш; таълим фаолиятни шакллантириш ва ривожлантириш; таълим муҳити тавсифларини ёзиб чиқиш ва баҳолаш. Талабалар – таълим жараёни субъектларини қуйидагиларга асосан амалга оширилади. Ўқувчиларни ксб–ҳунар коллежларида ўқув фаолияти субъектлари сифатида шакллантириш; ўқув фаолияти субъективлигининг кўрсаткичларини шакллантириш; талабаларнинг ўқув фаолияти субъектлари сифатида шаклланиш жараёнларини тузиш ва шароитларини аниқлаш (шахс шаклланиш жараёни субъекти сифатида); педагогика ва ҳунармандчилик касб–ҳунар коллежларида талабаларни ўқитиш, тарбиялаш ва уларни ишбилармонлик кўникмаларини шакллантириш бирлигини таъминлаш тизимини шакллантириш; талабаларнинг ўқув ахборотларини ўзлаштириш шароитларини рационал ташкил этиш тизимини шакллантириш; талабаларни ўз касблари йўналишида ишбилармонлик кўникмаларини шакллантиришнинг бошқарув тизимини шакллантириш; талабаларнинг маънавий – маърифий тарбияланганлиги ва уларни ўз касблари йўналишида ишбилармонлик кўникмаларини шакллантириш даражалари (I, II, III, IV даражалари) тавсифларини ёзиб чиқиш ва баҳолаш тизимини аниқлаш. Юқорида таъкидланганидек, талабаларда ишбилармонлик кўникмаларини шакллантириш тизими бешта тузилмавий компонентлар (мақсад, мазмун, коммуникациялар, педагоглар, ўқувчилар) билан тавсифланади. Мазкур компонентлар бўйича биз касб–ҳунар коллежларидаги таълим – тарбия жараёнларида тизим самардорлигини баҳолаш технологияси тавсифини қуйидагича аниқладик. Таълим–тарбия жараёнининг ижтимоий аҳамияти,мақсади, ўқув ишлаб чиқариш амалиётларининг ўрни, синфда ва синфдан ташқари тарбиявий ишларни ташкил этишдаги ўрни; педагоглар мақсади интериализацияси технологиясига, ўқув материаллари мазмунига ва педагогик коммуникацияларнинг ўрганилаётган материалларга мослиги; педагогларнинг касбий маҳорат даражаси; (ўқувчи)

16

талабаларнинг билим сифати ва тарбияланганлик даражасининг ДТС ларига мослиги; энергетик ресурсларнинг ахтарув ва амалий фаолиятга йўналтирилганлиги; талабаларнинг психологик–физиологик ҳолатларининг тизимга мослиги, мақсадга йўналтирилганлиги ва ишлашга қобилиятлилиги (ким бўлишини биладилар, ўқув фаолияти усулларига эгалар, улар таълим олишга, ўзларини тарбиялашларига, ўзларини назорат қила олишларига қодирлар, мақсаддан четга чиқишларни англай оладилар). Таклиф этилаётган тавсифлар, компонентлар (экспертларга) тадқиқотчиларга, талабаларда ишбилармонлик кўникмаларини шакллантириш даражаларини баҳолашда йўриқнома сифатида хизмат қилиши мумкин.бунда қуйидаги (педагогик) клаваметрик қоидалар қўлланилади.

ЎРПкПкмйИ +++Μ+Μ= И–таълим жараёнида талабаларнинг ишбилармонлик кўникмаларини шакллантириш даражасининг интегратив кўрсаткичи; Мй–(ўқувчилар) талабалар, педагоглар, коммуникациялар ва мазмуннинг мақсадга йўналтирилганлик даражасини кўрсаткичи; Мм–мазмуннинг мақсадга мослиги ва унинг тасаввур этганлик даражасинингкўрсаткичи; Пк–педагогик коммуникациялар даражасининг кўрсаткичи; РПк–раҳбарлар ва педагоглар касбийлиги (касбий маҳоратга эгаликлари) даражасининг кўрсаткичи; Ў – талабалар ривожи даражасининг кўрсаткичи. Юқорида қайд этилган тавсифлар асосида интегратив кўрсаткич компонентларининг ҳар бири тўртта А, В, С, Д лар ўзгариш ҳолатларидан иборат бўлиб, улар тегишли мазмунлар билан ифодаланадилар. А тавсифлар (0–3), В тавсифлар (4–5), С тавсифлар (6–8), Д тавсифлар (9–10) қийматлар билан баҳоланадилар. Агарда И<17 бўлса, талабаларда ишбилармонлик кўникмаларини шаклланмаган. Агарда 18<И<27 бўлса, ўқувчиларда ишбилармонлик кўникмалари ривожланиш даражаси паст деб ҳисобланади. Агарда 28<И<42 бўлса, ўқувчиларда ишбилармонлик кўникмаларининг шаклланганлик даражаси ўртача деб баҳоланади. Агарда 43<И<50 бўлса, ТТЖ ларида ўқувчиларни ишбилармонлик кўникмаларини шакллантириш тизимининг ривожи юқори деб ҳисобланади. Талабаларда моддий қадриятлар интеграцияси воситасида ишбилармонлик кўникмаларини шакллантириш тизимининг ривожини баҳолаш технологиясининг бундай жиҳозланиши, ТТЖ ташкил этувчилар томонидан, жумладан, маъмурий педагогик персонални, ҳар бир тузилмавий бўлинмаларни оптималлашган педагогик ёндошувларни режалаштириш ва амалга оширишга йўналтиради. Бу эса алоҳида (махсус) ўқув гуруҳи, курс бўлиши бутун ТТЖ нинг ривожини, динамикасини кузатишда ва таҳлил натижаларини умумлаштиришда қўлланиши мумкин. Ўзбекистон Республикасининг жанубий вилояти Қашқадарё ҳамда Самарқанд вилоят ҳокимликлари ўрта махсус, касб–ҳунар таълими бошқармалари тасарруфидаги мавзумиз йўналишидаги бир қатор касб–ҳунар коллежларида талабаларда моддий қадриятлар интеграцияси воситасида ишбилармонлик кўникмаларини шакллантиришнинг ҳолатини ўрганиш бўйича кузатув–тажриба синов ишларини ўтказдик. Олиб борилган тадқиқотларимиз шуни кўрсатадики, юқоридаги тизимни касб–ҳунар коллежлари ТТЖларида кенг қўлланилиши, ўқувчиларни ўз касблари йўналишида ишбилармонлик кўникмаларини шакллантириш, ўз иш фаолиятлари давомида тадбиркорлик фаолиятини такомиллаштира олиш имкониятларини, мўлжалларини олишга замин ҳозирлайди.

Фойдаланилган адабиётлар: 1.“Ўрта махсус касб–ҳунар таълими тизимига раҳбар ҳамда педагог кадрларни тайёрлаш, қайта тайёрлаш ва малакасини оширишнинг муаммо ва ечимлари” мавзусидаги халқаро илмий–амалий анжуман материаллари.– Тошкент, 2013.–263–264, 280–283 бетлар.

17

ШИФОКОРЛАР ТАЙЁРЛАШДА–ФИЗИКАНИНГ ЎРНИ

1Абдуганиева Ш.Х., 2Турсунов Қ.Ш., 2Узоқова Г.С. (1–Тошкент тиббиёт академияси, 2–Қарши ДУ)

Шифокор одам организмида содир бўладиган физикавий, физик–кимёвий жараёнларнинг табиати, қонуниятлари тўғрисида тасаввурга эга бўлиши керак. Физик билимларнинг тиббиётда қўлланилиши кўп қиррали. Масалан, қон айланиши каби мураккаб физиологик жараён аслида физик жарёндир, чунки бу жараён суюқликнинг оқиши, томир бўйлаб эластик тебранишларнинг тарқалиши, юракнинг механик иши ва ҳакозолар билан боғлиқ. Нафас олиш эса газ ҳаракати, иссиқлик узатиш, буғланиш каби жараёнлар билан боғлиқ. Организмда биологик системаларнинг ҳолатини белгилайдиган молекуляр жараёнлар ҳам содир бўлади. Бундай микрожараёнларнинг физикавий асосини тушуниш, организм ҳолатини, баъзи касалликларнинг келиб чиқишини, доривор моддаларнинг таъсирини тўғри баҳолаш учун зарурдир. Ҳозирги замон тиббиётининг ютуқлари кўп жиҳатдан физика, техника ва тиббиёт техникасидаги илм–фан муваффақиятларига асослангандир. Касалликларнинг табиати ва соғайиш механизми кўп ҳолларда биофизикавий асосга эга. Шунинг учун тиббиёт институтлари талабалари 1–курсдаёқ тиббий физика, тиббий техника, информатика фанларини эгаллаб, клиник фанларни ўзлаштиришда тиббий биологик масалаларни ечишда физик–математик аппаратлардан фойдаланадилар. Ландаунинг фикрига кўра “Табиий фанларнинг фақат иккитаси мавжуд бўлиб, бири–физика, бошқаси–барча қолганлари…” деганда у минг карра ҳақ эди. Диагностика ва тадқиқотларнинг кўпгина усуллари физик принциплар ва ғояларга асосланганлиги ҳаммамизга маълум. Кўпгина замонавий тиббий асбоблар тузилишига кўра физик асбоблардир. Маълумки, қон босими механик катталик бўлиб, бир қатор касалликларни характерлайдиган кўрсаткичдир. Организмнинг ичкарисида бўлган товушларни эшитиш, яъни аускультация, аъзоларнинг ҳолати ҳақида ахборот олиш имконини беради. Тирик организмда ҳосил бўладиган электр потенциалларни қайд қилишга асосланган диагностик усуллар–электроэнцефалография, электромиография, электрогастрография, электрокардиография кенг тарқалган ва мия, мушаклар, ошқозон, юрак фаолиятларини акс эттирувчи физик усуллардир. Толали оптикага асосланган замонавий тиббий асбоблар организмнинг ички бўшлиқларини кўришга имкон бермоқда. Спектрал анализ усули атом, ядро яъни ЭПР, ЯМР ва ультратовуш физикасининг ютуқлари, жумладан рентгенологик диагностика ва терапевтик усуллари, радиоизотоп усуллари кенг оммага маълумдир. Даволаш мақсадида организга турли хил физик омиллар билан таъсир қилиш тиббиётда кенг қўлланилмоқда. Жумладан, электр ва электромагнит таъсирлар, ультрабинафша ва инфрақизил нурлар, лазеротерапия ва гамма–нурлар, бугунги кунда физиотерапия клиникасида замонавий усулларни ташкил қилади. Бундан ташқари, физика фанининг аҳамияти ва клиник фанлар билан боғлиқлигини таҳлил қилганда тиббиётда фойдаланиладиган материалларнинг ва биологик системаларнинг физик ҳоссалари тўғрисида айтиб ўтиш лозим. Тиббиётда ишлатиладиган турли электродлар, протезлар (тишлар, томирлар, клапанлар ва ҳакозолар) тайёрлаш учун уларнинг механик мустаҳкамлиги, юкланишларга чидамлилиги, эластиклиги, электр ўтказувчанлиги тўғрисида маълумотга эга бўлиш муҳимдир. Юракни қисқариши ва кенгайиши туфайли танадаги қон (ҳужайралар, зарралари) томирлар орқали тартибли ҳаракатга келади ва натижада биоток ҳосил бўлади. Биоток ўз навбатида биомайдонни юзага келтиради. Биомайдон–биоэлектромагнит майдонлар маҳсули сифатида намоён бўлади. Ҳар бир инсон ўзида индивидуал наслий (геномен) ғайройиблигини акс эттирувчи биомайдонга эга. Ўз навбатида, инсон танасидаги қон ҳужайраларининг (зарраларини тартибли) ҳаракати туфайли юзага келадиган қон

18

молекулаларнинг электромагнит фаолияти уларнинг биокимёвий фаолиятини ҳам бошқаради. Биомайдон–тирик организм бошқарувнинг умумий ситемаси дейиш мумкин. Бу бошқарув тананинг органлар майдони, унинг тўқималари ва ҳар бир элементларига ячейкаларига боғлиқ равишда ривожланади ва организм даражасида ҳаёт дастурининг тўрта фундаментал асосини ўзида ушлаб туради: ривожланишÒхизмат қилишÒишлаб чиқариш Ò ўлим. Шифокор ўзининг амалий фаолияти жараёнида доимо миқдорий кўрсаткичлар билан боғланиб иш кўради. Шунинг учун бу кўрсаткичларнинг аниқлик даражаси, улар қандай ўлчов бирликларда ифодаланганлигини билиши шарт. Аниқланган усуллар статистик усуллар ёрдамида таҳлил қилинади ва жараёнлар тўғрисида объектив маълумот беради. Бу борада иннавацион компьютер технологияларидан фойдаланиб касалликка ташхис қўйишда, даволаш эффективлигини оширишда ўзининг самарасини бермоқда. Шундай қилиб, физика фани замонавий тиббиётнинг асоси деб тасаввур этиш мумкин. Ҳақиқатдан ҳам тирик организмнинг фаолияти–бу физикавий–кимёвий жараёнлардан иборат мураккаб бир тизимдир.

MATEMATIKADAN O’QUVCHILAR TAFAKKURINI O’STIRISHDA PIFAGOR JADVALIDAN FOYDALANISH

Chuliyev E.A., Umarova M.M.

(Navoiy DPI)

Natural sonlar ustida amallar bajarishda ko’paytirish (Pifagor) jadvali muhim o’rin tutadi. Aksariyat hollarda misollarni yechish samaradorligini oshirish uchun bu jadvalni yodlash zaruriyati tug’iladi. Lekin hamma o’quvchilar ham bu ishni bir xilda bajara olmaydi, chunki ularning yodlash qobiliyatlari turlicha. Shuning uchun jadvaldagi mavjud ammo, ko’zga tashlanmaydigan ayrim qonuniyatlarni aniqlab, o’quvchilarni mantiqiy fikrlash qobiliyatini yanada o’stirish yo’li bilan o’zlashtirish samaradorligini oshirish mumkin. Biz quyida Pifagor jadvalidagi o’ziga xos qonuniyatlardan birini ko’rib chiqamiz. Pifagor jadvalidagi ixtiyoriy kvadratlarning qarama-qarshi uchlarida turgan sonlar ko‘paytmasi o‘zaro tengdir. Ushbu qonuniyatni quyidagi jadval orqali isbotlaymiz. Isbot: Bu yerda qonuniyatni dastlab 4,3,2=n sonlari, ya`ni xususiy hollar uchun o’rinli ekanligini ko’rsatib, matematik induksiya metodidan foydalangan holda kn = uchun to‘g‘ri deb,

1+= kn hol uchun to‘g‘riligini ko‘rsatamiz. Dastlab, 2=n bo‘lganda Pifagor jadvalining belgilab qo’yilgan qismini (jadvalga qarang) qaraymiz.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 2 2 4 6 8 10 12 14 16 18 3 3 6 9 12 15 18 21 24 27 4 4 8 12 16 20 24 28 32 36 5 5 10 15 20 25 30 35 40 45 6 6 12 18 24 30 36 42 48 54 7 7 14 21 28 35 42 49 56 63 8 8 16 24 32 40 48 56 64 72 9 9 18 27 36 45 54 63 72 81

4=n da jadvalning tanlab olingan qismi tomoni 4 ta katakdan iborat bo‘lgan kvadratni ifodalaydi.

Jadvaldagi bu kvadrat quyidagi qonuniyat (kvadratning ixtiyoriy uchidagi sonlar ko’paytmasi tengdir) asosida qarab chiqiladi: 36·81=54·54 ya`ni 2916=2916 .

19

Endi esa kn = hol uchun yuqoridagi qonuniyat to‘g‘ri deb, uni 1+= kn hol uchun to‘g‘riligini isbotlaymiz. Buning uchun satr va ustunlari soni 1+k tadan iborat bo‘lgan quyidagi jadvalni qaraymiz:

1 2 3 ... n 1+n 2+n 2 n2 ( )12 +n ( )22 +n 3 M k kn ( )1+nk ( )2+nk

1+k ( )nk 1+ ( )( )11 ++ nk ( )( )21 ++ nk

2+k ( )nk 2+ ( )( )12 ++ nk ( )( )22 ++ nk Jadvaldan ko’rinib turibdiki, ( )( ) ( )( )nnnknkkn 2222 ++=++ . Xulosa qilib aytishimiz mumkinki, yuqorida qaralgan qonuniyatlar asosida o’quvchilarni matematikaga bo’lgan qiziqishini orttirib, mantiqiy fikrlash qobiliyatlarini yanada o’stirishga erishish mumkin.

АНИҚ ВА ТАБИИЙ ФАНЛАР ИНТЕГРАЦИЯСИ

Хўжжиев С.О., Зайниева С. (Навоий давлат педагогика институти)

Таълим тизимида аниқ ва табиий фанлар алоҳида маъно ва мазмун касб этади. Бугунги кунда аниқ ва табиий фанларни ўқитишнинг услубий ва ташкилий муаммолари атрофлича ўрганилиб, қатор ечимлари топилган ва амалиётга тадбиқ этилиб келинмоқда. Мамлакатимизда олиб борилаётган Давлат сиёсати ҳам баркамол авлодни шакллантиришда таълим–тарбиянинг узвийлиги ҳамда сифат ва самарадорлигини оширишга қаратилган. Шу боис узлуксиз таълим тизимида фанлараро алоқадорлик ва узвийлигини таъминлаш айниқса муҳим масаладир. Табиий фанларнинг ўқитилишида кейинги йилларда таълим мазмуни ортиши баробарида, бугунги кун педагоглари олдида уларнинг интеграциясига мурожаат қилиш мажбурияти пайдо бўлди. Биология фанлари мисолида ушбу масалага ёндошадиган бўлсак, таълим жараёнида бирор мавзуни ўқитиш жараёнида бугунги зукко ўқувчиларимизнинг саволларига тўлиқ жавоб бериш, фанга бўлган қизиқишини орттириш ва бошқа фанлар билан узвий боғлиқ ҳолатда ҳаётий мисоллар билан тушунтириш муҳим аҳамият касб этади. Масалан, умумий ўрта таълим мактабларида “Нуклеин кислоталар” мавзуси ўқитишда унинг кашф этилиши тарих фани билан боғлиқ бўлса, ДНК нинг фазовий тузилишини тушунтириш учун биология фани ўқитувчиси геометрия фанидан, кимёвий таркибини тушунтириш учун кимё фанидан хабардор бўлиши лозим. ДНК асосида белгиларнинг юзага чиқиши яъни фенотипда намоён бўлиши каби ҳодисаларни ўқувчилар онгида шакллантириш, унинг мазмун ва моҳиятига етиши учун электрон таълим воситалари, мультимедияли электрон дарсликларидан самарали фойдаланиш талаб этилади. Бу эса, ахборот технологиялари ва унинг дастурларидан унумли фойдаланишни тақозо этади. Шу билан бирга, ўқитувчи мавзуларга доир ўқув кўргазма қуролларидан, компьютер, информацион ва замонавий ўқитиш технологияларидан фойдаланган ҳолда ўз билимларини мустаҳкамлаб бориши лозим. Ҳозирги кунда таълим жараёнида инновацион педагогик технологияларни қўллаш долзарб вазифа ҳисобланади. Шу мақсадда соҳалар бўйича дарслик ва ўқув қўлланмаларнинг янги авлодлари яратилган. Навбатда олдимизда турган энг муҳим вазифалар шундан иборат:

20

•илмий–педагог кадрлар янги билимлар ва малакаларни тўлиқ ўзлаштирган ва уларни амалиётда қўллай олиши лозим; •янги давр ўқувчиларига янгича ёндашган ҳолда ўзига хос дарс ўтиш методларини ишлаб чиқиш ва амалиётга тадбиқ этиш; •таълим жараёнида дарсларни ташкил этишда фанларнинг ўзаро алоқадорлиги ва узвийлигига алоҳида эътибор бериш; •фанларнинг ўзаро алоқадорлик ва узвийлигини таъминлаш “тизими”ни яратиш ва жорий этиш. Аниқ ва табиий фанларнинг ўзаро интеграцияси ҳар иккала соҳа учун ҳам фойдали ҳисобланади. Бунда нафақат фаннинг ривожланиши балки, шу фанни ўқитиш тизими ҳам такомиллашади. Қайсики фанга математика кириб борар экан, ўша фан геометрик прогрессия бўйича ривожланади. Ҳозирги кунда барча табиий фанлар ва уларнинг тадқиқот методлари математик моделлаштириш орқали истиқболдаги ҳодисаларни кўра олиш имкониятига эга бўлмоқда. Шу боис юқорида кўрсатилган вазифалардан келиб чиқиб, фанлараро алоқадорлик ва узвийликни таъминлаш тизимини яратиш ва уни амалиётга тадбиқ этиш алоҳида илмий ва амалий аҳамият касб этади.

ИШЛАБ ЧИҚАРИШ ЖАРАЁНИДА ЭКОЛОГИК МУАММОЛАРНИ “KИМЁ ТЕХНОЛОГИЯСИ” МИСОЛИДА ЎРГАНИШ

Ҳусанов С.Н., Жўраев Ф.Д.

(Қарши муҳандислик-иқтисодиёт институти)

“Чиқиндисиз технология” ишлаб чиқариш атмосферага зарарли чиқиндиларни чиқармаслиги, табиий сув ҳавзаларидан сув талаб қилмаслиги ва оғир чиқиндилар чиқармаслиги керак. “Чиқиндисиз технология” тушунчаси бир қанча шартли ҳарактерларга эга: бу ишлаб чиқаришнинг идеаль модели, ҳақиқий шароитда чиқиндини бутунлай йўқ қилиш ва табиий муҳитни ишлаб чиқариш таъсиридан ҳимоялашнинг иложи йўқ. Лекин ўзини-ўзи тозалайдиган камчиқиндили ишлаб чиқаришни йўлга қўйиш мумкин. Фақат чиқиндисиз ишлаб чиқаришни ташкил этишгина табиатни асрасшнинг радикаль ечими бўла олади ва у кимёвий ишлаб чиқариш нуқтаи назардан оптимал ҳисобланади. Кимё технологик жараён схемасида хомашё – кимёвий реакция – тайёр махсулот чиқиндилари: 1) хомашёдаги аралашма миқдорига; 2) ёрдамчи кимёвий реакциялар миқдорига; 3) чала (ниҳоясига етмаган) кимёвий реакцияларнинг ўтиш миқдоридан ҳосил бўлади. Бугунги кунда саноат чиқиндиси муқаррар ҳодиса эмас, у фақат бутун ишлаб чиқаришнинг ёки унинг алоҳида қисмларининг тугалланмаганлик оқибати холос. Ресурснинг барча компоненталаридан комплекс фойдаланиш, корхоналарни комбинациялаш, яъни технологик тизим ва усулларини ишлаб чиқариш орқали технологиянинг асосини ўзгартириш ва максимал даражада мақсадга мувофиқ махсулотни чиқаришни таъминловчи оптимал технологик режмлардан фойдаланиш натижасида келажакдаги завод – корхоналар ташқи чиқиндиларсиз ишлаши керак. Ҳозирда биосферани асрашнинг бирқанча асосий йўналишлари аниқланган. Улар чиқиндисиз технологияни ҳосил қилишга асосланган бўлиб, улар қуйдагилар: -чиқиндиларнинг асосий миқдорини ҳосил бўлишига йўл қўймайдиган, ёпиқ циклда ишлайдиган принципиаль томондан янги технологик жараёнлар ва тизимларни ишлаб чиқиш ва жорий етиш;

21

-ишлаб чиқариш чиқиндиларини қайта ишлаш ва уларни иккинчи хомашё сифатида ишлатиш; -сувни чиқиндига чиқармайдиган технологик тизимлар яратиш ва оқова сувни тозалашнинг эффекктив усуллари асосида айланма сув циклларини ҳосил қилиш; -ҳудудий саноат комплексларини ҳосил қилиш. Бу хомашё ва чиқинди шу комплекснинг ичида бўлган ёпиқ структурали комплексдир. Чиқиндиларнинг асосий миқдорини ҳосил бўлишига йўл қўймайдиган, ёпиқ циклда ишлайдиган принципиаль томондан янги технологик жараёнлар ва тизимларни ишлаб чиқиш ва жорий этиш - техник жараёнларнинг асосий йўналиши ҳисобланади. Бу йўналишда ядро техникасида керак бўладиган металларни қайта ишлашда қора ва рангли металлургия соҳасида кўзга кўринарли ютуқларга эришилган. Масалан, қора металлургияда, темир рудасининг концентратини водород ёки синтез газлар орқали тиклаб темир олиш усули қўлланилади. Бу усул орқали домнасиз ва кокс чиқармайди. Бу йўл билан металлургия саноатининг биосферани жуда ифлослантирадиган босқичлари йўқотилади. Янги усулда оғир чиқиндилар ва атмосферага чиқариладиган зарарлар тўлиқ йўқотилган. Экологик зарарсиз металлургия (ва бошқа) жараёнларни плазма ёрдамида юқори ҳароратда амалга оширилади. Металлургия соҳасида плазмали қиздириш чиқиндисиз юқори сифатли металл олиш имконини беради. Кимё саноатида чиқинди реагентлардан тўлиқ фойдаланнадиган кам чиқиндили кимё-технологик системалар қўлланилади. Ёпиқ (рециркульяцион) системаларни қўллаш орқали чиқинди чиқармасиликка ва чиқинди реагентлардан тўлиқ фойдаланишга эришиш мумкин.

1-расм. Сульфат кислотаси ишлаб чиқарувчи рециркульяцион энерго-

технологик система

I

II

II

I

V VI

VII 1

2

3

4

5

6

10

9 8

7

22

1-Сульфатни буғлатгич; 2-сульфат бйғини ёндириш учун печь; 3-буғни ажратувчи сепаратор; 4-инжектор; 5-иссиқлик алмашувчи; 6-боғловчи аппарат; 7- сульфат триоксиди абсорбери; 8-сульфат кислотаси тўплами; 9-кислота насоси; 10-совутгич.I-сув конденсати; II-насосдан чиққан суюқ сульфат; III-техник кислород; IV- истеъмолчи учун қиздирилган буғ; V- циркуляцион газ; VI-контактлаш ва абсорбциялашнинг иккинчи санитар босқичидаги газ; VII- сульфат кислотаси; Ишлаб чиқаришда ҳам кўпдан бери кетма-кет технологик алоқалар орқали чиқиндисизликка эришишга ҳаракат қилинади. Масалан сульфат кислотаси ишлаб чиқаришда. Сульфат кислотаси ишлаб чиқаришнинг янги технологик системаларида иккиталик контактлаш ва иккиталик абсорбция усули қўлланилади. Натижада атмосферага чиқариладиган зарарли моддалар миқдори 5-6 мартага камайтириш имкони туғилади. Сульфат кислотаси ишлаб чиқаришнинг яна ҳам экологик хавфсизроқ рециркуляцион системаси атмосферани зарарламайди. Рециркуляцион системада сульфат кислотаси чиқинди газда 2SO нинг юқори концентрациясида юқори босим остида сульфатдан олинади.

Адабиётлар:

1.Дудников Е.Г. Автоматическое управление в химической промышленности. - М.: Химия, 1987.- 368 с. 2.Полоцкий Л.М., Лапшенков Г.И. Автоматизация химических производств. - М.: Химия, 1982.- 295 с. 3.Автоматизация технологических процессов легкой промышленности: Учеб пособие для вузов по спец. «Автоматизация технологических процессов и производств» / Под ред. Л.Н. Плужникова. - 2-е изд., перераб. и доп. - М.: Легпромбытиздат, 1984.- 366с. 4.Мамиконов А.Г. Проектирование АСУ.- М.: Высшая школа, 1987.- 303 с. 5.Стефани Е.П. Основы построения АСУ ТП.- М.: Энергоиздат, 1982.- 352с. 6.Пиггот С.Г. Интегрированные АСУ химических производств. - М.: Химия, 1985.- 410 с. 7.Кафаров В.В., Макаров В.В. Гибкие автоматизированные системы в химической промышленности: Учебник для вузов. - М.: Химия, 1990.- 320с.

ДАРСЛИКЛАРДА АМАЛИЙ ТОПШИРИҚЛАР ТИЗИМИНИНГ ЁРИТИЛИШИ

Узоқова Г.С., Нормаматова Н.М. (Қарши ДУ)

Дарсликларда берилган амалий топшириқлар ўқувчиларнинг фан асосини ташкил этувчи асосий тушунчалар мажмуини мустаҳкам эгаллаши ҳамда ўрганилган билимлар асосидаги хулосалари мазмунини бойитишга имкон яратади. Шундай экан, дарсликлар тузилишида билим ва малакаларни амалда қўллашини таъминлайдиган топшириқ ва машқлар тизимли бўлиши зарур. Мактаб дарсликларидаги амалий топшириқлар тизими қуйидаги мезонларга асосланиши шарт: –дарслик мазмунида жамиятнинг ҳар томонлама баркамол шахсга эҳтиёжларини акс эттириш; –илмий ва амалий аҳамиятга эга истиқболли назария, қонун ва тушунчалар ифодаланган ўқув материалларни киритиш; –фанлараро боғланишларни таъминлашни кўзда тутувчи фанлараро мутоносиблик; –ўқувчиларнинг ёш хусусиятларига мослик. Дарсликда берилаётган амалий вазифалар мазмунида жамиятнинг эҳтиёжлари, ўқувчиларнинг ҳаётий тажрибаси, фаннинг мазмун–моҳияти, ўқувчиларнинг фанга қизиқиш

23

имкониятлари ҳисобга олинган ҳолда, тизимли акс этиши лозим. Масалан, “Ҳаракат ва кучлар” мавзусига оид амалий топшириқларни киритишда ҳозирги замон транспорт ва қишлоқ хўжалик машиналарининг тезликларини акс эттирувчи масалалар тузиш мумкин. Бундай масалалар учун маълумотларни дарслик ва қўшимча ўқув қўлланмалардаги жадваллардан олиш мумкин. Физикадан амалий топшириқлар сифатида турли типдаги масалаларни киритиш мумкин. Масалан сифат масалалари,бундай масалалар турлича аталиб келинган, масалан «амалий масалалар», «тасаввур қилиш учун саволлар», «айёр масалалар», «оғзаки масалалар», «текшириш учун саволлар–масалалар» ва бошқалар. «Сифат масалалари» термини ҳам жуда аниқ эмас, чунки кўпинча ҳодисаларнинг бир қанча характеристикалари тегишли миқдорий боғланишлар орқали тушунтирилади.Бундай масалалар физика қонунларига асосланиб, мантиқий фикр юритиш орқали ёки график ва экспрементал методларнинг биридан фойдаланиш орқали ечилади. Масалан, график масалалар ечишда калибрланган кесмалардан ҳамда векторлардан фойдаланиш билан масала ва унинг ечими моҳиятини тўла очиш имконини беради. Масала: Келажакдаги планеталараро ракетанинг стартдан бошлаб ўтган йўлининг вақтга боғлиқлик графиги қандай кўринишда бўлади? Ечими: Ракетанинг стартдан бошлаб ҳаракатини текис тезланувчан ҳаракат деб

ҳисоблаймиз. Шунинг учун atυ = ва 2

2ats = деб ёза оламиз.

Ёруғлик тезлигига эришгунча ( )s t нинг графиги ярим парабола бўлади. Ундан кейин ракета, 1–расмда кўрсатилгандек, текис ҳаракат қилади. Текис тезланувчан ҳаракат йўлининг графигида ихтиёрий нуқтада ўтказилган уринманинг қиялик бурчаги траекториянинг шу нуқтасидаги тезликни билдиргани учун ракета А нуқтадан бошлаб текис ҳаракат қила бошлайди ва графикни кейинги кўриниши тўғри чизиқдан иборат бўлади.

1–расм

Дарсликлардаги амалий топшириқлар фанлараро боғланиш мавзулар, бўлимларни назардан четга қолдирмаслик керак. Бу ҳолатда берилаётган топшириқлар мавзу мазмуни ичида амалга оширилиши, фан контекстидан ажратилган ҳолда белгиланмаслиги лозим, чунки фанлараро боғланиш ягона мақсад бўлмай, балки ўзлаштирилаётган билимлар ва фаолият усулларини чуқур ўргатиш шартидир. Ўқувчиларни янги ўқув материали билан таништиргач, янгиликни тушуниб ва ўзлаштириб олиши учун бериладиган мавзуга оид амалий топшириқнинг аниқлик даражаси муҳимдир. Шундагина ўқувчилар фаолияти билим, кўникма ва малакаларини пухта эгаллаш учун дарсликдаги тушунчаларни фақатгина эслаб қолишга қаратилган эмас, балки фаол фикрлашга, ўрганилган тушунчаларнинг моҳиятини ёритишга қаратилган машқлар бўлиши керак. Дарслик бўлимнинг асосий масалаларига бир неча марта қайтиб, ўқувчиларни ўқув материалларга янгича нуқтаи назар билан қарашга, уларни таққослашга ва янги билимлар билан боғлашга ўргатиш керак.

24

Масалан: Суюқликни идишдан узлуксиз оқиб чиқишини таъминловчи сифоннинг конструкцияси 2–расмда тасвирланган. Сифоннинг ишлашини тушунтиринг.

2–расм

Ечими: баллондаги суюқлик сирти найчадагига қараганда секинроқ кўтарилади. Баллондаги ҳаво беркилиб қолгандан сўнг, сифон суюқликка янада ботирилса баллондаги ҳаво сиқилади. Сиқилган ҳаво сифоннинг чап тирсагида ётган сув оқимини айрим томчиларга ажратиб юборади ва уларни сифоннинг ўнг тирсагига итаради. Маълум вақтдан сўнг эса суюқлик идишдан узлуксиз оқиб чиқа бошлайди. Демак, бу масаланинг ечимини тушуниши учун ўқувчи идеал газ қонунларидан, аниқроғи Бойль–Мариотт қонунидан бахобар бўлиши талаб этилади. Ўқувчиларнинг ижодий қобилиятларини ривожлантириш учун дарсликларда билишга қизиқтирувчи муаммоли амалий топшириқлар киритилиши керак, уларни ҳал қилиш учун ижодий изланиш зарур. Бу топшириқлар билимларни таниш вазиятдан янги шароитга ўтишга, янги муаммони кўра билишга, фаолиятнинг маълум методларини янгиси билан мустақил алмаштиришга, муқобил идрок қилишга ўргатиши лозим. Масалан: Жисм А нуқтадан В нуқтага бир сафар АLB ёй бўйича, иккинчи сафар АКВ ёй бўйича сирпаниб ҳаракатланади ( 3–расм). Иккала ҳолда ҳам ишқаланиш коэффиценти бир хил. Қайси ҳолда В нуқтада жисмнинг тезлиги катта бўлади? Ечими: Жисмнинг В нуқтадаги тезлиги, жисм ҳаракатланда юзага келадиган ишқаланиш кучига боғлиқ бўлади. 3–расмга мувофиқ АLB сирт–қавариқ, АКВ сирт эса ботиқ сирт бўлгани учун АLB сиртга бўлган нормал босим кучи, бинобарин, ишқаланиш кучи АКВ сиртдагидан камроқ бўлади. Шунинг учун жисм АLB сирт бўйлаб ҳаракат қилганда В нуқтада каттароқ тезликка эришади.

3–расм

Агар топшириқ шартида ишқаланиш ҳақида эслатилмаган бўлса, у вақтда ўқувчининг ўзи ишқаланишни киритади ва юқоридагидек хулоса чиқаради ёки ўқувчи масалани аниқлаштиради, яъни ишқаланишни ҳисобга олмай, уни механик жараёнлардаги энергиянинг сақланиш ва айланиш қонуни асосида қарайди. А нуқта В нуқтага нисбатан юқорироқ жойлашгани учун жисмнинг потенциал энергияси бутунлай кинетик энергияга айланади деб ҳисоблайди. Шунинг учун ўқувчи жисмнинг В нуқтадаги тезлиги икала ҳолда ҳам бир хил бўлади, деган хулосага келади. Ёки иккинчи топшириқ: Бир киши ариқнинг чап томонидан ўнг томонига, бола эса ўнг томонидан чап томонига ўтиши керак. Уларнинг ҳар бирида ариқнинг энидан кичик бўлган биттадан тахта бор. Қандай қилиб улар бир томондан иккинчи томонга ўта олади?

25

Ечими: Бу масалани ечиш учун ўқувчи тегишли расмни чизиши ва шу асосда фикр юритилиши керак бўлади (4–расм). Масалани муваффақиятли ечиш учун ўқувчидан моментлар қоидасини билиш талаб қилинади.

Дарсликларда берилаётган амалий топшириқлар тизими ўқув соатларининг белгиланган меъёри доирасида бўлиши керак. Бу тизим ўқувчи шахсида ўзига ишонч, қийинчиликларни енга олиш қобилияти каби сифатларининг шаклланишига ёрдам беради.

ЎЗИ ТАШКИЛЛАНУВЧИ СИСТЕМАЛАРНИНГ АСОСИЙ ХОССАЛАРИ

Турсунов Қ.Ш., Имомов О.Э., Чоршанбиев И.Х.

(Қарши МИИ) Ўзташкилланиш назарияси очиқ, ночизиқли диссипатив (дисспативлик– ситеманинг махсус динамик ҳолати бўлиб, уни микросатҳда (микромуҳитда) ўтаётган жараёнларнинг сифат жиҳатдан ўзига хос макроскопик намоён бўлиши тарзида таърифлаш мумкин) мувозанат ҳолатидан узоқ бўлган системалар билан иш кўради. Термодинамикада ёпиқ система, яни муҳит билан модда ва энергия алмашмайдиган система тушунчаси мавжуд. Термодинамиканинг биринчи қонунига кўра ёпиқ системада энергия турли шаклларни олсада, аммо сақланади. Ёпиқ системалар учун термодинамиканинг иккинчи қонуни таърифланган бўлиб, унинг натижасига кўра ихтиёрий юқори ташкиллашган ва тартибланган структура албатта пастроқ ташкиллашган ва тартибланганга ўтади1. Масалан, термодинамиканинг иккинчи қонунига мувофиқ, Коинотда энергия заҳираси тугаб боради, бутун Коинот эса “иссиқлик ўлимига” яқинлашиб боради. Вақт ўтиши билан Коинотнинг ташкиллашган структураларини қўллаб туриш қобилияти кучсизланади ва бундай структуралар камроқ ташкиллашган структураларга парчланадилар. Бу эса Коинотни кўпроқ “бир жинсли” келажак кутаётганлигини англатади. Жонли табиатдаги эволюция мисоллари бизга соддадан мураккабга, ташкилланишниг қуйи шаклларидан юқорисига, кам шаклланганликдан кўпроқ шаклланганликка қараб ривожланишни кўрсатади. Термодинамиканинг иккинчи қонунини биологик фанларнинг хулосалари билан мувофиқлаштиришга бўлган уринишлар узоқ вақт натижа бермади. Классик термодинамика очиқ системаларни қонуниятларини тушунтира (тавсифлай) олмади. Очиқ системалар тушунчаси киритилиши ва уларни ўрганиш билан бундай имконият пайдо бўлди.

26

Очиқ системалар–ташқаридан модда ёки энергиянинг узлуксиз келиб туриши ҳисобига ўзларини маълум ҳолатда сақлаб турадиган системалардир. Модда ёки энергиянинг узлуксиз келиб туриши ёпиқ системаларга аксича мувозанатсиз ҳолатлар мавжудлигининг зарурий шартидир. Тирик организмлар ташқи энергияни тартибланган структурага айлантиришлари ҳисобига мавжуддирлар. Юқорида кўрилган Бенар ячейкалари–тартибланган структура бўлиб, у ташқаридан энергия кириши ҳисобига тикланиб туради. Суюқлик қатламини пастдан иситиб туришни тўхташимиз биланоқ Бенар ячейкалари ёқоладилар. Ўзташкилланишда системаларнинг ночизиқлиги каби хосса муҳим ҳисобланади. Бу терминга таъриф бериш бирмунча мураккаб. Система билан муҳит орасида баъзан тескари мусбат алоқа муносабатлари пайдо бўлиб қолишлари мумкин. Система ўзининг муҳитига шундай таъсир қиладики, муҳитда баъзибир шароитлар юзага келтирилади, улар ўз навбатида бу системанинг ўзида ўзгаришлар бўлишини келтириб чиқаради. Очиқ системанинг ва унинг муҳитини бундай турдаги ўзаротаъсирлашувларининг оқибатлари бутунлай кутилмаган ва ғайриоддий бўлишлари мумкин. Ночизиқли системалар, мувозанатсиз ва очиқ ҳисобланиб, муҳитда бир жинслимасликни ўзлари яратадилар ва сақлаб турадилар. Кўпгина микрожараёнлар мувозанатсиз содир бўлганликлари туфайли система макросатҳда йиғувчи натижаловчи қобилиятга эга бўлиб қолади, бу қобилият ҳар бир алоҳида микроэлементдагидан сифат жиҳатдан фарқ қилади. Диссипативлик туфайли мувозанатсиз системаларда ўз–ўзидан (спонтан) янги турдаги структуралар юзага чиқиб қолишлари мумкин, хаос ва тартибсизликдан тартиб ва ташкилланганликка ўтишлар амалга ошиши мумкин, материянинг янги динамик ҳолатлари пайдо бўлишлари мумкин. Нанообъектни олиниш характерига боғлиқ ҳолда ҳар хил физик, химик, биологик ва бошқа методлардан фойдаланиш мумкин. Айрим ҳолатларда бир вақтнинг ўзида бир неча методлар қўлланилади. Бунда нанообъектларни ўта юқори вакуум шароитида суюқ ёки атмосфера газида олиш мумкин. Нанокристал ва наноплёнка яратишда бир неча анъанавий ва янги методларни ажратиш мумкин: 1.Молекуляр–нур эпитакция, атом ва молекуляр бириктириш. 2.Нанолитография (квант нуқталари, нанофазо (муҳит)). 3.Гетероген каталик реакцияси. 4.Ионли имплатация ва ион–плазмали технология. 5.Майдон ва ёруғлик реакциясини стимуллаштириш. 6.Суюқ фазали эпитакция. 7.СТМ–АСМ литография. 8.Атом ва молекулаларни наноассемблер ёрдамида бир мақсадга йўналтириб йиғиш. 9.Нанотехнология переспектив ривожланаётган янги методларидан ҳисобланади.

ТАБИАТ ВА ЖАМИЯТДА ФИЗИКАНИНГ ЎРНИ ВА АЛОҚАСИ

Тоғайқулова Ш.С. (Ғузор қурилиш касб–ҳунар коллежи)

Дунёда энг катта ва қудратли куч бу гўзаллик. Гўзаллик дунёни қутқаради деб бежиз айтишмаган. Гўзаллик ўз–ўзидан пайдо бўлавермайди. Гўзаллик табиат инъоми бўлибгина қолмай, у ўзига нисбатан эътибор, парвириш ҳам талаб қилади. Айнан шуни этиборга олиш керак, гўзаллик тушунчаси фақат ташқи қиёфа билан ўлчанмайди. Ёнгил, чиройли ҳаракатлар билан қадам босиб, юз–қўларингизда мафтункор, илик табассумнинг зоҳир бўлиши, сўзлашув меъёрларига амал қилиб, ёқимли овозда сўзлашиш, мулойим нигоҳ, ўзини тута билишлик–буларнинг бари сизни жозибали кўрсатишга хизмат қилади. Гётенинг шундай доно сўзлари бор. «Мен биладиган ягона гўзаллик–бу саломлашишликдир».

