Disovo-prolece42-2011

7/27/2019 Disovo-prolece42-2011

http://slidepdf.com/reader/full/disovo-prolece42-2011 1/56



ве што постоји постаје кад-тад поезија, она најбоља ов

на је Дисовом наградом. По одлуци овогодишњег жири

Дисово пролеће припада поезији Живорада Недељ

ћа, који је своје године и започео да троши пре две де

је у Чачку награђеним рукописом „Погрешна прогноза“. Живо ре

дељковић је једини од досадашњих добитника награђен за прв

рку и Дисовом наградом за поетски опус. И једини лауреат ов

сти жне награде кога је живот „довео“ у Дисов завичај и Чачак.

Своје „Пролеће“ Живорад Недељковић обележиће књигом

мерени рад година“, а Градска библиотека „додаје” изложбу са

логом, 42. број часописа „Дисово пролеће” са интервјуом „С

чудо и све јесте песма“ и плакету. Град Чачак свом суграђ

дарује новчани део награде у износу од 200.000 динара. Дис

Недељковићеве свечаности завршавају се 27. маја.

S G R D A D S K

« A B IBLI O

T E K A

» V L A

D I S L A V P E T K O

V I ]

I S ^A

^AK

@iri za dodelu Disove nagrade



▲ Гошће из Шпаније у Дисовом завичају

▼ Пола века од доделе Нобелове награде Иви Андрићу

▲ Живорад Недељковић, добитник Дисове награде

▼ Почело је у Чачку, 10. марта

▲ „Врло мало светлости” Владану Матијевићу донело ви

▼ У славу Његоша и Диса

▲ Век Дисових „Утопљених душа”

▼ Дисов „повратак” у Париз

▲ Бројна публика на Дисовом пролећу



✖ Slike, mirisi, boje detiwstv

[ta je ostalo od tih sokova, {

Vas prati kao senka, usud, a {

ne èlite da zaboravite?

– Pretpostavqam da je osta lo s

ono {to je va`no, sve ono {to je utic

lo na mene, sve {to je pomoglo obli

vawu celine koju sam preneo u godin

kojima ose}amo da smo odrasli. Bi

da su slike, mirisi, boje detiwst

upravo onaj glavni sasto jak koji je

samo pomogao nego u biti i oblikov

budu}eg odraslog ~oveka. ôveka k

se sa sme{kom se}a svih tih niti gla

nog sastojka i ̀ eli da ih zadrì, da

one protegnu i u vreme koje mu preds

ji, jer, eto, zna da je ìvot jedan ve

ki lavirint i da te niti mogu biti

jesu od presudne va`nosti.

Ni{ta iz detiwstva ne ̀ elim

zaboravim, a znam da je po nalogu pr

rode bezmerno mnogo toga i{~ilel

pamtim naravno i pojedinosti, po

~i} okovan ledom i ùbor pod wi

vodenice koje smo pravili od kuku

zovine, poneki preliv na perju i cv

kut, svaku zapitanost nad ~udima pr

rode i sveta koji je remeti. Pamtim

sve kwige koje sam ~itao u hladn

zimskim ve~erima ili onda kad s

osta jao sam na livadi udaqenoj od

}e, motre}i na kravu, te tako i otk

}e tramva ja, dok sam saznavao ka

spava ju, u kwizi Milovana Danojli}

otkri}e jednako va`no kao i topli

vimena iz kojeg {trca mleko. U is

ravni behu tada Robinzonova dovi

wa i moja, kad sam poku{avao da g

zdenu palicu za koju je krava bila

zana pobodem u tvrdo tlo. Kao i uv

sve be{e izme{ano i izukr{tano,

liko da i sada ~esto odgonetam i r

zabiram sve veze koje su mi se nudi

i druge koje sam ùdno stvarao. Pa

tim dakako i nesta{luke i nepodo

{tine; stide}i se, u~io sam kasn

obnavqa ju}i se}awa kako ne tre

raditi. I {ta ne smem, ne zbog drug

ve} zbog sebe. Pamtim sve {to je pr

teklo pred onim nalogom prirode

sve kao lepu, neporecivu celinu. P

nekad i sam od sebe oìvi poneki d

taq, kao {to je nedavno oìvela r

~e{agi ja; prona{ao sam, naime, al

ku ukra{enu tim re~itim imenom

zbiru nekog otpada u dvori{tu por

di~ne ku}e u Podunavcima. I setio

tog ~uda, te sre}e kad su mi prvi p

oezija je nesaglediv san koji traje. Od „Pogre{ne prognoze“ i „Ta-

~nih stihova“ do „Su{tih poslova“, potom „Negde blizu“ i „Drugog

nekog“ do „Ovog sveta“ i „Neumerenog rada godina“. Od nagrade za

rukopis za prvu kwigu, nagrada „Zlatna struna“, „Branko Miqko-

vi}“, „Zmajeve“, „Me{a Selimovi}“, „Jefimijin vez“ do Disa. Od â-

~ka do – â~ka.Sve je ~udo i sve jeste pesma. Iako „re~i domet mali imaju“ da ih je vi{e

„bolesti bilo bi mawe“, i „drugog rasporeda“ da je, „Ovaj svet“ bio bi obiqe

lepote i istine kao nikad pre. Pesnika „koji uzima list hartije, olovku,

spreman da precrta postoje}i raspored“ niko ne dovodi u sumwu, sem on se-

be samog.

Re~ju, @ivorad Nedeqkovi}, pesnik koji pi{e godine unapred. I poe-

ziju vrednu Disove nagrade.

@IVORAD NEDEQKOVI] – INTERVJU

P

@

I V O R A D N E

D E Q K O V I ]

– D O B I T N I

K D I S O V E N

A G R A D E

Razgovarala: Danica OTA[EVI]

@ivorad Nedeqkovi}: @ivot nije {to i pisawe poezije

Све је чудо и



gom mestu bolesti po{tedeti decu i

pustiti da odrastu, znam tek da su mo-

ji preci u Podunavcima kupili komad

zemqe i ku}icu i tu ostali. I brojne

druge porodice su u ovo selo stizale

idu}i uzvodno uz Moravu, sve vaqda u

nadi da ima negde makar nagove{ta ja

i trepta ja iole podno{qivog ìvqe-

wa. îtava istori ja moje porodice je,

sve do sedamdesetih godina pro{log

veka, zapravo hronika nema{tine i

siroma{tva, uostalom kao i ve}ine

drugih porodica {irom Srbi je i na-

ravno da se s dubokim po{tovawem i

odano{}u odnosim prema svim isku-

{ewima, morawima i stradawima

kroz koja su prolazili moji preci.

Vrlo sam ponosan i na broj ne ~iweni-

ce iz upam}enog porodi~nog okruèwa

koje se ti~u najpre te neprestane bor-

be za opstanak, na sve {to su u~inili

moji roditeqi, krenuv{i u zajedni~ki

ìvot bukvalno samo sa priborom za

jelo i ogromnom nadom koja je bila is-

tinski nadomestak za sve ono ~ega ni

u dalekim obrisima nije bilo. Imali

su i obiqe snova; za ve}inu sam znao,

slu{a ju}i jo{ u ranom detiwstvu pri-

sne i lako prijem~ive pri~e o wima,

~e{}e od majke. Ta wihova, uvek nara-

sta ju}a, nada i ti snovi o obi~nom i

jednostavnom, sigurno jesu ono najvre-

dni je {to sam nasledio od wih.

dozvolili da ~e{agi jom pre|em preko

sapi na{e krave [arke, da bih wome

sastrugao skorelu balegu, da bi na{a

qubimica bila sjajne dlake, onakva ka-

kva doliku je. Te{ko da danas mogu bi-

ti tako ponosan. I kada bih kakvom

ogromnom ~e{agi jom o{trih zubaca us-

peo da sastruèm poneku otvrdlu ne-

pravdu, poneku gadost ili pak ~e`wu

sveta za destrukci jom, taj u~inak ne bi

mogao da se meri sa onim kad su prvi

put moji nejaki prsti obuhvatili drve-

nu dr{ku ~e{agi je i pribliìli je

{arenim sapima. Mo`da bi dostojno

pore|ewe bilo tek sa onim naletom

sre}e kad su se ti isti prsti svili

oko olovke da bih zapisao prvu pesmi-

cu koju sam smislio.

✖ Nedeqkovi}i, odakle su? Kakav

je Va{ odnos prema korenima, pro-

{losti? Koliko porodica, okru-

èwe, odre|uju put pojedincu,

predstavqaju neizbe`ni ìvotni

prtqag?

– Moj pradeda je s porodicom u

Podunavce dospeo krajem devetnae-

stog veka iz sela Kowuh koje se nala-

zi na levoj obali Zapadne Morave iz-

me|u Trstenika i Kru{evca, u blizini

Velike Drenove. Ne znam ~ime je ta

seoba bila izazvana, verovatno osi-

roma{ewem i verovawem da }e na dru-

@ivot nije {to ipisawe poezije

✖ [kola je ~esto prekretnica. Ne-

kada u~iteqi prepoznaju talenat

kod |aka, nekada je posebnost lo{

znak, „ono“ se ne toleri{e, izazi-

va podozrewe. Va{e iskustvo?

– îni mi se da sam imao uglav-

nom dobre u~iteqe i nastavnike. I

onda kad nisu bili ba{ posve}eni i

priqe`ni, kad nisu umeli da se odre-

de prema ne~i jem daru, prema, kako ka-

ète, posebnosti, umeo sam to da ra-

zlu~im, i da iz toga {to{ta nau~im. I

te pouke o tome kako ne{to ne treba

raditi, kako treba po{tovati i ne~i-

ju prirodu, ali tako|e i ne~i ji izbor,

ostale su u meni zauvek. îni mi se da

sam i ina~e o qudskoj prirodi i nara-

vima mnogo vi{e nau~io drè}i se

one premise ovako ne treba, nego {to

su mi pomogla znawa sabirana na po-

zitivnim primerima, a bilo ih je, i te

kako pozitivnih. Mo`da bih mogao da

kaèm, bez i trunke ironi je, da sam

vrlo zahvalan onim u~iteqima i na-

stavnicima sa kojima se duboko nisam

slagao. Naravno, nikada nisam rekao

da mislim druga~i je, nego sam se pri-

lago|avao. Patwa, istinska de~ja i

mladi}ska patwa, izazvana tim odno-

sima, i sad je tu, u meni, i bukvalno

opipqiva. A iz te, ako re~ nije preja-

ka, patwe uvek se najvi{e zlatnih zr-

naca prose je, i to ve} jeste nekakva

ironi ja.

✖ Neizbe`no je onda i pitawe o lir-

skim po~ecima, prvim radovima.

Da li je to bila poezija, uvek, i sa-

mo, pesme?...

– Jo{ negde ~uvam pesmicu koju

sam zapisao u drugom razredu osnovne

{kole. Zapisivao sam i posle, a sve

{to sam napisao kasni je, u sedmom i

osmom razredu, sve to ~uvam. Da, uvek

su to bile pesme, de~je pesmice koje su

svedo~anstvo o stalnom u~ewu i o ~i-

tawu. Sve do tre}eg razreda gimnazi-

je ono {to pi{em nisam nikome poka-

zivao, niko, sem roditeqa, nije ni znao

da pi{em, a onda sam se u sedamnae-

stoj godini usudio da pesme po{aqem

emisi ji Putokaz, Radio Beogradu. I

Sa sestrom, uz kwigu koja je od detiwstva bila velika ~arolija za @ivorada

ве јесте песма



~ita li su glumci i voditeqi moje pe-

sme, a o wima su, koliko se se}am, go-

vorili u vi{e navrata pesnici Dragan

Kolunxi ja, @ivorad \or|evi} i Bra-

tislav Milanovi}. I sav je ovaj svet

tada bio moj, ni{ta mi vi{e nije bilo

potrebno. Kao ni mnogo puta kasni je.

Sada, naravno, znam da ìveti nije

uvek isto {to i pisati poezi ju, znam

da je za puno}u, sem prolaèwa tim

poqem, potrebno jo{ pone{to. Ali,

nije nu`no jo{ naro~ito mnogo.

✖ Kwige: {ta ste ~itali, uz koju le-

ktiru odrastali? Koliko su kwi-

ge bile va`ne za Vas?

– Najkra}i odgovor bi bio da sam

~itao sve, sve {to mi do|e pod ruku.

Kwige su, u rasko{i svih mogu }ih {ti-

va, bile va`ne, najva`ni je, uostalom

kao i danas. U tom smislu: moje detiw-

stvo zaista jo{ uvek traje.

✖ Koje kwige su Vam kao relikvija,

hleb nasu{ni. O kojima }utite,

tek s najbliìm proslovite re~-

dve? [ta danas ~itate i kakva

kwiga, tj. autor, Vas „kupe“ za sva

vremena?

– îni se da bi spisak tih kwiga

bio poduì. U mladosti sam, recimo

tako, bio i sebi~an, èle}i da neku

kwigu koju sam otkrio sa~uvam samo za

sebe. Danas naveliko pri~am o vred-

nim kwigama, preporu~u jem ih, ube|u-

jem druge da ih se late. Danas najve}ma

~itam kwige poezi je i esejisti~ke

kwige, kao i teorijske kwige iz razli-

~itih oblasti. îtam naravno i najbo-

qe prozne kwige na{ih autora, stignem

da pro~itam i poneki prevedeni roman.

Volim memoarsku i putopisnu prozu, je-

dnako kao i bajke koje ~itam sinu. Kwi-

ge koje su za sva vremena, uglavnom su

pesni~ke kwige i svake godine ih ima

po nekoliko, bilo da je re~ o na{im ili

stranim pesnicima. Bez sumwe da }e

takva pristrasnost, ako je ba{ o pri-

strasnosti re~, zauvek obeleàvati

moje izbore najvredni jih kwiga.

✖ Vrata sveta poezije „otvorili“ su

Vam pesnici Brana Petrovi} i Ra-

domir Andri} i ~a~anski novi-

nar Radovan M. Marinkovi} na 28.

Disovom prole}u. @iri niste za-

varali nazivom rukopisa „Pogre-

{na prognoza“ – me|u 46 prispe-

lih radova na konkurs za mlade

pesnike, Va{ je progla{en najbo-

qim. Usledila je i kwiga. âr pr-

ve kwige? Da li je bilo i straha,

zebwe?...

– Do tog konkursa sam mislio da

nikada ne}u imati kwigu; toliko je ~u-

do kwiga bila za mene, i kwiga kao

predmet, i proces wenog opredme}iva-

wa u {tampari ji. Objaviti kwigu: mi-

slio sam da se ne{to tako, su{tin ski

sakralno i tajanstveno, meni ne moè

dogoditi. A dogodilo se. Moè biti da

to iskustvo, taj, kako kaète, strah i tu

zebwu, mo`da i ne bih umeo da do~a-

ram.

Ali pamtim i u svakoj prilici mi

je lako da do~aram dobrotu i profe-

sionalnost qudi ~ijom sam pa`wom i

srda~no{}u bio okru ̀ en u â~ku pre

dvadeset godina. Mislim najpre, go-

spo|u Mari ju Orbovi}, predanu i de-

likatnu ènu ~ije bih se prefiweno-

sti i uro|ene nenametqivosti setio

uvek kad sam sretao druga~i je, plaho-

vite qude. U toku pripreme rukopisa

za {tampawe, ona je uz sme{ak otkla-

wala svaku moju dilemu i vazda se

radovala na{oj saradwi. Se}am se i

Qubomira Markovi}a, tihog i istinski

gospodstvenog direktora Biblioteke,

koji je sa mnogo iskrenog uvaàvawa

govorio o mladim stvaraocima. Kao {to

je to ~inio i predobri Radojko Niko-

li}, docni ji direktor Biblioteke, is-

traìva~ spomeni~ke ba{tine, istin-

ski posve}enik svoga posla, koji bi me

u svakoj prilici ohrabrivao, zvao me

da ne{to ~estita ili tek da se raspi-

ta ima li pesama. Od takvih sam pozi-

va i bodrewa kojima su oni bili navr-

{eni, jednako kao i od dobro}udnih, ka-

tkad {eretskih, a vanredno dubokih,

re~i pesnika i novinara Radovana Ma-

rinkovi}a, zaista mogao da ìvim; be-

hu mi sva ta susretawa kao vazduh, voda,

u ratnoj deceni ji koja je obilovala su-

{tim negaci jama ìvota i qudskosti.

Iskonsko tajanstvokwiga

✖ â~ak je ispao sudbinsko mest

Va{oj biografiji – kwièvno

ìvotnoj. U â~ku ste se 1991.

dine upisali u pesnike, dobi

prvu kwigu, a onda vas je za o

grad „vezala“ i ìvotna saputn

ca. Odnedavno ste i na{ sugra|

nin. Sada je „do{la“ i Disova

grada...

@

I V O R A D N E

D E Q K O V I ]

– D O B I T N I

K D I S O V E N

A G R A D E

Sa majkom Ruìcom

Tri generacije Nedeqkovi}a: otacRadosav, @ivorad i sin Jevrem

Dobitnik nagrade za prvu neobjavqenu sni~ku zbirku na Disovom prole}u 19

godine



qudi koji su u woj radili i rade, pis-

ci koje sam tamo sretao na kwièvnim

ve~erima, takve ve~eri koje sam i sam

imao u tamo{wem u{u{kanom, pris-

nom prostoru.

Sve konstataci je iz Va{eg pita-

wa vaè u ve}oj ili ne{to mawoj meri

za biblioteke iz Kraqeva i â~ka, iz

dva susedna, zna~ajna srpska grada.

Ove biblioteke odre|u je svakovrsno

bogato nasle|e, ali i brojni stvarao-

ci, kulturni poslenici i kwièvnici

koji su zaposleni u wima. I za onog

koji ~ita i pozajmqu je kwige sa poli-

ca biblioteka, one su, bez sumwe, po-

– U pravu ste. Moji preci su po-

{li uzvodno uz Moravu nekih ~etrde-

setak kilometara, a ja sam se pomerio

jo{ i malo vi{e ka izvoru, stica jem

najlep{ih ìvotnih okolnosti, u koje

najpre ra~unam ro|ewe sina. â~ak je

dinami~an, vi{estruko privla~an

grad, bogate isto ri je, jednako takve

duhovnosti, grad u kome je lako uo~iti

{iroki raspon kulturne ponude i we-

nu sadràjnost. Za mene je vanredno

izazovan i zbog svojih veli kih pesni-

ka, po~ev od Disa, Stevana Lukovi}a,

Danice Markovi}, do Aleksan dra Ri-

stovi}a, Branka V. Radi~evi}a, Brane

Petrovi}a. Wihovo delo volim i po-

{tu jem, a imam i sre}u i preimu}stvo

da se sa savremenim ~a~anskim stva-

raocima kao {to su Milenko Paji},

Vladan Mati jevi}, Milen Alempi jevi},

Mi}a Milovanovi}, Bratislav Jevto-

vi}, Miladin Vukosavqevi}, Milkica

Mileti}, Boris Kapetanovi} sre}em,

sara|u jem i kao urednik, sa nekima od

wih i da se sadràjno druìm. Sigur-

no je da sam poneko ime zaboravio da

pridruìm pomenutima, ali se nadam

da }e biti prilike da oma{ku otklo-

nim i op{irni je posvedo~im o razgo-

vorima o kwièvnosti i o susretima

koji se ne ti~u samo we. A nagradu koja

nosi ime pesnika Tamnice i Nirvanedoìvqavam kao najve}e priznawe,

ali, neka je i fraza, i kao najve}u im-

perativnu obavezu.

✖ U Va{em ìvotu biblioteke ima-

ju posebno mesto, najpre ~a~anska,

a potom kraqeva~ka u kojoj ste

urednik izdava~ke delatnosti u

„Poveqi“... Kakva su biblioteke

mesta, mo`da „{kole ìvota“,

lansirne stanice?... Ili...

– Posto je i jo{ neke biblioteke

koje imaju vrlo povla{}eno mesto.

Rekao bih da su biblioteke i ina~e

mesta koja, i kada znamo sasvim malo

o tome, mewa ju na{e ìvote. Najpre

zbog iskonskog tajanstva kwiga, zbog

onih wihovih svojstava koje nam dono-

se veliku prijatnost, zbog ose}awa uz-

vi{enosti koje se, po Kolrixu, javi u

nama uz svako se}awe na ono {to smo

pro~itali. Uza sve, biblioteke su i

mesta koja obilu ju onim {to je danas

najre|e, smislom, harmoni jom, i re-

dom. Dodamo li ti{inu, jasno je za{to

se u wima osetimo kao u hramu. Povla-

{}eno mesto u mome se}awu ima mala

biblioteka koja je krajem {ezdesetih

godina pro{log veka radila u Domu

kulture u Podunavcima, tako|e i Bi-

blioteka Dr Du{an Radi} u Vrwa~koj

Bawi. Prva pomenuta je po svemu prva

i to je za pam}ewe dovoqno, a za vr-

wa~ku me veù i smisao i red, i wena

lepo ure|ena unutra {wost, i prijatni

nekad i najva`ni je {kole, ponekad su

to, opet bez sumwe, i za one koji pi{u,

ali se moè re}i da su afirmisani

stvaraoci koji svoj hleb nasu{ni za-

ra|u ju u bibliotekama ne samo sjaj ni ukras tih institu ci ja, nego i drago-

cena posebnost koja ~ini da ove dve

biblioteke, koje se prepozna ju i po us-

pe{nom vo|ewu od strane wihovih

marqivih, odlu~nih upravnica, budu

na mapi institu ci ja kulture jasno

vidqive i na neki na~in u prednosti.

Sve godine su zbogne~ega va`ne

✖ Vi{e od 15 godina bacili ste ra-

de}i pisarske poslove u Zemqo-

radni~koj zadruzi u Podunavci-

ma. Skupo ste platili te izgubqe-

ne godine. Kad „vreme sve prose-

je“ pesme se mogu pisati „o svemu

{to postoji/ I o onome ~ega nema/

O svetovima kratke/ Nesavr{ene

pesme/ Tek za sebe“... Za koga pes-

nik pi{e?...

– Mo`da sam nekada pomi{qao

da je posto jalo i vreme koje sam bacio,

potro{io ga uludo. Bi}e da sam to i

napisao, izgovorio. Sada, razboriti ji

za pridodano iskustvo, i zbog wega

tro{ni ji, veru jem da nije bilo izgu-

bqenih godina, ube|en da su sve godi-

ne zbog ne~ega va`ne, da je va`na sva-

ka sekunda. De{ava mi se da dane i

dane provedem u okruèwu sve samih

stvaralaca, naj~e{}e pesnika, a da ose-

tim kadikad kako to vreme nije na pra-

vi na~in utro{eno, da je bilo neopho-

dno druga~i je ga oblikovati i osmisli-

ti; ispostavi se ~esto da i u takvom

Novo otkrivawe svetasa sinom Jevremom

Aleksandar Jerkovi} i Bojana Stojanovi}-Pantovi} na uru~ewu nagrade „Me{aSelimovi}” @ivoradu Nedeqkovi}u



okru ̀ ewu o~as oìve svakovrsne za-

visti, zloba se bez napora izbori za

mesto, zakotrqa ju se ambici je ko je ne-

ma ju pokri}e, a lavine uvreda je naj~e-

}e po{te|en tek onaj koji opawkava,

koji ju je i pokrenuo. Ho}u da kaèm da

sam uveren kako okruèwe ne odre|u je

{ta je izgubqeno, a {ta ni je, i da sve

zavisi od nas, od na{e unutra{we za-

snovanosti. A izgubqene godine? Usu-

dio bih se da na planu kolekti viteta

tom sintagmom odredim posledwu de-

ceni ju pro{log veka. Opet, vreme }e, to

nepotkupqivo vreme, jednom, mo`da,

presuditi druga~i je.

A za koga pesnik pi{e? Mogao bih

odgovoriti i ovako i onako, meandri-

rati kao nekada Morava, pu{ta ju}i da

se izdvo ji jedan talas, ovo ili ono

znawe, slutwa, èqa, ali mi se ~ini

da bi bilo najsre}ni je kada bih odgo-

vorio da ne znam odgovor na ovo pita-

we. Nepobitno je da pi{e za sebe i za

onog koga doìvqava kao sebe.

Od svega onoga krajwe pogubnog i

po pojedinca i po dràvu {to nam je

{tedro nudila posledwa deceni ja

pro{loga veka branio sam se i posve-

}eno{}u nekolicini pravih bezuslov-

nih prijateqstava, ulagawem u wih i

èqom da ona ni~im ne budu okrwena.

Pesnik i kwièvni kriti~ar Dragan

Hamovi}, urednik Poveqe i u kratkom

periodu upravnik kraqeva~ke bibli-

oteke, svakad preduzimqiv, vredan i

odlu~an, pozvao me je pre petnaestak

godina u redakci ju ~asopisa Poveqa,

a taj poziv da u Poveqi ure|u jem poe-

zi ju iz temeqa je promenio moj ìvot.

Sudbinski presudni, takvi doga|a ji se

zauvek pamte, a o saradwi, druèwi-

jete svet „kao nikad pre“... Jesu

to Va{i svetionici, ta~ke osl

nca?...

– U poezi ji, uz druge svetionik

ta~ke oslonca, sigurno jesu. Majka je

bila i u ̀ ivotu, posle se, po wenom f

zi~kom nestanku, to svetlo prenelo

poezi ju. Sestri} je sada ozbiqan mla

~ovek koji ima mesta, zanimqivi ja

moje poezi je, u kojima obitava. Sin o

rasta i sti~e prva va`na znawa o s

tu i sigurno je da }e i te kako utica

na ono {to pi{em. Nadam se da }emo

dan drugome uvek biti oslonci, ona

kako nam je obojici wegova mama.

Poezija je su{tina jezika

✖ Poezija budi ono naj~istije u

ma“, kaète. Za{to se glas pesn

ka ne ~uje dovoqno, ili ne ra

me? [ta nedostaje? @ivimo u p

tro{a~kom dru{tvu, vremenu m

rketinga, reklama, akcija, kam

wa... Koliko je poezija (ne) pril

go|ena ovom vremenu?...

– Po svedo~ewu na{ih pesnika

ji ìve u drugim zemqama, status po

zi je je i tamo sli~an ovda {woj we

recepci ji i nekakvom wenom u~e{}

svakodnevici. Kaù da je uvek ta

bilo. îtao sam kako su sredinom p

{loga veka na{i istaknuti pesni

verovali da }e za pedesetak godi

do}i boqe vreme za poezi ju. O tome

sa ogromnom nadom govorio i Stev

Rai~kovi}, uveren da }e tehnolo{

usavr{avawe i napredak tada{w

dru{tva dovesti do osloba|awa po

dinca, da }e on imati vi{e vremen

za poezi ju. Pro{lo je vi{e od pola

ka, a znamo da poezi ji nije boqe

nije joj verovatno ni gore. Poezi ja

uvek birala marginu i mora biti da

u skrajnutosti tajna wenog opstanka

~esto vaqda nismo ni svesni koli

nas je poezi ja zapravo odredila, p

krav{i nam se najpre, uz mamin i

bakin osme jak, Zmaj Jovinim stiho

ma, onim Ta{i, ta{i, tanana, potom

mnoìnom drugih, a posle, u perio

lepog i za sve senzaci je podatnog o

rastawa i stihovima iz kojih smo, i

znaju}i, razumeli ose}awa strepw

slutwe, ili qubavi. Da nije narodn

epskih pesma da li bismo se, kad n

pohode svako jaka ~uda, latili re

Boè mili, traè}i u wima podr{k

izbavqewe. Da li bismo osetili o

razumeli ono, da li bismo... da n

nije okrznuo onaj \urin stih o ov

kamenu zemqe Srbi je, ili koji dru

[anti}ev, Vojislavqev, Raki}ev, D

~i}ev, Desankin. Da li bismo sazna

ma, razgovorima, kao i o sporadi~nim

sporewima sa Hamovi}em, visprenim

tuma~em poezi je i pesnikom ~ija }e

poezi ja tek imati pravo vrednovawe,

mogao bih da napi{em opseàn tekst.

Za ovu priliku neka bude jedno: hvala.

✖ U Va{oj poeziji vidno se izdvaja-

ju majka, kojoj ste posvetili drugu

kwigu pesama, sestri} Damir Va{

„an|eo“ koji je na Vas uticao sva-

kom sekundom svog odrastawa

(„Sve na{e je u pesmama“), pa ma-

leni sin Jevrem sa kojim upozna-

@

I V O R A D N E

D E Q K O V I ]

– D O B I T N I

K D I S O V E N

A G R A D E

Beseda prilikom uru~ewa nagrade „Me{a Selimovi}” 2010. godine u Narodnompozori{tu u Beogradu

Sa Du{kom Novakovi}em na47. Disovom prole}u



{ta je tajna, da Dis nije obznanio da

smo u wu pali. Nekako je sve ovo blago

stiglo do nas, uprkos tome {to je poe-

zi ja neprilago|ena vremenu, {to je

uvek takva bila. Veru jem da smo ba{

zbog toga toliko wenih lepota upam-

tili, toliko wenih istina usvo jili.

Nedoku~iva je alhemi ja poezi je, uosta-

lom kao i sama du{a.

✖ Ako je poezija namewena „ogromnoj

mawini“, kolika je ta „mawina“,

da li se ona smawuje, ili, pak,

pove}ava? Ima li poezija mo}, ko-

ju?... Ili „mo} imaju/ Samo zemqa

i nebo/ I ti, dok ih spaja{“...Ima

li nade za poeziju?...

– Iz prethodnog odgovora jasno je,

rekao bih, da poezi ja ima mo}, isto-

vetnu onoj koju ima i jezik. Ona je sama

su{tina tog jezika, ona }e uvek ispi-

tivati i istraìvati kolike su wego-

ve mo}i, a ne{to od tih wenih sazna-

wa uvek bude uvedeno u svakodnevnu

upotrebu. Ili, ako ne ba{ u svako-

dnevni govor, onda u mi{qewe, u ono

najboqe i najdubqe do ~ega na{a mi-

sao dospeva.

✖ Slovi da samo napisana re~ osta-

je. Svedoci smo inflacije re~i,

nikada se vi{e nije pisalo, a bi-

lo mawe poezije. Poezija u svetu

ra~unara, internet (sve) znawa, br-

ze informacije, kada se zna da poe-

ziji treba sti{anost, vreme... Ne

preti li poeziji, ali i pisanoj re-

~i uop{te, virtuelni i multime-

dijalni cunami?...

– Va{e jasno i slikovito pitawe

nasloweno je pretpostavqam na nedav-

nu elementarnu nepogodu, na objavu te

nemilosne sile koju nije mogu}e s ta-

~no{}u predvideti i tako u~initi da

broj `rtava bude {to mawi, da ih uop-

{te ne bude. Ne moèmo, tako|e, pred-

videti, ili pak u nekoj mawoj meri i

moèmo, kako }e se daqe odvi jati ra-

zvoj ~ove~anstva u tehnolo{kom smi-

slu, utoliko je nezahvalno predvi|ati

i {ta poezi ji, i ne samo woj, preti, ali

osvrnemo li se tek ovla{no na svako ja-

ke pretwe s kojima se poezi ja u dalekoj,

a osobito u nedavnoj pro{losti izbori-

la, onda s prili~nim pouzdawem pomi-

{qam da nema razloga za brigu.

Dis obasjava sveve}i prostor

✖ Dis je pevao o „onom“, Vi o

„ovom“ svetu, ìvotu. Kriti~a-

ri su na{li Disove motive u

Va{oj poeziji. Kad ste „otkri-

li“ Disa, Va{ doìvqaj pesni-

ka „Utopqenih du{a“?...

– Ovla {no sam okrznuo Disovu

poezi ju u osnovnoj, ne{to mawe povr-

{no sreo sam se sa wom u sredwoj

{koli, a i danas, uza sva znawa koja

sam pribrao o toj poezi ji, to otkri-

vawe i dodirivawe neprekidno tra je.

I traja}e, jer te{ko da }u ikada uspe-

ti da de{ifru jem, primerice, makar

stih koji parafrazirate u svom pita-

wu. Znam pone{to iz Disove biogra-

fi je, sa mnogo sete i saose }awa se

uvek se}am svih svedo~ewa o wegovom

istinskom bezazlenstvu, o detiwoj nai-

vnosti, elementarnoj ~istoti. [to se

stihova ti~e, wih doìvqavam kao

svetlost koja, {to sam stari ji, biva

sve ja~a i sve ve}i prostor obasjava.

✖ Dobitnik ste najzna~ajnijih kwi-

èvnih nagrada: Zmajeve, „Branko

Miqkovi}“, „Me{a Selimovi}“,

„Jefimijine“, „\ura Jak{i}“, sa-

da Disove. Svaka nosi ime zna~aj-

ne li~nosti na{e kulture. Va{

odnos prema tim velikanima, ali

i nagradama. Koliko nagrade do-

prinose poeziji i pesniku?

– Moj odnos prema kwièvnicima

koje ste pomenuli je istovetan kao i

odnos prema drugim velikim piscima

na{eg jezika, dakle, to je odnos dubo-

kog po{tovawa, odanosti i divqewa,

s tim da me sada ve} i pri pomenu wi-

hovih imena preplavi ose}awe poseb-

ne prisnosti, ono, dakle, najdragoce-

ni je ose}awe. Pretpostavqam da pri-

znawa i nagrade zna~e mnogo svakom

stvaraocu, znam da nagrade mogu da

doprinesu da ne~i je delo bude bar na

~as u nekakvoj ìì javnosti. Meni

nagrada koja nosi Disovo ime izuzet-

no mnogo zna~i, najpre zbog tvorca Uto-pqenih du{a i zbog svih velikih pe-

snika koji su je dobili u proteklih

pola veka, a naravno i zbog toga {to

se dodequ je za ukupno stvarala{tvo.

