E Learning Standardi

8/2/2019 E Learning Standardi

1/17

DEPARTMAN ZA RAUNARSTVO I AUTOMATIKUFAKULTET TEHNIKIH NAUKAUNIVERZITET U NOVOM SADU

Standardi u elektronskom uenju

Student: Goran SaviBroj indeksa: 98/07

Novi Sad, oktobar 2009.


2/17

Sadraj

Uvod .........................................................................................................................................3Komponente e-learning sistema ...............................................................................................3Dizajn procesa uenja ...............................................................................................................4

Kompetencije .......................................................................................................................4Profil uenika .......................................................................................................................5

IMS LIP specifikacija ......................................................................................................6IEEE PAPI Learner specifikacija ....................................................................................7

Kreiranje materijala za uenje ..................................................................................................8Opis objekata uenja ............................................................................................................8

IEEE LOM .......................................................................................................................8Dublin Core ....................................................................................................................10

Grupisanje objekata uenja ................................................................................................10Korienje nastavnog materijala ............................................................................................12

Objedinjavanje standarda ...................................................................................................12Dizajn nastavnih instrukcija ...............................................................................................12

Ocenjivanje napretka u uenju ...............................................................................................14Zakljuak ................................................................................................................................16Literatura ................................................................................................................................16

2


3/17

Uvod

Razvojem e-learning sistema javila se potreba za standardizacijom svih komponenti uenjau elektronskom okruenju. Razlozi za standardizaciju su slini kao i u drugim oblastima.

Uvoenjem standarda se na uniforman nain definiu elementi od interesa u sistemu.Najvaniji razlozi za uvoenje standarda u oblast elektronskog uenja su:

da se omogui korienje jednom kreiranog e-learning sadraja vie puta [1] da sadraj bude nezavisan u odnosu na konkretan e-learning sistem[1] da e-learning komponente slede korisne principe utvrene u okviru definicije

standarda[1] da se omogui razmena sadraja lokalno i globalno[2] da se zatiti trud uloen u kreiranje sadraja (standard garantuje mogunost

korienja sadraja vie puta i u razliitim softverskim okruenjima)[2]

Predmet standardizacije u e-learning sistemima bili su gotovo sve njihove komponente. Unarednim poglavljima bie prikazan pregled postojeih standarda za svaku od komponenti.

Komponente e-learning sistema

Pod pojmom komponente e-learning sistema podrazumevaju se svi elementi koji su deoivotnog ciklusa uenja u elektronskom okruenju. Ovde se misli i na resurse i na uesnikeu procesu uenja koji te resurse koriste. Da bi se izvrila analiza komponenti, najpre e bitirazmotren ivotni ciklus e-learning procesa. Na slici 3 je prikazan ivotni ciklus e-learningprocesa [3].

Slika 1. ivotni ciklus e-learning procesa

Dakle, ivotni ciklus moe se podeliti u etiri faze: dizajn procesa uenja (Learning Design) kreiranje materijala za uenje (Learning Production) postavljanje materijala i uenje korienjem materijala (Learning

Deployment)

3


4/17

ocenjivanje napretka u uenju (Learning Assesment)

Slika prikazuje i neke od komponenti koju svaka faza sadri. Ovde e za svaku fazu bitianalizirane komponente i trenutni standardi kojima se komponente specificiraju.

Dizajn procesa uenja

Pre kreiranja materijala za uenje potrebno je specificirati nastavni kurs. Drugim reima,treba definisati ciljeve uenja, odnosno kompetencije koje uenik treba da postigne. Ovafaza se naziva dizajn procesa uenja. Takoe, u ovoj fazi treba i opisati profil svakoguenika, odnosno informacije koje se uvaju o svakom ueniku.

Kompetencije

Kompetencije moemo definisati kao opis vetina, znanja i rezulatata uenja uenika.Globalno najzastupljeniji standard za opis kompetencija u elektronskom uenju jeReusable Definition of Competency or Educational Objective (RDCEO)[4]. Standard jerazvijen 2002. godine od straneIMS Global Learningkonzorcijuma.