27

Гўзаллик сирининг физикага қандай алоқаси бор, ўйлаб кўринг модданинг 3–хил агрегат ҳолати бор. Аёлларда умуман эркакларда ҳам модданинг 3–хил агрегат ҳолатига ўхшаш 3–хил юз териси мавжуд; 1.Қуруқ юз. 2.Ёғли юз. 3.Аралаш юз. Бизга маълумки физикада модданинг 4–чи ҳолатини ҳам аниқлашга бу модданинг плазма ҳолати дейилади. Одамнинг 4–чи хил юз терисини аниқлашган яъни норамол юз териси ҳаётда жуда кўп ўхшашликлар бор. Масалан Анамоль Франс шундай деган. «Гўзал аёл терисидан кўра, нафис, қимматбаҳо ва аълороқ мато йўқ дунёда». Дунёда абадий двегател бўлмаганидек, гўзаллик ҳам абадий эмас. Вақт олий ҳакам, у ўз ҳукмини ўтказмасдан қўймайди. Юз терисини майин, тиник, таранг тортилган, эластик ва чиройли пушти рангга эга бўлиши лозим. Доимий керакли парваришни олиб бориш узоқ муддат юзни яхши ҳолатга сақлашга ёрдам беради. Эркакми аёлми юзини минерал сувда ювиб турса ажойиб ҳолатли эластик юз терисини сақлаб қолади. Физикларимиздан гўзал ва лобар қизларга ажойиб 3–хил юз тури учун ниқоб тавсия этсак. Қуруқ юз учун: 1–та ўрта катталикдаги картошка қайнатилиб эзилади ва унга 1 ош қошиқ иссиқ сут ва 1 чой қошиқ ўсимлик ёғи қўшилади. 10–минут юзга қўйиб сўнг илиқ ва совуқ сувда ювилади. Бу ниқоб терини озиқлантиради ва тозалайди. Ёғли юз териси учун ниқоб. Переоксид водородининг 3 фоизли эритмасига 1–ош қошиқ хамиртуруш қўшилиб, бўтқасимон ҳолга келтирилади. Ниқоб суртилиб, 20–дақиқадан сўнг аввал илиқ, сўнг совуқ сувда ювиб ташланади. Бу ниқоб терини тетиклаштириб, кенгайган юз тешикчаларини торайтиради. Аралаш турдаги юз териси учун ниқоб. Бир чой қошиқ асалга бир чой қошиқ ўсимлик мойи ва бир ош қошиқ сут ёки аччиқ чой дамламаси қўшилиб, яхшилаб аралаштирилади. Юзга ушбу ниқоб суртилади. 15 минутдан сўнг илик сувда ва изидан совуқ сувда ювилади. Ниқоб суртилганда ҳар хил ҳаракатлар қилмаслик керак, кулмаслик гапирмаслик ва бошни у ёқ буёқга бурмасдан қимирламасдан токи ниқобни вақти тугагунча туриш керак. Келинг энди физика фанидан шунча хабари бор уй бекалари–ю гўзал лобар қизларимиз учун тест берсак ва уларни шу йўл билан ҳаётга қандай кайфиятга боқишини билиб олсак:

Саволлар Жавоблар Эрта тонгда уйгонасизми? А.Доимо–10 б. Б.Ҳар доим эмас–0 б. В. Мен

учун жуда қийин–5 б. Спорт билан шуғулланасизми?

А.Баъзида–10 б. Б.Тез–тез–5 б. В.Умуман–0 б.

Сайрга чиқиб турасизми? А.Ҳа–15 б. Б.Баъзида–5 б В.Йўқ 10 б. Кўп қаватли зиналарда юрганда чарчайсизми?

А. Албатта 0 б. Б.Йўқ–10 б В.Гоҳида 5 б.

Вазнингиз меъёридами?

А.Меъёридан паст–20 б. Б.Ўртача–10 б. В.Юқори меъёрда–5 б.

Совуқни дарҳол сезасизми? А.Йўқ умуман–10 б. Б.Ҳа, жуда тез–0 б. В.Озроқ–5 б.

Озиш учун кўп ҳаракат қиласизми? А.Гоҳида–10 б. Б.Йўқ–20 б. В.Ҳа, тез–тез–0 б.

Сигарет чекасизми? А.Баъзида сиқилиб кетганимда–15 б. Б. Ҳа–10 б. В.Йўқ–20 б

Бошингиз тез оғриб турадими? А.Ҳа–10 б. Б.Базида–5 б. В.Йўқ–15 б. Қандай услубда кийинасиз?

А.Энг замонавий модада–0 б. Б.Қулай –10 б. В.

20–25 балгача–кайфиятингиз унчалик яхши эмас, бироз ўзингизни яхши бошқара оласиз. Ўз–ўзингизни шу ҳолатда кузата ола билгансиз. Ҳаётингиз давомида қийинчиликларга дуч келмайсиз, чунки бу сизга ҳеч қандай хавф туғдирмайди.

28

26–75 балгача–сиз ҳар доим ҳам ўзингизни яхши ҳис қелавермайсиз. Ички туйғуларингизни ён атрофингиздагиларга айтмасдан ўзингизнинг аҳволингизни анча қийинлаштирасиз. Маслаҳатимиз–ҳаётда ўз образингизни яратинг. 76–128 гача–сиз ўзингизни анча яхши ҳис қиласиз. Атрофдагиларга ҳадеганда эътибор қилавермайсиз. Буладиган воқеа–ҳодисалар ҳақида уйлайсиз. Шунинг учун ёшлигингизни, соғлигингизни узоқ йиллар давомида сақлай оласиз. 129 балдан юқори–Баракалла? Зур! Сизнинг кайфиятингиз ҳавас қилгудек даражада. Сиз ҳар доим «соғлом танда–соғлом руҳ» шиорига амал қиласиз. Шу кетишда давом этсангиз, фақат ижобий натижаларга эришасиз. Хулоса қилиб айтганда куч бу гузаллик яъни бу–F, масса эса соғлом турмуш тарзи бу m, тезланиш эса ҳаётда олган сабоқларимиздир буни а билан белгилаймиз ва қуйидаги натижаларга эришамиз. amF ⋅= . Албаттада ҳар бир инсон ўзининг ҳаётида олган сабоқлари, билими асосида ўзининг соғлом турмуш тарзини яратса бу жамият кичик бир оиланинг мустаҳкам гўзал қўрғонига айланади. Шунинг учун мутаффаккирларимиз доимий тарзда гўзалликни мадҳ этиб келишган.

Бизга ўзга молу давлат керакмас. Меҳр тўла оташ нигоҳ бирла тоза,

Дилдан чиққан доно фикру сўз бўлса бас. Дунёвий билимларни ўргансакгина бу ютуқларга эришамиз. Мукаммал инсон бўлиш учун ҳар томонлама илмли бўлиши керак.

НАНОТЕХНОЛОГИЯДА ЎЗ–ЎЗИДАН ТАШКИЛЛАНИШИ

Тошпўлатов Ч.Х., Имомов О.Э., Пўлатова Б. (Қарши МИИ)

Замонавий фанни доимо қизиқтириб келган саволлар: алоҳида атомлар ва молекулалардан қандай қилиб мураккаб организмлар ва системалар пайдо бўладилар? Эрда биринчи жонли мавжудотлар қандай қилиб пайдо бўлганлар? Бу саволларга жавоб бериш учун соддадан бирмунча мураккабнинг пайдо бўлиш принципини тушуниш керак. Тартибланган мураккаб структураларнинг анча соддалардан пайдо бўлашини ўзташкилланиш деб айтилади. Бу тушунчани немис олими Герман Хакен киритган: “Ўзташкилланиш – очиқ системада кўлаб элементларнинг – уни ташкил этадиганларнинг келишилган ўзаротаъсирлашуви ҳисобига тартибланиш жараёнидир”. Ўзташкилланиш бошдагига нисбатан анча мураккаб бўлган структуранинг шаклланиши билан боғлиқ. Физика ва химияда ўзташкилланиш атом ва молекулаларнинг тартибланмаган ҳаракатидан тартибланган структурага ўтишини намоён этади.

1–расм. Асалари уяси.

29

Ўзташкилланувчи системалар ҳақидаги фанни синергетика (юнонча синергетике–ҳамкорликдаги фаолият) деб аталади. Синергетиканинг бош ғояси – тартибсизлик ва хаоcдан тартиб ва ташкиллашувнинг спонтан ҳолда пайдо бўлиши мумкинлиги ғоясидир. Синергетика методларидан амалда ҳамма фанларда: физика ва химиядан тортиб то социология ва филологияларда ҳам фойдаланилган. Ўзташкилланиш –табиатнинг энг ажабланарли ҳодисаларидан. Табиатда ўзташкилланувчи системаларнинг кўпи маълум. Ҳайвонот оламида, мисол сифатида, асалариларнинг олтибурчакли уяларини қурилишини (1–расм), чумолиларнинг жамоавий ҳаракатларини в.ҳ.ларни келтириш мумкин. Фазовий тартибланган структураларга классик мисол бўлиб Бенар ячейкалари (2–расм) ҳисобланади. 1900 йили бу авторнинг асалари уяларини эслатувчи структура фотографияси бор мақоласи пайдо бўлди. Бу структура пастидан иситиладиган, симоб билан тўлдирилган кенг ясси идишда пайдо болган. Симобнинг қатламида (ёки бошқа қовушоқ суюқлик) иситилганда пастки ва юқори сиртни орасида температура фарқи ҳосил бўлади. Температура фарқи бирор критик қийматга эришганида симоб қатламида бир хил олтиқиррали призмалар шаклланганлигини кузатиш мумкин. Бундай призманинг марказий қисмида пастдан иситилган суюқлик юқорига кўтарилади, қирғоқлар бўйлаб эса совуган суюқлик пастга тушади.

2.–расм. Бенар ячейкалари

Бундай структура суюқлик қатлами қалинлиги бўйлаб температура бир жинсли бўлмаслиги ҳисобига таъминланади. Температуранинг бир жинсли бўлмаслигини суюқлик қатламининг пастки томонидан энергия оқими келиши (иситиш) ва қатламнинг юқори сиртидан энергия оқимининг кетиши орқали яратилади.

ТОЛИҚИШ ЖАРАЁНИГА ТАШҚИ МУҲИТНИНГ ТАЪСИРИНИ ЎРГАНИШ

1Тиловов Ю.С., 1Ўроқов К.Х., 2Юсупова С. (1–Қарши ДУ, 2–Касби хизмат кўрсатиш КҲК)

Конструкциялар элементларининг муддатдан илгари бузилишига ташқи муҳитнинг бирлашган таъсири ва узлуксиз зўриқиш (кучланганлик) ҳолати сабаб бўлиши мумкин. Ташқи муҳитнинг толиқиш жараёнига таъсир жараёни моҳиятини тушуниш қурилмаларни узоқ муддатга ишлашини тўғри баҳолаш учун керак бўлади, чунки замонавий ускуна ва қурилмалар инертли ёки агрессив заррачали муҳитда 30 йилгача ишлаш учун мўлжалланган. Қуйида занглашдан чарчаш ва дарз пайдо бўлиш ҳолатлари аниқроқ кўриб

30

чиқилган. Шу билан бирга оксидланиш жараёнларининг таъсири углеродланиш ва радиация нурланиши шароитларида материалларнинг толиқиш натижасида емирилиши кузатилди. Металларда толиқиш дарзларининг ҳосил бўлиши ва тарқалиш жараёнлари, занглаш муҳитида бир неча таъсир механизмлари мавжуд. М: тирқиш юзасидаги газ пуфакчалари (абсорбция) металлнинг юза энегиясини камайишига, шу билан бирга тирқиш ҳосил бўлиш тезлигининг ошишига сабаб бўлади. Бир томондан, юқори ҳароротда ҳосил бўладиган оксидланиш пленкаси, тирқишларнинг ёпилишига қаршилик кўрсатса (сиқилиш ҳодисасига қарши), иккинчи томондан, тирқиш учларининг ўтмаслашувига сабаб бўлади. Демак металл ўз–ўзини “даволаш” жараёнидан узоқлашади. Сув аралашмаси тирқиш чўққиларида металлнинг анодли аралашмасини ҳосил қилади, катодда ажраладиган водород таъсири эса тирқиш ҳосил бўлишини тезлаштиради. Кейинги 20 йиллар ичида кўп миқдорда текшириш ишлари олиб борилдики, алюминий қотишмаларида тирқиш ҳосил бўлишда ташқи муҳитнинг таъсири тўғрисида, шу билан бирга перлитли ва аустенитли конструкцион пўлатларда. Бу каби текширишларнинг кўп қисми авиация техникаси, кемасозлик, нефт ва газнинг сув ости қазилмалари, электроэнергетик талабларига мувофиқ ўтказилади. Бу йўналишларда ишлайдиган конструкцион материаллар агрессив муҳитда узоқ ишлашга мослашган бўлиши керак. Куйидаги жадвалда шунга ўхшаш бир неча композицион материалларнинг қўлланилиши ва ишлаш шароитлари келтирилган.

Жадвал–1 Замоновий қурилмаларда қўлланиладиган конструкцион материаллар ва уларнинг ишлаш

шароитлари. Муҳит Қурилма типи Материал Ишчи ҳарорат, 0С Тузли сув Нефт бурғулаш, сув

ости кемаси, денгиз кемаси

Перлит пўлати 25

Тозаланган пўлат Синтетик ёнилғи ишлаб чиқариш

Перлит пўлати 500

Ҳаво Реактив авиа–техникаси

Алюминий ёки титан қотишмаси

100

Водород Генераторлар Мис ёки перлит пўлат

200

Юқори ҳароратли газлашган муҳит

Кўмир гази учун идишлар,

газтурбиналари

Перлит пўлати, никел ва кобольт асосидаги

қотишмалар

100

Ташқи муҳитни ҳароратдаги механизмга таъсирини билиш икки муаммони ечишга ёрдам беради. Биринчидан, шу асосда ташқи муҳит таъсирида сезувчанлиги йўқ материаллар ҳосил қилиш имкониятидан яратиш, иккинчидан, текшириш натижаларини маълум муддатга экстрополяция қилиш шу билан бирга зарали агрессив муҳитда ишлатиладиган қурилма элементларини тўғри баҳолаш узоқ муддатга ишлашини қисман бўлса ҳам таъминлашдан иборатдир.

Адабиётлар: 1.Коликов А.П., Тилавов Ю.С. Негода В.В. Анализ технологических схем производства полуфабрикатов малого диаметра из сплавов тугоплавких металлов. Изв. вузов. Черная металлургия. – 1993. №3. 2.Тилавов Ю.С. Автореферат. Разработка и внедрение малоотходной технологии производства прутков из молибдена и ниобия.–Москва 1994 г.

31

ТАЪЛИМ ЖАРАЁНИДА ТАЛАБАЛАРНИНГ МУСТАҚИЛ ИШЛАРИНИ САМАРАЛИ ТАШКИЛ ЭТИШНИНГ АЛОҲИДА ХУСУСИЯТЛАРИ

Саъдуллаев А.Б., Алиқулов М.Н.

(Қарши муҳандислик – иқтисодиёт институти)

Келажаги буюк давлатимиз тараққиёти учун муҳим ҳужжат ҳисобланган “Кадрлар тайёрлаш миллий дастури”да ёш мутахассисларга қўйилган талабларнинг негизида талабаларда мустақил фикрлаш қобилиятини мукаммал шакллантириш ётади. Бу соҳада ижобий натижаларга эришиш учун таълим жараёнида талабалар мустақил ишларини самарали ташкил этиш алоҳида ва ўзига хос аҳамият касб этади. Шу сабабли талабалар мустақил ишларини ташкил этишнинг самарадорлигини ошириш учун фан ўқитувчилари томонидан талабаларга мустақил иш сифатида берилаётган мавзу ва топшириқларни режалаштиришда талабаларнинг таянч ва назарий билимлари, эркин ва чуқур фикрлашлари, мантиқий мушоҳада қилишлари ҳамда амалий кўникмалари каби қобилиятларини қатъий эътиборга олиш мақсадга мувофиқдир. Талабаларнинг мустақил ишларини самарали ташкил этишда ҳар бир фаннинг ҳусусиятларидан келиб чиққан ҳолда ўқув машғулотларининг барча (маъруза, амалий, лаборатория) турлари бўйича аудиториядаги мустақил иш ҳамда аудиториядан ташқари мустақил иш шакллари алоҳида аҳамиятга эгадир. Маъруза машғулотида талабалар мустақил ишини ташкил этишда маъруза ўқитувчиси томонидан биринчи маъруза машғулотида мустақил иш мавзулари ва ҳар бир мавзуга тегишли адабиётлар тўғрисида маълумотлар ҳамда интернет тармоғи манзиллари аниқ кўрсатилган ҳолда талабаларга етказилиши талаб этилади. Мустақил иш сифатида нисбатан содда, долзарб мавзуларни танланиши ва ҳар бир мавзу маълум бир жараённинг содир бўлиши механизмини ўрганишга қаратилган бўлиши ҳамда уни мукаммал ўзлаштирилиши талаба онгида мазкур жараённинг содир бўлиши механизми тўғрисида аниқ тасаввур шаклланишини таъминлайди. Шу билан бир қаторда талабалар мустақил ишлари мавзуларини танлашда бундай ёндашиш талабаларни фанга қизиқишини ҳамда билимларини мунтазам равишда орттириб боради. Талабаларда мустақил ишни бошланғич тайёрлаш жараёнининг нисбатан қийин кечиш ҳолати, уларда мустақил ишни тайёрлаш кўникмасини етарли даражада шаклланмаганлиги билан боғлиқ бўлиб, уни бартараф этиш талабалардан мунтазам шуғулланишни ва зарурий ҳолатларда фан ўқитувчисидан тегишли маслаҳат ҳамда мавзуга оид маълумотларни олиш билан изланишни давом эттириб боришни талаб этади. Мустақил ишни худди шундай тизимли тайёрлаш талабаларда кўникма ҳосил қилади. Амалий машғулотларда аудиториядаги талабалар мустақил ишини ташкил этишда ўқув машғулотида ечилиши режалаштирилган масалаларга оид мавзулар билан талабалар олдиндан таниш ҳамда назарий билимга эга бўлишини талаб этилиши, талабалар онгида олинган назарий билимларни амалда қўллай олиш кўникмасининг шаклланиши билан узвий боғлиқдир. Аудиториядаги талабалар мустақил ишини мавзуга оид мураккаблик даражасини эътиборга олган ҳолда 5 ёки 6 та масалани гуруҳдаги барча талабалар учун бир хил вариантларда тузиб, ҳар бир талабага мустақил ечишлари учун тавсия этиш шаклида ташкил этишнинг аҳамияти каттадир. Амалиёт натижаларининг кўрсатишича аудиториядаги талабалар мустақил ишини мазкур шаклда тизимли ташкил этилишининг натижаси сифатида талабаларда масалаларни мустақил еча олиш кўникмаси мунтазам равишда шаклланиб боради. Аудиториядан ташқари талабалар мустақил иши учун маъруза машғулотларида ўтилган мавзуларга оид камида 10 тадан масала мураккаблик даражаси ортиб бориш тартибида фан ўқитувчиси томонидан танланиб, ҳар бир талабага алоҳида вариант шаклида берилиб, ҳар бир масалани моҳиятини тўлиқ англаб етган ҳолда таҳлил қилиб мустақил ечиш натижасида талабаларда билим ва малака узлуксиз равишда ортиб боради. Лаборатория

32

машғулотининг ўзига хос хусусияти шундан иборатки, у бошиданоқ талабалардан мустақил ишлашни, ўрганилаётган ҳодисанинг моҳиятини тўлиқ англаб етган бўлишни, муайян ишни бажаришда ҳаракатлар кетма–кетлигини асослай билишни, ўлчов асбоблари билан тўғри ишлай олишни, бевосита ва билвосита ўлчашлар хатолигини эътиборга олган ҳолда ўлчашлар натижаларига математик ишлов бериш, олинган натижаларни таҳлил қилиб асосли хулосалар чиқариш каби малака ва кўникмаларни талаб этади. Лаборатория машғулотида талабаларнинг мустақил иши унга тайёрланишдан бошланади, яъни талаба лаборатория ишини оқилона бажариши учун шу ишнинг тавсифини мукаммал ўрганиши, олинган назарий билимларни аниқ бир тизимга солиб, кутилаётган натижа тўғрисида тасаввурга эга бўлиши шарт. Лаборатория ишларига шу таснифда онгли ва моҳиятини тўлиқ англаб етган ҳолда тайёргарлик кўриш, талабаларда етарли даражада кўникма ва малака ҳосил бўлиши имкониятини яратади. Шу сабабли лаборатория ишларида талабалар мустақил ишига доимо жиддий муносабатда бўлиш ва мунтазам равишда тизимли шуғулланиб бориш талаб этилади. Амалиёт натижалари шуни кўрсатадики, талабалар лаборатория машғулотларига юқорида баён этилган талабларга тўлиқ жавоб бера олиш даражасида тайёрланса лаборатория машғулоти учун ажратилган 2 соат давомида фақат тажриба ишини бажариб қолмасдан, балки олинган натижаларни математик ҳисоблаб, таҳлил қилишга ҳам улгуради. Бу натижа лаборатория машғулотида талаба олдига қўйилган мақсадга эришилганлигини англатади. Ўқув машғулотларининг барча турлари бўйича мустақил ишларни бажариш талабаларда мустақил ишлаш кўникмасини шакллантиради ҳамда курс ишлари, малакавий амалиётлар ҳисоботларини тайёрлаш ва битирув малакавий ишларни мустақил бажаришлари учун муҳим замин яратади.

ФОРМИРОВАНИЕ ИНФОРМАЦИОННОЙ КОМПЕТЕНТНОСТИ УЧАЩИХСЯ В УСЛОВИЯХ РЕАЛИЗАЦИИ ИНТЕГРАЦИИ

ФИЗИКИ И ИНФОРМАТИКИ

1Рустамова Ш., 2Турсунов К.Ш. (1–КПК, 2–КИЭИ)

Инновационные процессы, идущие сегодня в системе образования наиболее остро ставят вопрос о поисках резервов совершенствования подготовки высоко образованной, интеллектуально развитой личности. Одна из проблем современной школы состоит в том, что в ней недостаточно развиты межпредметные связи. Часто ученик, успешно занимающийся в рамках одной дисциплины не может применить имеющиеся у него знания не то что в реальной жизни, но и в других предметах. Основная причина этого заключается в том, что в общеобразовательной школе основное внимание традиционно уделяется накоплению знаний, в современный же период развития общества необходимо подготовить выпускника умеющего применять свои знания в реальных жизненных ситуациях, поэтому встает острая необходимость смены образовательной парадигмы осуществить переход к компетентностному обучению в средней школе. Как указывает Хуторской А.В., компетентностный подход предполагает не усвоение учеником отдельных друг от друга знаний и умений, а овладение ими в комплексе. В связи с этим меняется, точнее, по иному определяется система методов обучения. В основе отбора и конструирования методов обучения лежит структура соответствующих компетенций и функции, которые они выполняют в образовании. Из выше сказанного следует, что необходимо создать в системе образования условия для развития ключевых компетенций учащихся через соединение предметов, их интеграцию. Сегодня существует много различных мнений по вопросу классификации и выделения важнейших компетенций. Информационная компетентность не зависимо от авторов и

33

способов классификации всегда выдвигается как одна из наиболее важных. При анализе исследований PISA было установлено что российские учащиеся не умеют работать с информацией: сопоставлять разрозненные фрагменты, соотносить общее содержание с его конкретизацией, целенаправленно искать недостающую информацию; не владеют навыками целостного, творческого анализа, целеполагания, постановки гипотез. Информационную компетентность учащихся невозможно формировать посредствам отдельного учебного предмета, так как она носит надпредметный, интегративный характер. Формирование информационной компетнции учащихся, поэтому возможно только при реализации интеграции учебных предметов. Применение интегрированного подхода дает учителю возможность добиться от учеников не только понимания предмета, но и, умения применять и закреплять полученные знания при изучении других предметов, а учащимся возможность понять, что полученные знания по предметам тесно взаимосвязаны и могут пригодиться в повседневной жизнедеятельности. ИНТЕГРАЦИЯ–(лат. Integratio–восстановление–восполнение) процесс сближения и связи наук, состояние связанности отдельных частей в одно целое, а также процесс, ведущий к такому состоянию. Главная цель интеграции– создание у школьника целостного представления об окружающем мире, т. е. формирование мировоззрения. Интегративная система предполагает равномерное, равноправное соединение родственных тем всех школьных предметов, изучение которых взаимно переплетается на каждом этапе урока. Уроки информатики–это универсальное связующее звено, позволяющее «соединить» практически все школьные дисциплины. Используя инструментарий информационных технологий и уровень подготовленности учащихся, можно построить интегрированный урок, создать интегрированные задания, провести интегрированный модуль для учащихся любого возраста. Интеграция физики и информатики позволяет не только формировать естественнонаучное мышление учащихся, но и формировать информационную компетентность учащихся. При изучении физики учащиеся испытывают трудности в восприятии и понимании основных понятий, что во многом обусловлено объективной сложностью физики. Современный уровень развития информационных технологий позволяет создавать в школе настоящие исследовательские лаборатории. Использование лабораторий в учебном процессе изучения физики позволяет ученику стать настоящим исследователем, делать открытия, а значит получать информацию, что также является составляющей информационной компетентности учащихся. Важнейшую роль в понимании физических понятий играет эксперимент. На начальных этапах знакомства с физическими явлениями эксперимент должен быть по возможности реальным, а не модельным. Сложность восприятия реального эксперимента часто связано с задержкой в представлении результатов обработки эксперимента, в течение которой теряется внимание наблюдателя. Применение компьютера существенно сокращает эту задержку и позволяет демонстрировать явления и результат обработки практически синхронно. Наблюдение эксперимента и соответствующих графиков позволяет повышать наглядность и облегчает запоминание и интерпретацию результатов. Это позволяет развить у учащихся такие составляющие информационной компетенции как умение получать и обрабатывать информацию: сопоставление результатов эксперимента с теоретическими выкладками и положениями, соотношение и оценивание результат экспериментальной работы с исследуемыми положениями, выделение выкладок для экспериментальной проверки, умение целенаправленно искать и проверять необходимую информацию, выполнение анализа, обработки и представление экспериментальных данных.

34

ПРОБЛЕМЫ ИНТЕГРАЦИИ ГУМАНИТАРНЫХ И ЕСТЕСТВЕННЫХ НАУК

Рахимова Д.О., Батыралиева Ш.П. (Навоийский государственный педагогический институт)

Дифференциация наук способствует становлению методов исследования, специфичных для каждой отрасли науки, что позволяет овладевать знаниями об объектах, явлениях и процессах вглубь, получать точную и детальную информацию об отдельных их элементах. Однако без объединения разнопредметных знаний невозможно целостное описание объекта, системы, процесса, явления, теории, построение многомерной картины мира, отражающей его изменчивость и подвижность, без этого невозможно постижение взаимной обусловленности всего происходящего в мире. Объединение усилий наук позволяет овладевать знаниями не только вширь, – благодаря ему рождается новое знание вглубь, оно подводит к выявлению и раскрытию новых качеств изучаемых объектов, дает новое представление о единстве и взаимосвязи всего сущего. Более того, разные области познания не могут развиваться независимо друг от друга, ибо тесно взаимосвязаны через объект исследования. Да и само научное знание по своей природе является целостным, интегративным и системным, а его разбиение на отдельные части–явление чисто условное. Например, исследование процессов мышления, да и самого человека, как био–психо–социального существа, требует объединения усилий гуманитарных, естественных и технических наук. Без этого невозможны ни исследование социальных процессов, ни практическая деятельность, ни развитие отдельных научных областей, ни создание новых технологий, машин и механизмов. Осознание необходимости объединения наук в поисках единства мира сопряжено с идеей интеграции (лат. integratio– восполнение, объединение, суммирование) разнопредметных знаний и разных способов познания и освоения окружающей действительности. Углубление интегративных тенденций способствует появлению новых направлений в науке. Например, взаимодействие физики с другими отраслями знания породило биофизику, химическую физику, астрофизику, геофизику и другие. Благодаря тесному сотрудничеству химии с другими науками выделились такие направления как электрохимия, биохимия, геохимия, агрохимия и другие. На законах химии базируются технические и прикладные науки – металлургия, стекловарение, химические технологии. Объединение геологии и химии рождает новую науку – геохимию. Синтез астрономии, физики и техники способствовал развитию космонавтики, взаимодействие которой с биологией позволило разработать такие направления науки как космическая биология и космическая медицина. Взаимодействие биологии с физикой и техникой способствовало развитию бионики. В XXI веке процессы интеграции принимают глобальный характер. Но это не значит, что дифференциация навсегда ушла из науки. И сейчас возникают более узкие научные направления. Например, в современной медицине таковых свыше трехсот, в физике – почти столько же. В современной науке интеграция понимается не просто как суммирование, сложение, сближение или дополнение, а как их глубокое взаимодействие на основе общих принципов познания окружающего мира, общих инвариантов (лат. invarians– неизменный), позволяющих объединить разнопредметные знания в единую, целостную, стройную систему. Однако, если в естественных науках в качестве инвариантов могут выступать общие логические основания, общие структуры, характеристики, общие качества или обобщенные понятия, используемые разными областями естествознания, то поиски оснований для интеграции естественнонаучного и гуманитарного знания вызывают серьезные затруднения, особенно в той области, где они соприкасаются с ненаучным знанием. Вместе с тем, целостный образ мира, его обобщенная картина в представлениях отдельного человека, его мировоззрение и его деятельность формируются на основе синтеза как научных, так и

35

ненаучных знаний, отражающих разные стороны познания мира. Поиски оснований этого синтеза для современной философии и методологии науки представляют чрезвычайно серьезную проблему, теоретическое решение которой пока не найдено. Особенно актуально моделирование для интеграции естественнонаучного и гуманитарного знания в сфере управления природнохозяйственными и человекомашинными системами, компоненты которых имеют совершенно различную (как следует уже из их названия) природу: естественную, социальную, техническую. Гуманитарные, технические и естественные науки существенно различаются спецификой изучаемых объектов, используемых методов и даже способов мышления. Например, важной особенностью гуманитарных исследований является уникальность их объектов, тогда как естественные и технические науки оперируют преимущественно «типовыми» объектами. Это различие обусловливает применение в гуманитарных и, включающих гуманитарный аспект, междисциплинарных исследованиях, индивидуализированных подходов и методов, тогда как для классических объектов естественных наук и инженерной практики возможно (и даже желательно) использование стандартных подходов и типовых методик. Возникает противоречие между особенностями гуманитарного стиля мышления и требованиями, традиционно предъявляемыми к мышлению при изучении точных и естественных наук. Данное противоречие ведет к возникновению проблемы, поиска условий, при которых учащиеся с гуманитарным стилем мышления смогли бы продуктивно освоить знание точных и естественных наук и не потерять возможность развития структур мышления, отвечающих за логическую организацию процесса и результата любой деятельности, в том числе и в гуманитарной области. Выявленная проблема определила тему исследования: педагогические условия продуктивного освоения точных и естественных наук учащимися с гуманитарным стилем мышления. Другой существенной чертой объектов гуманитарного знания является их активный («деятельностный») характер, в отличие от «пассивности» объектов естественнонаучных и инженерных исследований. Следствием этой особенности объектов гуманитарных и междисциплинарных исследований является необходимость совмещения системных и деятельностных представлений при их описании. Таким образом, необходимо учитывать следующее обстоятельство. Если учащийся выбрал гуманитарное направление в соответствии со своими склонностями, то, скорее всего, особенности его мышления в большей степени соответствуют работе в гуманитарной области знания. Требования же к мышлению в точных и естественных науках не соответствуют гуманитарному стилю мышления. В то же время, очевидно, что количество учебных часов на изучение точных и естественных наук в классах гуманитарного профиля и гуманитарных вузах невелико. Становится актуальной задача так методологически обосновать и организовать образовательный процесс, чтобы учащийся–гуманитарий в условиях жестких временных ограничений смог освоить знания, которые требуют непривычного для него стиля мышления.

Список использованной литературы: 1.Беспалько В.П. Педагогика и прогрессивные технологии обучения.–М., 1995. 2.Гершунский Б.С. Философия образования. – М., 1998. 3.Загвязинский В.И. Теория обучения: Современная интерпретация. – М., 2001.

ТЕХНОЛОГИЯ ОЦЕНКИ КАЧЕСТВА ВЫПОЛНЕНИЯ И УСВОЕНИЯ ЛАБОРАТОРНОГО ПРАКТИКУМА ПО ФИЗИКЕ

Ниёзхонова Б.Э., Кобилов Б.Б., Арабов Ж.О.

(Бухарский государственный университет, buxdu.uz) На инновационно–технологическом этапе реформы системы образования Руз особую актуальность приобрели вопросы технологизации процесса обучения и оценки качества занятий. Нами разработана и апробирована в учебном процессе технология оценки

36

качества выполнения лабораторного практикума, основанной на регистрации, системном контроле и анализе учебных действий и их результатов по рабочему журналу обучаемого. Отметим, что выдача рабочего журнала персонально каждому обучаемому и постоянный контроль за его правильныи и своевременным оформле–нием повышает уровень организации занятий, увеличить время учащихся на отработку учебных навыков с лабораторным оборудованием и качественно выполнять лабораторные работы, решать типовые и контрольные задачи, письменно отражать полученные знания, навыки и умения по каждой теме. Лабораторные занятия проводятся согласно рабочей программе и технологическам картам, имеющихся у преподавателя. Педагог имеет возможность оперативно оценить результаты обучения, управлять учебным процессом. После завершения лабораторной работы составляется отчет по заданной форме и предоставляется преподавателю. Отчет по каждой лабораторной работы проверяется и оценивается преподавателем в разрезе учебных целей занятия и действий учащиеся и результаты вносятся в файл “itogi_LZ”. Отчетная форма для итоговой оценки реального участия учащегося в выполнении лабораторной работы, уровня сформированности его учебных навыков работы с экспериментальным и измерительным оборудованием, позволяет интегрировать все компоненты дидактического контроля в одну таблицу и проводить комплексную оценку результатов обучения ( табл.1).

Табл.1. ОЦЕНКА ОТВЕТОВ И КАЧЕСТВА ВЫПОЛНЕНИЯ

ЛАБ. РАБОТЫ № ХХ ЗА ПИСЬМЕННЫЕ

ОТВЕТЫ

Оценива

–емые

параметры

Качества выполн. лаборат. работы

Балл за

устные ответы

Вопрос № 1

Вопрос № 2

Вопрос № 3

Решение

контрольной

задачи

За активно

е участие в уроке

Итого баллов

О ц

е н

к а

( 2

– 5

)

от 2,1 –

до 5,0

Итоговая оценка _______; _____________Ф.И.О. преподавателя; Подпись _______ Как видно из табл.1, качества выполнения лабораторной работы оценивается с учетом всех факторов, влияющие на уровень усвоения темы. Системный контроль и табличная форма сбора информации о качестве выполнения лабораторного практикума и усвоения учебных материалов в разрезе лабораторных работ №№ 1–10, позволяет наглядно отражать теку–щие успехи обучаемых, своевременно вносить коррективы в процесс обучения, сформировать итоговый лист оценки усвоения предмета (табл.2).

Табл.2. ИТОГОВЫЙ ЛИСТ ОЦЕНКИ УРОВНЯ УСВОЕНИЯ ПРЕДМЕТА

Шифр группы _______ ; Ф.И.О. учащегося ___________________ ; Итоговая оценка ________

37

ПИСЬМЕННЫЕ ОТВЕТЫ НА ВОПРОСЫ

№№:

Решение контроль

–ных задач

За актив–ное

участие

Результаты

тестирования

(комп. Вар.)

(фронт. Вар.)

Усред–ненная оценка (№ 1–

10)

№№

лабор.

работ

Качества вып.

лаб

. работы

Устные ответы

1 2 3 ТЗ

1 ТЗ2

ЛЗ_№1 + –

ЛЗ_№10 + –

Усред – ненная оценка

(+N) / 20 =

(14/20) *100

Итог. оценка

Итоговая оценка _______; ____________Ф.И.О. преподавателя; Подпись ________

( последняя страница лаб. журнала учащегося ! ). Дидактический анализ накопленной информации (табл.2) позволяет оценить об уровнях усвоения учебных материалов и сформированности учебных навыков выполнения лабораторных работ, умение обучаемых делать выводы на основе полученных экспериментальных данных, навыки решения типовых и контрольных задач, дать письменные ответы на кон–трольные вопросы по теме и другие параметры обучения и контроля. Результаты академической группы целесообразно представить как набор индивидуальных результатов обучаемых в разрезе лабораторных работ №№ 1–10 и оценить суммарно по всему практикуму (табл.3).

Табл.3 ИТОГОВЫЙ ЛИСТ ОЦЕНКИ УРОВНЯ УСВОЕНИЯ ПРЕДМЕТА

Итоговые баллы за лабораторный практикум №

Ф.И

.О.

учащихся

№1 №2 №3 №4 №5 №6 №7 №8 №9 №10

Тест

Ито–говая оценка

1.

25.

38

Усредненная

оценка

по

ЛЗ в

% –ах

**,* %

**,*%

**,*%

**,*%

**,*%

**,*%

**,*%

**,*%

**,*%

**,* %

Успева–

емость группы

Оценка результатов обучения в разрезе отдельных лабораторных работ и всего практикума в отн. % обученности (**,*%) дает возможность адап–тировать их требованиям оформления рейтинговых ведомостей. Табличная форма результатов позволяет использовать MS Excel 2003 и визуалировать данные в виде динамических графиков, выявлять экстремальные их значения. Апробация предложенной технологии оценки качества выполнения лабораторного практикума по физике для русскоязычных учащихся 1 курса нефизических специальностей академического лицея компьютерных техно–логий при БухГУ показала значительное улучшение качества организации и проведения занятий, повышение уровня усвоения предмета. Это позволяет положительно оценить преимущества предлагаемого технологического подхода к процессу преподавания физики в системе ССПО РУ и рекомендовать наш опыт для широкого его применения в преподавании физики в АЛ и колледжах.

ЭЛЕКТРОТЕХНИКАДАГИ МАСАЛАЛАРНИ ЕЧИШДА ОЛИЙ МАТЕМАТИКАНИНГ ЎРНИ

(комплекс сонлар орқали ҳисоблаш мусолида)

Ражабов М. Н. (Қарши МИИ)

Фанлараро ўзаро боғлиқлик бўлгани каби “Электротехника” фани билан олий математика фани ҳам ўзаро боғлиқдир. Боғлиқликнинг ўзига хослигини электротехник масалаларни ечиш математик тенгламалар асосида амалга оширилиши билан тушунтириш мумкин. Масалан: ўзгарувчан ток занжирини ҳисоблашда символик усулдан фойдаланилади. Бу усул координата текислигида жойлашган хар кандай А векторни (1–расм) комплекс сонлар билан ифодалаш мумкин эканлигига асосланган: αiAejbaA =+= (1.1), бунда a ва b – A векторни хақиқий ва мавхум координата ўқларига проекциялари;

(1–расм).

А – комплекс соннинг аргументи (вектор билан х ўқи орасидаги бурчакка мос келади); j – мавхум сон. a, b, А ва α катталиклар орасида қуйидаги муносабат мавжуд:

ajbtgjbaA

222 , =+= α

.

Комплекс сонларни қўшишда уларнинг хақиқий ва мавхум қисмлари алоҳида – алоҳида қўшилади ва қуйидаги тенглама билан ифодаланади: ∑∑∑ +== kkk

bjaAA.

39

Худди шунга ўхшаш, бирор векторни jj

−=1 га кўпайтириш, шу векторни соат стрелкаси

йўналишида 2π бурчакка буриш билан тенг қийматлидир.

Символик усулдан фойдаланиб, индуктивлик ва сиғимдаги кучланиш пасайишини ҳисоблайлик. Индуктив ғалтакдаги кучланиш символик кўринишда қуйидаги шаклда

берилган бўлсин: dtidLU L =

. Агар индуктив ғалтакдан tj

m eIi ω= (1.2) ток ўтаётган бўлса, у

холда кучланиш: tjm

tjmL eLIjeI

dtdLU ωω ω== )( (1.3) бўлиб, LU кучланиш векторини ҳосил

қилиш учун ток кучи векторини Lω га кўпайтириб, соат стрелкаси йўналишига тескари

йўналишда 2π бурчакка буриш лозим. Конденсатор копламларидаги кучланиш cqu c /= ,

конденсатордаги заряд эса қуйидаги кўринишда бўлади: ∫= idtq. Ифодани Uc учун

келтирилган формулага қўямиз ва символик кўринишга келтирамиз: ∫= idtc

u c1

Агар занжирдан (1.2) ифодадаги ток ўтаётган бўлса, конденсатордаги кучланиш

қуйидагига тенг бўлади: iC

jeICj

dteIc

U tjm

tjmL ωω

ωω 111−=== ∫ (1.4).

Маълумки, актив қаршиликда кучланиш пасайиши қуйидагига тенг: iRU R = (1.5) бўлиб, умумий кучланиш алоҳида кучланиш пасайишлари йиғиндисига тенг, яъни:

iC

jiLjRU L ωω

1−+=

i ни қавсдан ташқарига чиқариб, қуйидагини ҳосил қиламиз:

UC

LjRi =

−+

ωω

1 (1.6). Бу ифодада қуйидаги белгилашни қабул қиламиз:

jxRC

LjRz +=

−+=

ωω

1 (1.7), бу ерда z – комплекс қаршилик деб аталади: ва

қуйидагича ифодаланади: ϕjz Re= . Комплекс қаршилик киритилгандан сўнг (1.5) ифода қуйидаги кўринишни олади: uzi = (1.7). Бу ифода ўзгармас ток учун Ом қонунининг ифодасига мос келади. Қуйидаги муносабатдан ϕjiizu Re== , кучланиш вектори e ни хосил қилиш учун ток кучи вектори i ни z га кўпайтириб, соат стрелкаси йўналишига тескари йўналишда ϕ бурчакка буриш керак. Агар занжирга берилган кучланиш қуйидаги кўринишда булса:

)(sin kkm tkUU ϕω += ∑ актив қаршиликли занжирдаги ток кучи

)sin( kkm

a tkr

UrUi ϕω +== ∑

индуктив занжирдаги ток кучи:

∫ ∑

++=

2sin π

ϕωω

tkLk

Uudti km

L,

сиғим занжирдаги ток кучи

++== ∑ 2

sin1

πϕω

ω

tk

Ck

UdtduCi km

C

бўлади. У ҳолда тўла қаршилик ва фазалар силжиши

гармоникалари k – даражали бўлади. Бундан кўринадики, хар қандай масалани ечишда унинг хақиқий қийматини олишда ва тузилиш тасвирини кўришда математик ҳисоблаш анча юқори аниқлиликка эга бўлади.

