Development of Master School Model through Regional VET ......tehnologiju) i agencije koju je...

Development of Master School Model through Regional VET-Business Partnerships

Agreement Number 2017-2116/001-001Project Number 585194-EPP-1-2017-1-SI-EPPKA3-VET-APPREN

WP 3 Analysis and Recommendations

Analiza poslovanja preduzeća

Analizu pripremili:

·O bmočna obrtno-podjetniška zbornica Krško

·Š olski center Krško Sevnica

·H rvatska obrtnička komora

·O brtničko učilište - ustanova za obrazovanje odraslih

·R egionalna razvojna agencija Bačka

Р Е Г И О Н А Л Н АРА З ВО Ј Н АА Г Е Н Ц И Ј А Б АЧ К А

April 2018

2

Sadržaj

1. Uvod ................................................................................................................................................................ 4

2. Metodologija i pristup istraživanja ................................................................................................................. 4

3. Razvijenost privrede u regionima Posavje, Zagreb i Bačka ............................................................................. 5

3.1. Definicija i značaj MSP ........................................................................................................................... 5

3.2. Institucionalna podrška MSP ................................................................................................................. 6

3.3. Finansijska podrška MSP ...................................................................................................................... 10

3.4. Makroekonomski pokazatelji razvijenosti privrede ............................................................................. 20

4. Analiza stanja sektora MSP u regionima Posavje, Zagreb i Bačka ..................................................................... 25

4.1. Struktura MSP u 2016 g .............................................................................................................................. 25

4.1.1. Struktura MSP prema vrsti subjekata ................................................................................................. 25

4.1.3. Struktura MSP po obliku organizovanja ............................................................................................. 29

4.2. Zaposlenost u MSP i kod preduzetnika ....................................................................................................... 31

4.2.1. Zaposlenost u MSP i kod preduzetnika prema vrsti subjekata........................................................... 31

4.2.2. Zaposlenost u MSP i kod preduzetnika prema delatnosti poslovanja ................................................ 32

4.3. Prepreke za razvoj MSP sektora ................................................................................................................. 34

5. Analiza podataka dobijenih iz upitnika .............................................................................................................. 39

5.1. Opšte informacije ....................................................................................................................................... 39

5.2. Stanje u preduzećima ................................................................................................................................. 44

5.3. Potrebe i prepreke ...................................................................................................................................... 49

6. Profesionalci sa srednjim stručnim obrazovanjem u MSP (danas i potrebe) .................................................... 54

7. KORIŠĆENA LITERATURA I IZVORI...................................................................................................................... 58

3

SUMMARY OF THE ANALYSIS

Quantitative analysis - Analysis of work requirements and skills needs was conducted through questionnaires

focused on SMEs in the regions of Krško/Posavje, Zagreb/Zagreb County and Novi Sad/Bačka. The goal is to

get strong regional business-VET providers partnerships and get feedback for the development process.

Based on the quantitative analysis, the qualitative analysis will in form of a desk research provide

information of the country and especially the regions and their educational and economic situation regarding

SMEs and VET and HVET. The Analysis will end with a Qualitative Comparative Analysis (QCA) of data in SLO,

HR and SRB in the next stage of the project.

Analysis is conducted on a common methodology and template to get relevant and common data

The aim of questionnaires was to get a quantitative basis for the surveys of real-business and educational background. The format of the survey was the most suitable way for quantitative data collecting. The target group were craftsmen and entrepreneurs as the key pillars of organising successful WBL in VET, and thus in HVET or Master school (30 questionnaires per Serbia, Slovenia and Croatia in the regions of Krško/Posavje, Zagreb/Zagreb County and Novi Sad/Bačka mainly. The questionnaires collected information about following topics:

• structure of SMEs

• employment opportunities and needs

• work requirements

• skills needs

• skills forecast Results are shown in section 5 of this analysis. Analysis of current situation in business is done in order to identify the needs of SMEs.The analysis covered the situation in various forms of SMEs as main accelerators of economy with focus on:

• Definition and significance of SME

• Institutional and financial support to SMEs

• Macroeconomy development data

• Economic situation with a focus on regions of Posavje, Zagreb and Zagreb County and Bačka

• General situation in SME sector with a focus on regions of Posavje, Zagreb and Zagreb County and Bačka

• Professionals with VET background The analysis provides valuable insights for the development of the Master School Model with a strong WBL-basis. It will uncover the possibilities of SMEs to provide WBL as in-company training and to which degree.

4

1. Uvod

Analiza trenutne situacije poslovanja sa ciljem identifikacije potreba malih i srednjih preuzeća i preduzetnika (u daljem tekstu: MSP) i sa fokusom na profesionalce sa VET i HVET diplomama. Analiza bi trebalo da se fokusira na zanatstvo i ostale MSP kao glavne pokretače ekonomskog razvoja. Rezultati analize bi trebalo da obezbede informacije za razvoj modela majstorskih škola sa jakom osnovom obrazovanja za radno mesto/na radnom mestu i da pruži uvid u mogućnosti MSP da obezbede obrazovanje za radno mesto/na radnom mestu i do kog stepena.

Mesec projekta 8 mesec projekta Jezik Slovenački, Hrvatski,

Srpski Oblik Elektronska verzija

2. Metodologija i pristup istraživanja Metodologija koja se koristi je najvećim delom neempirijska, odnosno vrši se pretežno na pisanim izvorima, tj. analizom dokumentacije: prikupljanjem validnih podataka i informacija (onih koje su relevantne za problem, proverljive, dovoljnog kvantiteta i koje odgovaraju postavljenim ciljevima), obradom podataka i informacija (u postupke obrade ubrajaju se sređivanje - sortiranje, kategorisanje, grupisanje; analiza, prezentacija i sl.). Jedan deo analize se realizuje na osnovu empirijskih rezultata dobijenih iz upitnika (po 30 za region Bačka, Posavje i Zagreb) koji su kvantitativna osnova. Istraživanjem se usmerava posebna pažnja na potrebe zanatlija i preduzetnika, čime se teži razvoju modela majstorskih škola zasnovanom na realnim potrebama.

5

3. Razvijenost privrede u regionima Posavje, Zagreb i Bačka

3.1. Definicija i značaj MSP SRBIJA U skladu sa pozitivnim zakonskim propisima Republike Srbije pravna lica razvrstavaju se na mikro, mala, srednja i velika, u zavisnosti od prosečnog broja zaposlenih, poslovnog prihoda i prosečne vrednosti poslovne imovine utvrđenih na dan sastavljanja redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja u poslovnoj godini. U mikro pravna lica razvrstavaju se ona pravna lica koja ne prelaze dva od sledećih kriterijuma: 1) prosečan broj zaposlenih 10;

2) poslovni prihod 700.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti;

3) prosečna vrednost poslovne imovine (izračunata kao aritmetička sredina vrednosti na početku i na kraju poslovne godine) 350.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti.

U mala pravna lica razvrstavaju se ona pravna lica koja ne prelaze dva od sledećih kriterijuma:

1) prosečan broj zaposlenih 50;

2) poslovni prihod 8.800.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti;

3) prosečna vrednost poslovne imovine (izračunata kao aritmetička sredina vrednosti na početku i na kraju poslovne godine) 4.400.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti.

U srednja pravna lica razvrstavaju se ona pravna lica koja ne prelaze dva od sledećih kriterijuma:

1) prosečan broj zaposlenih 250;

2) poslovni prihod 35.000.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti;

3) prosečna vrednost poslovne imovine (izračunata kao aritmetička sredina vrednosti na početku i na kraju poslovne godine) 17.500.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti.

Osnovne karakteristike malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, pri čemu se pre svega misli na njihovu veličinu, fleksibilnost, sklonost ka inovativnim i rizičnim poduhvatima i veću mogućnost za specijalizaciju, omogućavaju ovim preduzećima da se mnogo lakše od velikih poslovnih sistema prilagode kontinuiranim promenama u zahtevima potrošača i uslovima poslovanja na globalnom tržištu. Na taj način, mala i srednja preduzeća podstiču jačanje konkurencije koja za posledicu ima unapređenje kvaliteta proizvoda i usluga i

snižavanje cena, razvoj inovacija i novih tehnologija i privredni rast nacionalnih ekonomija uopšte. HRVATSKA Definicijom MSP-ova razlikuju se tri različite kategorije preduzeća. Svaka kategorija odgovara vrsti odnosa koji

može postojati među preduzećima. Ta je razlika važna za stvaranje jasne slike o preduzećima kako bi se

isključila preduzeća koja nisu pravi MSP-ovi. Kategorije su sledeće:

a) nezavisno preduzeće: ako je preduzeće potpuno nezavisno ili je stranka u jednom ili više manjinskih

partnerstava (svako manje od 25 %) s drugim preduzećima;

b) partnersko preduzeće: ako udeli u drugim preduzećima iznose najmanje 25 %, ali ne više od 50 %,

smatra se da je reč o odnosu među partnerskim preduzećima;

c) povezano preduzeće: ako udeli u drugim preduzećima premašuju prag od 50 %, ta se preduzeća

smatraju povezanim preduzećima.