Informacije o kompetencijama se po RDCEO specifikaciji uvaju u formi nestruktuiranogtekstualnog opisa kompetencije. Kompetencije definisane po RDCEO specifikaciji koristese za opis planova uenja, preduslova za uenje i rezultata uenja. Specifikacija omoguujerazmenu ovih informacija izmeu e-learningsistema, repozitorijuma kompetencija, sistemaza evidenciju ljudskih resursa i drugih relevantnih sistema. RDCEO kompetencije su daklenamenjene za razmenu izmeu razliitih sistema, ali je sama interpretacija informacija okompetencijama mogua samo od strane oveka. Dakle, specifikacija ne predviamainsku obradu definisanih kompetencija, jer se one definiu u formi slobodnog tekstarazumljivog oveku, ali ne i raunarskom programu. Takoe, specifikacija ne definieagregaciju kompetencija (da je vie kompetencija sadrano u jednoj kompetenciji).RDCEO se fokusira na podatke o kompetencijama, a ne definie na koji nain se ovi podacikoriste. Osnovna ideja je da se kreira univerzalna specifikacija koja omoguuje standardanopis kompetencija nezavisno od konkretne oblasti na koju se kompetencije odnose. Takoda specifikacija sadri samo generike elemente primenljive na svaku specifinu oblast. Izovog razloga, ne definie se ni klasifikacija kompetencija. Ovo je ostavljeno domen-specifinim standardima.

Po RDCEO specifikaciji, kompetencije se definiu u XML notaciji. Slika prikazuje XMLstrukturu elemenata.

4


5/17

Slika 2. XML struktura za opis kompetencija[5]

Korenski element XML opisa je element rdceo. Element sadri hijerarhiju elemenata kojidetaljno opisuju jednu kompetenciju. Element identifier predstavlja identifikatorkompetencije, jedinstven na globalnom nivou. Naslov i opis kompetencije definisani suelementima title i description. Ove vrednosti se zadaju u formi slobodnog teksta. Opis

kompetencije moe da sadri i definition element. Ovaj element definie listu statementelemenata u odnosu na odgovarajui model element. Uloga definition elementa je dapreciznije opie kompetenciju. Element modeldefinie naziv modela u odnosu na koji sevri interpretacijastatementelemenata. Statementelement predstavlja dodatnu informacijuo kompetenciji, koja kasnije moe biti interpretirana uzimajui u obzir definisani model uokviru model elementa. Atribut statementname elementa statement definie naziv ovogelementa. Sam statement moe biti definisan putem statementtext (opisuje statement uformi slobodnog teksta) ili statementtoken elementa (opis statementa je dat putemvrednosti koja se uzima iz predefinisanog spiska - renika). Dodatno, kompetencija semoe opisati i standardnim skupom meta-podataka. Preporuuje se korienje IEEE LOMspecifikacije za opis meta-podataka.

Neki autori kritikuju RDCEO specifikaciju kao neadekvatan nain predstavljanjakompetencija, jer ne definie podatke o kompetenciji u mainski itljivom formatu. U [6]se navodi da je title element jedini u kojem je mogue definisati detalje o kompetenciji.Nedostaju dodatni podelementi za detaljniji opis kompetencije. Takoe, kao nedostatak senavodi to to ne postoji predvien nain za povezivanje kompetencija sa objektimauenja[7], kao i to to nije mogue opisati hijerarhiju kompetencija[8]. U [6] se moe naialternativna speficikacija za opis kompetencija koja treba da ukloni navedene nedostatkeRDCEO specifikacije.

Profil uenika

Za opis uesnika u nastavi, najzastupljenije su IMS LIP i PAPI specifikacija. U narednomdelu teksta bie detaljnije prikazane ove dve specifikacije.

5


6/17

IMS LIP specifikacija

Learner Information Package[9] specifikacija kreirana je u okviru IMS konzorcijuma 2001.godine. Specifikacija predstavlja skup podataka o uenicima, nastavnicima i drugimuesnicima u nastavi. Cilj specifikacije je meusobno povezivanje razliitih sistema koji

imaju evidenciju uenika. Tu spadaju e-learningsistemi, ali i svi drugi sistemi ija je ulogaadministracija podataka o uenicima. Povezivanje je omogueno putem standardnereprezentacije podataka o ueniku.

Model podataka za LIP specifikaciju kreiran je sa ciljem da opie one uenikovekarakteristike koje slue u svrhu:

evidentiranja i upravljanja podacima vezanim za istoriju uenja, ciljeve i rezultateuenja

ukljuivanja uenika u proces uenja istraivanja novih mogunosti u uenju za konkretnog uenika

IMS LIP definie strukturiran opis uenikovog profila u XML notaciji. Opis sadri podatkei meta-podatke. Tipino, podaci opisuju ime uenika, zavrene kurseve, spisakkompetencija, preferencije vezane za odreeni tip nastave itd. Za svaku navedenu stavkumogu postojati meta-podaci (npr. informacije koje definiu privatnost podataka). Slikaprikazuje strukturu XML elemenata koji opisuju uenikov profil.