40

Фойдаланилган адабиётлар: 1.Якубов М.С., Жабборов Н.Г., Амиров С.Ф. Электротеxниканинг назарий асослари. 1–кисм.–Тошкент, 2007. 2.Каримов А.С. Назарий электротеxника.–Т., «ЎАЖБНТ» маркази, 2003. 3.Баратов Р. Ж. «Электротеxниканинг назарий асослари» фанидан электрон ўкув–услубий мажмуа.–Тошкент, 2010. 4.Холмуродов Э., Юсупов А.И. “Олий математика” маърузалар матни тўплами. –Қарши, 2002.

НАНОЭКОЛОГИЯ

Махманов Э.Б., Тиллаев Н.У. (Қарши МИИ)

Лаборатория экспериментал натижалари математик физикани классик моделларини ривожлантириш муҳимлигини кўрсатмоқда. Инерция бўйича моделлаштириш билан лаборатория экспериментини натижаларини ҳисобга олмаслик, абсолют нотўғри натижаларга олиб келади. Нанообъектларни ўзига хослигини ҳисобга оладиган янги замонавий математик физика ўрин тутиши муҳимдир. Монооксид углероднинг (СО) кислород (О2) билан шунингдек, монооксид азотининг (NO) водород (Н2), аммиак (NH3) ва углероднинг (СО) монооксиднинг редукцияси билан оксидланиш гетероген катализи модель реакциясини беради. Бу келтирилган реакция ички ёнув двигатели ва иссиқлик электростанцияларидаги заҳарли чиқиндилар (NO, CO ва бошқалари) охиригача ёқилғини ёқишдан экологик муаммо ишларида муҳим роль ўйнайди. Нанотехналогия экологик вазиятни стабиллаштириш имкониятлари мавжуд. Биринчидан молекуляр робот хамширалар тўйиниш ҳисобидан киши фаолиятидан чиқадиган чиқиндиларни ўз ҳолати хом–ашёсига айлантириш, иккинчидан нанотехналогик чиқиндисиз саноат ва қишлоқ хўжалигига ўтиш методи ҳисобидан амалга ошади. Масалан, келажакда наноматериаллар тутундан чиқаётган зарарли аралашмаларни тозалайдиган автомобил каталитик жараён нархини бир неча марта пасайтиришга олиб келади. Бунда улар ёрдамида приборларда ишлатиладиган платина ва бошқа қимматбаҳо сарф қилишни 15–20 марта камайтириш мумкин. Углерод нанонайчали электр магистрал кабеллар яратилади. Бунда юқори кучланишли токни мис симидан яхшироқ ўтказади ҳамда 10 баробар мустаҳкам ва беш–олти марта енгил бўлади. Тез орада нанокраскалар қимматбаҳо қоғозларда магнит белгиларни (ёпиштириш) юритиш учун қўлланилади, бу эса уларни анча сифатли сохта тайёрлашдан ҳимоя қилади. Компьютер ва телефонларда хотирасини кучайтириш учун тез орада махсус «нанонайча» дан фойдаланилади. Мисолларга мурожаат қиламиз: Биз ҳаммамиз севадиган автомобиллар оммавий ҳаракат воситасига айлангач атроф мухитни булғаб, унга глобал масштабда экологик хавф сола бошлади. Чунки биз ишдан чиққан, яроқсиз автомобилларни тўла ҳажмда утилизация қила олмаймиз, улардан чиқувчи захарли газларни эса бу ўринда айтмай қўяқолайлик. Уй бекалари жуда маьқул кўриб ишлатадиган целлофанли пакет жилдлар атроф муҳит учун ҳақиқий офат саналади, чунки табиат–кимёгар технологлар ижодининг бу ҳосилини тез ва тўла утилизация қилиш бўйича ўз механизмига эга эмас. Тасаввур қилинг, эртанги кунга келиб, оммавий тарзда зангламайдиган, эскирмайдиган, емирилмайдиган олмос сингари қаттиқ хоссаларга эга бўладиган қулай ва амалий жихатдан маьқул наноматериаллар яратилди. Энди мана шу маҳсулотни оддий ва синовдан ўтган табиий утилизаторлар–чириш ва парчаланиши ёрдамида утилизиация қилишга уриниб кўринг. Нанотехнологияларни тадбиқ қилишнинг экологиядан ташқари ўзига ҳос маиший, этикавий ва ҳали ҳал қилинмаган бошқа муаммовий жиҳатлари ҳам жуда кўп.

41

“МАТРИЦАНИНГ ХОССАЛАРИ” МАВЗУСИ БЎЙИЧА (ОЛИЙ МАТЕМАТИКА + ДАСТУРЛАШ АСОСЛАРИ) БИЛИМ ОЛИШ ЖАРАЁНИНИ ИНТЕГРАЛЛАШГАН

ҚЎШМА ДАРС ЁРДАМИДА ФАОЛЛАШТИРИШ

1Юсупов Ф., 2Содиков С.С. (1–ТАТУ Урганч филиали, 2–УрДУ)

Олий таълим муассасаларидаги Олий математика ва Дастурлаш асослари фанларини ўқитишнинг кўп йиллик иш тажрибаларига асосланиб бу фанлар орасидаги боғлиқликни ўқув жараёнида замонавий ахборот коммуникация технологияларидан самарали фойдаланишда деб қараш мумкин. Демак, замонавий ахборот коммуникация технологиялари олий математика ва дастурлаш асослари фанини бир–бири билан икки томонлама узвий боғловчи восита ҳисобланади. Шу боисдан ҳам математик, худди шундай физик, иқтисодчи ва бошқа мутахассислар ҳам ахборот коммуникация технологиялари бўйича базис маълумотга эга бўлишлари зарур [1–3]. Ҳозирги пайтда ахборотлашган жамиятнинг пойдевори қурилмоқда, шу боисдан ҳам халқ хўжалигининг барча тармоқларини фаолиятини ахборотлаштириш, автоматлаштириш, интеллектли тизимлаштириш жараёни жадал суръатлар билан олиб борилмоқда. Бундай жамиятда фаолият кўрсатадиган мутахассислардан юқори даражада ахборот маданиятига эга бўлиш талаб этилади. Олий таълим маскани турли–туман касбий фаолият мутахассисларини замон талабларига мос равишда тайёрлаб берувчи базис ҳисобланади, шу боисдан ҳам олий таълим маскани касбий фаолиятни шакллантирувчи таълим дастурлари, ахборот–коммуникация воситалари, замонавий ахборот–педагогика технологиялари, салоҳиятли педагогик кадлар билан тўлиқ таъминлангандагина талабаларда мос равишда касбий билимлар, кўникмалар ва амалий жиҳатдан тадбиқ қилиш услублари шаклланади [2,3]. Олий математика ва дастурлаш асослари фанларини ўқитишни янада фаоллаштирувчи, қизиқарли ва келажаги порлоқ йўналишлардан бир тармоғи фанлар орасидаги интеграцияни, интеграллашган ўқитиш тизимларини, ҳамда бундай тизимларни қўллаб қувватловчи махсус ахборот технологияларини, тизимларини яратишдир. Бунинг учун ҳозирги таълим жараёнида ўқувчининг дунёқарашини ўсишига, шаклланишига илмий асосланган тарзда таъсир қилишнинг бир қанча асослари мавжуд. Мазкур мавзу математика ва юқори алгоритмик тилда дастурлаш фанини ўрганиш бўйича муҳим ҳисобланади, чунки талаба мавзуни ўзлаштириш давомида маълумотларни структуралаштиришнинг типлари ва улар устида типик амаллар бажаришнинг турли алгоритмлари бўйича амалий кўникмага эга бўлади. Интеграллашган қўшма дарснинг мақсади талабада матрицанинг хоссаларини мазмун моҳиятини математик нуқтаи назардан ўзлаштирган ҳолда Pascal ABS дастурий муҳитида матрицанинг хоссаларини аниқловчи, ифодаловчи алгоритмларни индивидуал топшириқларни бажариш орқали мантиқий фикрлашини ривожлантириш, коммуникатив имкониятларини, фазовий тафаккурини, тасаввур қилиш, абстракт идрок қилиш жиҳатларини янада такомиллаштириш, тизимли фикрлаш, таҳлил қилиш ва ечим қабул қилиш жараёнларини шакллантириш мумкин. Олий математика фанидаги “матрицанинг хоссалари” ҳамда дастурлаш асослари фанидаги “икки ўлчамли сонли массивлар” мавзусини интeграллашган, қўшма дарс тарзида ташкил қилиш методикасини кўриб чиқамиз. Мазкур қўшма дарсда математик ва информатик қайси ўқув элементларини қандай кетма–кетликда ташкил қилинишини келтирамиз.

42

Математикнинг вазифаси “матрицанинг хоссалари” мавзуси бўйича қуйидаги ўқув элементларини тавсифлаши ва тушунтириши зарур: 1.1–матрица тушунчаси: 1.1.1–матрица элементи; 1.1.2–индекс тушунчаси; 1.1.3–квадрат матрица; 1.1.4–тўрт бурчак матрица. 1.2–матрицани тавсифлаш: 1.2.1–аналитик, умумий ҳолда тавсифи; 1.2.2–сонли матрица; 1.2.3–символли матрица; 1.2.4– математик ифодаси, қисқа кўриниши. 1.3–матрицани детерминантини ҳисоблаш: 1.3.1–2х2 матрицани детерминанти; 1.3.2–3х3 матрицани детерминанти; 1.2.4 – NxN матрицани детерминанти ва ҳакозо. Информатикнинг вазифаси “икки ўлчамли сонли массивлар” бўлими бўйича қуйидаги ўқув элементларини тавсифлаши ва тушунтириши зарур: 2.1–матрицани алгоритмик тилда ифодалаш: 2.1.1–икки ўлчамли сонли массивни (ИЎСМ) номлаш; 2.1.2–бутун қийматли ИЎСМ; 2.1.3–ҳақиқий қийматли ИЎСМ; 2.1.4–икки ўлчамли символли массив; 2.1.5– Бул қийматли икки ўлчамли массив; 2.1.6–ИЎСМ индексларини ифодалаш. 2.2–ИЎСМ элементларини қийматини ЭҲМ хотирасига киритиш: 2.2.1–дастурнинг ўзида; 2.2.2–клавиатурадан, мулоқотли; 2.2.3–маълумот файлидан. 2.3–матрицани детерминантини ҳисоблаш алгоритми: 2.3.1–2х2 матрицани детерминантини ҳисоблаш алгоритми; 2.3.2–3х3 матрицани детерминантини ҳисоблаш алгоритми; 2.3.4–NxN матрицани детерминантини ҳисоблаш алгоритми, умумлаштирилган алгоритм. Математик ва информатикнинг ўқув элементларини тушунтириш фаолиятини мантиқли граф схема кўринишида қуйидагича тавсифлаймиз. “Матрицанинг хоссалари” ҳамда “икки ўлчамлик сонли массивлар” мавзуларини интеграллашган тарзда ўқитишнинг дoлзарблиги шундаки, бу мавзу ёрдамида матeматика ҳамда дастурлаш асослари элементларини бир вақтнинг ўзида, бирлаштирган ҳoлда мавзунинг математик ва алгоритмик моҳиятини, уларнинг асoсий xарактeристикаларини талабаларга oсoн ўргатиш мумкин бўлади. Машғулoт давoмида олий математика ва дастурлаш асослари фанларининг бир–бири билан бoғлиқлиги яққoл кўзга ташланади. Интеграллашган дарснинг: –таълимий аҳамияти–талабаларда “матрицалар” ҳамда “массивлар” ҳақидаги билимлари шаклланади, алгоритмик маданияти ривожланади, ЭҲМ учун амалий дастурларни яратиш ва фойдаланиш кўникмаси ҳoсил бўлади; –тарбиявий аҳамияти–талабаларда ўзлаштирилаётган матeриалга нисбатан ижoбий фикр уйғoнади, матeриални танқидий баҳoлай oлиш маданияти ҳoсил бўлади; –ривoжлантирувчи аҳамияти–талабаларда муаммoли вазиятларни пайдo қилиш, унинг eчимини тoпиш, мустақил изланувчанлик қoбилияти шаклланади.

43

Диалектика ва мантиқ принциплари, қонун–қоидалари асосида ўқув курсини орграф шаклида мантиқий структуралаш яққол ифодаланган, яхши ташкилий мантиқий–структура схемаларни олишга, структуранинг элементлари орасидаги боғланишларни ўрнатишаг, ўрганишга ва асослашга, уларни гармонияли тавсифлашга, баён этишга имконият яратади. Натижада предметнинг мазмуни, туб моҳиятини ўзлаштириб олишда вақтнинг тежалишига ва ўқув жараёнини самарадорлигининг ортишига, ўқув материалини оптимал баён қилиш шарт–шароитларининг вужудга келишига олиб келиши мумкин.

Адабиётлар: 1.Гридчина И.Н. Гармонизация математических и специальных дисциплин средствами информационных технологий при подготовке будущих инженеров //Информатика и образование, 2009.–№8.– с. 114. 2.Лапчик М.П. Информационно–технологическая подготовка магистров физико–математического образования //Математика и информатика: наука иобразование: Межвузовский сборник научных трудов: Ежегодник. Вып. 3. – Омск: Изд–во ОмГГТУ, 2003. – с. 162–169. 3.Годочкин Е. Ю. Проблемы преподавания информатики и информационных технологий экономическим специальностям в ВУЗах //Молодой ученый.–2011.–№11. Т.1.–с. 67–69.

МАТЕМАТИКА ТАЪЛИМИДА УЗВИЙЛИКНИ ТАЪМИНЛАШДА ЎҚУВЧИЛАРНИНГ ИНТЕЛЛЕКТУАЛ КЎНИКМАЛАРИНИ

ШАКЛЛАНТИРИШНИНГ АҲАМИЯТИ ҲАҚИДА

Абдурахманова Ш.А. (Низомий номидаги ТДПУ)

Таълим босқичлари орасида, хусусан математика таълимида узвийликни таъминлаш масаласи ўқувчиларда инттелектуал кўникмаларни ривожлантириш муаммоси билан бевосита боғлиқ эканлиги ўз–ўзидан равшан. Замонавий таълимнинг мақсади шундан иборатки, ўқувчиларга нафақат у ёки бу билимлар йиғиндисини бериш, балки уларни илмий ва ихтиёрий бошқа ахборотни мустақил ўзлаштира олишга ўргатишдан иборат. Бундан

44

ташқари ўзининг ўқув–билув ҳаракатларини рационал қуриш учун кўникма ва малакаларга ўргатиш, яъни уларнинг муваффақиятли интеллектуал ривожланиши учун шароит яратиб бериш керак. “Албатта барча болалар бошланғич интеллектуал имкониятлари билан бир–биридан фарқ қилади. Шуни таъкидлаш керакки, ҳозирги ижтимоий–маданий ва иқтисодий шароитларда бу фарқлар янада катталашади. Барча болалар ҳар хил, аммо улар тўлақонли интеллектуал ривожланиш олдидаги хақ–ҳуқуқлари нуқтаи назаридан тенгдирлар” [1]. Умумий режада таълимниниг асосий мақсади–ўқувчини ривожлантириш..., ривожланиш деб, одатда ақлий ривожланиш назарда тутилади [2]. Педагогика ва психологиянининг умумқабул қилинган фикрига кўра ақлий ривожланиш билимлар, кўникмалар ва ақлий ҳаракатлар тўплами билан характерланади. Психологик луғатларда [3] ақлий ривожланиш–билимлар, кўникмалар йиғиндисининг даражаси ва уларни ўзлаштириш жараёнида шаклланган ақлий ҳаракатлар; маълум бир ҳажмдаги янги билим ва кўникмаларни ўзлаштиришини таъминловчи фикрлаш жараёнида уларни мустақил қўллай олиш деб таърифланади. Ақлий ривожланишнинг ўзига хос томони шундан иборатки, нафақат билимлар фондини бойитиш, балки пухта шаклланган ва мустаҳкамланган ақлий операциялар, усулларни эгаллашдан иборат. Бу операцияларни интеллектуал кўникмаларга киритиш мумкин. Таққослаш, анализ, синтез, абстрактлаштириш, умумлаштириш, классификациялаш шу операцияларга мисол бўлади. Бу ақлий операцияларни коллеж ўқувчиларида шакллантириш уларнинг келгуси таълим босқичида муваффақиятли ўқиши ёки ўз касби бўйича самарали фаолият юритишга замин тайёрлайди. Қуйида коллеж ўқувчиларида юқорида айтилган ақлий операцияларни шакллантириш учун математика курсида мавжуд масалалардан фойдаланиш методикасидан намуналар келтирамиз:

1–мисол. 2731

х

тенгсизлик берилган. Схема бўйича анализни бажаринг:

Анализ: тенгсизликнинг даража кўрсаткичи номаълумдан иборат, шунинг учун тенгсизлик кўрсаткичли тенгсизлик бўлади; тенгсизликнинг характери–қатъий эмас, демак мантиқий структураси “ёки” (дизъюнкция) катта ҳамда тенг бўлиши мумкин; 27 сони 3 сонининг учинчи даражаси;

Камаювчи кўрсаткичли функция (асоси 0<31 <1) константа билан таққосланган,

шунинг учун тенгсизликни иккала қисмини бир хил асосга келтириш керак. Кейин кўрсаткичли функцияни хоссасини ишлатган ҳолда кўрсаткичларни ўзаро таққослаш лозим.

2–мисол. 2731

х

тенгсизлик берилган. Ссхема бўйича синтезни бажаринг.

Синтез: 1) 31 ва 3 сонлар ўзаро қуйидаги тенглик билан боғлангандир 3

31 1

=

, 27

ва 3 эса 33 =27 тенглик билан боғлангандир, демак 31 ва 27 ни 27=33 =

3

31 −

тенглик билан

боғлаш мумкин;

2) 3

31

31 −

х

. Асоси 0<31 <1бўлганлиги учун даражанинг кўрсаткичлари кичик ёки

тенг белгилар билан солиштирилади: х≤–3. (х номаълум даражанинг кўрсаткичида жойлашгани учун ихтиёрий ҳақиқий сон бўлиши мумкин); 3) жавоб: (–∞; – 3]. 3–мисол. “Абстрактлаштириш” мантиқий усулни бажарилиш схемасини ишлатган ҳолда, берилган тенгсизликларнинг ечиш методини таклиф қилинг: 4х –2х+1 –8>0, 36x –5∙6x –6≤0, xπ – 2xπ ≥0.

45

Абстрактлаштириш: Ҳар бир кўрсаткичли тенгсизликда даража кўрсаткичлари билан фарқ қиладиган иккита қўшилувчи мавжуд, ўзгартиришлардан кейин (даражадаги ифодаларни битта асосга келтириш) структура бўйича квадрат тенгсизликларга ўхшайдиган тенгсизликлар ҳосил бўлади. Абстракциянинг асоси сифатида белгиланган хосса– кўрсаткичли тенгсизлик структурасини квадрат тенгсизлик структураси билан ўхшашлиги. Ш Шундай қилиб, берилган кўрсаткичли тенгсизликларнинг ечиш методи квадрат тенгсизликга келтириш ва маълум алгоритм бўйича ечишдир. 3–мисол. Қуйидаги тенгсизликларни умумлашган формуласини топинг:

1) 3х ≥ 31 ; 2) 52х ≥ 54 ; 3)

251 ≤ 5у ; 4) 75х–8 ≥

71 ; 5)

45

12−х ≥ 12–3 .

Схема: –барча бешта тенгсизликлар бир хил мантиқий структурани ташкил қилади–катта ёки тенг қатъиймас тенгсизлик (кичик ёки тенг); –барча бешта тенгсизликлар кўрсаткичли тенгсизликлардир, чунки номаълум даража кўрсаткичида жойлашган; 1) 1–, 3–, 4–, 5– тенгсизликларда кўрсаткичли функция мавжуд, бу функция каср билан таққосланади ва бу тўртта тенгсизликлар бир хил характерга эга (катта ёки тенг) аf(x)

≥ 0,1≠а

а;

2–тенгсизликдаги иккала қисмда ҳам бирдан катта бир хил асосга эга, даража кўрсаткичида функция жойлашган аf(x) ≥ ас , а>1; 2) Хоссани ажратамиз: кўрсаткичли функция сон билан таққосланади, бу сон кўрсаткичли функциянинг асосидаги сон учун тескари сон бўлади. 3) Шундай қилиб, 1–, 3–, 4–, 5– тенгсизликларни битта синфга бирлаштирамиз. 4) Умумлашган формуласини ва ечиш усулини схемасини ёзиб оламиз:

аf(x) ≥ ,1а

а>1 ⇔ аf(x) ≥ а–1 ⇔ f(x)≥–1.

Шундай қилиб, математика дарсларини ўтиш жараёнида дарсликдаги мисолларни юқорида келтирилган мисоллар каби ечиш ўқувчиларнинг интеллектуал кўникмаларини шакллантирилишига ёрдам беради.

Адабиётлар 1.Холодная М.А. Интеллектуальное воспитание личности.–М., Педагогика.– 1998.–№1.– с. 55–61. 2.Гусев В.А. Психолого–педагогические основы обучения математике,– В.А.Гусев; – М.Вербум – М, ООО «Издательский центр Академия», 2003.–432 с. 3.Ғозиев Э. Психология (Ёш даврлари психологияси).–Т., Ўқитувчи, 1994.

МАТЕМАТИКАДА ИЛМИЙ БИЛИМЛАРНИНГ РИВОЖЛАНИШИДА УЗВИЙЛИКНИНГ НАМОЁН БЎЛИШИНИНГ АСОСИЙ ШАКЛЛАРИНИНГ

АҲАМИЯТИ

Бакиров Т. Ю. (Фарғона давлат университети)

22х–2∙2х –8 > 0 62х –5∙6х –6 ≤ 0

2xπ – xπ ≤ 0.

ах =t, ⇒ t > 0, a2x =t2

⇒ at2 +bt+c > 0

46

Фалсафий адабиётларнинг таҳлили шуни кўрсатадики, аксарият файласуфлар узвийликни инкорни инкор қонунининг умумий намоён бўлиши сифатида очиб беради ва “ривожланишда узвийлик янги ва эски алоқасида намоён бўлишида ўз ифодасини топади”, “инкор этиладиган эскидан ижобийни олиб қолиш–бу умумий жараён”, бу жараён табиатда, жамиятда ва тафаккурда мавжуд деб таъкидлашади. Фалсафий луғатда узвийлик “ривожланиш жараёнида эски ва янги орасидаги объектив зарурий алоқа” сифатида талқин қилинади. Математика фанларини ўзароалоқадорликда ўқитишда узвийликнинг намоён бўлиш шаклларини билиш муҳим аҳамиятга эга. Ушбу мақолада математик билимларнинг ривожланишида узвийликнинг намоён бўлишининг асосий шакллари ҳақида фикр юритамиз. 1.Эски назариянинг янгисидан чиқарувчанлиги. Узвийликнинг бундай намоён бўлишининг моҳияти қуйидагидан иборат: айтайлик Т1 ва Т2 бири–бирини кетма–кет алмашинувчи назариялар бўлсин. У ҳолда биринчи назариянинг мазмуни иккинчи назария мазмунига киради. Демак, маълум қоидалар ёрдамида Т1 назария Т2 назариядан келтириб чиқарилиши мумкин. Масалан, Риман интеграли назарияси ва Стильтес интеграли назарияларини қарайдиган бўлсак, у ҳолда Стильтес интегралида ( )g x x= бўлганда Риман интеграли ҳосил бўлади. Риман интегралининг барча хоссалари сақланади. 2.Янги билимларнинг дастлабки маъносида сақланиши. Илмий билимларни ривожланишини ўрганишда тушунча маъносининг сақланишини узвийлик намоён бўлишининг шакли сифатида ажратиб олиш мақсадга мувофиқ бўлади. Бунда тушунча ҳажми катталашиши мумкин. Табиийки, бир хил назарий луғатлар билан фойдаланадиган назарияларни қарайдиган бўлсак, назарияни эскисидан келтириб чиқарувчанлиги муаммоси вужудга келмайди ва тушунчалар сақланиши шаклидаги узвийлик яққол намоён бўлади. Мисол тариқасида аниқ интегралнинг Коши ва Риман назарияларини олишимиз мумкин. Риман маъносида интегралланувчи функциялар синфи Коши маъносида интегралланувчи функциялар (узлуксиз функциялар) синфини ўз ичида сақлайди. 3.Теоремаларнинг сақланиши. Теорема математик тушунчалар ва уларнинг хоссалари орасидаги умумий, зарурий, объектив ва нисбатан доимий алоқаларни ифодалайди. Шу сабабли билишнинг ривожланиши содир бўлганда, параллел равишда у ёки бу теоремаларнинг умумийлик даражасини англаш содир бўлади. Уларнинг баъзилари хусусий, иккинчилари умумийроқ, умумий характерга эга бўлиши мумкин. Шу сабабли илмий билимларнинг ривожланиш жараёни ва математиканинг асосий биноси–структураларнинг мукаммаллашуви жараёнини англаш узвийликни англаш орқали, хусусан теоремаларнинг сақланиши шаклида юзага чиқади. Бунда теоремаларнинг хилма–хиллигини ҳисобга олган узвий алоқаларни чуқур таҳлил қилиш лозим. Масалан, чекли орттирмалар ҳақидаги теоремани математик анализ ҳамда функционал анализ курсларида таҳлил қилиш мумкин. 4.Айнан бир хил символикадан фойдаланиш. Илмий билимларни ривожланишида узвийлик ўзининг формал томонлари ҳам мавжуд, у масалан, айнан бир хил символикалардан фойдаланишда намоён бўлади. Илмий ва ўқув жараёнида у мақсадга мослик, қулайлик ва олдиндан келишиш, шартлашиш билан аниқланади. 5.Хусусий фан билимларининг фанлар интеграциясида сақланиши. Илмий билимлар интеграциясига бўлган тенденция кўп сондаги турли сифатли объектлар учун умумий бўлган хоссаларни ва муносабатларни ўрганадиган фанларнинг шаклланишида намоён бўлади. Бундай фанларга функционал анализ мисол бўла олади. Масалан, математик анализдаги қуйидаги теорема “Агар f(x) функция [a;b] кесмада узлуксиз бўлса, у ҳолда у чегараланган бўлади” функционал анализ курсида қуйидагича ифодаланади “Агар f(x) функционал компактда узлуксиз бўлса, у ҳолда у чегараланган бўлади”. 6.Дифференциаллашувда бир фан билимларининг иккинчисига ўтказиш. Ҳозирги замон фанини “инсоният билимлари дарахти” каби тасаввур қилиш мумкин, унинг шохлари ҳар йили кўпайиб боради. У фаннинг алоҳида бўлимларининг ўзига хос масалалари ва билиш методларига эга бўлган нисбатан мустақил фанларга ажралишида кўринади. Фаннинг дифференциаллашуви узвийликни, фанларнинг бир–бирига киришишини тақоза қилади.

47

Дифференциаллашув жараёнида бу киришиш, билимларни кўчириш узвийликнинг яна бир шакли сифатида гавдаланади. Бунга мисол тариқасида математик анализ шохларидан бири бўлган комплекс ўзгарувчининг функциялари назариясини олишимиз мумкин. 7.Турли тадқиқот методларидан фойдаланган ҳолда айнан битта объектни ўрганиш. Илмий билимлар ривожланишида шундай ёндашувларни ҳам кўрсатиш мумкинки, бунда айнан битта объект иккита ҳар хил даражада ўрганилади. Масалан, чекли ўлчамли фазони геометрия, чизиқли алгебра, математик анализ, функционал анализ ўрганади. 8.Тушунчаларни ўзлаштириш. Узвийликнинг намоён бўлишининг бу шакли икки ҳил бўлади: 1) илмий билим ривожланишида тушунча маъносини ўзгартирмайди; 2) тушунча ўз маъносини ўзгартиради. Мисол тариқасида Эвклид ва Лобачевский геометрияларидаги “бурчак”, “узунлик” тушунчалари қараш етарли. 9.Тасаввурларни ўзлаштириш. Илмий билимларнинг ривожланишида тушунчалар қисман ўзлаштирилса ҳам, бу назариялар турли хил сўзлар (луғатлар) билан амаллар бажаради. Бунда нафақат асосий тушунчаларнинг қисман ўзлаштирилиши қайд этилиб қолмасдан, балки тасаввурларнинг ҳам ўзлаштирилиши юзага келади. Демак, бир назариядан иккинчи назарияга революцион ўтиш ўзида янги ва эски тасаввурларни боғлайдиган “кўприклар”ни ҳам сақлайди. Масалан, Риман ва Лебег интегралларида боғловчи кўприк сифатида Лебег маъносида интегралланувчи функциялар Риман маъносида интегралланувчи бўлиши ва бу интеграллар қийматлари тенглиги ҳақидаги теорема ҳизмат қилади. 10.Илмий билиш методларини ўзлаштириш. Фаннинг ривожланиши турли хил билим соҳалари орасида ғоялар алмашишини, ўзаро бойитишни тақоза қилади. Турли хил фанларнинг бир–бирини бойитишнинг энг муҳими бир ёки бир нечта фанлар методларини бошқа фанни объектларини ўрганишда қўллашдан иборат. Масалан, алгебраик методлар ёрдамида геометрик объектларни ўрганиш ёки функционал анализ методларининг математик физика масалаларини ечишга татбиқини қарашимиз мумкин. 11.Математик структураларнинг сақланиши. Математик тушунчалар маълум математик структураларни (группа, ҳалқа, алгебра, майдон, метрик фазо ва шунга ўхшаш) ташкил этади. Масалан, бир ўзгарувчили функциялар тўплами ҳақиқий сонлар устида чизиқли фазо ташкил қилади. Шунга ўхшаш операторлар ёки функционаллар ҳам чизиқли фазо ташкил этади. Равшанки, узвийликнинг намоён бўлиш хилма–хил бўлиб, юқорида келтирилган шакллар тўлиқликка даъво қилмайди. Математик билимлар ривожланишида узвийликнинг намоён бўлиш шаклларини билиш математика фанини ўқитишда узвийликни самарали амалга оширишда амалий ёрдам беради. Нима қандай узвийланади, унинг механизми қандай, илмий билишда, математикани ўқитишда ва мустақил ўрганишда қандай фойдаланиш мумкин деган саволларга жавоб излашда кўмаклашади.

МУТАХАССИСЛАРНИ ТАЙЁРЛАШНИНГ БЛОК–МОДУЛЛИ ТИЗИМИ

Мамирова Н.Т. (ЎМКҲТТКМО ва УҚТИ)

Касб–ҳунар таълимидаги бўлажак кичик мутахассисларни касбий фаолиятга тайёрлашда ихтисослик ўқув предметларининг ўзига хос салмоқли ҳиссаси бор. Улар эгалланиши лозим бўлган мутахассисликни ўрганишнинг асосини ташкил этади ва турли кўникма ҳамда малакаларни ўз ичига олади. Ўзбекистонда амалга оширилаётган ислоҳотлар оқибатида янги ижтимоий–иқтисодий муҳитни шакллантириш шахснинг, жамиятнинг, ишлаб чиқаришнинг ва хусусан қарор топаётган бозор муносабатлари шароитида вужудга келаётган таълим тизимининг манфаатларини бир вақтда қаноатлантиришга йўналтирилган касб–ҳунар таълимининг янги стратегиясини белгилаб берди.

48

Республикамизда олиб борилаётган ижтимоий–иқтисодий соҳадаги ўзгаришларга тез мослашишнинг асосий имконияти касбга ўргатиш ва қайта ўқитиш мобайнида малакани ўзгартириш ҳисобланиб, у қуйидаги йўналишларда амалга оширилиши мумкин: мавжуд касб (ихтисослик) бўйича малакани ошириш; мавжуд касб доирасида янги мутахассисларни (ихтисосликни) эгаллаш– ихтисосликни кенгайтириш; –мавжуд касб асосида янги касбни эгаллаш, ихтисосликни ўзгартириш, касбий таълим даражасини ошириш, бозор иқтисодиёти талабларига мос касбларини эгаллаш; –аввалги касбий тажрибани ҳисобга олмаган ҳолда янги касб (ихтисослик)ни эгаллаш. Бугунги кунда Ўзбекистон учун касб–ҳунар таълими сифатини ошириш масаласи меҳнат бозорида жиддий рақобат вужудга келиши билан боғлиқ бўлиб, унинг ўрнида кўпинча тадбиркорлар иштирок этади. Ҳозирги вақтда бошланғич касб–ҳунар таълими тизимида бу масала таълим стандартлари, ўқитиш сифатига талаблар ва уни назарий қилишни тартибга солиш ёрдамида регламентга солиш йўли билан ҳал этилади. Шундай қилиб Кадрлар тайёрлаш миллий дастурининг асосий мазмун моҳитяи шахс ривожланишига қаратилган бўлиб, ишлаб чиқаришнинг, жамиятнинг ва таълим тизимининг бир неча компонентларни ўз ичига олади: кенг ихтисосликдаги касблар бўйича базавий ва махсус тайёргарлик мазмуни; касбий таълимнинг ва касбий тайёргарлик ва қайта тайёрлашнинг хусусий мақсадларини амалга ошириш мазмунининг тузилмавий элементлари; таълим жараёнида амалда ўзлаштириладиган ўқув материалини шакллантиришни ва таълим сифатини тартибга солиш имкониятини таъминловчи ўқув элементларини. Юқорида келтирилган ёндашув, шунингдек И.Я.Лернер ва бошқаларнинг базавий таълим мазмунининг дидактик концепциясининг қабул қилинган қоидасига кўра таълим мазмунини лойиҳалаш “юқоридан пастга” қараб амалга оширилади базавий модел билан ифодланган касбий таълим мазмунининг иерархик конструкциясини белгилаб берди: мазмуни → таркибий элементлар (блоклар, модуллар) – модул бирликлар → ўқув элементлари (1 расмга қаранг).

1–расм. Касбий таълимнинг мазмунини лойиҳалашнинг база модели.

Касбий таълим тизимининг юқорида айтиб ўтилган ёндашувларидан фойдаланиш шу билан ифодаланадики, таълим мазмунининг таркибий элементлари–блоклар ва модуллар, модул бирликлари йиғиндиси (ёки уларнинг қисмлари) кўринишида ифодаланиб, улар ўқув материалига ўтишда ўқув элементлари даражасида очилади. Шу тарзда таълим мазмуни иккита кетма–кет даражаларда тузилади: макродаражада–блоклар, модуллар ёрдамида, сўнгра микродаражада – ўқув элементлари даражасида.

Таълим мазмуни

Блоклар

Модуллар

Модул бирликлар

Ўқув элементи

Макродаража

Микродаража

Элементлар таркиби

49

Бунда “ўқув элементлари” деганда ўқув жараёнига тушунчалар, жиддий белгилар, қонунларнинг ўзаро боғланишлари ва ҳ.к.лар кўринишида киритилган билим объектлари (предметлари, жараёнлари, ҳодисалари) тушунилади. Расмдан кўринадики, ўқитиш мазмунини ўзлаштиришда анча майда таркибий бирликларни анча йирикларига киритиш қоидасига амал қилинади: ўқув элементлари йиғиндиси–модул, модуллар йиғиндиси–блок ва блоклар йиғиндиси–таълим мазмуни (айрим ҳолларда блокларни моудлларга бўлиш шарт эмас). Мутахассисларни тайёрлашнинг блок–модулли тизимини амалга ошириш таълим муассасасини ҳудуднинг бандлик хизмати билан, кадрларга бўлган эҳтиёж билан, доимий алоқада бўлишини, таълим муассасаси томонидан маркетинг сиёсатини доимий равишда амалга оширилишини талаб этади. Мутахассисларни тайёрлашнинг блок–модулли моделини амалга оширувчи интеграцияланган ўқув режаси очиқ ҳисобланади ва режа билан изчил бўлган бошқа касблар мутахассисликлар бўйича ўқитиш блоклари билан тўлдирилиши мумкин. Шундай қилиб, тайёргарлик моделининг ривожи уни акс эттирувчи ўқув режасининг ривожланиши билан бирга кечади. Бундан, мутахассисларнинг блок–модулли тизими доирасида ишловчи таълим муассасаси маълум даражада ҳудудий таълим тизимини барқарор ривожлантиришга имкон беради.

ФИЗИКАНИ ЎҚИТИШДА БОШҚА ФАНЛАР БИЛАН ЎЗАРО БОҒЛИҚЛИГИ

Эшмирзаева М.А. (Қарши МИИ)

Республикамиз мустақилликка эришгандан кейин фан ва техниканинг тез суръатлар билан ривожланиши, ҳозирги вақтда рўй берадиган глобаллашув жараёнида халқ хўжалигининг барча соҳалари учун миллий кадрлар тайёрлаш масаласи бугунги кунда долзарб вазифалардан биридир. Бундай муҳим тадбир ва ғояларни амалга оширишда бошқа фанлар қатори, физика фани олдига ҳам янги–янги талаблар қўйилмоқда. Физикани ўқитишда янги методлар, янги масалалар, янги кўргазмалар, янги лаборатория ва янги практикумларни ҳал қилиш масалалари, шу қаторда бошқа фанлар билан боғлаб ўқитишнинг янги усулларини ишлаб чиқиш давр тақоза этаётган асосий талаблардандир. Йирик назариётчи ва методист олимларимиз таъкидлаганларидек, мактаб ўқувчилари ҳамда талаба–ёшларни, барча саноат ишлаб чиқаришнинг илмий асослари, ҳозирги замон меҳнат маданияти билан таништирмоғи, турли техник жараёнлари орасидаги боғланиш тўғрисида тушунча бермоғи лозим. Ушбу маърузада физика фанининг бошқа фанлар билан боғланиши келтирилган.

Физика Педагогика

Техник фанлар Фалсафа

Физикани ўқитиш

Табиий фанлар Психология

50

1–Схема. Физикани ўқитишнинг бошқа фанлар билан боғланиши. Схемадан кўринадики, физика фанинг барча фанлар билан боғлиқлиги, таълим тизимидаги урни–умумийликни ташкил этади ва табиий–илмий ва гуманитар фанларнинг интеграциясида ҳал қилувчи ролни ўйнайди. Физикага янгича таъриф берадиган бўлсак “Физика –бизни ўраб олган дунёдаги барча ҳодисаларнинг энг умумий қонуниятларини ўрганувчи фан бўлиши билан бирга, у одам ҳаётидан тортиб, то бутун оламда рўй берадиган социал, табиий фанлар туркуми ҳамдир”. Кейинги вақтларда фан ва техника тараққиёти туфайли, халқ хужалигининг ишлаб чиқариш тармоқларида касб–хунарларнинг турлари кўпайди. Бу эса ҳар томонлама камол топган малакали кадрларга бўлган талабни ошириб юборди. Халқ хужалик тармоқларини ўрганишда физика фани асосий фан ҳисобланади. Шу боисдан Республикамиз қишлоқ хўжалиги, шу жумладан, пахтачилик соҳаси бўйича кадрларга бўлган эҳтиёжини ҳисобга олиб, физика дарсларида ўқувчи, талаба–ёшларга пахтачиликдан мисоллар келтириш орқали уларнинг билимларини қишлоқ хўжалик ишлаб чиқаришига яқинлаштириш усули билан физикадан олган билимларини чуқурлаштирилади ва касб–ҳунар танлашлари яхшиланади. Қуйидаги жадвалда физикани маҳаллий ўлка материаллари билан боғлаб ўқитиш учун мисоллар келтирилган.

№ Мавзулар Маҳаллий ўлка материаллари бўйича тавсия этиладиган материаллар

1 Қаттиқ жисмнинг айланма ҳаракати ва бурчакли тезлик

Терим машиналарининг иш органи барабанли шпинделнинг айланма ҳаракати ҳамда шпинделнинг ўз ўқи атрофида

айланма бурчакли тезликлари 2 Айланма ҳаракатда марказдан

қочма инерциал куч Терим машиналарида камерадан пахтани бункерга узатишда вентиляторларнинг

марказдан қочма кучидан фойдаланилади. 3 Ньютоннинг биринчи қонуни Терим машиналарининг ҳаракат ишида

инерцияни ҳисобга олиш 4 Эластиклик кучи Терим машиналаридаги иш аппаратларини

тебраниб силкинишдан сақлаш учун пўлат пружиналарнинг эластиклик кучлари

5 Ишқаланиш кучи, ишқаланиш коэффициенти

Двигатель аппаратида шпинделларнинг бурчакли тезликларини оширишда қулланиладиган понасимон тасмалар билан роликлар орасидаги ишқаланиш

кучлари 6 Энергия. Потенциал ва кинетик

энергия Терим машина ва тракторларга ўрнатилган

гидроцилиндрларда қисилган мой потенциал энергияси ва қисмларининг

ҳаракатидаги кинетик энергия 7 Ёруғликнинг қайтиш қонуни Турмушда ёруғликнинг қайтиш қонуни.

Далада ёзда ишлаётган деҳқоннинг оқ

51

камзул кийиши. Мевали дарахтларнинг танасини оқлаш

8 Ёруғлиғнинг тўла тўла ички қайтиш ҳодисаси

Пахтазорда очилган пахтанинг оппоқ бўлиб кўриниши,чаноқдаги пахталардан ёруғликнинг тўла қайтиш ҳодисасининг

намоён бўлишидир. Демак, юқорида келтирилган мисоллар каби бошқа мавзуларни ҳам дарс жараёнида ҳар бир соҳа йўналишларига тааллуқли материалларига боғлаб ўқитиш–ўқувчи ёшларнинг физика ва танлаган касбларига бўлган қизиқишлари орттирилса мақсадга мувофиқ бўлар эди.