6

Da bi se preduzeće moglo smatrati MSP-om, mora biti ispunjen kriterijum broja zaposlenih. Međutim,

preduzeće može izabrati hoće li zadovoljiti kriterijum gornje granice prometa ili ukupne bilanse. Ono ne mora

zadovoljiti oba uslova i može premašiti jedan od njih bez uticaja na njegov status MSP-a.

Kada je reč o broju zaposlenih u kategoriji srednjih preduzeća to je < 250, malih < 50 i mikro < 10. Godišnji

promet je kada je reč o srednjim preduzećima ≤ 50 miliona EUR, srednjim ≤ 10 miliona EUR i mikro preduzećima

≤ 2 miliona EUR. Ukupan godišnji bilans je kod srednjih preduzeća ≤ 43 miliona EUR, kod malih ≤ 10 miliona EUR

i kod mikro ≤ 2 miliona EUR.

SLOVENIJA

U skladu sa izmenama Zakona o privrednim društvima (ZGD-1), od 2016.godine promenjeni su kriterijumi za određivanje mikro, malih, srednjih i velikih kompanija ili veličine preduzeća. Mikro preduzeće. Mikro preduzeće je ono u kojem je prosečan broj zaposlenih u toku finansijske godine ne više od deset zaposlenih, prihodi od neto prodaje ne prelaze 700.000 EUR i vrednost imovine ne prelazi 350.000 EUR. Malo preduzeće. Malo preduzeće je ono u kojem broj zaposlenih ne prelazi 50 zaposlenih, prihodi od neto prodaje ne prelaze 8.000.000 EUR i vrednost imovine ne prelazi 4.000.000 EUR. Srednje preduzeće. Srednje preduzeće je ono koje ispunjava dva od sledeća tri kriterijuma - prosečan broj zaposlenih ne prelazi 250, prihodi od neto prodaje ne prelaze 40 miliona EUR, vrednost imovine ne prelazi 20.000 .000 EUR. Veliko preduzeće. Veliko preduzeće je ono koje ne može da se ne klasifikuje kao mikro, malo ili srednje preduzeća, u odnosu na bilo koji navedeni kruterijum (u skladu sa Zakonom o privrednim društvima-1).

3.2. Institucionalna podrška MSP SRBIJA Institucionalna podrška sektoru MSP, koja se izgrađuje od 2002. godine, stalno se unapređuje, uz jačanje kapaciteta institucija na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Krovno ministarstvo za institucionalnu podršku MSP je Ministratvo privrede koje, zajedno sa drugim nacionalnim institucijama kreira i delimično sprovodi programe podrške razvoju MSP u Srbiji. Osim ovog ministarstva, podršku inovativnim preduzećima pruža i Ministratsvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Na nacionalnom nivou, najvažnija institucija koja se bavi sprovođenjem politike razvoja MSP kroz direktnu podršku MSP je Razvojna agencija Srbije (u daljem tekstu: RAS). RAS je agencija Vlade Republike Srbije osnovana za obavljanje razvojnih, stručnih i operativnih poslova podsticanja i realizacije direktnih ulaganja, promocije i povećanja izvoza, razvoja i unapređenja konkurentnosti privrednih subjekata. RAS koordinira radom mreže akreditovanih regionalnih razvojnih agencija koje direktno sprovode programe podrške sektoru MSP na regionalnom nivou. Akreditovane regionalne razvojne agencije (u daljem tekstu: ARRA) direktno, kroz program standardizovanog seta usluga za MSP, sprovode programe nefinansijske podrške sektoru MSP (poslovne informacije, obuke, konsalting usluge, promocije, mentoring). Na nacionalnom nivou podršku finansiranju MSP sektora pružaju Fond za razvoj Republike Srbije, Fond za inovacionu delatnost, Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije, kao i Nacionalna služba za zapošljavanje u oblasti podrške za samozapošljavanje i novo zapošljavanje. Na nivou Vojvodine, podršku sektoru MSP pružaju sledeće institucije:

• Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam;

• Garancijski fond Vojvodine;

• Reginalne razvojne agencije;

• Nacionalna služba za zapošljavanje;

7

• Jedinice loklane samouprave kroz implementaciju različitih programa podrške za pokretanje privatnog biznisa, kao i za razvoj i unapređenje poslovanja.

Na lokalnom niovu (nivo jedinica lokalne samouprave) postoje Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj koje u svom delovanju obuhvataju i podršku sektoru MSP. SLOVENIJA U Sloveniji, okruženje podrške je regulisano Zakonom o podršci preduzetništvu (Ur. l. RS, št. 102/07, 57/12, 82/13, 17/15, 27/17, 13/18) – vir: Zakon o spremembah in dopolnitvah Zakona o podpornem okolju za podjetništvo – ZPOP-1D (Uradni list RS, št. 27/17 z dne 2. 6. 2017), nezvanično prečišćeni tekst ttp://pisrs.si/Pis.veb/pregledPredpisa? id = ZAKO5073. Podsticajno okruženje se sastoji od resornog Ministarstva za privredu (Ministarstvo za ekonomski razvoj i tehnologiju) i agencije koju je uspostavilo Ministarstvo - Javna agencija u oblasti stranih investicija, tehnološkog razvoja, preduzetništva i internacionalizacije (JAPTI). Pored toga, okruženje podrške sastoji se od reprezentativnih komora, a to su Privredna komora i Komora zanatstva i malih preduzeća sa svim svojim regionalnim komorama. To znači da se podrška za mala i srednja preduzeća sastoji se od:

• Ministarstvo za ekonomski razvoj i tehnologiju (MGRT);

• Javna agencija za strana ulaganja u tehnološki razvoj, preduzetništvo i internacionalizaciju;

• Privredna komora Slovenije (GZS) i regionalne komore Slovenije (GZS - OZ);

• Zanatska i MSP komora Slovenije (OZS);

• Regionalne privredne komore (OOZ). Za sprovođenje pojedinačnih mera, ovi zadaci se mogu preneti i na druga ministarstva. HRVATSKA Na nivou R.Hrvatske, Ministarstvo gospodarstva, poduzetništva i obrta je odgovorno za privredu u smislu

osiguravanja odgovarajućeg zakonodavnog okvira i oblikovanja politika radi pružanja podrške ovom sektoru. U

nadležnosti Ministarstva je HAMAG BICRO, agencija odgovorna za sprovođenje politika i investicije u privredu.

Uz Ministarstvo te HAMAG BICRO, mnogo je drugih resornih ministarstava te tela preduzetničkih institucija za

podršku čije aktivnosti utiču na poslovanje subjekata male privrede, a među njima su npr. Ministarstvo turizma

(mali i srednji preduzetnici u turizmu). Tela i druge institucije sa javnim ovlašćenjima, kao što su Hrvatska

gospodarska komora, Hrvatska obrtnička komora te druge institucije, poput Hrvatske udruge poslodavaca,

Hrvatskog saveza zadruga, Hrvatske banke za obnovu i razvitak, takođe pružaju podršku subjektima male

privrede.

Na lokalnom i regionalnom niovu osnovane su institucije za podršku preduzetništvu, a mnoge od njih

sufinansirala je lokalna i regionalna samouprava, Vlada RH (Ministarstvo gospodarstva, poduzetništva i obrta) te

Evropska unija. To su sledeće institucije: regionalne razvojne agencije, preduzetnički centri, preduzetnički

inkubatori i tehnološki parkovi.