Ova nagrada na neki na~in obeleàva

i dve deceni je od objavqivawa moje

prve kwige. Veru jem da se ne~i je delo

moè sagledavati i sameravati i

prema nagradama koje su pripale tom

delu. A ako nije tako, ako izme|u na-

grada i dela ne stoji znak jednakosti,

uvek posto ji vrhovni proceniteq, a

to je vreme. De{ava se da ono oven~a

i dela koja nisu ponela nagrade.

✖ U â~ak ste pro{le godine kao 22

laureat doneli nagradu „Me{a

Selimovi}“ koja se dodequje za

vi{e kwièvnih ànrova i o

kojoj odlu~uje ìri od pedesetak

kulturnih poslenika. Poezi ja ~e-

sto gubi trku sa prozom, pa je tim

pre za pesnika ova nagrada zna~aj-

nija. Ove godine „Me{om“ se oven-

~ao â~anin Vladan Matijevi} za

roman „Vrlo malo svetlosti“. Da

li je poezija, izme|u ostalog, u se-

nci proze?

– Poezi ja sig urno jeste u senci

proze, ako je mera za svetlost intere-

sovawe ~italaca i mogu}a recepci ja.

Odgovara ju}i rani je na pitawa koja se

ti~u same su{tine poezi je, dotakao

sam se i wene birane margine. Moèmo

zamisliti i ovakvu situaci ju: da je

Na @i~kom duhovnom saboru: Ivan Negri{orac, @ivorad Nedeqkovi}, Milo{ Mili{i},Goran Petrovi}, Miroslav Maksimovi}, Dragana Tipsarevi}, Neboj{a Dugali} i Dragan

Hamovi}



poezi ja pod punom, ne samo sun~evom,

svetlo{}u; mo`da bi bila zaslepqena

tim sjajem, mo`da vi{e ne bi znala

kako, kuda, nego bi traìla sve vi{e i

vi{e svetlosti i u tom traèwu mo-

`da bi klonula, iscrpqena. Woj pri ja

i to malo svetlosti, samo da je ne bude

vrlo, vrlo malo (a i sa tim bi se izbo-

rila) kao u izvrsnom romanu Vladana

Mati jevi}a. Malo ili mnogo, svetlosti

ili bilo ~ega, to je donekle uvek stvar

izbora. Tako, i kad su oba ànra u pi-

tawu, imamo slu~a jeve da se ùdno è-

li sva svetlost ovog sveta, ùdi se za

svim izvorima svakakvog blistawa,

ali dela koja za wima vape nisu po

pravilu visoke vrednosti. Naprotiv.

✖ „Samo detiwstvo ume da poni{ti

ono ~ega nema“. êmu su Vas ìvot

i godine nau~ili? [ta biste kao

savet, mada je to uvek nezahvalno,

poru~ili mladim pesnicima, oni-

ma koji tek stupaju na trusno tlo

poezije?

– Sloèno, zahtevno pitawe. Da

ne bi i odgovor bio sli~an, uze}u pra-

vo da se malo poigram. Razumevao sam,

stare}i, da ono ~ega nema moè sra-

zmerno lako da i{~ili, da bude poni-

{teno u svakom ìvotnom dobu. Da je

zapravo vrhunsko qudsko ume}e mire-

we sa ~iwenicom da ono {to nema{ ne

mora{ ni da ima{. Veru jem da nije fa-

talisti~ko ovo shvatawe, veru jem da

nije ni prosto pragmati~no, ube|en

sam da se ti~e samo ù|enog unutra-

{weg mira, da tom miru i ravnoteì

izme|u èqenog i potrebnog presudno

i doprinosi. Mladi pesnici ve} uve-

liko znaju da je poezi ja jedno veliko

~udo, ina~e ne bi stupili na weno tru-

sno tlo. Da ne znaju da je poezi ja veli-

ko ~udo, ne bi o~ekivali da }e ga

otkriti. I tako }e o~ekivati do kraja,

otkriva}e ga sve dok di{u.

Opasnost po~istotu jezika

✖ Ovaj svet je na{ zajedni~ki dom.

Vi ste izabrali „svakodnevicu za

svoj posed“, da govorite o malim

stvarima, pojava ma i slikama sa

margine, onome o ~emu ~esto ne ra-

zmi{qamo ili ne prime}ujemo.

Ili ne smatra mo predmetom poe-

zije. U~inili ste vidqivim i ove-

kove~ili detaqe „ovog sveta“,

napravili ste od sitnica veli

poeziju. Ostajete li i daqe ver

tom pesni~kom – vjeruju?

– Va{a tvrdwa je nesumwivo

~na. S tim {to bih dodao da je u mo

poezi ji bivalo i krupni jih sitnica,

upotrebim oksimoronski sklop. Bi

je i najkrupni jih tema, bilo da su o

iz neposrednog okruèwa, bilo da

istorijske datosti, bilo da je to gov

o prelomnim trenucima u ìvotu po

dinca ili govor o upori{nim ta~ka

kolektiviteta. Sve je dakako istek

iz pomenutog vjeru ju . I daqe }e sve

wega proisticati, i onda kad, mogu

budem stihom takao velike istorijs

lomove, ili kad me budu okupira

misli o kakvom druga~i jem svetu. P

mena }e, ukratko, biti, kao {to ih

bilo i rani je, ali bekstvo od sebe

je mogu}e, a ako i jeste, u mom slu~

ni je izgledno.

✖ Imate zbirku pesama „Jezik uvel

ko“, pa „Su{ti poslovi“, onda „T

~ni stihovi“...Jezik na{ nasu{

kako sa~uvati? Ose}ate li op

nost za ~istotu srpskog jezika

tu|ica, engle{tine, pomodarst

jezi~kog, po{tapalica... Pesni

su, izme|u ostalog, i ~uvari re

ba{tinici jezika.

– Odgovor na ovo pitawe mora,

àlost, biti potvrdan. Posto ji opa

nost po ~istotu jezika. Bez stranih

~i ne moè se, danas, kako je pre vi

od trideset godina ustanovio Mil

van Danojli} u kwizi Muka s re~imni pisati ni govoriti. Nauka, poli

ka, kultura, ideologi ja, sport, sv

@

I V O R A D N E

D E Q K O V I ]

– D O B I T N I

K D I S O V E N

A G R A D E

Sa Oliverom Nedeqkovi}, Tawom Kragujevi} i Tomislavom Marinkovi}emna Sajmu kwiga 2007. godine

Na {tandu „Poveqe”: Vojislav Karanovi}, Dejan Ili}, Nedeqkovi}, Veroslav Stefanovi},Tomislav Marinkovi}, Milo{ Petkovi} i Jasmina Toni}



osnovne pojmove izraàva ju tu|icama.

U stranim re~ima je taj zavodqivi ukus

u~enosti, ceremoni jala, konvenci ja. U

pomenutoj, izvanredno napisanoj i pre-

ko potrebnoj kwizi, Danojli} se vis-

preno i duhovito poigrava sa rogobat-

nim primerima iz svakodnevne upotre-

be jezika. Jedan je, uz mala preina~e-

wa, primenqiv i na samu tu upotrebu:

lo{e stawe u jezi~kom iz ra ̀ avawu ni-

je isto {to i nega tivne tendenci je u jezi~kim komu nikaci jama i manife sta-ci ja ma. Prva tvrdwa je jednostavna

istina, a wen prevod na jezik tu|ica je

vi{a spozna ja, dostupna izabranima.

Tu|ice su dugo i bile uvo|ene u na{

jezik da bi se onaj ko ih koristi osetio

va`ni jim, pametni jim, izuzetnim, ra-

zli~itim od okolne prostote. Moèmo

uz ovaj prepozna ti i niz drugih razlo-

ga, neki su u sprezi sa ideolo{kim ra-

sapima i svako jakim proizvoqnostima

na politi~koj sceni, drugi sa pogubnim

pomodnim opona{awima. Iako i sama

koristi tu|ice, poezi ja to ~ini s me-

rom, ukazu ju}i i time da se moè bez

ve}ine wih.

✖ Da li je za pesnika bitno mesto

ìvqewa, udaqenosat od centra,

tzv. kulturnih krugova, o~iju jav-

nosti... U unutra{wosti stvara sve

vi{e autora i ne zaobilaze ih na-

grade?

– Dobra pesma, recimo, moè da

nastane bilo gde, i u vazduhu, visoko

gore, i pod zemqom, pod vodom. Za pri-

~u i za druge duè kwièvne forme

potrebno je vi{e vremena, te tako i

vi{e vazduha, svetlosti, vode. A izu-

zmemo li ove elementarne ~inioce,

kwièvno delo zaista moè da nasta-

ne bilo gde, nezavisno od geografske

{irine i duìne. Tako je i logi~no da

kwièvne nagrade dobi ja ju i pisci koji

ìve i rade u provinci ji, u mawim me-

stima koja su u podre|enom poloà ju u

odnosu na ve}e gradove ili pak metro-

pole. Dobra poezi ja nasta je, da izdvo-

jim jedan od primera, i u lepom miri-

snom selu Lipolist, u kome ìvi i

stvara Tomislav Marinkovi}, izuzetan

~ovek i pesnik. Ne znam da li je za

pisca prednost to {to ìvi u veli kom

gradu, na primer u Beogradu. @ivim u

srazmerno malom gradu i na selu i znam

{ta takva mesta mogu da pruè stvara-

ocu. Pruà ju mu mir, dodir s prirodom,

mogu}nost da se posveti i bude istra jan

u nasto jawu da to {to radi uradi {to

boqe. Ako treba da nastane, neko delo

}e i nastati. Ako ima ko da ga stvori,

on }e ga i stvoriti. Sve drugo potom bi-

va ram za odraze, ne za sliku koja bi mo-

gla biti stvarna, li{ena na{ih zablu-

da, predrasuda, svakakvih intenci ja i

sebi~nosti.

Svaki ~ovek imasvoj svet

✖ „Da je vi{e re~i, bolesti bi bilo

mawe“, kaète. Va{ recept za zdra-

vqe jezika i poezije?

– Pomenuti stih ima za osnovnu

ide ju da se pozabavi odnosima izme|u

qudi, wihovom nesebi~no{}u i zajed-

ni{tvom; kad za razumevawe izme|u

dvo je qudi ili izme|u dva naroda ni-

su dovoqne re~i, onda bolesti do|u na

svoje, bolesti kao {to su zavist, mr-

`wa, prezir, a potom ~esto progovore

oru ̀ja.

Veru jem u to da poezi ja doprinosi

zdravqu jezika, da ga ja~a i da }e tako

uvek biti. A {ta je potrebno za zdrav-

qe poezi je? Najpre poznavawe jezika,

predani rad na tom upoznavawu i da-

rovitost onoga koji joj se posve}u je, we-

gova upornost i vera. Nu`no je i ne o~e-

kivati i ne traìti da nam se uloè-

no, osim u jeziku, u bilo kom obliku vra-

ti. A kad se vrati u jeziku, makar u jed-

nom stihu, ve}e nagrade nema. Da bi se

to znalo i saìvelo sa tim, nu`no je

imati bar deli} bezazlenstva kojim je

Dis bio darovan.

✖ „Hodaju}i kroz vreme, unatrag“,

da je mogu}e, {ta biste promeni-

li? Kako uredili „ovaj svet“?

– Va{e pitawe nudi mogu}nost za

niz zavodqivih preispitivawa. I sum-

we nema da bih pone{to promenio, iz-

begao bih ~ak i ona neva`na, blaga spo-

rewa, a s druge strane, ne veru jem da

bih odoleo da nitkove nazovem nitko-

vima, kao {to mi je uspevalo. Dakle,

na li~nom planu stvar bi se svela na

izbegavawe neva`nog i iznalaèwe ta-

~ni jih iskaza i potpuni jeg imenovawa,

veru jem da bi to bilo po{teni je, iako

bi sigurno bilo mawe spoko ja. Tih ne-

koliko formulaci ja, nazivawe stvari

pravim imenom, ili pak pre}utkivawe

pravog imena – toliko u biti i sada

zavisi od mene. Zavisilo je i pone{to

jo{, ali sve je, ovako ili onako, bio iz-

bor i tako je moralo da bude. A ina~e,

gde god da se na|em, neprestano pone-

{to mewam, uobli~avam u sebi sliku

pred kojom sam: ure|u jem pejzaè, kad

putu jem uklawam te gomile sme}a po-

svuda pore|ane, obnavqam fasade na

oronulim lepim ~a~anskim zgradama,

podièm u mislima parkove i obdani-

{ta, domove za stare, domove za mla-

de, neprekidno projektu jem i gradim,

~inim da o~as izrastu biqke, razme-

{tam ìvotiwe na livadama, zamewu-

jem dotra jale drumove novim {irokim

putevima, proizvodim vino u nekoj ne-

stvarnoj ̀ upi, i pijem ga zajed no sa pe-

snicima koje volim, pridruè nam se

o~as i oni koji su davno dospeli tamo,

izvan svakog zla. Posvuda samo bla-

gost i mir. Svuda i mleko i med. I ona

boja prolaznosti je wima prelivena,

kao i da je nema... Povede me ma{ta, i

bude mi uvek te{ko da se vratim, ako

se ikada potpuno i vratim. Veru jem da

svaki ~ovek ima neki samo svoj ure|e-

ni svet. Kada bismo progovorili o tim

svetovima, bez zazora, stida ili pod-

smeha, mo`da bi u zbiru iskrsao jedan

ure|eni ji zajedni~ki svet. Poezi ja je

deo tog op{teg govora, a moè biti da

je ona sami taj zbir.

@ivorad Nedeqkovi}, Bojan Jovanovi}, Zoran Pe{i} Sigma, @arko Trebje{anin, GojkoBoòvi}, Sla|an Milo{evi}, sede: Marko Rajkovi}, Miroslav Cera Mihailovi}

i Sun~ica Deni}



@

I V O R A D N E

D E Q K O V I ]

– D O B I T N I

K D I S O V E N

A G R A D E



есник, Живорад Недељковић, рођен je у Краљеву 5. де-цембра 1959. године. Основну школу похађао је уПодунавцима и Вранешима, а Гимназију у ВрњачкојБањи. Осамнаест година радио је као службеник у

Једниству у Подунавцима. Био је сарадник Врњачкихновина, Радија Врњачка Бања, а потом и Радио Краљева, где јеуређивао емисију посвећену поезији, Мирис речи.

Од 2002. године ради као уредник у издавачкој делатностиНародне библиотеке Стефан Првовенчани у Краљеву, где уре-ђује поезију у часопису Повеља и једну од најугледнијих песнич-ких едиција на српском језику Поезија, данас.

Објавио је збирке песама Погрешна прогноза (1991), Мајка

(1994), Тутин и још педесет песама (1998), Језик увелико(2000), Тачни стихови (2001), Сушти послови (изабране инове песме, 2002), Негде близу (2003), Други неко (2005) и Овајсвет (2009).

Добитник је бројних награда на фестивалима за младе пес-нике Југославије, Златне струне на Смедеревској песничкој

јесени 1990. године, као и награде 28. Дисовог пролећа за првинеобјављени песнички рукопис 1991. године. Жири у саставуБранислав Петровић, Радомир Андрић и Радован М. Маринковићизабрао је Недељковићеву збирку која је објављена као 10. књигау едицији Токови Градске библиотеке у Чачку под насловомПогрешна прогноза.

Змајеву награду Матице српске и награду БранкоМиљковић добио је за збирку Тачни стихови 2001. године, а

награду Ђура Јакшић за збирку Негде близу 2004. године. Овајсвет награђен је наградама Меша Селимовић и Јефимијин вез2010. године.

Поводом Змајеве награде, објављен је у издању Матицесрпске зборник радова Поезија Живорада Недељковића, који узкритичке радове о његовом стваралаштву, садржи и песниковубиблиографију. Недељковићева поезија заступљена је у многимантологијама. Превођена је на енглески, пољски, руски, немачкии шпански језик.

Добитник je Дисове награде за 2011. годину.Жири за доделу ове престижне песничке награде у саставу

Саша Радојчић (председник), Радмила Лазић, Драган Хамовић,

Драган Бошковић и Александар Лаковић донео је једногласноодлуку да … без патетике, прецизним, а у исти мах изра-зито сликовитим говором, Недељковић је испевао похвалуоним аспектима света који обично остају изван великихзахвата историје и великих речи којима се ти захтевинакнадно оправдавају. То га чини једним од најзначајнијихгласова савременог српског песништва.

Збирка изабраних песама Живорада Недељковића Неуме-рени рад година (2011) објављена је у оквиру 48. Дисовог про-лећа, као 37. књига у едицији Књига госта, коју објављујеГрадска библиотека Владислав Петковић Дис у Чачку.

Члан је Српског књижевног друштва од његовог оснивања2001. године. До пре неколико година живео је у Подунавцима иКраљеву, а сада је становник Чачка.

P

АКО ИМЕНУЈЕМ ДАЉИНУ – ХОЋУ ЛИ УПОЗНАТИ СЕБЕ (БИОГРАФИЈА)

@IVORAD NEDEQKOVI]Pi{e: Marija RADULOVI]

„Понекад, и све чешће,Осеш⎯⎯ им да навалу Из свеш⎯⎯а око мене не могу

Да издржим”...



ПОГРЕШНА ПРОГНОЗА

Склањајући се од кише долазим најпре

До дрвета које нема где да се склони. Не уме

Дрво, коже непропустљиве. Сасвим је пријатноПод крошњом, тек покоја кап пробије кров

Од лишћа. Да не губим време залуд, читам новине,

Најновије вести о убиствима, подметнутим

Експлозивним направама, олисталим пушкама у главама

Јесењим, о бомбама у рукама-пупољцима, те кратку:

„Данас сунчано и топло“, над којом се рафално

Откиде пет капљица-убица, пре него успех

Да подместим длан и заштитим погрешну прогнозу.

Чело за ту упропаштену, мртву воду постојаће

И сутра и прекосутра и како изгледа увек,

Све док буде стабала нештедимице претвараних

У промочиву хартију.

НЕКО У ОВОМ ЧАСУ

Знаш да неко у овом часу

Пита: ко сам, шта сам, чега у мени има.

И траје тај час одувек, и трајаће и кад

Питања буду хитнута ван тела, не би ли

Ико срео их, на улици, на стратишту, у цркви

Где улица и стратиште замру. Ти, који у овом

Часу питаш: ко сам, шта сам, чега у мени има,

Сакупићеш расута питања, сакупићеш

И знаћеш да постоји неко ко нуди им одговоре,

Безброј очаравајућих одговора, и твој ће час

Бити све мањи, учиниће ти се да

Безмерно је мали, толико да ниједно питање твоје

Неће моћи да обухвати, и прими.

САДЊА КРОМПИРА

Свако сагињање изазове бол,

И мисао да треба журити. Не убрзавам:

Рука узима плодове из корпе, утискује

Сећање у њих. Кад их спусти у јамицу,

И клице окренуте нагоре прекрије

Иситњеном земљом, осетим да није

Део овог тела, већ сама клица која приушти му

Оно што не заслужује на путу ка светлости.

Бразда по бразда, у правилним размацима:Кичма усправља неко друго месо. Боли,

Јер бол није измештен у предвиђену географију,

У план препун будућих детаља. Постоји ли

Клица садње на месту укрштања танких,

Ретких линија, да ли се ишта могло предвидети,

Питам, видећи себе, десетогодишњака,

Са мајчином руком у руци, на причешћу,

Видећи, заувек жељног рибе из тек отворене

Конзерве, ту, уз неокречено памћење цркве.

Могу ли сада ишта предвидети: шта ће нићи,

Величину плодова, најезду златица и глодара.

Овај бол што опомиње и лечи, може ли.

ТОЧАК

Некада, не тако давно,

На месту где Морава прави окуку

У Горичанима, било је неколико воденица.Међу њима и чувена Бежанића воденица

Коју у песми помиње Брана Петровић.

И свега ту беше,

Не само брашна,

Не само румених девојака,

Не само вила, и вампира

Који би, у глуво доба,

Скочили на уморна леђа и јахали,

До првих петлова, потоњег сумашишавшег.

Причао ми је Братислав Бежанић,

Професор и преводилац, унук власника,

Да свега беше, све док није морало да се иде

Даље од воде, у горе, о чему и презиме казује.

Бежало се пред Турцима, пред Немцима,

Опет пред Немцима, после од комуниста,

Увек и од безимених, као што се

И сада бежи од немих пошасти.

Само Морава није имала где.

Ни онда кад је с пролећа

Понекад помишљала да може негде да оде,

Ојачана белином с брда;

Да, преображена у Море, нестане,

Или тек да опомене, овај или онај штаб,

Врховну команду, да се и време разлива

Као вода, да све носи.

Однело је време, уз помоћ пијука

И ћускија, уз помоћ динамита и бесова, однело је

Потлеушице и стаје, оборе и земунице, прелило се

У ништа, или у запис у историјској читанци

Из које уче разборити.

Али није однело воденички точак,

Ено га, окреће се,

Док Морава тихо тече,

Док врбаци шуме,

А Месец се огледа у води.

Та двострука светлост довољна је за две земље,

За два града, за два села,За два славуја или ћука,

А камоли за два човека у истом телу.

За оног који је побегао и још бежи,

И за оног који би хтео да се врати,

Само још не зна одакле.

Чека Морава,

Чека њен точак,

Та двострука земља чека

Своје двоструко сунце.

У грлу, у срцу, у двоструком повратку

Гусне сјај.

Поезија буди оно најчистије у нама

1 4

4 8 . Д И С О В О

П Р О Л Е Ћ Е



ЦРНО ЈАГЊЕ, РЕБЕКА ВЕСТБол је права цена свега што вреди,

Каже Ребека Вест у књизи о љубави.

Љубављу и флуидом саможиво се бавим

Док жртвују ме болу посвећени обреди.

Драга Ребека, незагађена добротом,

Има право да успоставља аксиоме.

Моје је да доживим их и ћутим о томе,

Или проговорим кад цена падне, потом.

Доброта се шири и никада не напушта

Нашу проклету земљу. Доказати ваља

Тврдњу. Ти си, мила, доказ, права, сушта.

Ти: сасуд напуњен болом, успавана ценом.

Ти: као госпођа Вест жудна шваља и праља

Укаљаног. Ти: црно јагње, невино, жртвено.

ЗНАЊЕ

Кад се, склоњен од света

Који тутњи, нађем уз море,

Знам да тај камен

По коме ходам

Исто је што и ја.

Научио сам то.

И кад огрћем се снежним руном,Затечен на голети

Измећу стења и предања,

Слутећи да вук неће

На моја врата,

Знам да је моје тело

Истог састава као околне громаде.

И у другим приликама,

Сазнајем да оно што знам

Не знам увек.

То је зато што сам,

За разлику од камена,

жив.

Исти су састојци у нама,Само су другачије повезани,

У различитим односима.

А камен траје.

И кад га лава милује

Радозналим прстима,

И кад га студ стеже.

И вода кад приања уз њега,

Дивље, као усна уз усну,

Он се не пита

шта га чини

И да ли ће издржати.

Он увек зна.

ИМЕТАК1.

Летос кад смо били на одмору

У брдима, чинило ми се да имам

Све време света

И да управо зато не марим нимало

За свет, мислећи да заувек могу

Без његових опсена.

Ноћи су биле свеже,

Кроз прозор смо обливени месечином

Гледали коње како пасу; нисам могао

Ни да замислим раније такав призор,

Као ни друго: срxбу ветра у столетној шуми,Пенушање воде на маховини и стењу,

Стреле четинара које знају да неће бити одапете.

Све за мене беше толико ново: помишљах

Да је сав живот био одмор, и лепо и мучно

Изузеће. Ни сопствене опсене

Не стигох да познам.

2.

Наш син је спавао чврстим сном,

Уморан од свеколиких изазова поретка

Који га упознаје и сриче.

Није се будио, иако су пси,

Махом пред зору, завијали у близини,Болно и предано, као да жале

што нису више вукови.

А можда су то одиста били вукови,

Охоли, величанствени кад туле,

И кад се прикрадају, кад кидишу.

Сигурни у своје моћи, готови да презру

Несувисле имитације.

Не прети им преображај, вајна питомост.

жале тек због неколико неумесних

Поређења и изрека.

Они су на време упознали свет,

Њушили га и осматрали,

Крили се на рубовима.И научили су да је најбоље бити вук.

И онда кад имаш све време света.

И кад неко има све твоје време,

А свеједно му је.

Јер зна да неће постати ништа друго.

Izbor: Danica OTA[EVI]



ада је у најави једне од књи-

жевних вечери приређених

Живораду Недељковићу по-сле добијене награде „Меша

Селимовић“ за најбољу књигу годи-

не, уредник програма, вођен рефле-

ксом разумљивим и лако опростивим

у свету поезије, награђену књигу име-

новао као „Овај живот“ уместо „Овај

свет“ (десило се то у марту прошле

године у Новом Саду), он је и нехо-

тице испао видовит. Јер, збирка „Овај

свет“ и њене вредности биле су мо-

жда и најважнији аргументи којима је

жири Дисове награде оправдао одлу-

ку да Недељковића придружи Ди-

совом сазвежђу. „То је онај живот где

сам пао и ја“ – смисао тог Дисовог

стиха стоји у необичној релацији

спрам смисла Недељковићеве пое-

зије. Тај однос није пука и тиме зна-

чења лишена супротност, иако Не-

дељковић не опева пад већ радост,

не креће се кроз области сновиђења

већ јаве, иако његова инспирација

ни је од оног, већ од овог света. Али

Недељковић зна и за пад и за сан и

за онострано, и остаје Дисов далеки

сродник иако се на концу опредељује

за сасвим другачије исходе од Диса.

Живорад Недељковић се за те

исходе опредељивао од самог поче-

тка своје песничке авантуре, за чију

почетну тачку вероватно смемо да

конвенционално прихватимо годину

објављивања првенца „Погрешна про-

гноза“, дакле 1991. годину. Његова

поетичка позиција је веома стабилна,

развој који се унутар те позиције

одигравао може се много боље

одредити терминима као што су раст

и сазревање, него прекид и промена.

Преимућство такве развојне динами-

ке лежи у очевидној препознатљиво-

сти ауторског рукописа. Чиниоци који

гарантују ту препознатљивост и пое-

тичку стабилност, код овог песника

су, пре свега, меланхолично-лирско

основно располо жење, наглашена

свест о артифицијелности простора

песме, тематизовање света малих

ствари, свакодневних животних ситу-

ација и односа, као и веома сликовит

и у исти мах веома прецизан језик којим се обелодањују епифанијски

тренуци у којима се оно мало и сва-

кодневно наједном открива као једи-

нствено, непоновљиво, и тиме бес-

крајно важно.

Недељковићева лирска меланхо-

лија повезана је са још двема сро-

дним особинама, које се, стрик тно

казано, не тичу текстуалних већ ко-

нтекстуалних аспеката. Са једне

стране је то изразито топли, афирма-

тивни емотивни квалитет, а са друге,

нека врста дистанцираности, став

добровољног изузимања, позициони-

рање лирског субјекта на две пара-

лелне и синхроне равни. Недељкови-

ћеву песму пева глас некога ко исто-

времено учествује и посматра своје

учешће, али не, или бар не у већини

случајева, унутар очекиваног рефле-

ксивног односа, већ тако да долази

до неке врсте подвајања на оног ко

живи и оног ко посматра живот. Пое-

зи ја је тада имплицитно схваћена као

подручје истовременог отуђења и

раз-отуђења, раздвајања и поновног

окупљања. Поезија је свет у свету,

паралелни свет, а песник је, како гла-

си један стих из збирке „Овај свет“,

доследно, „и биће које чита“. Осно-

вна функци ја тог бића, његова одре-

ђујућа делатност, у једној другој Не-

дељковићевој књизи приказана је

следећом сликом: „Песник додаје та-чне стихове“. Чему их додаје? Па,

свету. А зашто их додаје? – Да би се

свет уопште разумео, да би уопште

имао смисла. Сам по себи, свет је

бесмислен, тек човеков говор је о

што га осмишљава.

Недељковићеву изразиту прив

женост малим стварима и обични

свакодневним ситуацијама, критика

правом означава као веристичку. С

мо, и тај веризам је специфичан, др

гачији, издвојен, недељковићевскиу њему је мање настојања да се и

рази и критици подвргне социјал

ок вир егзистенције и певања, а виш

спремности да се посведочи о н

непосреднијем, рецимо породичноокружењу, о ситницама које живо

да ју мирис и укус. Мање воље да

овлада светом, а више отворенос

за свет.

Недељковићеви стихови су тчни: они су језичка трансформаци

свакодневног искуства оства рена

изузетном осетљивошћу за детаљ

ни јансу, они су синестезијске сли

стварности, они су стварност за себ

Не дељковићева песма најчешће п

чиње неким обликом лирске дескр

пције или чак забелешке о неком с

гменту свакодневног, чулно дохватљ

вог искуства, да би се убрзо првоб

тна слика изменила захваљу јући н

ком неочекиваном увиду, а ак цен

преместио са искуства обичног на и

куство необичног, или искуство сам

песме као засебне стварности. Ов

песник је прави мајстор у запажању

изра жавању таквих епифанијских тр

нутака, чиме заправо превазила

ок вире веризма.

У још једном погледу Недељк

вић искорачује преко уобичајен

очекивања: суочен са свешћу о к

начности и пролазности, уместо д

следећи у томе песничку традици

пева тугованку, он им пева похвал

Његова песма је истинска афирмац

ја свакодневног живота, откриће у

вишеног у оном малом и обично

сведочанство о томе да је микрок

смос једнак макрокосмосу – да је „наважнија ствар на свету сам светОвај свет.

K

О ЛАУРЕАТУ ДИСОВЕ НАГРАДЕ ЖИВОРАДУ НЕДЕЉКОВИЋУ

Песник, биће смисла

Пише:СашаРАДОЈЧИЋ

1 6

4 8 . Д И С О В О




италац невелике збирке По-грешна прогноза (1991) Жи-ворада Недељковића могао је,од прве песме, стећи утисак да

је њен аутор изван јавног видокруга ос-тавио текстове са траговима почетне му-

чне и мутне ауторске артикулације, уко-лико пресудни део тога процеса није ос-тао у менталној магми која претходи ика-квом запису, текстуализацији. Песма„Кути ја у дворишту“, израсла на ефеме-рном призору, али и друге у низу Неде-љковићеве извансеријске првеначке зби-рке, наиме, одавале су, у исти мах, ути-сак некакве сложене прегледности ис-каза, или пак необичне обичности

света песме, односно суверене лакоћеу ауторској реализацији нелаких фор-мално-језичких и семантичких захтева.Тако сливени спо јеви удаљених, чак

искључивих одлика у поезији обично бу-ду израз срећног стваралачког стицаја.По томе како истовремено афирмише ирелативизује, развија и помера из ле жи-шта мноштво опеваних појава опипљи-вих и замишљених; какве интонационераспоне, лек сичке и обликовне заокретепостиже; како разгранава и како згушња-ва језик својих песама – Живорад Неде-љковић се указује као један од буквалнонајдаровитијих песника које уопште има-мо, чак и када се, уз речене предности,помаљају и опасности аутоманиризма,упада у самодовољност песничке игре,

или замућења и затамњења услед асо-цијативно-метафоричког залета или пре-тераног деформативног уплива. По ра-ритетној синтези многих прошловеков-них испитивачких тековина, уз надила-

жење лимита које су те песничке пусто-ловине постављале, као и по довођењуна чистину песме као пунозначног и у се-би пречишћеног говора о стварима вре-дним певања и мишљења, овај песник опомиње и на врло пробране ауторе из-ван међа поезије нашег језика.

С друге стране, још у првим песма-ма Живорада Недељковића, не налази-

мо само приметну дистанцу лирског гла-

са према описаном доживљају, него иизвесну одмакнутост у односу на аутор-ску самосвест и њене конструк тивне иманипулативне поступке. Као да се истварност и певање о њој проматрају изне ке бестрасне, олимпске перспективекоја омогућава да се оба плана, емпири-

јски и песнички, сагледају у једнакомстатусу, укрсте и међусобно измешају украјњем, вишестраном лику песме. Али

је, исто тако, тој високој, надмоћној креа-цијској визури могућно да зађе дубоко удату лирску ситуацију и учини је изрече-ном и споља и изнутра, са свих страна,или је пак изврне; да продре у жариштеполазне емоције колико и да остане убезбедности хладне позиције, и то убрзој и неочекиваној смени тонова ивише становишта.