СОВРЕМЕННОЕ ПРЕПОДАВАНИЕ ГЕОГРАФИИ– ИНТЕГРИРОВАННЫЙ ПОДХОД

Кобилджанов Р., Джабаров М. (Джизакский ОблИППКПК)

География–наука комплексная. Она основывается не только на естественных науках (химии, биологии, геологии), но и философии, как науке о познании мира, общественных науках, которые изучают законы развития общества (истории, политологии, социологии, экономике). География невозможна и без математики, когда надо произвести расчёты на определение расстояний между объектами, построить графики изменения солености , температуры и т.п. На примере комплекса наук о Земле можно показать, что сама степень интеграции наук может быть различной. 1 степень. Сопряжение наук, при котором границы перехода от одной науки к другой сглаживаются. Например, между химией и физикой, когда рассматривается строение атома. Примером для школьного курса географии может служить интеграция этой дисциплины с физикой, когда рассматривается строение циклона и антициклона или с химией при рассмотрении вопроса о химическом выветривании. 2 степень. Переплетение наук, т.е. когда один объект исследуется разными науками. Например, космическое пространство. В школьном курсе географии – это население страны или мира. 3 степень Методологические заимствование. Математические методы, метод эксперимента, статистический метод, метод сравнительного анализа, исторический метод и т.д. 4 степень. Полная интеграция приводит к появлению «пограничной» науки. В этом случае возникают такие науки как биохимия, биофизика, геофизика и т.п. Синтез географических знаний обеспечивает целостность географии как фундаментальной науки. Содержание географического образования в школе в свою очередь подразумевает: –систему знаний о природе, обществе, человеке, мышлении, техники, способах деятельности; –систему общих и интеллектуальных практических навыков и умений; –опыт творческой деятельности; –опыт эмоционально–ценностного отношения к окружающему миру. Исходя из содержания географического образования и построения курса обучения, в преподавании географии в школе возникают противоречия: –знания по физике, химии, биологии и т.п. учащиеся получают, начиная с 7–8 класса, а многие основные понятия географии изучаются в 6 классе; –многие математические методы (построение графиков и диаграмм), геометрические понятия (определение азимута предполагает умение измерять углы) учащиеся также узнают позднее;

52

–формирование эмоционально–ценностного отношения к окружающему миру во многом зависит от позиции и личности учителя на уроке. Можно сделать вывод: школьный курс географии «опережает» многие учебные дисциплины. Многие понятия у ребят превращаются в абстракцию, что ведет к худшему усвоению материала, снижению познавательного интереса. Например, о давлении атмосферного воздуха ученики узнают в 6 классе, а уроки физики на эту тему пройдут у ребят почти через год. Химическую промышленность изучают в курсе 8 класса, но понятие «органическая химия» будет введено в 9 классе. Необходимо отметить, что интегрированные уроки требуют большой подготовки. Более того, не каждый учитель географии захочет отказаться от времени на уроке в пользу химии или физики. Но «потерянное» время обязательно вернется учителю в будущем. Например, в 6 классе при изучении темы «Атмосфера. Давление воздуха» можно продемонстрировать учащимся несколько опытов по физике. Тогда в 7 классе при изучении темы «Распределение атмосферного давления на Земле. Циркуляция атмосферы» у учащихся не возникает проблем. Они легко будут объяснять образование муссонов, пассатов и т.д. Чтобы не возникло непонимания, что такое химическое выветривание, можно продемонстрировать опыт по химии о взаимодействии кислоты и известняка или мрамора. При изучении металлургического комплекса в 8 классе можно объяснить процесс выплавки металла, используя демонстрационную таблицу по химии. Если этого не сделать, то запомнить факторы размещения металлургии будет сложнее. Но нельзя забывать, что учителя призваны не только учить, но и воспитывать тоже. В этом случае помогут литература, история, музыка, произведения изобразительного искусства. Неоспорим тот факт, что добиться цели воспитания легче, если объект, явление общественной и социальной жизни будут не только обозначены в мировоззрении человека, но и прочувствованы ими. Именно тогда человеку легче понять, принять, отвергнуть или согласиться с моральными и этическими нормами окружающей его действительности. Воспитанию эмоционально –ценностного отношения к окружающему миру на уроке географии с сухими цифрами, абстрактными схемами рельефа, диаграммами климата, естественного прироста населения и т.п. помогут предметы художественно–эстетического цикла и произведения литературы. Вышеуказанные дисциплины ориентированны на образное мышление. Психологи давно доказали, что легче, проще, запоминаются образы, а не абстракции. Схему образного мышления психологи представляют следующим образом: при восприятии объекта возникают эмоции. Они в свою очередь рождают чувства. На основе эмоций и формируется образ у субъекта.

MODDALARNING ISSIQLIK SIG‘IMIGA DOIR MASALALARNI YECHISH

Qorjovov M.J., Maxmanov E.B., Hamroyev R.K. (Qarshi MII)

Respublikamiz ijtimoiy hayotiga keng ko‘lamli va shiddatli tezlikdagi axborotlar oqimi kirib kelmoqda. Axborotlarni tezkor sur’atda qabul qilib olish, ularni tahlil etish, qayta ishlash, nazariy jihatdan umumlashtirish, xulosalash va talabaga yetkazib berishni yo‘lga qo‘yish ta’lim tizimi oldida turgan dolzarb muammolardan biri hisoblanadi. Ta’lim–tarbiya jarayoniga pedagogik texnologiyani tadbiq etish yuqorida qayd etilgan dolzarb muammoni ijobiy hal etishga xizmat qiladi. Ushbu maqolaning maqsadi ham jismlar issiqlik sig‘imiga doir masalalarni samarali yechishni pedagogik texnologiyalar asosida o‘rgatishdan iboratdir. Ma’lumki, biror moddaning to‘la energiyasi deganda shu moddaning kinetik energiyasi bilan moddaning tashqi kuchlar maydonidagi potentsial energiyasi hamda shu modda zarralarining ichki energiyalarining yig‘indisi tushuniladi:

)1(.UWWW pk ++=

53

Ichki energiya sistema holatini belgilaydi, ya’ni u sistemaning holat parametrlarining bir qiymatli funksiyasi bo‘ladi: ).,,( TVPfU = Modda bir atomli bo‘lsa erkinlik darajasi ,3=i ikki atomli molekulalardan tuzilgan bo‘lsa ,5=i uch atomli va undan ortiq bo‘lsa 6=i ga teng bo‘ladi. Klassik nazariyaga asosan molekulaning to‘la mexanik energiyasi erkinlik darajalari bo‘yicha teng

taqsimlanadi va bitta erkinlik darajasiga to‘g‘ri kelgan energiya kT21 ga teng

),/1038,1( 23 doimiysiBolsmanKJk −⋅= . Bir mol modda uchun ichki energiya )2(2

RTiU m =

ifodaga teng bo‘ladi. Bunda )/(31,8 KmolJR ⋅= –gazning universal doimiysi. O‘zgarmas hajmdagi ideal gazning molyar issiqlik sig‘imi VC bilan belgilanadi:

)3(.2

RidT

dUC mV ==

Gazning o‘zgarmas bosimdagi molyar issiqlik sig‘imi )4(

22 RiRC

dTA

dTdU

dTdQC V

mP

+=+=+==

δ

ifoda bilan yoziladi va (4) ifoda Robert– Mayyer tenglamasi deyiladi. (4) ning (3) ga nisbatini olsak va adiabata ko‘rsatkichini γ bilan belgilasak,

,2

2

22

ii

i

i

CC

V

P +=

+

==γ

hosil bo‘ladi. (3) va (4) formulalar yordamida bir, ikki va ko‘p atomli molekulalardan iborat bo‘lgan moddalarning o‘zgarmas hajm va bosimdagi molyar issiqlik sig‘imlarini nazariy xisoblash mumkin. Topilgan natijalarni ba’zi gazlar uchun tajribada topilgan molyar issiqlik sig‘imlari bilan solishtirib, natijalar klassik nazariya asosida hisoblangan ifodaga mos kelganligini ko‘ramiz. 1819 yilda Dyulong va Pti qattiq jismlarning issiqlik sig‘imlarini o‘lchash asosida barcha kimyoviy elementlar qattiq holatda bir xil (molyar) issiqlik sig‘imiga ega bo‘lib, taxminan 3R ga teng bo‘lishini ko‘rsatdi. Molekulalari ikki atomdan tashkil topgan 22 , NH gazlar uchun

,/39,20( 2 KmolJC HV ⋅= ,/76,282 KmolJC H

P ⋅= ,/77,202 KmolJC NV ⋅= )/64,282 KmolJC N

P ⋅= ham tajriba va nazariya natijalari orasida yetarlicha moslik mavjudligiga qanoat hosil qilamiz. Lekin molekulalari uch va undan ortiq atomdan tashkil topgan gazlar uchun tajriba natijalari, masalan suv bug‘lari va metan gazlari ,/84,27( 2 KmolJC OH

V ⋅= ,/22,362 KmolJC OHP ⋅= ,/26,274 KmolJC CH

V ⋅= )/63,354 KmolJC CH

P ⋅= uchun nazariy hisoblarga mos kelmasligini ko‘ramiz. Tajriba natijalari issiqlik sig‘imining temperaturaga bog‘liq ekanligini ko‘rsatdi. Issiqlik sig‘imi faqat ayrim temperatura oraliqlaridagina o‘zgarmaydi va ular erkinlik darajasining turli qiymatlariga mos keladi. Past va yuqori temperaturalarda amaliy qiymatlarning nazariy qiymatlardan farqi yetarli darajada kattadir. Bulardan ko‘rinadiki, moddalar issiqlik sig‘imining temperaturaga bog‘liqligini klassik nazariya tushuntirishga ojizdir. Klassik nazariya molekula va atomlarning aylanma va tebranma harakat energiyalari temperatura o‘zgarishiga mos bo‘lgan kT energiyaning uzluksiz qiymatlarini qabul qiladi, – deb tushuntiradi. XX asr boshlarida M.Plank va A.Eynshteyn tomonidan asos solingan kvant nazariyasi nafaqat nurlanish nazariyasini, balki issiqlik sig‘imi va shunga o‘xshash kattaliklarning to‘g‘ri nazariyasini yaratib berdiki, bu fizika fanida katta inqilobiy burilish bo‘ldi. Kvant nazariyasi asosida modda zarralari to‘lqin xossasiga ega bo‘lib, ilgarilanma, aylanma harakatdan tashqari tebranma harakat ham qiladilar va o‘zlarini garmonik ostsilyatorlar singari tutadi. Garmonik ostsilyatorning energiyasi faqat diskret qiymatlar qatorini qabul qiladi, hamda ikki qo‘shni energiyaviy sathlar orasidagi farq o‘zgarmas bo‘lib,

54

)8(,νhE =∆

kvant (porsiya) energiyasiga tengdir, –degan g‘oya (faraz) yotadi. Bunda h –kvant fizikasida yagona doimiy bo‘lib, Plank doimiysi deyiladi. Barcha dinamik kattaliklar shu doimiy orqali aniqlanadi. Uning fizik ma’nosi eng kichik ta’sir kvanti bo‘lib, o‘lchami klassik fizikadagi S–ta’sir funksiyasi bilan bir xil: .1063,6 34 sjh ⋅⋅= − −ν garmonik ostsilyatorning tebranish chastotasi. Bu esa atom sistemalar energiyasi diskret (uzlukli) qiymatlarga ega bo‘lishini, yoki boshqacha aytganda, atom sistemalar energiyasining o‘zgarishi sakrashsimon tarzda amalga oshishini ta’kidlaydi [1,2]. Qattiq jismlarning issiqlik sig‘imining kvant nazariyasini birinchi bo‘lib 1906 yilda A.Eynshteyn taklif etdi. Eynshteyn nazariyasiga ko‘ra qattiq jismning barcha atomlari bir xil chastota bilan issiqlik tebranma harakatida bo‘ladi. Bunda garmonik ostsilyatorning o‘rtacha energiyasi

)9(

1−

=kTeω

ωε

h

h

ga teng bo‘ladi. Bunda .2,2

πνωπ

==h

h A.Eynshteyn nazariyasiga ko‘ra qattiq jismning issiqlik

sig‘imi 0→T da eksponensial qonunga asosan nolga intiladi. 1912 yilda Piter Debay (1884–1966) qattiq jismlarni elastik to‘lqinlar tarqatuvchi uzluksiz muhit sifatida qaradi va issiqlik sig‘imining kvant ifodasini taklif etdi. Unga ko‘ra qattiq jismlarning issiqlik sig‘imi 0→T da 3T –qonun asosida nolga intiladi. Issiqlik sig‘imining kvant nazariyasi ancha murakkab matematik xisoblashlardan iborat ekanligini va u bilan yaqindan tanishish uchun adabiyotlar [1,2,3,4] yetarli ekanligini e’tiborga olib natijalarni jadval usulda keltirish bilan cheklanamiz (1–jadval).

1–jadval Klassik nazariya Kvant nazariya

3=i

5=i

6=i

Dyu

long

–Pti

qo

nuni

N

eym

an–K

opp

qonu

ni

Issiqlik sig’imi uchun Eynshteyn formulasi

Issiqlik sig’imi uchun Debay formulasi

mU

RT23

RT

25

RT

26

– –

haroratitikxarakterisingEynshteynnkhk

RU

T

RU

E

EmE

Em

−==

=−

+

//

;23;

1exp3 00

νωθ

θθθ

h

( )

;;89

;1exp

9

max0

0

33

0

kRU

dxx

xTRTU

DDm

T

Dm

D

ωθθ

θ

θ

h==

+ ∫

Dθ –Debayning xarakteristik

harorati VC

R

23

R25

R26

– –

chastotasitebranishningossilyatorgarmonikholatdagiasosiy

kTh

kTh

kThRR

+

ν

ν

νν ;2

1exp

exp2

25

PC

R2

5 R27

R28

– – – –

γ

67,1

4,1

33,1

– – – –

55

ε

kT

21

kT

21

kT

21

kT

21

kT

21

kT

;21

;1)exp(

0

0

ωε

ωω

ε

h

hh

=

−+

mC

R3 ;3Rn ⋅

<<

TE

TER

ETdaharoratlarpast

TE

TE

TER

θθ

θ

θ

θθ

exp3

)(

;2

1exp

exp23

n–zarralarning umumiy soni

( )

3

2

5

412

)(

;1exp

3

0 1exp

33123

<<

∫ −−

D

TR

DTdaharoratlarpast

T

T

TD

xdxx

DTR

D

D

θπ

θ

θ

θ

θ

θ

Jadvaldan foydalanib qisqa vaqt ichida ko‘proq masalalarni [4–6] yechish imkoni yaratiladi va darsning samarasi oshadi. Masala. Issiqlik sig‘imining klassik nazariyasidan foydalanib kislorodning 1)V=const va 2)P=const bo‘lganda solishtirma issiqlik sig‘imi topilsin. Yechish. Kislorod ikki atomli molekula. Shuning uchun 5=i . Klassik nazariyaga asosan molyar issiqlik sig‘imining formulasini jadvaldan topamiz. Kerakli doimiylarni o‘rniga qo‘yib,

xisoblaymiz: 1) Kislorodning molyar massasi )/(31,8,/1032 3 KmolJRmolkg ⋅=⋅= −µ

RiCV 2= ;

);/(6501032231,85

2 3 KkgJRiСс V ⋅=⋅⋅

⋅===

−µµ 2)

;2

2 RiCP+

= );/(9091032231,87

22

3 KkgJRiСс P ⋅=⋅⋅

⋅=

+==

−µµ Masala. Issiqlik sig‘imining klassik nazariyasidan foydalanib vodorodni ideal gaz deb xisoblab, 1)V=const va 2)P=const bo‘lganda solishtirma issiqlik sig‘imi topilsin. Yechish. Vodorod ikki atomli molekula. Shuning uchun 5=i . Klassik nazariyaga asosan molyar issiqlik sig‘imining formulasini jadvaldan topamiz. Kerakli doimiylarni o‘rniga qo‘yib, xisoblaymiz: )/(31,8,/102 3 KmolJRmolkg ⋅=⋅= −µ

1) RiCV 2= ; );/(4,10

102231,85

2 3 KkgkJRiСс V ⋅=⋅⋅

⋅=== −µµ

2) ;2

2 RiCP+

= )./(6,14102231,87

22

3 KkgkJRiСс P ⋅=⋅⋅

⋅=

+==

−µµ

Masala. Issiqlik sig‘imining kvant nazariyasidan foydalanib vodorod gazi molyar issiqlik sig‘imining haroratga bog‘liqligi xisoblansin va grafigi chizilsin. Yechish. Kvant nazariyaga asosan molyar issiqlik sig‘imining formulasini jadvaldan topamiz. Kerakli doimiylarni o‘rniga qo‘yib, xisoblaymiz: Vodorod gazi ikki atomli molekula. Uning tebranish chastotasi [4] .103186,1 14

0 Hz⋅=ν )./(31,8 KmolJR ⋅= Eynshteynning xarakteristik

harorati .1034,6/1038,1

103186,11063,6// 323

1434

0 KKJ

HzsJkhkE ⋅=⋅

⋅⋅⋅⋅===

νωθ h Past haroratlarda )( ET θ<<

molyar issiqlik sig‘imi .exp3

= T

ETERCm

θθ Formuladan ko‘rinadiki, molyar issiqlik sig‘imi

56

faqat haroratga bog‘liq ekan. Eynshteynning xarakteristik haroratidan yetarlicha kichik haroratlarda molyar issiqlik sig‘imining haroratga bog‘liqligini EHMda hisoblaymiz va grafigini chizamiz.

Qattiq jislarning issiqlik sig'imi

0,0E+00

5,0E-02

1,0E-01

1,5E-01

2,0E-01

2,5E-01

3,0E-01

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

T*100, K

C, J

/(kG

*K)

Grafikdan ko‘rinadiki, 0→T da jismlarning molyar issiqlik sig‘imi nolga intilar ekan.

Foydalanilgan adabiyotlar: 1.Яковлев В.Ф. Курс физики. Терлота и молекулярная физика.–Москва, Просвещение, 1976. 2.Свирский М.С. Электронная теория вещества.–Москва, Просвещение, 1980. 3.Ҳошимов Ғ.Ҳ. ва бошқалар. Квант механикаси асослари.–Тошкент, Ўқитувчи, 1995. 4.Серова Ф.Г. и др. Задачник практикум по теоретической физики.– Москва, Просвещение, 1982. 5.Усмонова Д.Х., Физикадан масалалар ечиш.–Тошкент, Ўқитувчи, 1988. 6.Чертов А.Г., Воробев А.А. Физикадан масалалар тўплами.–Тошкент, Ўзбекистон, 1997. ИНТЕГРАЦИОН ЎҚУВ ПРЕДМЕТЛАРИДА АСТРОНОМИК БИЛИМЛАР БЕРИШ

ОРҚАЛИ ЭКОЛОГИК МАДАНИЯТНИ ШАКЛЛАНТИРИШ

Нарзуллаев М. Н. (Бухоро давлат университети)

Оламнинг замонавий табиий манзараси экологик муаммоларни акс эттирмаган ҳолда маъносиздир. Бугун жамият ва табиатнинг ўзаро таъсири техника, фан ва ишлаб чиқаришнинг янги қирраларининг пайдо бўлиши натижасида инсонларнинг меҳнат фаолияти уни ўраб олган атроф мухитга таъсир доираси шунчалик жипс бўлиб кетганки унинг табиатга ҳужуми тартибсиз,чегарасиз бўлиши мумкин эмас. У бирор аниқ кўринишда бошқарилишни талаб этади, акс ҳолда ядро уришиданда хавфлироқ экологик ҳалокат билан юз тутилади. Инсоннинг табиатга мумкин бўлган салбий ҳужумини олдини олиш учун педагогик тарбия муҳим ўринни эгаллайдиган, илмий–техникавий, социал сиёсий ва қатор бошқа муаммолар бартараф қилиш керак бўлади. Ўсиб келаётга ёш авлод мактабдан, атроф муҳитга илмий асосланган ва тежамкорона муносабатда бўлишга тайёрланиб келиши шарт. Мана шу сабаб ўқув фанларини ”экологиялаштириш” (ёшларда экологик маданиятни шакллантириш)муаммоси бугун муҳим ўринда туради. Ёшларга астрономия дарсларида, шунингдек бошқа фанларни астрономия билан интеграциялаб ўқитишда экологик таълим ва тарбия бериш жараёни авваламбор уларда табиатнинг бир бутунлиги, унда кечадиган жараёнларнинг ўзаро боғлиқлиги, инсон ва табиатнинг ўзаро алоқадорлиги, унинг бузилиши натижасида табиий жараёнлардаги мувозанатнинг бузилишига олиб келишини тушунчаларни шакллантириш керак бўлади. Бунинг учун инсон–табиат–космосни бир бутунликда қарашни йўлга қўйиш зарур бўлади. Астрономия таълимининг экологик йўналганлиги инсоннинг уни ўраб олган атрофга таъсири, геофизик ҳодисалар ва самовий ҳодисаларни ўзаро алоқадорлигини ўргатиш заруриятидир. Айниқса кейинги йилларда кўп кузатилаётган астрономик ҳодисалар натижасида Ерда юз бераётган жараёнларнинг ўзгариши бунга мисолдир. Бу ҳодисаларни

57

тушунтириш ўқувчиларда жамият ва табиатнинг янада мураккаб ўзаро таъсирини, инсоннинг табиатга ўйламасдан халақит қилиши хавфлилигини чуқурроқ англашларига, кўмаклашади. Астрономия бу само тўғрисидаги фандир. Инсон самонинг бир қисми сифатида унинг қонунлари бўйича яшашга мажбур, акс ҳолда у ўзининг буюк максадларига эриша олмаслигини, табиат–жамият–само ўзаро уйғунликда яшаши шартлигини тушунтиришда бу фаннинг ўзига хос ўрни мавжуд. Бу мақсадга эришиш учун биз қуйидагиларни асосий вазифа қилиб белгиладик: 1.Тадқиқ қилинаётган мавзу бўйича мавжуд адабиётларни, юз бераётган самовий ва геофизик ҳодисаларни ўзаро алоқадорликда таҳлил қилиш. 2.Таҳлилларга асосланиб танланган тадқиқотнинг зарурлигини кўрсатиш ва астрономия дарсларида фанлараро алоқадорлик асосида экологик таълим муаммосини ҳал қилиш. 3.Ёшларда экологик онгни ривожлантиришда таълим тизимида астрономия дарслари ва астрономик кузатишлар имкониятларини ўрганиш. 4.Экологик таълим ва тарбияни астрономия дарсларида йўлга қўйиш учун самарадор педагогик технологияларни ўрганиш. 5.Астрономия дарсларида экологик таълимни йўлга қўйишда замонавий ахборот манбалари,интернет ва компьютер технологиялардан самарали фойдаланиш усулларини ишлаб чиқиш. 6.Астрономия дарсларида экологик таълимнинг самарадорлигини тасдиқловчи тажрибалар ўтказиш. 7.Ўрганилаётган муаммо бўйича хулосалар қилиш. 8.Ўқитувчилар учун методик кўрсатмалар ишлаб чиқиш. Агар астрономия дарсларида фанлараро алоқадорлик асосида тизимли равишда экологик таълим элементларидан фойдаланилса, экологик муаммолар қараб борилса, у ҳолда бу ёшларнинг экологик онги ва маданиятини ошишига олиб келади. Бунинг учун қуйидаги шароитларни амалга ошириш керак бўлади: 1.Астрономия дарсларида экологик таълимни доимий ва тизимли равишда йўлга қўйиш керак. 2.Астрономия дарсларида экологик таълим бериш жараёнида турли хил услублардан фойдаланиш. 3.Янада яхшироқ натижаларга эришиш учун астрономия дарсига бошқа фан ўқитувчиларини таклиф қилиб, интеграциялашган дарслар ташкил қилиш. 4.Астрономия дарсларида экологик таълим бериш жараёнида талабаларнинг ёши ва шахсий ўзига хос хусусиятларини ҳисобга олиш. Демак, узлуксиз таълим тизимида фанлараро алоқадорлик асосида ёшларда экологик таълим ва экологик маданиятни шакллантиришда астрономия дарслари каттагина имкониятларга эга. Бу имкониятлардан самарали фойдаланиш ўсиб келаётган ёш авлодни ҳар томонлама ривожланиши, уларнинг экологик онгининг ўстириш асосида коинотдаги ўз ўринларини топа олишларига кўмаклашади, жамиятда экологик ҳолатни яхшиланишига оз бўлсада кўмаклашади.

БИТИРУВ МАЛАКАВИЙ ИШЛАРИНИ КВАЛИМЕТРИК БАҲОЛАШДА КОМПЕТЕНЦИЯНИНГ АҲАМИЯТИ

Инамов Д. Д.

(Ўрта махсус, касб ҳунар таълими тизими кадрларининг малакасини ошириш ва уларни қайта тайёрлаш институти)

Биз “Ўзбекистон Республикаси Олий таълим муассасалари битирувчиларининг якуний аттестацияси тўғрисидаги Низом”, “Олий таълим муассасаларида бакалаврларнинг битирув малакавий ишини бажаришга қўйилган талаблар»га, Давлат таълим стандартлари,

58

«Таълим тўғрисида»ги қонун, Кадрлар тайёлаш миллий дастурига, шунингдек битирув малакавий ишни тайёрлаш ва ҳимоя қилиш бўйича таълим муассасалари кафедралари томонидан ишлаб чиқилган методик тавсияларга [1], Давлат таълим стандартлари мазмуни, бакалаврларнинг тайёргарлик даражасига қўйилган талаблар, олий ўқув юртларида тўпланган инновацион тажрибалар ҳамда услубий ишланмаларга таяниб, битирув малакавий ишни тайёрлаш ва квалиметрик баҳолаш технологиясини ишлаб чиқдик. Зеро, битирув малакавий иш мавзуси устида ишлаш бўлажак мутахассисларга илмий раҳбарият субъектлари билан ўзаро мулоқот ўрнатиш, ўзини ўзи намоён этиши, илмий изланиш, илмий дунёқарашини кенгайтириш, фаолиятини янгича йўналишларда ташкил этиш ва ривожлантириш учун кенг йўл очади; уларда тадқиқотчилик кўникмалари шаклланишига хизмат қилади. Таълимнинг якуний босқичида бажариладиган битирув малакавий иш бўлажак мутахассиснинг маълум муаммо бўйича олиб борган илмий–амалий ишининг натижаси ҳисобланади. Битирув малакавий ишни ёзишда тадқиқот элементлари мавжуд бўлган касбий масалаларни мустақил ечишга оид назарий билим ва амалий кўникмалар тизимлаштирилади, мустаҳкамланади ва кенгайтирилади. У битирувчининг малакаси даражасини характерлайди ва касбий фаолиятга бўлган қобилиятини тасдиқлайди. Битирув малакавий ишни тайёрлаш таълим мақсадининг қай даражада амалга ошганлигини аниқлашга ёрдам беради. Битирувчига ўз касбий тайёргарлигининг давлат таълим стандарти талабларига қанчалик даражада мос эканлигини намоён этишига имкон туғдиради. Маълумки, бозор муносабатларига асосланган демократик жамиятда мавжуд у ёки бу иш ёки хизмат ўрнини эгаллаб турган ҳар бир мутахассиснинг тегишли ўринга қанчалик муносиблиги даражаси унинг шу иш ёки хизмат эгасига қўйиладиган турли–туман талабларга нақадар жавоб беришлиги билан ўлчанади. Кейинги йилларда иш ёки хизмат ўрни билан шу иш ёки хизмат ўрнига даъвогар шахс ўртасидаги ана шундай муносиблик даражасини ҳисоблаш асосларини ишлаб чиқиш йўлида жаҳоннинг бир қатор давлатларида касб компетенцияларини тадқиқ қилиш ва ана шундай тадқиқотлар натижаларини амалда қўллашга оид бир қанча концепциялар вужудга келди. Компетенцияларни ҳисоблаш илми “квалиметрия” номини олди. Мазкур атама лотинча “сual” ва “metros” сўзлари билан боғлиқ бўлиб, у “сифатни ўлчаш” маъносини беради. Ўз навбатида “квалиметрия” сўзи русча “квалификация” (“малака”) ва аввалгидек “metros” сўзларининг бирикмаси деб ҳам қаралади ва бунда у “малакани ўлчаш” маъносига эга бўлади. Кейин–ги йилларда “квалиметрия” ана шу маънода кенг қўлланилмоқда. Квалиметриянинг таълим хизмати ва унинг вакилларига татбиқ этилиши натижасида “Педагогик квалиметрия” концепцияси юзага келди. Педагогик квалиметрия умумий квалиметрияда шаклланган илмий анъаналарга асосланиб иш юритади [3]. Шу анъаналарга асосан педагогик квалиметрия компетенцияларни дастлаб 4 та босқичга ажратади. Улар қўйидагилар [4]: 1–босқич. Инсонни фаолият ва мулоқот объекти сифатида тавсифловчи компетенциялар. 2–босқич. Инсоннинг ижтимоий ҳамкорлигини ва ижтимоий муҳитни таъминловчи компетенциялар. 3–босқич. Инсон фаолиятини таъминловчи компетенциялар. 4–босқич. Касбий фаолиятнинг танланган соҳасида муваффақиятли иш–лаш кўникмалари ва малакалари. Булардан 1–босқич 5 та турдаги компетенцияни, 2– ва 3–босқичлар жами 13 та турдаги компетенцияни ҳар хил даражаларда ҳисоблаш имконини беради.

Фойдаланилган адабиётлар: 1.ЎзР Президенти қарори: Малакали педагог кадрлар тайёрлаш ҳамда ўрта махсус, касб–ҳунар таълими муассасаларини шундай кадрлар билан таъ–минлаш тизимини янада такомиллаштиришга оид чора–тадбирлар тўғрисида. – Т., 2012 йил, 28 май.

59

2.Фролов Ю.В., Махотин Д.А. Компетентностная модель как основа качества подготовки специалистов // «Высш. Образование сегодня», 2004, № 8, С.: 34 – 41. 3.Дульзон А.А., Васильева О.М. Модель компетенций преподавателя вуза. – Томск: Труды ТПУ, 2008. НАНОЗАРРАЧАЛАР КЛАССИФИКАЦИЯСИ. НАНООБЪЕКТЛАРНИ АСОСИЙ

ТУРЛАРИ

Имомов О.Э., Йўлдошев М.Б. (Қарши МИИ)

Нанокимё фани нисбатан ёш фан, шунинг учун унда ҳали умумий терминология етилмаган, таърифлар охирига олиб борилмаган, тадқиқот объектлари классификацияси яратилмаган. Шунга қарамасдан кўпчилик олимлар нанокимё наносистемаларни синтез қилиш ва уларни ўрганиш билан шуғулланади, деб хисоблайдилар. Наносистема деганда биз ўлчамлари 100 нм дан ошмаган нанозаррачалардан иборат муҳитни тушунамиз. Ўз навбатида бундай нанозаррача янада кичик бўлган заррачалардан–кластерлардан–модданинг энг кичик «ғиштларидан» тузилган бўлади. Кластерларнинг ўлчамлари 10 нм дан ошмайди. Ана шу кластерлар даражасида ҳар хил квант эффектлари (жараёнлари) намоён бўлади. Айтилганларни таблицага солиб келтирамиз, бу ҳар хил таърифлар ичида бизга адашиб кетмасликка ёрдам беради:

Заррача холати Бир неча атом

Кластерлар Нанозаррачалар Компакт жисм

Заррача диаметри,

нм

0,1 ÷ 0,3 0,3 – 10 10 – 100 100 дан катта

Атомлар сони 1 – 10 10 – 106 106 – 109 109 дан катта Нанотехнологияни пайдо бўлиши ва унинг ривожланиш ғоясига асос солганлар Ђ.А. Гамов, Э. Дрекслер, Р. Фейнман, Биннинг, Рорер ва бошқаларни ғоялари, илмий ишлари ва ишлаб чиқишлари ҳисобланади. Нанотехникада нанообъектлар ва наножараёнлар ҳамда моддани атом–молекуляр даражада мақсадга мувофиқ йиғишни квантли характери принципиал ҳисобланади. Нанотехнологияни барча вариантлари нанометр аниқлигича ва ҳаттоки алоҳида атомгача, атом–молекуляр реакцияларни бошқариш локал аниқликка асосланган. Нанотехнологик реакциялар вакуум, газ ва суюқликларда ҳам содир бўлиши мумкин. Реакция типлари ҳаммавақт камерадаги муҳит типи билан боғлиқ бўлмай, бошқа шароит (электр майдони, босим, ҳарорат, энергия ажралиш, моддани хусусият)ларга боғлиқ бўлиши мумкин. Қўйидаги квант типдаги объектларга ажратишади: –квант нуқталари (КН) quantum dots–QD) бу шундай структураки, бир неча атомлараро масофадан ташкил топган ўлчами барча уч йўналиш бўйича жойлашган структуралар (масштабига боғлиқ ҳолда йул ёки уч ўлчамли структура ҳисобланади). –квантли сим (ўтказгич) (quantum wires–QWr) –бу шундай структураки, бунда ўлчамлари икки йўналишда бир неча атомлараро масофани ташкил этади, учинчи йўналишда эса микроскопик ўлчамда бўлади. –квант деворчалар (КД), бошқача айтганда квант чуқурлиги (ўра) (quantum wells–QW)–бу шундай структураки, бунда бир йўналишда ўлчам бир неча атомлараро масофани ташкил этса, иккита бошқа йўналишда эса, микроскопик ўлчамга эга бўлади. Барча квант нуқталар гетерофазали ҳисобланади, яъни қоидасига биноан ҳар хил параметрларга эга. Бу ўз навбатида диформацияни бириктириш (боғлиқ бўлган) ҳолатни келтириб чиқаради. Бундай кучланиш билан боғлиқ ҳолат системани (тизимни) тўлиқ

60

энергиясини ўзгартиради. Бу ҳар хил ҳодисаларни номувозанат ва бунда объектларни парваришида ўз–ўзидан ташкилланиш (самоорганизация) ҳолатига олиб келиши мумкин. «Ўз–ўзини тикланиши» («самоорганизация») термин образида янги фазовий системада ўз ихтиёри билан руёбга чиқиш (пайдо бўлиши) сифатида тушунилади.

НАНОКИМЁ ҚАНДАЙ ФАН?

Имомов О.Э., Абдуллаев М.Х.

(Қарши МИИ)

Кимё фани неча юз йиллардан бери ривожланиб келаётган фан бўлиб, у моддаларнинг таркиби, тузилиши, хоссалари ва уларнинг ўзаро таъсири (реакцияси) натижасида бошқа моддаларга айланиш қонуниятларини ўрганади. Одатда кимё модданинг макроскопик миқдорлари билан иш кўради, уларда триллионлаб атом – молекулалар бўлади, кўпинча биз моддаларнинг атом – молекулалардан тузилганлигини унутиб иш кўрганимизни сезмай қоламиз. Лекин XX аср охирига келиб, туннель микроскопи кашф этилиши, моддани жуда кичик заррачалар, хаттоки молекулалар даражасида ўрганиш имкони туғилди. Юқорида айтганимиздек, катталиги нанометрлар билан ўлчанганда, модданинг хусусияти унинг ичидаги атомлар сонига боғлиқ эканлиги аниқланди. Ана шунга XIX асрда биринчи бўлиб улуғ ингилиз олими Майкл Фарадей ўз диққатини қаратди. У жуда кичик тилла заррачаларидан ташкил топган коллоид суспензиясини ола билди. Лекин негадир оддий тилла сариқ кўринса ҳам, суспензия бинафша рангда эди. Демак, тилланинг қайтариш хоссалари унинг катталиги камайганда ўзгарар экан. Нанозаррачаларни синтез қилиш бўйича бажарилган тажрибалар нанокимёга бўлган қизиқишни анча кучайтириб юборди. Бундай заррачаларнинг янги хоссалари очилди: уларда кимёвий фаоллик кучайган бўлиб, улар билан юз берадиган реакциялар тезлашиб кетар экан. Нанозаррачаларнинг бундай хоссаси янги эффектив катализаторларни яратишга олиб келди. Ўлчамлари 10 нм дан катта бўлмаган металл заррачаларнинг (биз бундай заррачаларни кластерлар деб атаган эдик) кимёвий фаоллиги (активлиги) катта бўлади ва улар бошқа жисмлар билан деярли ҳеч қандай энергия сарфламасдан реакцияга киришаолади. Керакли ортиқча энергияни заррачага унинг юзаси беради. Биз юқорида айтган эдик, ташқи юзадаги атомлар сони, биринчидан, ҳажмдагига қараганда катта бўлади, иккинчидан бу атомларнинг кимёвий боғланмаларининг бир қисми компенсация қилинмаган бўлади.

1 Расм. 2 Расмдаги 1–заррачада (нанозаррачада) атомларнинг асосий қисми унинг юзасида жойлашган, 2–заррачада (катта заррчада) ҳажмдаги атомлар сони юзасидагига қараганда анча катта. Шу сабабли юза атомларида ортиқча энергия бўлади, шу энергия юза таранглигига ва капилляр эффектга олиб келади. Тадқиқотлар кўрсатади–ки, ортиқча энергия заррачаларнинг суюқланиш температурасига, эрувчанлигига, электрўтказувчанлигига, оксидланиш даражасига ва бошқа хоссаларига сезиларли даражада таъсир кўрсатади.

61

Наносистемаларнинг хоссалари худди шундай модданинг макроскопик миқдорлари хоссаларидан шу қадар кескин фарқ қилади–ки, натижада уларни мустақил фан – нанокимё номли фан ўрганади. Умуман олганда, классик фан нуқтаи назаридан, нанокимё фанини наносистемаларнинг физикавий кимёси деса ҳам бўлади. Айтиш керак–ки, XX асрнинг биринчи ярмида нанокимёнинг ривожланишига коллоидларни ўрганадиган мутахассислар энг катта хисса қўшган бўлса, иккинчи ярмида бу фаннинг янада катта суръатлар билан ривожланишига полимерлар, оқсиллар, фуллерен ва нанотрубкалар билан ишлайдиган мутахассислар сабаб бўлдилар.

UMUMTA’LIM MAKTABLARIDA O’QUVCHILARNING KIMYOVIY BILIMLARINI OSHIRISHDA INGLIZ TILIDAN FOYDALANISH

Jabborov M.M., Anorboyev A.

(Jizzax viloyati pedagog kadrlarni qayta tayorlash va malakasini oshirish instituti )

ХХI asrda fan–texnika taraqqiyoti o’tgan asrlarga nisbatan yanada takomillashdi. Bu davrga kelib insoniyat hayotining har qaysi jabhasiga fan–texnika taraqqiyoti o’zining ijobiy ta’sirini ko’rsatmoqda. Xususan, chet tilini o’rgatish bugungi kunning dolzarb masalasi, to’g’ri talablaridan sifatida qaralmoqda. Respublikamizda sodir bo’layotgan siyosiy–ijtimoiy o’zgarishlar mamlakatimizdagi ulkan ijobiy o’zgarishlarga sabab bo’lmoqda. Hozirgi yoshlarimizni chet tillarini bilishdek zarur malaka va ko’nikmalarsiz, kasbiy va ijodiy mahoratga ega bo’lishdek ajoyib hislatlarsiz tasavvur qilish qiyin. Biz yashab turgan dunyo tinimsiz o`zgarib turgan bir pallada dars mashg`ulotlari ham turli–tumanlikni talab etadi. Zamonaviy ta`limda shaxsni kamol toptirish, uni aqlan barkamol etib tarbiyalashda takomillashgan metodlarni qo`llash masalalari ilgari surilmoqda.1 Darslarda texnik vositalardan foydalanish an`ana tusiga kirib, endi yana yangi yo`nalishlarni kashf etish talab etilmoqda. Fanlararo bog`lanish, integratsiyalashgan darslar tashkil etilmoqda. Ayniqsa, kimyo va ingliz tili fanlaridan integrallashgan bilimlar mazmuni va shu asosda kimyoni o’qitish orqali mazkur predmetlar bo’yicha o’quvchilarning puxta va samarali bilim olishlariga, rivojlantirishga, ilmiy dunyoqarashlarini kengaytirish va dunyoviy, xususan, kimyoviy bilimlar haqida yetarli darajada to’liq tasavvurga erishishlariga muvaffaq bo’linadi. Kimyoni ingliz tilida o`rganishning afzalliklari juda ko`p. Ma`lumotlarga ko`ra, kimyo fani bo`yicha 60 foiz ilmiy axborotlar aynan ingliz tilida chop etiladi. Bu esa ushbu fanni o`zlashtirishda chet tillarni ham puxta bilishni talab etadi. Quyida “Anorganik moddalarning asosiy sinflariga oid tajribaviy masalalar yechish” mavzusini ingliz tili bilan bog`langan holdagi dars ishlanmasi tavsiya etilmoqda.

Mavzu: “Anorganik moddalarning asosiy sinflariga oid tajribaviy masalalar yechish”

Darsning maqsadi: 1.O`quvchilarda kimyoga oid masalalarni yechish va chet tilida o`z fikrini bildirish ko`nikmalarini shakllantirish. 2.Anorganik moddalarning asosiy sinflariga oid bilimlarni takrorlash va mustahkamlash. 3.Kimyodan tajribaviy masalalar yechish malakalarini rivojlantirish. 4.Laboratoriya jihozlari bilan ishlash ko`nikmalari mustahkamlash va rivojlantirish. Darsning borishi. Kimyo o`qituvchisi dars borishi bilan tanishtiradi (3 daqiqa). Song ingliz tili o`qituvchisi darsda ishlatiladigan jihozlar, moddalar haqidagi lug`at bilan tanishtiradi. So`zlar ma`nosiga ko`ra guruhlarga ajratiladi. Bu usulda kimyoviy atamalarni chet tilida o`zlashtirish asonlashadi.

Moddalar Moddalar Oksid – oxide Kislota – asid

62

Asos – base Tuz – salt

Ishqor – alkali Indikator – indicator

Moddalarning fizik xossalari

Laboratoriya jihozlari

Qattiq modda – solid Gaz – gas Suyuqlik – liquid Rang – colour

Probirka – test tube Kimyoviy sklyanka – bottle Shisha tayoqcha – glass stick Qisqich – holder Gorelka – burner

Fe`llar Fe`llar Ta`sir ettirish – to react Qizdirish – to heat Aniqlash – to identify

Ishlatmoq – to use Hosil qilmoq – to form Qo`shish – to add

Tenglamalarga koeffisientlar tanlash–to balance an equation. So`ng o`qituvchilar texnika xavfsizligi qoidalari bilan tanishtirib savol–javobga navbat berishadi. Sinf guruhlarga bo`linib, “Kim ko`p so`z biladi?” o`yini o`ynaladi. Bunda kimyoviy atamalar ingliz tilida so`raladi. Keyin kimyoga oid topshiriqlar beriladi: 1–topshiriq 1.Tajriba yo`li bilan qaysi probirkada sulfat kislota – H2SO4, natriy gidroksid – NaOH, natriy sulfatdan Na 2 SO4 borligini aniqlang. 2. CuSO4 mis sulfatdan CuO mis oksidi oling. 2–topshiriq Maxsus kartochkalarda ingliz tilida berilgan topshiriqlar bajariladi. Daftarlarda tenglamalar yozilib, shu asosda tajribalar bajariladi. Lab Activity card In the tasks 1 fill in the gaps with the words, in the tash 2–with the formulas. (1–topshiriqda tegishli joylarga kerakli so`zlarni, 2– topshiriqda tegishli joylarga formularlarni yozing). 1.To identify an asid, an alkali and a salt_______________________is used. NaOH is________. The universal indikator changes colour to____________. H2SO4 is _____. The universal indikator changes colour to____________. Na2SO4 is _____. The universal indikator changes colour to____________. (Kislota, asos, tuzni aniqlash uchun_________________ishlatiladi. NaOH– bu______. Universal indikatorni_______rangga o`zgartiradi. H2SO4– bu_________. Universal indikatorni_______rangga o`zgartiradi. Na2SO4– bu_______. Universal indikatorni_______rangga o`zgartiradi.) 2.To get CuO starting with CuSO4 we will should get________ first. To get _____A we should add _____B__to SuSO4.______A is a blue solid. To get CuO we should add _____A._____C is a black solid. CuOni olish uchun dastlab_____A olish kerak. ______A ni olish uchun CuSO4ga _________ta`sir ettirish kerak. _______A havo rang qattiq modda. CuO ni olish uchun______A ni qizdirish kerak. ______S–bu qora rangli qattiq modda. To`g`ri javoblar: 1. an alkali(base), blue, an asid, red, a salt, doesn`t change colour. 2. A–Cu(OH)2 B–NaOH C– CuO. Kerakli so`z va formulalar yozilgandan keyin tajribalar bajariladi. Ingliz tili o`qituvchisi ingliz tilida, kimyo o`qituvchisi o`zbek tilida ko`rsatmalar berib boradi. Bu moddani oling – take this regent Probirkani qisqich bilan ushlang – use the holder Probirkani qizdiring – heat the whole test–tube

63

Bu tajribani oz muddatga qoldirib, boshqa tajribani bajaring – leave it for some time, do another experiment. Kislota bilan ishlaganda ehtiyot bo`ling – be careful using an asid. Nima ko`rgan bo`lsangiz yozing – write down what you see. Tenglamalarga koeffitsientlar tanlang – balance the equation. Tajribalar tugaganidan keyin laboratoriya daftarlari va to`ldirilgan kartochkalar topshiriladi. 3–topshiriq (test savollari) 1.Kislotali oksidni aniqlang (Choose the formula of an asidic oxide.)