Ministarstvo gospodarstva, poduzetništva i obrta obavlja upravne i druge poslove koji se odnose na: razvoj i

unapređenje konkurentnosti hrvatske privrede, instrumente i mere privredne politike; razvoj mikro, malog i

srednjeg preduzetništva; industrijsku politiku i politiku primene inovacija i novih tehnologija; upravljanje

garantnim fondom za unapređenje industrije; poslove vezane uz primenu i korišćenje prava intelektualnog i

industrijskog vlasništva i podsticanje stvaralaštva u industriji i trgovini u cilju razvoja konkurentnosti hrvatske

privrede; rudarstvo; strategiju olakšavanja i podsticanja ulaganja i izvoza.

Hrvatska agencija za malo gospodarstvo, inovacije i investicije (HAMAG BICRO) podstiče osnivanje i razvoj

subjekata privrede, podstiče ulaganja u privredu, finansira poslovanje i razvoj subjekata privrede kreditiranjem i

davanjem jemstva subjektima privrede za odobrene kredite od strane kreditora, kao i davanjem podrške za

istraživanje, razvoj i primenu savremenih tehnologija. Agencija takođe pruža finansijsku podršku inovativnim i

tehnološki usmerenim kompanijama u Hrvatskoj. Usmerena je na razvijanje i koordinisanje mera nacionalne

8

politike vezane za inovacije i potrebne finansijske instrumente s krajnjim ciljem motivisanja privatnog i javnog

sektora za ulaganje u istraživanje i razvoj.

Hrvatska banka za obnovu i razvitak (HBOR) je razvojna i izvozna banka R. Hrvatske čiji je osnovni zadatak

podsticanje razvoja hrvatske privrede. Kreditiranjem, osiguranjem izvoza od političkih i komercijalnih rizika,

izdavanjem garancija te poslovnim savetovanjem, HBOR gradi mostove između preduzetničkih ideja i njihovih

ostvarenja s ciljem osnaživanja konkurentnosti hrvatske privrede.

Hrvatski zavod za zapošljavanje (HZZ) javna je ustanova u vlasništvu Republike Hrvatske, ustrojena Zakonom o

posredovanju pri zapošljavanju i pravima za vreme nezaposlenosti sa zadatkom rešavanja pitanja iz

problematike vezane za zapošljavanje i nezaposlenost u najširem značenju tih pojmova. HZZ sprovodi niz mera

aktivne politike zapošljavanja, usmerenih prema nezaposlenim osobama u nepovoljnom položaju na tržištu

rada te poslodavcima kod kojih je potrebno obezbediti očuvanje radnih mesta.

Preduzetničke zone su infrastrukturno opremljena područja definisana prostornim planovima, namenjena

obavljanju određenih vrsta preduzetničkih, odnosno privrednih aktivnosti. Osnovna karakteristika

preduzetničkih zona je zajedničko korišćenje infrastrukturno opremljenog i organizovanog prostora od strane

preduzetnika kojima se poslovanjem unutar preduzetničke zone omogućuje racionalizacija poslovanja i

korišćenje raspoloživih resursa preduzetničke zone s ostalim korisnicima preduzetničke zone.

Preduzetničke institucije za podršku su prema Zakonu o unapređenju poduzetničke infrastrukture (NN 93/13,

114/13) deo ukupne preduzetničke infrastrukture. U njih se ubrajaju: razvojne agencije, preduzetnički centri,

poslovni inkubatori, preduzetnički akceleratori, poslovni parkovi, naučno- tehnološki parkovi i centri

kompetencija.

U skladu sa odredbama člana 2. stav 2. Zakona o unapređenju poduzetničke infrastrukture poduzetničke

institucije za podršku kao deo ukupne preduzetničke infrastrukture definišu se na sledeći način:

1. Razvojne agencije – registrovana pravna lica zadužena za operativno sprovođenje mera za razvoj privrede i

preduzetništva na lokalnom (regionalnom) i nacionalnom nivou, podsticanje i privlačenje investicija te iniciranje

i realizaciju projekata podsticanja privrednog razvoja i preduzetništva, objedinjavajući rad privrednih subjekata,

lokalnih i regionalnih preduzetničkih institucija, te visokoobrazovnih institucija i centara znanja.

1.1. Lokalne razvojne agencije – osnovane od strane jedinice lokalne samouprave

1.2. Županijske razvojne agencije – osnovane od strane jedinice područne (regionalne) samouprave

1.3. Razvojne agencije određene delatnosti – npr. Energetska razvojna agencija, itd. – osnovana od strane

jedinice lokalne i/ili područne (regionalne) samouprave

2. Preduzetnički centri – registrovana pravna lica zadužena za operativno sprovođenje mera za razvoj i

podsticanje preduzetništva na lokalnom i/ili širem području (županija, regija), koji predstavljaju središta stručne

i edukativne pomoći preduzetnicima radi razvoja preduzetništva u sredinama u kojima su osnovani.

3. Poslovni inkubatori – registrovana pravna lica zadužena za pomoć i podršku preduzetnicima u ranoj fazi

razvoja preduzetničkih projekata. Inkubatori pružaju stručnu tehničku i edukativnu pomoć za pokretanje

preduzetničkih projekata i preduzeća te njihov brz i održiv razvoj.

3.1. Preduzetnički inkubatori – pružaju podršku uspešnom razvoju preduzetništva kroz niz poslovnih usluga i

resursa, uključujući poslovne (radne) prostore po povoljnijim uslovima za preduzetnike početnike od prve

do treće godine poslovanja.

9

3.2. Inkubatori za nove tehnologije − predstavljaju specijalizovane poslovne subjekte s tematskim fokusom i

usmerenjem na područja nove (visoke) tehnologije koji podržavaju pokretanje i rast inovativnog

preduzetništva kroz programe inkubacije, te koji novoosnovanim inovativnim preduzećima sličnog profila i

interesa pružaju resurse i profesionalne usluge potrebne za rast i razvoj.

4. Preduzetnički akceleratori – registrovana pravna lica, odnosno specijalizovani poslovni subjekti zaduženi za

pružanje usluga podrške preduzetnicima u fazi postinkubacije, odnosno u fazi razvoja i širenja poslovanja na

domaćem i stranom tržištu.

5. Poslovni parkovi – registrovana pravna lica s fizičkim prostorima, zemljištem i resursima za smeštaj malih,

srednjih i velikih preduzetnika na komercijalnoj osnovi s posebnim fokusom na privlačenje domaćih i stranih

investicija.

6. Naučno-tehnološki parkovi su trgovačka društva koja se osnivaju radi komercijalizacije naučnih rezultata,

podsticanja saradnje nauke i privrede, a u skladu sa članom 30. Zakona o znanstvenoj djelatnosti i visokom

obrazovanju.

7. Centri kompetencije predstavljaju specijalizovane poslovne subjekte koji sprovode istraživačke projekte

razvojnog ili proizvodnog karaktera i razvijaju kompetencije u pojedinim područjima te s kojim drugi poslovni

subjekti mogu ugovoriti usluge istraživanja i razvoja u svrhu jačanja pojedinih industrijskih grana. Usmereni su

na razvojna i primenjena istraživanja i njihovu komercijalizaciju te podršku i jačanje intelektualnog vlasništva

unutar specifičnih tematskih područja i grana kompetencije.

Hrvatska obrtnička komora (HOK) je samostalna stručno poslovna organizacija zanatlija koja je osnovana radi

promocije, usklađivanja i zastupanja zajedničkih interesa zanatstva. Zadaci HOK-a su: promovisanje zanata i

zanatstva, zastupanje interesa zanatlija pred državnim telima u oblikovanju privrednog sistema, davanje

mišljenja i predloga državnim telima kod donošenja zakona u sektoru zanatstva, osnivanje komisija za polaganje

pomoćničkih i majstorskih ispita, delovanje zanatlija, osnivanje arbitražnog veća, vođenje knjige zanatlija,

vođenje evidencije ugovora o naukovanju, pružanje pomoći zanatlijama prilikom osnivanja i poslovanja,

obavljanje drugih zadataka određenih zakonom i statutom Hrvatske obrtničke komore.

Hrvatska gospodarska komora (HGK) je samostalna stručno-poslovna organizacija, koja promoviše, zastupa i

usklađuje zajedničke interese svojih članica te učestvuje u izgradnji privrednog sistema, određivanju razvojne i

tekuće ekonomske politike i rešavanju drugih pitanja od značaja za privredu Hrvatske.

Hrvatska udruga poslodavaca (HUP) je dobrovoljna, neprofitna i nezavisna organizacija poslodavaca koja štiti i

promoviše prava i interese svojih članova. HUP je utemeljen na principu dobrovoljnog članstva te promoviše

preduzetnički duh i preduzetnička prava i slobode.