Обратимо пажњу на следеће песни-ково поетичко признање: „Тематизујућиискуство, долазим до оних нестварнихсједињења кад се доживљено и напи-сано преклапају у једном логичном сле-ду, могућем, јер постоји везаност за зе-мљу и везаност земље за поезију.“ (Пое-зија Живорада Недељковића, НовиСад, 2003) Прошавши, али и надилазе-ћи модернистичко искуство раскида по-

јединства и света, Недељковић нови,сво јски пут песничке акције темељи наизворној аналогији између природне ипесничке креације, чији је покрет непре-стан и по себи мистичан, чије тајанствонаизменце потврђује и чини упитним,демистификује и ремистификује. Проме-нљивост, несталност, чинилац је лирскиу сржи, али се код Недељковића на тометемељи и средиште главне ауторскестратегије, оличене у ономе помињаном,општем динамизму. Обрис кру жног тока,обн овљивост тог кретања и несагледиваврвеж свега што јесте, кључни су смиса-

они исходи ове поезије, једнако као иразне форме поништења, неповрата. Ауторски супериорна па и дијабо-

личка игра, ефектно окретање-обртање„устаљеног распореда“ ства ри искуша-них, прочитаних или уображених, као ивртложење несмиреног и дисперзивногсмисла, у збирци Овај свет (2009) усту-па простор сабраности и смирењу штопоезији зна да обезбеди бирана преиму-ћства. На подлози досегнутог лирског бе-зазленства на које смо указали, још сенепобитнијом чини темељно ангажованалинија Недељковићеве поезије. На томе

пољу, Живорад Недељковић испољава

ретку оштрину, али и вишеструкост њего-ве лирске субверзивне акције. Претешкеисторијске и антрополошке моменте унеколиким скоријим песмама отвара иразви ја у нови јим песмама, на трагу иранијег сличног чињења. И у таквом,присном сазвучју пројави се страшнаматрица живота, као у великим причамаисторије, чија драстична позорја носенезамислива сазнања.

Ако је модерна поезија била почелаокретањем леђа свету и пркосним откло-ном од људског мноштва, затурена и не-надокнадива присност одавно од пое-зије тражи што јој одувек припада и безчега је умногоме безразложна. „Коме јоштребају лепе приче?“, упитао се у песмисвоједобно Јован Христић и понудиосвој одговор и надлични разлог. Наупоредив начин, дабоме, из основа одго-варају, након читаве обухватне и ра-знотоне лирске пове снице главног сме-ра његове поезије, и новији стихови Жи-ворада Недељ ковића.

^

О ЛАУРЕАТУ ДИСОВЕ НАГРАДЕ ЖИВОРАДУ НЕДЕЉКОВИЋУ

Лирски покрет обнове

Пише: Драg ан ХАМОВИЋ

СЛАДОЛЕД

за ДамираЛепљиво летње поподне. Мириси

Сувог цвећа. Ауспух. Ослобођена

крила.

Чешљам triticum sp. durum

На глави мог сестрића

(Пет година, екваторско небо у виду,

Малтер на нашој фрески

Још се не суши. Анђео.)

Нестрпљиво, хајно.

Идемо у центар да поједемо

Сладолед. Сешћемо под сунцобран.

Срећемо пријатеље. Причам

Понешто с њима. Додолски. Смеје се Анђео. Чаврља. Све изазове

прихвата

Не мислећи о далекосежности слова.

Докле: у свему тражим непознато,

Изван првог смисла.

Сестрић запиткује, хлади ме

љубављу,

Смислом.

Видим: полегла хранљива трава

Вапи чешаљ.



остоји неслагање у књижевнојтеорији када је реч о употребиемоционалних набоја, искрено-сти, па и патетике у књижевним

делима. Док критичари захтевају извеснудистанцу, песници, на пример, сам Бо-длер, тврде како нема великог остваре-ња без искреног и храброг представља-ња ауторових емотивних со пота. И Рилке је претпостављао да су најбоље песменаписане из неумитне потребе, a што ипесништво Живорада Недељковића не-посредно сведочи. И то не само најнови- јом књигом, већ је то чинио и раније. Под-сетимо се само неких транспарентнихимена његових песничких књига (Мајка,Тутин и још педесет песама), без же-ље да се сакрије песнички садржај. И

претходну књигу ( Други неко) обележила је нова тематска заданост, која се наста-вља и овом пригодом – реч је о значајномприсуству мотива сина. То је разлог да сезапитамо није ли и наслов Недељкови-ћеве најновије књиге (Овај свет) сво је-врсна асоцијација на Змајев стих – „ала је леп овај свет“, али, након њеног ишчи-тавања мора се напоменути да је у овојкњизи у питању критичан доживљај светаи окружења. Но, иако се песник, како јепрепознала књижевна критика, предајесво јим емоци јама, ипак је важно издво- јити још једну одлику досадашњег Не-дељковићевог песништва, па и ове најно-вије заједнице стихова, а то је органи-зација књиге по моделу структуре заокру- жене од почетка до краја. Тако да онај ис-крени, интимни, али и иницијални сег-мент песништва спонтано прераста у ко-хезионо средство књиге, јер песник тајемотивни „капитал“ даље надграђује,преобликује у даље медитације, нереткоих зачуђавајући, лишавајући изворнихпросторних и временских лимита, и задр- жавајући им препознатљивост и очевид-ност иако су у међувремену, односно ода-вно престале да буду само то.

Заправо, необичан је, иако већ по-знат и до сада коришћен песников посту-пак који од свакодневних призора, сећа-ња, ситних детаља, историјских факата ислика из литературе омогућава и одлазак у прошлост и вечност, али и обратно – по-вратак у реалност, садашњост и прола-зност из прошлости. У песми Семе пе-сник доводи у асоцијативни контакт веве-рицу и фабрику смрти у конц-логорима.Песма Мочвара започиње подсећањемна Мхера, јунака јерменског спева, а за-вршава сликом сопственог окружења и

значења поезије. У песми Употреба пе-сник остварује асоцијацију између сумо-рне слике железничке станице и „зама-шћених вагона који су давно у далекојдржави избачени из употребе“ са спозна- јом „одбацивања... људи избачених изправог живота... чим не испуне стандардекоје неко вазда прописује“. Почетни сти-хови песме Превод лепоте доносеимпресију јесени („зажаре се крошње с јесени.\ Пре него што згасне на податномтлу,\ Лишће нам подари преобиље лепо-те“), а њен други сегмент изненада доно-си контраст у неочекиваним просторним

и временским одредницама, са примеса-ма питања опстанка и већ виђеног егои-зма и бестијалности човека, данас и јуче,овде и тамо.

И ова Недељковићева књига управопоприма димензију поређења човека,окру жења и цикличног времена. То илу-струје и утисак да песник, из сопственог инашег искуства, у антологијској песмиЛука сведочи утицају историјских токоваи тренутних законитости на породичнистатус и опстанак угрожен на свим ниво-има. У првом делу песме песник Неде-љковић, иначе познат као ненаметљивали „озбиљан лиричар свакодневице“ (В.Павковић), самоиронично детектује да„невидљиви нас таласи“ истовремено и„запљускују и узносе“, успевајући да сеиздвоји из колективног једноумља и саизвесне дистанце уочи реалне претећеопасности око свих нас, који су „суштинаужаса“.

Препознатљива је Недељковићевапохвала природе, птица, биљака, као си-мбола вечности и смирености, који сусвојеврстан контрапункт данашњемчовеку, удаљеном и од природе и од са-мог себе. Управо из те „апотеозе кона-

чности“ и малих ствари (С. Радојчић) птиче очекивана песникова жеља за постовећивањем са природом и њеним вчним елементима („Знам да тај камен\ коме ходам\ Исто је што и ја“), као и русовски повратак природи (макар на трентак односно у песмама Иметак, Плодви, Ритуал прилажења, Грана, ПлеПукотина.

Сведоци смо, у Недељковићев„свету“, сасвим другог, супротног песнковог виђења свог окружења, чији су сподари мржња, зло, смрт, насиље, раз

рања, нарочито рат. Човек, тврди песнмо же бити „сатрт, масакриран, мучеали истовремено и онај „који је клао, чречио,\ Правио оруђа и употребљаваИако песма Ка том млазу светлостнуди читаоцима слику недавно виђениз страха наслућене и већ сутра веровтно опетоване пози ционираности („М жња и презир ће сигурно срушити\ Јомного градова, а од његових удараца\будућим вековима још ће много крпотећи“).

Синтагму „уморне земље“ песник Ндељковић медитативно и промишља ју

објашњава у помињаној песми Мочва(„Земљи је, помишљам, доста јунака.\ Онајбоље зна шта су такви од ње\ Направли, а шта тек они кукавни“), али и промвише решење на које смо давно заборвили, а којем се морамо, кад-тад, врати(„Она тражи мало, безмерно мало:\ стрпљиво сами увећавамо\ Свако свозрно и сјај“). У предзавршном циклукњиге Овај свет песник Недељковић пргматично доживљава нужни „златни прзаборава“ („Као да ништа није било.\\заиста: није.\ Све ће тек бити.\ Златпрах и преко заборава веје“). Отклон сивила збиље омогућавају праве и искоске вредности, макар „прелепа... достпна... мрва света... а њени састојци недкучиви и утолико драгоценији“. НаимНедељковић промишља да постојање бке која негује доброту, љубав и наду јеси само мерило човековог опстанка („несе... подигне бар за кратко чисти тон љбави да бисмо... могли слободно да одхнемо... и да би они који у будућности бду преживљавали\ Исто што и ми сада мгли у часу пропасти\ Да оживе своју наду

Завршни циклус књиге, који се могзвати и „тужна прича о нестајању“, одл

P

Поетска медитативна нарацијаОд најновије песничке књиге Живорада Недељковића „Овај свеш⎯⎯ “

до парадигме његовог песнишш⎯⎯ва

Пише: Александар Б. ЛАКОВИЋ

1 8

4 8 . Д И С О В О




кују мотиви пролазности, одлазака, паи смрти, што илуструју и сами насловипесама: Чекајући пад, Онај живот,Између две ватре. Песник зачуђаватекст песме Рођење са привидноминверзијом живота и смрти, почетка икраја („осећам да ме нема,\ Као да ћусе тек родити“). Отуда прихватљиво,

па и очекивано песниково виђење со-пствене и уопште човекове мино-рности, као и сазнања да човек нијесвемогућ (песма Дрзник), иако по-некад помисли да је то могуће, каошто је приликом освајања и\или про-налаштва. Иначе, Сиоран је пре т-постављао да смисао опстанка ивремена проистиче из (не)осећањанепотпуности тренутака, њихове ре-лативности и условљавања. Они штоимају изра жену свест о времену, живесваки тренутак живота ишчекујућиследећи, док је вечност приступачнасамо апсолутном тренутку у животу,који омогућују скокови и уздизања даби се пронашла насушна опуштеностдоживљаја тренутне околине и вечно-сти, што песник Недељковић и чини.

Али, овде се не завршава садр- жајна задатост Недељковићеве књиге.Песник, све темате, умрежава, прове-ра ва, супроставља током читаве књи-ге са психодоминантама и кључнимречима, као што су контрасти измеђузнања и незнања, привида и ствар-ности, суштине и ефемерности, гра-ница и разделница, али и кроз симбо-лику усамљене „крви која“ повремено

прокапа. Присутни су и митски и би-блијски наноси што песник сведочинаводећи да је поједине песме „напи-сао на основу текстова професора Александра Ломе“, етно лога, али и на-кон прочитане књиге Птице божјастворења. У таквом се, условно ре-чено, замешатељаству песник вештосналази и сваку асоцијацију проду- жава или доводи у питање, појашњаваили чини недокучивом, и приморавачитаоца да размисли о свом свету наначин на који то до сада није чинио. Утаквој уланчаној асоцијативности, очи-

то да песник надзире спорост песни-чке реке и гибљивост вишесмисаоногпесничког текста реализујући зами-шљену архитектуру своје песничкекњиге од почетка до краја, од темељадо крова. Наиме, читамо утишане испоре стихове у којима се укрштајупотентни и различити семантички ни-вои, неочекивани, и на први погледопречни, чак и привидно неспојиви.Зато је до живљај Недељковићевихстихова попут решавања укрштенице.

олико обиље тајне, толико не-схватљиве врлине и толико игно-ранције скривено је у Хамлетовојреплици – „Речи, речи, речи...“ –

која обележава историјски моме-нат када се речи одвајају од ствари. ЗаХамлета, подсетимо се, везујемо и питањеграница хуманог знања и неумитну моде-рнистичку запитаност. Наставимо по епо-хама даље. Од највећег блага, речи, на-правили смо само најобичнију монету којусвакодневно размењујемо – тако би, от-прилике, изгледао став у време када језемљом ходао Гете, можда Ниче. Речи,наравно поетске речи, једина су могућностда окусимо биће овога света – идејни јехоризонт мислилаца и песника наконДругог светског рата. Речи лебде надпразнином значења и света, добацују намсавремени песници. Реч је, опет, и Логос,библијска Реч која из ништа, као када се напочетку позоришне представе померизавеса, раскрива обзорје света – има лиданас места за овакво несхватљиво пове-рење у реч.

Чини се да има, и то у тихим, благим,ненаметљивим речима које чине песмеЖиворада Недељковића. Дрхтај бића, уз-буђење пред животом, носталгију за про-теклим и садашњим, малим свакодневнимчудима, лету птица, пољима, песништву,вијку, алки, сину, колибрију, воћу, оловка-ма, осетио сам у сусрету са његовом пое-

зијом, са којом се две деценије дружим. Аона – што све теже полази за руком дана-шњим песницима – нема потребу да изми-шља, загонета, нестаје у метафизичкимхоризонтима; она најједноставније, својимтоплим длановима чува оно „ситно и ма-

јушно“, незаштићено, овај свет. Као да сеиз ових стихова чује благи прекор: многознате о речима, поезији, а заборавили стеи речи и себе и свет око себе.

Ако нам већ у заплетима наших жи-вотних драма, наших немогућих животнихлутања, рецимо то јасно, речи не помажу,зато је ту ова дирљива поезија да нас

подсети на нешто дубље у њима и повратинас животу као песништву. Као да нас крозлатице значења, њихове кристалне тропе,цветање смисла, бележење трептаја ства-ри, спајање небеса и тла, чулно дотицањеоног скривеног, тајне, Недљковићеви сти-хови прекривају блиставим, а тако једно-ставно нашим и нежним – као у зимске ве-чери детињства ћебад наших бака – веломпоезије. Преко белих површна листовакњига и неисписаних страница наших био-графија, наших бића и дана, спушта се не-

што веће, дубље и топлије: Бог, ближњи,природа, живот, смрт (ако смрти у овој пое-зији уопште има). Као да је моћ ових сти-хова у неупоредивој емоцији да оживи по-сто јеће, спремајући нас да, као што оста-рели љубавници падају у љупке снове,утонемо у најдубљу јаву света и поезије.

Са Недељковићевом поезијом је затозаиста тешко живети, без ње – још теже.Негде између, на простору бескрајногпреливања живота у речи или отварања

живота речима, и ми са Недељковићевимпесничким светом узрастамо, постајемослободнији, сваког трена све узвишенији,етеричнији и чулнији. Само зато што сведубље увире у непоновљиво искуство

живота, ова поезија потврђује свој смисао,своју „мисију“ унутар наше људскости,религије, живота. Иако можда никада неуспева да оде још даље, да обузме све докрајњих граница – јер то не жели и јер„Никада нећемо сазнати све“ – она чини да

живот не остане осушен плод, мртва при-рода, јер бивајући њоме обузети, загрље-ни и целивани, живот и речи нам се кона-чно у свој сочности враћају.

„Да, речи, речи, речи“, одговорио јеНедељковић Хамлету, „наша крила, отку-ца ји наших срца, оне трају, небо траје! Ка-

ко је лепо / И недостижно то незнање“.Продубљујући живот или нас, ово (не)зна-ње Недељковићеве поезије заправо јестеспознаја оног за нас изгубљеног света иприроде, нас самих, једно тако благо от-кровење, као да са самог неба долази.Благо, великодушно и смирено, као Неде-љковићева поезија. Стога, уз захвалностшто ме враћа у живот, у песништво, томсазнању, тој поезији и неподношљивојблагости и бескрајној скромности њеногааутора, Живорада Недељковића, упућујемнајдубљи наклон слуге недостојне њиховемилости.

T

Речи–наша крила,откуцаји срца:

О песнишш⎯⎯ ву Живорада Недељковића

Пише: Драg анБОШКОВИЋ



топљене душе Владислава Пе-

тковића Диса су велика књига

модерне српске поези је. Ако то

није било видљиво у трену тку

кад се ова књига по јавила, да-

нас је то несумњиво. Да је објављивање

ове књиге било важан тренутак показује и

то што је, као и сва књижевна дела која

уводе велике новине у једну књижевност,и „Утопљене душе“ дочекало много нера-

зумевања. Највише их је дошло са тада

најау торитативније адресе у српској књи-

жевно сти, од Јована Скерлића. Али нано-

се неправду и песнику и критичару они

ко ји кажу да Скерлић Диса и његову пое-

зију није разумео. Разумео је Скерлић до-

бро Утопљене душе, само није могао да

их прихвати, пошто су засноване на пое-

тици која се никако није уклапала у њего-

во схватање функције књи жевности. И није

неповољним освртом на једну књигу пе-

сама велики критичар хтео да заустави

афирмацију једног песника, он је желео

нешто више од тога – желео је да преу-смери ток српске књи жевности на почетку

XX века. А то је већ доказ да он није до-

бро разумео нешто друго – логику књиже-

вноисторијских токова. Тачније, он није ви-

део да ти токови од позног романтизма

наовамо воде ка једном другачијем виђе-

њу света, виђењу у чијој је основи једна

трагичка компонента. А пошто није видео

то, логично је и што у књизи младог пе-

сника није видео потребу да се изрази

један нов доживљај света чврсто везан

баш за трагичку компоненту.

За „Утопљене душе“ Владислава Пе-

тковића Диса се може рећи да су песни-

чка књига а не збирка песама, пошто јесасвим очигледно да је песник и компози-

цијом књиге и распоредом песама у ци-

клусе желео да нагласи неке врло важне

елементе своје поетике. Исто тако, и чи-

њеница да су поједине песме писане у

верзијама, и да је, по правилу, реч о вео-

ма важним песмама („Тамница“, „Јутарња

идила“, „Нирвана“, нпр.), такође се може

узети као сведочанство да је, супротно

раширеном уверењу, Владислав Петко-

вић Дис био песник који је стрпљиво и са

много систематичности трагао за најбо-

љим решењима за поједине своје песни-

кад је, на другој страни, у одбрани угр

жене слободе уметничког израза, она п

сегла за оним аспектом модерног књиж

вног израза који је, између осталог, си

болизован и „Утопљеним душама“. А

кад се остане само у хоризонту почет

XX века у српској књижевности, „Утопљ

не душе“ доносе у једном репрезентат

вном облику симболистичку поетику. Си

болизам у српској књижевности је нагов

штен у позним песмама Војислава Ил

ћа, али, чини се, да тек Владислав Пет

вић Дис постаје прави симболистички псник у српској књижевности.

Кад се погледају песме у књизи „Ут

пљене душе“ јасно се види да Владисл

Петковић Дис не приказује извањезич

сферу онако како су је приказивали, пр

мера ради, романтичари. Он, једном реч

не тежи да у лирски опис уведе оно ш

је појединачно и оно што је конкретно в

прибегава поступкулирског апстраховањ

поступку који му омогућава да у пес

„Тамница“ не говори о неком конкретн

тренутку или доживљају који је у том тр

нутку настао него да говори о доживљ

саме суштине живота. Крећући се, дакл

том путањом Владислав Петковић Диси могао да изгради један нови модел п

сничког говора ко ји, на једној страни, п

дразумева нову тачку гледишта за сагл

давање људске судбине и који, на дру

страни, подразумева коришћење сасв

новог лирског израза. Тај лирски израз

толико необичан да тражи читаоца који

спреман да се одрекне лагодности и д

процес освајања смисла песничког текс

крене са спремношћу на велика изнен

ђења. Та изненађења су дошла тамо где

Дис преокренуо однос између људске

динке и света природе (у Дисовој песми

гледа човек траве већ траве гледају чов

ка), а то је већ компонента коју ће тек авнгарда шире примењивати, посебно ка

буде хтела да покаже да човек више н

најзначајнија тема уметницима.

Песничка књига „Утопљене душе“

ва жна и због тога што је, у целини, засн

вана на оном погледу на свет који је см

штен у саму основу модерне књи жевн

сти. Довољно је у овој прилици подсети

на Дисову песму „Јутарња идила“. Ова п

сма не само што преокреће однос изме

жанровске ознаке (идила) и онога што

стварни садржај песме (приказивање ап

калитичног призора који би морао

СТО ГОДИНА ОД ОБЈАВЉИВАЊА КЊИГЕ УТОПЉЕНЕ ДУШЕ

На ономе брегу што је

над животом

U

Пише: Радивоје МИКИЋ

чке замисли. Распоредивши песме у че-

тири циклуса, поставивши песму „Тамни-

ца“ на сам почетак а песму „Можда спава“

на крај своје песничке књиге, ВладиславПетковић Дис је, много пре но што су про-

учаваоци књижевности почели да узимају

у обзир тзв. моделативну улогу почетка и

краја у уметничким творевинама, пока-

зао да је свестан улоге сваког елемен-

та засебно али и улоге целине у коју ти

елементи улазе и да је покушао да не

само семантику текста него и компози-

ци ју књиге претвори у важну компонен-

ту уметничке поруке.

Сто година је протекло од објављи-

вања књиге „Утопљене душе“ и за то вре-

ме се у српској књижевности догодило

много далекосежних промена, али нам се

и данас чини да је једна од надалекосе- жнијих промена управо она коју је донела

ова књига. О којој промени је реч? Било

би сувише упрошћено ако би се значај

„Утопљених душа“ сагледавао само на

фону збивања у српској књижевности с

почетка XX века. Чак би се, парадоксално,

могло рећи да је Дис на српску књижевно-

ст имао велики утицај у неколико важних

тренутака, од којих су посебно значајне

двадесете и педесете године XX века,

тренуци у којима је српска књижевност,

на једној страни, успела да освоји све ва-

жне елементе авангардних настоја ња и 2 0

4 8 . Д И С О В О




изазове страх) већ се у њој непосредно

реализује потреба да се неким старим пој-

мовима да ново значење. Захваљујући то-

ме у Дисовој песми оно што је страшно

постаје симбол лепоте и то је знак да је

песма резултат настојања да се укаже надубље померање у самом доживљају све-

та, померање које срећемо и код Рилкеа (и

он у „Девињским елегијама“ о лепоти го-

вори као о самом почетку страшнога који

смо још кадри да поднесемо). А то помера-

ње се са по јединачних ствари преноси на

само виђење живота. И зато је и било мо-

гуће да се у књизи „Утопљене душе“ објави

један дубоко трагичан доживљај света и

живота, посебно снажно изражен у песми

„Тамница“. Тек кад се је много касније

појавила филозофија егзистенцијализма

постало је јасно колико је визија живота као

„бачености у свет“ коју срећемо у Дисовој

песми била не само ефек тно уметнички

уобличена већ и заснована на ономе што је

сам темељ модерне слике света.

А и сама околност да је Владислав

Петковић Дис до коначног облика неких

сво јих песама из књиге „Утопљене душе“долазио кроз неколико верзија показује

да је реч о песнику који је велику пажњу

поклањао самом облику песме. Довољно

је рећи да је Владислав Петковић Дис од

свих наших песника најбоље умео да ко-

ристи прстенасту строфу („Тамница“, „Мо-

жда спава“), али и кад се погледају гла-

голски облици у његовим песмама види се

нешто нео бично. Код Диса превагу односи

перфекат, што указује на чињеницу да овај

песник песму заснива као евокацију, као

имагинативно кретање кроз слике које су

смештене у прошлост лирског субјекта. И

кад се погледају нека новија одређења са-

ме природе лирике (рецимо оно што Емил

Штајгер каже о томе) види се да се као

конститутивни елемент лирике узима баш

евокација. Исто тако, кад се погледају мор-

фолошка својства песама из књиге „Уто-пљене душе“ види се нешто доста необи-

чно за песника коме су многи одрицали и

општу и песничку културу. Песме Вла-

дислава Петковића Диса су морфолошки

разнолике, једнако као што су различити

и типови строфе којима се он служи (тер-

цине, катрени, квинте, сестине ). Кад се

погледају неке песме (а једна од њих је

„На Калемегдану“) види се да је Дис умео

да комбинује стихове са различитим ме-

тричким карактеристикама, а то је још је-

дан доказ да је реч о песнику који је јако

добро знао шта се добија применом овог

или оног метричког обрасца.

И после сто година од првог об ја-

вљивања књиге „Утопљене душе“ може

се рећи да она спада у оне песничке књиге

које за данашњу српску лирику имају

велики значај. А тако нешто се мо же рећи

само за књиге које су иако већ одавнокласика једне књижевности истовремено

и путоказ новим књи жевним генераци јама.

Да је уистину тако показао је педесетих

година прошлог века Бранко Миљковић

кад је баш у Владиславу Петковићу Дису

видео онај део наше књижевне традиције

који њему јако много значи. Крајем XX ве-

ка у то нас је уверио и Милосав Тешић

који није без дубљег разлога у једној пе-

сми говорио о „тамној ружи Дисове меко-

ће“. У поезији ових песника наставило је

да живи нешто од лирског предива Вла-

дислава Петковића Диса.

СТО ГОДИНА ОД ОБЈАВЉИВАЊА КЊИГЕ УТОПЉЕНЕ ДУШЕ

УТОПЉЕНЕ ДУШЕ

Још једном само, о, да ми је дићи

Испод живота свет умрлих нада;Још једном само, о, да ми је ићи

Простором снова под видиком јада!

Потајна слабост и жудња ка срећи,

Скривене мисли у боји љубави,

Њен поглед некад све што знаде рећи –

Још једном само да је да се јави.

У хармонији светлости и таме,

Лик душе трајно где се од нас крије,

Где свести нема, већ идеје саме,

Откуд бол слеће, да осећај свије

У мени о њој, о лепоти, цвећу

И о младости – о још једном само,

Да ми је да се моје мисли крећу,

Да ми је да сам још једанпут тамо.

Да ми је да сам у пределима оним,

Где су ми младост, сан и успомене,

Код негда својих да је да се склоним

С лепотом њеном што к’о мирис вене.

Ил’ да је гробља, сенки, ветра, звука

И игре мртвих, аветиња коло,

Да је болова, сећања, јаука –

Знамења, да сам некад и ја вол’о.

Ал’ није. Ја знам сви ти дани стари,

И жеље, њена туга и лепота,

И нежне везе осмеха и чари

Немају више за мене живота.

Немају више живота ни за њу

Сва њена љубав и моја страдања:

Дремеж и сутон и ноћу и дању.

Нама се спава. ... нама се не сања.

Губе се редом, труну под животом

Алеје бола и поднебља плава,

И моја лира са њеном лепотом,Тугом и срећом... Да је да се спава.

И само каткад, ал’ то ретко бива,

Њу када видим посред ових зала,

Прилази мени нека магла сива,

Наговест бледа далеких обала.

Гледећи дуго тај маглени вео,

Камо се дани моји разасуше,

Шири се покров велик, простран, бео,

Под којим леже утопљене душе.

Vladislav Petkovi} Dis (1880-1917)



з савремене перспективе те-шко је разлучити праве моти-ве који су Диса водили да на-пише једну књигу каква је Мичекамо цара (1913). Књига се

уклапа у образац контрадикторности којиније био стран песнику, јер је он у „Ра -зумљивој песми“ (Утопљене душе),значи свега две године раније, полеми-чки заоштрено одбацио читав један књи-

жевни жанр, који симболише песма Але-ксе Шантића “Мојој отаџбини”, речимада њега „туђи јади нимало не тиште“,док су Шантића болеле „све ране могарода“. Дисова патриотска збирка поја-вила се „готово неочекивано” две годи-не након Утопљених душа. Као некавеза између ових потпуно различитихпесничких текстова може да стоји пе-сма „Наши дани”, која је превасходнокритика тадашњег српског друштва, алии критика „поразног одсуства национа-лних вредности и националног памће-ња”. Милан Ранковић (Особености Ди-сове поезије, Београд, 1976) сматра да

је ова књига „покушај одговора“ на Ске-рлићеву критику и Дисов начин да сеприближи тада актуелним трендовимау поезији, јер је Скерлић ценио анга жо-вану књижевност, која „ради“ за српскуствар у преломним временима. Радо-мир Константиновић (Дис, Чачак, 1971)у Ми чекамо цара не види само начинпомирења Диса и академских литера-рних кругова, већ хтење да се „спасе одништавила“, иако читава збирка самона „тренутке припада“ Дису и Конста-нтиновић је уопште не узима у естетскуанализу. И Новица Петковић негира

вредност друге Дисове књиге, песме изМи чекамо цара нису му занимљиве,док Тодор Манојловић, као један од ре-тких савремених теоретичара, има дру-гачије мишљење.

Историјски контекст Дисове збиркенаизглед је јасан и он омогућава једносагледавање кључа за читање књиге.

Александар Јовановић износи мишље-ње да је Ми чекамо цара, иако подсенком прве Дисове збирке, „мало илинимало“ последица Скерлићеве негати-вне критике, већ дело промењеног на-

Албанију, каква је песма „Иду“. Првунасловну песму, „Ми чекамо цара“, Дзавршава стиховима "Ми чекамо цакрај пучине сиве, / Да би могли мрно тада у гроб лећи." Може се зак љчити да мртвима смирење може донесамо долазак српског владара, царко ји мо же бити тадашњи српски влад(краљ Петар Карађорђевић), али и змишљени долазак новог српског цаства, Душановог царства, које би бипоново успостављено, под новим срским царем свих српских земаља. Сдруге стране, Александар Јовановпретпоставља да цар у овом случаможе бити алегорија на Христа, чији други долазак (апокалипса) одсликакроз очекивање цара на земљи. Јовновић сматра да је читав тон песме, ки збирке, са мртвима и гробљима ксредишњим мотивима, уместо српскпобеда у Балканским ратовима, докза претходну хипотезу и да омогућачитање и разумевање целе збирке

једном новом кључу.С обзиром да се књижевна крити

махом негативно изјашњавала о књиМи чекамо цара, нарочито након Дргог светског рата, што се такође модовести у везу са новим друштвенисторијским околностима и виђењем

је Дисова родољубива поезија одрнационалистичких претензија у српскодруштву тога времена, што је важилоза већи део уметничког покрета прПрви светски рат у Србији, вредело испитати како су се приређивачи Дсове поезије и антологичари односипрема песмама из ове збирке. Годи1921. у Београду су објављене Сакпљене песме са некролозима неколиљуди који су познавали Диса (Издавчка књижара Напредак), док је БожидКовачевић приредио књигу Песм1939. у издању Српске књижевне задрге. У оба случаја Ми чекамо цара укљчена је у целости у ове збирке. Борслав Михајловић је 1956. приредио ибор из Дисовог песништва (Песме, Нлит, Београд), у коју је укључио три псме из Ми чекамо цара: „По гробовма“, „Цветови славе“ и „Просто имБо жидар Ковачевић је поново 195објавио Дисове песме (Песме, Матисрпска-Српска књижевна задруга, НоСад-Београд), прек омпоновавши њих

ИСТОРИЈСКИ КОНТЕКСТ ДИСОВЕ ЗБИРКЕ МИ ЧЕКАМО ЦАРА

Књига која још чека оцену

I

Пише: Богдан ТРИФУНОВИЋ ционално-културног контекста. Дисовимотиви 1913. године слични су развојумотива код друга два песника модерне,Дучића и Ракића, јер је, рецимо, Ракићизмеђу 1909. и 1912. стварао циклус„На Косову”. Потребно је рећи да је за-паљива атмосфера на Балкану од крајаXIX до почетка XX века снажно утицалана многе уметнике, па ни Дис није одо-лео општој националној помами или тоније ни желео, услед свог искреног па-триотизма. Ако се само погладају на-слови дневних листова из тог периодапоста ју јасније околности у којима јеДис стварао своје песме, уз сагледава-ње и чињенице да је он желео да будена бојишту. Београдска „Политика“ сеод проглашења мобилизације 17. сеп-тембра 1912. године претворила у ратниоглас, са крупним насловима „Београдза рат“, „Добровољци пристижу“, „Уочирата“. У „Политикином“ броју 3124, за 26.септембар 1912, након објаве рата ЦрнеГоре према Турској, рат балканских на-рода проглашава се светим (на страни2), чиме се извештавање о ратним акци-

јама из приземности војничких марше-ва и маневара преселило у метафизич-ку визију освете за Косово, освете све-тог кнеза Лазара и његове жртве за не-беско царство, и обнове велике српскесредњевековне државе, али не билокоје, већ Душановог царства. Сто га иДис пева о очекивању неког новог цара,као о великој нади или спасењу, што јеодговарало тадашњем сензибилитету,али и тенденцијама званичног Београ-да, да буде узето за наслов књиге. Ње-гови каснији прозни текстови, насталитоком Дисовог ратног ангажмана у Бра-ничевском одреду, где је био ратни из-вештач, показују висок уметнички ква-литет у писању ратних репортажа, алии одређену дозу усхићености ратнимпобедама, што је вероватно допринелода надахнуто напише два текста о бор-би на Молеровом шанцу код Дунава се -птембра 1915, које је објавио званични„Ратни дневник“, а друге публикације ихпрештампавале током рата.

Песме из Ми чекамо цара садржеу себи многе патетичне стереотипове икњижевна критика сматра да у њиманема „истинске животне страве“ као укаснијим песмама, насталим под лич-ним искуством рата и повлачења кроз

2 2

4 8 . Д И С О В О




редослед, али је Ми чекамо цара у по-тпуности укључена. Зоран Гавриловић1960. године објављује избор из Дисове

поезије (Песме, Рад, Београд, едиција Југословенски писци), у који је укључиочетири песме из Ми чекамо цара: „17.септембар 1912 године“, „По гробовима“,„Са крином у руци“ и „Цветови славе“.Измењено (друго) издање ове књигеобјављено је 1970. године, четврто 1974,а 1979. поновљено је издање из 1970.године. У 1984. Гавриловић је приредионово издање Дисових изабраних песа-ма (Песме, Рад, Београд), са четири пе-сме. Књигу истог садржаја приредио јеи 1999.