A.Na2O, B.MnO, C.Mn2O7, D.CuO 2.Natriy gidroksid qaysi moddalar bilan reaksiyaga kirishadi? (Which substances reacts with Sodium hudroxide?)

A.HCI, CuO, B.Cu(OH)2, CO2, C.H2O, Na2O, D.H2SO4, CO2 Reksiya tenglamalarini yozing. 1.In the solution of an alkali phenolphtalein changes colour to crimson(1). If you put some lemon juise on the universal indikator colour changes to red (2) Ishqor eritmasi fenoftaleinni binafsha rangga o`zgartiradi.(1) Universal indikatorga limon sharbati tomizilsa, u qizaradi.(2)

A. (1) to`g`ri (2) noto`g`ri A. (1) is true (2) false B. (1) noto`g`ri (2) to`g`ri B. (1) is false (2) true

C. (1) va (2) to`g`ri C. both(1)and (2) are true D.(1) va (2) noto`g`ri D. both (1) and (2) are false

4. Cooper reacts with an acid giveng H2 (1). Alkalis are bases soluble in water (2) Mis kislota tarkibidagi H2ni siqib chiqaradi (1). Ishqorlar – suvda eriydigan asoslardir (2).

A.(1) to`g`ri (2) noto`g`ri A.(1) is true (2) false B.(1) noto`g`ri (2) to`g`ri B.(1) is fasle (2) true

A.(1) va (2) to`g`ri A.both(1) and (2) are true B.(1) va (2) noto`g`ri B.both (1) and (2) are false

5.Moddalarni aniqlang (Devine substances) Fe + CuSO4 = X+Y

A.FeO, CuS, B.FeSO4, Cu, C.FeS, CuO, D.FeO, CuSO4 6.Moddalarni qaysi sinfga mansubligini ko`rsating. (Match formules and classes of substances.)

A. CaCO3 1.basic axside, B. BsO 2.alkali C. SiO2 3. salt, D. LiOH 4. asidic oxside

7. Quyidagi berilgan moddalar guruhi orasida ma`noga ko`ra mansub bo`lmagan javobni toping. (Choose the formula of the substance which doesn`t fit to the logical group.)

A. KMnO4 , B. Na2 CO3, C. CO2, D. (CuOH)2CO3 To`g`ri javoblar:

1. C 2. D 3. C 4. B 5. C 6. 3,1,4,2 7. D O`quvchilar bilimi darsdagi faol ishtirokiga ko`ra baholanadi. Mavzu mustahkamlanadi. Tajriba o`tkazilgan joylar tartibga keltiriladi. Uyga vazifa sifatida darslikdagi mavzudan keyin keltirilgan topshiriqlarga ingliz tilida javob topish beriladi.

ГЕОМЕТРИЯНИ ЎРГАНИШДА ЗАМОНАВИЙЛИК ВА УЗВИЙЛИК ТАМОЙИЛИ

Бердиева О.

(Сурхондарё ВПКҚТМОИ)

64

Ўрта маҳсус, касб–ҳунар таълими муассасаларида ўқувчиларга нафақат чуқур назарий билим берилади, балки уларда амалий фаолиятида зарур бўладиган кўникма ва малакалар ҳам шакллантирилади. Бундан ташқари уларни амалий ишларда юзага келган масалаларни ҳал этишда математик усул ва воситалардан мустақил равишда фойдаланишга ўргатиш ҳам ўта муҳим ҳисобланади. Ўқувчиларни анъанавий усулларда ўқитишда бундай вазифаларни амалга ошириш анча мушкул иш. Буни илмий–услубий журналларда эълон қилинаётган мақолалар ва ўқитишнинг янги методларини излаб топиш борасидаги изланишлар ҳам кўрсатиб турибди. Чунки анъанавий ўқитишнинг моҳияти ўқувчиларга фақат маълумот беришдан иборат. Бунда асосан тушунтириш–намойиш методи устунлик қилади. Бу ҳол эса ўқувчиларга илгари олган билимларидан касбий таълим фанларини ўрганиш ва ихтисосликка оид масалаларни ечишда фойдаланиш, шунингдек, амалий фаолиятида фаоллик кўрсатишларига катта имкон бермайди. Бизнингча, касбий таълимдаги бундай камчиликларни ўқитишда муаммоли–модулли ёндошувни қўллаш орқали бартараф этиш мумкин. Хўш, бу ёндошувнинг моҳияти нималардан иборат? Унинг моҳияти шундан иборатки, ўрганиладиган ўқув материали (мавзу, боб, бўлим, қисм) блокларга бўлинади ва улар алоҳида модул сифатида қараади. Бунда ўқувчилар олдига ҳал этилиши зарур бўлган муаммолар қўйилади. Бунда улар математика (хусусан, геометрия)ни бўлажак мутахассис сифатида келгусидаги амалий фаолияти билан боғлиқ ҳолда ўрганади. Модулли муаммоли ўқитиш усули ўқув предметларини ўрганишда, нафақат узвийликни таъминлашга шунингдек, ўрганиладиган материалини ихчам тарзда тузилмаларга ажратиш, уларни бирликлар тарзида тақдим этиш, таркибий қисмларга ажратиш, аудитория машғулотлари ва мустақил ишларда ўрганиш лозим бўлган асосий қоидаларни қайд этиш имкониятини беради. Геометрия элеметларини модулли–муаммоли усул асосида ўрганишга доир мисол кўрсатиб ўтайлик. Аналитик геометриянинг бутун бир бўлими блокларга бўлинган ягона модул сифатида қаралади: кириш блоки, умумлаштириш блоки, назарий блок, қўшиш блоки, назорат блоки. Бўлимда асосан вектор тушунчаси ўрганилади. Кириш блоки. Бунда вектор катталиклар ҳақида ўқувчиларга аввал маълум бўлган билимлар такрорланади (ўқувчиларнинг мактабда олган билимлари мустаҳкамланади); ушбу мавзунинг мутахассиликлар билан боғлиқлиги очиб берилади. Умумлаштириш блоки. Ўқувчиларга ўқув материалини ўрганиш тартиб–қоидалари баён этилади. Ишнинг якуний мақсади, ўқув материалини умумлаштириш жараёнидаги боғланишлар изҳлаб берилади. Назарий блок. Бунда асосий тушунча ва қоидалар маъноси очиб берилади, графиклар чизилади, таърифлар берилади, шунингдек, мустақил ўрганишлари учун ўқувчиларга адабиётлар тавсия этилади. Блок–схемага мос ҳолда назарий материаллар берилади. Қўшиш блоки. Бу ерда турли масалалар, шу жумладан, ижодий ёндошувлар талаб этиладиган масалалар ҳал этилади. Математик масалалар билан бирга махсус фанлардан амалий мазмундаги масалалар ҳам ечилади ва бунда геометрия элементларидан кенг фойдаланилади. Буларнинг барчаси геометрия ва махсус фанларни ўрганишда узвийлик таъминланиши зарурлигини кўрсатади. Гап шундаки, таълим мазмуни қанчалик янгиланмасин янги дастурлар, стандартлар яратилмасин, уларнинг самарадорлиги ва қай даражада ўқув жараёнига тадбиқ этилиши асосан ўқитувчиларнинг билими, малакаси, касбий маҳорати, ижодкорлиги, фидоийлигига боғлиқ бўлиб қолаверади. Биз қуйида мактаб ва ўрта махсус, касб–ҳунар таълими муассасаларида геометрия фанини ўқитишдаги узвийликни қараб ўтамиз. Геометриядан мактабда ўрганилган айрим мавзулар касб–ҳунар коллежларида такрор ўрганилади ва тушунчаларни иложи борича касбий йўналишларга боғлаб ўргатиш мақсадга мувофиқ. Масалан, Академик лицей ва касб–ҳунар коллежлари учун тавсия этилган ўқув дастури, қўлланма ва дарсликларида «Планиметрия асослари» ни ўрганиш назарда тутилган. Бизнингча ундаги мавзуларда оид

65

масалалар танлашда касбий билимлар мазмунига, тушунчаларни ҳаётий мисоллар асосида изоҳлашга, яъни уларнинг амалийлигига алоҳида эътибор қаратиш керак. Планиметрияда ўрганиладиган бурчак катталиклари, учбурчакларга оид масалаларни резбаларни кесиш, айрим деталларнинг ҳажми ва юзларини ҳисоблашга боғлаб тузиш ўқувчини фикрлашга ундайди ва унинг фанга бўлган қизиқишини кучайтиради. Стереометрия курсини ўрганишда эса ўрта махсус, касб–ҳунар таълими муассасалари ўқувчиларидан деярли бир хил мантиқий фикрлаш талаб этилади. Стереометрияни ўрганишда ўқувчилар фараз қилишга ўргатилади. Шунинг учун ўқитувчи кўпроқ кўргазмали воситлардан фойдаланиб, стереометрияга оид бўлимларнинг хаётда ва ишлаб чиқаришда қанчалик муҳимлигини аниқ мисоллар ёрдамида ечиб бериши керак. Машина ва станокларнинг қисмларини, геометрик шаклларнинг фазовий жойлашишини ўрганишда стереометрияга оид бўлимлардан кенг фойдаланиш мақсадга мувофиқ. Демак, уларга геометриядан сабоқ беришда, айниқса, касбий йўналишга оид масалалар ечишда қуйидагиларга алоҳида эътибор берилиши керак: –амалий масалалар шартида нима берилгани ва нимани топиш ёки аниқлаш кераклигини аниқ билиш; –ечиладиган масалаларни қийнлик даражасига қараб танлаш ва уларни ечишда изчилликка риоя этиш; –ўрганилган назарий билимлардан амалий масалаларни ечишда кўпроқ фойдааниш; –масала шартларида берилган тушунчалар ўртасидаги боғлиқлик ва муносабатларни аниқлаш; –берилган мураккаб масалаларни ечиш учун аввал ёрдамчи масалалар тузиб ва уларни ечиш; –геометриядан олган билимлар асосида амалий масалалар ечиш бўйича якуний хулосалар чиқариш. Ушбу вазифаларни амалга ошириш ўқувчиларнинг билими ва ақлий салоҳиятига боғлиқ. Шунинг учун дастлабки босқичларда ўқувчига зўриқиш талаб қилмайдиган масалалар берилади, ўқувчилар аввал содда масалаларни ечишни ўрганиши, кейин эса уларни мураккаблаштириб бориш керак. Назорат блоки. Синов иши ўз ичига турли тестлар, критераиал масалалар, улар ечимларининг тўғрилигини текширишда қўлланиладиган махсус топшириқларни қамраб олади. Бунда ЭҲМ орқали назорат этувчи дастурлардан кенг фойдаланиш мумкин. Кузатишлар шуни кўрсатадики, муаммоли–модулли ўқитиш қуйидагиларга имкон беради. –бўлажак мутахассисларнинг келгусидаги меҳнат фаолиятида ўрганилган билимларнинг амалий қўлланилишига аниқ мисоллар асосида кўрсатиш йўли билан уларда билим касбга қизиқиш уйғотиш; –таълим жараёнида ахборот маълумотларини ихчам ва умумий тарзда тақдим этиш, ўқувчиларга асосий қоидаларни ўргатиш; –ўқувчиларга ўқитишни табақалаштириш асосида таълим бериш; –амалий масалаларни ечишда ўқувчиларни мустақилликка ва ижодий ёндошишга ўргатиш. Буларнинг барчаси кичик мутахассислар тайёрлаш сифатини оширишга хизмат қилади.

АГРОБИОТЕХНОЛОГИЯ–АНИҚ ВА ТАБИИЙ ФАНЛАР ИНТЕГРАЦИЯСИ НАТИЖАСИ

Эрназаров И., Тулаева Д.Ғ., Ботирова Д.

(Қарши МИИ)

Қишлоқ хўжалиги фанлари биология фанларининг асосий тармоқ фанларидан бири бўлиб Физика, Кимё, Математика ва бошқа аниқ фанлар билан ҳамкорликда ривожланади. Шу сабабли ҳам ҳозирги замон физика, кимё, математика, биология ва қишлоқ хўжалиги

66

фанларининг яқин ҳамкорликда ривожланаётганлиги сабабли уларнинг интеграцион жараёнини агробиотехнология деб номлаш ўринли бўлади. Қишлоқ хўжалиги экинлари ўсиши, ривожланиши ва ҳосил етиштириши жараёнида ёруғлик, иссиқлик, намлик, ҳаво, озиқ моддалар ва бошқа омиллар билан боғлиқ бўлади. Лекин, экинларнинг ташқи омиллардан самарали фойдаланиши физик ва биологик жараёнлар билан боғлиқ бўлиб бундай омиллар билвосита ва бевосита таъсир этувчи гурухларга бўлинади. Экинларнинг ўсиши ва ривожланиши жараёнига билвосита таъсир этувчи омиллар ёруғлик, иссиқлик ва ҳаво бўлиб, бундай омиллардан самарали фойдаланиб мўл ва сифатли ҳосил етиштиришда экинларга йўналтирилган агробиотехнологик жараёнлар қўлланилиши керак. Масалан: Экинларни мақбул муддатларда ва меъёрларда, схемаларда экиб, қатор ораларига мақбул усулларда ишлов берилганда билвосита таъсир этувчи омиллардан самарали фойдаланиши натижасида ўсиши, ривожланиши ва ҳосил шакллантириши талаблар даражасида бўлади. Деҳқончилик фанларидан Микробиология, Ўсимликлар физиологияси, Биокимё, Биотехнология ва бошқа фанлар физик ускуналар ва усуллардан фойдаланиб тадқиқотлар ва агротехнологиялар амалга оширилиб, олинган маълумотларнинг ишончлилик даражаси математик таҳлиллар воситасида аниқланади. Ҳозирги вақтда микроскопик жараёнларнинг ривожланиши натижасида Хужайра ва Ген муҳандислиги, молекуляр биологик жараёнларда биотехнологик ва нанотехнологик жараёнларнинг ривожланиши ҳам аниқ фанларнинг ривожланиши билан интеграллашишининг натижасидир. Шунинг учун ҳам илмий мактабимиз доирасида экинлар ҳосилдорлиги ва тупроқ унумдорлиги билан боғлиқ бўлган Агробиотехнологик унумдорлик диагностика хизмати шаклланиб мамлакатимиз миқёсида ғўза ва кузги буғдойни ернинг ҳақиқий ҳолати бўйича унумдорлик диагностикасига асосан озиқлантириш йўли билан мўл ва сифатли ҳосил етиштириш агробио– технологияси ишлаб чиқилди. Агробиотехнологик унумдорлик диагностикасида охирги 3–5 йилда етиштирилган экин майдонларининг ўртача ҳосилдорлиги, тупроқ типи, тупроқнинг маданийлаштирилганлик даражаси, ернинг ҳайдалма қатлами қалинлиги, агрофон, тупроқнинг механик таркиби, тупроқнинг гумус, ҳаракатчан фосфор ва алмашинувчи калий билан таъминланганлик даражаси, ернинг шўрланишга ва эрозияга мойиллик, ерни суғоришда нишоблилик, бегона ўтлар ва ҳар хилдаги патоген организмлар билан ифлосланганлик, сув билан таъминланганлик даражаси ва балл бонитетлари 5 баллик тизимда ернинг агробиотехнологик унумдорлик диагностикасида тупроқ унумдорлиги ва экинлар ҳосилдорлигига жуда юқори, юқори, ўртача, кам ва жуда кам даражада бевосита таъсир этадиган омиллар ҳисобга олинади. Унумдорлик диагностикасида ернинг ҳақиқий ҳолати бўйича ғўза ва кузги буғдойдан мўл ва сифатли ҳосил етиштириш учун юқорида қайд этилган экинлар ҳосилдорлиги ва ҳосил сифатига бевосита таъсир этувчи параметрлар бўйича ўғитлар қўллаш режа–тавсияномаси тузиш учун компьютерлаштирилган махсус программа ишлаб чиқилди. Компьютерлаштирилган унумдорлик диагностикаси программаси ҳам математика ва бошқа аниқ фанлар ютуқларининг қўлланилиши натижасидир. Шунинг учун ҳам Қишлоқ хўжалиги тараққиётида Биология, Физика, Математика ва бошқа аниқ фанларнинг қўлланилиши натижасида агробиотехнологик унумдорлик диагностикаси юзага келди.

ТАЪЛИМ ЖАРАЁНИДА ИНТЕГРАЦИЯЛАШДАН ФОЙДАЛАНИШНИНГ

АҲАМИЯТИ

Алимов А.Я., Саидова Н.А., Унгаров Б.Х. (Навоий давлат педагогика институти)

67

Ижтимоий–иқтисодий ривожланиш босқичида турган жамиятимиз олий таълим, ўрта махсус ва касб–ҳунар коллежлари олдига малакали кадрлар тайёрлашни янада яхшилаш вазифасини қўймоқда. Таълим жараёнида турли хил мантиқий тизимлар орқали ўқитувчи ва у билан биргаликда таълим олувчилар ўз билим, қобилият ва кўникмаларини дедукция, индукция, синтез, умумлаштириш, аниқлаштириш, таққослаш шаклида ифодалайдилар. Барча мантиқий жараёнлар услубнинг мазмун билан узвий боғланган ички томонини ташкил қилади. Таълим жараёнида фойдаланилаётган ўқитишнинг усул, услуб ва шакллари турли–туманлиги билан ажралиб туради. Мамлакатимизда амалга оширилаётган янги ўқув режалари ва дастурларига ўтиш даврида жамият ва атроф–муҳит ўртасидаги алоқаларни уйғунлаштириш, атроф–муҳитга жиддий муносабатни ўрнатиш ва шакллантириш масалалари муҳим аҳамият касб этади. ХIХ–ХХ асрлар оралиғида педагогикада кичик мактаб ўқувчиларининг табиий муҳит билан таништиришнинг интеграцияланган курсини яратиш фикри пайдо бўлган. Бу фикр А.Я.Герд, Д.Н.Кайгородов, А.П.Павлов номлари билан боғлиқ бўлиб, улар бошланғич мактабга атрофдаги жонли ва жонсиз дунё ҳақидаги бўлинмаган курсни киргизишни талаб қилишди. Интеграциялашган таълим–тарбия, фанлараро алоқаларнинг айрим жиҳатларини дастлаб Я.Коменский, Д.Локк, И.Гербарт, М. Песталоцци, К.Ушинский каби олимлар бошлаб берган. Бу йўналишни кейинчалик Т.Г.Ризаева, Г.Н. Аквилева, Д.Л.Тройтап, Г.В.Балтюкова, Н.Я.Веленкин, Н.М.Дружнина, Т.С.Назарова, И.К.Блинова, Р.Г.Матюшова давом эттирганлар. Ушбу муаммо ўзбек олимларидан Р.Мавлонова, Қ.Абдуллаева, Н.У.Бикбаева, А.Г.Григорянс, Э.И.Николаева, Х.К.Қаюмовларнинг ишларида кўриб чиқилган. Интеграция атама ва услубий нуқтаи назардан ҳодиса сифатида нима эканлигини кўриб чиқайлик. «Интеграция» сўзи лотинча integratiо – тиклаш, тўлдириш, «integer»–бутун сўзидан келиб чиққан. Интеграциялаш жараёнида бир–бирига боғлиқлик ҳажми ошади ва тартибга тушади2. Интеграция–таълим берувчининг турли фанлар бўйича кузатишлари ва хулосаларини тасдиқлаб ёки чуқурлаштириб берувчи янги далилларни топиб бериш манбаидир. Таълим олувчиларнинг ўқув фаолиятларининг сифати ва жадаллашуви таълим бериш сифатини яхшилаб, фаолиятнинг турли шакллари алмашиб туриши орқали уларнинг толиқиб қолишининг олдини олади. Бир неча фанларни бир фанга бирлаштириш орқали интеграциялашни олайлик. Масалан, бошланғич синфда “Математика” фанидан 3 рақамини ўргатишда “Она тили” фани билан боғлаб учувчи, учун, учқур, учқун каби сўзлардан фойдаланиб кроссворд орқали ўргатиш мумкин. Билимларни эгаллашда фанлараро алоқадорлик ривожланиб боради. Аста–секинлик билан таълим олувчиларнинг нутқи, дунёқараши ривожланиб бориб бир фаннинг элементларидан фойдаланиб бошқа фанни ўзлаштира бошлайдилар. Бошланғич синфда ўтилган фанлар энди юқори синфда алгебра, геометрия, она тили, адабиёт, кимё, биология, физика ва бошқа фанларни ўзлаштириш учун пойдевор бўлиб хизмат қилади. Умумтаълим мактабларида ўрганилган билимлар ўрта махсус ва касб–ҳунар коллежларида ва кейинчалик олий ўқув юртларида мустаҳкамланиб ривожлантирилади. Педагогик ва ахборот технологиялардан фойдаланиб таълим жараёнида интеграциялаб ўқитиш ўқув самарадорлигининг кескин ўсишига кўмаклашади. Бугунги кунда дарс ўтишнинг турли хил йўл–йўриқ ва воситалари ишлаб чиқилмоқда. Масалан, машғулот дарси, киноли дарс, театрли дарс, чизма дарси, БББ усули (биламан, билишни хоҳлайман, билдим), узайтирилган маъруза ва ҳоказо. Бу усуллар таълим самарадорлигини, талабаларнинг мустақил фикрлаш қобилиятини оширишда жуда муҳим ўрин эгаллайди. Интернет ресурслардан дарсда фойдаланиш талабани мустақил ишлашга ундайди, чунки ҳар хил маълумот билан ишлаш, уни таҳлил қилиш, баҳолаш жуда долзарб муаммолардан биридир.

2 Р.Мавлянова, Н.Рахманкулова Бошланғич таълим педагогикаси, инновация ва интеграцияси. Т.:2013, 175–бет

68

Бугунги замон ёшлари талабчан, турли нарсаларга қизиқувчан, телевидение, матбуот, компьютер орқали кўп маълумотларга эга бўлишни истайди. Шунинг учун ўқитувчи фанлараро алоқадорликни ҳисобга олган ҳолда дарсга жиддий тайёрланмаслиги мумкин эмас. Компьютер орқали ҳар битта тақдимотни, кроссвордни ёки топшириқни тайёрлаш жуда осон. Ўқув машғулотлари ҳам унумли ўтади. Ушбу усуллар орқали таълим бериш талабаларнинг мустақил фикрлаш қобилиятини оширишга ва ҳар қандай масалани мустақил еча олишга ёрдам беради. Таълимни замонавий технологиялар асосида ташкил этиш жараёнида ўқув фанини ўзлаштирмоқчи бўлган талабанинг кайфияти, қизиқишлари, ҳаёт тарзи, дунёқараши, тафаккури, ақлий ва касбий қобилияти каби хусусиятлар майдонга чиқади. Педагогик ва ахборот технологиялардан ўқитувчиларнинг фанлараро алоқадорликда, интегратив ёндашув асосида таълим беришида ўзларининг касбий ривожланиши учун ҳам катта имкониятлар яратади. Булар: –кўп маротаба фойдаланишга мўлжалланган ўқув материалларини яратиш; –интернет орқали ўқитувчиларнинг ўзаро фикр алмашинуви; –ўқувчиларнинг ўқув материалларига хоҳлаган вақтда мурожаат қилиши; –мазмунни тушунарли қилувчи мултимедияли материалларни тайёрлаш; –ҳар бир ўқув материалларида фанлараро алоқадорликни эътиборга олиш; –зўриқишсиз, қизиқарли тарзда ўқув тизимини таъминлаш; –ўқувчилар ишини самарали бошқариш, сақлаш ва олиб бориш ҳамда вақтни тежашдан иборат. Ўқитувчилар педагогик ва ахборот технологиялардан фойдаланган ҳолда нафақат ўз билимларини янгилайдилар, балки назарий билимларини ҳам орттириш имкониятига эга бўладилар. Хулоса ўрнида шуни алоҳида таъкидлаш лозимки, бугунги тезкор даврда ёшларда мустақил фикрлаш қобилиятини ошириш, уларни ўз устида кўпроқ ишлашга жалб этиш, таълим бериш жараёнида педагогик ва ахборот технологиялардан кўпроқ фойдаланиш жуда муҳимдир.

KASB – HUNAR KOLLEJLARI VA AKADEMIK LITSEYLARDA TALABALARNING

MATEMATIK TAFAKKURINI O‘STIRISH

Yuldoshyeva I.R., Sobirov J.A. (Navoiy davlat pedagogika instituti)

Bugungi kunda кasb–hunar kollejlari va Akademik litseylarda talabalarning o‘zlari qiziqqan fanlar bo‘yicha bilimlarini oshirishi, muayyan fan asoslarini chuqur, mukammal o‘zlashtirilishi, qiziqishlari va qobiliyatlarini hisobga olgan holda mantiqiy fikrlash va tafakkurlarini rivojlanish katta e’tibor berilmoqda. Talabalarni matematika fanidan tafakkurini oshishda shubhasiz shu fan o‘qituvchilarining pedagogik mahoratining ahamiyati kattadir. Talabalarning muhim xususiyatlaridan biri ulardagi o‘qituvchi shaxsiga ishonch hissi va yuksak ehtiromdir. Shuning uchun ham o‘qituvchining o’quvchiga tarbiyaviy ta’sir ko‘rsatish imkoniyati juda kattadir. Talabalarning muhim vazifalaridan biri o‘quvchilarda materiallarni eslab qolishi uchun muayyan intilishni tarkib topishi, ularga eslab qolishning fikr yuritish, tafakur o‘stirish yo‘llarini (taqqoslash, tahlil qilishni) o‘rganishdan iboratdir. Hozirgi matematika darslarini o‘qitish masalalariga aniqlik kiritish, bu sohada to‘planga barcha yutuqlarni yanada boyitish, ularni umumlashtirish, nazariyaning amaliyot bilan bog`liqligini isbotlash, ilg’or pedagogik texnalogiyalarini ta`limga joriy etish, tafakkurning ko‘p qirraliligini matematika fanlarini o‘qitishda amalgam oshirish, kasb–hunar kollejlari uchun ta`lim usuliyatini ishlab chiqish hozirgi metodik hamda pedagogika oldida turgan, qilinishi lozim bo`lgan dolzab vazifalardan biridir. Bugungi kunda Respublikamizda ta’lim sifatini yanada oshirish bo‘yicha o‘lkan ishlar olib borilmoqda. Bunday islohatlar har bir fan oldiga katta mas’uliyat yuklaydi. Bu mas’uliyatli vazifani ado etish, ayniqsa matematika o‘qituvchisi oldiga o‘lkan vazifalarni qo‘ymoqda. Matematika fanini o‘qitishda quyidagilarga etibor berilsa maqsadga muvofiq bo‘ladi:

69

–o‘quvchilarning fikrlash qobiliyatini shakillantirish; –o‘rgangan bilimlarni ta’lim tizimiga qo`llay olishi. Yuqorida aytilganlarning asosida o‘quvchi tafakkurini o‘stirish yotadi. Matematika fani bilan shug'ullanuvchi har bir talaba, o‘quvchi bu fanning keng tarmoqliligini va kelajakda yuqori natija berishini tushinib yetishishi zarur. Kasb–hunar kollejlarida talabalarni matematika faniga tafakkurini, qiziqishini rivojlantirishimiz uchun quyidagilarga etibor berilsa maqsadga muvofiq bo‘lar edi: –maktablarga malakali mutaxasislarni jalb qilish; –matematika fanida bo‘layotgan yangiliklardan xabardor qilib turish; –matematika faniga qiziqayotgan o‘quvchilarni aniqlash va ularga sharoit yaratib berish. Yuqoridagi kuzatishlardan shu narsa ma’lum bo‘ldiki, tafakkur o‘stirish uchun talabalarni har tomonlama urganish, ularning ruxiyatiga kirib borish, darsga qiziqtira olish ahamiyatli hisoblanadi. Qiziqishni boshidan kechirayotgan shaxsda izlanish, yangi axborot olish yo`li bilan tajribasini kengaytirish, o‘zida qiziqish o‘yg`otgan ob’ektga yaqinlashish paydo bo‘ladi hamda tafakkur o‘sishida yordam beradi.

CHEKSIZ KAMAYUVCHI GEOMETRIK PROGRESSIYANING O’NLI DAVRIY KASRLARGA TADBIG`I HAQIDA

Xudoyorov Sh.J., Shodiyev Sh.Sh.

(Navoiy davlat pedagogika instituti)

Elementar matematikaning muhim tushunchalardan biri bu davriy kasr tushunchasidir. Davriy kasrlar bilan ishlashda o`quvchilar ko`pgina muammolarga duch kelishi mumkin, ya’ni bunday kasrlar ustida amallar bajarishda birinchi navbatda ularni oddiy kasrga aylantirish kerak bo`ladi. Bizga ma’lumki davriy kasrlar sof davriy kasr va aralash davriy kasrlarga bo’linadi. Shuni aytish mumkinki, davriy kasrlarni oddiy kasrlarga aylantirishning bir nechta usuli mavjud bo`lib, ulardan cheksiz kamayuvchi geometrik progressiyani qo’llab topish usuliga to`xtalib o`tamiz. Bu usulni bir nechta misollar yordamida tushuntirishga harakat qilamiz. Bu jarayonni amalga oshirish

uchun cheksiz kamayuvchi geometrik progressiya hadlari yig`indisining formulasi q

bS−

=1

1 dan

foydalanamiz. Biz dastlab o`z fikrimizni sof davriy kasrlar bilan ishlashga doir misollarni ko`rish o`rqali tushuntirishga harakat qilamiz. Misol. ...333,2 ko`rinishdagi sof davriy kasrni oddiy kasrga aylantiring.

Yechish. Dastlab bu kasrni ...1000

3100

31032...333,2 ++++= shaklidagi oddiy kasr

ko’rinishda yozib olamiz. Bunda ...,1000

3,100

3,103

321 === bbb lar cheksiz kamayuvchi

geometrik progressiyaning hadlari bo`lib, maxrajini quyidagicha

101

310

1003

103:

1003

103

1003

1

2 =⋅====bbq ekanligi kelib chiqadi.

70

Endi cheksiz kamayuvchi geometrik progressiya hadlari yig`indisining formulasiga muvofiq:

31

910

103

109:

103

109

103

10110

103

1011

103

11 =⋅===

−=

−=

−=

qbS

bo’ladi. Shunday qilib, berilgan kasrni quyidagi ko’rinishda oddiy kasr bilan yoza olamiz:

.312...333,2 =

Endi biz xuddi shu formulani aralash davriy kasrni oddiy kasrga aylantirish uchun qo`llab ko`ramiz. Misol. ...6555,3 aralash davriy kasrni oddiy kasrga aylantiring.

Yechish. Bu kasrni ...10000

51000

5100

51063...6555,3 +++++= ko’rinishda yozib

olamiz. Bu yerda ...,10000

5,1000

5,100

5321 === bbb progressiyaning hadlari ekan, bundan

cheksiz kamayuvchi geometrik progressiyaning maxraji

101

5100

10005

1005:

10005

1005

10005

1

2 =⋅====bbq ga tengligi kelib chiqadi. Cheksiz kamayuvchi

geometrik progressiya hadlari yig`indisining formulasiga muvofiq

.181

18010

910

201

109:

201

109201

10110

1005

1011

1005

11 ==⋅===

−=

−=

−=

qbS ekan. Shunday qilib,

berilgan kasrni quyidagi ko’rinishda oddiy kasr ko’rinishida yoza olamiz:

.90329

905324

185511818

181

518

181

1036

181

1063...6555,3 =

+=

⋅⋅+⋅

=+=+=+=

Berilgan davriy kasr 90329...6555,3 = ko’rinishdagi oddiy kasrga aylanadi. Sof davriy

kasrlarni va aralash davriy kasrlarni cheksiz kamayuvchi geometrik progressiya hadlari yig`indisining formulasi yordamida oddiy kasrga aylantirish usulini ko’rsatib o’tdik. O’ylaymizki, bu usul o’quvchilar uchun davriy kasrlarni oddiy kasrga aylantirishda birmuncha qulayliklar yaratadi va foydalanuvchilar ishini ancha osonlashtiradi.

TILSHUNOSLIKNING ANIQ FANLAR BILAN ALOQADORLIGI

Suyunov M., Davlatova R., Sulanov A. (Navoiy davlat pedagogika instituti)

Har bir fan bоshqa fanlar bilan o’zarо alоqadоrlikda o’rganilgandagina o’zining haqiqiy mоhiyatini tоpadi. Shunga ko’ra tilshunоslikni ham turli fanlar alоqadоrligida, uzviyligida o’rganish maqsadga muvоfiq. Shu nuqtayi nazardan o’zbеk tilshunоsligida matеmatik lingvistika, lingvist ik gеоgrafiya, arеal lingvist ika, kоmpyutеr lingvist ikasi, sotsiolingvistika,

71

psixolingvistika3 kabi o’z iga хоs yo ’nalishdagi izlanish va tadqiqо t larning о lib bо r ilishi quvоnar li. ХХ asrning 20–30 yillaridan bоshlab tilni bеlgilar sistеmasi sifatida o’rganish jahоn tilshunоsligining asоsiy tadqiq yo’nalishlaridan biriga aylandi. Тilga bеlgilar sistеmasi sifatida yondashuv tilshunоslikning aniq fanlar ichida o’z o’rniga ega ekanligini ko’rsatdi. Мa’lumki, til o’zarо alоqa–bоg’lanishdagi tarkibiy qismlardan tashkil tоpgan butunlik hisоblanadi. Тil birliklari o’zarо birikib, bоg’lanib muayyan bir nutqiy hоsilani bеradi. Тil ham bоshqa aniq fanlar kabi har bir birlikni, lisоniy hоdisani o’rganishda aniqlikni, qоidaga bo’ysunishni taqоzо etadi. Bu esa Bеrеzinning ta’rifi bilan aytganda «Тil sistеma sifatida aynan matеmatikaning o’zi»4 ekanligini dalillaydi. Biz bu o’rinda matеmatik lingvistikaning ta’limda jоriy etilishi, undan fоydalanish samaradоrligi хususida ayrim mulоhazalar bildirmoqchimiz. Мa’lumki, matеmatik lingvistika til hоdisalarini matеmatik tahlil etishni talab etadi. So’nggi yillarda tilni sistema sifatida baholash til birliklarining nutqiy imkoniyatlarini atroflicha o’rganishga turtki bo’ldi. Bu o’rinda til birliklarini modellashtirish (qoliplashtirish) masalasi yechimiga qaratilgan qator tadqiqotlarning yuzaga kelishi tahsinga sazovor. Sistem tilshunoslikda “qolip”, til birliklarining o’zaro birikish tizimi va bu birikishning – nutqiy hosilaning mohiyati sifatida tushuniladi. Ya’ni har qanday qolip ikki qismdan iborat bo’ladi. Bu qismlar tenglamalar kabi (=) belgisi bilan ajratiladi5. O’zbek tilshunosligida til birliklaridan yasama so’zlar: [[aniq ot] + [chi] = (ot anglatgan narsa–predmet bilan shug’ullanuvchi, aloqador shaxs atamasi)], [ot] + [li] = (ot anglatgan narsaga egalikni ifodalovchi sifatlar)]va bosh.;6 so’z birikmasi [Iq.k–Ie.q]=SB (ukamning kitоbi) va bosh.7; sоdda gaplarning eng kichik qurilish qоliplari [АКk], [WPm] (Кеldim.)8; sоdda gaplarning sеmantik–sintaktik qоliplari (o’zbеk tilidagi yo’qlik va mavjudlikni bildiruvchi sоdda gaplar misоlida) [O’N PN YKSh] (Javоnda kitоb yo’q.); [PN МКSh] (Kitob bоr.) va bosh.9; qo’shma gaplar [WPm,WPm] [WPm→WPm], [WPm←WPm]10 kabi lisоniy qоliplar bilan bеrildi. Мazkur qоliplarning ayrimlari til birliklarining faqat shakliy tuzilishini ifоdalash imkоniyatiga ega bo’lsa, ayrimlari ham shakliy, ham mazmuniy tuzilishini qamrab оlishi bilan ahamiyatli. Мa’lumki, modellashtirish amaliy metod sanaladi. Shunga ko’ra tilshunоsligimizda yaratilayotgan turli lisоniy qоliplarni оna tili mashg’ulоtlarining amaliy shakliga tadbiq etish, ulardan o’rni bilan, to’g’ri fоydalana оlish maqsadga muvоfiq. Turli lisoniy qoliplarni оna tili mashg’ulоtlariga оlib kirish o’quv mashg’ulotlarini sоddalashtiribgina qоlmay, o’quvchining хоtirada saqlab qоlish ko’nikmasini yaхshilash, har qanday sharоitda ham undan unumli fоydalanish afzalliklariga ega. Shuningdеk, til birliklarining mоdеllashtirilgan shakli bilan ishlash bugungi kunda jadal rivоjlanib bоrayotgan aхbоrоt–kоmmunikatsiоn tехnоlоgiyalar bilan ishlash ko’nikmasini shakllantiradi va rivоjlantiradi. So’z va vaqt tеjamkоrligiga erishiladi.

3 Nurmonov A., Yo’ldoshev B. Tilshunoslik va tabiiy fanlar. –Toshkent: Sharq, 2001; Пулатов А. Текст лекций по математической и компьютерной лингвистике. http:/www. ziyonet. uz.; Джураев А.Б. Теоретические основы ареального исследования узбекоязычного массива. –Тошкент: «Фан», 1991; Nurmonov A. Matematik lingvistika. Ma’ruza matni. – Andijon, 2008.

4 Математическая лингвистика. – М., 1983.

5 Nе'matov H., Rasulov R. O’zbеk tili sistеm lеksikologiyasi asoslari. –Toshkent: O’qituvchi,1995. 6 Nе'matov H., Rasulov R. O’zbеk tili sistеm lеksikologiyasi asoslari. –Toshkent: O’qituvchi,1995. 7 Назарова С. Бирикмаларда сўзларнинг эркин боғланиш омиллари: Филол.ф.номз. …дисс.автореф.–Тошкент, 1997.–21б. 8 Сайфуллаева Р., Абузалова М. Гапнинг энг кичик қурилиш қолиплари ҳақида. Ўзбек тили ва адабиёти. –1991, № 4. –Б.42–47. 9 Д.Э.Лутфуллаева. Гапнинг семантик–синтактик қурилиш қолипи ва пропозитив структураси ўртасидаги муносабат: Филол.ф.д–ри. …дисс.автореф.–Тошкент, 2006.– 48 . 10 R.Sayfullayeva. Hozirgi o’zbek tilida qo’shma gaplarning substansional (zotiy) talqini. –Toshkent: Fan, 2007.

72

Quyida ona tili mashg’ulotlarida qo’llash mumkin bo’lgan o’zbek tilidagi ayrim lisoniy sintaktik qolipli (LSQ) amaliy topshiriqlar tizimiga misollar keltiramiz: TOPSHIRIQ. Badiiy ijod namunalaridan [E +T+H+Kmi?], [H+T+Kmi?], [Olmoshso’roq+ K?] hamda [K?] tuzilishidagi LSQi orqali voqelanuvchi so’roq gaplarni; [E+T+Kf(aniq.)], [A + E + Kson/rav./olm.] LSQi orqali voqelanuvchi darak gaplarni; [Kоshki +А+…–sа], [А+…–sа ekаn] tuzilishidagi LSQi orqali voqelanuvchi istаk gaplarni tuzing va ularni predikat xarakteriga ko’ra tasniflang. TOPSHIRIQ. Xalq maqollaridan foydalangan holda quyidagi sintaktik qoliplarga muvofiq so’z birikmalarini toping. [Ot–ning + Oteg.qo’sh.], [Ot–ni + Fe'laniq.m.], [Otb.k + Otb.k ], [Son–ning + Soneg.qo’sh.], [Ravish + Fe'list.m.], [Otko’m. + Fe'lmaqs.m.], [Ot–ga + Fe'lbuyr–ist.m.], [Ot–dan + Soneg.qo’sh.], [Otlashgan so’z–dan + Soneg.qo’sh.]. TOPSHIRIQ. Tobe so’zi qo’shma, juft va takroriy so’zlardan tashkil topgan so’z birikmalarini hosil qiling hamda ularning qurilish qoliplarini belgilang. NAMUNA. Katta–kichik bolalar – so’z birikmasi, tobe so’z juft so’zdan tashkil topgan. Qurilish qolipi: [Isif.+Iot] TOPSHIRIQ. Mavjudlikni bildiruvchi sodda gaplarning semantik–sintaktik yo’nalishda belgilangan [MKSH], [PNMKSH], [ZNMKSH], [O’NMKSH] qurilish qoliplariga muvofiq gaplar tuzing. Mavjudlikni ifodalovchi vositalarga tavsif bering (LSQning izohiga qarang)11. TOPSHIRIQ. Quyidagi yo’qlikni bildiruvchi sodda gaplarning semantik–sintaktik yo’nalishda belgilangan qoliplarini belgilang. 1.Ertalab qarasa og’ilda sigir yo’q. 2. Oradagi begonasirash yo’qoldi. 3. Davlat bilan farzandning erta–kechi yo’q. 4. Hovli kimsasiz. 5. Bir haftadan beri halovati yo’q. 6. Ishdagi nuqsonlar bartaraf etildi Xullas, til birliklarining modellashtirilgan shakllarini ona tili mashg’ulotlarida qo’llash ta’lim samaradorligini oshiradi. Kelgusida ona tili fanining ham matematika kabi aniq va modellashgan ko’rinishiga ega bo’lishga ko’mak beradi.

“KISLOTALAR” BO'LIMI BO'YICHA TAKRORLASH DARSINI INNAVATSION TEXNOLOGIYA NEGIZIDA VA EKOLOGIYAGA BOG’LANGAN HOLDA

O’RGANILISHI

11 Ayrim ramziy ifodalar izohi:

[Iq.k.Ie.k.] – qaratqich + qaralmish munosabatini aks ettiruvchi so’z birikmalarining formal–funksional yo’nalishda belgilangan qurilish qolipi.

[AKk] – sodda gapning formal–funksional yo’nalishda belgilangan eng kichik qurilish qolipi. Bunda A – atov birligi, ya'ni istalgan turkumdagi mustaqil so’z, ibora, so’z birikmasi; K – kesim, k – ko’rsatkich.

[YKSH] – yo’qlikni bildiruvchi sodda gaplarning semantik–sintaktik yo’nalishda belgilangan qurilish qolipi. Bunda Y – yo’qlikni ifodalovchi lisoniy birlik, KSH – kesim shakli.

[PNYKSH] – yo’qlikni bildiruvchi sodda gaplarning predmet nomini bildiruvchi semantik uzv bilan kengaygan qurilish qolipi.

[MKSH] – mavjudlikni bildiruvchi sodda gaplarning semantik–sintaktik yo’nalishda belgilangan qurilish qolipi. Bunda M – mavjudlikni ifodalovchi lisoniy birlik, KSH – kesim shakli.

[PNMKSH] – mavjudlikni bildiruvchi sodda gaplarning predmet nomini bildiruvchi semantik uzv bilan kengaygan qurilish qolipi.