10

3.3. Finansijska podrška MSP SRBIJA Finansijska podrška sektoru MSP u R. Srbiji znatno je unapređena u prethodnom periodu. Malim i srednjim preduzećima u Srbiji dostupna su bespovratna sredstva, kao i kreditna podrška koja dolazi iz domaćih i međunarodnih izvora. Sledi prikaz finansijske podrške po institucijama: Ministarstvo privrede. Ministarstvo privrede Republike Srbije pruža finansijsku podršku MSP u saradnji sa drugim institucijama. U svom portfoliu finansijskih programa Ministarstvo privrede u 2017. i 2018. godini, ima tri programa, i to:

1. Program podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za početnike u poslovanju; 2. Program podsticanja razvoja preduzetništva kroz razvojne projekte; 3. Program podrške malim preduzećima u nabavci opreme.

Programi podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za početnike u poslovanju i razvojne projekte realizuju se u saradnji sa Fondom za razvoj R. Srbije. Ministarstvo privrede za korisnike programa dodeljuje bespovratna sredstva u iznosu od 30% za početnike u poslovanju i 20% za postojeća MSP. Program podrške malim preduzećima u nabavci opreme realizuje se u saradnji sa poslovnim bankama (selekcija banaka vrši se kroz javni poziv). Kroz ovaj program Ministarstvo privrede sufinansira, odnosno odobrava bespovratna sredstva u iznosu od 25% od neto vrednosti nabavke proizvodne opreme. Fond za razvoj R. Srbije. Fond za razvoj Republike Srbije pruža, zajedno sa Ministarstvom privrede, finansijsku podršku početnicima u poslovanju i postojećim MSP. Fond za razvoj ima dve grupe programa, i to:

1. Programi koji se sufinansiraju od strane Ministarstva privrede; 2. Programi koji se realizuju iz sopstvenih sredstava.

Kompletna lista programa dostupna je na sajtu: www.fondzarazvoj.gov.rs Razvojna agencija Srbije (RAS). RAS je u 2016. i 2017. godini pružao podršku početnicima u poslovanju i postojećim MSP kroz dodelu bespovratnih sredstva za započinjanje posla i unapređenje poslovanja. Početnici u poslovanju mogli su da dobiju bespovratna sredstva do 1.000.000,00 RSD za nabavku opreme, adaptaciju prostora i nabavku repomaterijala/sirovina. Postojeća MSP mogla su da dobiju do 1.000.000,00 RSD bespovratnih sredstava za nastup na međunarodnom sajmu, sertifikaciju/resertifikaciju, razvoj novog proizvoda, testiranje i sl. Poseban akcenat u programima stavljen je na podršku izvoznicima i internacionalizaciji poslovanja. Fond za inovacionu delatnost. Fond za inovacionu delatnost realizuje dva programa za inovativna MSP, i to:

1. Program ranog razvoja - Program ranog razvoja namenjen je mladim preduzećima koja razvijaju tehnološku inovaciju za kojom postoji potreba na tržištu. Program je osmišljen sa namerom da podrži opstanak preduzeća tokom kritične faze istraživanja i razvoja i omogući razvijanje poslovnih kapaciteta pomoću kojih će svoje inovacije plasirati na tržište. Po ovom program MSP mogu dobiti do 80.000 EUR, odnosno do 85% ukupno odobrenog budžeta projekta.

2. Program sufinansiranja inovacija – Ovaj program namenjen je preduzećima kojima su potrebna znatna finansijska sredstva za komercijalizaciju istraživanja i razvoja. Program ima za cilj dalji razvoj postojećih inovativnih preduzeća zasnovanih na znanju, podsticanje uspostavljanja saradnje sa međunarodnim partnerima i povećanje broja tehnoloških kompanija. Po ovom programu MSP mogu dobiti do 300.000 EUR, odnosno do 70% ukupno odobrenog budžeta projekta za mikro i mala privredna društva, odnosno 60% za srednja privredna društva

11

SLOVENIJA SID - Slovenska izvozna i razvojna banka, d.d. - sa uslugama finansiranja i osiguranja, kompanije se prate kroz sve faze poslovanja. Posebna pažnja se posvećuje finansiranju malih i srednjih preduzeća, što je važan faktor u promovisanju ekonomskog rasta, otvaranju radnih mesta i često, pokretača privrednog razvoja. Slovenački preduzetnički fond je nacionalna finansijska institucija koja pruža povoljna finansijska sredstva za investiranje i poslovanje malih i srednjih preduzeća. Svake godine organizuje pomoć za razvoj investicije malih i srednjih preduzeća, blisko sarađuje sa drugim domaćim i međunarodnim finansijskim institucijama, kao što su komercijalne banke, SID bankom, Evropskim investicionim fondom i Evropskom asocijacijom garantnih šema. Ministarstvo za ekonomski razvoj i tehnologiju (MGRT) - u oblasti internacionalizacije, preduzetništva i tehnologije priprema i sprovodi politiku podsticanja internacionalizacije i direktnih stranih investicija, a implementira i razvija nove mere koje se odnose na ovu oblast, priprema politiku i sprovodi mere za unapređenje i razvoj MSP i promoviše tehnološki razvoj i inovacija; SPIRIT Slovenija. SPIRIT agencija (javna agencija osnovana od strane MGRT) nudi finansijske podsticaje u smislu tendera po oblastima: preduzetništvo, inovacije i tehnološki razvoj; internacionalizacija i strane direktne investicije; turizam. Zavod za zapošljavanje Slovenije u obliku tendera, finansijska podrška: aktivne mere politike zapošljavanja su mere koje se realizuju u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Finansijski podsticaji su namenjeni, na primer: Obuka na poslu (na određeno vreme, zapošljavanje u cilju obuke na radnom mestu), finansijski podsticaji za zapošljavanje siromašnih lica - ranjive grupe (npr. mladi, po prvi put traže posao, stariji ljudi, žene ...) - delimično se sufinansira preko Evropskog socijalnog fonda. Evropski socijalni fond (ESA) finansira niz mera akitvne politike zapošljavanja, uključujući prekvalifikacije radne snage, itd. Lokalne zajednice. Neke lokalne vlastim za razvoj lokalne privrede, nude finansijske podsticaje u vidu tendera, npr. Opština Krško jednom godišnje objavljuje tender o raspodeli budžetskih sredstava za podsticaj razvoja malih preduzeća (tender nudi bespovratna sredstva za investicije u kupovinu nove proizvodne opreme, obuke, promocije na sajmovima; primena raznih poziva za tendere, namenjenih i korporativnom sektoru). Od prošle godine, Opština Krško sufinansira i promoviše rad mladih tokom letnjeg raspusta; druga ministarstva Republike Slovenije (po sektorima). HRVATSKA Nacionalni nivo Mikro, malim i srednjim preduzetnicima je kroz evropske fondove omogućen pristup značajnim sredstvima.

Neki od primera za 2017/2018. godinu su sledeći:

Celoživotno obrazovanje za obrtništvo

Ministarstvo gospodarstva, poduzetništva i obrta

Cilj Obrazovanje u 2017. i 2018. godini za obavljanje povezanih zanata u skladu sa

programima obrazovanja/ispita koje donosi javnopravno telo nadležno za zanate

za zanimanja koja su uređena Pravilnikom o vezanim i povlašćenim zanatima i

načinu izdavanja povlastica i za dobijanje licence za izvođenje praktične nastave i

vežbi prakse u 2017. i 2018. godini.

Korisnici podrške Mikro, mala i srednja preduzeća (isključivo zanatske radnje, trgovačka društva,

12

zadruge i ustanove) i fizička lica

Iznos Sredstva se odobravaju u visini do 80% iznosa opravdanih troškova za:

• polaganje majstorskog ispita – 2.600,00 kuna

• pripremu za polaganje majstorskog ispita – najviše 5.400,00 kuna

• polaganje ispita o stručnoj osposobljenosti/polaganje ispita o stručnoj osposobljenosti za zanimanje pogrebnik – 1.200,00/1.500,00 kuna

• pripremu za polaganje ispita o stručnoj osposobljenosti – najviše 3.200,00 kuna

• prekvalifikaciju za zanimanja u sastavu povezanih zanata koja se izvode prema Jedinstvenom modelu obrazovanja (JMO) – stvarni troškovi školarine

• polaganje pomoćničkog ispita – 1.200,00 kuna

• izdavanje dozvola (licenci) za izvođenje praktičnog dela prakse – stvarni troškovi.