Slika 3. Struktura XML elemenata koji opisuju profil uenika[9]

6


7/17

Uloga prikazanih elemenata je sledea. LearnerInformation je korenski element zaelemente koji detaljno opisuju uenika. ElementIdentification opisuje biografske podatke oueniku. Uenikovi obrazovni ciljevi su predstavljeni elementom goal. Element qcldefinie formalne kvalifikacije, sertifikate i licence koje uenik poseduje.Activity element

slui za opis svih relevantnih obrazovnih aktivnosti. Ovo podrazumeva uenikovoformalno i neformalno obrazovanje, kurseve, obuke, radno iskustvo... Element competencyopisuje studentove vetine, znanje i sposobnosti. Formalan opis studentovog obrazovnognivoa kako ga definie obrazovna institucija koju student pohaa, definisan je elementomtranscript. Accessibility element opisuje jezike koje uenik govori, da li je re o ueniku saposebnim potrebama, kao i njegove kognitivne, fizike i tehnoloke preferencije.Uenikovi hobiji i vannastavne aktivnosti su predstavljene elementom interest. Ulogaaffiliation elementa je da opie lanstvo u uenika u raznim institucijama, savezimastudenata i sl. Element securitykey uva lozinke i kljueve za pristup studentskimservisima. Sve veze izmeu navedenih elemenata su predstavljene u okviru relationshipelementa. Dakle, veze nisu deo opisa elementa, nego se posebno definiu u okviru

relationship strukture. Model definie i mogunost proirenja u okviru extension elementa.Element contentype opisuje sadraj strukture podataka o ueniku, a comment komentarekoji mogu da stoje uz svaki element.

IEEE PAPI Learner specifikacija

Druga zastupljena specifikacija za definisanje podataka o ueniku je IEEEPublic andPrivate Information for Learners (PAPI, 2001)[10]. Specifikacija definie est grupainformacija o ueniku, to je prikazano na slici.

Slika 4. Skup informacija o ueniku po PAPI specifikaciji

Learner Personal opisuje biografske podatke potrebne za administraciju studenta. Vezeuenika sa drugim korisnicima u sistemu (uenicima i nastavnicima) opisane su u LearnerRelations. ifre i zatieni kljuevi koje korisni poseduje opisane su saLearner SecurityInfo. Learner Preference opisuje uenikove preferencije. Na osnovu ovih podataka moe sepoveati kvalitet interakcije izmeu sistema i uenika. Learner Performance opisujuuenikovu istoriju, trenutno znanje, nastavne ciljeve. Learner Portfolio informacijepredstavljaju skup reprezentativnih uenikovih radova kao prezentacija onoga to je radio unastavi i njegovog obrazovnog nivoa.

7


8/17

Konkretna implementacija moe navedene grupe informacija da uva zajedno ili svakuposebnu. Najee se podaci uvaju u odvojenim repozirotijumima, pa se meusobnopovezuju putem jedinstvenog identifikatora uenika. Kao i kod drugih standarda i PAPIstandard definie XML opis podataka. Za svaku informaciju koja se evidentira po

standardu postoji odgovarajui XML element.

Kreiranje materijala za uenje

U fazi kreiranja materijala za uenje treba definisati format materijala, meta-podatke kojiopisuju materijal i nain pakovanja materijala, odnosno format u kojem e kurs bitidistribuiran. to se tie formata samog materijala za uenje, u praksi su prisutni razliitielektronski formati (pdf i office dokumenti, slike, video prezentacije,...). Ipak, u poslednjevreme tendencija je da se materijal pravi u formatima koji su itljivi za standardni internetbrowser. Razlog je taj to se veina e-learning sistema izvrava u internet okruenju, ainterakcija sa korisnikom se obavlja kroz internet browser.

Opis objekata uenja

Objekti uenja se najee kreiraju u vidu vidu dokumenata iji podaci nisu strukturirani(PowerPointprezentacije, PDF dokumenti, slike...). Zato je potrebno opisati objekte uenjameta-podacima. Ovde e biti prikazana dva popularna standarda za opis objekata uenja:IEEE LOM iDublin Core.