[O’NMKSH] – mavjudlikni bildiruvchi sodda gaplarning o’rin nomini bildiruvchi semantik uzv bilan kengaygan qurilish qolipi.

73

Sultonov Sh.A., Sayimova D.Q., Eshpo’latova M.B

(Navoiy davlat pedagogika instituti)

Umumta’lim maktablari kimyo kursida o’quvchilariga kimyodan zamon talabi darajasida chuqur va puxta bilim berish uchun o’qituvchining o’zini shu fandan tayyorlash, uni bilim darajasini oshirish juda katta ahamiyatga ega. Buning uchun ta’lim jarayonini takomillashtirish shart, bu esa yangicha pedagogik fikrlashning mahsulidir. Ta’limning samaradorligi uning sifati, meyori va mazmuniga bog’liq bo’ladi. Keyingi vaqtlarda pedagog va psixologlar ta’lim berishning innavatsion texnologiyalari ya’ni dars o’tishda yangiliklar qo’shish va metodlarni takomillashtirishlarga katta qiziqish bilan qaramoqdalar. Bu usulga ko’ra bilimlarni o’zlashtirish, ko’nikma va malakalarni shakllantirish o’quvchilarning mustaqil o’quv–bilish faoliyati orqali amalgam oshiriladi. Bularga misol qilib:

“Ham o’ynaymiz, ham o’ylaymiz” deb nomlanadi Bu sahifamiz ikki bosqichda olib boriladi. 1–bosqichda barabanlarni aylantirib kislotalarga va tuzlarga misollar keltirib nomlaydilar. Hakam va guruh o'quvchilari kuzatib sanab turadilar. 2–bosqichda domino o'yini o'ynaladi. Bu o'yinda kislotalar valentligiga e'tibor beriladi.

“Kim chaqqon?” deb nomlanadi. Guruhlardan vakillar chiqib magnit doskadagi tartibsiz holda terilgan elementlar belgilari yordamida kislotalar formulasini tuza boshlaydilar, bunga 1–minut vaqt beriladi.

Kimyo fanida bahri–bayt. O'quvchilar adabiyot fanidan o'tkaziladagan bahri–baytni kimyo faniga bog'laydilar. Masalan: Mis – Simob – Brom – Molibden – Neodim – Mish'yak – Ksenon – Neon – Nikel – Lantan – Natriy – Yod – Disproziy. Bu sahifada o'quvchilar qancha ko'p elementni nomini yodlashgan bo'lsa g'olib chiqadilar.

Mo’jizalar maydoni. Bu sahifadan maqsad katakchalardagi tartibsiz joylashtirilgan elementlarni tartibli joylashtirib, modda nomini to'g'ri javobini topish so'raladi.

V L e H e M e Y D I N e V e Y M D I L Y T I N e Y Z N Y I Sh Sh N e Y T I N Z N Y.

Sardorlar bellashuvi. Bellashuv shartida elementlar zanjirini tuzish talab qilinadi. Zanjir so'zlarini unutgan o'quvchi o'tkazadi. *Chaqqonlar* guruhining sardori: Vodorod–kislorod–azot–oltingugurt–fosfor–natriy–alyuminiy–mis–kumush. *Topqirlar guruhi* sardori: Vodorod–kislorod–azot–oltingugurt–fosfor–natriy–alyuminiy–mis. Shu tartibda bellashuv davom etadi. Guruhlarning olgan ballari ko'rsatib boriladi. Sahifa varaqlashda davom etamiz.

“Fanlar hamkor bo’lib tilga kirganda” deb nomlanadi. Ma'lumki o'tgan hafta "Shu aziz Vatan – barchamizniki" haftaligi o'tkaziladi. Navbatdagi sahifamiz shu haftalikka bag'ishlanadi. Fanlar nomi yozilgan o'quvchilar kislotalar mavzusiga o'z fikrlarini aytadilar. Fanlar bo'lib jamul–jam, so'z boshladi damba–dam.

1. O'zbek tili O'zbek tili o'zbek xalqining ma'naviy mulkidir. Kislotalar – metall atomlarga o'z o'rnini beradigan vodorod atomi va kislota qoldig'idan tashkil topgan murakkab moddalardir. Yuqoridagi gap tuzilishiga ko'ra sodda gap, ma'nosiga ko'ra darak gap. Kislotalar. Kislota – so'z turkumlaridan ot. –lar ko'plik qo'shimchasini olgan.

2. Rus tili. Kisloti razdelyayotsya na dve gruppi:

74

1.Kislorodnie kisloti. 2.Bezkislorodnie kisloti.

3. Tarix. 1920 yil G. L'yois : "Kislotalar, bo'linmaydigan erkin elementlar juftini tutib turuvchi moddalardir", –deb ta'riflagan. Fanlar so'zini tugatgach, sahifalar e'lon qilish davom etiladi. Yosh ijodkorlar. O'quvchilar kimyo darslarining mavzularidan ilhomlanib, hazil, o'xshatma, she'rlar yozib turadilar. Shulardan namunalar o'qiydilar: Kimyo sanoatining noni, Akkumulyatorning joni, Sul'fat kislotadir nomi Navoiydadir koni. Karbonatdir nomingiz. Rangli, rangsiz bo'lasiz, Ichganimda men sizni Parchalanib ketasiz.

Kislotalar sud zalida yoki kislotalar oqlovchi va qoralovchi nazarida. Bu sahifalarimizda kislotalarning zararli va foydali tomonlari, ishlatish sohalari to'g'risida fikrlar yuritiladi. Magnit doskaga katta qilib yozilgan: nitrat kislota, sul'fid kislota, sul'fat kislota formulasi ilib qo'yilgan. Sud hay'ati bilan tanishtiriladi. Qoralovchi:–nitrat va sulfat kislotalar ishlab chiqarish zavodlari atrof–muhit ekologiyasini buzmoqdalar. Tarkibida chiqayotgan azot(IV)–oksid, oltingugurt(IV)–oksidlar inson, hayvon va o'simlik hayotiga xavf solmoqdalar. Bu masala haqida qattiq o'ylab ko'rish zarur. Oqlovchi:–fikringiz to'g'ri, ammo nitrat kislota qishloq xo'jaligimizda turli xil mineral o'g'itlar ishlab chiqarishda, tibbiyotda dori–darmonlar olishda, zar suvi tayyorlashda muhim ahamiyatga ega. Qoralovchi:–sul'fat kislota ishlab chiqarishdagi atrofga tarqatilayotgan oltingugurt(IV)–oksidi, uning zarari, sul'fat kislotaning o'yovchanligi, hatto to'kilsa ona zaminni ham o'yib yuborishiga nima deysiz? Oqlovchi: –sul'fat kislota ishlab chiqarishdagi muammolar to'g'ri, ammo sul'fat kislata turli xil dori–darmonlar, olish vositalari tayyorlashda muhim ahamiyatga ega. Eng ahamiyatlisi sul'fat kislota harakatdagi transportlarni akumlyatorlarining joniku! Transportlar to'xtab qolishini ko'z oldingizga keltirib ko'ringchi! Qoralovchi:–Xlorid kislota o'tkir hidli, uchuvchan, o'yovchan suyuqlik. U ham inson salomatligi uchun xavfli hisoblanadi. Oqlovchi:–yo'q, bu fikringizga to'liq qo'shilmayman. Xlorid kislota dori–darmonlar tayyorlashda, zar suvi olishda ishlatiladi. Hatto inson me'dasi uchun xlorid kislota zarur–ku. Qoralovchi qoraladi, oqlovchi oqladi. Nihoyat kislotalar oqlandi, chunki kislotalar taqdiri bizning qo'limizda.

Sud hukmi. – Turinglar sud kelyapti! (Hamma o'rnidan turadi). Qoralovchi va Oqlovchi fikrlarini o'rganib, yakuniy fikrlarini o'qib eshittiriladi. Sud: tuman xalq sudi qoralovchi va oqlovchi fikrlarini va kislotalar xossalarini o'rganib

Qaror qiladi: 1. Kislotalar ishlab chiqarish zavodlaridan ajralib chiqadigan zaharli gazlarni qayta ishlash borasida alohida ish olib borilsin. 2. Atrof–muhit ekologiyasi himoya qilinsin. 3. Kislotalarning xossalari to'la o'rganilsin va amal qilinsin. 4. Kislotalarning ijodiy maqsadlarda ishlatish sohalari yaratilsin.

75

Har doim xulosalar asosida amaldagi ta`lim tarbiya tizimini hozirgi taraqqiyot va kelgisidagi talablar darajasiga ko`tarishga, uni takomillashtirishga, jiddiy e`tibor berish zarur.

O’QUVCHILARGA IQTISODIY TUSHUNCHALARNI O’RGATISHDA FANLARARO

BOG’LIQLIKNING O’RNI

Shodiyeva M., To`qboyeva D. (Navoiy davlat pedagogika instituti)

O’quvchilarning iqtisodiy tushunchalarni o’zlashtirishida fanlararo aloqalar katta yordam beradi. Fanlararo aloqa iqtisodiy tafakkurni har tomonlama rivojlantirishga, uning progmatik yo’nalganligini shakllantirishga imkon beradi. O’quvchining aql–idroki tabiat va jamiyat o’rab turgan olamdagi ko’p qirrali munosabatlarning, iqtisodiy va ekologik munosabatlarning qaror topishi va rivojlanishi uchun yaxshi zamindir. Shuni ham etiborga olish kerakki, bolaning ongida tevarak atrofdagi olam haqidagi kishilar, hayvonlar, o’simliklar, jonsiz tabiat to’g’risidagi tasavvur va bilimlar faqat mexanik ravishda to’planib bormaydi, ular bolaning olamni tushunishini va unga munosabatini shakllantiradi, axloqiy sifatlarga va o’zining tabiatga aralashuvi uchun mas'uliyatini sezishga ta'sir etadi. O’quvchilarni iqtisodiy tarbiyalashning asosiy mexanizmi ular bevosita uddalay oladigan iqtisodiy faoliyatdir. Ijtimoiy foydali ishlab chiqarish mehnati o’quvchilarda biror ishni samarali tashkil etish malakalarini, mahsulot chiqarishning rejalashtirilishi, uni tayyorlash uchun sarflanadigan mehnat va moddiy xarajatlarni normallashtirish, yuqori sifali mahsulot chiqarishga erishish uchun zamonaviy ilg’or texnologiyalardan foydalanish kerakligi haqidagi tushunchalarni xosil qiladi. O’quvchilarni iqtisodiy faoliyatga jalb qilish jarayonida ularda iqtisodiy muammolarni tushunish tajribasi to’planib boradi, yangi formatsiyadagi tadbirkorning axloqiy sifatlari, dunyoqarash va iqtisodiy e'tiqod shakllanadi. Natijada bolalar o’z ota–onalarini, ularning muammolarini yaxshiroq tushunadilar, oilaviy o’zaro munosabat yaxshilanadi, o’quvchida oila byudjetiga jonli qiziqish uyg’onadi, shaxsiy iste'molidagi buyumlarga elektr energiyasi, oziq–ovqat mahsulotlari iste'molida tejamkorlik paydo bo’ladi. Iqtisodiy ta'lim va tarbiya o’quvchidan turli xildagi ilmiy fanlarga doir chuqur va har tomonlama bilimlarni talab etadi, zero, aralash fanlarni bilmasdan turib, iqtisodiyotning o’qitilishi hayotdan olingan qiziqarli misollar bilan to’ldirish hamda ularning kattalar va bolalarning kundalik hayoti bilan bog’liqligini ko’rsatish qiyin. Iqtisodiyotni matematika bilan integratsiyalash va matematika bo’yicha amaliy mashg’ulotlarni iqtisodiyot bilan bog’liq holda tashkil etish natijasida iqtisodiy tushuncha va bilimlarni o’zlashtirish samaradorligi oshadi. Hozirgi kunda maktab matematika kursidagi misollar iqtisodiyotdan ajralgan holda beriladi. O’quvchi ularni hech narsa bilan «bog’lay» olmaydi, hayotiy tajribadan olingan yaqqol misollar yo’q. Shuning uchun matematikani ayrim o’quvchilar o’z hayotlaridagi bo’lg’usi tayanch deb bilmaydilar va uni «bilish va olingan bilimlardan amaliy hayotda foydalanish emas, balki yaxshi va qoniqarli baholar uchun, «bir balo qilib topshira olsam» prinsipiga ko’ra o’rganadilar. Matematika darslarida iqtisodiy tarbiya elementlarini ko’paytirib borish lozim. Bolalarning har turli oila xarajatlari, oila a'zolarining qanday daromad manba(ish haqqi, pensiya, stipendiya, yordam puli va hokazo) lardan qoplanishini bilishlari uchun ularni oila byudjeti asoslariga o’rgatish kerak. Byudjetning raqamlardagi ifodasiga misol keltirish lozim. Bunda oilaning ovqatlanish, kiyim–bosh, poyafzal, kommunal xizmatlar, o’yin–kulgu va hokazolarga sarflanadigan xarajatlarni raqamlarda ifodalangan misollar bilan ko’rsatib berish zarur. Shu bilan birga daromadlar va xarajatlarni taqqoslash ham kerak. So’ngra o’quvchining shaxsiy byudjetini misol qilib ko’rsatish lozim: ota–onalari unga maktabda ovqatlanishiga, o’yin–kulgulariga necha so’m berishi va bu pullarni qanday sarflashi va hokazo. Shundan keyin o’quvchilarga ishlab chiqarish harajatlari va ularning turlari haqida oddiy tushuncha berish kerak. Ularga qo’shimcha ishlab chiqarish yoki uy xo’jaligini yuritishni har

76

qanday faoliyat harajatlar bilan bog’liqligini eng oddiy misollarda tushuntirish lozim. Biror bir ishni bajarish, tovar ishlab chiqarish yoki xizmatlar ko’rsatish uchun boshqa resurslarni sarflash zarur. Ular esa narxi va sifatiga ko’ra turlicha bo’ladi. Shuning uchun matematik hisoblash va taqqoslashlarga asoslanib ulardan birini tanlashga to’g’ri keladi. Tarkib topgan tizim mahsulot ishlab chiqarishga sarflangan xarajatlarni iqtisodiy elementlar bo’yicha hisob–kitob qiladi: Xom–ashyo va asosiy materiallar, shu jumladan, sotib olinadigan komplektlovchi buyumlar va yarim tayyor maxsulotlar. Bularning hammasi qayta ishlash vaqtida ishlab chiqarilayotgan maxsulot tarkibiga to’liq kiradi va o’z tannarxini maxsulotga o’tkazadi. Ya'ni tayyor maxsulotda ular ko’rinmaydi; Yordamchi materiallar. Ularga asbob–uskunalar, moslamalar va hokazolar kiradi. Ular ishlab chiqarishga xizmat ko’rsatish uchun, masalan, saqlash, kundalik remont ishlari va jihozlarini, binolarni ekspluatatsiya qilish va boshqa asosiy vositalar uchun kerak; Yonilg’i. Ishlab chiqarish jarayonida xom ashyo materiallariga issiqlik ishlov berishda foydalaniladigan gaz, mazut, ko’mir, koks va shunga o’xshash energiya; Energiya. Bunga issiqlik stansiyalari tomonidan ishlab chiqariladigan issiqlik va elektr energiyalari kiradi. Elektr energiyasidan stanoklar, mashinalar va jihozlarni ta'minlash uchun foydalaniladi, issiqlik energiyasi esa ishlab chiqarish korxonalarining ishlab chiqarish va ma'muriy binolarida temperatura rejimini ta'minlaydi; Asosiy va qo’shimcha ish haqi. Lavozim maoshi, tarif razryadi shaklida ishchi va xizmatchilarga to’lanadigan to’lovlar asosiy ish haqiga kiradi. Mukofotlar, yuqori sifatli ishlar uchun beriladigan ustamalar qo’shimcha ish haqiga kiradi. Bunga ota–onalarimiz o’z mehnatlari uchun shunday yo’llar bilan pul olishlarini tushuntirish lozim. Xulosa qilib aytganda, matematikani o’qitishda oddiy kundalik iqtisodga oid masalalardan foydalanish yo’li bilan fanni «jonlantirish», “hayotiylashtirish” kerak. Buning uchun matematik misol va masalalarni imkoni boricha haqiqiy va tez–tez uchrab turadigan hayotiy vaziyatlardan olish zarur. Bulardan ko’rinib turibdiki, matematika darsi mavzularini o’tishda har doim uning hayot bilan bog’liqligiga doir misollarni qidirish va topish orqali o’quvchilarning iqtisodiy bilimini rivojlantirish mumkin.

INTEGRATSIYALASHGAN TA’LIM ORQALI BOSHLANG`ICH SINF O`QUVCHILARINI TARBIYALASH

Shamsiddinova G.D., Umrzoqov D.X., Raupova M.M.

(Navoiy davlat pedagogika instituti)

Boshlang’ich ta’lim shaxsning qaror topishi, unda madaniyatning tabiiy va ijtimoiy muhitga bo’lgan ko’p qirrali munosabatlarning shakllanishida muhim bosqichdir. 6 yoshdan 10 yoshgacha bo’lgan davrda bola o’zining shaxsiy rivojlanishida axborotlarni o’zlashtirib olish hajmi bo’yicha, muhim yo’lni bosib o’tadiki, bundan keyingi hech bir yoshni bu davr bilan taqqoslab bo’lmaydi. Bunga bolaning rivojlanishidagi tabiiy shart–sharoitlar va pedagogning o’quv tarbiya jarayonida ulardan foydalanish malakasi yordam beradi. Axborot nazariyasi mutaxassislari fikricha boshlang’ich ta'limning tugallash davriga kelib inson 95% axborot oladi, bular dastlabki va takrorlanmas bilimlardir. O’rta maktab va oliy o’quv yurtida egallanadigan bilimlar asosan avval hosil qilingan bilimlardir. O’quvchi maktabda bazaviy fanlarni o’rganar ekan, turlicha, lekin ma'lum darajada bir biri bilan bog’langan o’quv fanlari qamrab oladigan yagona va bo’linmas olamni idrok qilishga tayyorlanadi. Kichik yoshdagi o’quvchilarning chuqur bilimlarni o’zlashtirishida predmetlararo aloqalar katta yordam beradi. Boshlang’ich sinflardagi «Tabiatshunoslik», «Mehnat ta’limi», «Tasviriy san’at» darslari insoniyat tomonidan foydalaniladigan mehnat vositalarini turli tomondan tabiiy material sifatida, uning xossalari, amaliy ahamiyati jihatidan ochib beradi. Bu bilan predmetlararo aloqa axloqiy, estetik, ekologik, huquqiy, mehnat, jismoniy, iqtisodiy tafakkurlarini har tomonlama

77

rivojlantirishga, uning progmatik yo’nalganligini shakllantirishga imkon beradi. Kichik maktab yoshdagi bolaning aql–idroki tabiat va jamiyati o’rab turgan olamdagi ko’p qirrali munosabatlarning, axloqiy, estetik, huquqiy, mehnat, iqtisodiy va ekologik munosabatlarning qaror topishi va rivojlanishi uchun yaxshi zamindir. Shuni ham etiborga olish kerakki, bolaning ongida tevarak atrofdagi olam haqidagi kishilar, hayvonlar, o’simliklar, jonsiz tabiat to’g’risidagi tasavvur va bilimlar faqat mexanik ravishda to’planib bormaydi, ular bolaning olamni tushunishini va unga munosabatini shakllantiradi, axloqiy sifatlarga va o’zining tabiatga aralashuvi uchun mas'uliyatini sezishga ta'sir etadi. O`qituvchi avvalo qaysi fanlar integratsiyalash uchun mos kelishini va o`quvchilarning ta’limiy–tarbiyaviy bilimlarining uzviyligi hamda izchilligini ta’minlashga imkoniyati mavjudligini aniqlab olishi kerak. Bunday darslarning asosi–turli fanlar asosiy mavzulari mazmunining yaqinligi va mantiqiy aloqalariga bog`liq. Boshlang’ich sinflarda o`quvchilarga estetik va ekologik ta'lim –tarbiya berishda fanlararo aloqadorlikning o`ri va imkoniyatlari nihoyatda katta. Masalan, o’qish, tabiatshunoslik, mehnat (tabiiy materiallar bilan ishlash), rasm fanlariga ekologik, estetik, mavzular kiritilgani ko’rinadi. Matematika ham integratsiyalangan materialni o’zlashtirishga imkon beruvchi matematika va geometriya elementlari va shu bilan birga mehnat ta'limi asoslarini o’rgatishga imkon beradi. Boshlang`ich matematika va mehnat darslarining o`zaro aloqalarini quyidagi javalda ko`rish mumkin.

Geometriya 2–sinf Mehnat 2–sinf 1. santimetr, destimetr, metr yordamida kesma uzunligini o’lchash.

1.Uzunligi 1m bo’lgan lentani santimetrlarga bo’lib tayyorlash.

2. Berilgan uzunlikdagi kesmani chizish, kesmalarni taqqoslash.

2.Karton, faner, reykalardan o’lchamlarini aniq qilib qo’yib chiziqlar tayyorlash.

3.Masofani ko’z bilan 1m gacha aniqlashda chamalashni sinfni sinfda o’rgatish.

3.Maktab hovlisida masofalarni chamalab bo’lish, dehqonchilik ishlarini bajarish.

4.Uchburchak va kvadratlardan shakllar tuzish, Cho’plarni olish yo’li bilan bir shaklni ikkinchisiga aylantirish

4. Uchburchak va to’rtburchaklar modelini yasash. Uchburchak va to’rtburchaklar modellaridan foydalanib tekislikda har xil uylar va boshqa shakllarni yasash.

5.Geometrik figuralarni chizish va ularning nomini takrorlash.

5. Geometrik figuralar modellarini karton, shisha, faner va h. k. dan foydalanib yasash. 6.Lineyka, sirkuldan foydalanib kesma, figura, fazodagi figura, tamonlari va qirralarini o’lchab,shunga tenglarini yasash

6. O’lchash ishlarini bajarish.

6. Lineyka, sirkuldan foydalanib kesma, figura, fazodagi figura tomonlari va qirralarini o`lchab, shunga tenglarini yasash

O`quvchilar mehnat, rasm darslarida narsalarni o`lchash, yasash jarayonida matematik hisoblashlarga murojaat etadi va o`z–o`zidan fanlararo integratsiya namoyon bo`ladi. Ta’lim–tarbiyaning rivojlantiruvchi maqsadlaridan biri o`quvchilarning og`zaki va yozma nutqini kamol toptirish bo`lib, bu maqsadni amalga osirishda boshlang`ich ta’limning barcha o`quv predmetlaridan foydalanish mumkin. Jumladan: ona tili darslarida mashqlar bajarishda so`zlarni o`qing, talaffuziga e’tibor bering va so`zlarni ko`chirib yozilishini bilib oling degan shart beriladi. Matematika darslarida ham matemati diktantlar olish, matematik terminlar orqali, o`lchov birliklari, masalalar, amallarni og`zaki va yozma bajarish orqali o`quvchilarda og`zaki va

78

yozma nutq o`stirish jarayoni ro`y beradi. Tabiatshunoslik darsligida O`zbekistonning geografik o`rni, o`rmonlari, hayvonot olami, yer osti qazilma boyliklari haqida matnlar berilgan bo`lib, bolalar bu matnlarni o`qib, gapirib berish davomida og`zaki nutqi rivojlanish barobarida ularning aqliy, estetik va ekologik bilim va ko`nikmalari shakllanadi. O`quvchilarda ekologik, aqliy, estetik tarbiya o`qish va tabiatshunoshlik fanida hosil qilsa, ona tili, matematika, odobnoma, musiqa darslarida uni mustahkamlab, to`ldirib boriladi. Shunday qilib, yaxshi shakllangan tuzilish va o’tkazish tartibiga ega bo’lgan, tarkibiga shu o’quv predmetiga tegishli bo’lgan tushunchalar guruhi kiritilgan har qanday dars integratsiyaga asos qilib olinishi mumkin.

KASB–HUNAR KOLLEJLARIDA ANIQ INTEGRALNI FIZIK MASALALARNI YECHISHGA BA`ZI TADBIQLARI

1Norchayev T.Yu., 1Shodiyev Sh.Sh., 2Norchayev R.T.

(1–NavDPI, 2–Navoiy industrial–iqtisodiyot kasb–hunar kolleji)

Matematik analizning asosiy masalalaridan biri aniq integralning tabiqlaridir. Bunda asosan, kiritilgan aniq integralning tatbiqlarini ko’rib o’tishda bir qancha tushunchalardan foydalaniladi. Matematiklar ayrim jarayonlarni yoritishda va tadqiq qilishda fizik masalalardan foydalanadi. Fiziklar esa, o’z tadqiqotlarida matematika qurollaridan foydalanadilar. Integral ham bundan mustasno emas, ya`ni fizikaning ayrim masalalarini yechishda u juda muhim rol o’ynaydi. Shuning uchun o’quvchi va talabalarga “Aniq integral” tushunchasining tatbiqini ko’rishda fizikaning amaliy masalalarini yechish orqali ham tushuntirish mumkin. 1–masala. H–balandlikka ega bo’lgan basseyn suvga to’ldirilgan. Agar basseyn devorining asosi a ga teng bo’lgan to’g`ri to’rtburchakdan iborat bo’lsa, suvning devorga beradigan bosimini hisoblang [1]. Yechish. Masalani shartiga ko’ra basseynnning balandligi H bo’lsin. So’ngra esa H balandlikni n ta teng bo’lakka bo’lamiz. Devor bo’laklari h∆ ”elementlar” ga ajraladi. Bir kub

metr suv bir tonna og`irlikka ega ekanligi bizga ma`lum. U holda, 1h metr ustunli suv 21 m ga ih tonna og`irlik bilan ta`sir qiladi. Suvning ih chuqurlikdagi elementga bosimi element yuzining ih ga ko’paytmasiga teng, ya`ni hahi ∆⋅⋅ ga teng. ahi ⋅ ko’paytmani ( )ihF orqali belgilaymiz. U holda, butun devorga beriladigan bosim taxminan ( ) ( ) nnnn hhFhhFP ∆++∆≈ ...111 ga teng. Ushbu yig`indiga ( )hF funksiyaning [ ]H,0 kesmadagi integral yig`indisi deyiladi. Shuningdek, ( )hF funksiya [ ]H,0 kesmada uzluksiz va ixtiyoriy qiymat qabul qiladi deb olinadi. Agar ∞→n va ”elementlar” ning balandligi nolga intilsa, u holda yig`indi n

hP

0lim

→∆ ga teng. Uni

( )hF funksiyaning [ ]H,0 kesmadagi aniq integrali deyiladi va ( )∫H

dhhF0

kabi belgilanadi.

Keyinchalik aniq integral tushunchasi ixtiyoriy ( )xF funksiya va [ ]ba, kesma uchun umumlashtiriladi. Endi esa integral boshlang`ichning orttirmasi ko’rinishida aniqlanadigan ayrim fizik masalalarni ko’rib chiqamiz.

79

2–masala. Og`irligi m ga teng bo’lgan jismga t vaqt davomida qandaydir ( )tF kuch ta`sir qilsin. Vaqtga bog`liq bo’lgan kuch ta`sirida [ ]21, tt vaqt oralig`idagi jismnimg harakatlanish miqdorini aniqlang [2]? Yechish. Bizga Nyutonning ikkinchi qonuni fizika kursidan ma`lum. Unga ko’ra jismning impulsi tFP ∆=∆ tenglama orqali ifodalanadi. Harakatlanish miqdori ( )tvmP ⋅= formula orqali aniqlanadi. Jismning tezligi vaqtga bog`liq bo’lgani uchun uning [ ]21, tt vaqt oralig`idagi harakatlanish miqdori ( ) ( )12 tPtP − formula orqali topilishi mumkin. Ikkinchi tomondan, ( )tP funksiya ( )tF funksiyaning boshlang`ich funksiyasi hisoblanadi. Shunday qilib, jismning berilgan vaqt oralig`idagi harakatlanish miqdori yoki impulsini hisoblash ( )tF funksiyaning boshlang`ichi bo’lgan ( )tP funksiyani topishga olib kelar ekan. Bundan ko’rinadiki, aniq integral formulasiga ko’ra

( ) ( ) ( )∫ −=2

112

t

ttPtPdttF

ko’rinishda ifodalanadi. Foydalanilgan adabiyotlar:

1.Виленкин Н.Я., Куницкая Е.С., Мордкович А.Г. Матемтический анализ. Интегральное исчисление. Уч.пособие для студентов II курса физико–математических факультетов педагогических институтов.–М., Просвещение, 1979. – 175 с. 2.Берман Г.Н. Сборник задач по курсу математического анализа. Уч. пособие.–СПб.: Профессия, 2001.–432 с.

NOCHIZIQLI JARAYONLAR FIZIKASI VA EKOLOGIYA

Quvondiqov O.Q., Abdukarimova X.R. (Samarqand davlat universiteti)

Sinergetika (O’z–o’zidan tashkillanish nazariyasi) [1] shu paytgacha fanlararo ilmiy yondashuv hisoblanib kelgan bo’lsa, bugungi kunga kelib fizika, kimyo, biologiya, ekologiya kabi sohalarda yangi hodisalarning kashf etilishida, insoniyat oldida turgan turli global muammolarni hal etishda uning ahamiyati beqiyos. Ana shunday muammolardan biri – ekologiya muammosidir. Ekologiyaning muhim masalalaridan biri – evolyutsion tizimda barqarorlikni uzoq vaqt saqlash muammosidir. Evolyutsiya qaytmas jarayon bo’lib, barqaror holatlarning noturg’unliklar orqali almashinuvi jarayonidir. Bifurkatsiya natijasida tizim evolyutsiyasi qaysi yo’nalishda davom etishini bashorat qilib bo’lmaydi. Har qanday jonli tizim, xoh u organizm, xoh ekotizim yoki biosfera bo’lsin, albatta u chegaralangan vaqt davomida turg’un bo’la oladi. Bir so’z bilan aytganda, bizni qurshab turgan olam – bir–biri bilan uyg’unlashgan, barqaror shakllar majmui bo’lib, uning taraqqiyyoti qisqa o’tish davrlariga ega bo’lgan shakllar almashinuvidan iborat. Muhim evolutsiyaviy fazalarga kosmik evolyutsiya (buyuk portlash, elementar zarralar, atom va molekulalarning, gallaktika, yulduzlar va planetalarning hosil bo’lishi), kimyoviy evolyutsiya (kimyoviy elementlar va birikmalar, organik birikmalar, polimerlar va hokazolarning hosil bo’lishi), Darvin evolyutsiyasi (hayvon va o’simliklar turlarining paydo bo’lishi), jamiyat evolyutsiyasi (mehnat taqsimotining rivojlanishi, jamoat tashkilotlarining shakllanishi) kabilarni misol keltirish mumkin. Ekologiyada evolyutsion tizimni matematik tavsiflash muammosi yechimini kutayotgan dolzarb masalalardan hisoblanadi. Chunki, evolyutsion tizimni tavsiflovchi matematikaviy apparat uning vaqt va fazoda diskret xususiyatga ega ekanligini, unda sodir bo’ladigan jaryonlar qaytmas ekanligini inobatga olishi zarur. Sinergetika aynan shu tamoyillarga asoslangan fan bo’lib, u olamning bir butunligi to’g’risidagi tasavvurni shaklantirishga xizmat qiladi, tabiat, insoniyat

80

hamda jamiyatning o’zaro bog’liqlikdagi rivojlanish qonuniyatlarini o’rganadi. Sinergetikaning turli sohalarga tatbiqi buni tobora isbotlamoqda. Sinergetik paradigmalar tizimning nochiziqlilik, kogerentlik (ichki aloqadorlik) va ochiqlik xossalariga asoslangan bo’lib, aynan shu xossalar tizimning qayta tashkillanishi uchun zarur bo’lgan xossalar hisoblanadi. Har qanday tizimning nochiziqliligi analitik yoki sifatiy tarzda baholanishi mumkin. Analitik ko’rinishdagi nochiziqlilikni uch turga bo’lish mumkin: –bir o’lchamli tartibning buzilishi bilan bog’liq bo’lgan nochiziqlilik; –algebraik nochiziqlilik; –topologiyaviy nochiziqlilik. Birinchi holda bir o’lchamli tartibning buzilishi yangi ko’p o’lchamli fazoga o’tishga olib keladi. Algebraik nochiziqlilik tizimni analitik tavsiflovchi tenglamada yuqori (birdan katta) tartibli o’zgaruvchining ishtiroki bilan xarakterlanadi. Trigonometrik, ko’rsatkichli, logorifmik va boshqa maxsus funksiyali transsendent tenglamalar, differensial va integral tenglamalar ham xuddi shunday nochiziqli xarakterga ega. Shu o’rinda ta’kidlash lozimki, masalan, nochiziqli manba va koeffisientga ega bo’lgan issiqlik tenglamasi sinergetikaning o’ziga xos jihatlarini namoyish qilishda samarali modellardan biri sanaladi.Topologiyaviy nochiziqlilik tizimning uning xossalarini namoyon qiluvchi topologiya (hudud) chegarasidan chiqib ketishi bilan bog’liq bo’lgan nochiziqlilik hisoblanadi. Bu kabi nochiziqliliklar ko’proq Halokatlar nazariyasi [2] doirasida o’rganiladi. Nochiziqlilik sifat nuqtai nazaridan baholanganda noturg’unlik, qaytmaslik ko’rinishdagi o’z–o’zidan tashkillanish tushiniladi. Xulosa qilib aytganda, nochiziqlilik sinergetikaning asosiy tushunchalaridan biri bo’lib, evolyusion jarayonlar qonuniyatlarini tavsiflashda uning o’rinli bo’lishi chegaralarini aniqlab olish muhim ahamiyat kasb etadi.

Adabiyotlar: 1.Хакен Г. Синергетика.–М., Mир, 1980.–404 с. 2.Aрнольд В.И. Teoрия катастроф.–М., Наука, 1990.–128 с.

MUTAXASSISLIK FANLARINI FIZIKA BILAN INTEGRATSIYALAB O’QITISHDA EKOLOGIK TAFAKKURNI SHAKLLANTIRISH

Narzullayev M.N., Roziqov T.Q.

(Buxoro davlat universiteti)

Zamonaviy kasb–hunar ta`limi jarayoni dars va sinfdan tashqari ishlarni o`z ichiga oladi. Bu ikkala yaxlit jarayonda dars belgilovchi bo`lib, o`qituvchi va o`quvchi mehnati, hamda vaqtning asosiy qismini (taxminan 90 foizini) tashkil etadi. Shuning uchun uning ekologik ta`limni amalga oshirishdagi imkoniyati katta. Ammo har qanday emas, balki o`quv materialini ilmiy–g’oyaviy, ijtimoiy–siyosiy mohiyatini ochib beruvchi bilimlarni umumlashgan tushunchalarga aylantiruvchi darslargina talabalarga olamning ilmiy manzarasini tushunishiga olib kelib, ekologik tarbiyaning muhim vositasi bo`la oladi. Dars soatlarining chegaralanganligi sababli ekologik bilimlarni talabalarga qanday yetkazish mumkin? –degan savol tug’ilishi tabiiy. Bu savol mutaxassislik fanlarini fizika bilan bog’lab o`qitish uslubiyotini takomillashtirishni taqozo etadi. O`quv dasturi va rejada berilgan soatlardan foydalanib, mutaxassislik fanlarini fizika bilan bog’lab o`qitish talabalarda ekologik tafakkurni shakllantirishni qishloq xo`jaligini kompleks mexanizatsiyalash texnikasi elementlari va ularning ishlash jarayoni bilan bog’lab o`rgatishni talab etadi. Shunday qilinganda, talabalarning mutaxassislik fanlarini fizika bilan bog’lab o`rganish asosida olayotgan nazariy bilimlari yangi texnikaning tuzilishi, ishlash printsiplariga bog’lab o`rganishga erishiladi. Bu esa, davlatimizning xalq ta`limi oldiga qo`ygan talabini qondirishga birmuncha hissa qo`shishiga olib keladi. Olib borilgan pedagogik tajriba–sinov ishlarida o`qitish shakllari va uslublarini didaktik talabi va printsiplarga muvofiq olib borish ijobiy natijalarni berdi. Pedagogik tajriba–sinov natijalari

81

ko`rsatdiki, mashg’ulot o`tkazish vaqtida yangi materiallar mazmuniga mos holda shakl va uslublar tanlanganidan keyin talabalarning mustaqil ishlashlarini tashkil etish uchun savollar yoki topshiriqlar tuzib, ulardan dars jarayonida foydalanib borishimiz o`qitishni jonlantirdi va ularning darsga bo`lgan faoliyatlarini faollashtirdi. Bu o`rinda tanlangan savol va topshiriqlar tavsifi, albatta, tanlangan shakl va uslublar mavzu mazmuniga bog’liq. Biz o`z tadqiqot ishimizda tajribali o`qitishni tashkil etish va o`tkazishda kollejlarda mutaxassislik fanlarini fizika bilan bog’lab o`qitishni qishloq xo`jaligi ekin maydonlariga va unga ishlov beradigan mashinalar bilan bog’lab tashkil etish jarayonida talabalarga ekologik ta`lim berishning har xil shakllari va uslublaridan foydalandik. Mutaxassislik fanlarini fizika bilan bog’lab o`qitishda ekologik tafakkurni shakllantirishning o`ziga xos uslublaridan pedagogik tajriba–sinovda foydalandik. Barcha o`qitish uslublarida har biri o`zining pedagogik ahamiyatiga ega bo`lsa–da, talabalar ekologik tafakkurini shakllantirishga bu o`qitish uslublari bir xilda xizmat qila olmaydi. Kollejlarda mutaxassislik fanlarini fizika bilan bog’lab o`qitishda ekologik tafakkurni shakllantirishning tashkil etilishi borasida olib borilgan tadqiqot natijalari shuni ko`rsatdiki, talabalar ekologik faoliyat ko`rsatishlari tufayli nazariy olgan bilimlarini eshitib yoki kitobdan tayyor holda o`qib o`rganayotgan bilimlariga qaraganda ancha chuqur va puxta bo`ldi. Borgan sayin talabalarning ekologik tafakkurining o`sib borishiga xizmat qiladi. Talabalar e`tiborini qanday qilib o`qituvchi o`ziga qaratishi, o`quv materiallarini o`rganishga faol jalb qilish muammolarini hal etish, mavzudagi har bir masalada foydalaniladigan ko`rgazmali qurollar ro`yxatini tuzib chiqishi, talabalarga tanlangan materiallarni eslab qolishlari uchun nimalar qilish kerakligini hal qilish va uyga berilgan vazifalarni puxta o`ylab ko`rish, o`qitish uslubiyotini ishlab chiqish talab etiladi. O`qitish uslubiyoti ishlab chiqilgandan keyin mavzuni o`rganish uslubini bayon etish foydali. Pirovard natijada, talabalarning o`zlari yangi mavzuni qishloq xo`jaligi ekin maydonlariga ishlov beradigan mashinalar hamda ularning ishlash jarayonlari bilan bog’lab, ijodiy fikrlashga va keyin o`qituvchi rahbarligida o`rganishga erishiladi. Bunday uslub asosida talabalarning mustaqil bilim olishlarida o`qituvchining rahbarlik roli yanada ortadi. Chunki o`qituvchi oldida talabalarni atrof olam to`g’risida mustaqil fikr yuritishga o`rgatish vazifasi turadi. O`qitish usullarini to`g’ri tanlash ko`p omillarga bog’liq. Bu ish mutaxassislik fanlarini fizika bilan bog’lab, ekologik tafakkurni shakllantirishga oid tanlangan o`quv materialining mazmuniga, mazkur sinfdagi talabalarning bilim saviyalariga, tegishli o`quv qo`llanmalari va laboratoriya asbob–uskuna jihozlarining sifatiga, o`quv materiallarini o`rganish uchun o`qituvchi ixtiyorida bo`lgan vaqtga va boshqa omillarga bog’liq. Ekologik muvozanatning katta mintaqalarda buzilishi ko`p hollarda tabiiy va antropogen omillarning birgalikda o`zaro ta`siri natijasida ro`y berishi amalda kuzatilmokda. ekologik muvozanat hozirgi fan–texnika taraqqiyotining yangi bosqichida misli ko`rilmagan darajada o`zgarmoqda. Bunga asosiy sabab tabiiy zaxiralardan haddan tashqari ko`p miqdorda foydalanish, buning oqibatida ulardan oqilona va ehtiyojga yarasha foydalanmaslik, nobudgarchilikka yo`l qo`yish, tabiatni muhofaza qilmaslik, muammolarni ilmiy hal etmaslik, atmosfera va suv havzalarining ko`plab ifloslanishi, tuproqlarning qashshoqlanishi, o`simlik va hayvonot dunyosining borgan sari kamayib ketayotganligi, tabiatga inson mehrining sovib borayotganligi va boshqa omillarning faollashuvi bilan bog’liq. Talabalarga mutaxassislik fanlarini fizika bilan bog’lab ekologik ta`lim berishda fan–texnika taraqqiyoti yutuqlaridan ilg’or pedagogik va axborot–kommunikatsiya texnologiyalaridan, darslik, uslubiy va o`quv qo`llanmalar, shu bilan birga vaqtli matbuot materiallaridan ham foydalanish kerak. Talabalarga mutaxassislik fanlarini fizika bilan bog’lab o`qitishda ekologik ta`lim berishda mahalliy mazmundagi materiallarni tanlash, turli xil shakl va uslublardan foydalanib, ularga etkazish lozim. Yuqorida aytilganlarni ijobiy hal etishda talabalarning yosh xususiyatlarini, nazariy bilimi, amaliy malaka va ko`nikmalari darajalarini hamda qiziqishlarini hisobga olish zarur. Talabalarga mutaxassislik fanlarini fizika bilan bog’lab ekologik ta`lim berishda yuqorida aytilganlardan ijobiy foydalanishda, eng avvalo, tabiat to`g’risidagi tafakkurni shakllantirish lozim. Talabalarga shuni

82

ta`kidlash, ya`ni o`qitishda biologik, fizik hodisalar tabiatning muhim omillari ekanligini aytish joiz. Tabiatni muhofaza etish va uning zaxiralaridan oqilona foydalanishning barcha biologik, fizik yo`nalishlari asosan texnika va turli biologik, fizik qonunlar hamda hodisalarning amaliyotda qo`llanilishi bilan bog’liq. Hozirgi kunda hayotning texnik va texnologik jarayonlarga qo`ygan birinchi talabi ularni tabiatga salbiy ta`sir qilmaslik shartidir, ya`ni uning ekologik hususiyatlariga e`tibor berish kerak. Tabiatni turli xil ifloslanishlardan muhofaza etishning fizik, texnik va texnologik, biologik uslublari qaralayotganida quyidagi bog’lanishlarga talabalar e`tiborini jalb qilish lozim: a)atmosfera ifloslanishning biologik oqibatlari, undan muhofaza etishning fizik uslublari; b)atmosfera ifloslanishining biologik oqibatlari, undan muhofaza etishining texnik, texnologik uslublari; v)biologik ifloslanishdan qutilishning fizik, kimyoviy, uslublari. Mutaxassislik fanlarini fizika bilan bog’lab, ekologik bilim berishda amaliy ijodkorlikka katta e`tibor berish kerak. Amaliy ijodkorlikni hal etishni ko`zlash, ya`ni o`zlashtirib olingan bilimlarning yangi vaziyatlarda qo`llanilishi asosida amaliy o`qish muammolarini qo`yish va hal etish yotadi. Amaliy ijodkorlik laboratoriya, amaliy mashg’ulotlar va ishlab chiqarishlarda bo`ladi. Amaliy ijodkorlik o`quvchining mustaqil fikrlashini, taxmin va farazlarini ilgari surishni, yuzaga kelgan muammolarni ko`ra bilish va anglashga olib keladi. Fizikadan muammoli laboratoriya bajarish jarayonida o`quvchi o`quv–ijodiy faoliyatini Davlat ta`lim standarti talablari asosida nazorat qilish, o`quvchi tomonidan bildirilayotgan fikrlarni baholashga yo`l qo`yilmaydi. Ularning fikrlari baholanib borilsa, talabalar diqqatini shaxsiy fikrlarini himoya qilishga qaratadilar, oqibatda yangi fikrlar ilgari suriladi. Shunday qilib umumiyta`lim fanlarini o`qitishda fanlararo aloqadorlik masalalarga ijobiy yondashgan taqdirdagina talabalarda tabiatga bo`lgan onglilik munosabatni shakllantirish masalasi hal etilgan bo`ladi.