Opravdanost troškova • troškovi polaganja ispita o stručnoj osposobljenosti, majstorskog i pomoćničkog ispita

• troškovi pripreme za polaganje ispita o stručnoj osposobljenosti i majstorskog ispita

• troškovi prekvalifikacije za zanimanja u sistemu povezanih zanata koja se izvode prema Jedinstvenom modelu obrazovanja (JMO)

• troškovi dobijanja licence za izvođenje praktične nastave i vežbi prakse.

Jamstveni program EU početnik

HAMAG BICRO

Cilj HAMAG BICRO izdaje garancije za pokriće kredita za investicije, obrtna sredstava,

inovacije i leasing.

Korisnici podrške Garantni program izdaje garancije za pokriće dela glavnice kredita subjektima

privrede koji posluju do 24 meseca. Ciljna grupa ovog Garantnog programa su i

žene preduzetnice.

Iznos od 160.000,00 do 10.000.000,00 kuna

Opravdanost troškova Ulaganja: Investicije, obrtna sredstva, inovacije, leasing.

Mikrokreditiranje uz podršku EU

HBOR

Cilj Krediti HBOR-a za mikro preduzetnike za finansiranje osnovnih i/ili obrtnih

sredstava, radi samozapošljavanja, osnivanja zanatskih i privrednih subjekata,

modernizacije i proširenja već postojećeg poslovanja, povećanja broja novih

radnih mesta.

Korisnici podrške Program je namenjen mikro preduzetnicima, fizičkim i pravnim licima koji na dan

podnošenja zahteva za kredit zadovoljavaju sledeće kriterijume i to:

13

• do 10 zaposlenih,

• godišnji poslovni prihod u iznosu protivvrednosti do 2 mil. EUR, ili imaju ukupnu aktivu ako su obveznici poreza na dobit, odnosno imaju dugotrajnu imovinu ako su obveznici poreza na dohodak, u iznosu protivvrednosti do 2 mil. EUR

• do najviše 25% je u vlasništvu društva koji po kriterijumima Evropske unije ne spada u kategoriju malog i srednjeg preduzetnika

Iznos do 25.000 EUR

Opravdanost troškova Pogram je namenjen finansiranju: osnovnih sredstava (osnivačka ulaganja,

zemljište, građevinski objekti, oprema i uređaji, osnovno stado, podizanje

dugogodišnjih zasada, razvoj proizvoda ili usluge, patenti, licence, koncesije,

autorska prava, franšize), i/ili obrtnih sredstava

Povećanje razvoja novih proizvoda i usluga koji proizlaze iz aktivnosti istraživanja i razvoja

Ministarstvo gospodarstva, poduzetništva i obrta

Cilj Trajni otvoreni poziv za dostavljanje projektnih predloga za dodelu bespovratnih

sredstava za razvoj novih proizvoda (dobara i usluga), tehnologija i poslovnih

procesa kroz povećanje privatnih ulaganja u istraživanje, razvoj i inovacije, te

jačanje kapaciteta preduzeća za istraživanje, razvoj i inovacije, kroz poboljšanje

njihove saradnje sa institucijama za istraživanje i razvoj

Korisnici podrške Mikro, mali, srednji ili veliki preduzetnici, a prihvatljivi partneri su preduzetnici i/ili

organizacije za istraživanje i širenje znanja koji doprinose svojim znanjem,

resursima i istraživačkim kapacitetima u sprovođenju projekata istraživanja i

razvoja

Iznos 190.000 - 56.000.000 kuna

Opravdanost troškova Aktivnosti istraživanja i razvoja (vlastite aktivnosti istraživanja i razvoja, ugovorno

istraživanje i kolaborativno istraživanje) i aktivnosti početnih ulaganja u

materijalnu i nematerijalnu imovinu u cilju jačanja kapaciteta za istraživanje i

razvoj

ESIF mikrokrediti

HAMAG-BICRO

Cilj Cilj programa je kreditiranje mikro i malih subjekata privrede uz povoljnije uslove

finansiranja

Korisnici podrške Mikro i mali privredni subjekti, fizička lica

Iznos od 1.000,00 EUR do 50.000,00 EUR

Proračun 25.000.000,00 EUR

14

Opravdanost troškova • osnivanje zanatskih i trgovačkih društava,

• modernizacija i proširenje već postojećeg poslovanja,

• samozapošljavanje,

• zadržavanje postojećih i povećanje broja novih radnih mesta

ESIF krediti za rast i razvoj

Ministarstvo regionalnoga razvoja i fondova EU i HBOR

Cilj Dugoročni investicioni krediti za male i srednje preduzetnike koji posluju duže od

dve godine, te koji planiraju ulaganja u prerađivačkoj industriji, turizam, kreativnu

industriju i uslugama zasnovanim na znanju

Korisnici podrške Mali i srednji preduzetnici koji posluju najmanje dve godine pre podnošenja

zahteva za kredit poslovnoj banci

Iznos 100.000 EUR - 3.000.000 EUR

Opravdanost troškova Namena za koju se sredstva mogu odobriti su ulaganja u materijalnu i

nematerijalnu imovinu te prenos vlasničkih prava, a do 30 % iznosa kredita moći

će se koristiti za obrtna sredstva povezana s predmetnom investicijom. Krediti se

mogu odobriti samo za nove investicije, a refinansiranje postojećih kredita nije

dozvoljeno.

EUREKA 2018.

EURECA, HAMAG-BICRO

Cilj Programom se podržavaju aktivnosti istraživanja i razvoja pivrednih subjekata i na

taj način se doprinosi jačanju njihovih inovativnih kapaciteta. Takođe se želi

podstaći međunarodna saradnja preduzetnika i stvoriti temelji za međunarodni

tržišni plasman.

Korisnici podrške Mikro, mala, srednja i velika trgovačka društva

Iznos do 150.000 EUR

Opravdanost troškova Razvoj novog proizvoda, usluge ili procesa. Svaki projekt u sklopu Programa treba

da uključi saradnju između hrvatskog i međunarodnog partnera. U pozivu

učestvuju Austrija, Hrvatska, Češka, Mađarska i Rumunija.

15

Aktivne mere zapošljavanja

Ministarstvo rada i mirovinskoga sistema i Hrvatski zavod za zapošljavanje sprovode 9 mera aktivne politike

zapošljavanja s ciljem podsticanja zapošljavanja, dodatnih edukacija radnika i očuvanja radnih mesta. Dve mere

koje ovde želimo da istaknemo su:

• Podrška za samozapošljavanje je državna podrška koje se dodeljuju nezaposlenim osobama koje se

odluče na pokretanje vlastitog posla, a prijavljene su u evidenciju Zavoda. Dodeljuju se subvencije u

iznosu

o od 55.000 kuna, odnosno 70.000 kuna u slučaju da se ista kombinuje sa stručnim

osposobljavanjem za rad

o za otvaranje zanatske radnje ili slobodne profesije (do 2 osobe) do 110.000 kuna

o za udruživanje u zadruge (do 5 osoba) do 275.000 kuna

o za udruživanje u trgovačka društva (do 4 osobe) do 220.000 kuna

• Podrška za očuvanje radnih mesta je državna Podrška čiji je cilj očuvanje radnih mesta kod poslodavaca

kod kojih je došlo do privremenog pada poslovnih aktivnosti. Tom prilikom se:

o isplaćuje podrška za skraćivanje radnog vremena kao razmerni deo plate za broj radnih sati za

koje je radniku skraćeno radno vreme

o finansira se ukupan trošak obrazovanja radnika.

Grad Zagreb

Programi podsticanja malog i srednjeg preduzetništva u 2016. godini u Gradu Zagrebu obuhvataju sledeće

aktivnosti:

• Program podsticanja razvoja zanatsva, malog i srednjeg preduzetništva u Gradu Zagrebu 2013-2017.

• Podrška tradicionalnim, deficitarnim i proizvodnim zanatskim delatnostima

• Dodela podrške inovatorima

• Dodela kredita preduzetnicima uz subvenciju kamata

• Internacionalizacija poslovanja malog i srednjeg preduzetništva

• Dodela podrške za razvoj društvenog preduzetništva

• Podrška za samozapošljavanje

• Razvojna agencija Zagreb –TPZ d.o.o.