Миодраг Павловић је 1968. године

направио избор и приредио књигу Уто-пљене душе (Просвета, Београд), којасадржи и друге песме осим из прве Ди-сове збирке. Из Ми чекамо цара обја-вљено је шест песама. Божидар Кова-чевић 1970. објављује ново издање са-раних песама (Песме, Матица српска,Српска књижевна задруга), са целоку-пном збирком Ми чекамо цара. Мио-драг Јуришевић 1971. приређује Избор(прва књига штампана латиницом, Мла-до поколење, Београд), у коју су најве-ћим делом ушле песме из збирке Уто-пљене душе, али ниједна из Ми чека-мо цара, што је некако и очекивано собзиром на осетљив политички трену-так у тадашњој СФРЈ. Зоран Гаврило-вић 1974. врши избор песама Влади-слав Петковић Дис (Народна књига,Београд, Библиотека Југословенски кла-сици), у који укључује пет песама из Мичекамо цара. Симеон Маринковић1983. приређује књигу Можда спава(Де чје новине, Горњи Милановац, лати-ницом), у којој се међу 18 одабраних пе-сама налази „Просто име“ из Ми чека-мо цара. Бошко Петровић је 1984. при-редио Дисове песме (Песме, Матицасрпска, поновљено издање 1989), укљу-чивши целокупну књигу Ми чекамо ца-ра. Владимир Јовичић је 1986. приредиоИзабране песме Диса (Београд, Вук Ка-раџић), у које је укључио пет песама изМи чекамо цара. Миливој Ненин је1995. прикупио у књизи Песме (Каирос,Сремски Карловци) Дисову поезију, уврс-твши целокупну збирку Ми чекамоцара.

У 2000. години Драган Лакићевићприредио је у књизи Можда спава идруге песме (Српска књижевна задру-га) избор од 48 песама, међу којима је

из Ми чекамо цара заступљеношест песама. У 2002. години објав-љена је књига Можда спава (По-

жега, Епоха), где се у избору Дисо-вих песама налази такође шест пе-сама. Миодраг Радовић је 2002. год-ине приредио Најлепше песме Вла-дислава Петковића Диса (Просве-та, Београд), у који није ушла ни је-дна песма из Ми чекамо цара, што

је један нови тренд ако се упоредиса претходним приређивачима.

Песме из Ми чекамо цара, об- јављене први пут у некој антологи ји,су „Са крином у руци“ и „Цветовиславе“, у Антологији српске лири-ке од Бранка до данас, коју је 1920.

приредио Во јислав Ј. Илић – Млађи(Београд, Издање Књижарнице Рај-ковић и Ђуковић). Интересантно једа међу три Дисове песме у антоло-гији нема ниједне из Утопљенихдуша, што се може тумачити са јошприсутним утицајем Скерлићеве кри-тике те књиге. Песме из те књигеукључене су први пут у Антологијусувремене југославенске лирике(латиницом, саставили Мирко Деа-новић и Анте Петравић, Сплит), у ко -

јој се налази и песма „По гробовима“из Ми чекамо цара. Песме из Мичекамо цара уврштаване су у анто-логије ратне или родољубиве лири-ке (1926, 1938) до Другог светског ра-та, као и у једну ратну антологијусрпске лирике (песма „Просто име“ уНова антологија српске лирике,избор и редакција Светислав Стефа-новић, Београд, СКЗ, 1944).

Може се закључити да приређи-вачи углавном нису заобилазили књи-гу Ми чекамо цара и да је већинапесама из збирке поново објављенау сакупљеним, приређеним или иза-браним песмама Владислава Петко-вића Диса. Истина је да оне нису по-знате као песме из збирке Утопље-не душе, али њихово укључивање унакнадна издања Дисове поезије,као и у одређене антологије до Дру-гог светског рата, показује да књигаМи чекамо цара није занемаренакао песничка целина, док сматрамода стоји тврдња да је изостала под-робнија анализа естетике и историј-ског контекста, не само ове збирке,већ читаве Дисове родољубиве и ра -тне поезије настале у периоду од1913. до 1917. године.

ИСТОРИЈСКИ КОНТЕКСТ ДИСОВЕ ЗБИРКЕ МИ ЧЕКАМО ЦАРА

МИ ЧЕКАМО ЦАРА

Понели смо у рат своја срца мушка,Сузе седе косе, загрљај девојке,Осмех деце своје и сан што их љушка,И веру у Бога, пушке и тробојке.

Знајућ ко нас зове, и зашта, и куда,Научисмо брзо како да се гине:Из борбе у борбу, са победом свуда,Ми смо нашли земље старе царевине.

Обишли смо места световна и света,Развалине славе, изворе јаукаИ домове, камо страх једино цвета;С буктињом слободе прогнасмо баука.

Загрлисмо Србе с Косова и Скопља,Велеса, Прилепа, Битоља и Дебра;Оживесмо прошлост, мачеве и копља,И круне и митре и побожног себра.

Дан божији опет земљу плача виде. Ал' нам дође жао те гробнице мрака,Те судбине, с које полумесец иде,Што ће сад друмови пожелет Турака.

И пођосмо даље, у крајеве нове,Кроз дубодолине и висове гора,Да наше орлове и наше топовеПренесемо смело до сињега мора.

Ал' кад освојисмо обалу Јадрана,С ужасом нам трубе знак повратка даше:И ми остависмо крв из својих рана,И наше заклетве, и гробове наше.

И гле! сви гробови испратише живе!Њина мртва уста још су могла рећи:„Ми чекамо цара крај пучине сиве,Да би могли мирно тада у гроб лећи.“



ладислав Петковић Дис је сво- је избегличке дане 1916. и 1917.године у Француској провео нарелацијама између Нице, Пари-за и Пти Дала у Нормандији.

Боравак у постојбини Верлена, Бодлераи Рембоа утицали су на Диса да, токомсуморних дана избеглиштва, беспарицеи одвојености од својих вољених, ипак пронађе снаге и инспирације да створи

једну нежну песму, каква је „Међу сво ји-ма“, препуну туге, али и оптимизма убоље сутра. Дис није знао француски је -зик, а вероватно ни много од францускеисторије и културе, услед свог непотпу-ног и незавршеног образовања. Али овепрепреке га нису спречиле да остави узавештање неке од најлепших речи офранцуској земљи и народу на српском

језику, скромно тра жећи да не буде ис-прављан ако погреши: „време ће то учи-нити“ ионако.

„Ако буду жива наша деца, и она ћенас дочекати, али њихова уста неће зна-

ти да нас тако питају. Не. Деца ће наспитати: где је Француска? Уместо одго-вора ми ћемо подићи руку и метнути јена своја срца и рећи ћемо нашој деци: ту

је Француска. И наша деца ће нас ра-зумети.“

Овај сентимент, којим Дис прогова-ра у име српских избеглица у Пти Далу иФранцуској августа 1916. године, као и уиме свих Срба, основни је мотив због ко-га је у среду, 16. марта 2011. године у Кул-турном центру Србије у Паризу отворенаизложба „То је онај живот где сам пао и

ја“. Ауторка изложбе Оливера Недељко-вић, виши-библиотекар Завичајног оде-

љења Библиотеке у Чачку, настојала једа кроз изложбу представи живот и делоВладислава Петковића Диса, као и везекоје га спајају са Француском и францу-ским народом. Изложбу је отворио амба-садор Србије у Француској, Његова ексе-ленција др Душан Т. Батаковић, у прису-ству гостију из редова српске дијаспореу Паризу, професора и студената слави-стичких студија са париских универзите-та, француских посетилаца и предста-вника медија. Отварању изложбе прису-ствовао је и познати српски књижевник

грађанима Париза и Француске покл је Министарства културе и информисња Републике Србије и Града Чачка пводом Сајма књига који је отворен у Призу 18. марта. Оливера Недељковић публици обратила вођена речима једнод највећих француских песника да „псник је, у ствари, одгонетач чудних везатајних сагласја у себи” (Шарл Бодлер)

„Пут који спаја поезију ВладислаПетковића Диса са духом, језиком и клтуром земље која га је заједно са дргим Србима примила у свој загрљај време Првог светског рата, започет

много пре, пре него што се Дис оглас

својим стиховима. Јер песничке везе много дубље и испреплетаније од он

које можемо назрети из биографскихбиблиографских података. И много непобитније него и најочигледније спне. Песничка сагласја дубља су од сиболичних подударности, као што су фрнцуски морнари, можда управо они коод завабе лове силне морске птице, ивукли на обалу тело утопљеника кога нзивају „српским Бодлером“. Данас, сковек од када се Дис из Француске упутка свом овоземаљском крају, сведосмо да стихови овог песника дубоко прговарају свим својим смисловима и од

ВЛАДИСЛАВ ПЕТКОВИЋ ДИС ПОНОВО МЕЂУ ПАРИЖАНИМА

То је онај живот...

V

Пише: Богдан ТРИФУНОВИЋРадослав Петковић, унук Дисовог братаРадослава. О изло жби, која сведочи и оутицају француских модерниста на Ди-сову поезију, говорили су Даница Оташе-вић, дирек торка Градске библиотеке„Владислав Петковић Дис“, и ауторкаОливера Неде љковић, док је стиховеДисове песме „Можда спава“ на францу-ском надахнуто говорио Ђорђе Бојовић,који је на француском прочитао и одло-мак из Дисовог говора из 1916. године,настао током Дисовог избеглиштва усрпској колонији у Пти Далу. Изложбу јепоставио Бо гдан Трифуновић, библиоте-

кар Градске библиотеке.

У уводној речи приликом отварањаизложбе, амбасадор Батаковић нагласио

је величину Владислава Петковића Дисакао песника и значај изложбе за српско-француске културне везе. Он је истакаода је Дис увео бодлеровске теме у срп-ску поезију, као и да је животним путембио везан за Француску, одакле је напуту ка Крфу изгубио живот у Јонскоммору. Даница Оташевић, стручни консул-тант изложбе и иницијатор да се Диспосле 94 године „врати“ у Париз, рекла

је за Диса да је он песник који је рођенса раном која се не лечи. Изложба по-свећена Владиславу Петковићу Дису

Otvarawe izlo`be u Parizu: Radoslav Petkovi}, Danica Ota{evi}, Vladimir Marinkoviambasador Du{an Batakovi} i Olivera Nedeqkovi}

2 4

4 8 . Д И С О В О




цима, припадајући овом времену и осе-ћањима савременог човека, ма где он жи-вео и где их читао, у оригиналу или успе-лим препевима“, истакла је Оливера Не-

дељковић.Изложбом „То је онај живот где сампао и ја“ обележена је 131. година од ро-ђења Владислава Петковића Диса, као исто година од објављивања прве збиркепесама Утопљене душе, која је песникуосигурала место у српској књижевности.Током 2010. године ову изложбу моглису да виде грађани у Чачку и Зајечару, узБеоград кључне градове за Дисову био-графију. За потребе излагања у Паризуизложба је преведена на француски иаутентичним сведочењем осликава Ди-сов живот и епоху. Осим 15 плаката итри велика банера, које је дизајнерски и

технички уобличио Зоран Јуреш, изло жбусу пратили двојезични српско-францускикаталог Изван сваког зла о биографи јиВладислава Петковића Диса, који јеприредила Даница Оташевић, као и дво-

језична публикацију Српска колони ја уПти-Далу. Ова публикација је репринторигинала из 1916. године на француском

језику, која је штампана за потребе при-купљања средстава за српски и францу-ски Црвени крст током Првог светскограта. Све преводе са француског језика,и на француски са српског, урадила јеИвана Мисирлић Бигард.

Публика у Паризу била је у прилицинакон отварања изложбе да погледа ипромотивни филм о граду Чачку, као идруге публикације о нашем граду и оГрадској библиотеци. Изложба је билаотворена до 2. априла 2011. године, када

је публици у Паризу приређено и књи же-вно вече награђиваног чачанског књи же-вника Владана Матијевића. Током траја-ња изложбе у Културном центру Србијеодржано је више различитих културнихпрограма, чиме је омогућено да великиброј грађана Париза буде упознат са жи-вотом и делом Владислава ПетковићаДиса, као и са радом саме установе којаноси његово име.

Чињеница да је на фасади зграде укојој је смештен Културни центар Срби-

је, на атрактивном месту у Паризу, два-десет дана висио велики банер са Дисо-вим ликом и двојезичним натписом Гра-дска библиотека „Владислав ПетковићДис“, Чачак, Србија, представља успешанискорак ове установе и манифестације„Дисово пролеће“ у међународне култу-рне токове. Уједно је ово показатељ далокалне установе културе у Србији има-

ју шта да покажу јавности изван својих

ВЛАДИСЛАВ ПЕТКОВИЋ ДИС ПОНОВО МЕЂУ ПАРИЖАНИМА

Градска библиотека „Владислав Пе тковић Дис“ захваљује се Министарству кул-туре Републике Србије, Граду Чачку, Његовој екселенцији амбасадору др Душану Т.Батаковићу, Јагоди Стаменковић (Министарство културе), запосленима у Културномцентру у Паризу Милици Живадиновић и Владимиру Маринковићу, Луиз Ерић, ЂорђуБо јовићу, Пјеру Валону, Предрагу Пјеру Николићу, Ирени Билић и професорима сла-вистике на париским универзитетима Борису Лазићу и Роберту Ракочевићу.

Bogdan Trifunovi}, Olivera Nedeqkovi}, Danica Ota{evi} i \or|e Bojovi}

завичајних оквира, уко-лико се омогуће аде-кватни услови и фина-нсирање. Са овом изло-

жбом и пратећим садр- жајима у Паризу су афи-рмисани, осим Дисовогимена и чачанске Би-блиотеке, и град Чачак

са Моравичким округом,што је добар пример ко-

ји могу користити другеустанове у Србији. Реа-лизацију изло жбе „То јеонај живот где сам паои ја“ у Културном центруСрбије у Паризу омогу-ћили су Министарствокултуре и информиса-ња Републике Србије иГрад Чачак.

Kulturni centarSrbije u Parizu



О великодушности француског н

рода ће се много говорити у нашој з

мљи, и прича ће се преносити из ген

раци је у генераци ју.

★

★ ★

Прве спрске избеглице стигле су

ову колони ју, Гран-Дал, 27. јануа

1916. године, на Дан светог Саве, и

тог дана па до данас, било нас је 13

Данас у колони ји има 83 људи, од че

23 даме и 60 господе.

Колони ја се преселила из Гран-Д

ла у Пти-Дал 23. ма ја 1916. године

сместила у хотелу Павиљо на и у ви

Кермор, и то тако да то уопште не ли

на колони ју избеглица. Свакога дан

домаћини овог места се према на

понаша ју као да смо стари добри при

тељи, те смо могли да прикупимо сна

и припремимо концерт у корист фра

цуског и српског Црвеног крста.

СРПСКА КОЛОНИЈА У ПТИ ДАЛУ У ФРАНЦУСКОЈ

Друга отаџбина

Приредила: Даница ОТАШЕВИЋ

рошура објављена на француском језику после добротворног концер-

та за помоћ француском и српском Црвеном крсту, који је одржан 24.

августа 1916. године у нормандијском градићу Пти Далу, сведочи

данас више него икада пре зашто је Француска била друга отаџбина

за многе Србе и зашто су је волели. Невелика књижица, штампана с

намером да се продаје по цени „по вашем нахођењу“, и обезбеди новац за

помоћ српким избеглицама, данас је споменик великог пријатељства францу-

ског народа и времена када је Француска отворила душу која је „грејала доб-

ротом и пажњом“ напаћени српски народ.

Књигу која је до сада постојала само на француском, после 95 година

објављује на српском језику Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ уЧачку. Разлога је више: Дисов говор захвалности Француској, изложба посве-

ћена Дису која је 16. марта ове године отворена у Српском културном центру у

Паризу, али и да се памте људи, да се не огрешимо заборавом о управника

области Приморска Сена господина Морена, па заменика управника регије

Ивело господина Пијетра, књижевника Ернеста Додеа, г-ђице Лероаје, Бредо и

Пијетр и многе друге, и да знамо како је било.

Французи су Србима дозволили оно што су себи забранили, да одрже доб-

ротворни концерт, помогли им да изведу позоришну представу „Ђидо“, говоре

о својој култури. У колонији у Пти Далу од оснивања 23. маја 1916. до 1. сеп-

тембра, боравило је 133 избеглих Срба, међу њима из чачанског краја, осим

Владислава Петковића Диса налазили су се и Радиша Нишавић, службеник, и

Милија Вучетић, наставник из Котраже. Директор српске колоније био је адво-

кат Димитрије Павловић, који је пре Првог светског рата у Нишу био председ-

ник Француског клуба. После одржаног добротворног концерта, Павловић је заброшуру у којој су објављени на француском језику програм свечаности, гово-

ри књижевника Ернеста Додеа, Диса и студента Радована Петровића, написао

историјат колоније и извештај о прикупљеном новцу, који су сведочанство о

великом пријатељству искованом у тешким историјским околностима. Ову

својеврстну читанку доброчинства и хуманости зато објављујемо у „Дисовом

пролећу“, потомцима за наук!

B

Доћи у Француску и упознати је сан

је свих нас. И оно што ни је било могућеза већину нас током мира, било нам је

суђено за време рата, у тренутку наше

највеће националне и личне несреће.

Зарад будућности нашиx породица

ко је су остале код куће, за једно са на-

шим добрима, много нас је побегло у

даљину пред на јездом за једничког не-

при јатеља; али су у Француску стигли

само они ко ји су имали среће да одоле

свако јаким патњама – глади, хладноћи

и умору ко је смо претрпели у Албани ји

– као и они ко ји су успели да се одбра-

не од напада Албанаца.

Сада смо се по групама, мањим

или већим, раштркали по различитимтачкама у Француској, нашој другој

отаџбини, где су нас људи примили

што су боље могли, а сасвим је сигурно

да је нама, ко ји смо у Пти-Далу, боље

него другде.

Оно што је учињено за нас, и на-

чин на ко ји су то учинили господин за-

меник управника полици је области

Ивло и госпођа Пи јетр, представници

француске владе, као и господин Сер-

тан, градоначелник Сасетоа, обавезу је

нас за читав живот, и ми то никада не-

ће мо заборавити.

Историјат Колони јеИзвештај после одр жаног концерта

Reprint izdawe iz 1916. godinesa prevodom na srpski jezik

2 6

4 8 . Д И С О В О




Концерт ко ји се од играо 24. августа

у три сата, био је толико успешан да је

поно вљен исте вечери у девет сати.

Укупан приход од два концерта износи

1.384 франка и 80 пара, а сума од 1.000франака је предата господину Пи је тру

од чега је 500 фра нака послато генера-

лу Сара ју у Со лун за српски Црве ни кр-

ст, а 500 франака за француски Црвени

крст у Ивлоу.

Овом приликом, у име чланова ко-

лони је, захваљу јем се свим гостима а

нарочито господину Ернесту Додеу на

његовој за нимљивој козери ји због ко је

је и штампана ова брошура, као и дру-

гим особама ко је су присуствовале кон-

цер ту, нарочито госпођици Пи јетр ко ја

је организовала ову свечаност и ко ја је

умногоме заслу жна за њен успех, као и

госпођицама Жирон, Никол Анки је, Ду-

вал, Лероа је, господину Франсину, го-

спођицама Шефер и Бредо ко је су нам

великодушно помогле.

★

★ ★

У име чланова колони је захваљу-

јем се такође и господину управнику

полици је Приморске Сене и госпођи

Морен ко ји нас нису заборавили иако

нису били са нама, те господину заме-

нику управника полици је Ивлоа, затим

госпођи и госпођици Пи јетр, ко је су нассвакога дана обилазиле и чиниле за

нас све што се дало учинити, па госпо-

дину и госпођи Сертан и господину Бу-

рдону ко ји брину о колони ји и увек су

нам на располагању.

Не мо жемо пропустити прилику а

да се не захвалимо и:

г. Алфреду Морену, управнику по-

лици је Приморске Сене; госпођи и г.

Пи јетру, заменику управника полици је

Ивлоа; г. Х.-О. Бити ју, гене ралном ди-

рек тору Америкен Рилиф Клиринг Хау-

са (ко ји се налази у улици Франсоа

Преми је број 5 у Паризу); г. Лепикару,градоначелнику Кану вила; г. Леконту,

представнику Бенедик тин де Фекам; г.

Пески јеу, учите љу из Лилбона; гђи Гре-

лих; г. Кошоу из Париза чи је донаци је у

новцу представља ју износ од 700 фра-

нака ко је је г. Сертан, градоначелник и

дирек тор колони је поделио избеглица-

ма у колони ји ко јима је новац био нај-

потребни ји.

Захваљу јемо се и Америкен Рилиф

Клиринг Хаусу и његовом генералном

дирек тору, г. Х.-О. Бити ју, посреднику

преко кога смо од племенитих Америка-

наца примили помоћ у одећи, вешу, ци-

пелама, итд, за даме, господу и децу, и

госпођи Пи јетр од ко је смо до сада при-

мили 2.393 артикла, од чега смо поде-

лили 1.830, а остало нам је да подели-

мо још 563 артикала.

и компањи, ко ји су нам послали пар-

титуре.

Живела Срби ја, наша отаџбина!

Живела Француска, наша друга

отаџбина!

Д. Павловић

СРПСКА КОЛОНИЈА У ПТИ ДАЛУ У ФРАНЦУСКОЈ

Pti Dal danas (snimio Pjer Valon)

Захваљу јемо се

и господину Бурдону,

дирек тору школе, гђи-

ци С. Дуто, дирек тор -

ки школе, гђици Фот-ра, наставници, гђици

А. Де летр, наставни-

ци, ко је су током неко-

лико месеци давале

часо ве француског

члановима колони је.

За хваљу јемо се

редак ци јама новина

Tem, Žurnal de de-bat , Figaro, Maten,

Žurnal, L’Ilustrasion,

Anal politik e literar ,Fam šez el, ко је су

нам редовно слале

бесплатне примерке

сво јих новина.

Захваљу јемо се

музичким издавачи-

ма: господи Хејгел,

Шуденс, Мак су Ешигу,

Мар селу Лабеу, Еноху



ога се и данас добро сећам:

реч је о мојој првој посети

београдском Сајму књига, на-

кон одслуженог војнок рока.

Долазио сам из Дворца Ма-

рушевца и већ сам, из читања Тина

Ујевића, знао за Disa, али га још нисам

био читао. Купио сам броширано изда-

ње, зелених корица, илустрованих фо-

тографијом песника и репродукцијом

руком исписаних стихова на ћирилици,

изванредној. Чим сам наишао на књигу

напустио сам велику халу, упутио се

према реци, сео испод широке крошње

неког дрвета, и препустио се читању.

* * *

Подсетио ме је на француске дека-

денте, који су били сви одреда

хришћански писци. За Бодлера су речи

Индустрија и Прогрес богохулне. Сви

су они певали о Паду. То су и прве

Disове речи, то је уводна поема у

Утопљене душе.

* * *Критика, у пракси, ретко прибегава

херменеутици. У њој се, и данас, најма-

ње места посвећује егзегези. Из тог раз-

лога, у нас, имате читав низ критичара

(академских, посебно) који пре цитирају

једни друге, који пре преносе „мишље-

ња“ једни других, и жаргон, несувисли,

замршени, поводом песама, прича,

романа, а да саме те текстове, о којима

би да говоре, ни не погледају. Да се чи-

тао Dis, одавно би неке ствари биле

уочене: не бисмо, данас, тражили у Ла-

фкрафту оно што имамо у Пандуровићу

или Срезојевићу. Златни век наше пое-зије објединио је два лука српског пева-

ња и отворио неслућене могућности

песништву двадесетог века: саобразио

је у нови вид певања објективну и заум-

ну лирику, песништво ума са песниш-

твом слутњи, фаталних визија.

Нигде се вредност једног текста

тако не оспољава као при превођењу,

које је вид тумачења. Све унутрашње

страте (мелодичке, језичке, књижевне)

тад избијају на површину и на вама је

да се с њима носите, да их преносите,

изводите. Извесна прозодијска моното-

Поа који чак, путем монтажног поступ

(зар не осећате?), у „Нирвани“ још је

ном изговара своје „Никад више“.

* * *

Овај препев представља покушпоштовања изворне стопе и риме: D

je своју песму написао користећи дес

терац – стих војевања и умирања. К

што Еп пева о смрти, тако модерни пе

ник пева о њој с тим што, као што са

десетерац преодева у римовани обл

ради потребе властитог певања, мот

смрти проширује на васељену, док

источњачки филозофски појам утки

своје осећање драме умирања и сво

визију ништавила.

* * *

У наредних двадесетак година би је исто толико сајмова – свечара – ис

толико сусрета с пријатељима, упозн

вања како писаца тако и чудака (теш

их је раздвајати, уосталом), давања књ

га на поклон и примања књига на п

клон, али ниједан доживљај није б

тако снажан и тако дубок колико тај п

ви сусрет са Disом, на савском кеју, д

сам још био, свету, и себи самом, неп

знат.

Монтреј, Париз

06.04.2011.

БЕОГРАДСКИ САЈАМ КЊИГА 1987. ГОДИНЕ

Први сусрет са Disom

T

Пише: Борис ЛАЗИЋ

ност јесте смишљени песнички ефекат,

никако слабост. Бора Станковић је пе-

вао о Божјим људима; у овој се књизи

открива унутарњи свет једнога од њих.

Утопљене душе су антологијска

збирка поезије. Не да у њој имамо тривредне поеме, што је неоспорно и утвр-

ђено одавно, него је реч о томе да та

целокупна књига песама, као рукопис,

одише јединственошћу. Оно што њего-

ви савременици изражавају кроз неко-

лико песама разасутих по више рукопи-

са (овде посебно мислим на Милету

Јакшића), то Dis укива у један, једин-

ствени, књижевни пројекат. И као што

та збирка представља прворазредни

естетски доживљај, она је и првораз-

редни сведок једног раздобља духа,

једне зрелости духа, у Србији.

Углавном се погрешно писало оњему. Како за живота, тако и после

његове, митологији равне, смрти. А

истина је: ако он сам није имао фор-

мално образовање, књижевно образо-

вање, то су имали људи с којима се

дружио, с којима је уређивао књижевни

часопис и суделовао у књижевном

животу (на Скадарлији тада равном

оном са Универзитета – Б. Нушић, А. Г.

Матош, Б. Станковић..., као и низ дру-

гих, водећих писаца, тада тамо ства-

рају). Ако је мало тога прочитао, читао је

оно што је њему погодовало: Бодлера и

Danica Ota{evi}, ambasador Du{an Batakovi}, Olivera Nedeqkovi}, Radoslav Petkovi\or|e Bojovi} i Boris Lazi} u Kulturnom centru Srbije u Parizu

2 8

4 8 . Д И С О В О




ВЛАДИСЛАВ ПЕТКОВИЋ DIS(1880-1917)

Н И Р В А Н А

Ноћас су ме походили мртви,

Нова гробља и векови стари,

Прилазили к мени као жртви,

Као боји пролазности ствари.

Ноћас су ме походила мора,

Сва усахла, без вала и пене,

Мртав ветар дувао је с гора,

Трудио се свемир да покрене.

Ноћас ме је походила срећа

Мртвих душа, и сан мртве руже,

Ноћас била сва мртва пролећа,

И мириси мртви свуда круже.

Ноћас љубав долазила к мени,

Мртва љубав из свију времена,

Заљубљени, смрћу загрљени

Под пољупцем мртвих успомена.

И све што је постајало икад

Своју сенку све што имађаше,

Све што више јавити се никад,

Никад неће – к мени дохођаше.

То су били умрли облаци,

Мртво време с историјом дана,

Ту су били погинули зраци,

Сву селену притисну нирвана.

И нирвана имала је тада

Поглед који нема људско око,

Без облака, без среће, без јада,

Поглед мртав и празан дубоко.

И тај поглед, к`о кам да је неки,

Падао је на мене и снове,

На будућност, на простор далеки,

На идеје, и све мисли нове.

Ноћас су ме походили мртви,

Нова гробља и векови стари,

Прилазили к мени као жртви,

Као боји пролазности ствари.

* У: Утопљене душе,

Ауторово издање, Београд, 1911.

VLADISLAV PETKOVIĆ DIS(1880-1917)

L E N I R V A N A

Cette nuit-là me visitaient les morts,

Siècles anti ques et nouveaux cimetières ;

M’approchaient comme victime expiatoire,

Comme reflet des choses éphémères.

Cette nuit-là me visitaient des mers

Asséchées, sans aucune vague ni écume ;

S’efforçant de mettre en branle l’univers,

Souf flait un vent de mort depuis les cimes.

Cette nuit-là me visitait le bonhe ur

Des âmes mortes, rêve d’une morte rose,

Cette nuit-là morte était des prin temps l’heure ;

Et le baume d’une mort partout éclose.

Cette nuit-là me visitaient amours,

De tous les temps ô les amours mortes,

Et les amants, enlacés dans la mort,

Dans un baiser de souve nances mortes.

Et tous ce qui a jama is existé,

Et tous ce qui son ombre possédait,

Et tous ce qui ne viendrait plus jamais,

Jamais – à ce moment à moi venait.

Là se trouvaient aussi les nuages morts,

Le temps mort et sa chronique des jours,

Là se trouvait de la lumière la mort :

Le nirvana pressait tout l’univers.

Et le nirvana avait un regard

Que nul être huma in ne saurait avoir :

Sans forme, sans joie, sans peine, un regard

Mort et vide jusques au désespoir.

Et ce regard comme une lour de chaîne

Tombait sur moi et sur tous les rêves,

Sur le futur, sur les contrées lointaines,

Sur les idées et toute pensée neuve.

Cette nuit-là me visitaient les morts,

Siècles anti ques et nouveaux cimetières ;

M’approchaient comme victime expiatoire,

Comme reflet des choses éphémères.

*In : Les âmes noyées,

Editi on de l’auteur, Belgrade, 1911.

Traduit de serbe par Boris Lazić

—————————————————-

Борис Лазић рођен је 1967. у Паризу. Доктор наука, виши лектор за српски језик и књи- жевност на Сорбони. Члан је Друштва књижевника Војводине, Удружења књижевникаСрбије и Института за Словенске студије, у Паризу. Поред низа научних радове и двеју

антологија српске поезије објављених на француском, на српском језику је објавиоследећа прозна остварења: Белешке о Аркадији (избор за НИН-ову награду), 2000,Београд, Турски диван, 2005, Пожаревац, као и Губилиште, 2007, Пожаревац, текомпаративну студију о стрипу Врт заточеника (Десет најбољих, област – стрип,

НИН), Бео град, 2010. Поред прозних радова, објавио је и следеће песничке збирке:Посрнуће, 1994, Београд, Океанија, 1997, Београд, Страшна музика о бескрају, саГораном Стојановићем, 1999, Париз, Псалми иноверног , 2002, Сремски Карловци,као и Песме лутања и сете, Београд, 2008, те антологију поезије старога Мексика

Ле птири од обсидијана и жада, Београд, 2010.



3 0

4 8 . Д И С О В О


ожда заиста и не умемо друга-чије: увек мислимо и чинимотако да бисмо после имализбог чега да се искупљујемо. Изаборавља мо све оно што дру-

ги умеју добро да памте. А све то, да биони који дођу после нас, с краја некогследећег века, утуљено морали осве-тљавати каквим танушним зраком, тре-перавом светлошћу, управо онаквом, каквуми данас и овде, заједнички упиремо у

песника Владислава Петковића Диса ињегово песништво. Јер, спустивши се,однекуд, одозго, с невиних даљина, овајпесник није ни могао припадати свомевремену. А стога ни једном од места укојима се, за земнога пута, обрео: одЗаблаћа, где је рођен, преко Чачка и За-

јечара у којима се, никад не положившииспит зрелости, школовао; до Београда,Јагодине, Ваљева, где се упошљавао, а ито уз помоћ пријатеља, на све самим,како се говорило, неуказним местима.Јер са сваког од оних послова које у ме-ђувремену није напустио, убрзо је, са-

свим заслужено, и отпуштан. Није сезадржао ни као привремени или још, та-чније, као повремени учитељ у беспу-тним и раштрканим селима, где, расејани несвикао на ред, није ни покушао да уподразумевани једнолични поредак уве-де ни себе, а камоли своје ђаке. Чак ниПариз овом малодушном човеку, који језаувек у погледу понео све страхотнеслике виђене приликом повлачења срп-ске војске, није засенио очи својим не-прегледним сјајем и лепотом. Дакле, гдегод да се, за својих тридесет седам го-дина, нашао, Владислав Петковић био јеуистину туђ и неприлагођен. И све му јебило горко и туђе. А ништа није ни поку-шавао да прилагоди себи.