IEEE LOM

IEEE LTSCLearning Object Metadata (LOM) je standard za opis objekata uenja razvijen2002. godine [11]. Standard se fokusira iskljuivo na objekte uenja. Objekat uenja je poovoj specifikaciji definisan kao bilo kakav sadraj (ne obavezno u elektronskom formatu)koji se moe koristiti u svrhu uenja, obrazovanja ili obuke. Mnoge e-learningspecifikacije se oslanjaju upravo na ovaj standard u delovima koji se bave opisom objekatauenja (ADL SCORM, IMS RDCEO). Osnovna ideja specifikacije je da se definieminimalan skup atributa potreban za kompletan opis, traenje i korienje objekta uenja.Specifikacija sadri 76 elemenata podeljenih u 9 kategorija. Elementi su predstavljeniXML notacijom. Osnovne kategorije elemenata predstavljene su na slici.

8


9/17

lom

general

metaMetadata

lifeCycle

technical

educational

rights

relation

annotation

classification

Slika 5. Elementi za opis objekata uenja po IEEE LOM specifikaciji

Kategorija general grupie one osobine objekta uenja koje opisuju objekat u celini.Lifecycle kategorija definie osobine povezane za ivotnim ciklusom objekta, njegovomistorijom i trenutnim stanjem. Ovde se nalazi i svi oni podaci koji na neki nain utiu na

ivotni ciklus objekta uenja. Element metaMetadata opisuje same meta-podatke, a neobjekat na koji se oni odnose. Kategorija technical se odnosi na podatke koji opisujutehnike aspekte objekta (npr. format, veliina, trajanje). Obrazovne i pedagokekarakteristike su objedinjene u kategoriju educational, a prava na intelektualnu svojinu iuslovi korienja se nalaze u kategoriji rights. Opis objekta je nezavisan od njegovogodnosa sa drugim sadrajima. Ove relacije se definiu posebnim elementom relation.Comments kategorija predstavlja skup komentara o korienju konkretnog objekta.Classification element omoguuje da se objekat klasifikuje u odnosu na neki sistemklasifikacije.

IEEE LOM specifikacija se uglavnom fokusira na tehnike aspekte objekata uenja. Jedini

element koji se bavi pedagokim karakteristikama jer learningResourceType u okvirueducational kategorije. Predviene vrednosti za ovaj element su: exercise, simulation,questionnaire, diagram, figure, graph, index, slide, table, narrativeText, exam, experiment,problemStatement, selfAssessment i lecture. Veliki broj analiza pokazao je da ovaj skupvrednosti nije odgovarajui. Jedna od najeih kritika je da isti skup sadri elemente kojese odnose na oblik nastave (npr. exercise), ali i one koji se odnose na format podataka(npr. diagram)[12]. Slino, Urlich u [13] objanjava da IEEE LOM "ne uspeva da definienajvanije informacije relevantne sa stanovita nastavnih istrukcija", da

9


10/17

learningResourceType element "kombinuje nastavne i tehnike informacije" i da "nekenastavne tehnike nisu predviene specifikacijom (npr. definition i example)". Zbog ovihnedostataka, razvijene su specifikacije koje proiruju IEEE LOM sa ciljem da se dobijepedagoki bogatiji opis. Jedna od ovakvih specifikacija je CLEO[14].

Dublin Core

Dublin Core Metadata Element Set[15]predstavlja optiji standard od IEEE LOM i neodnosi se iskljuivo na objekte uenja. Dublin Coreje definisan kao standard koji putemmeta-podataka opisuje resurse. Kako se navodi, resursom se smatra bilo koji sadraj kojiima identitet. Trenutna verzija standarda sadri 15 elemenata ija je uloga da nageneralnom nivou opiu resurse. Elementi specifikacije su:

- title naziv resursa- creator autor ili osoba koja je odgovorna za kreiranje i sadraj resursa-subject glavna tema na koju se odnosi sadraj resursa- description - detaljan opis sadraja

-publisher osoba zaduena da omogui dostupnost resursa korisnicima- contributor osoba odgovorna za organizaciju zajednikog doprinosa sadraju- date odreeni trenutak u ivotnom ciklusu resursa- type tip sadraja resursa-format fizika manifestacija resursa (format fajla, veliina...)- identifier jedinstveni identifikator resursa-source referenca na izvorni resurs iz kojeg je resurs izveden- language jezik na kojem je sadraj resursa napisan- relation veze ka drugim resursima- coverage fizika lokacija ili period korienja resursa- rights podaci oautorskim pravima nad resursom

U novijim specifikacijama IEEE LOM je preovlaujui standard za opis objekata uenja.Razlog moe da bude taj to je ova specifikacija prihvaena od vodeih institucija u oblastirazvoja e-learningstandarda. Takoe, IEEE LOM je puno primenljiviji za opis nastavnihsadraja odDublin Core specifikacije, jer je razvijan specifino za tu namenu.