Podrška tradicionalnim, deficitarnim i proizvodnim zanatskim delatnostima

Cilj Očuvanje i razvoj zanatskih delatnosti

Korisnici podrške • zanati

• delatnosti slobodnih zanimanja

• mikro, mala i srednja trgovačka društva u vlasništvu fizičkih lica upisanih u evidenciju o pravnim osobama i radnicima koji obavljaju delatnost na zanatski način

Iznos 10.000,00 kuna -30.000,00 kuna

Proračun 10.000.000,00 kuna

Opravdanost troškova • nabavka opreme, alata i inventara

• uređenje poslovnog prostora

• edukacija, promotivne aktivnosti, sertifikati

16

Dodela podrška inovatorima

Cilj Razvoj inovacija za preduzetničko korišćenje i komercijalizaciju

Korisnici podrške Inovatori – preduzetnici koji su podnosioci zahteva za zaštitu industrijskog

vlasništva ili nosioci prava industrijskog vlasništva i koji razvijaju i promovišu

inovacije za preduzetničko korišćenje

Iznos 10.000,00 –40.000,00 kuna

Proračun 500.000,00 kuna

Opravdanost troškova • sticanje zaštite industrijskog vlasništva u zemlji i inostranstvu;

• razvoj i tehničko-tehnološka obrada inovacija;

• sufinansiranje promotivnih aktivnosti;

• sufinansiranje analize tržišta.

Internacionalizacija poslovanja malog i srednjeg preduzetništva

Cilj Globalna konkurentnost

Iznos 100.000,00 kuna–500.000,00 kuna


Opravdanost troškova • savetodavne usluge (izrada plana pristupa tržištu, izrada izvoznog plana, izrada marketinškog plana, istraživanje tržišta i dr.)

• marketinške aktivnosti (posete međunarodnim sajmovima, troškovi putovanja i smeštaja, putno osiguranje)

• priprema proizvoda /usluga za međunarodno tržište (izrada, štampa i prevod dokumenata, prilagođavanje proizvoda/usluga zahtevima ciljanog tržišta, troškovi dizajniranja i izrade uzoraka proizvoda, troškovi pravnih usluga)

Razvoj socijalnog preduzetništva

Cilj Socijalna osvešćenost i stvaranje novih radnih mesta za marginalizovane grupe

nezaposlenih

Korisnici podrške Socijalne zadruge (postojeće ili novoosnovane)

Iznos 50.000,00 -350.000,00 kuna


Opravdanost troškova • ulaganje u prostor;

• ulaganje u nabavku/prilagođavanje opreme

• ulaganje u nabavku sirovina i repromaterijala (do 40% iznosa odobrene Podrške)

17

• marketinške aktivnosti

• trošak plate menadžera zadruge za vreme trajanja projekta (najviše 6 meseci) do maksimalno 12.000,00 kuna bruto/mesec;

• trošak 50% bruto plate za tri zaposlena lica u vreme trajanja projekta (najviše 3 meseca).

Dodela kredita preduzetnicima uz subvenciju kamata

Cilj Subvencije kamata na preduzetničke kredite (2p.p. uslužna, 4p.p. proizvodna

delatnost)

Partneri Grad Zagreb, Ministarstvo poduzetništva i obrta i 12 poslovnih banaka

Iznos kredita 100.000,00 kuna –5.000.000,00 kuna

Proračun 10.456.000 kuna (Grad Zagreb 5.250.000 kuna, Ministarstvo 5.206.000 kuna)

Opravdanost troškova • kupovina, izgradnja, uređenje ili proširenje proizvodnih/privrednih objekata

• kupovina nove opreme ili pojedinih delova nove opreme

• obrtna sredstva do 20% (za projekte iz uslužne delatnosti) i do 30% (za projekte iz proizvodne delatnosti) iznosa ukupno odobrenog kredita

Razvojna agencija Zagreb – TPZ d.o.o.

Preduzetnička institucija za podršku, u vlasništvu Grada Zagreba u okviru koje se nalaze:

• TEHNOLOŠKI PARK ZAGREB -preduzetnički inkubator za visoke tehnologije

• PODUZETNIČKI CENTAR –Plavi ured

Grad Zagreb glavni je inicijator pokretanja Plavog ureda kao ideje pružanja besplatne pomoći zagrebačkim

preduzetnicima i razvoja privredne infrastrukture. Dosadašnje aktivnosti obuhvataju edukacije, savetovanje,

programe Podrške i promociji preduzetničke kulture (u 2015. održano 114 edukacija, seminara i radionica –

1.734 polaznika od kojih su 9 osobe s invaliditetom). Takođe u Gradu Zagrebu osnovan je CENTAR ZA RAZVOJNE

PROJEKTE koji je zadužen za praćenje otvorenih javnih poziva, pomoć preduzetnicima u pripremi projekata.

Zagrebačka Županija

Programi podsticanja malog i srednjeg preduzetništva u 2017. godini u Zagrebačkoj županiji obuhvataju sledeće

aktivnosti:

• Podrške za podsticanje razvoja preduzetništva

• Podrška preduzetnicima za nastup na manifestacijama u vezi s preduzetništvom

• Podrška za organizovanje manifestacija i zajedničkih nastupa na manifestacijama u vezi s

preduzetništvom

• Dodela kredita preduzetnicima uz subvenciju kamata.

18

Podrška za podsticanje razvoja preduzetništva

Cilj • subvencije za početak poslovanja preduzetnika,

• subvencije za žene preduzetnice

• kapitalne pomoći za povećanje konkurentnosti za proizvodne delatnosti

• kapitalne pomoći za povećanje konkurentnosti za neproizvodne delatnosti

Korisnici podrške Mikro i mali subjekti privrede, zanatlije, srednji privredni subjekti

Iznos 10.000 – 150.000 kuna

Opravdanost troškova • nabavka mašina, alata i opreme

• nabavka informacione opreme i poslovnog softvera

• unutrašnje uređenje poslovnog prostora (unutrašnji građevinski radovi, instalacioni i radovi unutrašnjeg uređenja; te materijal za unutrašnje uređenje)

• promocija i marketinške aktivnosti (izrada internet stranice i web trgovine)

Podrška preduzetnicima za nastup na manifestacijama u vezi s preduzetništvom

Cilj Nastup na manifestacijama u vezi s preduzetništvom

Korisnici podrške Subjekti privrede, zanati, trgovačka društva i profitne ustanove

Iznos 7.000 – 25.000 kuna

Opravdanost troškova • učešće na sajmovima, izložbama, takmičenjima i sličnim manifestacijama u vezi s preduzetništvom, organizovane s namerom predstavljanja preduzetnika i udruženja preduzetnika, promocije ili ocenjivanja njihovih proizvoda i usluga

Podrška za organiziovanje manifestacija i zajedničkih nastupa na manifestacijama u vezi s preduzetništvom

Cilj Sufinansiranje projekata organizacije manifestacija i zajedničkih nastupa na manifestacijama u vezi s preduzetništvom, kroz:

• Podrška za sufinansiranje organizacije manifestacija na području Zagrebačke županije

• Podrška za sufinansiranje organizacije zajedničkog nastupa preduzetnika Zagrebačke županije na manifestacijama

Korisnici podrške Jedinice lokalne samouprave, komore, udruženja zanatlija i turističke zajednice

Iznos do 50.000 kuna

Opravdanost troškova • izrada promotivnih materijala, izrada veb stranica manifestacije, medijsko oglašavanje

• troškovi voditelja, popratnog kulturno - umetničkog i stručnog programa

• zakup, uređenje i opremanje izložbenog prostora,

• trošak izrade promotivnog materijala za potrebe nastupa na manifestaciji

19

Dodela kredita preduzetnicima uz subvenciju kamata

Cilj Subvencije kamata na preduzetničke kredite (2p.p. uslužna, 4p.p. proizvodna

djelatnost)

Partneri Zagrebačka županija, Ministarstvo poduzetništva i obrta i 12 poslovnih banaka

Iznos kredita 100.000,00 kuna –5.000.000,00 kuna

Opravdanost troškova • kupovina, izgradnja, uređenje ili proširenje proizvodnih/privrednih objekata

• kupovina nove opreme ili pojedinih delova nove opreme

• obrtna sredstva do 20% (za projekte iz uslužne delatnosti) i do 30% (za projekte iz proizvodne delatnosti) iznosa ukupno odobrenog kredita

Regionalna razvojna agencija Zagrebačke županije (ZACORDA)

Regionalna razvojna agencija Zagrebačke županije d.o.o. svojim aktivnostima usmerena je uglavnom na male i

srednje preduzetnike. Poslovi se odnose na konsultantske usluge korisnicima koji apliciraju svoje projekte da bi

ostvarili sufinansiranje iz EU fondova. Konsultantske usluge uglavnom podrazumevaju info tačke (održavanje

sastanaka s korisnicima), poslovno planiranje, prijave na EU fondove te sprovođenje projekata.