То је онај живот, где сам пао и ја,гласе стихови које каткад изговaрамо,мислећи више на себе него на оног којиих је написао. А Дис, чини се, заиста нијеимао овога живота, живота у коме си својна своме, коме без остатка припадаш и укоме ти ишта може припадати. Где год да

је био, све његово је од уравнотеженог искладног одударало и посве лако упада-ло у очи: почев од преосетљиве природесклоне црној жучи и погледа који и данас,

којим је потписивао песме, одштампкао једини податак на његовој посетнии на првој књизи. Тај латинични псеудним био је реским гласом критичапроглашен за неопростив и немогућ, чак и увредљив. Стога је разумљиво:првобитна наклоност с којом је прхваћена његова поезија није могла ттако ишчилети – морала је бити пцртана, једним јединим потезом немлосрдног, а најважни јег пера епохе. Каништа није могло у Дисовом животу биуобичајено, није то било ни венчање

Тинком, ни очајнички покушај да буподобан властима. Није то могла бити смрт. Јер Дис није могао ни умрети кдруги, на пример, од хроничних болескоје су га изједале од детињства. Парброд на коме је путовао никада нмогао пристати уз копно, јер морао баш ту, оства рити профетски наслов њгове прве збирке. А када је море избцило песниково тело, француски морн ри, можда управо они који од забалове силне морске птице, пронашсу у његовом оделу наочари и сведрахму и педесет лепти... Осим супрусина Мутимира и кћери Гордане, који својим судбинама и постхумно продубипесникову трагедију, две невелике збири још покоје песме, Дис, чије тело је врћено таласима, није оставио више ниш

ДИС У ДРУГОМ ЗАВИЧАЈУ – ЗАЈЕЧАРУ

С невиних даљина

M

Пише: Оливера НЕДЕЉКОВИЋ

са пожутелих фотографија, упркос дија-гностикованој кратковидости, продирекроз нас, преко лелујаве силуете бујнекосе и густих бркова, све до препозна-тљивих гестова и скоро комичне несна-лажљивости. А само ретки могли супрепознати да ова нарочита врста по-метености не почива тек на непоседова-њу практичног духа, већ да је заснована

на скоро дечијем безазленству и још пре,на одбијању да се свету одговори њего-вим ужасним начинима. Није могла оста-ти неупамћена, и кад је све друго забо- рављено, песникова равнодушност пре-ма опхођењу које се подразумева подоним што нам је наметнуто као грађански

живот и грађанска дужност. А скоро увек и уз његово име, као и уз већину имена укњи жевности, спомиње се оскудица укојој је Дис остајао зачуђујуће досто ја-нствен. Све, све то, и још много другог,било је неуобичајено и тешко прихва-тљиво за окру жење које ни дан-данасније изгубило онај нарочити дар за по-дсмех, иронију и сарказам упућен пре-васходно ка ономе што не разуме и чемуније дорасло. Јер, ништа Дису нису опра-штали, чак ни тај средишњи слог имена

Otvarawe izlo`be o Disu u Galeriji Istorijskog arhiva Timo~ka krajina u Zaje~aru



Mladi Zaje~arci na otvarawu izlo`be

своје.А то није мало. Ипак, још задуго по-сле његове смрти, биографија и библио-графија овог песника биле су испуњенегрешкама међу белинама. Чак и у енци-клопедијама, уз мноштво других крупнихомашки, као Дисово родно место уписи-вана су, уместо Заблаћа и Чачка, именадругих српских вароши у којима је живео

и краткотрајно службовао. Могло се по-мислити: најзад песник има не један, неговише завичаја. Али, нису се то градовиотимали о Диса као грчки полиси о Хоме-ра. Разлог је био сасвим другачије при-роде.

Данас смо сведоци да поезија овогпесника дубоко проговара о удесу савре-меног појединца и колико управо затоприпада нашем времену. А истински за-вичај сваког песника, јесте, уверимо се уто кад год читамо и слушамо великупоезију, језик на коме је она настала.

Поред родног краја у коме се скоро полавека одржава његово „Пролеће”, у комепостоје библиотека, школа и улица сањеговим именом, и свих места и градовау чију историју је уписан, ВладиславПетковић Дис данас је међу својима гдегод су његови читаоци. Он припадасваком поднебљу где има оних којипониру у тајне његове поезије, тражећина тај начин место коме припадају и којеим уистину припада.

ис је жив, Диса наново ишчи-тавају и диве му се млади,

оне генерације које су про-

звали „гугл“ нарашта је м.

Стваралаштво Владислава

Петковића Диса (1880-1917) ак туелно

је више него икада и „видљиво“ захва-

љујући новим комуникационим техно-

логијама и интернету.

Facebook страница посвећена овом

значајном српском песнику има 4.400

пријатеља (обожавалаца) из разних

крајева Србије (Београд, Нови Сад,

Прокупље, Смедерево...) и окружења

(Зеница, Сарајево, Високо), који обја-

вљују стихове Дисових песама, својеимпресије и утиске о Дисовој поезији.

Други Facebook профил Владисла-

ва Петковића Диса има 1.880 при ја-

теља. То су уједно и хиљаде читалаца,

обожавалаца поезије песника Тамни-це, Пијанства, Међу сво јима, Нашихдана, непризнатог песника ко ји није на-

шао места у својој епохи, али га касније

генерације све више усвајају и разумеју.

Неколико коментара:

Ретко ко га је разумео и имао до-бро мишљење о њему... шта све пишу,какве глупости и небулозе, то је заплакати.

Владиславе, да ли постоји некобар налик на тебе ...? :(

Пјесма „Пијанство” је мени ли-чно једна од најбољих пјесама нашихпростора.

Свака частгосподине ВладиславeПетковићу. Свака реч вам је била насвомместу и све шта сте изрецито-валито је жива истина данас у 21. ве-ку, са чиме се наша земља суочава ико са њом данас влада! – коментар на

песму Наши дани.Дисови обожаваоци поставили су

на интернет (youtube) стихове овог ве-

ликана српске књижевности које говоре

призната глумачка имена као што су:Раде Шербеџија, Горан Султановић, Ма-

рко Николић, Рале Дамјановић, Мики

Трифунов, али и други мање познати

уметници. Најчешће цитиране песме су:

Наши дани, Можда спава, Пи јанство.Стихови Дисових песама су послу-

жили многим музичарима да компонују

музику, па је песма „Можда спава“ била инспирација Радомиру Михајло-

вићу Точку и Ненаду Милосављевићу

(Неши Галији) да направе инструмента-

ле на ове стихове. Можда спава такође

је надахнула Рајко Максимовић да на-пише музику коју данас изводи оперска

певачица Анета Илић уз пратњу клави-

ра и флауте или камерног оркестра.

Музичка група „Опака посада“ јеснимила композицију на стихове песме

Можда спава, док је група „Врисaк ге-нерације“ била инспирисана са више

Дисових песама: Пијанство (1993. и

2007), Њено име (2002), Слутња (2002),

Иду (1999. и 2000.), снимила ове нуме-

ре и објавила их на сво јим албумима.

Давне 1974. године глумац Петар

Банићевић је песму Можда спава сни-

мио за Југотон и она се данас налази

на интернету. То је урадио и Борис Би-зетић 1975. године када је песму Мо-жда спава снимио на свој албум.

Рок групу Alfa Tica је почетком 2010.

године инспирисала је Дисова Нирва-на, па су је објавили на свом CD-u.

Ученици новопазарске Гимназије

су од Дисових стихова направили кра-

так филм и поставили га на глобалну

мрежу. Песме Moжда спава и Утопље-не душе читају Едина Хасановић и Еми-

на Кркушић, лик Владислава Петкови-

ћа Диса тумачи Енес Лукач, а као

монтажер и камерман потписује се

Енес Хамзагић.

Постоји преко 50 web сајтова, фо-рума или блогова на којима се налазе

подаци о Владиславу Петковићу Дису.

То су најчешће биографија, објављене

песме, коментари... Неколико сајтова је

у потпуности посвећено Дисовом ства-

ралаштву, па могу да буду од користи

уче ницима, средњошколцима и други-

ма који желе више да сазнају о песнику

Утопљених душа и Ми чекамо цара.

Највише података о Дису налази

се на сајту Градске библиотеке у Чачку

која носи песниково име (www.cacak-

dis.rs).

Дисове странице на интернету и

даље се ажурирају, па је песма Волеосам више нећу постављена крајем ап-

рила, а за време првомајских празника

допуњена је и рубрика Књижевностоткрива оно што стварност скрива.

http://www.vladislavdis.my-php.net/ –

сајт о Дису на коме су објављене обе

збирке Дисових песама

http://loneliness.blogger.ba/ – блог

на коме се налазе текстови о животу и

стваралаштву Владислав Петковића

Диса.

———————————

* Реч на отварању изложбе посвећене 130-ојгодишњици од рођења Владислава Петко-вића Диса у Историјском архиву Тимочкакра јина у Зајечару 30. септембра 2010.године

D

Дис на интернетуПише: Александар ВУКАЈЛОВИЋ



ћем и у добру и у злу, поремећене пордичне односе, до патологије и инцестпотпуни распад породице, кафанске љбави као последња упоришта блискоставантуре секс-машине Маце Аксенти вић као покушај да се телесним задовљењем утоли глад за љубављу какве вше нема, љубављу као космичком енрги јом и апсолутним начелом, док бисЈулијану Ранковић могли да читамо и кпостмодернистичку варијанту жене конема...

Матијевићев свет је свет без Босвет у коме новац, прљав и крвав, поста

мера свих ствари. То је, да парафразирмо Соловјова, свет без апсолутних нач

ла, свет илузија, зла и патње. Ворхол кђаво пластике није само критика поп-ата и уметности, већ критика света у целни, који је постао свет лажних матери ла, привида, испразности, свет симулкрума и сурогата. Хипертрофија визуеног и спољашњег, с једне стране, а потпна празнина, обесмишљеност, мртвилопојединцу, с друге стране – то је ок вМатијевићеве прозе. Фасцинира ме чњеница да је Матијевић такав филозоски доживљај света имао већ као песндеведесетих година. У песми „Нове девке ходаће метроима“ он се чуди над св

О ВЛАДАНУ МАТИЈЕВИЋУ, ДОБИТНИКУ НАГРАДА„МЕША СЕЛИМОВИЋ” И „БОРА СТАНКОВИЋ”

Превелика доза стварностиПише: Данијела КОВАЧЕВИЋ-МИКИЋ

живи, огољене, сведене готово на ра зго-ворни стил, далеке од високоуметничкогкњижевног стила, па самим тим – далекеи од помисли на филозофски дискурс.Па, пошто у његовим делима нема дубо-коумних опсервација и филозофских се-нтенци, на основу чега тврдим да је Ма-тијевић писац-филозоф? На основу тогашто свако његово дело представља за-право делић, пазл, у јединственој слици

света, а та слика света – то јесте филозо-фски поглед! Ако бих морала да имену-

јем тај филозофски поглед, учинила бихто управо Матијевићевим речима – то јефилозофија апокалиптичког песимизма,отуђења, физичке и метафизичке усам-ље ности бића, разних одсустава... Дакле,без обзира на технику приповедања и жанр, сва Матијевићева дела говоре оодсуству – одсуству љубави, наде, вере,реда, смисла, радости, истине, морала,идеала... Уместо љубави, открићемо хо-мосексуалне односе у виртуелној димен-зи ји лажне електронске блискости, раз-вод као одраз егоцентричне свести којавише није кадра да опстане с другим би-

ладан Матијевић је писац који је добио готово сва значајнадомаћа књижевна признања.О њему се много писало и пи-ше се, чине то најзначајнији

књи жевни критичари које имамо, па ипак,некако парци јално, дело по дело, онакокако које Мати јевићево дело доспева у жижу интересовања због номинације занеку награду или њеног освајања. Још

увек немамо студију која би озбиљнијеосветлила целокупан Матијевићев опус икњижевни проседе. А да имамо такву сту-дију, посве сам сигурна да би пажњу про-будила и ранија Мати јевићева дела којанису награђивана, па и битефовске дра-ме „Жилави комади“ које су готово непо-знате читаоцима изван Матијевићевихблиских сарадника, нити би више икомепало на памет да „Часове радости“ тума-чи само као забавно штиво, лаку порно-графију у дослуху са Буковским, све допредлога да се то дело ампутира из пи-шчеве биографије.

Добрим делом кривицу за непосто-

јање такве студије сноси сам Матијевић,зато што он сваким својим делом бацарукавицу изазова књижевној критици улице, истра жујући могућности жанрова ињихове границе, све до експериментаили пародије. Њему не смета да се по-дсмехне и фарисејској природи сопстве-ног заната који би да речима надоместистварност које нема. При томе, наратоло-шке матрице које користи растежу се одреалистичких и натуралистичких, прекобурлескних, гротескних и пародијских, доапсурдних у бекетовском и кафкијанскомсмислу. Потпуно је оправдан опрез књи-

жевне критике када је у питању изрицањенеких дефинитивних књижевних оцена ипогледа, јер од овог писца можемо даочекујемо још много изненађења. Просе-чном читаоцу много су ближа она дела укојима Матијевић посеже за црним хумо-ром, иронијом, парадоксом, гротеском,па и еротиком, али свести Мати јевића са-мо на ову матрицу било би посве погре-шно и уско. Јер, да имамо ову студију,видели бисмо да је Матијевић заправописац-филозоф. При томе, реченице Ма-тијевићевих наратора и јунака посве сусагласне прозаичној стварности у којој се

V

Kulturni centar Srbije u Parizu: Vladan Matijevi}, M arija M eresse i Irena Bili},2. april 2011. godine

3 2

4 8 . Д И С О В О




том у коме се девојке шепуре са клиничкистеченим хименима, затежу вратове, че-ла, бутине, бирају облик и величину гру-ди, а при томе пију пилуле за заљубљи-вање. Поента те песме као да је тематско

врело наредних Матијевићевих дела. Он,наиме, песму завршава речима да се „не-ва жним догађајима придаје важност, бит-ним догађајима смањује битност“. И токао да је усуд савременог светског мо-ралног суноврата и колапса, чије обамр-ле, прилично мртве појединце Мати је-вић доследно представља.

Без обзира да ли су његови јунацитзв. мали људи, са социјалне перифери је,маргиналци или аутсајдери, или пак инте-лектуалци који би требало да буду духовнаелита сваког друштва, све њих Матијевићслика као људе погажених живота, изне-верених снова, кошмара, фикс-идеја, су-

манутих кривица, лудила или параноје, до-бровољне или наметнуте изолације, ку-кавичког трајања или истра јавања у чистофизичком, егзистенци јалном смислу, људебез вере, наде, љубави, идеала, људе којибеже од стварности у секс, дрогу, пиће,нереалне жудње, ониризам или спиритуа-лност... Ти јунаци нису лишени друштвено-историјског контекста. Веома је лако реко-нструисати друштвени тренутак у коме они живе. То је углавном наш српски миље, усликама студентских демонстрација, ра-тне периферије, бомбардованог Београда,поратних политичких превирања, сменеидеологија, помодне религиозности, спре-ге криминала и власти, да би у последњемроману, тезама о Америци и Русији као до-минантним симболима различитих дру-штвених уређења и погледа на свет, Мати- јевић тај контекст и сопствени апока-липтички доживљај проширио на цео свет. Али, њему није важан тај историјски трену-так, већ појединац ухваћен у замку некогдруштвено-историјског тренутка. Сломспољашњег света слика се кроз низ поје-диначних пораза. Живот као умно жавањепораза и нула Матијевић суптилно нагла-шава и техничким склопом свог последњегромана-омнибуса грађеног из десет пи-

сама, десет параграфа тестамента, десетдневничких записа, односно десет снова...Као да се поиграва са десетинама годинакоје су нам прошле ни у чему – у пукомтрајању... Снови и кошмари су и споља-шња и унутрашња димензија свести. Ма-тијевићев јунак као да тоне из једне ства-рности у другу, буди се из друге и тоне утрећу и тако у круг, без краја, али и безсуштинских преображаја и открића сми-сла. Смене друштвених система не доносеникакву нову наду и веру. Параграфи те-стамента из друге приче романа „Врломало светлости“ асоцирају и на Библију

као тестамент, те буде питање какав тосвет ми остављамо у наслеђе по томцима?Или после овог више нема ништа? Ако су„Часови радости“ дефинисани као краткивитешки роман о авантурама Маце Ак цен-

ти јевић, а њене бурлескне еротске ава-нтуре прозване певањима, питамо се шта је то што би савременог човека на гнало на

витешку борбу, па ма и са ветрењачама? Ако је песма над песмама заправо песмао љубави, нису ли певања о Маци заправосурова, горка, иронијска инверзивна сликао недостатку или одсуству љубави каокосмичког принципа или апсолутног на-чела? Ако су јунаци последњег Мати- јевићевог романа историчарка уметно сти,бивши министар индустрије и несвршенистудент филозофије, да ли нам тиме писацисказује своју сумњу у то да уметност,политика и филозофија има ју моћ да насдоведу до преображаја? Да ли је теза оСоловјову, уз Хилдегарду из Бингена,

опатицу која у снове дате од Бога верујекао у предсказања наших живота, и оцаМилисава неки сугерисани пут? Може лисе кроз оволики пад, грех и неверу доћи доновог препорода? Мати јевићев јунак ,пратећи мисао Соловјова, сматра да се доистинског препорода мо же доћи само но-вим рађањем које подразумева смрт пре-ђашњег живота, да би одмах потом пото-нуо у став да више нема ни снаге ни вољеза нова рађања...

Оно што ме заиста опчињава јестеоткриће Матијевићеве ране поезије. Дасмо тада умели да видимо, видели бисмо

да је већ на свом почетку Матијевић имаовизију своје поетике и читаву конструкци- ју коју је касније само попуњавао. Као мо-гуће константе његовог проседеа, издво- јила бих стално жанровско и техничко

експериментисање, усмереност на поје-диначне судбине, чијим мноштвом се гра-ди глобална слика моралног суноврата и

колапса, и опсесивну тему пораза. Пот-крепићу то стиховима истргнутим из зби-рке „Не реметећи расуло“: превеликадоза стварности / стаклена чежња / увећавајући пустош широког креве-та / крчим стазе кроз мождане вијуге/ трпам у џепове утиске разочарања/ филм о погаженим илузијама / иапокалипса је манифестација обич-на свемирска церемонија / изви топе-рене фантазије / стварам искри вље-ну идилу дивљака чији кораци неста- ју иза стварности / ово је тешка пер-верзија над здравим разумом чиста

порнографија / у змијуљину се обуклаЛолита / љубав је пружала златнијуод најлажније приче / прикупљам до-гађаје блатњаве / развлачим речени-це и спајам далеке пределе / копамров остајем....

Матијевић, сасвим сигурно, остаје уврху српске савремене књижевности, анама остаје, док чекамо студију која биоповргла ове моје утиске или их осна- жила, да се вратимо Матијевићевом опу-су у целини и сами увидимо колико јемного поетичког реда и смисла у његовогслици света као расула!

Promocija romana „Vrlo malo svetlosti” na 48. Disovom prole}u: Marijana Lazi}, VladanMatijevi}, Nenad [apowa i Danijela Miki}

О ВЛАДАНУ МАТИЈЕВИЋУ, ДОБИТНИКУ НАГРАДА „МЕША СЕЛИМОВИЋ” И „БОРА СТАНКОВИЋ”



NOVA IZDAWA GRADSKE BIBLIOTEKE

Сећања која обавезују( Живош⎯⎯ под окупацијом : чачански округ 1915-1918 ⁄ Богдан Трифуновић, Чачак, 2010; [C olonie Serbe dPetites-Dalles] = Српска колонија у Пш⎯⎯и Далу и Изван сваког зла ⁄ [приређивач Даница Оташевић ; превод нсрпски и француски Ивана Мисирлић Бигард], Чачак, 2011; Поезија Александра Рисш⎯⎯овића : зборник радова..

[уредник Радивоје Микић], Чачак, 2011)

олико је само истори је за на-

ма, оспораване и признаване,

рушене и грађене попут кућа,

готово на истим темељима?

Колико умрлих и рођених, једва упамће-

них, из прича наслућених, невиђених?

Колико је река укроћених, па пресахлих

данас, улица којом ходамо, у журби и не

хајући да је под нама и око нас некада

постојао један други град и други жи-

вот, и пре њега један други ... и тако

редом ... један за другим, под старим

ил` новим именом, одлазе у историју.

Колико само, на истом простору неста-

јања и настајања? Насељавања и ра-

сељавања? Колико искрене вере и

подмуклих издаја? Лица и наличја? Све

стаје у историју. Стога смо кроз простор

и време у којима свакодневно обитава-

мо одговорни подједнако сви, поткре-

пљени свешћу да ће временом, веро-

ватно и део нечијег сећања сезати до

нас и наше историје.

Са четири публикације Градска би-

блиотека „Владислав Петковић Дис“,градећи своју историју за будућност,

враћа се темељима на којима су ода-

вно „никле“ нове грађевине, трага, про-

налази, сведочи о историји свога града

и окупљајући потомке, познаваоце су-

дбина, датума и људи чува сећање на

сећања вредних.

Неретко се историје малих народа

и догађаја у литератури сажимају и по-

ста ју део великих. Оскудном броју за-

себних, историјских публикација о Ве-

ликом рату у малим срединама, попут

вароши чачанске тога доба са око 6.000

становника, прикључује се у 2010. го-дини значајна монографија ло калне ис-

торије Живот под окупаци јом : чача-нски округ 1915-1918. Ово заједничко

издање Међуопштинског историјског

архива Чачак и Градске библиотеке

„Владислав Петковић Дис“ настоји да... осветли једно кратко поглављеисторије Србије у 20. веку, периодокупације Краљевине Србије од стра-не Аустро-Угарске, али из перспе-ктиве српске провинције тог доба,

истиче аутор, историчар и библиотекар,

Богдан Трифуновић.

Проучавањем постојећих извора у

фондовима библиотека и архива, ство-

рена је целовита војна, политичка, при -

вредна и културна слика ондашње

вароши на Западној Морави. Аутор

студије у четири поглавља докумен-

тује, анализира и илуструје. Даје исто-

ријски преглед, превасходно ратних

година, 1914. и 1915, користећи упеча-

тљиве наративне изворе. На дан ула-ска непријатељских војника у Ча-чак, град је био пуст, жене и децасклонили су се по кућама, радње субиле затворене, ћепенци и капци би-ли су спуштени на варошким ду-ћанима, приповеда Миле Мојсиловић.

Живот под окупацијом је почео. Ус-

ледило је друго поглавље историје ва-

роши: трајнија организација власти, ин-

тернирање становништва, рад обаве-

штајног одељења и учешће становни-

штва у локалној власти. Јер у варошисе знало у танчине за сваког ко је ко-

јој партији припадао, како је кШваба забележен ... и да ли иде на јтрење... Непријатељ се тако увлчио међу живаљ и постајао саствни део свакодневог живота..., сто

у Пустој земљи Синише Пауновић

још једном наративном извору мон

графије о тзв. „домаћим агентима“. М

нографија бележи следеће: Привре

је била под строгом контролом и у сл

жби окупатора. Ослањала се на тргоце и занатлије. Хране је, међутим, бил

недовољно. Здравствена заштита л

ша. Биланс окупације вароши чачанс

је висока стопа смртности цивилн

становништва од многих болести. П

лако је бледело све што је имало д

дира са српским наслеђем: писмо, н

вине, рекламе, називи улица. Друшт

се сегментирало на оне за и прот

непријатеља. Мањина је покушала

пружи оружани отпор, други су се д

жали својих положаја или како аут

закључује: Највећи део становниш

тва прихватио је реалност оку пције, тражећи у веома неповољни условима што бољу прилику за прживљавање и сналажење у новиоколностима. Оне су у Чачку траја

од 1. новембра 1915. до последњих д

на ок тобра 1918. године. Данас су исп

сане, овековечене и обједињене у м

нографи ји Живот под окупаци јом.

Док се комад по комад отаџбне губио и тонуо као у поплави лађа за лађом почела је пристизти уз француске обале. Оне су сбом доносиле изнемогле остат

слободног српског народа, записаопесник Владислав Петковић Дис.

Са окупираних српских теритoри

селимо се, дакле, у земљу тадашњ

савезника, Француску и 1916. годину.

Српској колонији у Пти Далу, живоп

сном француском градићу, сведочи и

тоимена књига. Двојезично издањ

објављено ове године, промовисано

у Културном центру Србије у Паризу

изложби посвећеној Владиславу Петк

вићу Дису, аутора Оливере Недељк

вић. Поставка је трајала од 16. марта

2. априла 2011. године.

Pi{e: Nata{a POPOVI]K

3 4

4 8 . Д И С О В О




Повод за подсећање на савезнике

и избеглиштво је непотписана брошура

на француском језику, пронађена у зао-

ставштини публицисте Божидара Кова-

чевића. Пажњу је у њој привукао Дисовговор, припреман за добротворни кон-

церт који је на француски превео и пред

публиком прочитао студент, такође из-

беглица у Колонији, Боривоје Мартинац.

Из брошуре сазнајемо: Прве избе-

глице стигле су у Француску 27. јануара

1916. године. Део њих смештен је на

Ламаншу, у Пти Далу. Међу њима је и

завичајни песник Владислав Петковић

Дис. Исте године, 24. августа, одржан је

добротворни концерт с намером да се

сав прилог од продаје брошуре подели

најугроженијим избеглицама у Колони-

ји. Концерти оваквог типа били су за-

брањени француском народу, док је овај,

српски, не само одобрен, него и увели-

чан присуством књижевника Ернеста

Додеа, сина писца Алфонса.

Градска библиотека „Владислав

Петковић Дис“ репринт издањем из

1916. године и допуном превода бро-

шуре (Ивана Мисирлић Бигард) подсе-

ћа на ...вековно пријатељсво искова-но у драматичним данима по срп-ски народ... Многи Франуцзи и Србипронаћи ће у овој књизи имена сво- јих дедова и фамилије, стоји у тексту

Сведочанство о пријатељству, при-

ређивача књиге, Данице Оташевић.Сећање оживљава и илустровани

водич кроз живот и епоху песника Вла-

дислава Петковића Диса „Изван сваког

зла” (приредила Даница Оташевић),

ко ји је за представљање Градске би-

блиотеке у Паризу штампан на фран-

цуском и српском језику. Дис је „отво-

рио” врата чачанској култури у Фран-

цуској и повезао две земље, прошлост

и садашњост.

Научним скупом одржаним у Чачку

22. априла 2010. године обновљено је

сећање на још једног завичајног ства -

раоца, Александра Ристовића. Основнициљ скупа био је да се једна група углавном младих проучавалаца срп-ске књижевности и књижевних кри-тичара позабави сложеним песни-чким делом овог песника, реч је проф.

др Радивоја Микића, уредника Зборни-ка који у 2011. години објављује Град-

ска библиотека „Владислав Петковић

Дис“. На тему Поезија Александра Ри -стовића написано је десет радова.

Прати их библиографија критичких те-

кстова о делу песника од 234 библио-

графске јединице коју је израдила Оли-

вера Недељковић и Прилози фотогра-

фија и писама песника.

О завичајном песнику Александру

Ристовићу говори први рад Зборникапроф. др Радивоја Микића (Београд)

анализом главних одлика песникове

поезије, чији се текст читаоцу от-вара постепено, слој по слој.

Уистину створен сам одвас слика

Где се мешају у складуПривиди и реалност, сенке

и њихови предмети.

А. Ристовић, Једно исто

Магијским веризмом АлександраРистовића, сагледавањем карак тера

песничких слика у поезији, при чему сеизраз „магијско“ односи на повере-ње у творачки потенцијал речи, ба-

ви се Саша Радојчић (Сомбор). Док

тему смрти у песништву Александра

Ристовића обрађује Милан Алексић

(Београд), Соња Веселиновић (Нови

Сад) проучава гротескно представља-

ње у поезији са посебним освртом на

песникове позне збирке. Преко певања

и мишљења Александра Ристовића о

чему пише Милета Аћимовић Ивков

(Београд) долази се до запа жања о

свакидашњем, тренутном и баналном у

поезији Александра Ристовића. Стога

Бојан Чолак (Београд) представља

стварност и њене привиде у поетици

песника. Карневалске слике у збирципесама Празник луде АлександраРистовића тема су рада Александре

Угреновић (Београд). На песничку

збирку Хладна трава упућује Јасмина

Тонић (Земун), а на Мале есеје Бојана

Стојановић Пантовић (Бео град). КрозНаивну песму Александра Ристови-ћа води нас Виолета Јовановић (Јаго-

дина), издвајајући песниково запажање

о детињству као најважнијем периоду у

животу једног писца јер се тада у ње -говој свести (и подсвести) гомилају утисци, слике и доживљаји који ћему касније омогућити да створиаутентични књижевни израз. Завр-

шно излагање Зборника креће се у

Просторима поезије Александра Ри-стовића и Славка Михалића у којима

Горан Коруновић (Београд), између

осталог, прати до којих се граница про-стире песма.

Три публикације, издања Градске

библиотеке „Владислав Петковић Дис“,

сежу до најдаљих даљина јер написа-

ним имају моћ да умање простор и вре-

ме које нас од њих дели. Речима као

живим сликама, оне нас због историје

воде у даљине по сећања, која тако не

бледе. Остају да опомену и подсете, да

се због будућности заувек чувају и па-

мте.

NOVA IZDAWA GRADSKE BIBLIOTEKE



ремало је поезије у свету, пре-мда превише људи поезију пи-ше. Из године у годину се пи-там, како би свет изгледао кадаби сви писали поезију, или када

поезију не би писао нико? Претпоста-вљам да би у оба случаја слика света по-стала слика празнине. Чега је превишетога је и премало. И обрнуто. Поезија јепотребна свима, чак и онима који уопштенису тога свесни. Можда је њима најпо-требнија.

Када читамо биографију Дисову, чи-

ни нам се као да је над њим изведен

сабласни експеримент чија је сврха би-

ла да се докаже колико је људско биће

у стању да поднесе патњу, бол и свако-

јаке несреће. Дис се савршено уклапа у

концепт уклетог песника, не само сво-

јим животом, него и поезијом. Свако је

доба ненаклоњено поезији и песници-

ма, неко мање, а неко више. У свако

доба, песници не живе онако како за-

слу жују, него онако како морају. У Ди-

совом животу било је премало радо-

сти, о томе нам у довољној мери све-

доче сећања његових савременика.

само да чува сећање на њега, негодоказује колико је у временима дух

вне оскудице, која је основ и матери

лном оскудевању, драгоцено подсећ

ње да је поезије на овом свету прем

ло, и колико је она свима, па и онима к

ји тога нису свесни, преко потребна.

БЕСЕДА САШЕ ЈЕЛЕНКОВИЋА НА ДОДЕЛИ ДИСОВЕ НАГРАДЕ 2010. ГОДИНЕ

Поезија је потребна свима

PПопут гностика, и Дис је рођење до- живљавао као пад у материју, душа му

се указала као утамничена у телу. Че-

сто је називан неуким, али је својом

интуицијом домашио много дубље од

многих учених песника. Дисове спозна-

је су езотеричне, његова поезија посе-

дује метафизичку дубину каквој готово

да нема равне у српском песништву.

Код Диса је пуно туге, мрака, јада, не-

среће и ломова, код њега има и по-

тпуног потирања свега што постоји, чак

и сама смрт изумире, као у песми „Јута-

рња идила‘’. Код Диса је тријумф смрти

присутан у готово свакој песми, најче-

шће у оним песмама које почињу опти-мистичком интонаци јом.

Премало је поезије у свету, тесно

је у свету, и у човеку је тесно, па често

не зна куда би и шта би са собом. Пе-

снику не преостаје много – он има само

сопствена чула, и Снагу талента којом

свету дарује Лепоту, надајући се да ће

на тај начин стећи и Мудрост.

Владислав Петковић Дис је можда

предвидео своју смрт, али није предви-

део снагу којом ће његови стихови на-

ставити да одјекују након његовог од-

ласка. Дис је отишао расувши благо –

на нама је да расуто сакупимо.Са дна живота, Дис је торпедован

на дно мора, да би се након тога обрео

на врху песништва српског језика.

Награда за песнички опус која носи

име Владислава Петковића Диса, не

Sa{a Jelenkovi}

Danica Ota{evi} uru~uje plaketu Disove nagrade Sa{i Jelenkovi}u

МРТАВ МЕЂУ ЖИВИМА

Све старо поново је ново. Свађа ме удаљава

од оца који ствара и води ка сину који

организује.

Ако се покренем нећу се зауставити, акозастанем

помислићу да сам окончао нестрпљиво

освртање.

Самоубиство своје свако под јастуком чува.

Неко то назива патњом, а неко потрагом.

Све старо поново је ново. Ако ми пруже руку

тражићу објашњење, не могу да чекам,

треба пронаћи слику која је слика последњег

света.

3 6

4 8 . Д И С О В О




ре безмало пуне две деценије написана је једна необична пе-

сма необичног, раритетног и у себе повученог песника Алекса-

ндра Ристовића, под насловом „Час историје“. Објављена је

једини пут у негдашњем Културном додатку Политике, 13. ју-

ла 1991. године, тек пошто се збио ратни догађај који описује,

на почетку смутног и крвавог кола из којег, до данас, уистину нисмо ни

изишли, од којег се још у толиким главама врти. Ристовићев „Час исто-

рије“ и данас вреди као песма, лирска микро-прича, али вреди и као

документ – ако свака права песма може да не буде и дубински документ

личног и укупног часа из којег потиче.

Песма је очито прва, али песнички беспрекорно тачна реакција на

особит случај по јединачног подвига у брзоплетом, за многе не за-

мисливом сукобу у северној републици федерације јужних Словена у

којем славе није било, у којем су срамота и бешчашће приближно поде-љени на обе стране – изузимајући, разуме се, жртвене јагањце, прве у

дугој поворци која ће уследити. Одакле је песник чињенично пошао,

објашњава у две реченице између наслова и почетка песме. Не може

краће, зато их и наводимо: „Водник Драгољуб (заправо Драгомир, прим.

а.) Грујовић сменио је старешину ко ји је хтео да преда војску, имагацин с керозином словеначким сепаратистима. Уколико овибуду покушали насилно да уђу, запретио је да ће дићи у ваздухмагацин са собом и друговима.“ Скорашњи написи из новина подсе-

тили су нас на овај догађај, и на ову, не знамо зашто, одавно затурену

Ристовићеву песму. (Овде изостављамо политички коментар, остајући у

ок вирима књижевне анализе).