Grupisanje objekata uenja

E-learning sistemi najee organizuju i administriraju resurse na razliite naine topredstavlja problem ako se isti nastavni materijal eli koristiti u razliitim e-learningsistemima. Iz tog razloga razvijeni su standardi koji definiu organizaciju nastavnog

materijala, tako da jednom kreiran kurs moe da se razmenjuje izmeu razliitih sistema zauenje. IMS konzorcijum je razvio IMS Content Packaging[16] standard koji definieorganizovanje objekata uenja u pakete. IMS CP paket se sastoji od nastavnih resursa imanifest fajla. Struktura paketa je predstavljena na slici.

10


11/17

Slika 6. Struktura IMS CP paketa[17]

Standard ne definie kakav nastavni sadraj paket predstavlja. Paket moe predstavljatinastavni kurs, jednu lekciju, proizvoljan skup nastavnih sadraja ili neto drugo. Nastavniresursi su predstavljeni fajlovima, koji moraju biti u formatu itljivom za web klijenta.Manifest fajl putem XML notacije specificira resurse, njihov opis, organizaciju i ostaleelemente definisane standardom. Kompletan paket sa resursima i manifestom se isporuujekao jedan fajl zapakovan u ZIP formatu.

Na slici je prikazana struktura imsmanifest.xmlfajla.

Slika 7. Struktura IMS manifest fajla [18]

11


12/17

Manifest tag predstavlja korenski element. Unutar njega mogue je definisati vieorganizacija resursa. Organization tagovi definiu organizacije resursa, pri emu je uvekjedna organizacija glavna. Resource tagovi definiu nastavne resurse (fajlove u IMS CPpaketu). Organizacija se sastoji od hijerarhije item tagova, pri emu item tagovi na

najniem nivou hijerarhije referenciraju odgovarajui resource tag. Svaki tag moe da imapodreeni metadata tag koji definie njegove meta-podatke. Meta-podaci dodatno opisujunastavni resurs. Ovi podaci nisu obavezni i u standardu ne postoji obavezujui skup meta-podataka. Preporuuje se da se za meta-podatke koristi IEEE LOM standard.

Korienje nastavnog materijala

Nakon kreiranja i postavljanja materijala ulazi se u fazu aktivnog uenja. Za ovu fazu,potrebno je definisati nekoliko komponenti. Pre svega, pristup materijalu i dizajn nastavnihinstrukcija, odnosno nain na koji uenik koristi nastavni materijal. Ovim se definieredosled nastavnih aktivnosti, uesnici u nastavnim aktivnostima, njihova saradnja itd.

Osim toga, definie se i praenje aktivnosti korisnika, kao i interakcija e-learning sistemasa korisnikom i nastavnim materijalom.

Objedinjavanje standarda

Za korienje nastavnog materijala potrebno je omoguiti pristup objektima uenja nastandardan nain. ADL SCORM (Sharable Content Object Reference Model)[19]objedinjuje razlilite e-learning standarde sa ciljem da se specificiraju svi aspektikorienja nastavnog materijala u elektronskom uenju. SCORM je dakle kolekcija e-learning standarda koja definie organizaciju i ponaanje objekata uenja. Kao nainorganizacije materijala SCORM koristi IMS Content Packaging speficikaciju. Za opis

objekata uenja preporuuje IEEE LOMstandard. SCORM specifikacija se sastoji iz tridokumenta:

Content Aggregation Model(CAM)[17] definie nastavni materijal, njegov opis iorganizaciju (IEEE LOM, IMS CP)

Run-Time Environment (RTE) [20] specificira komunikaciju izmeu objekatauenja i e-learningsistema. Ovo ukljuuje nain pokretanja objekta uenja, API zakomunikaciju sa sistemom za uenje, definisanje naina prenosa parametara odobjekta ka sistemu (IEEE API, IEEE Data Model)

Sequencing and Navigation (SN)[21] definie nain prolaska kroz nastavnimaterijal (IMS Simple Sequencing and Behavior Model)