MATEMATIK INSTRUMENTAL VOSITALARDAN FOYDALANISHNING NAZARIY ASOSLARI

O`tapov T.U., Jo`raqulov T

(Navoiy davlat pedagogika instituti)

O’qitishda matematik instrumental vositalardan foydalanish muammosi didaktik xossalar va funksiyalarni aniqlashni ta’lab etadi. Bunda o`qitish jarayonida didaktik maqsad, imkoniyatlar va ularni qo`llash variyantlariga ta`sir etuvchi o`qitish vositalari tushuniladi. Elektron o`quv materiallarni matematik instrumental vositalar texnologiyasida loyihalashtirish gippermurojatli didaktik tizimlarni yaratishda uning asosiy komponentlarini quyidagicha ifodalash munkin: –ma’lumotnoma–axborotnoma tizimi–o`quv metodik axborot hujjatlari, topshiriqlarga javoblar va mcd didaktik hujjatlar; –interfaol tizim– testlash va interfaol didaktik modullar; –didaktik topshiriqlar bloki–o`quv topshiriqlari har xil shakllarda, shuningdek kompyuterda laboratoriya ishlari o`z ifodasini topadi; –teskari aloqa tizimi – javoblarni baholash, konsultasiyalar bloki. Matematik instrumental vositalar hujjatlarida quyidagi didaktik xossalar va funksiyalarni bajarish munkin: –axborotlashganlik–o`qitish uchun zarur bo’lgan ma`lumotlarni uzatish imkoniyati, hujjatda turli shakldagi bloklarni joylashtirishni ta’minlash: matn, formula, grafik, animatsiya; –ko`rgazmaviylik–grafik imkoniyatlarni hamda vizualizatsiyalash imkoniyatlarini rivojlantirishni qo`llab quvvatlash; –dinamiklik–har xil jarayonlarni kompyuterli modellashtirish, animatsion kliplar, shuningdek funksiya grafiklarini harakatlantish; –variativlik–induvidual topshiriq variantlarini generatsiyalash jarayonini avtomatlashtirish;

83

–takrorlanuvchanlik–o`quv jarayonida o`rgatuvchi dasturlarni va ularni qisimlarini qo`llash; –integratsiya–matematik instrumental vositalarning MS Ofisse ilovalari– MS Word, MS Excel bilan integratsiyalash; –interfaollik–matematik instrumental vositalar o`raganilayotgan ob’yekt parametrlarini o`zgartirish va natijalarini nazorat qilish. Elektron o`quv material–o`quv jarayonini didaktik kompyuterli ta’minlash masalasini bajaruvchi elektron resurslar majmui. Bunday resurslarga alohida fayllar, masalan, o`quv topshiriqlarni yechuvchi fayllar, topshiriq parametrlarini generatsiyalovchi fayllar, o`quv topshiriqlari kartochkalari, interfaol testlar, shuningdek, sistema fayllari, yagona didaktik resurslarni ifodalovchi, qo`yilgan o`quv topshiriqlarini bajaruvchi (yangi materilani taqdim etish, mashqlantiruvchi, namoyish etuvchi va nazorat etuvchi) fayllarni kiritish munkin. Bunaqa sistema fayllari elektron dars, elektron qo`llanma, elektron laboratoriya ishlarini ifodalashi munkin.

MATEMATIKA FANINI TABAQALASHTIRIB O`QITISH USULLARI

Majidov Sh.A., Boymurodov J.H. (Navoiy davlat pedagogika instituti)

Matematika ta`limining asosiy jihatlaridan biri o`qitilayotgan kursning mazmun jihatdan kengligi va chuqurligini ta’minlashdir. O`qituvchi ma`ruzaning sur`ati va mazmun jihatidan kengligi yuzasidan ma`lum me`yorini tanlaganda, tasodifiy ravishda soha tanlamagan. Shuningdek, o`zi u qadar yaxshi tanish bo`lmagan talabalar auditoriyasini ob`ekt sifatida ta`minlamasligi darkor. Mashg’ulotlar jarayonining sur`ati va ma`ruzaning mazmunan puxta va chuqurligi umumiy o`rta ta’lim muassasalarida o`quvchilarga berilgan bilimlarning minimum darajasini qanoatlantirishi lozim. Shuningdek, ushbu sharoitda o`ta iqtidorli talabalar o`qituvchining doimiy e`tiborida bo`lishi, ularga alohida kundalik yo`l–yo`riq ko`rsatib borilishi lozim. Matematika fanini tabaqalashtirib o`qitish katta ahamiyatga ega. Bu predmetning o`ziga xos xususiyatlari bilan belgilanadi. Oliy pedagogika o`quv yurtlarida matematika fanini o`qitishda tabaqalashgan ta`limning tashkil etilishiga alohida e’tibor berish muhim ahamiyat kasb etadi. Iqtidorli talabalar bilan ishlash, ular ishtirokida tashkil etilgan fan to`garaklari shular jumlasidandir. Ma`lumki, matematika fani o`zlashtirilishi qiyin bo`lgan fanlardan hisoblanadi. Ko`pchilik talabalar mazkur fanni o`zlashtirishda ma`lum qiyinchiliklarga duch keladilar. Umumiy o`rta ta`lim muassasalarining yuqori hamda oliy o`quv yurtlarining quyi bosqichlarida oliy matematika fanini o`qitishni yo`lga qo`yish muhim va zarurdir. Ushbu masala o`quv rejalari va jahon ta`limi amaliyotida o`qitishning zamonaviy g’oyalariga asoslangani holda hal qilingan. Matematika fanining o`ziga xos xususiyati shundaki, unda fikrlashning nazariy darajasi shakllanadi. Ushbu holatning ro`y berishida boshqa fanlarning hissasini inkor etib bo`lmaydi. Matematik bilimlarni birlashtirish o`zlashtirishning majburiyligi – doimiy ravishda o`zgarib boruvchi ijtimoiy talablarga moslashishni engillashtirish, yangi bilim sohalarini egallash uchun zarur bo`lgan mantiqni shakllantirish hamda shaxsiy ijobiy sifatlarni boyitilishi bilan tavsiflanadi. Talabalarda berilgan algoritmlarga muvofiq ishlay olish, yangi algoritmlarni tuzish hamda komp’yuter sohasida erkin harakat qila olish uchun zarur ko`nikma va malakalarni shakllantirishda matematika fani etakchi o`rin tutadi. Pedagogik adabiyotlarda ta`kidlanishicha, shaxsda mantiqiy fikrlash layoqati 13–14–15 yoshlarda shakllanadi. Shu bois o`quvchilar o`rtasida aqliy tarbiyani yo`lga qo`yishda «Aqlni matematika bilan oziqlantirishni to`xtatish, ya`ni matematik faoliyatdan uzish noto`g’ri. Matematika ham boshqa fanlar singari didaktikaning asosiy talablariga javob beradigan, o`zining tuzilish mantiqi, mazmuni, shakllantirish tamoyillari va o`qitish metodlariga ega. Bu masalani to`g’ri echishda, o`qitishni keskin tabaqalashtirish, turli hajm va darajadagi kurslarni kiritish muhim ahamiyatga ega. Ta`kidlash joizki, muayyan soha xususiyatlari asosiy kursi mazmunini kengaytiradigan va chuqurlashtiradigan oliy matematikaga doir materiallarni mazkur kurs mazmuniga tatbiq etishni taqozo qiladi. SHu bois har bir o`quv dasturi ikkita bo`lim: invariant (shu

84

kursni tanlaganlar uchun majburiy) va variativ (bo`limlarni saralash, ulardan kursning asosiy qismini to`ldiradigan material tuzish)dan iborat bo`lishi mumkin. Yuqorida ta`kidlab o`tilganidek, ixtisosliklarning har birida (aniq, tabiiy, iqtisodiy, ijtimoiy–gumanitar va boshqa sohalar) matematika fani majburiy o`qitiladigan fanlar qatoriga kiritilishi lozim. O`qitishni sohalar bo`yicha tanlash oliy o`quv yurtlarining pedagogikaga ixtisoslashgan o`qitish xususiyatlarini hisobga olib, matematik mazmundagi materiallarni tanlash mezonlarini ishlab chiqishni taqozo etadi. Pedagogika oliy o`quv yurtlarida ta`lim jarayonida matematik ta`limi mazmunini guruhlashtirish, mezonlarni tatbiq etish oliy matematika fanini o`qitishning asosiy komponentlarini aniqlashga imkon beradi. Matematik modellashtirish–bu zamonaviy fan va pedagogika mohiyatini xarakterlovchi asosiy jihat sanaladi. Insoniyat bugungi kunda hech bo`lmaganda aniq fanlar doirasida matematik modellashtirishsiz aniqlikka erishish mumkin emasligini anglab etdi. Tashqi ta`sirlar matematikaning rivojlanishiga har xil ta`sir etadi. Bir tomondan, bu matematik metodlar orqali real hodisalar, xususan, mexanika masalalarini o`rganish, moddiy jismlar harakati qonuni, maydonlarni o`lchash va hajmini hisoblash, differentsial va integral hisoblashni o`rganish bilan bog’liq bo`lishi mumkin. Ikkinchidan, muayyan hodisani kuzatish, hodisaga bog’liq bo`lmagan holda tadqiq etiladigan matematik mazmundagi masalaning qo`yilishiga olib keladi. Masalalarni tez va aniq echishda hisoblash masalalarini qo`llash bilan bog’liq. Masalan, pedagoglik–texnologiya, ishlab chiqarishni rejalashtirish va boshqarishda matematik metodlar universalligi va qulayligi haqida, ya`ni matematikani qo`llash bilan iqtisodda, biologiya va boshqa fanlarda taraqqiyot yuz beradi, degan fikrning yuzaga kelishiga sabab bo`ladi.

PEDAGOGIKA VA PSIXOLOGIYANING TADBIQIY SOHALARDAGI INTEGRATSIYASI

Ibragimov X.I.

(NavDPI rektori)

Bugungi kunda nazariy hamda amaliy fan sifatida shiddat bilan rivojlanib borayotgan XXI asr pedagogika va psixologiya fanlari oldida ko`pgina muhim masalalarni hal etish vazifasi turibdi. Pedagogika va psixologiya tadbiqiy sohalarining o`ziga xos jihatlari avvalo shundan iboratki, ular jamiyatning bevosita bugungi kundagi talablari va buyurtmalariga ko`ra ish yuritadi. Jamiyatimizda esa pedagogik, psixologik bilimlarni bevosita amaliyotga tadbiq etishga ehtiyoj katta. Birgina O`zbekistonda “Kadrlar tayyorlash milliy dasturi”ni oladigan bo`lsak, uning bajarilishi va muvaffaqiyatli amalga oshirilishida pedagogika bilan birga psixologiyaning ham ahamiyati muhim. Joylarda tashkil etilgan Tashxis markazlarida faoliyat ko`rsatayotgan mutaxassislar o`quvchilardagi rivojlanish tendensiyalari, aqliy o`sish omillari va iqtidoriga qarab ta`lim – tarbiyani tashkil etishlari uchun qator profilaktik tadbirlarni o`tkazishlari zarurki, bu tadbirlar oxir – oqibat real samara berishni hazarda tutadi. Mamlakatimizdagi mavjud barcha o`quv yurtlari pedagoglari ta`lim–tarbiyani to`g`ri, ilmiy asosda tashkil etish uchun bu jarayonning o`ziga xos psixologik qonuniyatlarini, uning mexanizmlarini, shuningdek, faol, mustaqil hamda ijodiy tafakkur jarayonini zamonaviy bilimlar asosida tarkib toptirishning samarali usullairni bilishi lozim bo`ladi. Pedagogika va psixologiyaning turli sohalarga tadbiqi O`zbekistonda endi shakllanayotgan, lekin nazariy nuqtai nazardan ma`lum an`analarga ega bo`lgan sohadir. Prezidentimiz I.A.Karimov tomonidan yillarning nomlanishi joylarda psixologik xizmatni tashkil etilishiga va undan keng foydalanishga turtki bo`ldi. Psixologik xizmat tashkil etilgan joylarda yoshlarni kasbga yo`naltirish, oila va nikoh borasidagi tasavvurlarning to`g`ri shakllanishidan tortib, toki muammoli, hattoki, ajrim bo`lgan oila a`zolariga psixologik yordam ko`rsatish, “ishonch telefonlari” orqali maslahatlar uyushtirishni o`z zimmasiga olish darajasiga ko`tarildi.

85

Bizga ma`lumki, maorif sohasidagi pedagogika va psixologiyaning amaliy ishlari boshqa sohalarga nisbatan anchagina yaxshi tajribaga ega. Ayniqsa, O`zbekistonda Kadrlar tayyorlash Milliy dasturi qabul qilingandan so`ng tashkil qilingan yangi tipdagi ta`lim muassasalari – akademik litseylar va kasb – hunar kollejlariga psixologlar shtati kiritilgan va ularda aynan tadbiqiy muammolar – bolaning o`quv jarayoniga psixologik jihatdan tayyorligini diagnostika qilishdan tortib, professional va kasb mahoratini rivojlantirishgacha bo`lgan barcha muammolarni hal qilish vazifasi yuklatilgan. Pedagogika va psixologlarning tadbiqiy sohalaridan yana biri bu mehribonlik uylaridir. Bu tashkilot faoliyatlarining asosiy maqsadlari: bolalarni ijtimoiy himoya qilish; reabilitatsion, tibbiy va ijtimoiy xususiyatdagi tadbirlarni amalga oshirish; bolalar umumiy ta`lim olishlarini tashkil etish va psixologik yordam ko`rsatishdan iborat. Mehribonlik uylarida pedagog va psixolog faoliyatining umumiy maqsadi – bolalar uyi tarbiyalanuvchilarini ijtimoiylashtirish, jamiyatda o`z o`rnini topishga ko`maklashishdan iboratdir. Bu faoliyatda ular quyidagi vazifalarni amalga oshiradilar: bolaning mavqeini aniqlash; tarbiyalanuvchilar rivojlanishi individual dasturini tuzish; diagnostik, prognoztik, reabilitatsion ishlar; bola haqidagi to`plangan ma`lumotlarni tahlil qilish, bolani psixologik pedagogik reabilitatsiyalarini aniqlash va shu kabilardan iboratdir. Siyosiy sohada pedagog va psixolog aralashuvining zarurati har doim bo`lmasa–da, ayrim vaziyatlarda yirik islohotlar boshlanishi arafasida, saylov oldi kompaniyalarda, yangi siyosiy liderlarning xalq tomonidan qabul qilinishi jarayonlari, ko`pchilik auditoriyaga zarur ma`lumotlarni yetkazish, ijtimoiy ustanovkalarni o`zgartirish, siyosiy arboblar imidjini omma ongiga singdirish paytlarida psixologik ta`sir vositalaridan, shuningdek, pedagogikaning suhbat va ma`ruza metodlaridan o`rinli foydalanish, maslahatlar berish va ayrim guruhlar e`tiqodiga ta`sir etishda kerak bo`ladi. Bunday holatlarda psixologlar jamoatchilik fikrini psixologik tahlil qilib berish va shu asosda fuqarolarning ustanovkalari va kayfiyatlariga ijobiy ta`sir ko`rsatuvchi pedagogik–psixologik omillarni ajratish vazifasini hal qiladilar. Saylov oldi kompaniyalarda esa, psixologning asosiy vazifasi odamlarning kayfiyatini o`rgangan holda da`vogar imidjini shakllantirish, odamlarga yoqtirishga sabab bo`ladigan shaxsiy fazilatlar algoritmini tuzish, omma oldiga chiqishga psixologik tayyorlash, raqiblarning bahslashish madaniyati va yo`l – yo`riq hamda usullari borasida ish olib borishdan iborat bo`ladi. Huquqbuzarlikning oldini olish va qonunga zid harakat qilganlarni psixologik–pedagogik reabilitatsiya qilish muammosi ham har doim psixolog va pedagog aralashuviga zarurat sezgan. Chunki, jinoyatchi yoki huquqbuzar shaxsi o`z – o`zidan shakllanib qolmaydi, uni shakllantiruvchi omillar, motivlar va bolani qayta tarbiyalash, reabilitatsiya masalalari ijtimoiy psixologik jarayonlar mohiyatini bilish hamda ularga faol ta`sir ko`rsatishni talab qiladi. Ishning bu jihatlarini pedagogik bilimlarsiz amalga oshirib bo`lmaydi, chunki, shakllantirish, tarbiyalash, reabilitatsiya masalalari pedagogik bilimlarni talab etadi. Shuning uchun ham mamlakatimizda yoshlar o`rtasida huquqiy ma`rifat va huquqiy madaniyatni shakllantirishga juda katta e`tibor qaratilgan. Bu ishda ham amaliyotchi psixologdan psixologik va pedagogik izlanish talab qilinadi. Hozirgi bozor munosabatlari sharoitida sanoat va mahsulotlar ishlab chiqarish sohasida psixologning o`rni va vazifasi beqiyos bo`lib, “Nimani?” va “Kim?” xarid qilib olishga ehtiyoji borligini o`rganishga ko`maklashadi. Chunki, talab bilan ehtiyoj bevosita shaxsga va uning psixologik munosabatlari tizimiga aloqadordir. Marketing munosabatlari aslida odamlar o`rtasidagi sof psixologik munosabatlar bo`lib, uning negizida odamlar o`rtasidagi jonli muloqot, ta`b va didlar tarbiyasi yotadi. Shuning uchun biz bugun odamlarda to`g`ri marketing tafakkurini shakllantirish vositalarini qidirishimiz va talab – taklif munosabatlarini real ishlab chiqarish imkoniyatlari bilan muvofiqlashtirishda inson psixologiyasi xususiyatlarini inobatga olib ishlashga o`rganishimiz kerak. Davrning intensiv rivojlanayotgan ayni paytida kadrlarni ishga jalb etish, ularni lavozimlarga to`g`ri tanlashda, kasbiy qobiliyatlar va shaxsiy fazilatlardan tortib, ularni to`g`ri yo`naltirish, o`z iqtidoriga va qiziqishiga mos vazifalarga qo`yish, tashkilot doirasida guruhlarni

86

shakllantirish, xodimlarga ma`lumotlarni o`z vaqtida yetkazish bilan bog`liq kadrlar siyosatini olib borishda ham pedagogik va psixologik bilimlarga zarurat tug`iladi. Bugungi kunda pedagogik–psixologik axborotga, psixologik bilimlarga extiyoj sezayotgan kasb egalari soni ortmoqda. Turli kasb egalarining shaxsiy qobiliyati, mayli, moyilligi, iqtidori, psixologik xususiyatlari to`laqonli darajada namoyon bo`lishini ta`minlash maqsadida ularning aqliy taraqqiyotini aniqlash uchun psixologik bilimlarga zarurat sezilmoqda. Faoliyat jarayonlarida jamoa a`zolari o`rtasida ruhiy zo`riqish va toliqishni kamaytirish, yo`qotish, ularning oldini olish uchun zarur chora va tadbirlar qo`llash shuningdek, kasb egalarining kasbiy faoliyati uchun muhim kommunikativ malakalarni tarkib topishiga ko`maklashishda pedagogik va psixologik bilimlarning o`rni beqiyosdir.

FANLARNI INTЕGRATSIYALASHDA AXBOROT TЕXNOLOGIYALARIDAN FOYDALANISHNING MOHIYATI

Raxmatullaеv A.

(Tеrm DU)

Xolihov Oybеk Tеrm DU BT va STI ta'lim yo’nalishi 4-kurs talabasi Hozirgi kunda ilg'or pedagogik texnalogiyalardan foydalanish o'qituvchilar oldiga juda katta ma'suliyat va talablarni qo'ymoqda. Shunday talablardan biri fanlarni o’tishda yangi innavatsion pedagogik texnaiogiyalardan foydalanish shu bilan bir qatorda integratsivalashgan darslarni ya'ni, bir vaqtning o'zida bir fanni bir necha fan bilan bog'langan holda dars o'tish metodini tashkil qilish va uni kasb-hunar ta’limida qo’llash, natijada esa yuqori samara olish masalasidir. Kasb-hunar ta’limida bu kabi innavatsion integratsyalashgan fanlar aro bo’glanishlarni ishlab chiqish uchun talabalarning psixologik-pedogogik hususiyatlarini hisobga olish, shunga mos ravishda dars o'tish metodini yo'lga qo'yish va hozirgi zamon talabini, o'quvchilarning ham ma’nan, ham jismonan ham aqlan imkoniyatlarini hisobga, olishimiz kerak bo’ladi. Fanlararo integratsialashgan darslarning samarasi yuqori bo’lishi uchun dars davomida axborot tehnologiyalaridan foydalanish maqasadga muvofiq. Bu esa talabalarning intelliktual salohiyatini oshirish, dunyoqarashini kengaytirish, fanga bo’lgan qiziqishlarini shakllantirish, boshqa fanlarga oid tushunchalarini o’zlashtirish samarasini oshiradi. Shu bilan bir qatorda talabalarning axborot texnologiyalarini o’zlashtirib borishlarini ularning kompyuter savodxonligi takomillashishida muhim rol o’ynaydi. Binobarin bugungi kun davr talabi ham talabalar ongida axborat texnologiyalariga oid bilim va ko’nikmalarni shakllantirish muhim ahamiyat kasb etadi. Shiddat bilan rivojlanib borayotgan axborot texnologiyalari davrida jahon ommasiga kirib bora oladigan talaba yoshlarni tarbiyalash asosiy vazifa hisoblanadi. Shu o’rinda bir qator o’rinli savollar tug’iladi. O’qituvchi fanlararo integratsiyalshni tashkil etishda axborot texnologiyalari-dan qanday samarali foydalanishi mumkin? Bu orqali qanday samarali natijaga erishiladi va qanday kamchiliklarga yo’l qo’yish mumkin? Fanlararo entegratsiyalashgan darslarda axborot tehnologiyalarini qo’llash eng avvalo o’qituvchidan kuchli bilim, keng dunyoqarash, pedagogik mahorat, ilmiy salohiyat va shu bilan birga axborot texnologiyalari borasida yuqori savodxonlikni talab etadi. O’qituvchi fanlararo integratsiyalashgan darslarda yuqori samaraga erishish uchun axborot texnologiyalaridan quyidagicha foydalanish mumkin. O’qituvchi har bir darsni tashkil etishdan oldin o’tiladigan mavzu va masalalar hamda dars davomida mazkur fan bilan bog’lab o’tiladigan qator fanlar va dars davomida foydalaniladigan terminlar yuzasidan elektron taqdimotlar, ovozli va video yozuvli ko’rgazmalar tayyorlashi, dars davomida darsga oid ma’lumotlarni internet saytlaridan izlashi, uyga vazifa sifatida esa talabalarga internet tartmog’idan turli ma’lumotlarni izlash, ular yzasidan elektron taqdimotlarni tayyorlab kelishga uy ishi sifatida topshirishi mumkin. Natijada o’tilayotgan

87

darsning ko’rgazmaliligi ortadi bu esa talaba yoshlarning o’tilgan darsni yaxshi ozlashtirib olishida muhim rol o’ynaydi. Bundan tashqari berilgan uy ishi topshriqlarini bajarish jarayonida talaba izlanadi, yangilik yaratadi, o’z ustida ishlaydi, axborot texnologiyalarini o’raganadi hamda tayyorlangan uy ishini darsda izohlab berish orqali nutq madaniyatiga ham ega bo’lib boradi. Eng asosiysi talaba yoshlar bo’sh vaqtlarini bilim olish bilan o’tkazib, axborot texnologiyalari va internet tarmoqlaridan bugungi kunda ommalashib ketgan ommaviy madaniyatning g’oyaviy ko’rinishlari aks etgan saytlardan emas balki, ilm olishga qaratilgan ilmiy va milliy saytlardan ma’lumot izlash maqsadida foydalanadilar. Shu bilan bir qatorda boshqa davlat tillarida yozilgan axborot va ma’lumotlarni izlash va o’rganishga bo’lgan ehtiyoj talabani chet tillari o’zlashtirishga undaydi. Kamchiliklarga yo’l qo’ymaslik ichun esa bolani doimiy kuzatib borish, berilgan topshiriqlar natijasini muntazam talab etish, shu bilan bir qatorda darsni to’g’ri va tizimli tashkil etish lozim. Xulosa o’rnida shuni aytish mumkinki kasb-hunar ta’limida fanlarni intеgrat-siyalashda axborot tеxnologiyalaridan foydalanish talaba yoshlarning davlat ta’lim standartlarida belgilab berilgan bilim, ko’nikma va malakalarni puhta egallab olishlari bilan birgalikda vatanimizning ertangi kunida uni yuksaklarga ko’tarishga xizmat qiladigan, har tomonlama sog’dom, еtuk, vatanparvar yoshlarni, zamon talabiga javob bera oladigan raqobatbardosh kadrlarni tarbiyalash va kamol toptirishda muhim rol o’ynaydi.

FANLARARO ALOQADORLIKNI JORIY ETISHDA ANIQ VA TABIIY FANLARNING ROLI

Shixova I., Davletov R. (Xorazm VPKQTMOI)

Matemika fanlar podshosi ,

Fizika , kimyo unga egizak . Beriniy, Xorazmiylar qo‘shgan hissasi

Fanlarning ko‘ksiga qo`yilgan bezak!...

Bugungi shiddatli texnika asrida Mustaqil yurtimiz kelajagi bo‘lmish yosh avlodni tarbiyalashda ta`limning barcha turlari oldida ulkan ma’suliyat turadi. Bunda ayniqsa, umumta`lim maktablarining o‘rni beqiyosdir. Chunki, maktab davrida o‘quvchilarga kelajak bilimlarini egallashlari uchun asos yaratilinadi. Barcha kelajak hayoti uchun zarur bo‘lgan tushunchalar, bilimlarni maktab quchog`ida yaxshi o‘zlashtira olgan o‘quvchilardangina kelajakda yetuk va mukammal komil inson kamol topadi. Bu yuksak vazifa o‘qituvchi va pedagoglardan ulkan izlanish, ma`suliyatni, o‘z ishiga jiddiy yondashishni, shu bilan bir qatorda, fanlararo integratsiyalash muammosini o‘rtaga tashlaydi. Ayniqsa, fanlararo uzviylik va aloqadorlikda ”Tabiiy va aniq fanlar ” turkumiga kuruvchi fanlarning o‘rni beqiyos deb bilamiz . Kasbimiz nuqtai nazaridan kelib chiqib shuni aytishim mumkinki, fanlarni chuqur o‘zlashtirishda matematika fanining beqiyos xizmatlari bor. Biron bir fan yo‘q–ki unda matematika elementlari, algoritmlar, mushohaday–u mulohazalar yuritilmasa. Hohlagan bir fan asosida matematik qonuniyatlar, matematik hisob–kitoblar bo`lmasa, ishontirib aytamiz–ki, bu fan safsatadan boshqa narsa bo‘lmay qoladi. Oddiygina adabiyotni olaylik: she`r yozish qoidalari sanoqi, vazni, qofiyasi, o‘qilishida ham matematikaning o‘rni beqiyosdir. Agarda u matematik hisoblardan adashsa she`r emas, oddiy maqola yoki hikoya bo`ladi. Matematik jumboqlar, topishmoqlarni ham she`riy tarzda bayon qilinsa, ularni yechish, hisoblash oson bo`ladi. Jumladan ushbu she`riy topishmoqning matematik javobi ancha soddadir. Yoyiq burchak teng bo`linsa, nima bo‘lar, Tomonlari biri–biriga tik turadi. To‘g‘risidan kichikrog‘i tug‘li bo‘lar Bu nimasi, qaysisidan kichik bo‘lar?

88

(to‘g‘ri , o‘tkir, o‘tmas burchaklar ) Kesishuvchi ikki nafar to‘g‘ri chiziq, To‘rtta burchak yoki to‘rtta nur degani, Bir tomoni umumiysi qanday burchak? Unday bo‘lmas burchaklari nimalari? (qo‘shni va vertikal burchaklar) Allomalarimizdan biri aytganidek: “Yarim shoir bo‘lmagan matematik – matematik emasdir” – degan purma`no so‘z zamiridagi ulkan haqiqatga guvoh bo‘lamiz… Buyuk matematiklarimizning deyarli barchasi adabiyot shaydosi bo‘lib, matematika olamida ham, adabiyot osmonida ham yorqin yulduz bo‘lib chaqnaganlar. Bunga Umar Xayyom, Komil Xorazmiy, Beruniy va boshqa allomalarimizni keltirishimiz mumkin. Matematika ishtirok etmagan, o‘z ta`sirini o‘tkazmagan biron bir soha yo‘q. Fikrimiz isboti sifatida ulardan ba`zilariga to‘xtalib o‘tishni joiz deb bilamiz: 1.Informatikada masalaning matematik modelini yaratishdan tutib, dastur tuzishgacha bajariladigan barcha amallar matematik hisob–kitobsiz bo‘lmaydi. 2.Fizikadagi har bir qonuniyat matematik tilda ifoda qilinmasa, o‘z qiymatini yo‘qotadi. Formulalardan formula keltirib chiqarish, ilmiy izlanishlar, sodda qilib tushuntirishlar asosida matematik izlanishlar yotadi. 3.Kimyoviy reaksiyalar muvozanatini ta`minlash asosida ham matematika elementlarining xizmatlari beqiyosdir. 4.Geografiyada xarita bilan ishlash, masshtab ishlarida okean–dengizlar, orol, davlatlar yuzalarini toppish–u, ulkan osmono‘par tog‘lar balandligini, cheksiz qir–adirlar kengligiyu betakror sharsharalar uzunligini topishda matematikasiz bir qadam ham oldinga siljib bo`lmaydi. 5.Rasm va chizmachilik, tasviriy san`at darslarida “Simmetriya” siz, masshtabsiz, matematikasiz bir qadam ham olg‘a tashlab bo‘lmaydi. Mana, Mustaqilligimiz sharofati bilan yurtimiz kundan–kunga chiroy ochmoqda. Ayniqsa, qurilish–obodonlashtirish ishlari keng quloch yoygan bugungi kunda matematikaning xizmatlari beqiyos ekanligiga amin bo‘lamiz. Biri–biridan go‘zal, bir qator qilib tizilgan, takrorlanmas geometrik shakllar bilan bezatilgan simmetrik uylar, inshootlar oldida beixtiyor Yaratganga, Mustaqilligimizga shukronalar aytib, “Ofarin matematika!” deyishdan boshqa chora qolmaydi. 6.San`atning barcha turlarida ham matematikaning aloqadorligiga tan beramiz. Chunki, har bir raqs hatti–harakati, musiqa asosida matematik hisob–kitob yotadi. Biron bir kuyda albatta “Sanoq”dan chiqib ketsangiz u o‘z ma`nosini yo‘qotadi: “do” dan nechta, “sol” dan nechtasini chalishni bilmagan bastakorning musiqasi “o‘xshamaydi”. Shu kabi , raqs harakatlarida ham “sanoq”, “simmetrik harakat”lar katta o‘rin tutadi. 7.Jismoniy tarbiya darslarida ham to‘pni darvozaga yo‘llashda ma`lum burchak ostida yo‘nalganlik muhim ahamiyatga ega. Gol bo`lishi uchun to‘pni darvozaga 45 darajali burchak ostida yo‘llagan ma`qul. Savatga to‘p tashlash, hatto yugurishda ham matematikasiz biror bir natijaga erishib bo‘lmaydi. 8.Mehnat darslari asosini ham matematikasiz tasavvur qilish qiyin. Duradgorlik ishlarida, pazandachilik, tikuvchilik, to`quvchilik, zardo‘zlik ishlarini ham matematikasiz amalga oshirishning iloji yo‘q. Shu bois, darslarimizda, to‘g‘ri o‘lchov, ulgu olish, perpendikularlik, parallellik, simmetriklik, tengdosh shakllar, yuzalar, kesma, sonlar qatorlari haqida tushunchaga ega bo`lmaslik kasb sirlaridan mosuvo bo`lishga olib keladi. Bugungi kunda foiz, promill, sentner, tonna, gektar tushunchalarini mukammal bilmagan inson ko`pgina qiyinchiliklarga duch keladi. Bankdan qarz olish, arenda, lizing olish talab va majburiyatlarini to‘g‘ri anglay olmay, noqulay vaziyatlarga tushadilar. Ba`zilar “sudxo‘r”lardan “foiz”li qarz olib o`z iqtisodiga zarar yetkazadilar. Turmush tarzimizda bu mavzuga doir ko‘plab misollarni keltirish mumkin. Biologiyada tomir urushidan tortib, qon bosimini o‘lchash, suyak va mushaklar soni, yangi tur

89

dominantlikni aniqlashda, yurakni EKG, UZD, komputer tomografiyasi qilishda, farzand tug‘ilishida matematikaning xizmatlarini ko`ramiz. Xulosa qilib aytganda, o‘sib kelayotgan yosh avlodni yetuk va mukammal, komil inson qilib tarbiyalashdek murakkab vazifani bajarishda har bir darsimizni “Dars muqaddas”, “O‘rgan–o‘rgat” tavsiyalariga amal qilib, fanlararo integratsiyalashgan holda tashkil etsak, nur ustiga a`lo nur bo`lar edi. Hech bir fan “Matematika ” qonun–qoidalaridan chetga chiqib ketmasin: ana o‘shanda nazariya va amaliyot o`zaro uyg‘un, ishlarimiz barakali, hayotimiz go‘zal, turmushimiz farovon bo`ladi.

MATEMATIKANI O’QITISHDA FANLARARO BOG’LIQLIKNING AHAMIYATI HAQIDA AYRIM MULOHAZALAR

Chuliyev E.A., Sulanov A., Djumanazarova N.M.

(Navoiy DPI)

Matematikani o’qitishda dars samaradorligini oshirish omillaridan biri uning boshqa fanlar bilan o’zaro aloqadorligini ta’minlashdir. Buning uchun avvalambor o’qitilayotgan fanlarning o’zaro bog’liqligini asoslash lozim. Mutaxassislarning fikricha, fanlardagi differensiyalashuv – tabaqalashtirilish, barcha umumta’lim fanlari qatori matematika fanidan ham o’quvchilarni fan yangiliklaridan xabardor qilish masalasida integrativ yondashishga katta ehtiyoj tug’ilmoqda. Matematika ta’limining maqsadi va vazifalaridan kelib chiqqan holda, integratsiyaga oid tanlangan o’quv materiallarining mazmunini, metodik va nazariy asoslash orqali, umumta’lim maktablarida matematika o’qitish samaradorligiga integrativ yondashuv orqali erishish mumkin [1]. Matematik o’qituvchisi birinchi navbatda integratsiya, integrallashgan bilimlar to’g’risida bilim va malakalarga ega bo’lishi, ikkinchidan mazmuni va mohiyati bo’yicha maqsadga muvofiqli integrativ materiallarni tanlay bilishi va amalda qo’llay olishi zarur. O’qituvchi nafaqat dasturdagi mavzularga oid integrativ materiallarni yig’ishi, balki uni tizimlashtirishi, ular bilan o’quvchilarni darsda va darsdan tashqari mashg’ulotlarda foydalanishning zaruriy yondashuv va metodlarini izlab topishi lozim. Integrativ materiallarni tanlashda quyidagi didaktik mezonlarga tayaniladi [1]: –matematikani o’qitishda tanlangan integrativ bilimlar mavzuga mos bo’lishi, uning mohiyatini, xususiyatlarini aniq, keng qamrashi; –tanlangan integrativ bilimlar o’quvchilarda o’rganilayotgan ob’yektni har tomonlama izlanishga imkon berishi va bu bilan o’quvchilarda ilmiy dunyoqarashni, olamning yaxlitligini anglashni, fan asoslariga qiziqishlarini shakllantirishi; –tanlangan integrativ materiallar, har bir mavzu uchun o’ziga xos xususiyatga ega bo’lishi. Hozirgi paytda matematika bilimlar majmuasini bir butun qilib birlashtirib, fanlar integratsiyasini ta’minlovchi vosita bo’lib qoldi. O’quv fanlarining o’zaro bog’liqligini turli xil misollar yordamida ochib berish natijasida o’quvchilarda barcha fanlarga qiziqishni yanada kuchaytirish mumkin [2]. Fizikaga yoki kimyoga oid masalalarni hal qilishda, berilgan masalani matematik modeli muhim o’rin tutadi. O’quvchi masala mohiyatini mulohaza qilib, tushunib olsa, unga mos matematik formulani aniqlashi oson bo’ladi. Demak, bu bilan u mana shu fanlar bir – biri bilan bog’liq ekanligini anglab yetadi. Masalan, fizikada gorizontga burchak ostida otilgan jismning harakati kinetik energiyaga misol bo’la oladi. Bunday masalani yechishda matematikadagi koordinatalar sistemasi yordamida otilgan jismning vaziyatini aniqlash mumkin. Bundan tashqari biz matematikaning ona tili fani bilan bog’liqligi haqida ham ayrim fikrlarni aytib o’tamiz. Misol sifatida ona tilining leksikologiya bo’limidagi sinonim tushunchasini keltirish mumkin.

90

Matematikada ham “matematik sinonimlar” ko’p uchraydi. Jumladan, shakli har xil, lekin ma’nosi, ya’ni qiymati bir xil bo’lgan ifodalar mavjud. Ularni shartli ravishda “sinonim ifodalar” deyish mumkin. Masalan,

aa

a=

1; ))((22 bababa −+=− ; °= 180π .

Bundan kelib chiqadiki, fanlararo o’zaro bog’liqlik asosida matematikani o’qitish yaxshi samara beradi.

Adabiyotlar: 1.Неъматова Ш. Математика фанини ўқитишнинг назарий масалалари ва методикаси.–Т., Тафаккур, 2011. 2.Djumanazarova N.M. Matematika fanini o’qitishni takomillashtirish. /“O’zbekiston Respublikasi Konstitutsiyasi–Vatanimiz taraqqiyotining poydevori” mavzuidagi ilmiy – nazariy konferensiya materiallari. Navoiy–2013.

«ZAMONAVIY TABIIY FANLAR KONSЕPSIYASI» KURSIDA TRANSDISSIPLINARLIKNING O’RNI

Bеkmirzaеv R.N., Tugalov F.Q., Bеkmirzaеva X.U., Samadov M.X.

(Jizzax davlat pеdagogika instituti)

Olamni bir butunligicha tushunish, tuzilishni hosil qiluvchi o’qlar kabi, umumiy yo’nalishlari mavjudligida tashkil topgan qandaydir uzoq masofada joylashgan yagona, umumiy tartibli tuzilishni ko’rishdan vujudga kеladi. Bunday sifatlarni transdissiplinar g’oyalar o’zida namoyon qiladi. Ular har bir tabiiy fanda o’zligicha namoyon bo’lsada, ammo butun tabiiy bilimlar uchun ommaviy xaraktеrga ega. Transdissiplinarlik dеganda ommaviylashgan fanlararo bog’lanishga qaraganda nisbatan yuqori darajasi tushuniladi. Fanlararo munosabat alohida fanlar (masalan, fizika va ximiya, ximiya va biologiya kabi va boshqalar) o’rtasida mavjud bo’lgan juft bog’liqlikni nazarda tutadi. Odatda bu еrda bir fan qonuniyatlarining boshqasi doirasida namoyon bo’lishi tushuniladi (masalan, tеrmodinamikaning ikkinchi qonuni fizik qonun sifatida ximiyaviy rеaksiyalarda yoki biologik hujayralarning hayotiy faoliyati jarayonida). Shu bilan birga barcha tabiiy fanlarda o’zini global namoyon qiluvchi, transdissiplinar dеb ataluvchi «chеgaradan tashqaridagi g’oyalar» mavjud bo’ladi. Ular umumiy falsafiy mеtodologik tamoillarga (qo’shimchalik, moslik, simmеtriklik va b. kabi) o’xshash bo’lmasdan, barcha tabiiy bilimlar tuzilish o’qini tashkil etadigan darajadagi umumiylikka ega. Eng muhimi, ularning kеlib chiqishi sof tabiiy–ilmiydir. Kontsеptual tushunchalar nazariya yaratilishida uning holatlarini umumlashtiruvchi bo’lib hisoblanmaydi. Bularga eng avvalo, tabiiy–ilmiy bilimlar va tadqiqotchi mеntalitеtining ajratib bo’lmasligi, tadqiqot ob'еktiga atrof olamning ta'sir xaraktеri, modеllashtirish, kogеrеntlik, o’lchashlar, evolyutsiya va boshqalar taalluqlidir. Ilmiy tushunchalar bilishning ob'еktiv va sub'еktiv munosabatlari tahliliga asosan klassik, noklassik va postnoklassik turlarga bo’linadi: 1.Klassik ta'lim Nyuton mеxanikasi namunasi va asosi bo’yicha yaratilgan bo’lib, u o’z ob'еktlarini bayon qilish va nazariy tushuntirishda imkon qadar sub'еktga, uning faoliyat vositalarining usul va amallariga taalluqli bo’lgan vositalaridan voz kеchishga intiladi. Bunday voz kеchish mavjud ob'еktiv olam to’g’risida ob'еktiv bilimlar olishning zaruriy sharti bo’lib hisoblanadi. 2.Noklassik ta'lim, boshlanishi rеlyativistik va kvant nazariyalari ishlanmalari bilan bog’liq, ob'еktiv rеallik tushunchasini uni bilish vositalaridan bog’liq bo’lmagan narsa sifatida qarab chiqarib tashlaydi, ob'еkt bilimlari bilan sub'еkt faoliyati hamda narsa va hodisalar o’rtasidagi bog’liqlik haqida fikrlaydi. 3.Postnoklassik ta'limot–o’z–o’zidan tashkillanish va nochiziqli tizimlar dinamikasi asosida qurilgan bilimlar majmui bo’lib, ob'еkt haqida olinadigan bilimlar tavsifi nafaqat turli xil fikrlar

91

qo’shilishi o’rganuvchi sub'еkt faoliyati narsa va hodisalari xususiyatlari bilan, balki uning yaxlit tuzilishlari bilan birga hisobga oladi. Transdissiplinar g’oyalarning intеrprеtatsiyasi fikrlash stratеgiyalarini tanlashdan bog’liq: dastlabki transdissiplinar g’oya (yoki bir qancha g’oyalar) tabiiy–ilmiy fikrlashning klassik va klassik bo’lmagan stratеgiyalari doirasida turli xil mazmunli xususiy dissiplinar konsеpsiyalarni namoyon qiladi. Transdissiplinar konsеpsiyalarini tanlash va ifodalashda quyidagi shartlar taklif qilinadi: 1) ta'lim uchun ahamiyatliligi; 2) tor doiradagi mutaxassislarga emas, ma'lumotli insonlarning kеng sinfiga mo’ljallanganligi; 3) olamning alohida bo’laklarini emas, uning umumiy tabiiy–ilmiy manzarasini qurish uchun zaruriyligi. Transdissiplinar konsеpsiya olamning alohida bo’laklarining emas, umumiy tabiiy–ilmiy manzarasini yaratishning asosi hisoblanadi dеganimizda quyidagilarni ta'kidlab o’tamiz. Olamning ilmiy manzarasi tushunchasi zamonaviy tabiiy–ilmiy yutuqlar, ta'limning maqsad va vazifalari hamda pеdogogik rеallik darajalarida mavjud bo’ladi. Har bir darajada u o’zining ma'lum funksiyasini bajaradi. Ta'limning maqsad va vazifalari darajasida olamning ilmiy manzarasi o’zida tabiiy fanlarni o’qitishning idеal yakuniy natijalarini mujassamlashtirgan. U o’quvchi o’zlashtirishi kеrak bo’lgan matеriyaning umumiy tuzilishi va uning mavjudlik shakllari hamda bilish jarayoni qonuniyatlari haqidagi tizimiy bilimlar sifatida aniqlanadi. Olamning ilmiy manzarasi ta'lim mazmunida bir vaqtning o’zida bir nеchta funksiyalarni bajaradi: dunyoqarashli, bilimlarni tizimlashtirish va ta'limning kеlgusidagi rivojiga ko’rsatmalar. Olamning manzarasi (har doim ilmiy emas) pеdogogik rеallik darajasida o’zida shaxsga ko’rsatilgan hamma tashqi omillar ta'sirining intеgral natijasi, shu qatorida ta'lim mazmunini o’zida mujassamlashtirgan. Bilimlar tizimi sifatida o’quvchilar (talaba) tomonidan o’zlashtirilgan olamning manzarasi, ular shaxsiy dunyoqarashining asosi bo’lib xizmat qiladi. “Zamonaviy tabiiy fanlar konsеpsiyasi” kursini yaratishda transdissiplinar konsеpsiyalari mazmunini ochish uchun xususiy – ilmiy va umummеtodologik matеriallarni tanlashning chеgaralari haqidagi masala ochiqligicha qolmoqda. Ular shaxsga yo’naltirilgan bo’lishligi kеrak. Bir tomondan, tabiiy – ilmiy bilimlarning sub'еkt sifatida uning intеlеktual kasbiy va ma'naviy o’sishi nuqtai nazaridan bu bilimlarga ega bo’luvchi shaxsga ta'sirini hisobga olish zarur. Boshqa tomondan, qabul qilish xususiyatlarini hisobga olish zarur: bilim olish tushunarli, ularni o’zlashtirilishiga bo’lgan qiziqish ta'minlangan bo’lishi kеrak. Ta'lim mazmun mohiyatini aniqlashga qaratilgan shaxsga yo’naltirilgan yondoshuvda absalyut qadriyat bo’lib, shaxsdan ajratib olingan bilimlar emas, insonning o’zi hisoblanadi.