Одатле, дакле, песник из пресне реалности улази у реалност песме.

Знамо да поезија свагдашње и данашње пустоши, видљиве и невидљи-

ве, налива светлошћу смисла ко ји није од јуче. Прочитајмо зато песму,

многима непознату:

ЧАС ИСТОРИЈЕ

Водник Драгољуб Грујовић сменио је старешину који је хтео дапреда војску, и магацин с керозином словеначким сепаратисти-ма. Уколико ови буду покушали насилно да уђу, запретио је да ћедићи у ваздух магацин са собом и друговима.

Седи Драгољуб на бурадима барута,

душу је већ предао Богу. Гледа горе:

звезде се премећу преко глава и циче.

Миришу нафталин и војничке цокуле,

али мирише и пољско цвеће,

помало старомодно, као и обично.

Прелистава Драгољуб у глави песнарицу.

живљи су му но икад

Танаско и Милош и Стеван.

Чује он озго, из оне шуме

лепе словеначке речи:

Форверц! Унзере Кампф, унд со вајтер!

Седи Драгољуб на црној словеначкој земљи,

а до ногу му доскакутао (мален)

чини му се обичан врабац.

А неко зове, али не из оне шуме, него из једне друге:

Драгољубеее! Драгољубеее!

Је ли то глас Танасков ил’ Стеванов?

И сад, хоће ли Драгољубе од земље на којој седи

начинити ружу за вечност?

Хоће. Неће. Скакуће онај врабац.

ЈЕДНА ОД ПОСЛЕДЊИХ ПЕСАМА АЛЕКСАНДРА РИСТОВИЋА

Песма о воднику Грујовићу

P

Пише: Драган ХАМОВИЋОсим оних добро обавештених и пословично подозривих

(којих је мало) и оних накнадно паметних (којих је нешто више) – већина обичног народа у Србији и међу Србима, средином

деведесетпрве, једноставно није хтела да поверује да ће бити

рата у земљи која се још није честито ни слегла од крви и костију

од пре пола века. Поготово нисмо могли претпоставити да ће

окидач први повући Словенци, чије је вагоне и вагоне прогна-

ника, у претходном рату, у невољи примила и прехранила Срби-

јица рашчеречена и о српском јаду забављена, збрињава јући и

себе и прекодринске пребеглице од усташког ножа, логора и

јама.

Србија је тада, с почетка лета деведесетпрве, била

збуњена и буновна од наглог буђења – а богами је таква доне-

кле и остала, понајвише међу онима који на збуњеност и

сањарије никако немају право. Из такве затечености, а свакако

има јући у свести и дечачко сећање на године када је Србија за-

дужила родитеље и дедове ових Словенаца којима је сада Не-

мачка постала ближа и преча, проистекла је ова Ристовићевапесма, атипична за његов интимни сновидовни лирски простор у

који се склањао, зазирући од сувишне буке и беса времена. А

бука и бес су отпочињали. Александар Ристовић се, опет, лагано

гасио, да би убрзо проминуо с ону страну поезије, којом је живео

(1933–1994).

Као што ни његов лирски претходник и земљак, Дис, није

одступио од своје лирске склоњености и засебности када је пи-

сао стихове збирке Ми чекамо Цара и са сво јим народом са-

страдавао усред ратова, тако ни Ристовић није изневерио свој

ауторски глас и својски угао певања. Како би неко површан, ко

не уме и ко ла же, упропастио песму призивајући легендарне по-

движнике, Танаска Рајића и Стевана Синђелића, као и вековима

призиваног Обилића, доводећи их у везу са нечим што се де-

сило колико јуче. А како се, опет, могло десити да песник, рођен

и одрастао у Чачку, син професора историје, не ослови, поред

других, и епског подви жника са Љубића, када један други Чача-

нин, подофицир какве-такве – али наше војске, оживотворује

неизбежни епски образац у нејуначко време. Али, читава инто-

на ција песме има нечег од дечачке, наивне, рецимо и чисте, ос-

новне или рубне тачке гледишта, каква је и била опевана ства -

рна ситуа ција. Делатни смисао базичне, општенародне песма-

рице – која се не чита или памти него „прелистава“ у глави – до-

словно се открива, а дозивање водниковог имена, што допире с

оне стране или из дубоке нутрине, поуздани је знак да је, између

далеких временских тачака, канал општења присно и непогре-

шиво прорадио.

И ту се епски нанос завршава. Све остало је, прећутно, го-

вор о часу када човек одлучи да стргне окове страха од смрти, о

тренуцима такве изборене слободе, у име разлога који надраста

сваки појединачни. О таквим ретким, скупоценим тренуцима

овде је реч, не толико о јуначењу, још мање о (натегнутом) србо-

вању. Нема патетике, све је просто, макар делује помало уврну-

то. Нема страшних откривењских видика, над главом је, као иувек, звездано небо а поред – скакуће врабац и њух нотира сва-

кидашње касарнске мирисе. Скакуће врабац. А има проми-

сла и у паду једнога врапца, што рече јунак онога енглеског све-

човека, некмоли у свесној одлуци појединца. Ова песма је, по-

тврђујући свој наслов, „Час историје“, прекорачила границе ис-

торијске лекције. Могла би се назвати и „Час одлуке“, јер је човек

слободан да бира, макар изгледало да је упрегнут у неке да-

вне дугове које, хтео-не хтео, одужује.

Изиђимо сада из песме и њених изукрштаних значења. Уз-

дамо се у законе вишег реда да ће пензионисани капетан прве

класе Драгомир Грујовић остати оно што јесте и што је непо-

ткупљива правда једне добре лирске песме и њеног прони-

цљивог песника препознала и означила. Иначе, тешко свима

нама.



есна Парун, најзначајнија хр-

ватска и једна од најпознати-

јих песникиња на јужнослове-

нским просторима, преминула

је, после дуге и тешке болести,

у зору 25. октобра 2010. године у Специ-

јалној болници за медицинску рехаби-

литацију у Стубичким Топлицама. Са-

храњена је, по властитој жељи, на остр-

ву Шолти, у породичној гробници пре-

дака по женској линији.

Ова уметница раскошног талента и

ренесансног духа, песникиња, прозни и

драмски писац, преводилац и сликарка,

рођена је 10. априла 1922. године на

острву Зларину, недалеко од Шибени-

ка. Школовала се у Шибенику, Сплиту и

Загребу. Прве стихове написала је са

десет, а прву песму објавила са ше-

снаест година. Њена прва збирка пе-

сма Зоре и вихори, коју је књижевна

критика означила као прекретницу у хр-

ватском послератном песништву, по ја-

вила се 1947. године. Од тада, до по-следњег овоземаљског трена, ова књи-

жевница, без предаха је, дуже од пола

века, чинила свој веома обиман опус

изузетне емотивности и дубоке мисао-

ности, све богатијим и сло женијим. Жи-

вела је принципијелно, не цењкајући се

са животом, и писала насупрот свакој

врсти императива, стварајући у непре-

кидној и неутаживој чежњи за пуноћом,

бројна дела високе уметничке вредно-

сти. Међу 70-так наслова њених књига,

најзапаженије су песничке збирке: Зо-ре и вихори (1947), Пјесме (1948), Цр-

на маслина (1955), Видрама вјерна(1957), Ропство (1957), Пусти да от-починем (1958), Кораљ враћен мору(1959), Ти и никад (1959), Коњаник(1961), Јао јутро (1963), Била сам дје-чак (1963), Вјетар Тракије (1964), Гонг (1966), Отворена врата (1968), Укле-ти дажд (1969), Трагом Магде Иса-нос (1971), Сто сонета (1972), И про-лазим животом (1972), Стид ме је умријети (1974), Оловни голуб (1975),

Апокалиптичке басне (1976), Љубав,бијела кост (1978), Читач снова (1978),

Шум крила, шум воде (1981), Salto mo-

Тоде Чолак и песник Слободан Рак

тић. Чувену песму Ти која имаш нвиније руке и друге њене стихове, к

зивале су те вечери драмске уметни

Јелена Жигон и Мирјана Вукојчи

Пред Чачанима, који су је упамтили к

топлог, спонтаног и веома срдачног

ста, песникиња је усхићено беседила

препуној Великој дворани Дома култ

ре, сведочећи о утиску коју је на њ

оставило тек примљено признање

позив у Дисов завичај: И осетила сада сам наставак и наследник Д

сов, да у мени живи Дис, да ја нстављам његово дело. И сада не мобез Диса и Чачка. То је моје биће.млади ствараоци присутни на књи ж

вном сусрету у Дисовом родном Забл

ћу, заувек су упамтили пажњу и накл

ност коју им је указала песникиња чи

стихови су постали неизбрисив део њ

ховог одрастања и сазревања. Зато

њима остају у дослуху и данас. То д

казују и бројни читаоци избора поези

Весне Парун, насловљеног Понорнца, објављеног 1986. године са песн

кињином илустрацијом на насловн

страни, у едицији Књига госта у издњу Градске библиотеке у Чачку, пов

дом 23. Дисовог пролећа.

IN MEMORIAM

ВЕСНА ПАРУН (1922-2010), добитница Плакете са Дисовим ликом 1986. године

Кад би се могло отпутовати

V

Приредила: Оливера НЕДЕЉКОВИЋ

rtale (1981), Град на Дурмитору (1988),

Касфалпирова земља (1989), Индигоград (1990) и бројна друга остварења.

Последњу збирку, ангажованих и веома

критичних песама, Тај дивни дивљи ка-питализам, објавила је 2009. године.

Писала је и дела намењена најмлађим

читаоцима, прозу, есеје, фељтоне, а

књигу аутобиографске прозе Ноћ за па-

кост : мој живот у 40 врећа објави-ла је 2001. године. Поезија јој је прево-

ђена на бројне језике, а драмска дела

извођена у позориштима.

Међу бројним значајним награда-

ма које је добила за свој књижевни рад

је и Плакета са Дисовим ликом. Ово пе-

сничко признање уручио јој је Љубомир

Марковић, директор Градске библиоте-

ке у Чачку, 18. маја 1986. године на 23.

Дисовом пролећу. Том приликом, о пое-

зији ове свештенице љубави и све-тице језика, како су је називали љу-

битељи поезије, говорили су проф. др

Qubomir Markovi} uru~uje Vesni ParunPlaketu sa Disovim likom na 23. Disovom

prole}u

Весна Парун

ЧИТАЧ СНОВА

Отспавам мало. Пробудим сеи мислим: што је то у сну било?Па шећем свјежим сном; у дим севећ претвара лик незнан, крило

поставши бијело овој збиљикоје је збиља тек по томешто из ње будан снивач пиљи у свјетлост, све док се не сломе

бридови коцака једни о другеи мисли постану тако плавекао небеса уочи битке.

Заори пјев птице кроз луге.И не знам пијем ли из читкепосуде сна, или из јаве.

3 8

4 8 . Д И С О В О




едан од најсамосвојнијих и нају-бедљивијих гласова српске пое-зије с краја прошлог и почеткаовог века, песник Новица Тадић,

умро је 23. јануара 2011. годинеу Земунској болници, а сахрањен је шестдана касније на Новом бе жанијском гро-бљу. Сад, кад је, да се одмори од света и живота, наставио даље, тамо, у незнан, сатугом, али и са зебњом коју изазива њи-хово пророштво, сећамо се његових речи:

Писање песама није импровиза-

ци ја, играрија без тежине. Мораш да-

ти све, да би добио мрвицу. Мораш из

свог живота, који се расипа, изабрати

оно што можеш положити у шкрињу

стиха, и самог себе не изневерити. А

смрт је увек близу. Немаш много вре-

мена. Зато похитај својим путем.

Идући управо тако, увек својим путем,најстрмијим и најужим који се може бира-ти, савладавао је непојмљива расто јања.И у животу, и у поезији. Бирао је стазу ко- јом се мало ко усуђује да крене и зато јемеђу читаоцима и ствараоцима био пошто-ван као мало који наш савре меник.

Песник Новица Тадић рођен је 17. ју-ла 1949. године у Смријечну код Плу жинау Црној Гори. После гимназије завршене уНикшићу, уписује 1969. године Филозоф-ски факултет у Београду, где апсолвира наГрупи за филозофију. Био је уредник часо-писа Књижевна реч, Видици и Књиже-

вна критика, главни уредник и уредник у Издавачком предузећу Рад до 2007. го-дине.

Објавио је песничке збирке: Прису-

ства (1974), Смрт у столици (1975), Ждрело (1981), Огњена кокош (1982), По-

гани језик (1984), Ругло (1987), Песме

(1988), О брату, сестри и облаку (1989),Песме (1989), Кобац (1990), Ноћна сви-

та (1990), Улица (1990), Крај године :изабране и нове песме (1993), Напаст

(1994), Потукач (1994), Непотребни са-

путници (1999), О брату, сестри и

облаку (1999), Улица и потукач (1999),Напаст (2001), Окриље (2001), Ждрело

(2002), Скакутани и кезила : ране песме(2002), Тамне ствари (2003), Незнан

(2006), Лутајући огањ : изабране песме(2007), Ђаволов друг (2008) и Изабране

песме (2009).Поезија му је преведена на бројне је-

зике и заступљена у многим српским истраним антологијама. Бавио се и прево-ђењем са енглеског језика.

Тадићеве збирке песама награђенесу наградама Љубиша Јоцић (1982), Ми-

лан Ракић (1984), Станислав Винавер(1994), Змајевом наградом (1995), на-градама Бранко Ћопић и Ђура Јакшић

(2000), Васко Попа (2001) и Меша Сели-

мовић (2007). Жичка хрисовуља доде-љена му је 2008. године. Тим поводом украљевачкој Народној библиотеци Сте-

фан Првовенчани одржан је књи жевно-критички скуп о Тадићевом делу, а изло- жени радови објављени су наредне годи-не у зборнику Новица Тадић, песник.

За песничко дело које на сугести-

ван начин изражава један особен дожи-

вљај света у коме преовладавају то-

нови које је у српску поезију увео Вла-дислав Петковић Дис, жири у саставуДаница Ота шевић, Миленко Пајић и проф.др Радивоје Микић (председник) једногла-сно му је 2000. године доделио Дисову на-граду. Градска библиотека Владислав Пе-

тковић Дис том приликом објавила је ка-талог изложбе књига и публикација Нови-

ца Тадић, добитник Дисове награде,аутора мр Маријане Матовић, и 31. бројлиста Дисово пролеће. О песништву пе-сника понорних сила и тамних ствари, алии особеног хумора, на сцени Велике салеДома културе 19. маја 2000. године на 37.Дисовом пролећу, надахнуто су говорилипроф. др Радивоје Микић и Гојко Божовић,а Тадићеве стихове сугестивно је казиваоРале Дамјановић.

Читајући његову поезију, у којој су са-држана најдубља и најтрагичнија искуствачовека модерног доба, уверавамо себе,да у свету, да у нама, ипак, није погинуо

сваки образ божји. И као да тек сад донас допиру песникове речи:

Песма је камени гроб.

Ти се сам распни

и сиђи у њега, ако знаш.

IN MEMORIAM

НОВИЦА ТАДИЋ (1949-2011), добитник Дисове награде за 2000. годину

Молитва за непостидну смрт

J

Приредила: Оливера НЕДЕЉКОВИЋ

Саздатељу мој и Владико мој, на врховима прстију имам мале гробове. Ту сам са-хранио све своје жеље. Жива је још једна: даруј ми, Преобилни, брзу и лаку смрт. По-шаљи ми је што пре, да не будем анђелу мом стид и застиђе. Слава Теби на светлимнебесима. Слава Теби који и на мене мислиш.

Novica Tadi} na 37. Disovom prole}u

Danica Ota{evi} uru~uje Disovu nagradu Novici Tadi}u



оводом низа књига на нашој

песничкој сцени можемо се за-

питати у којој мери је данас

могућа аутентична поезија

исписана кроз толико кори-

шћен глас лирског субјекта као анти-

хероја, циничног маргиналца који се не-

посредним и на моменте сировим поет-

ским инструментима подсмева свету

који није у стању да промени? Може ли

се нешто песнички ново понудити на

том поетском путу којим су се креталиБуковски, Бротиган или Керуак, а од до-

маћих аутора најексплицитније Срђан

Ваљаревић и Звонко Карановић, и од

млађих Жељко Митић? То је онај пут на

којем се данас налазе (преко)бројни

песници широм света, у мањој или ве-

ћој мери ауторски сазрели углавном на

наслеђу поп културе, интернета, своје-

врсног убрзавања историје, домина-

ције глобалних струјања и опседнуто-

сти материјалним вредностима. За одго-

ворима на ова питања можемо трагати

читајући књигу песама Паклена рунда,

Андрије Б. Ивановића (1980), овогоди-шњег добитника награде Млади Дис.

Паклена рунда је збирка песама

чи ји је главни јунак управо цинични му-

шкарац-маргиналац, чији нас песнички

глас води од почетка до краја књиге.

Ова збирка и на формалном плану ука-

зује на изворе песничке инспирације

јер се састоји од 39 нумерисаних песа-

ма – епизода, чиме се отворено сугери-

ше на елементе поп културе која је ва-

жно упориште ове збирке и песничке

линије на коју се наставља. Збирка ни-

је подељена у циклусе, а имајући у ви-

ду да циклузација поетских књига све

че шће настаје пост фестум и као те-

матски неоправдано уметнута подела и

да се све чешће схвата као унапред

обавезујућа, а не као израз структурне

неопходности самог текста, мо жемо по-

здравити ауторову намеру да је из

оправданих разлога изостави. Време-

нска згуснутост епизода које су симули-

ране кроз песме, на семантичком нивоу

не би трпела било какве друге целине

које би успориле ток књиге као симбола

за боксерски меч/ стрип/ТВ серију или

живот. Са друге стране, оваква врста

већ је подразумевајући подређен ко

кретној сврси верног саопшта вања. П

радоксално, овакав прозиран језик ко

намеће жанровски оквир јавља се к

ултимативни пристанак на конвенци

односно на предложену стварност ко

је наизглед критикована бунтовним п

сничким ставом.

Изазови жанровске поезије(Андрија Б. Ивановић: Паклена рунда, Градска библиотека

Владислав Пеш⎯⎯ковић Дис , Чачак, 2010)

P

Пише: Владимир СТОЈНИЋ

уједначене форме ствара контраст из-

разито исповедној садржини песама ко-

је су махом исписане у првом лицу јед-

нине, песничким гласом који се бави

готово ис кључиво собом,односно сво јим

осећањима, доживљајима и жељама.

Збирка Паклена рунда је исписа-

на у слободном стиху, у потпуности зас-

нованом на говорном језику. Тај слобо-

дни стих у неколико последњих песама

добија авангарднији изглед кроз некон-

венционални графички распоред сти-

хова. На неким местима овакав посту-

пак добро кореспондира са садржин-

ским оквирима песама, али постоје и

песме у којима је нејасно поетичко опра-

вдање за наведени поступак. Када није

исувише очигледно, као исписивање ре-

чи спустити се у вертикалном низу

од по једног слова у 20. епизоди, и када

је поткрепљено поменутим значењским

и поетичким оправдањем, ово графич-

ко поигравање распоредом стихова на

страници књиге успешно динамизира

ритам песама. Језик коришћен у књизи

је транспарентан, он није креативан,

Andrija B. Ivanovi} ispred Disovogspomenika u ^a~ku

14. епизода

Волео бих

да сам био тамо,

у Манили,

оног дана кад су се сукобили титани

Ваздух је смрдео на зној

и био жељан крви.

Боксер рекламабио је насмејан,

био је звезда,

био је велик као сан.

Боксер без рекламе

полуслеп, уморан и понижен,

али спреман на све.

Сукобили су се мушки,

као на целулоидној траци.

Ударци су падали,

левице у стомак, деснице у главу,

сви су остајали без даха

и пре него што је замирисала крв,

врела као из утробе ђавола.

Смрт је гледала из VIP ложе

двојицу титана.Једног отрованог новцем,

другог мржњом.

Свака секунда трајала је предуго,

али ниједан није желео да одустане

А онда је све било готово,

тренутак после 14. рунде,

неколико тренутака пре смрти.

Један је задржан у углу, слеп.

Други је победио, устао,

а онда се сручио на под.

Волео бих

да сам био тамо,

у Манили,

оног дана кад су се сукобили титаниЗапалио бих цигарету,

на лицу Смрти видео смешак,

а онда рекао да наставе,

започну и ту 15. рунду

и са ринга се

преселе у мит.

4 0

4 8 . Д И С О В О




На садржинском плану, Андрија Б.

Ивановић доследно и углавном успеш-

но користи већину елемената преко ко-

јих овакву поезију можемо сврстати у,

условно речено, жанровску поезију, ко-

локвијално називану пулп, трасх, ур-бана или оутлаw поезија, а чије наји-

зразитије представнике смо навели на

почетку текста. Очекивано, оваква врстапесничког рукописа обилује референца-

ма на свет филма, рокенрол музике,

стрипа и спорта. Не само да у самом

тексту песама постоји извесна интер-

текстуалност на познате реплике из све-

та филма, већ су и испод неких песама

издвојене сентенце које представљају

чувене реплике какве су оне из култних

филмова Ноћ живих мртваца, Ма-трикс, Терминатор, Апокалипса да-нас, Прохујало с вихором, Звезданестазе и бројне друге које углавном на

одговарајући тематски начин кореспо-

ндирају са песмама испод којих се на-лазе. Судећи по мотиву са корице књи-

ге, преузетом из стрипа Суперман вс.Мухаммад Али, и њеном наслову, ау-

тор је имао потребу да посебно издвоји

асоцијацију на чувени боксерски меч

између Мухамеда Алија и Џоа Фрејзе-

ра, одржан 1975. године у Манили. Овај

догађај је обрађен и у 14. епизоди, у по-

етичком смислу централној песми у

књизи. Наведена песма је нарочито за-

нимљива јер се у њој на најочигледнији

и можда најуспелији начин остварује ве-

за поп културе, оличене у култном бок-

серском мечу, са метафизичким појмом

смрти која је у овој песми персонифи-

кована и посматра меч из ВИП ложе.

Боксери нису именовани текстом пе-

сме, већ су означени као титани чиме

се асоцијативно песма додатно услож-

њава реферисањем на познати мито-

лошки догађај.

Сви ови упливи утицаја масовне

културе у поетски текст у Ивановићевој

књизи изнова и по ко зна који пут у са-

временој поезији могу да сведоче о по-

стмодерној сумњи у метафизичке до-

мете поезије као књижевног рода који

је до недавно био репрезент елитне

културе. О оваквој врсти скепсе, усме-реној према метафизичким појмовима,

песнички глас и експлицитно проговара

о чему сведоче стихови 28. епизоде: мо- ја душа је одавно/нестала/ кршећиосновне законе физике/хеми је, био-логије и теологије/и/једноставно јенема...

––––––––––––––(одломак из приказа објављеног у инте-рнет часопису Агон, бр. 11, http:// www.agoncasopis.com/Broj_11/o%20poe-ziji/5.%20paklena_runda.html)

ГРАДСКА БИБЛИОТЕКА „ВЛАДИСЛАВ ПЕТКОВИЋ ДИС“ НАМЕЂУНАРОДНОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ У ВЕЈХЕРОВУ

„Дисово пролеће” у Пољској

а међународној конференцији „Ка југу“, коју је организовала од 9. до13. маја 2011. године окру жна и гра-дска библиотека „Александар Мај-

ковски“ у Вејхерову, окупили су се библио-текари из Пољске, Републике Чешке, Сло-вачке и Србије. У четвородневном дру же-њу приказана је мултикултуралност Сло-вена и богата делатност јавних библиотекау 21. веку. У пројекту „Ка југу“ осим домаћи-на из Вејхерова учествовале су и Покра јин-ска и Универзитетска библиотека у Гдањ-ску, библиотека у Лужину као и Кашубсказаједница, Чешку је представљала би-блиотека из Хрудима, Словачку библио-тека из града Барде јов, а Србију Градскабиблиотека Новог Сада и Градска библио-

ра, па се већ родила идеја о наставку сара-дње ових словенских земаља и прикључи-вању других.

Србију на конференцији у Пољскојпредстављи су чачански библиотекари Да-ница Оташевић, Маријана Лазић и Алекса-ндар Вукајловић и Зденка Валент Белић изГрадске библиотеке у Новом Саду. ДаницаОташевић, директор песничке манифеста-ције „Дисово пролеће“, говорила је о улозибиблиотеке у популаризацији културе и„Дисовом пролећу“ као културолошком фе-номену Србије, Александар Вука јловићпредставио је Дигиталну библиотеку и до-мене дигитализације Градске библиотеке уЧачку, док је Маријана Лазић учествовалау ревијалном делу програма када је на је-

N

U~esnici me|unarodne konferencije „Ka jugu” u poqskom gradu Vejherovo

тека „Владислав Петковић Дис“ из Чачка.Про јекат „Ка југу“ средином прошле годинеосмислила је библиотека у Вејхерову апрви међународни скуп словенских би-блиотека финансирала је Европска унијаи Вишеградски фонд. Срби ја је јединаучесница која не припада земљама Евро-пске уније, али је на скупу оправдала пове-рење које су јој указале чланице Вишегра-дског фонда кога чине Пољска, Чешка,Словачка и Мађарска.

Скуп библиотека у Вејхерову кроз ра-дну конференцију „Јавне библиотеке 21.века“, манифестацију „Дан словенских кул-тура“, посете кашубској заједници у Лу жи-ну и Гдањску, обиласком културних, исто-ријских и природних знаменитости севе-рних градова Пољске и дружењем, пока-зао је велике сличности словенских култу-

зицима земаља учесница приказана поема„Пан Тадеуш“ пољског песника Адама Ми-цкијевича. Радови чачанских библиотекараизазвали су велику пажњу учесника и ди-скусију што говори да српско библиоте ка-рство у професионалном смислу не зао-ста је од земаља чланица Европске уније,али су у великом закашњењу када је реч опростору намењеном за рад библиотека,те хничкој и другој опремљености.

Велики допринос реализацији овог ме-ђународног пројекта дали су директоркавејхеровске библиотеке Данута Бал церова,Евелина Мађарчик-Плебанек, координаторпројекта, и др Душан Пажђерски, Новосађа-нин, професор на катедри за српски језик Универзитета у Гдањску и промотер култу-ре мањинске заједнице Кашуба.

Д.О.



САЧИНИТЕЛЬ ову историјску драму из превелике признатељности, посвећује МОЪМ ,СВОГА РОДА, И КНЬИЖЕСТВА ПРИЯТЕЉЮ И ЛЮБИТЕЮ, СВЕСРБИНУ *. . И * .......У .Пожртвовани доброчинитељ у коме „заиста србско срце куца“ за ово дело „положиосамдесет форинти сребра“, али није желео да му се име помене, наглашава Глиша Зубану уводу ЧЕСТИТҐЙ СРБИНЕ! (1. априла 1861, у Београду ). Драма „носи име врло великогъ,

славногъ, и историчногъ мужа и избавителя и ослободителя србскогъ одъ яарма турскогъ;а дали ће и у колико одговорити своме наслову, то нека светъ каже и оцени...“.Глигорије Глиша ЗУБАН (Сента, око 1815 - Београд, после 1862), писац, стихотворац

песама у народном духу, чиновник, рођени је брат Лазара Зубана, секретара митрополитаужичког, једног од ретких државних чиновника уставобранитељског режима који се јавнозалагао за Вукову реформу што потврђује и његова невелика књига са спискомпренумераната БРАЧНЬІЙ ПОКЛОНЪ МЛАДЬИМА СУПРУЖНИЦЬИМА, ЗАРУЧНИЦИМА ИОНЬИМА, КОЈИ МЬИСЛЕ ТО ДА БУДУ (У Београду , у Княжеско -Србской Кнъигопечатнъи,1833, 129 стр).

Глиша Зубан, поред историјске драме КНЯАЗ МИЛОШЪ НА ЛЮБИЋУ 1815. године (У Београду , 1861, 69 стр) ), спевао је и написао БОЙ НА ГРАОВУ О СПАСОВУДНУ 1858,ГОДИНЕ (У Земуну, 1858), БОЙ СРБА СЪ МАЏАРИМА 1848-1849. (У Бео граду , 1860 ),ГЛАСЪ НАРОДА, ГЛАСЪ СЬІНА БОЖІЕГЪ (У Београду , 1860 ), ЛУКА ВУКАЛОВИЋЪ ИОМЕР-ПАША или УСТАНАК ХЕРЦЕГОВАЦА (У Земуну , 1862 ), ШЛЬИВЕ ЗА БРАШНО (У Земуну , 1852 ; [2. изд]: У Београду , 1861).

да на то благо имају веће право, отеше од Турака у селу Каони... Долази и писСима Милутиновић са оружјем и каже Млошу да под управом Јована Обреновићавојводе Дринчића има око три хиљаде и пстотина војника... Зла коб у почетку прасрпску војску, али можда је то Божја вољаЛазар Мутап умире у својој кући у Прислници. Архимандрит Мелентије благосиљборбу.

Ћаја-паша је уверен у победу и љутна Милоша што је побунио рају, а претходсе у Београду на веру предао Дели-БаСер Чесми. Хаџи-Баба Дервиш подсе

Ћа ја-пашу да им све иде наопако од какопогазили реч Муратову да на Косову раји чине зла. Бранећи топове гине и ТансиРа јић...

Нервоза и пометња у обе војске!... Гтово у исти мах, следи врхунац, преокрерасплет. Јован Обреновић сао пштава Млошу да их прешавши Мораву, Турци разбше... Као гром из ведра неба, стиже мушлук! Васа Томић из Кнића са два друга сапштава Милошу да је Ћаја-паша убијенда га однесе Морава!...

Међу „дејствујућим лицима“ је и херозирани лик Драгачевке , бивше робиње

ИЗ ЗАВИЧАЈНЕ БАШТИНЕ ЧАЧКА – ВЕК И ПО ЈЕДНЕ КЊИГЕ

Княазъ Милошъ на Любићу

1815. годинеисторична драма у дванаестъ дъйства одъ Глише Зубана(У Београду , У Кньгопечатнъ Кнъажества Србскогъ, 1861)

Пише: Милица БАКОВИЋ

Милоша кога чува стража. Војници и буљу-баше поседали... Газда Никола Луњевицадоноси пуну зобницу талира за војску. КнезМилош набраја турска злодела и страхо-владу у Србији још од доласка дахија уБеоградски пашалук крајем 1801. године...Неспорно, најзлогласнији је Сулејман Скоп-љак-паша и његов помоћник Имшир-паша(у народу познат као Ћаја-паша) који субро јне угледне српске кнезове и кметовенаби јали на коље, а многе најодабранијељу де исекли. Хтели су смакнути и Милоша,али он побеже из Београда, а брат му Је-врем и писар Риста осташе оковани у Не-

бојша кули. Арсеније Лома покупи сав каче-рски срез са намером да Турке до Ужицапропрати, али сам животом плати... Због та-квог турског зулума, кнез Милош на Љубићуводи борбу са Ћаја-пашом, и Скопљаковимсином, Мухамед-Бегом, који се у Чачак сја-тише са двадесет хиљада Турака... КнезМилош пише брату Јовану, Милићу Дрин-чићу и Јови Добрачи да дођу са рудничкоми крагујевачком нахијом. У другом дејствусти же Јован Обреновић са пуном торбомталира и дуката које предаје Милошу. Об ја-шњава да је то благо које су Турци-хара-члије отимали од народа, а Срби, с обзиром

ао што је познато, Светоа ндреј-ска скупштина збацила је кнеза Александра Карађо рђевића (1806-1885) и вратила Милоша Обре-новића (1780-1860) на српски пре-

сто 11. децембра 1858. године. Тако почињењегова друга влада која траје непуне двегодине. На Крстовдан (14. септембар) 1860.године, вођа Другог српског устанка, побе-дник битака код Палежа, на Љубићу и Ду-бљу, утемељивач независности Србије, из-дахнуо је у свом двору у Топчидеру. Те истегодине, Српске новине (Београд, бр. 112 ,сш⎯⎯ р. 436 ) назвају га Милош Велики. Непо-

средно пред смрт, још једном је посетиокрајеве где су вођене борбе у Другом срп-ском устанку. Тако, пошто претходно свраћау Бресницу, код синовице Дмитре Обрено-вић-Јаковљевић која је била удата за Три-фуна Новаковића, поново стиже до славногЉубића.

Две деценије по упокојењу МилошаОбреновића, Зубан објављује ову исто риј-ску драму у којој има 32 „дејствујућа лица“.На самом крају је белешка : „(дванайстодъйство я ја самъ избрисао“).

Радња почиње 11. јуна 1815. године,на брду Љубићу, у логору, у шатору кнеза

K

4 2

4 8 . Д И С О В О




Чачку, коју својевремено помињу Вук Сте-фановић Караџић (Ми лош Обреновић, князъСерб i и или Грађа за Србску Исш⎯⎯орију наше-га времена, у Будиму , 1828 ), Василије Јова-новић (Нова Милошi ада или Освобо ждениi еСербиi е одъ несносногъ ига турскогъ, У Крагуевцу , 1833), Сима Милутиновић Сарај-ли ја (Исторi я Серб ie одъ почетка 1813 доконца 1815 године, у Лайпцигу , 1837 ), а Воји-слав Ј. Илић-Млађи је у родољубивој поемиБојеви на Љубићу (Београд, 1936 ) назва Јо-ванка Зеочанка, српска Орлеанка... Видов-дан је на видело извео па пред сванућесаопштава кнезу Милошу: „Я самъ быларобиня у Чачку, и ноћасъ самъ изъ Чачкаутекла, и препливала самъ Мораву, па самъпошла ка` гуска у маглу, а ево наиђемъ наТебе и на мою србску браћу. Него чуешъГосподару! Турцы се спремаю да беже, алинезнамъ куда и я неверуемъ, да ће у Чачкуосванути“.