Dizajn nastavnih instrukcija

IMS konzorcijum je 2003. godine kreirao prvu verziju standarda pod nazivom IMSLearning Design (LD)[22]. Standard opisuje pedagoke aspekte elektronskog uenja.Specifikacija omoguava definisanje uesnika u nastavi i niza aktivnosti koje oni vre utoku procesa uenja. Specifikacija se nije vezana za specifian domen. Ideja je da se putemgeneralnih termina omogui opis nastavnih instrukcija u nastavnom kursu iz bilo koje

12


13/17

oblasti. Specifikacija predvia opis nastavnih instrukcija u XML notaciji. Model za opisnastavnih instrukcija po IMS LD specifikaciji je predstavljen na slici.

Slika 8. Konceptualni model elemenata po IMS LD specifikaciji [23]

Methodelement predstavlja korenski element za opis procesa uenja. Proces se sastoji odhijerarhije elemenata play, act i role-part. IMS LD za opis procesa uenja koristiterminologiju preuzetu iz pozorita. Uenje predstavlja niz aktivnosti, koje se mogu

posmatrati kao pozorine predstave (play elementi). Svaka predstava sadri inove(elementi act). Svaki in sadri igranje zadatih uloga (role-partelementi). Svaki role-partelement predstavlja vrenje odreene aktivnosti od strane odreenog glumca. Govoreinastavnom terminologijom to znai da uesnik u nastavi vri neku aktivnost u procesuuenja. Uloge se u okviru ina igraju paralelno. Dakle u okviru jednog actelementa role-part elementi se izvravaju istovremeno (paralelno). Uesnik u procesu uenja jepredstavljen elementom person koji je odreenog tipa element role. Specifikacija imadva predefinisana tipa uesnika uenik i nastavno osoblje. Aktivnost koju uesnik vri unastavi definisana je elementom activity. Specifikacija razdvaja dva tipa aktivnosti.Aktivnost vezana za uenje (learning actiivity) i aktivnost kao podrka uenju (supportactivity, npr. pregledanje uenikih radova od strane nastavnika).Aktivnosti su grupisane usekvencijalne strukture opisane elementom activity-structure. Resursi koji se koriste unastavi definiu seelementom environment. Objekti uenja su deo resursa i predstavljeni suelementom learning-object. Za svaki method element mogu se definisati nastavni ciljevi(elementom learning objective) i preduslovi (elementomprerequsite).

Navedeni elementi su deo osnovne IMS LD specifikacije, koaja se imenuje kao IMS LDnivo A. Za sloeniji opis nastavnih instrukcija postoje i nivoi B, odnosno C. Nivo Bproiruje nivo A, tako to definie element condition u okviru kojeg se mogu opisati uslovi

13


14/17

potrebni za izvravanje odreenog act elementa. Takoe, ovaj nivo putem elemenataproperty i global-elements predvia mogunost specifikacije lokalnih i globalnih atributaza elemente specifikacije. Nivo C dodatno proiruje nivo B i omoguava reakciju nadogaaje u toku procesa uenja. Putem elementa notification moe se reagovati naaktivnost korisnika i izvriti odgovarajua akcija.

Ocenjivanje napretka u uenju

Poslednja faza u procesu uenja podrazumeva praenje uenikovog napretka u uenju. IMSQuestion & Test Interoperability (QTI)[24] specifikacija definie standardan nain za opistestova kojim se ocenjuje napredak u uenju. Specifikacijom se definie model podataka zapredstavljanje pitanja i drugih podataka u testu, kao i obrada rezultata testa. Ciljspecifikacije je da se omogui razmena podataka iz testova izmeu razliitih e-learningsistema.

Po modelu podataka, svaki test (element test) sadri kolekciju pitanja (assesment-items).

Assesment-item se koristi u okviru item sessions elemenata. Ovaj element predstavljainterakciju korisnika sa pitanjem iz testa. Element sadri vreme dozvoljeno za odgovor,broj pokuaja, status odgovora (da li je na pitanje odgovoreno). IMS QTI ima i podrku zaobradu rezultata testa. Elementi response variablesprihvataju uenikove odgovore. Nakonocenjivanja odgovora, elementima outcome variables se dodeljuju odgovarajue vrednosti.Ocenjivanje ukljuuje korienje pravila za ocenjivanje definisanih elementima responserules i proveru ispunjenosti uslova u elementima response conditions. Slika prikazujeglobalni pogled na ocenjivanje uenika onako kako ga posmatra IMS QTI specifikacija.