20

3.4. Makroekonomski pokazatelji razvijenosti privrede

SRBIJA i. Stopa rasta BDP za 2016

ii. BDP per capita za 2016 Osnovni makroekonomski pokazatelji dati su u tabeli broj 1.: Tabela broj 1. Osnovni makroekonomski pokazatelji

OSNOVNI MAKROEKOMSKI POKAZATELJI 2014-2016. godina

2014 2015 2016

Bruto domaći proizvod, tekuće cene, mlrd dinara

3.908,5 4.043,5 4.261,9

BDP, mil EUR 33.318,6 33.491,0 34.616,6

BDP, per capita, u EUR

4.672 4.720 4.904

BDP realan rast u % -1,8 0,8 2,8

Izvor: Ministarstvo finansija Republike Srbije Kao što se može i videti iz tabele broj1., privredna aktivnost je zabeležila rast od 2,8% u 2016. godini. Značajan doprinos su imale investicije i neto izvoz, dok je potrošnja započela oporavak nakon perioda stagnacije posle krize iz 2009. godine. Bruto domaći proizvod je u 2016. godini premašio nivo iz 2008. godine. Svi sektori formiranja bruto dodate vrednosti (industrija, građevinarstvo, poljoprivreda i usluge) su doprineli rastu privredne aktivnosti. Pozitivan trend privredne aktivnosti Srbije nastavljen je i u 2017. godini. Period od početka 2017. godine beleži blagi realni rast bruto domaćeg proizvoda, rast spoljnotrgovinske razmene, nastavak fiskalne konsolidacije i pad javnog duga, očuvanje cenovne stabilnosti i apresijacija dinara, međugodišnji rast stranih direktnih investicija, pad nezaposlenosti i realan rast zarada. Prema Globalnom indeksu konkurentnosti Srbija je rangirana na 78. poziciji od ukupno 137 zemalja (napredak za 12 mesta). Na “Doing Business” listi Svetske banke 2017/2018., od ukupno rangiranih 190 zemalja, Srbija je napredovala sa 47. na 43. mesto. Napredak na Doing Business listi ohrabruje strane investitore i povoljno deluje na obim stranih ulaganja. iii. Nezaposlenost za 2017.g. Tržište rada je u toku 2017. Godine, a u odnosu na prethodnu godinu, pokazivalo sve pozitivne karakteristike kroz:

• smanjenje broja nezaposlenih,

• smanjenje stope nezaposlenosti,

• povećanje broja prijavljenih potreba za zapošljavanjem i

• većim brojem lica koja su se zaposlila. Prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (u daljem tekstu NSZ) na dan 31.12.2017. godine u R. Srbiji je registrovano 618.770 nezaposlenih lica što predstavlja smanjenje za 82.176 lica ili za 11,7% u odnosu na isti period prethodne godine (31. decembar 2016. godine).

21

U AP Vojvodini u istom posmatranom periodu registrovano je 134.214 nezaposlena lica, što je za 26.342 lica ili za 16,4 % manje u odnosu na 31.12.2016. godine. Smanjenje broja nezaposlenih u AP Vojvodini predstavlja rezultat ogromnog zalaganja Pokrajinske vlade, svih njenih struktura, posebno Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam, da se ublaže negativni trendovi i, kroz mere Aktivne politike zapošljavanja, umanji neusklađenost između ponude i potražnje radne snage, prevaziđe negativna kvalifikaciona struktura nezaposlenih kroz obuke i sticanje radnih i profesionalnih veština u Edukativnom centru, da se pomogne mladima da se zaposle, nastavi sa inkluzijom Roma, pomogne pri zapošljavanju osobama sa invaliditetom, a u isto vreme privuku investitori koji bi omogućili otvaranje novih radnih mesta i pomogne poslodavcima da izaberu najkvalitetniji kadar za obavljanje svojih delatnosti. U decembru 2017. godine broj nezaposlenih lica na evidenciji NSZ – Pokrajinske službe za zapošljavanje (filijale u AP Vojvodini) je bio 134.214 nezaposlenih lica što predstavlja smanjenje za 26.342 lica ili 16,4 % manje u odnosu na 31.12.2016. godine. Trend smanjivanja broja nezaposlenih u AP Vojvodini se nastavio i kada se posmatra u odnosu na decembar 2003. godine kada je broj nezaposlenih iznosio čak 296.127 lica. Ukupan broj nezaposlenih u AP Vojvodini je do kraja 2017. godine smanjen za 161.913 lica od broja nezaposlenih iz 2003. godine, što ukupno predstavlja smanjenje za 54,67 % od broja nezaposlenih iz 2003. godine. U strukturi registrovane nezaposlenosti 26,5 % nezaposlenih lica prvi put traži zaposlenje. Karakteristike registrovane nezaposlenosti Indikatori tržišta rada, u Republici Srbiji, a samim time i u AP Vojvodini, su se odražavali kroz aspekte koji su prisutni poslednjih godina:

• nepovoljnu polnu, starosnu i kvalifikacionu strukturu nezaposlenih,

• neravnomernu regionalnu raspoređenost i nepokretljivost radne snage,

• nastavak migracije radne snage ka većim gradovima,

• neusaglašenost ponude i tražnje za radnom snagom, usled loše kvalifikacione strukture nezaposlenih,

• neusklađenost zanimanja sa tražnjom usled zastarelosti nomenklature zvanja,

• viškove zaposlenih,

• veliki udeo nezaposlenih mladih do 30 godina starosti i starijih od 45 godina,

• dugoročnu nezaposlenost. Starosna struktura nezaposlenih lica Najveće učešće u registrovanoj nezaposlenosti, posmatrano prema godinama starosti, imaju lica od:

• 15-19 2,9%

• 20-24 8,3%

• 25-29 10,5%

• 30-34 10,8%

• 35-39 11,6%

• 40-44 11,9%

• 45-49 11,7%

• 50-54 12,7%

• 55-59 12,3%

• 60-65 7,2% Mladih do 30 godina starosti je 29. 084 nezaposlenih od ukupnog broja registrovanih nezaposlenih lica u AP Vojvodini, što čini 21,7 % ukupnog broja nezaposlenih. Mladih do 24 godine starosti je nezaposleno 12.032 ili 11,2 % od čega žena 7.333 ili 48,9 %. Registrovano je 59.093 ili 44.0% nezaposleno lice starije od 45 godina od čega žena 27.194 . ili 46,0%

22

iv. Strane direktne investicije za 2016 Prema podacima iz UNCTAD-ovog izveštaja, u Srbiju je 2016. godine u formi stranih direktnih investicija ušlo skoro 2,3 milijarde dolara, što je polovina ukupnih SDI u regionu jugoistočne Evrope, koji obuhvata Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Makedoniju. Podaci FDI Intelidžensa posebno su značajni zbog indeksa učinka po osnovu grinfild stranih direktnih investicija (Greenfield FDI Performance Index). Ovaj indeks meri uspešnost jedne zemlje u privlačenju globalnih SDI. Naime, ukoliko udeo jedne zemlje u globalnim SDI odgovara njenom relativnom udelu u globalnom BDP-u, njen indeks biće 1. Vrednost veća od jedinice sugeriše veći udeo u SDI od udela u BDP-u, dok vrednost manja od jedinice ukazuje na manji udeo u SDI od udela u BDP-u. Negativna vrednost znači da su strani investitori dezinvestirali u posmatranom periodu. Studija je 2016. godine obuhvatila 94 zemlje, od kojih je njih 68 imalo skor veći od jedinice, a njih 26 skor manji od jedinice. Pomalo iznenađujući podatak jeste da je najveći indeks učinka u pogledu grinfild SDI na svetu u 2016. godini imala upravo Srbija. Indeks Srbije bio je 12,02 što zapravo znači da je ona privukla 12 puta veći iznos grinfild stranih direktnih investicija od onoga koji se mogao očekivati za ekonomiju te veličine. SLOVENIJA i. Stopa rasta BDP za 2016: 3,1 %