Жири 48. „Дисовог пролећа“ заесеј о Дису, у саставу: Ана Гво-зденовић, Александра Ђурић

и мр Милан Алексић, председник, имао је задатак да одабере и награди триесеја од приспелих дванаест радована овогодишњи конкурс. Нажалост,нај већи део радова није задовољиопрописане критеријуме конкурса јер тирадови нису имали есејистичку форму,па је жири одлучио да се ове годинедодели само прва награда.

Својом студиозношћу и озбиљно -шћу приступа проучавању Дисовог пе-сништва издвојио се рад „Принципи и

семантизација прстенасте композици- је, те поступак прикривеног глосирањау поезији Владислава Петковића Ди-са“ (шифра Успаванка) и чланови жи-ри ја су једногласно донели одлуку даовом раду доделе прву награду. Збогчињенице да остали радови нису ис-пунили прописане критеријуме конку-рса, жири није доделио другу и трећунаграду.

Београд, 9. мај 2011.

Милан Алексић,председник жирија

ПОШТА ЉУБИЋУ

Находећи се у Чачку 1859., кнезМилош заповеди да му се изнесенајскупоценија униформа, и њу обуче.Затим припаше ону скупоцену сабљукоју му је даровао народ.

И униформа и сабља биле суврло тешке за његову старачку снагу.Зато ађутант Барловац примети:

– Па тешко је ово, господару! – Ако ће! чиниш ‘волико, данас

према Љубићу није ништа тешко!И тако, свечано нагиздан, возио

се старац улицама чачанским

погледајући сваки час на историскибрег према Чачку.

* * *

Кнез Милош у причама / [сакупио

Милан Ђ. Милићевић] ; [предговор] :Кнез Милош у писаној биографији /

Драгослав Страњаковић, [б. м, б. и, б.

г ], 358 стр. + XVI : илустр. ; 20 см. -Стр. 159.

Неспорно, Зубанова драма, објавље на

у години када је донесен Закон о ус ш⎯⎯ро ј с -ш⎯⎯ву народне војске у Кнежевини Србији иЧиновнички закон који утемељује бирокра-тски систем, представља својеврсну архив-ску грађу, поготово што њен садржај прева-зилази литерарно штиво и одговара исто-ријским изворима. Ове године (2011) навр-шава се век и по постојања публикацијеКНЯАЗЪ МИЛОШЪ НА ЛЮБИЋУ 1815. го-дине која спада у сш⎯⎯ару и реш⎯⎯ку књигу те јеизузетно значајна библиографска јединицау културној баштини Чачка, а непозната је идобрим познаваоцима локалне историо-графије.

КОНКУРС ЗА ЕСЕЈ О ДИСУ

Награђена Лидија Диздар

Велики гороломник српске поезије,

онај који је знао да проговори сти-хом њенога апсолутног десетерца,

понекад страсним стихом који одјекује и

који по познатој Андрићевој речи иза-

зива у нама један одзив као што се човек

на лозинку одзива, велики песник и вла-дика који у исто време куне и благосиља,онај који поставља олтар прави на камен

крвави“ Петар Петровић Његош, „и тихисновидни, изгубљени, помало расути, са

очима које су гледале више на онустрану, песник неснађени, песник спли-на, модерног бесмисла“ Владислав Пе-тковић Дис, „срели“ су се 14. априла2011. године на 48. Дисовом пролећу, а

повезао их је др Мило Ломпар, про-фесор на катедри за српски језик и књи- жевност 18. и 19. века на Филолошкомфакултету у Београду.

„Великани српске поезије Његош иДис нису живели у истом времену, али суписали на истом језику и заједничка им је прерана смрт. Најјача веза између је-дног и другог песника јесте појам оту-

ђеног живота који је у европско духовно

искуство унела једна традиција започетау првим вековима хришћанства засно-вана на преобликовању платонистичких,првенствено, али и других источњачких

учења и разнолика традиција гностика.То је онај живот који није ту, који је негдедругде, нека чудна раздвојеност измеђучовека и живота појављује се у учењима

гностика, а тај живот, на себи својственначин, опевали су Његош у „Лучи микро-козми“ и Дис у „Утопљеним душама“ ипесмама „Тамница“, „Нирвана“ и „Мождаспава“, истакао је професор Лампар.

У славу Његоша и Диса

* * *

Аутор есеја „Принципи и семантизација прстенасте композиције, тепоступак прикривеног глосирања у поезији Владислава Петковића Диса“, који јена конкурс послат под шифром Успаванка, је Лидија Диздар из Бања Луке. Ауторки есеја припада награда од 10.000 динара, која ће јој бити уручена назавршним свечаностима 48. Дисовог пролећа у Чачку.

Проф. др Миро Ломпар и Слободан Николић



1.

Упознала сам га на послу

Плакао је

Видела сам нотес са белешком:

„...Твоја туга је само твоја

Нико други је нема

Не осећа

И никада неће осећати...“

Седео је за својим столом

И плакао барем два пута месечно

То је била доња граница

Људског достојанства

Тренутака разговора са тугом

Једном личном тугом

Размена осећања

Унутар себе

Рекао ми је да плаче

увек затворених очију

Рекао ми је да се своја туга мора

живети

Иначе умире човек

Цео

Некад део по део

Некад одједном

Али, сасвим сигурно умире

3.

Последњи дан његовог живота

Празан град

Дим и две мачке

Атмосфера некога ко је презрео свет

Са свим његовим аветимаКоји живе и дишу

Пуним аветињским плућима

По ћошковима његових снова

По ћошковима улица којима пролази

По ћошковима кревета у којима спав

Са аветима

Награда Млади Дис за 2011. годин

Шифра Сонаш⎯⎯а

Гордана Смуђа (1982), Београд

KONKURS ZA RUKOPIS ZA PRVU PESNI^KU ZBIRKU

Гордана Смуђа добитник Mladog Disa

ири Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ за награду „Мла-

ди Дис“, ко ји је радио у саставу Соња Веселиновић, председник,

Петар Матовић и Саша Стојановић, на састанку одржаном 16. апри-

ла у Чачку између 33 приспела рукописа на конкурс за прву песни-

чку збирку већином гласова најбољим је прогласио рад под ши-

фром „Соната“. У ужем избору нашли су се још ру кописи потписани шифрама

„Млинар“, „Центрифугални играч“, „Маленк овићев осмех“ и „12“.

Аутор рукописа под шифром „Соната” је Гордана Смуђа, рођена 1982.

године у Београду, по занимању драматург (завршене мастер студије дра-

матургије на Факултету Драмских Уметности).

Рукопис Гордане Смуђе по оцени жирија „показао се као најзаокру же-

нији, поетички уједначен са вешто изведеном тематском линијом која је нео-

пходна за уобличавање збирке“.

Рукописи који су ушли у ужи избор по мишљењу жирија такође су вре-

дни пажње и на ове ауторе се убудуће озбиљно може рачунати.Награда „Млади Дис” Гордани Смуђи биће уручена 26. маја у Чачку, на

свечаности испред Дисовог споменика. Награђени рукопис Градскa библио-

тека штампаће до краја године као тридесету књигу у едицији „Токови“.

@

Ја се зовем…

ја се зовем паола хорват љубила сам мртвог човека

Четрдесет дана је прошло како покушавамо да превазиђемо себе

и евочетрдесет првог дана села сам за свој радни сто да пишем

да ти пишем

с дивном помиреношћу да то што пишем

пишем на адресу Одисејева 7б

у трактату пише

да је сагласно све што нам се дешава

да се небодери неће срушити због једног самоубице

да ће једна девојка и даље у углу своје собе

низати на струну пикавце једног непознатог човека кога је убила од којих

ће за успомену направити огрлицу

да ће се самопослуга затворити јер је један мршави младић

украо кесицу чипса

итд.

цела следећа страна исписана је само торн једном скраћеницом

егзистирам, а ти, шта ти радиш?

Шифра „12“Милица Милосављевић (1991), Београд

4 4

4 8 . Д И С О В О




Кад порастем

Волео бих силно

Да не морам да живим

Овако

Од препродавања себе

У деловима

Умотаним у станиол речи

Од праха себе

Кријумчареног у дуплом дну

Стилских фигура

Изгарам од жеље

Да сликам

Крвави сутон

Који не би био метафора

Ни бездетних револуција

Ни ватри мајчица пепелаДа буде једна импресија

Да на томе остане

Шифра „Млинар“

Мирко Јовановић (1985),

Стара Пазова

Човек згазио мрава

Човек згазио мрава и није се извинио.

Револтирани мрав

Бацио му је рукавицу право у лице.

У суботу се мрав појавио

На уговореном месту са секундантима,

Чланковитим црвом и врапцем

И с два набијена револвера.

Човек се уплашио,

још дан раније побегао из града,

Далеко.

Локалне новине писале су

О несвакидашњем скандалу.

Цео се свет чудио.

Ипак, до уторка сви су све заборавили.

Као да се ништа није ни десило.

Заправо, и није се ништа десило,

Осим што је човек згазио мрава.

Шифра „Маленковићев осмех“

Милан Јовановић (1981), Београд

Имати и немати

Имам:

– 39 динара на кредиту,

једну незарезану оловку,

два листа папира што имају мрље

тонера по себи,

и кило и триста млевених идеала.

Ови идеали нису толико лоши.

Мајке ми Оливере.

Уверићете се да их продајем по заиста

разумној цени.

Ако је који и мало иструлио са стране,

треба само ножем одстранити трулеж,

а ако се остатак убаци у компот,

добићете идеале меке к'о душа,

и још нешто мало слатке топле

водице.

Немам:

па све што није на горе наведеном

списку.

Ах, да. Имам још једну ствар.

Имам зиму.

Имам топли дах у грудима што прави

пару када се

издише.

И хладноћу која ме тера да се крећем.

И промрзле прсте на ногама.

Знам да не звучи сензационално,

али да немам зиму,

не бих имала ништа.

Шифра „Ценш⎯⎯рифугални играч“

Лука Курјачки, Београд

KONKURS ZA RUKOPIS ZA PRVU PESNI^KU ZBIRKU

@iri za dodelu nagrade „Mladi Dis”: Petar Matovi}, Sa{a Stojanovi} i Sowa Veselinovi}

Одржавање Дисових свечаности помогли су: Скупштина града Чачка, Министарство културе Републике Србије, Високашкола техничких наука у Чачку, ЈП Путеви Србије и Зоран Дробњак, директор, Дом културе, Умерничка галерија „Наде-

жда Петровић”, као и медији.



KONKURS ZA U^ENIKE SREDWIH [KOLA MORAVI^KOG OKRUGA

Плави чемпреси младих

I nagrada

Plavi ~empresiПада страх по мени

топи се бојама хладног воска.

Издубљују стену моја стопала

капут тежи од неба,

моја лакоћа је заспала.

Знам те висине плавих чемпреса

И то наго сунце у теби.

Путниче, с коферима отвореним

све твоје крпице падају по мени.

Ал нисам ти очима прозор није ми

душа, твоје пристаниште.

Као два длана затворена у

тамници утробе се тражимо.

А знам висине плавих чемпреса

И то наго сунце у теби.

Катарина Брковић, IV/1

Економска школа, Чачак

а овогодишњи конкурс за ли-

терарне радове ученика сре-

дњих школа стигло је 109 пое-

тских и прозних остварења из

десет средњих школа Моравичког окру-

га: Гимназије, Економске, Техничке, Пре-

храмбено-угоститељске и Медицинске

школе из Чачка, из Гимназије и Техничке

школе из Горњег Милановца, Средње

школе „Драгачево” из Гуче, као и из ива-

њичке Гимназије и Техничке школе. На

конкурс су стигла и три поетска рада из

Пољопривредне школе из Пожеге.

Одговоран задатак одлучивања о

наградама имао је жири у саставу: На-

таша Николић (Гимназија „Таковски ус-

та нак”, Горњи Милановац), Соња Ман-

дић (Прехрамбено-угоститељска школа,

Чачак) и Слободан Николић (Гимназија,

Чачак).

На састанку одржаном 4. маја 2011.

године, жири је донео одлуку да прву

награду за поезију добије Катарина Бр-

ковић, IV1 Економска школа из Чачка, за

песму „Плави чемпреси”. Друга награда

припала је Милану Дабовићу, IV3 Гимна-

зија из Ивањице, за „Поему ватре”, а тре-

ћа Ани Радојичић, ученици IV3 Гимнази-

је „Таковски устанак” из Горњег Милано-

вца, за песму „Љубав”.

За прозу прву награду добила је

Кристина Станојевић, III5 Гимназија из

Чачка, за рад „Талог”. Друга награда при-

пала је Мини Пејовић, III4 Гимназија „Та-

ковски устанак” из Горњег Милановца,

за текст „Само за тебе чувам ову при-

чу”, а трећа Марији Димић, III9 Гимна-

зија из Чачка, за рад „Он, сан који не-

стаје”.

Жири је похвалио све учеснике ово-

годишњег надметања у писању поезије

и прозе за бројне и квалитетне радове.

Награде ауторима најбољих радо-

ва биће додељене 25. маја 2011. године,

у Дисовом родном селу Заблаћу.

N

III nagrada

QubavПатња је ушла кроз моје очи

и наставила да се шири дуж тела.

У тренутку када је метак прошао

кроз његове груди,

бол ме никада није позвао јаче.

Како је падало блато пуно меса

поче добијати израз смрти.

Тражећи твоју топлоту – нађох само лед;

тражећи боју – добих белину и крв;

тражећи срце – нађох два.

Оба су била тиха, попут шуме,

када је обухвати месечина.

Ана Радојичић IV/3

Гимназија „Таковски устанак”,

Горњи Милановац

II nagrada

Poema VatreГоре изнад временана пашњацима од водеод кремена одвојенаполако умире птица,а тако личи на звезду,у њој стотине лица

живе и умиру,умиру и живе,у оковима слободеи људишто попут маглегуше ватру којој се дивеи чекају да их пепео поново затрпа,

А убијајући њу убијају себе,далеко од земље живот се рађа,ноктима мртву кору гребеда угледа светлост што под њом секриједа попије росу,сребрну сузу оног што га створи,а остави цвет да од жеђи умре,да мирисом својим не обасја шуме.

шуме што расту тамо у сред мрака ил’мрак њима кроз корење тече упијен изземље где лежи тело ватре прах насебе што више не личи,а реч к’о опело у даљине бежи,као слепи путник у некој туђој причи.

Лелеци њени прате га у стопу,као пси кроз високе траве јуреза пленом, видно уплашеним,ал шта буде кад’ промене се стране,када ватре устукну пред стеномкад' ловине почну да се бране.

Шта буде кад море подивља,својим бесом кад почне да се храни,

жели се подићи, ал даље му не даоко оазе непрегледна пустиња,кавез што око њега скова сенка бледаречима слободе од ужареног гвожђа.

Речима слободе од ужареног гвожђаратови се воде за крв што се хлади,ратови се воде јер се склопи савез.

А слобода људством запрљанасама себи границе постављашто их може прећи само уснио путник који уместо корака за собом оставља решто у себи носе ватру лажног сунцада над њима к’о птица злосутник говори, а они кажу бунца.

(Одломак из поеме)

Милан Дабовић IV

Гимназија, Ивањи 4 6

4 8 . Д И С О В О




KONKURS ZA U^ENIKE SREDWIH [KOLA MORAVI^KOG OKRUGA

Недеља. Од прастарог стаб-ла дан када се рађају пупољци ми-нулог рада. Дан за сакупљање де-лића сопственог духа, склопљеног умозаик. Дан када Сунце јаче гре је,трава брже расте, дуга има најлеп-ше бо је...

Снено лице усечених бора одснова, буди ми мирис прве јутарњекафе, који се, као стидљиви дечјипоглед кроз кључаоницу прикрада умоју собу. У вечитом раскораку ми-сли „устати или одустати”, покуша-вам да отргнем топлину свог креве-та од тела, никада засићеног лежа-

њем. Спокој бистрог недељног јутрапрекидам својим мераклијским зева-њем, природном гримасом на лицу,којој би позавиделе и свраке на гра-ни. Још увек навучених завеса наочима, на врата моје главе, у којој, утом тренутку дува јака промаја, некуца ниједна, иоле, корисна мисао,као знак захвалности за свако зрнопеска, које прође кроз грлић пешча-ног сата трајања. Ваљда ме животније научио да одмор и лењост нисусиноними. Знам само то, данас је дан,

један од многих, било који, сасвимобичан... Одуста јем, ипак...

Моје извршавање Седмог смр-тног греха омете бучно клепетањедрвених папуча чији ми је призвук парао тишину. Ужурбано, са нестр-пљењем, као да се дели нешто бес-платно, хита ка суседном дворишту.Био је то добро познат, ојкави гласстарије комшинице, која долази насвој устаљени ритуал. He. To нијеспремање за одлазак на недељнулитургију. Није ни приближно томе.Преварили сте се... или можда, каони она, нисте ни помислили на то?!

„Једва дођох”, задихано и устре-птало ће она. „Хајде, хајде, готова је

кафа”, на то ће друга комшиница.„Идем, 'оће киша, Бога ми, кости мисе од јутрос растављају!” „Шта ћеш,старост је то!” „Ма јашта”, продужи ко-мшиница, „од судбине се побећи неможе”. „А, кад смо већ код судбине”,устукну она, као да је неко уштинуоза мишицу, „да преврнемо, нисмо ода-вно”. „Ма немој данас, недеља је, неваља се”. Она као да то не чу, испихалапљиво последње гутљаје већбрашнасте од талога кафе, и пре-врнуше обе „пророка од стакла”. „Давидимо...”

Док су оне чекале да им шољи-ца кафе изокрене живот наопачке ипокаже ону истину која њима одго-вара, хватам себе у беспућу мисли,већем од свемира, које плове танкимлинијама постања и бивствовања.Па, живот је мизерија, колотечина,талог, кад може да стане у кафенушољу, ту безначајну творевину одглине, лако ломљиву, просту и

једноставну, ничим посебну, поне-кад окрњену... Окрњену као што јесиромашна, крња, неука и колектив-на душа овоземаљског врта. Схва-тих, њихова душа је баш та шољица

кафе, штура и мала, са премалокафе и превише талога. Прободено

је ту превише рђавих ексера, преви-ше оронулих надања, похлепе и сра-ма, лоших мисли, потајних жеља,лутања кроз таму лењости и тврдич-лука, свакојаког смећа, све су то се-дименти душе, ту је чврсто закованасва проклетост бића, недостојног исамо свог, себичног... Ни је дебелиталог добитак у шољици, лутрија илиБинго добитак... To cy одаје беде ду-шевног царства у које се не улази,али на иглу се слаби човек ипак убо-де, иако су већ уништена сва вре-

тена, снагом и расуђивањем ума.Кад преврнеш душу, талог те обузи-ма, најниже у теби дочекује зору, ра-злива се по твом чистом лицу, правизакорелу љуштуру око твоје душе,која се тешко може водом опрати.Изобличиће ти лик, бићеш његоваслика и прилика, слика дна, свогдна, поломиће катанце твог најдуб-љег подрума, показаће ти путоказела жне, јер си никао из њега, талогате кафене шољице, а биљ ка никаданије здрава на болесном тлу. Црнатечност је већ одавно попи јена...

Данас је недеља. Том талогу ни-

шта ни је свето, разливен по шо-љи игра се Бога. Људи се гуше уталогу сопствене душе, у том вар-љивом огледалу виде лажну сликухероја, самога себе. Постоји нековећи од кафене шољице, од тог та-лога на дну, већи од свих измишље-них истина, ла жних „знакова крај пу-та”, НЕКО, ко је сваког часа мо жераспарчати.

Кристина Станојевић, III/5Гимназија Чачак

I nagrada za prozu

Талог II nagrada za prozu

Само за тебе чувамову причуУздах. Негде се у позадини чује спикерка.

На јављује вести. Гледам у плафон. Исти плафон

који сам јуче гледао, исти онај ко ји гледам годи-

нама.

Још један уздах. He мили ми се да устанем.

Ако устанем, дан ће почети, време ће проћи, ра-

здаљина ће се прећи. Ако пак не устанем, по-

стоји могућност да ћу поново заспати. А онда ћу

сањати. И тада ће дан почети јер дани почињу

не осврћући се на безначајне појединце; и време

ће проћи, а оно ће носити ра здаљину између на-

ших срца. Живот ће и тада тећи, али ја ћу битиван његовог болног тока, у сну.

Трећи уздах. Ипак устајем. Босим стопа-

лима газим. Идем до купатила. Од собе до ку-

патила – и то је раздаљина. Пет корака. Толика

је раздаљина. Два корака је од прага до огле-

дала.

Четврти уздах. Огледало. Гледа ме. Гледа

ме мојим очима, туђим погледом. Тренутак то-

плине. Танка нит се провлачи кроз мозак. Доди-

рује мождану кору. Навиру сећања. Могу поно-

во да је видим. Лепа је као у мају. Поново седи-

мо на путу и причамо о рату. Ја сам избеглица.

Саосећајно ми се ућулила испод рамена и уте-

шно се насмешила.

Тренутак хладноће. Нема је.Пети уздах. Хладна вода ми надражује Кра-

усова телашца у кожи лица. Да умем да осе-

ћам, болело би. Тражим пешкир. Чудно мирише.

He тај зелени! Тај је за ноге. Налазим прави пе-

шкир. Када бих само могао да пронађем прави

пут у животу као прави пешкир за лице, све би

било у реду. He могу.

Шести уздах. Верујте ми, све је наследно.

Па чак и склоност ка депресији.

Седми уздах. У соби сам, поново. He сећам

се раздаљине од пет корака. Рупа у сећању.

Имам их превише. Можда тако мо ја подсвест по-

кушава да избрише бол.

Осми уздах. Факултет чека. Породица чека.

Доручак чека.

Девети уздах. Добро јутро, Бањалуко! Моје

име је Игор Калаба и волео сам. Ово је била

моја прича, мој сан.

Десети уздах. Срећан сам само кад сањам.

Ја немам живот. Имам само сећања. Сећања и

ожиљак на оном месту којим сам умео да во-

лим.

Мина Пејовић, IV

Гимназија „Таковски устанак”

Горњи Милановац



KONKURS ZA U^ENIKE OSNOVNIH [KOLA MORAVI^KOG OKRUGA

Пролећна киша стиховаа конкурс за литерарне радо-ве ученика основних школа ко-

ји је пратио 48. Дисове свеча-ности, најмлађи ствараоци од-

говорили су пролећном кишом стихова ипрозних остварења. Стигло је 166 радо-ва из 19 основних школа Моравичког ок -руга, а јавили су се и млади песничкигласови из основних школа „Десанка Ма-ксимовић” из Пожаревца, „Вук Караџић”из Неготина и „Арчибалд Рајс” из Београ-да, чији су ученици послали 42 рада.

Писали су ученици из чачанских ос-новних школа: „Милица Павловић”, „Фи-лип Филиповић”, „Ратко Митровић” „Све-

ти Сава”, „Вук Караџић”, „Танаско Рајић”,школа „Владислав Петковић Дис” из За-блаћа, „Свети ђакон Авакум” из Трнаве,„Степа Степановић” из Вранића, „БожоТомић” из Рожаца, „Татомир Анђелић” изМрчајеваца, из Ивањице школа „КирилоСавић”, из Лучана школа „Милан Благо-

јевић”, а из Горњег Милановца „Краљ Александар Први”, „Момчило Настаси је-вић”, школа „Таковски устанак” из Тако-ва, „Иво Андрић” Прањани, „Анђелија Ми-шић” Коштунићи и „Арсеније Лома” саРудника.

Жири у саставу: Мира Вуловић-Јо-цић (ОШ „Милинко Кушић”, Ивањица), Ду-шанка Митић (ОШ „Милица Павловић”,

Чачак) и Мирко Божовић (ОШ „Влади-слав Петковић Дис”, Заблаће) донео је од-луку да у области поезије прву наградупонесе Лазар Биорац, ученик VII разре-да ОШ „Иво Андрић” из Прањана, за пе-сму „Чекам”. Друга награда додељена је

Анђели Шутић, ученици VII2 ОШ „РаткоМитровић” из Чачка, за песму „Живот”, атрећа награда припала је Невени Раду-ловић, ученици VII3 ОШ „Кирило Савић”из Ивањице за песму „Тражим те”.

За прозу прву награду добила је Анђела Ловречић, VI5 ОШ „Милица Па-вловић” за рад „Месечина је обасјала мојкрај”. Другу награду деле Олгица Благо-

јевић, VII1 ОШ „Филип Филиповић” за рад„Поглед кроз отворен прозор моје душе”и Никола Грујичић, VII5 ОШ „Милица Па-вловић” за рад „Поуке Светог Саве”. Тре-ће место деле Јована Ерић, ученица VI2ОШ „Владислав Петковић Дис” за рад „Јазнам ко сам” и Јелена Стојиљковић, VIII3ОШ „Свети Сава” аутор рада „Шта ме чи-ни неспокојном?”.

Жири је једногласно похвалио свеучеснике конкурса за велики број квали-тетних радова.

Награде најуспешнијим ауторимабиће додељене у ОШ „Владислав Петко-вић Дис” у Заблаћу, у среду 25. маја 2011.године у 12 часова.

NI

nagrada

^ekam

Ћутим ... ослушкујем тишину

што долази незвана

и испуњава моју душу

пуну слутње и уморну од чекања.

Тебе чекам...

А ти кроз цветна поља ходаш,

росна јутра дочекујеш боса

радујеш се и певаш са птицама

сонату Сунцу

огледаш се у изворима бистрим ...

Растеш под капима кише

летиш под облаке

и ноћи чекаш

да на месечини ти се прелије коса.

Ћутим у тишини и чекам

не би ли те стварност додирнула

сетила на моје чекање

не би ли те птице повеле тамо

одакле те одвело једно октобарско

свитање.

Лазар Биорац,

ОШ „Иво Андрић“ Прања

Тамна је ноћ. Бледи Месец обасјавамало село које је утонуло у ноћни мир.Све је тако мирно, све спава.

Једино још ледени кристали неумо-рно затрпавају голо и пусто земљиште.Мале звезде на небу трепере, допушта ју-ћи ми да чујем њихов нечујни шапат. На-мигују једна другој, и у овој сабласној но-

ћи шапућу утешне речи: „He бој се се-стрице, ту сам.” Приљубила сам нос уз про-зор, који се од мог топлог даха, као про-шаран кичицом, магли. Из суседних собасе чује тихо дисање и хркање. Споља каода га је неко уоквирио флуоресцентнимфломастером, пејзаж сија под сребрени-ном Месеца. Из околних кућа се дижу та-нки праменови дима, налик изгубљенимдушама које траже свој мир у небескомпространству. На крају села се виде гранеголе шуме, која покривена белом копре-ном светлуца сред месечевог сјаја. У да-љини се чује завијање вукова, чији би оч-њаци радо пришли кавезима са живином,

да их оштроумни сељаци нису обезбеди-ли. Људске стопе, кокошији трагови, све је то нестало прекривено студеном мате-ријом од које се прсти леде, зуби цвокоћу,нос цури. У машти ми оживљавају сликесабласних ноћи из прича старијих људи.Одједном ме из те маштарије прену хук сове која је стојећи на симсу прозора већ

дуго буљила у мене својим великим фе-њерима. Одједном, она бешумно отворисвоја крила и одлете путем ноћи. Дуго самтрепћући зурила у ову животињу, која јепопут приказе из маште летела ка Месе-цу. У овој ноћи све је било стравично. Сва-ки уздах, цијук миша, шкрипање греде из-гледали су застрашујуће. Издужене сенкекућа личиле су на тамне личности које су желеле да ме зграбе својим хладним пр-стима. У једној људској стопи лежао је вра-бац који је већ осећао како му срце сла-бије куца и како га смрт у свом леденомнаручју уљуљкује у вечни сан. Помислих:„Како су ноћ и зима могли да буду тако су-

рови да одузму живот овом невином стврењу?” Једна суза кану, па друга и трећсве док се све не претворише у ледекристале проткане срчаном патњом. С је било тако мртво, тако мирно, а ја ссе осећала као да сам једина жива.

Једино је још Meсeц, равнодушстајао на небу и охоло гледао на св

пред собом. Он би тако мирно стајао и је цео свет нестао у овом тренутку. смо нестали сви ми, ви, ја, он би остохоло на небеском платну, јер он зна се после готовог живота увек рађа новHe осећа он патњу сељака за изгубљенусевима. Он ће до краја света остати свом тамном престолу, посматрајући крпод својим сјајем. Посматра како звез једна другој намигујући шапућу утешречи у овако сабласној ноћи: „He бој сестрице, ту сам.“

Анђела Ловречић VОШ: “Милица Павловић” Чач

I nagrada za prozu

Месечина је обасјала мој крај

4 8

4 8 . Д И С О В О




KONKURS ZA U^ENIKE OSNOVNIH [KOLA MORAVI^KOG OKRUGA

II nagrada

@ivot

И опет тај осећај страха,И опет зима срце ти стеже.Сада је хладно, све се леди, А усправно ићи тада је теже.

Пада ти глава, губиш снагу,Као да више наде нема,Помислиш: „Нек све иде к врагу!”Дрхте ти усне, хвата те трема.

Трчиш па паднеш, све више боли.Неко ти каже залуд се надаш, Ал’ ти ипак настављаш да волиш,Јер неко те воли, због неког страдаш.

Проби срце твоје леденица оштра, А онда се распаде на ситне комаде, А бистра ти суза у оку засја,

И суза склизну, склизну, ал

’

не паде.

He паде јер волиш дан када си рођен,Дан кад на небу Сунце поново се рађа.To живот се зове, за њега се бориш, А он пун је трња, потонулих лађа.

Ти разгрћеш трње што саде га другиИ крвари твоје тело, а и руке, А оно опет ниче пред коленима твојимИ твој пут је опет пун мржње и муке.

A ja ти кажем: „Погледај боље,Мало боље око себе!Сунце само што није изашло,Свануће дан само за тебе!”

Анђела Шутић VII/2ОШ „Ратко Митровић” Чачак

III nagrada

Tra`im te

Као што сам ти у погледу одувек Препознавала ограниченост

И осећала се празно због твоје

Вечите немоћи и патње за слободом

Као што сам у неком попут тебе

Увек препознавала анђела

И давала све да те видим

Како пролазиш

Чак и када се не окренеш

Сад је магија мртва

И не знам када су се појавиле

Сенке које су бачене

На оне звезде из твојих очију

Које су тада изгледале

Тако вредне свега овога

Тражим те

Више ти поглед и осмех нису истиТражим те

Оног тебе ком ово желим рећи

Тражим те

Старог тебе који би ми

Одмах измамио осмех

Иако знам

Да те нећу наћи

Јер те је лето однело

Иако знам

Да сада неко други

Држи ме бескрајно будном

Тражим те

Јер било је лепо волети те

Невена Радуловић VII/3ОШ „Кирило Савић” Ивањица

С времена на време бацим поглед крозотворен прозор на хоризонт. У даљини се пру- жају онижи планински масиви изнад којих ле-луја магла. Испод њих, једва видљиви снежнинаноси, својом белином истичу плаветнилонеба са кога се протежу златни сунчани кра-ци. Нешто ближе зелене се борови, јеле ипонека бреза, огледају се у језеру.

Вода језера је мирна, чиста и прозирнакао стакло. Само понекад је благ ветрић зата-ласа. На обалама језера мноштво боја, као да је неки сликар припремио палету за сликање.

Рекли бисте диван пејзаж најбољег уме-тника, али то је поглед кроз прозор моје душе.Кад имате четрнаест година, постоји пуно пла-нинских врхова, још неосвојивих, неи стра же-них, непознатих. Прекривени су измаглицом, јер не знате шта вас очекује кад их освојите исавладате. Када се и попнете на неки врх, на-учите нешто ново и проширите своје видике,мало даље уздигне се нова планина. Само унашим годинама могуће је у једном дану да сепромене сва четири годишња доба. Затрпава- ју ме снежне олује, горим од врелине Сунца,шамара ју ветрови. Савијају моје младе гране,

дува ју са свих страна, али ме не могу сломи-ти. Кад се све стиша, стојим права као јеле, ста-билна као као бор, нежна попут брезе. Храброи дрско пркосим свима. А прозирна вода је оношто ме још чини дететом. Неискварена, до-бра, наивна, искрена, правична дечија душа.И цветна је лепота детињства које се не одри-чем тако лако. Нежност драгих особа, љубав,погледи који милују, грле, штите и чине да сеосећам безбрижно, вољено и сигурно. Тај осе-ћај нарушавају разни страхови, стрепње, не-мири, који као разне велике црне птице огро-мних, раширених крила заклањају Сунчев сјај.

Ноћу када зарудели, замишљени месецнадгледа језеро и све је чаробно и несваки-дашње, уморно тело тражи сан. Али, душаспавати не може, јер свака звезда која тре-пери на небу и купа се у језеру је нова идеја, жеља мисао. И као да сутра не постоји, мо-рам је одсањати широм отворениох очију ипре него ли затворим прозор.

Олгица Благојевић VII/1ОШ „Филип Филиповић” Чачак

II nagrada za prozu

Поуке Светог

Саве„Празник највећег српског просвети-теља биће обележен Светом архи јереј-ском литургијом у истоименом храму, којапочиње у...” и тако сваке године, на данобележавања смрти Светог Саве сви ме-дији, културне и просветне установеоживљавају сећање на њега.