14


15/17

Slika 9. Globalni prikaz procesa ocenjivanja po IMS QTI specifikaciji [25]

AuthoringToolpredstavlja sistem uz iju pomo autor kreira pitanja za test. ItemBankjesistem koji omoguuje evidenciju i upravljanje pitanjima za test. AssesmentDeliverySystemje zaduen za isporuivanje pitanja uenicima.LearningSystemje sistem za uenje u okvirukojeg uenici odgovaraju na pitanja iz testa. Moe se primetiti da specifikacija predvia irazliite uesnike u ocenjivanju. Author je osoba koja kreira pitanja za test.ItemBankManagerje zaduen za upravljanje kolekcijom pitanja. Proctornadgleda procesocenjivanja i treba da obezbedi da pitanja budu isporuena uenicima na definisani nain.Scorerje osoba koja vri ocenjivanje rezultata sa testa. Tutorvri poduavanje uenika ilimu pomae u procesu uenja. Sam uenik je predstavljen ulogom Candidate.

IMS QTI specifikacija se esto koristi zajedno sa drugim spefikacijama razvijenim odstrane IMS konzorcijuma. Pitanja za test definisana po IMS QTI specifikaciji mogu biti deo

15


16/17

IMS CP paketa. Takoe, rezultat testa moe da utie na proces uenja. Zato se rezultatitesta mogu povezati sa tokom nastavnih aktivnosti definisanih po IMS LD specifikaciji.

Zakljuak

U radu je izvren pregled aktuelnih standarda iz oblasti elektronskog uenja. Analizirane sukomponente elektronskog uenja i prikazani globalno zastupljeni standardi za svaku odkomponenti. Prikazani su standardi vezani za ciljeve uenja, profil uenika, opis iorganizaciju nastavnog materijala, dizajn nastavnih instrukcija i ocenjivanje uenika. Moese rei da su sve komponente e-learning procesa pokrivene bar jednim globalnoprihvaenim standardom. Ipak, vano je napomenuti da se veina ovih standarda fokusirana tehnike aspekte elektronskog uenja. Tako da su standardi uglavnom posveeniformatima nastavnog materijala, njihovoj organizaciji ili prenosivosti izmeu razliitihsistema. Samo korienje materijala pri uenju, odnosno pedagoki aspekt je standardimaslabije pokriven. Iz tog razloga budui standardi bi trebali da omogue specifikacijupedagokih tehnika koje se primenjuju u uenju.

Literatura

1. J. Dalziel,An overview of e-learnign standards strengths and weaknesses2. S. Vannakrairojn,E-learning Standard, National Science and Development Agency,

2003.3. I. Varlamis, I. Apostolakis, The present and future of standards for e-learning

technologies, Interdisciplinary Journal of Knowledge and Learning Objects, Vol.2,2006.

4. IMS Global Learning Consortium, IMS Reusable Definition of Competency orEducational Objective - Information Model, 2002,http://www.imsglobal.org/competencies/rdceov1p0/imsrdceo_infov1p0.html

5. IMS Global Learning Consortium,IMS Reusable Definition of Competency orEducational Objective - Best Practice and Implementation Guide,2002,http://www.imsglobal.org/competencies/rdceov1p0/imsrdceo_bestv1p0.html

6. O. Sitthisak, L. Gilbert, H. C. Davis, M. Gobbi,Adapting health care competencies toa formal competency model, The 7th IEEE International Conference on AdvancedLearning Technologies (ICALT 2007)

7. R. Sandberg, Competence-the Basis for Smart Workforce, R. Gerber and C. Lankshear(Eds.) Training for a smart workforce, Editor. 2000, Routledge, London

8. W.R. hersh, R.T. Bhupatiraju, P.S. Greene, V. Smothers, C. Cohen,Adopting e-learning standards in health care: competency-based learning in medical informatics

domain, Proceedings of the AMIA, 2006.9. IMS Global Learning Consortium,IMS Learner Information Packaging Information

Model Specification, 2001, http://www.imsglobal.org/profiles/lipinfo01.html10. LTSC PAPI Summary, http://www.cen-ltso.net/main.aspx?put=40611. IEEE Learning Object Metadata, http://ltsc.ieee.org/wg12/12. L.M. Campbell, M. Power,Implementing UK LOM Core, JISC Joint Programmes

Meeting, 2004.