FIZIKA VA SA’NATNING INTEGRASIYASI

Bekmirzaev R.N., Tugalov F.Q., Xudoyberdiyev P., Samadov M.X. (Jizzax davlat pedagogika instituti)

Bizning davrimizning buyuk poeziyasi – bu, o’zining barq urib gullab yashnagan kashfiyotlariga ega bo’lgan fandir.

E. Zolya.

Bizga ma’lumki, olamni bilish yo’llaridan asosiylari bo’lib fan, din va sa’nat hisoblanadi. Fizika va sa’nat… Bir qaraganda, bular bir – biriga umuman to’g’ri kelmaydiganday tuyuladi. Ammo, bu unday emas. Biz bugun buni isbot qilishga harakat qilamiz. Sa’natimiz namoyandalari aksariyat hollarda o’zlari bilmagan holda fizik qonuniyatlardan foydalanadilar. Fiziklar esa… o’zlarining ijodiy fikrlashlarini uyg’otuvchi, ilxomlantiruvchi sa’natni qadrlaydilar va sevadilar. Sa’nat ularga tabiat sir – sinoatlarini chuqur egallashlarida ko’maklashadi. A. Eynshteyn dam olish paytlarida skripkada o’ynashni yaxshi ko’rardi; L. D. Landau bo’sh vaqtlarida Lermontov va Bayron yozgan she’rlarni o’qishni yaxshi ko’rardi; M. Plank va V.

92

Geyzenberglar ajoyib pianino chaluvchilar bo’lgan; dunyodagi birinchi atom reaktorining yaratuvchisi I.V. Kurchatov doimiy ravishda simfonik konsertlarga tashrif buyurgan bo’lib, o’limidan uch kun oldin konservatoriyada Mosartning mashxur "Rekviyem" asarini eshitadi, XIX asrning mashxur rus yozuvchisi A.I.Gersen astranomiya soxasida mutaxassis bo’lib, Moskva davlat universitetining fizika–matematika fakultetini tugatgan. Zamonaviy olamda fizika fani jadal su’ratlar bilan rivojlanmoqda. Bugungi kunda fizikaga xushtor, lirikadan maftunkor bo’lgan har bir insonni «Fizika va sa’nat» mavzusi ularning aloqadorligi befarq qoldirmaydi. Sa’nat namoyandalari, rassomlar, xaykaltaroshlar o’z ijodlarida fizika qonunlaridan doimiy ravishda foydalanishadi. Darhaqiqat shunday ekan bugungi kunda liriklarning fizikani o’rganishiga motiv hosil qilish eng dolzarb masalalardan biri bo’lib hisoblanadi. Olamni yaxlit, bir butunlikda qabul qilish uchun fan va sa’natni integrasiyalash muhim masalalardan bir hisoblanadi. Fiziklar va liriklarning baxsi insoniyatni qadimdan to’lqinlantirib, qiziqtirib keladi. 15 asrda Italiyada nomini bugungi kunda butun dunyoda yod etuvchi inson yashagan. Bu inson Leonardo da Vinchi. Bugungi kungacha uning kim ekanligi to’g’risida baxs ketmoqda, aslida kim u: rassom yoki olimmi? Leonardo da Vinchi italiyalik mahoratli rassom, qobiliyatli xaykaltarosh va arxitektor, aqlli muxandis va texnik, iste’dodli olim va botanik, istiqbolli anatom va matematik, yetuk faylasuf va musiqachi bo’lgan edi. U Uyg’onish davrining eng iste’dodli o’qimishli insonlaridan biri hisoblanardi. 1467 yildan boshlab Leonardo o’sha davrning eng iqtidorli rassomi Andrea del Verrokkidan dars saboq oladi. Donishmand ustoz o’zining o’quvchisidagi qobiliyatni birdan ko’radi va har tomonlama yordam bera boshlaydi. Leonardo tomonidan asarlarni o’sha davrning deyarlik hamma rassom va sa’natshunoslari tan oladi. Bu vaqtda u 15 yoshda edi. Yigirma to’rt yoshida Leonardo o’zining xususiy korxonasini ochishga qaror qiladi. Tikuv dastgoxi loyixasi Leonardoga taalluqlidir. Topilgan velosiped chizmasi katta shov – shuvga sabab bo’ldi, bugungi kunda uning mashinalarining 800 dan ortiq loyixasi mavjud. Ular orasida ignani teshish, metall chiviqlarni kesish, ipak to’qish, go’sht maydalash mashinalari, suv oqimi yordamida havoni sovitish uchun qurilma, ko’tarma kranlar, reflektorlar, tank loyixalari bor. Leonardoning rezbani kesish uchun moslashtirilgan konstruksiyalari e’tiborni tortadi: u kesishni qo’l bilan emas tokor dastgoxida bajarishni taklif qildi. Uning qag’ozlari orasida ekskavatorni eslatuvchi eskizlar mavjud. Leonardo ajoyib me’mor edi: unda ko’chalar loyixasi mavjud, bunga ko’ra yurish qismi trotuardan bir necha metrga past bo’lib, bu insonlarni shovqindan himoyalaydi. U o’zining barcha g’oyalarini «oddiy va sof tajriba haqiqiy ustoz» deya hisoblab yasama asboblardan foydalangan holda uyidagi laboratoriyada tekshirib ko’rdi. Olim optika va texnika muammolari bilan qiziqdi. U bu soxalarda fandagi ma’lum narsalardan qoniqmagan edi. Leonardo inson ko’zi bilan qanaqa jarayonlar sodir bo’lishini bilishga intildi, va uning tadqiqotlari natijasida bugungi kundagiga juda yaqin bo’lgan qurish nazariyasi paydo bo’ldi; olimning optika bo’yicha xulosalari yozilgan daftari bugungi kungacha yetib kelgan bo’lib, u juda ham xayratlanarli darajada!. Leonardo sharlar urilishi to’g’risidagi masalani mexanikada birinchilardan bo’lib qo’ydi va deyarlik to’g’ri qarorga keldi; I.Nyutondan 200 yillar chamasi oldin ta’sir va antita’sir tengligi haqida xulosa qildi; egrilik tekisligida jism muvozonat xolati shartini oxirigacha ishlab chiqdi; uning ishqalanish haqidagi ishlari diqqatga sazovar: u birinchi bo’lib ishqalanish koeffisiyentini kiritdi va bu kattalikni aniqlovchi sabablarni aniq tushintirib berdi, podshipnik va shesternalar nazariyasini ishlab chiqdi. Leonardoni osmonga ko’tarilish orzusi bir umr tark etmadi; u qushlarning rejali pastga tushish taxlilini berdi, bu 400 yil keyin N.Ye.Jukovskiy qilgan ishlardan juda kam farq qiladi. Uning qo’lyozmalari orasida uchuvchi apparatlar to’g’risida ko’plab ma’lumotlar uchraydi. Pirovord natijada u vertolyotning protatipi bo’lgan vertikal uchish apparatini yaratdi. U paytlari quvvatli motorlar bo’lmaganligi uchun uning loyixalarini amalga oshirish imkoni bo’lmadi. Uning hamma loyixalari dadil bo’lib, birortasi ham amalga oshmadi.

FIZIKANI O`QITISHDA FANLARARO BOG`LANISH

93

Axmedov A.A., Hamroyeva A.M., Buranova N.F.

(Navoiy davlat pedagogika instituti)

Ta`limda uzviylikni ta`minlash, uni takomillashtirish, zamon talablariga mos mutaxasislar tayyorlash, bugungi kunda dolzarb masalalardan biridir. O`rta maxsus kasb–hunar kollejlarida fizika fanini o`qitishda o`quv fan dasturlarini yaratish va takomillashtirib borishda o`ziga xos jihatlariga alohida e`tibor qaratish lozim. Fanlarni o`qitishda qo`llanilayotgan ilg`or pedagogik texnologiyalar o`zining samarasini ko`rsatib kelmoqda. Fizika fanini har bir mutaxasisliklar bo`yicha alohida o`qitish bugungi kunning eng muhim masalasidir. Chunki, har qanday fanda bo`lgani kabi fizika fanida ham o`rganilayotgan tadqiqot obyektlari mavjud bo`lib, uni kundalik turmushimizga tadbiq qilish kelajak rivojini ta`minlovchi asosiy ustuvor omildir. Masalan, Tibbiyot kollejlarida fizika kursini o`qitishda aynan tibbiyotda keng qo`llaniladigan mavzular ketma–ketligiga akustik, ultrabinafsha va rentgen qurilmalari haqidagi tushunchalar bilan boyitish bugungi kun talablaridan biridir. Biz tibbiyot mutaxasislarini tayyorlashda zamonaviy pedagogik texnologiyalarni qo`llash bilan birga tibbiyot texnik qurilmalarini ishlash prinsiplarini o`rgatib borsakgina yutuqlarga erishamiz. Zamonaviy tibbiyot asboblarining ko’pchiligi fizika fani qonunlariga asoslangan bo’lib, u fizik asbob hisoblanadi. Masalan, tibbiyot termometrining ishlash prinsipi simobning issiqlikdan kengayishiga asoslangan. Kishi tanasidagi qon bosimini tanometr asbobi yordamida o’lchaniladi. Bu asboblar ko’rsatadigan kattaliklar jumladan, temperatura, qon bosimi fizik kattaliklar hisoblanadi. Zamonaviy fizik asboblar tibbiyot hamshiralarining, sanitarlarning, yosh vrachlarning ishonchli va zarur yordamchisi bo’lib qoladi. Masalan, zamonaviy ultra tovush qurilmasi muhim tibbiyot asbobi bo’lib, u ko’zda mikroxirurgik operatsiyalar o’tkazishga mo`ljallangan, suyak to’qimalarini birlashtirish mumkin bo’ladigan ultratovush apparati hisoblanadi. Ekran nomli exokordioskop, u yurakning ikki o’lchovli tasvirini hosil qilishga va uning bo’limlari holatini tekshirishga imkon beradigan asbob. Bu asboblar fizika qonunlariga asoslangan bo’lib, u tibbiyot sohasida keng qo’llalaniladi. Fizika– tabiatni uning qonuniy ravishda bo’ladigan uzluksiz rivojlanishida, harakatida o’zgarishida va taraqqiyotida o`rganadi. Ko’pgina tekshirish va diagnostika usullari fizikaviy prinsiplar va go’yalarga asoslangan. Zamonaviy tibbiyot asbob- uskunalarining talaygina qismi tuzilishi va ishlash jihatidan fizikaviy asboblar hisoblanadi. Shunday qilib tibbiyot sohasida quyidagi fizikaviy qonunlar va usullar (asbob – uskunalar) ishlatiladi: 1.Haroratni, bosimni o’chash. 2.Tola optikasi 3.Elektrokardiografiya 4.Tovush asoslangan usullar, ultratovush diognostikasi va davolash. 5.Kalorimetrik usular. 6.Rentgenografiya, rentgenostrukturali analiz. 7.Spetroskopiya(lyumintsentli analiz, UB fluyursentsiya, spektrofootometriya, EGG, YaMR ) va boshqalar 8.Kompyuterli tomografiya. Ba`zi fizik dalillar tibbiyotda qo’llaniladigan davolash metodlarining umumiy kompleksiga kiradi. Masalan , suyak sinishida qo’yiladigan gips bog’lash, bu shikastlangan suyakning vaziyatini mexanik ravishda tutib turuvchi vositachi vazifasini o’taydi, mos tanani tegishli joyini sovutadi, grelka esa isitadi. Zichligi va strukturasi bir xil bo’lmagan muhitlarda tovush tarqalish tezliklarning har hilligi bilan o’pka, jigar va yurakni tekshirishning perkussion ( barmoq bilan urib ko’rish) metotidan foydalaniladi. Tolali optikaga asoslangan zamonaviy tibbiyot asboblari organizmni ichki tomonlarini kuzatishga imkon beradi, radioaktiv preparatlar qon aylanishdagi buzilishlarni aniqlashga, ozuqa moddalarning va dorilarning hazm bo’lishini kuzatishga ayrim ichki organlarning faoliyatini

94

tekshirishga imkon beradi. Muhitga bog’liq terapiya (klimatoterapiya) va baroterapiya (muhit bosimiga bog`liq ravishda davolash) shunga asoslangan. Ayniqsa, quyosh vannasi, toza havo, suv va bolchiq bilan davolash ancha keng qo’llanilmoqda . Gazlardagi tovush bosimini o’lchash akustik kattalikni elektr signaliga aylantirib beruvchi datkichdan, elektron kuchaytirgichdan va elektr o’lchov asboblaridan iborat o’lchov mikrofoni yordamida o’lchanadi. Kasallikni diagnostika qilishning keng tarqalgan usullaridan biri akustatsiya bilan chambarchas bog`liqdir. Bu usullar uchun stetoskop yoki fonendoskop qo’llaniladi. Fonendoskop tovushni uzatuvchi membranadan iborat. O’pkada hosil bo’lgan shovqinlarini kasallik uchun harakterli bo’lgan turli xil xirillashlarni eshitib ko’riladi. Auskultatsiyadan foydalanib , oshqozonda va ichakdagi to’lqinsimon qisqarishlardagi ortiqcha qo’zg`alishlarini va ona qornidagi bolani yurak urishlarini aniqlash mumkin. Terapevtik maqsadlar uchun chastotasi 800 k Hz , intensivligi 1Vt/sm ga yaqin ultratovushlardan foydalaniladi. Ultratovushlarning birlamchi ta’siri mexanizmi to’qimaga ko’rsatiladigan mexanik va issiqlik ta’siridir. Xirurgiyada ultratovush skalpeli sifatida ham yumshoq, ham suyak to’qimalarini kesishda foydalaniladi. Formasevtika sanoatida dori tayyorlashda foydalaniladi. Ultratovush ishtirokda tayyorlangan turli xil dorivorlar emulsiyalari o’pka kasali, yuqori nafas yo’llari qatori , bronxial astma kabi kasalliklarni davolashda qo’llaniladi. Infratovushning organizmga birlamchi mexanizmi ta’siri rezonans tabiatga o’xshashdir. Odam gavdasining xususiy tebranishlari chastotasi: gavdaning yotgan xoli (3-4 Hz), turgan xoli (5-12Hz), ko’krak kafasini (5 Hz), qorin bo’shlig’i uchun (3-4 Hz) bo’lib, bu infratovush chastotalariga mos keladi. Texnikada turlicha mexanizm va mashinalarning mexanik tebranishlari vibratsiya deb ataladi. Biz yuqoridagi kabi fizika va tibbiyot fanlari orasidagi o`zaro bog`liqliklarni ko`plab keltirishimiz mumkin. Kasb – hunar kollej o`qituvchilari o`zaro hamkorlikda bo`lajak tibbiyot hodimlarida fan va jamiyatning hususan tibbiyotning o`zaro bog`liqliklariga alohida ta`kidlagan holda yangi bilim, ko`nikma va malakani hosil qilish individual tarzda yondashuvni taqazo etadi. Mavzuni o`qitishda biz fanlararo o`zaro bog`liqlikka erishsak kelajak egalari bo`lgan yosh avlodni tarbiyalashda yuksak marralar tomon odimlayotgan bo`lamiz.

PEDAGOGIK TEXNOLOGIYANING EGILUVCHANLIK PRINSIPIDAN FANLAR INTEGRATSIYASIDA FOYDALANISH

Axatova D.A., Sanayeva S.B.

(Navoiy davlat pedagogika instituti)

Pedagogika o`quvchi va talabalar guruhi bilan ishlashda yuqori natijaga erishish yo‘llarini doimo izlab kelgan va o‘z vosita, usul va shakllarini hamma vaqt takomillashtirib kelgan. Ko‘zlangan maqsadga erishish imkoniyatini beruvchi, qandaydir usul yoki usullar majmuasini topish yo`lida tadqiqotlar olib borilgan. Buning natijasida turli uslubiyotlar paydo bo‘ldi. Pedagogik tajriba to‘planishi bilan yangi, samaraliroq uslubiyotlar yaratila bordi. Ta’lim–tarbiya amaliyotida, o‘qitishning turli tuman yo‘llari, usullari va shakllari keng qo‘llaniladi. Ammo o‘qitishda yagona samarali (integral) yondashuv sohasidagi izlanishlar jadallik bilan hamon davom ettirilmoqda. O‘qitishni, o‘ziga xos ishlab chiqarish texnologik jarayonga aylantirishi mumkin bo‘lgan didaktik yondashuvlar, didaktik vositalarni izlash davom etmoqda. Pedagogik texnologiya maqsadlari, vazifalari, tarkibi, mazmunining tahliliga ko‘ra uning quyidagi asosli tamoyillari shakllantirilgan: ilmiylik, loyihalanish, tizimlilik, yo‘naltirilganlik, faoliyatli yondashuvlik, boshqariluvchanlik, tuzatuvchanlik, natijaviylik, egiluvchanlik, tejamlilik. Ushbu barcha tamoyillar o‘zaro bog‘liq bo‘lib, biri birini talab etadi va to‘ldiradi. Bu tamoyillar asosida o‘quv jarayoni tashkil etiladi, ya’ni uning tayyorgarligi va o‘qitish jarayoni amalga oshiriladi.

95

Zamonaviy ishlab chiqarish sharoitida, zaruriy miqdordagi mahsulot tayyorlash, oldindan yaratilgan texnik hujjatlar asosida amalga oshiriladi. Bu esa, qancha mahsulot ishlab chiqarish kerak bo‘lsa, shuncha marta texnologik jarayon qayta takrorlanishini anglatadi. Yaratilgan texnologik hujjatlar mavjudligi tufayli, texnologik jarayonni ko‘p marotaba qayta takrorlash mumkin. O‘quv jarayonini tashkil etishda, qayta takrorlanishi tamoyili ham shunga o‘xshash ahamiyatga egadir. Egiluvchanlik tamoyili, ma’lum fan bo‘yicha ishlab chiqilgan texnologik xaritani turli fanlarda, turli guruhlarda, turdosh ta’lim muassasalarida boshqa sub’ektlar bilan ko‘p marotaba (takroriy) qo‘llash imkoniyatini anglatadi. Shunday qilib, egiluvchanlik prinsipi, pedagogik texnologiyaning mohiyatini – o‘qitishning ko‘zlangan natijalariga erishish kafolati bilan uni turli fanlarda, turli guruhlarda ko‘pchilik o‘qituvchilar tomonidan ko‘p marotaba qo‘llash imkoniyatini belgilaydi. Pedagogik texnologiyalarni amalga oshirishning muhim vositasi bo`lgan interfaol metodlar turli fanlar, turli guruhlarda qayta takrorlanishi o’qituvchilarga qulaylik yaratadi. “Klaster”, “Sinkveyn”, “Idrok xaritasi”, “Venn diagrammasi”, “Blits–so’rov”, “Tushunchalar tahlili”, “Charxpalak”, “Zinama–zina”, “Zig–zag” kabi interfaol metodlar qayta takrorlanishi, egiluvchanlik xususiyatiga egaligi ularni turli fanlarni o`qitishda qo`llash imkoniyatini yaratadi. Masalan, “Charxpalak” metodini ham deyaqrli barcha fanlarni o`qitishda qo`llash mumkin. Buni “Biologiya” va “Matematika” fanlari misolida ko`rishimiz mumkin.

Daraxtlar nomi Mevali daraxt Manzarali daraxt Terak +

O’rik +

Chinor +

O’lchov birliklari Vaqt o’lchovlari Uzunlik o’lchovi Og’irlik o’lchovi

2 metr 33 sm + bir asr 20 yil + 2 tonna 13 kg + 28 dm 10 mm +

“Sinkveyn” usuli fanlararo bog`liqlikni amalga oshirishda kuchli vosita hisoblanadi. Sinkveyn–fransuz tilida «5 qator» ma’nosini bildiradi. Sinkveyn– ma’lumotlarni sintezlash (bir butunga keltirish)ga yordam beradigan qofiyalanmagan she’r bo’lib, unda o’rganilayotgan tushuncha (hodisa, voqea, mavzu) to’g’risidagi axborot yig’ilgan holda, o’quvchi so’zi bilan turli variantlarda va turli nuqtai nazar orqali ifodalanadi. Sinkveyn tuzish jarayoni mavzuni yaxshiroq anglashga shu bilan birga fanlarni ona tili, o`qish darslari bilan bog`lashga imkon beradi. “Tabiatshunoslik” fani bo`yicha sinkveynga quyidagi misolni keltirish mumkin:

Bahor Iliq, ko`rkam.

Yashnaydi, gullaydi, ko`karadi. Yasharish va yangilanish fasli.

Ko`klam Shuningdek, “Tushunchalar tahlili” metodini ham barcha fanlarni bog’lashda foydalanish mumkin bo’lgan asosiy metodlar sirasiga kiritish mumkin. Bunda fanlar yuzasidan tushunchalarni o’quvchilarga taqdim qilish va tushunchalar mazmunini yoritish bo’yicha ularning faoliyatini tashkil etish hamda oxirida qo’shimcha ma’lumotlar taqdim qilish muhiti yaratiladi. Jumladan, “Informatika”, “Geografiya”, “Matematika” fanlariga doir tushunchlarni berish va o’quvchi bilimini aniqlash mumkin.

Tushunchalar Tushunchalar mazmuni

Qo’shimcha ma’lumotlar

96

Portal ……..(o’quvchi javobi) Saytlar to’plami (O’qituvchining qo’shimcha ma’lumoti)

Materik ……..(o’quvchi javobi) To’rt tomoni suvlik bilan o’ralgan quruqlik (O’qituvchining qo’shimcha ma’lumoti)

Natural sonlar ……..(o’quvchi javobi) Sanoqda ishlatiladigan sonlar (O’qituvchining qo’shimcha ma’lumoti)

Xulosa o’rnida shuni aytish joizki, fanlararo aloqadorlikni va uzviylikni amalga oshirishda pedagogik texnologiyaning qayta takrorlanishi, interfaol metodlarni turli fanlar va turli darslarda takrorlanishi o’qituvchiga texnologik xarita tuzishda qulaylik yaratishi hamda fanlararo integratsiyani amalga oshishini ta’minlaydigan jarayon hisoblanadi.

ATOM FIZIKASINI O’QITISHDA KVANT MEXANIKASINING O’RNI

Karimov A.M., Sodiqova G., Hamdamova Z. (Navoiy davlat pedagogika instituti)

So’ngi yillarda fizika fanida juda katta o’zgarishlar ro’y bermoqda. Jumladan, yarim o’tkazgichlar fizikasi, mikroelektronika va uning yutuqlari asosida EHMning yangi avlodi, atom va yadro, elementar zarralar fizikasi, kvant mexanikasi katta yutuqlarga erishdi. Bularni o’quvchilarga tushuntirishda yangi metodlardan foydalanib, ularga zaruriy bilim, ko’nikma malakaga ega bo’lishi bilan ularning fikrlash qobilyatlarini o’stirish va shu yo’l bilan ularga tabiat to’g’risidagi ilmiy dunyoqarashlarini kengaytirishning imkoniyatlarini vujudga keltiradi. Rezerford tajribalaridan ma’lum bo’lishicha, moddalar atomlarida elektronlar musbat zaryadlangan yadrolar atrofida harakatlanadi. Klassik elektrodinamika nuqtai nazaridan qaraganda elektronlarning bunday harakati vaqtida ma’lum energiyali o’zgaruvchan elektomagnit maydoni tarqaladi (atrofdagi fazoda yorug’lik tezligi bilan tarqaladi). Shu tufayli elektronlar o’z energiyasini yo’qotishi va natijada spiral bo`yicha harakat qilib, musbat zaryadli yadro ustiga tushishi lozim. Bunda elektronlar tarqatayotgan energiya moddalar atomlarining uzluksiz chiziqli spektrini hosil qilgan holda borgan sari kamayib borishi kerak. Klassik fizika nazariyasiga ko`ra, ahvol ana shunday.Tajribalarda olingan spaktral chiziqlar bu nazariyaga mos kelmaydi, ular spektrlarni diskret (uzlukli) chiziqlardan iboratligini ko`rsatadi. 1900–yilda Plank yorug`likning kvant nazariyasini ilgari surdi, ya’ni: moddalar atomlari yorug`likni uzluksiz ravishda tarqatmay va yutmay (klassik fizika nazariyasida aytilishicha), balki “kvantlar” yoki “fotonlar” deb ataluvchi ma`lum qat`iy porsiyalarda tarqatadi va yutadi. Shundan so`ng, Bor 1913–yilda Plank taklif etgan kvant nazariyasidan foydalanib, Rezerford atom strukturasiga yangi kvant tushunchalarini kiritdi, yorug`lik tarqatish va yutish kartinasini qoniqarli tarzda tushuntira oldi–yu, ammo Bor nazariyasi mikrodunyodagi juda ko`p elektronli atomlar va molekulalarning tuzilishi, kimyoviy bog`lanishlar va hokazolarni tushuntirishga ojizlik qildi. Lui de Broylning zarralarning to`lqin xususiyatiga ekanligi haqidagi nazariyasi yangi nazariya yaratishga turtki bo`ldi. Bunday nazariyaning asosiy qismi Geyzenberg va Shredinger tomonidan yaratilgan kvant mexanikasidir. Bunda moddalarning kattaliklarni kvantlanishi va zarralarning to`lqin xususiyatlari mujassamlashganligidir. Zarralarning harakati mohiyatiga ko`ra, mexanik harakatdan farq qiladi. Bunday zarralarning harakat qonuniyatlari va xossalarini o`rganish uchun ehtimoliy qonuniyatlarni qo`llash zaruriyati paydo bo`ladi. Demak, kvant mexanikasi ehtimoliy–statistik g`oyalari dinamik va statistik qonuniyatlarining mutanosibligi muammosini hal etishga yo`l berdi. Mazkur muammo fizikada statistik qonunlar paydo bo`lishi bilan bir paytda yuzaga kelgan edi. Ma`lumki, dinamik qonuniyatlar barcha tabiiy kattaliklarning o`zaro aloqasi bir xil mazmunga egaligini ifodalasa, statistik qonunlar esa fizikaviy miqdorlarni u yoki bu qiymatlari

97

bo`yicha aniqlangan ehtimolliklar – boshqacha aytganda zarraning ma`lum joyda aniq bo`lishi emas, balki shu joyda bo`lishi ehtimoli bilan o`zaro bog`laydi. Ammo fizikaviy miqdorlar bir–biri bilan qiymatli bog`lanmagan bo`lishi mumkin. Shunday qilib, fan rivojlanishining mantiqiga mutanosib ravishda vaqt o`tishi bilan muammoning qo`yilishi va uning talqini ham o`zgarib boradi. Fizika kursida atom tuzulishini o`qitishda fanlararo aloqadorlik usulini qo`llash o`ta ahamiyatlidir. Masalan, kimyo fani darslarida D. M. Mendeleevning davriy sistemasining ahamiyati, ularning davriy qonuni, electron qobiqlarning shakli, radioaktivlik hodisasi mavzularini o’qitishda atom tuzilishini o’rganish muhimdir. Bunda asosiy e’tibor s,p,d,f elektronlarning atomdagi holatlariga qaratiladi, lekin noaniqlik prinsipi to’g’risida ma’lumot berilmaydi. Atom fizikasida ham s,p,d,f holatlar to’g’risida ma’lumot berilsa maqsadga muvofiq bo’ladi.

3–ШУЪБА: АНИҚ ВА ТАБИИЙ–ИЛМИЙ ФАНЛАРНИНГ ИНТЕГРАЦИЯСИ МУАММОЛАРИ

1 Қосимова М., Мирзамахмудова Н. (ФарПИ)

Узлуксиз таълим жараёнида функция тушунчасини ўргатиш технологияси

5 бет

2 Қосимова М., Мирзамахмудова Н. (ФарПИ)

Индифферентлик принципи ва уни қўлланилишидаги баъзи бир хатоликлар

6 бет

3 Эргашов М., Максудова Л.И., Собирова З.А., Авазбоев А.И.

(ЎМКҲТТКМО ва УҚТ институти)

Касб ҳунар коллежларида «устоз–шогид» фаолиятни жорий этиш ва сарфланадиган вақтни

баҳолаш ҳақида

7 бет

4 Эргашов М., Максудова Л.И., Усманқулов А.К., Авазбоев А.И.

(ЎМКҲТТКМО ва УҚТ институти)

Касб–ҳунар коллежларининг иккинчи босқич ўқувчилари билан олиб бориладиган «Устоз–

шогид» фаолияти технологияси ҳақида

10 бет

5 1Муслимов Н.А., 2Эргашев Х.С., 3Бердиев Б.Ҳ. (1–ТДПУ, 2–Қашқадарё

ВПКҚТМОИ, 3–Қарши ДУ

Талабаларда моддий қадриятлар интеграцияси воситасида ишбилармонлик кўникмаларини

шаклланлантириш тизими

13 бет

6 1Абдуганиева Ш.Х., 2Турсунов Қ.Ш., 2Узоқова Г.С. (1–Тошкент тиббиёт

академияси, 2–Қарши ДУ)

Шифокорлар тайёрлашда–физиканинг ўрни 17 бет

7 Chuliyev E.A., Umarova M.M. (Navoiy DPI)

Matematikadan o’quvchilar tafakkurini o’stirishda pifagor jadvalidan foydalanish

18 бет

8 Хўжжиев С.О., Зайниева С. (Навоий давлат педагогика институти)

Аниқ ва табиий фанлар интеграцияси 19 бет

9 Ҳусанов С.Н., Жўраев Ф.Д. (Қарши муҳандислик-иқтисодиёт

институти)

Ишлаб чиқариш жараёнида экологик муаммоларни “Kимё технологияси”

мисолида ўрганиш

20 бет

10 Узоқова Г.С., Нормаматова Н.М. (Қарши ДУ)

Дарсликларда амалий топшириқлар тизимининг ёритилиши

22 бет

11 Турсунов Қ.Ш., Имомов О.Э., Чоршанбиев И.Х. (Қарши МИИ)

Ўзи ташкилланувчи системаларнинг асосий хоссалари

25 бет

12 Тоғайқулова Ш.С. (Ғузор қурилиш касб–ҳунар коллежи)

Табиат ва жамиятда физиканинг ўрни ва алоқаси

26 бет

13 Тошпўлатов Ч.Х., Имомов О.Э., Пўлатова Б. (Қарши МИИ)

Нанотехнологияда ўз–ўзидан ташкилланиши

28 бет

14 1Тиловов Ю.С., 1Ўроқов К.Х., 2Юсупова С. (1–Қарши ДУ, 2–Касби

хизмат кўрсатиш КҲК)

Толиқиш жараёнига ташқи муҳитнинг таъсирини ўрганиш

29 бет

15 Саъдуллаев А.Б., Алиқулов М.Н. (Қарши муҳандислик – иқтисодиёт

институти)

Таълим жараёнида талабаларнинг мустақил ишларини самарали ташкил этишнинг алоҳида

хусусиятлари

31 бет

16

1Рустамова Ш., 2Турсунов К.Ш. (1–КПК, 2–КИЭИ)

Формирование информационной компетентности учащихся в условиях реализации интеграции

физики и информатики

32 бет

17 Рахимова Д.О., Батыралиева Ш.П. (Навоийский государственный

Проблемы интеграции гуманитарных и естественных наук

34 бет

98

педагогический институт) 18 Ниёзхонова Б.Э., Кобилов Б.Б., Арабов

Ж.О. (Бухарский государственный университет, buxdu.uz)

Технология оценки качества выполнения и усвоения лабораторного практикума по физике

35 бет

19 Ражабов М. Н. (Қарши МИИ)

Электротехникадаги масалаларни ечишда олий математиканинг ўрни

(комплекс сонлар орқали ҳисоблаш мусолида)

38 бет

20 Махманов Э.Б., Тиллаев Н.У. (Қарши МИИ)

Наноэкология 40 бет

21 1Юсупов Ф., 2Содиков С.С. (1–ТАТУ Урганч филиали,

2–УрДУ)

“Матрицанинг хоссалари” мавзуси бўйича (олий математика + дастурлаш асослари) билим олиш жараёнини интеграллашган қўшма дарс ёрдамида

фаоллаштириш

41 бет

22 Абдурахманова Ш.А. (Низомий номидаги ТДПУ)

Мои наилучшие пожелания,атематика таълимида узвийликни таъминлашда ўқувчиларнинг

интеллектуал кўникмаларини шакллантиришнинг аҳамияти ҳақида

43 бет

23 Бакиров Т. Ю. (Фарғона давлат университети)

Математикада илмий билимларнинг ривожланишида узвийликнинг намоён

бўлишининг асосий шаклларининг аҳамияти

45 бет

24 Мамирова Н.Т. (ЎМКҲТТКМО ва УҚТИ)

Мутахассисларни тайёрлашнинг блок–модулли тизими

47 бет

25 Эшмирзаева М.А. (Қарши МИИ)

Физикани ўқитишда бошқа фанлар билан ўзаро боғлиқлиги

49 бет

26 Кобилджанов Р., Джабаров М. (Джизакский ОблИППКПК)

Современное преподавание географии– интегрированный подход

50 бет

27 Qorjovov M.J., Maxmanov E.B., Hamroyev R.K. (Qarshi MII)

Moddalarning issiqlik sig‘imiga doir masalalarni yechish

52 бет

28 Нарзуллаев М. Н. (Бухоро давлат университети)

Интеграцион ўқув предметларида астрономик билимлар бериш

орқали экологик маданиятни шакллантириш

56 бет

29 Инамов Д. Д. (Ўрта махсус, касб ҳунар таълими тизими кадрларининг малакасини ошириш ва уларни қайта тайёрлаш

институти)

Битирув малакавий ишларини квалиметрик баҳолашда компетенциянинг аҳамияти

57 бет

30 Имомов О.Э., Йўлдошев М.Б. (Қарши МИИ)

Нанозаррачалар классификацияси. нанообъектларни асосий турлари

58 бет

31 Имомов О.Э., Абдуллаев М.Х. (Қарши МИИ)

Нанокимё қандай фан?

59 бет

32 Jabborov M.M., Anorboyev A. (Jizzax viloyati pedagog kadrlarni qayta

tayorlash va malakasini oshirish instituti )

Umumta’lim maktablarida o’quvchilarning kimyoviy bilimlarini oshirishda ingliz tilidan foydalanish

60 бет

33 Бердиева О. (Сурхондарё ВПКҚТМОИ)

Геометрияни ўрганишда замонавийлик ва узвийлик тамойили

63 бет

34 Эрназаров И., Тулаева Д.Ғ., Ботирова Д. (Қарши МИИ)

Агробиотехнология–аниқ ва табиий фанлар интеграцияси натижаси

65 бет

35 Алимов А.Я., Саидова Н.А., Унгаров Б.Х. (Навоий давлат педагогика

институти)

Таълим жараёнида интеграциялашдан фойдаланишнинг аҳамияти

66 бет

36 Yuldoshyeva I.R., Sobirov J.A. (Navoiy davlat pedagogika instituti)

Kasb – hunar kollejlari va akademik litseylarda talabalarning matematik tafakkurini o‘stirish

68 бет

37 Xudoyorov Sh.J., Shodiyev Sh.Sh. (Navoiy davlat pedagogika instituti)

Cheksiz kamayuvchi geometrik progressiyaning o’nli davriy kasrlarga tadbig`i haqida

69 бет

38 Suyunov M., Davlatova R., Sulanov A. (Navoiy davlat pedagogika

instituti)

Tilshunoslikning aniq fanlar bilan aloqadorligi

70 бет

39 Sultonov Sh.A., Sayimova D.Q., Eshpo’latova M.B. (Navoiy davlat

pedagogika instituti)

“Kislotalar” bo'limi bo'yicha takrorlash darsini innavatsion texnologiya negizida va ekologiyaga

bog’langan holda o’rganilishi

72 бет

40 Shodiyeva M., To`qboyeva D. O’quvchilarga iqtisodiy tushunchalarni o’rgatishda 74 бет

99

(Navoiy davlat pedagogika instituti) fanlararo bog’liqlikning o’rni 41 Shamsiddinova G.D., Umrzoqov D.X.,

Raupova M.M. (Navoiy davlat pedagogika instituti)

Integratsiyalashgan ta’lim orqali boshlang`ich sinf o`quvchilarini tarbiyalash

76 бет

42 1Norchayev T.Yu., 1Shodiyev Sh.Sh., 2Norchayev R.T. (1–NavDPI, 2–Navoiy industrial–iqtisodiyot kasb–hunar kolleji)

Kasb–hunar kollejlarida aniq integralni fizik masalalarni yechishga ba`zi tadbiqlari

78 бет

43 Quvondiqov O.Q., Abdukarimova X.R. (Samarqand davlat universiteti)

Nochiziqli jarayonlar fizikasi va ekologiya

79 бет

44 Narzullayev M.N., Roziqov T.Q. (Buxoro davlat universiteti)

Mutaxassislik fanlarini fizika bilan integratsiyalab o’qitishda ekologik tafakkurni shakllantirish

80 бет

45 O`tapov T.U., Jo`raqulov T (Navoiy davlat pedagogika instituti)

Matematik instrumental vositalardan foydalanishning nazariy asoslari

82 бет

46 Majidov Sh.A., Boymurodov J.H. (Navoiy davlat pedagogika instituti)

Matematika fanini tabaqalashtirib o`qitish usullari 83 бет

47 Ibragimov X.I. (NavDPI rektori)

Pedagogika va psixologiyaning tadbiqiy sohalardagi integratsiyasi

84 бет

48 Raxmatullaеv A. (Tеrm DU)

Fanlarni intеgratsiyalashda axborot tеxnologiyalaridan foydalanishning mohiyati

86 бет

49 Shixova I., Davletov R. (Xorazm VPKQTMOI)

Fanlararo aloqadorlikni joriy etishda aniq va tabiiy fanlarning roli

87 бет

50 Chuliyev E.A., Sulanov A., Djumanazarova N.M. (Navoiy DPI)

Matematikani o’qitishda fanlararo bog’liqlikning ahamiyati haqida ayrim mulohazalar

89 бет

51 Bеkmirzaеv R.N., Tugalov F.Q., Bеkmirzaеva X.U., Samadov M.X. (Jizzax davlat pеdagogika instituti)

«Zamonaviy tabiiy fanlar konsеpsiyasi» kursida transdissiplinarlikning o’rni

90 бет

52 Bekmirzaev R.N., Tugalov F.Q., Xudoyberdiyev P., Samadov M.X. (Jizzax davlat pedagogika instituti)

Fizika va sa’natning integrasiyasi 91 бет

53 Axmedov A.A., Hamroyeva A.M., Buranova N.F. (Navoiy davlat

pedagogika instituti)

Fizikani o`qitishda fanlararo bog`lanish

92 бет

54 Axatova D.A., Sanayeva S.B. (Navoiy davlat pedagogika instituti)

Pedagogik texnologiyaning egiluvchanlik prinsipidan fanlar integratsiyasida foydalanish

94 бет

55 Karimov A.M., Sodiqova G., Hamdamova Z. (Navoiy davlat

pedagogika instituti)

Atom fizikasini o’qitishda kvant mexanikasining o’rni

96 бет

100

ИЛМИЙ–УСЛУБИЙ НАШР

ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС, КАСБ–ҲУНАРР ТАЪЛИИДА АНИҚ ВА ТАБИИЙ ФАНЛАРНИНГ ЎЗАРО АЛОҚАДОРЛИК

ВА УЗВИЙЛИГИ МАСАЛАЛАРИ

Республика илмий–назарий анжумани материаллари

28–29 март 2014 йил

Техник муҳаррир Рахматов М.И.

Мусаҳҳиҳ Нарзуллаева Ф.

Босишга 27.03.2014 йилда рухсат этилди. Бичими 60Х84 1/8. Шартли босма табоғи 22, 10

101

Нашр босма табоғи 20, 80 19–буюртма. 120 нусхада. Эркин нархда.

Қарши давлат университети кичик босмахонасида босилди. Қарши шаҳри, Кўчабоғ кўчаси, 17 – уй