Први у много чему: први принц којисе одрекао раскошног живота, први про-светитељ, оснивач школа, први диплома-та, оснивач болница... свемоћ своје љу-бави подарио је свом народу, а народ муузвратио сећањем, љубављу и поштова-њем, што му је омогућило живот за ве-чност.

У временима страдања, чежњи и на-дања, његово име било је на уснама сва-ког Србина.

Будилник нашег духа, блиставасветиљка, упућује позив сваког јануарана суштинску промену и преображајначина живота и мишљења.

„После нас не остаје оно што смоскупљали, већ оно што смо дали...”

Растко Немањић – младић који је не-колико година тек старији од мене донео је велику одлуку. Одлуку да световна бла-га замени духовним – без мобилног теле-фона, ЦД-а, лаптопа, отиснуо се Сава у живот раширених једара. Поучио нас је дасе кроз школовање боримо за себе и свој

народ. Поучио нас је да када променимооднос према самом себи онда ће нас идруги ценити. И морамо да опстанемо, миморамо да се сачувамо.

Сагледавање себе и учење да се та-штином не преузносимо и не хранимо сво- ју сујету, постајући тако горди и далеки одБога. Упозорење да себе никад не узди- жемо изнад других. Учио нас је да мора-мо да уложимо што више знања у себе, дасе помажемо јер ће се то вишеструко ис-платити.

„Трудом својим све пребродих...”Наоружан мудрошћу, а опијен љуба-

вљу, учинио је све за добробит свога на-рода јер ако не знамо одакле долазимо игде идемо, какав је онда смисао овог жи-вота. Да ли да будемо дивље звери којеће једна другу уништити?

По предању, Савино тело није моглода изгори на Врачару на обичној ватри.Онда је наложена ватра од суве виновелозе и маслиновог грања и тако је изгоре-ло. Док је горело догодило се помрачењеСунца... пепелом његових костију ми се иданас грејемо.

П.С. почео је штрајк просветних ра-дника. Шта би Свети Сава о томе рекао?

Никола Грујичић VII/5ОШ”Милица Павловић” Чачак

II nagrada za prozu

Поглед кроз отворен прозор моје душе



11. мај

✖ У Галерији Народног му-зеја у 19 часова чачанској пу-

блици представио се гост 47.Дисовог пролећа др Андреј Бо-

рисович Базилевски, песник и пре-водилац на руски језик тротомне Ан-

тологије српског песништва. У предста-вљању „Антологије” учествовала је и Ми-

рјана Булатовић, песник и преводилац из Бео-града, и Даница Оташевић. Популарне рускепесме извели су Владан Стевановић-Ђидовац иЗоран Марјановић, дуо гитара.

12. мај

✖ У Народној библиотеци „Стефан Првовен-чани” у Краљеву представљено је 47. Дисовопролеће и гост песник и преводилац др АндрејБазилевски, који је на позив чачанске Библио-теке боравио у Србији од 11. до 16. маја. У про-граму су учествовали: Мирјана Булатовић, Да-ница Оташевић и Андреј Базилевски. Програм

је водио Дејан Алексић, песник из Краљева.

14. мај

✖ У Средњем холу Дома културе отворена јеизложба „Праг оностраног” посвећена Саши Је-ленковићу, добитнику Дисове награде за 2010.годину. Изложбу је отворио Ђорђе Деспић, књи-

жевни критичар из Новог Сада. Аутор изложбе иистоименог каталога је Милица Баковић, би-блиотекар-саветник.

У наставку вечери представљена је збиркапесама „Срча” Бојана Васића, добитника награ-де „Млади Дис” за 2009. годину. О књизи је гово-

рио Дејан Илић, књижевни критичар, а одабра-не песме читао је аутор.

Повеља Дисовог пролећа за слепе и слабо-виде песнике, коју додељују Градска библиоте-ка и Центар за визуелна истраживања „Круг'',припала је Драгану Поповићу из Ужица. Повељу

је уручио Божидар Плазинић, академски сликариз Чачка.

17. мај

✖ На Дечјем одељењу Библиотеке приређен је пригодан програм за 20 предшколаца из врти-ћа „Полетарац” и том приликом су им поклоње-не бесплатне чланске карте.

18. мај

✖ У Римској дворани Библиотеке Града Бео-града представљено је 47. Дисово пролеће.Учествовали су: Саша Јеленковић, Тања Кра-гујевић, Даница Оташевић, мр Предраг Петро-вић и Дејан Илић.

19. мај

✖ У цркви Св. Архангела Гаврила у Заблаћуу 12 часова парастос Дису служио је јереј Ми-рољуб Мирковић.

У 12,30 часова на традиционалном лирскомсусрету у основној школи која носи Дисово име,ауторима најбољих поетских и прозних остваре-ња, приспелих на конкурсе за литерарне радовеученика основних и средњих школа Моравичкогокруга, награде је уручила Даница Оташевић,

Дисову награду Саши Јеленковићу уручи

је Даница Оташевић, а новчани део награде Влимир Станојевић.Програм је водила Маријана Лазић.Издавачку делатност 47. Дисовог проле

чиниле су публикације: 41. број часописа „Диво пролеће'', књига Саше Јеленковића „Књигсумњи” и каталог изложбе „Праг оностраноаутора Милице Баковић.

24-28. мај

✖ Богдан Трифуновић, библиотекар, прставио је чачанску библиотеку и њене дометобласти дигитализације у Задру, на LibrariesDigital Age (LIDA) 2010 конференцији, са рад„Digital Libraries and the challenge of a Digital Da

Ages''.Постер чачанске библиотеке под назив

„Should Public Libraries invest (more) in Digital Pser vation? The Public Libray Cacak Case stadчији је аутор Богдан Трифуновић, добио је тренаграду.

25. мај

✖ Градска библиотека постала је пунопвна чланица COBISS.SR система за обракњига (Кооперативни онлајн библиографски стем и сервиси), у мрежи 125 библиотека Сбије.

27. мај

✖ Дечје одељење посетило је 16 предшлаца из вртића „Полетарац'', и уз пригодан пграм добили бесплатне чланске карте Библтеке.

2-3. јун

✖ На научно-стручном скупу „Библион(Народна библиотека „Илија М. Петровић” П

жаревац), чачанску библиотеку представљасу Даница Оташевић, директор, и библиотекаМарија Орбовић, Оливера Недељковић и Бгдан Трифуновић. На изложби предмета из вичајних библиотечких збирки, под назив„Скривено благо библиотека Србије'', чачансбиблиотека представила је монографију „Ччанско штампарство и издаваштво 1833-194аутора Марије Орбовић, као и видео-презенцију највреднијих штампаних публикацијаМоравичког округа (Припремио Богдан Трифновић).

5. јун

✖ Запослени у Градској библиотеци, каовредни млади читаоци Тијана Ћериман, Нассја Богдановић, Милица Клеут, Андријана Всилијевић и Стефан Радмилац, придружилисе заједничкој акцији „Очистимо Србију''. Остивши зидове и стубове Дома културе од плката лепљених током низа година, они су дазначајан допринос чистоћи и лепоти Чачка.

8. јун

✖ Градска библиотека издала је 16. бстручног часописа за библиотечко-информацну науку „Глас библиотеке''. Уредник броја је Мрија Орбовић, библиотекар саветник.

директор Дисовог пролећа. Награђени су: Анђе-ла Шутић, Александра Вуловић, Ана Пупавица,Милица Стеванчевић, Снежана Пајовић, Мари-на Ђурић, Вук Шапоњић, Селена Филиповић,Марија Миљуш, Јевђеније Јулијан Димитри је-вић, Теодора Костић, Дејан Марковић и ЂурђијаДрамлић.

20. мај

✖ У дворишту Народног музеја у 18 часовалауреат Саша Јеленковић положио је цвеће наДисов споменик. Програм „Песници Дису” на-стављен је у Малој сали Дома културе, тради-ционалним словом о поезији, које је говорилаДаница Вукићевић, песник из Београда.

Одлуку жирија за доделу награде „МладиДис” саопштила је Даница Вукићевић, а награду

је Андрији Б. Ивановићу, новинару из Мајданпе-ка, уручио Саша Јеленковић.

Жири за есеј о Дисовом стваралаштву ниједоделио прву награду, док другу деле: Брани-слава Џигурски из Зрењанина и Наташа Симе-уновић из Београда. Трећу награду понела јеМина Ђурић, из Београда. Награде је уручилаДаница Оташевић, директор Библиотеке.

Стихове су читали песници Милош Мили-шић, Петар Милорадовић и Петар Матовић. Ди-сову поезију казивали су млади Чачани: Алекса-ндра Лукић, Сања Илић, Милица Милосавље-вић, Ђорђе Мркајић, Дарко Млађеновић уз му-зичку пратњу Милорада Петровића (композитор

и гитара) и Селене Косорић (виолина), и у ре- жији Драге Гавриловић. Костиме учесника обез-бедио је салон „Матримониа'', а фризуре салон„Маја''.

Програм је по сценарију Оливере Недељко-вић водила Маријана Лазић.

У 20 часова у Ликовном салону Дома културеотворен је XIV Пролећни анале. На изложби подназивом „Нова ирационална фигуративност” (се-лектор Сава Степанов из Новог Сада), радове суизлагали: Данијел Бабић, Селена Вицковић, ВераГалешев, Ана Ивић, Тадија Јаничић, Анђела Му ј-чић, Mpart (Предраг Шиђанин, Маја Буџаров),Бојан Новаковић, Бојан Цветковић и група Hardsoc (Срђан Ђиле Марковић, Владимир Марковскии Владислав Шћепановић). Награду Градске биб-лиотеке понела је Вера Галешев за рад „If I can’tbe beautiful, I want to be invisible''. Главна награда,

Медаља Анала, припала је Срђану Ђилу Марко-вићу за рад „Les Miserablles''.

21. мај

✖ Завршно вече 47. Дисовог пролећа, подназивом „Оно што остаје” одржано је у Великојсали Дома културе у 20 часова. Програм је по-чео поздравном речи градоначелника Чачка Ве-лимира Станојевића, а о стваралаштву лауреа-та Саше Јеленковића говорио је Ненад Шапо-ња, књижевни критичар. Поезију награђеног пе-сника казивао је Небојша Дугалић, драмски уме-тник из Београда.

Приказан je и филм о Дису и Дисовом лауреа-ту, аутора Микија Златића, по сценарију ДаницеОташевић.

L E T O P I S . . . L E T O P I S . . . L E T O P I S . . . L E T O P I S

Од Чачка до Париза

Pi{e: Dubravka ILI]

2 0 1 0

.

5 0

4 8 . Д И С О В О




15. јун

✖ Градски одбор Народне партије – Маја Гој-ковић у Чачку поклонио је Градској библиотециоко 400 нових књига и компакт дискова. Књиге јеу име Одбора уручио Зоран Јовановић.

21. јун

✖ У организацији Градске библиотеке, у Малојсали Дома културе, одржано је српско-јерменсковече, под називом „Две отаџбине Бабкена Си-моњана''. Уз видео-презентацију о Јерменији, пу-блика је упознала поезију и историју ове земље.У програму су учествовали: др Бабкен Симоњан,песник, преводилац, србиста и Почасни конзулРепублике Србије у Јерменији, мр Маријана Ма-товић, која је и водила програм. Стихове и одло-мке прозних Симоњанових текстова казивао јеСлободан Николић, професор.

26. јун

✖ Градска библиотека је организовала

стручну екскурзију за своје раднике, који су томприликом посетили меморијални комплекс наОпленцу, Карађорђев конак, краљевски подруми винарију у Тополи и меморијални комплекс уОрашцу. Посета праисторијском археолошкомналазишту у пећини Рисовача код Аранђеловца,била је посебан доживљај за чачанске библио-текаре.

1. јул-19. август

✖ Најмлађи читаоци и овог лета креативносу проводили дане распуста на Дечјем одеље-њу Библиотеке, где је трећи пут заредом реали-зован пројекат летње радионице „Лето у биб-лиотеци''. У осам тематски организованих креа-тивних радионица, око 100 полазника, подељениу две узрасне групе, писали су, цртали, ва јали иучили уз стручну помоћ Милоја Радовића, дечјегписца, Данке Перовић, академског вајара, ВеснеПетровић, ликовног уметника и Милутина ГигијаЈевђенијевића, глумца. Малишани су такође по-казали и знање и сналажљивост у квизу „По-трага за благом'', који су за њих организовалибиблиотекари Дечјег одељења. Успешни литера-рни, ликовни и веома атрактивни радови од ке-рамике, настали на радионицама, нашли су сена изложби радова, приређеној 27. августа. Вођепројекта биле су Маријана Лазић и Ана Нешић.

9. јул

✖ У Градском парку у 19,30 часова изведен је програм „На стазама бајки'', током кога су биб-лиотекари Дечјег одељења бесплатно упи-сивали најмлађе чланове, и приредили изложбукњига бајки из дела дечјег фонда Библиотеке.

Костимирани полазници Дечјег глумачког сту-дија малишанима су читали бајке и тако им при-ближили чаробни свет књиге.

3. август

✖ У огранку библиотеке у Заблаћу одржана је креативна радионица „Књиге предака'', за окосто читалаца. О историји писма и библиотекаговорио је Милоје Радовић, дечји писац и биб-лиотекар из Краљева. У програму је учествоваои Лазар Коларевић, гуслар из Краљева.

5. август

✖ Поводом јубиларног 50. сабора трубача уГучи, у Одељењу за одрасле читаоце отворена

је изложба „Мелодије трајања'', аутора ОливереНедељковић. Изложене фотографије, плакати,књиге, каталози и визуелна грађа на компактдисковима „говоре” о историји ове манифеста-ције, а део су завичајне грађе Библиотеке.

13. август

✖ На свечаном отварању 50. Сабора труба-ча у Гучи, Градској библиотеци је додељена зах-валница „за допринос развоју трубаштва и на-родног стваралаштва у Србији''. Директор Цен-тра за културу, спорт и туризам општине Лучанииз Гуче, Адам Тадић, уручио је захвалницу Да-ници Оташевић.

27. август

Завршени су програми „Летњих дана културе2010''.

На Дечјем одељењу Библиотеке у 19 часовапод називом „Лето у Библиотеци” свечано је от-ворена изложба литерарних иликовних радова, као и оригина-

лних предмета од керамике. На-грађени аутори најбољих радовасу: Андреј Лазаревић, предшко-лац, Наталија Мојсиловић, 1. раз-ред и Милица Мањак, 3. разред,обе из ОШ „Милица Павловић'',Ђорђе и Марко Лозо, 5. и 6. раз-ред ОШ „Танаско Рајић''. Утиске олетњем дружењу у Библиотеципрочитали су Јована Миловано-вић, 5. и Милица Ђоковић, 6. раз-ред ОШ „Милица Павловић'', иНикола Брковић, ученик 6. разре-да ОШ „Вук Караџић''. Винка Ко-вачевић, ученица Музичке школе,одсвирала је нумеру на гитари.

У Одељењу за одрасле од 18до 23 часа, бесплатно је уписано310 нових чланова.

15-16. септембар

✖ На 22. Фестивалу хумора за децу у Лаза-ревцу, на Округлом столу на тему „Рад са пред-школцима у дечјим одељењима јавних библио-тека'', о примерима добре праксе чачанске биб-лиотеке, говорили су библиотекари МаријанаЛазић, Ана Нешић и Дубравка Илић.

Последњег фестивалског дана додељене сунаграде ауторима најбољих радова, међу ко ји-ма су и ове године били запажени чланови Ли-терарне дружине чачанске Библиотеке.

Прву групну награду за ликовни рад у катего-рији „Будућност Фестивала'', понели су пред-школци из вртића у Заблаћу.

У истој категорији, само за поезију, другу на-граду је добила Анастасија Рогановић (2. разред),

а трећу награду у категорији „Хумористичка пе-сма” деле Бранкица Благојевић и Алекса Јелача(трећи разред). У категорији „Љубавна песма'',трећу награду понела је Јована Јевремовић (3. ра-зред), а за ликовне радове у категоријама „Кловн”и „За највише маште” другу и трећу награду ос-војио је Лука Витошевић (4. разред). Сви награђе-ни су ученици ОШ „Филип Филиповић''.

Прву награду у категорији „Љубавна песма” застарији узраст, понела је и ове године АнђелаШутић, ученица 8. разреда ОШ „Ратко Митровић''.

21. септембар

✖ Поводом 54. рођендана, Чачанска банкаа.д. Чачак поклонила је чачанској Библиотеци400 књига. Овај поклон, вредан више од 300.000

динара, на пригодној свечаности у Одељењу заодрасле читаоце, Даници Оташевић, директоруБиблиотеке, уручила је Сања Јовашевић, руко-водилац сектора за односе са јавношћу Чачанкебанке.


✖ Редован надзор над стручним радомГрадске библиотеке извршиле су Бојана Вуко-тић, библиотекар-саветник, и Ивана Тодоровић,виши библиотекар, овлашћени радници Народнебиблиотеке Србије.

23. септембар-23. децембар

✖ Градска библиотека је током тримесеца извела јавни рад „Библиобусом до чита-лаца на селу'', којим је у десет тематски разли-читих радионица обухваћено 410 малишанапредшколског и школског узраста у 12 издво-

јених одељења основних школа у Вранићима,Милићевцима, Миоковцима, Тр-бушанима, Рошцима, Мојсињу,

Остри, Вујетинцима и Бечњу, Ка-чулицама, Виљуши, Прислониции у продуженом боравку ОШ„Прељина” у Прељини. Гости кре-ативних радионица на теме „Књи-га је најбољи друг'', „Лепе речи'',„Јунак мог детињства'', о здравом

животу и очувању завичајних тра-диционалних вредности, били су:Милоје Радовић, дечји писац изКраљева и Светлана Арсени-

јевић, лекар Центра за превен-цију болести зависности. Токомтрајања Ја вног рада ове школесу посећене 38 пута, а малишанибесплатно уписани у библиотеку.

Аутор пројекта је Даница Оташе-вић, а реализовали су га: МаријаРадуловић, професор српског је-зика и Владимир Симић, профе-сор информатике (ангажовани заизвођење јавног рада), као и биб-

лиотекари Мари јана Лазић, Ана Нешић, ЈеленаДуковић и Дубравка Илић.


✖ У огранку библиотеке у Заблаћу приређен је пригодан програм за 35 предшколаца са ва-спитачицама Маријом Новчић и Маријаном Шени подељене су им бесплатне чланске карте биб-лиотеке.


✖ Градска библиотека је у Историјском архи-ву „Тимочка крајина” у Зајечару отворила излож-

бу „С невиних даљина'', постављену поводом130. година од рођења Владислава ПетковићаДиса. Том приликом, у име домаћина, Града За-

јечара говорио је др Срећко Николић, заменик градоначелника, и Велибор Тодоров, директор

Архива. Својом беседом изложбу је отворилаДаница Оташевић, док је о Дисовом месту усрпској књижевности говорила Оливера Неде-љковић, аутор изложбе.

Дисове стихове казивала је Ирена Јовић Ста-нојевић, а изложбу су поставили Зоран Јанко-вић и Богдан Трифуновић.

4-8. октобар

✖ Поводом Дечје недеље библиотеку јепосетило 270 предшколаца из вртића: „Надежда




Петровић'', „Ђурђевак'', „Невен'', „Колибри'', „Су-нце'', „Радост 1'', „Бисери” и „Младост'', као и 50ученика петог разреда ОШ „Вук Караџић''. Узсвакодневне пригодне програме, најмлађи судобили бесплатне чланске карте библиотеке.

12. октобар

✖ У Бресници, на Акшамовића гробљу, откри-вен је споменик сликарки Милени Чубраковић.Споменик је подигнут захваљујући доброчин-ству др Снежане Бошковић из Чачка, која је по-реклом из Бреснице.

Библиотека је 14. октобра уприличила приго-дан програм у бресничком Дому културе, накоме је о животу и стваралаштву Милене Чу-браковић говорила Милица Баковић, а ученициОШ „Ђенерал Марко Ђ. Катанић” из Бресницеказивали стихове уметнице која је 1924. годинерођена у овом селу, а преминула у Риму 2004.Приказан је и документарни филм „Просве-тљење” о необичном животном путу ове умет-нице.

14. октобар✖ У Галерији Историјског архива „Тимочка

крајина” у Зајечару представљена је „Књига осумњи” Саше Јеленковића, овогодишњег доби-тника „Дисове награде'', коју је издала чачанскаБиблиотека. О књизи су говорили: Драган Бош-ковић, књижевни критичар, Даница Оташевић,директор чачанске Библиотеке и Велибор То-доров, директор зајечарског Архива. Програм јеводио Милош Петковић (Центар за културу уЗајечару), а стихове је говорио Саша Јеле нко-вић. На промоцији, којом је затворена изложба„С невиних даљина'', приказана је видео-пре-зентација са доделе Дисове награде у Чачку,као и филм који повезује песнике Диса и Је-ленковића и градове Зајечар и Чачак.

25. октобар

✖ Градска библиотека издала је књигу „Па-клена рунда” Андрије Б. Ивановића, добитниканаграде „Млади Дис” на 47. Дисовом пролећу,као 29. по реду у едицији „Токови''.

27. октобар

✖ Радници Градске библиотеке колективносу посетили 55. Међународни сајам књига уБеограду и упознали најновију домаћу и светскуиздавачку продукцију.

12. новембар

✖ На 17. Сусретима библиографа у Инђији(организатор Народна библиотека „Др ЂорђеНатошевић'') чачанску Библиотеку успешно сусвојим саопштењима представили библиоте-

кари Марија Орбовић, Оливера Недељковић иНаташа Поповић. Скупу је присуствовала и Да-ница Оташевић, директор.

19. новембар

✖ У Градској библиотеци, која је једна однајмлађих чланица COBISS. SR система у мре-

жи 125 библиотека Србије, у електронском ката-логу похрањен је десетхиљадити запис.

25-26. новембар

✖ Међународном стручном скупу библио-текара јавних библиотека Србије и Бугарске„Библиотека без граница'', одржаном у Народнојбиблиотеци „Стеван Сремац” у Нишу, прису-


ствовале су Даница Оташевић, директор, и Ду-бравка Илић, библиотекар. Мрежу огранакачачанске библиотеке саопштењем и видео пре-зентацијом представила је Дубравка Илић.

2. децембар

✖ У Регионалном центру за професионалноусавршавање кадрова запослених у образова-њу у Чачку, Градска библиотека је организовалаСеминар за школске библиотекаре Моравичкогокруга. Предавачи су били Светлана Јанчић,НБС, Даница Оташевић, директор Библиотеке иДубравка Илић, библиотекар Матичне службе.Семинару је присуствовало 40 библиотекарашколских и општинских библиотека Округа.

14. децембар

✖ Градска библиотека је поводом 14. деце-мбра, Дана библиотекара и 18. децембра, Данаграда Чачка, најмлађим суграђанима поклониладве позоришне представе: „Принцеза фина и

још по неки” по тексту Елизабете Георгијеве, у

извођењу Драмске радионице „Прозориште”КУД „Абрашевић” из Краљева, и монодраму„Цецилијине чаробне крофне'', коју је по текстуГордане Тимотијевић, извела Биљана Костанти-новић, првакиња позоришта у Краљеву. У Ве-ликој сали чачанског Дома културе у позоришнојчаролији уживало је више од 800 малишана изчачанских основних школа, Прислонице, Вра-нића, Слатине, предшколци из вртића у За-блаћу, као и највреднији млади читаоци из Гуче.

18. децембар

✖ Традиционална свечаност поводом до-деле награда најбољим читаоцима Дечјег оде-љења одржана је у сали Дома ученика у 12часова. Поздравну реч упутила је Даница Ота-шевић, а Маријана Лазић је саопштила имена„НАЈчиталаца” за 2010. То су: Василије Вук Ци-меша, предшколац (4 године), Златан Васовић,3. разред (ОШ „Свети Сава''), Јована Јовановић,4. разред (ОШ „Љубиша Недић''), АнђелаОбрадовић, 5. разред (ОШ „Ратко Митровић''),Кристина Бојић, 8. разред (ОШ „Филип Фили-повић''), Саво Станојевић, 2. разред, Лазар Ћи-рић, 3. разред, Софија, 6. и Јована Бојовић, 7.разред и Јована Марковић, 7. разред, сви из ОШ„Танаско Рајић''. Дипломе и књиге награђенимауручио је Дејан Алексић, писац за децу из Кра-љева, који је заједно са Далибором Богдано-вићем (виолончело) и Душаном Терзићем, (гита-ра), извео поетско-музички програм „Музика јенашла уши''.

26. јануар

✖ Поводом доделе награ-

да НАЈчитаоцима за 2010.годину у огранку Библиотеке у

Заблаћу, одржана је свечаност утрпезарији Основне школе која носи

Дисово име. У програму су учествова-ле ученице Душица Давидовић и Марија

Миливојевић, група предшколаца са васпи-тачицом Маријом Новчић, предшколац На-

талија Грујанац и чланови библиотечке секцијеСања Јаковљевић, Сања Котуровић, Ана Туту-новић и Јована Ерић. Фолклорна група ученикашколе извела је сплет „Влашке игре” по корео-графији Снежане Сретеновић. За највреднијечитаоце проглашени су: Дарко Савић (3. раз-ред), Ивана Тутуновић (4. разред), Ксенија Не-шовић (5. разред), Јулијана Радосављевић иРадица Василић, ученице шестог разреда.

27. јануар

✖ Најстарија локална ТВ станица у чачансопштини, ТВ „Галаксија 032'', осамнаесту годињицу свог успешног рада обележила је потпивањем уговора о уступању своје архиве визуе

не грађе на чување завичајном фонду Градсбиблиотеке. Уговор о овој значајној пословтехничкој сарадњи потписали су Мило јко-Мшула Петровић, директор информативне кућеДаница Оташевић, директор Библиотеке.

31. јануар

✖ У огранку у Мрчајевцима одржана је прредба поводом доделе награде „НАЈчиталац”2010. годину. Књигама су награђени читаоМирјана (3. разред) и Станоје Љубичић (5. рред), Богдан Вуксановић (4. разред) и СаПрица (8. разред), сви ученици ОШ „Татом

Анђелић” из Мрчајеваца, док су за највреднодрасле читаоце проглашене Биљана Ста

јевић и Стојанка Јосиповић. У свечаном пограучествовали су предшколци мрчајевачког вр

ћа „Звончица'', са својим васпитачицама СањСекулић и Милкицом Младеновић, и учениБогдан Вуксановић и Сара Прица. Ђорђе Рстић говорио је своју песму „Библиотека'', а у инаграђених захвалила се Стојанка Јосиповић

8. фебруар

✖ Одржан је први састанак Одбора Дисовпролећа у новом сазиву: Војислав Каранов(председник), чланови Дејан Алексић, мр ИваКрсмановић, мр Александра Ђурић, као и МилиБаковић, Маријана Лазић и Богдан Трифуновзапослени у Библиотеци. Директор манифесције је Даница Оташевић.

Том приликом расписани су и конкурси прву песничку збирку, за есеј о Дисовом стварлаштву, као и конкурси за најбоље литераррадове ученика основних и средњих шкоМоравичког округа.

Исте вечери, под мотом „Само написана ростаје'', у Галерији „Надежда Петровић” отвона је изложба „Штампана реч 2010''. Присутнепоздравила Даница Оташевић, директор Библтеке, а изложбу је својом беседом отворио Мленко Пајић, књижевник. Награду „Исаило А. Птровић” за ликовно-графички најбоље обликону публикацију добила је Слађана Тутуновдизајнер студија „Тригон” за уређење катал„Албум старог Чачка: 1870-1941” (у издању Нродног музеја из Чачка), док је награда „ДаниМарковић” за издавачки подухват године прила Томиславу Новаковићу за књигу „Чисто Ја

Атомика Кантове критике чистог ума''.У музичком делу програма учествовала

група „Зоралес” (Владан Стевановић ЂидоваЗоран Марјановић, гитаре).

9. фебруар

✖ У Галерији „Надежда Петровић” предсвљена је књига „Живот под окупацијом : чачаски округ 1915-1918” историчара Богдана Тфуновића, библиотекара чачанске библиотеО значају истраживања догађаја из прошлостзавичајне традиције, говорила је Даница Ошевић. Градска библиотека је са Међуопштским историјским архивом у Чачку издавач бликације.

О књизи су говорили проф. др Милан Рстовић са Филозофског факултета из БеограЛела Павловић, директор Архива, и аутор. Одлмке из дела читала је Маријана Лазић. Прогр

је водио Мирко Дрманац.

2 0 1 1 .

5 2

4 8 . Д И С О В О




▲ Пријем код заменика градоначелника Вејхерова

▲ Даница Оташевић је представила 48. Дисово пролеће

▲ Фотографија за будућа окупљања словенских земаља

▼ Маријана Лазић: Говори српски да те сви разумеју

▲ Учесници конференције испред споменика оснивача града Јакоба Вејхера

▼ На Балтику: Зденка Бенић, Маријана Лазић, др ДушанПажђерски и Александар Вукајловић

5 4

4 8 . Д И С О В О


▼

З а х в а л н и ц а г р а д а В е ј х е р о

в а у ч е с н и ц и м а к о н ф е р е н ц и ј е



DI S OVO PROLE]E List izlazi jednom godi{we

Izdava~

GRADSKA BIBLIOTEKA„VLADISLAV PETKOVI] DIS“

Gospodar Jovanova br.6,www.cacak-dis.rs

e-mail: [email protected]

tel/faks: 032/223-608

Odbor Disovog prole}a

VOJISLAV KARANOVI], predsednik DEJAN ALEKSI],Mr IVANA KRSMANOVI],JELENA RU@I],JOVAN TO[I],ALEKSANDRA \URI],MILICA BAKOVI],BOGDAN TRIFUNOVI]MARIJANA LAZI]

Glavni i odgovorni urednik

DANICA OTA[EVI]

Redakcija

Mr MARIJANA MATOVI]ALEKSANDRA \URI]OLIVERA NEDEQKOVI]NATA[A POPOVI]

Dizajn

ZORAN JURE[

Fotografije

JELENA TOMA[EVI] iFOTO-ARHIVA BIBLIOTEKE

[tampa

GRAFIKA JURE[ – ^A^AK

Tira`

600

2011.

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

82

Disovo prole}e / glavni i odgovorniurednik Danica Ota{evi}. - 1971, br [1](16/17. maj) - . - ̂ a~ak (Gospodar Jovanova6) : Gradska biblioteka „Vladislav Pe-tkovi} Dis“, 1971- . - 30 cm

Godi{weISSN 0351-0417 = Disovo prole}eCOBISS.SR-ID 16230402

Песник Дејан Алексић

у посети школама у Прељини

Вранићима, Милићевцима

Горњој Горевници

Доњој Трепчи и Остри



ÂÂK , 17-27. MAJ 2011. GODINE

48. DISOVO PROLE]E... sa o~ima izvan svakog zla...

Petak, 20. maj,Likovni studio Doma kul ture, 19 ~asova

ВИЗУРА НОВИХ ОСЕЋАНОСТИ

Отварање 15. Пролећног анала и додела награда

Селектор: Гордана Биба Марковић, историчаруметности из Београда

Petak, 20. maj, Velika sala Doma kulture, 20 ~asova

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ СОЛО ПЕСМЕ

Концерт-пројекат „Србија у Србији”

Учествују: Анета Илић, оперска певачица, Ли-ди ја Станковић, пи јанисткиња и Стана Крстајић,флаутискиња и композитор Дисове песме „Мо-

жда спава” Рајко Максимовић. Руководилац про- јекта Ивана Тришић.

êtvrtak, 19. maj,Umetni~ka galerija „Nade`da Petrovi}”, 19 ~asova

КУЛТУРНЕ ВЕЗЕ СРБА И НЕМАЦАГостује др Манфред Јенихен из Нема-чке, професор славистике на Универзи-тету у Берлину и преводилац српске пое-зије 20. века на немачки језик.

U~estvu ju: др Манфред Јенихен, проф. др Душан Иванић иМихајло Крстовић, публициста

Utorak, 24. maj, Biblioteka grada Beograda, 12 ~asova

ПРОМОЦИЈАДИСОВОГ ПРОЛЕЋАУ БЕОГРАДУ

Sreda, 25. maj,O[ „Vladislav Petkovi} Dis” Zabla}e, 12-14 ~asova

ПАРАСТОС ДИСУ

Црква Св. Архангела Гаврила. Служи јереј М рољуб Мирковић.

Додела награда ученицима основних средњих школа (награде уручује лауреЖиво рад Недељковић)

êtvrtak, 26. maj, Dvori{te Narodnog muzeja, 18 ~asova

ПЕСНИЦИ ДИСУ

Слово о поезији казује Петар Милорадовић

Уручивање награде „Млади Дис” и награда

за есеј.

Учествују: Војислав Карановић, Соња Веселновић, Петар Матовић и Саша Стојановић

Petak, 27. maj,Odeqewe za odrasle ~itaoce Biblioteke, 19,30 ~asova

ВЕЧЕ ЛАУРЕАТАЖИВОРАДА НЕДЕЉКОВИЋА

Отварање изложбе „Право на светове“ ауто Ма рије Радуловић

Изложбу отвара: Радмила Лазић, песникињ

Petak, 27. maj,

Utorak, 17. maj,Odeqewe za odrasle ~itaoce Biblioteke, 19 ~asova

PAKLENA RUNDA

Промоција књиге Андрије Б. Ивановића,добитника награде „Млади Дис“за 2010. годину.

Учествују: Ана Гвозденовић и аутор

Disovo-prolece42-2011

Documents

Transcript of Disovo-prolece42-2011