16
http://www.imsglobal.org/competencies/rdceov1p0/imsrdceo_infov1p0.htmlhttp://www.imsglobal.org/competencies/rdceov1p0/imsrdceo_bestv1p0.htmlhttp://www.imsglobal.org/profiles/lipinfo01.htmlhttp://www.cen-ltso.net/main.aspx?put=406http://ltsc.ieee.org/wg12/http://www.imsglobal.org/competencies/rdceov1p0/imsrdceo_infov1p0.htmlhttp://www.imsglobal.org/competencies/rdceov1p0/imsrdceo_bestv1p0.htmlhttp://www.imsglobal.org/profiles/lipinfo01.htmlhttp://www.cen-ltso.net/main.aspx?put=406http://ltsc.ieee.org/wg12/


17/17

13. C. Ullrich, The Learning-Resource-Type is Dead, Long Live The Learning-Resource-Type, Learning Objects and Learning Designs, 1(1), 7-15, 2005.

14. CLEO LAB, Cleo Extensions to the IEEE Learning Object Metadata, 200315. Dublin Core Metadata Initiative,Dublin Core Metadata Element Set, Version 1.1,

2008,http://dublincore.org/documents/dces/

16. IMS Global Learning Consortium,IMS Content Packaging Information Model, 2007,http://www.imsglobal.org/content/packaging/cpv1p2pd2/imscp_infov1p2pd2.html17. Advanced Distributed Learning (ADL), Sharable Content Object, Reference Model

(SCORM) 2004 3rdEdition Content Aggregation Model Version 1.0, 2006.18. Preuzeto sa Preuzeto sa www.online-edu.org19. Advanced Distributed Learning, SCORM 2004 4th Edition Version 1.1 Overview,

http://www.adlnet.gov/Technologies/scorm/SCORMSDocuments/2004%204th%20Edition/Overview.aspx

20. Advanced Distributed Learning (ADL), Sharable Content Object, Reference Model(SCORM) 2004 3rdEdition Run-Time Environment Version 1.0, 2006.

21. Advanced Distributed Learning (ADL), Sharable Content Object, Reference Model

(SCORM) 2004 3

rd

Edition Sequencing and Navigation Version 1.0, 2006.22. IMS Global Learning Consortium,Learning Design Specification, 2003,http://www.imsglobal.org/learningdesign/

23. IMS Global Learning Consortium,IMS Learning Design Best Practice andImplementation Guide, 2003,http://www.imsglobal.org/learningdesign/ldv1p0/imsld_bestv1p0.html

24. IMS Global Learning Consortium, IMS Question & Test InteroperabilitySpecification, 2005, http://www.imsglobal.org/question/

25. IMS Global Learning Consortium,IMS Question and Test Interoperability Overview,2005,http://www.imsglobal.org/question/qti_v2p0/imsqti_oviewv2p0.html

17
http://dublincore.org/documents/dces/http://dublincore.org/documents/dces/http://www.imsglobal.org/content/packaging/cpv1p2pd2/imscp_infov1p2pd2.htmlhttp://www.adlnet.gov/Technologies/scorm/SCORMSDocuments/2004%204th%20Edition/Overview.aspxhttp://www.adlnet.gov/Technologies/scorm/SCORMSDocuments/2004%204th%20Edition/Overview.aspxhttp://www.imsglobal.org/learningdesign/http://www.imsglobal.org/learningdesign/ldv1p0/imsld_bestv1p0.htmlhttp://www.imsglobal.org/question/http://www.imsglobal.org/question/qti_v2p0/imsqti_oviewv2p0.htmlhttp://www.imsglobal.org/question/qti_v2p0/imsqti_oviewv2p0.htmlhttp://dublincore.org/documents/dces/http://www.imsglobal.org/content/packaging/cpv1p2pd2/imscp_infov1p2pd2.htmlhttp://www.adlnet.gov/Technologies/scorm/SCORMSDocuments/2004%204th%20Edition/Overview.aspxhttp://www.adlnet.gov/Technologies/scorm/SCORMSDocuments/2004%204th%20Edition/Overview.aspxhttp://www.imsglobal.org/learningdesign/http://www.imsglobal.org/learningdesign/ldv1p0/imsld_bestv1p0.htmlhttp://www.imsglobal.org/question/http://www.imsglobal.org/question/qti_v2p0/imsqti_oviewv2p0.html

E Learning Standardi

Documents

Transcript of E Learning Standardi