ii. BDP per capita za 2016: 19.576 EUR/stanovniku oz. 3,1 %. U 2016. godini ekonomski rast nominalno je veći za 4,1% nego u 2015. godini. U četvrtom kvartalu 2016. godine, bruto domaći proizvod (BDP) bio je 2,6 posto viši nego u istom kvartalu prethodne godine. U toku cele 2016. godine, prema prvoj proceni, BDP je povećan za 2,5% (http://www.stat.si). U poslednjem kvartalu 2016. godine domaća potrošnja je značajno porasla; u odnosu na poslednji kvartal 2015, za 3,7 odsto. Trošak domaćinstava povećan je za 4,1 odsto. Bruto investicije su povećane za 3,8 posto. Bruto investicije u osnovna sredstva porasle su za 0,9 posto, uglavnom zbog ulaganja u opremu (porasle su za 9,4 posto). Ulaganje u gradjevinske objekte je smanjeno za 6,8 posto, iako su se ulaganja u stambene zgrade povećala (za 3 posto). U četvrtom kvartalu 2016. godine izvoz se povećao po nešto nižim stopama nego u prethodnim kvartalima 2016. godine; za 4,6 odsto, od čega izvoz roba za 3,1 odsto. Uvoz se 2016 godine povećao više od izvoza, povećavajući za 6,3 odsto, od čega uvoz roba za 5,4 odsto. Ekonomski rast u 2016. godini iznosi 2,5. iii. Nezaposlenost za 2016 Tabela broj 2.: Nezaposlenost, 2016.g.

2014 2015 2016 2017

Stopa nezaposlenosti %

13% 12.3% 10.8 %

9%

Izvor: https://www.ess.gov.si/trg_dela/trg_dela_v_stevilkah/stopnja_registrirane_brezposelnosti iv. Strane direktne investicije za 2016: 12,9 milijard EUR oz. 32,0 % BDP. Stopa direktnih stranih investicija u Sloveniji je iznosila 12,9 milijardi EUR na kraju 2016. godine, što je 11,5% više nego krajem 2015. Godine. Priliv od 938,1 mil. EUR kapitala u 2016. godini, je najveći faktor investicija u finansijske i aktivnosti osiguranja, kao i proizvodnju.

23

HRVATSKA i./ii.Stopa rasta BDP i BDP U osmom mesecu 2017.g., Hrvatska privredna komora je izdala elektronsko izdanje publikacije Privredna

kretanja. Stopa rasta BDP 2017 u odnosu na 2016 je procenjena na 3.4 kada je reč o cenama, dok je realna

stopa rasta procenjena na 4.9. BDP per capita je 2.7 za isti period poredjenja.

Tabela broj 3.: BDP u Hrvatskoj

2014 2015 2016 2017

BDP 10,200 10,600 11,100 11,700

Rast BDP-a -0.1 2.3 3.2 2.8

Izvor: EUROSTAT

Tabela broj 4.: Prosečna godišnja stopa inflacije potrošačkih cena, izoz, uvoz (u % BDP-a)

2014 2015 2016 2017

Prosečna godišnja stopa inflacije potrošačkih cena

-0,2 -0,5 -1,1 -

Izvoz robe i usluga (u % BDP-a)

45,3 48,2 49,1 -

Uvoz robe i usluga (u % BDP-a)

43,4 45,9 46,2 -

Izvor: Hrvatska narodna banka

Rast BDP je bio, u prikazanim godinama, najviši u 2016. godini (3.2) dok je u 2017. došlo do manjeg pada. Kada

je reč o procentu stope nezaposlenih u Hrvatskoj, kao što se može videti iz donje table, taj procenat

kontinuirano opada u poslednje četiri godine. Izvoz i uvoz robe i usluga je u % BDP bio najviši u 2016.godni u

periodu prikazanom podacima u tabeli (tabela broj 3. i broj 4.).

iii. Stopa nezaposlenosti

Tabela broj 5.: Stopa nezaposlenosti 2014-2017.

2014 2015 2016 2017

Stopa nezaposlenosti %

19,6% 17,4% 14,8% 12,4%

Izvor: Hrvatski zavod za zapošljavanje

iv. Direktne investicije

Tabela broj 6.: Direktna ulaganja, obaveze, u milonima EUR

Ggodina

Vlasnička ulaganja

zzadržana

dobit

DUŽNIČKI INSTRUMENTI U

U preduzeće direktnog ulaganja

U U direktnog ulagača (obrnuto ulaganje)

Između horizontalno povezanih poduzeća


U direktnog ulagača (obrnuto ulaganje)


UUKUPNO

2016. 221,4 ,0 0,0 1.102,8 62,3 77,7 -148,0 1.716,1

2017. 393,1 ,0 0,0 777,3 615,7 -11,4 -33,1 1.841,6


24

Tabela broj 7.: Direktna ulaganja, Imovina, u milionima EUR

Ggodina

Vlasnička ulaganja z

zadržana dobit

DUŽNIČKI INSTRUMENTI U preduzeće direktnog ulaganja






UUKUPNO

2016. 116,0 ,0 -192,7 -89,2 21,1 50,6 82,4 -176,7

2017. 296,2 ,0 -0,7 128,3 59,4 -14,3 6,6 545,5


Direktna vlasnička ulaganja su porasla u 2017. godini kako kada je reč o obavezama, tako i kada je reč o imovini, u odnosu na 2016. godinu. Kao što se vidi iz priloženih tabela tokom 2016 vlasnička ulaganja u preduzeće direktnog ulaganja, u kategoriji obaveze, su u 2016. bila 221.4 mil. EUR, dok su u 2017. bila u iznosu od 393.1 mil. EUR. U kategoriji imovine u 2016. vlasnička ulaganja u preduzeće su iznosila 116 mil.EUR, dok su 2017. bila u iznosu od 296.2 mil EUR.

25

4. Analiza stanja sektora MSP u regionima Posavje, Zagreb i Bačka

4.1. Struktura MSP u 2016 g

4.1.1. Struktura MSP prema vrsti subjekata

SRBIJA U 2016. godini, prema Izveštaju o malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu (Ministarstvo privrede R. Srbije) u okviru preduzetničkog sektora poslovalo je 340.112 privrednih subjekata što predstavlja 99,9% u ukupnom broju preduzeća u Srbiji. Tabela broj 8.: Strukutra MSP prema vrsti subjekata, Srbija

Oblik organizovanja

MSPP Velika Ukupno

Broj Broj Broj Struktura (%)

Preduzeća 96.522 501 97.023 28,5

Preduzetnici 243.590 - 243.590 71,5

Ukupno 340.112 501 340.613 100

Struktura (%) 99,9 0,1 100

Izvor: Republički zavod za statistiku, obrada Ministartsvo privrede SLOVENIJA Broj aktivnih preduzeća, pravnih i preduzetnika zajedno (preduzeća sa 1 - 49 zaposlenih su uzeta u obzir), 2016. godine 193.706 za čitavu Sloveniju. Podaci za Posavje Tabela broj 9. Strukutra MSP prema vrsti subjekata, Slovenija

Veličina društva Društva Br. zaposlenih

broj % broj %

Mikro 1362 93.5 3107 30.1

Malo 58 4 1951 18.9

Srednje 23 1.6 2205 21.3

Veliko 13 0.9 3070 29.7

POSAVJE 1456 100 10333 100

Izvor: https://www.gzs.si/ - Preduzetnici zajedno (za 2016. godinu za čitavu Sloveniju) - 106.819 preduzeća (preduzeća sa 1 - 49 zaposlenih su uzeta u obzir); podaci za Posavje: 3.132. Izvor: www.ajpes.si - Pravna lica (za 2016. godinu za celu Sloveniju) - 86.887 preduzeća (preduzeća sa 1 - 49 zaposlenih su uzeta u obzir); podaci za Posavje 1.669 kompanija. Izvor: www.apjpes.si

26

HRVATSKA Tabela broj 10: Aktivna privredna društva

2015.

Broj subjekata %

Sektor malih i srednjih preduzeća 106.221

99,7 Mala preduzeća 105.029

Srednja preduzeća 1.192

Velika preduzeća 348 0,3

Ukupno 106.569 100

Izvor: Izvješće o malim i srednjim poduzećima u Hrvatskoj − 2016., (2017.) Zagreb: CEPOR, str. 11. Najveći je procenat aktivnih društava sa ograničenom odgovornošću (47.1%) i zanatskih radnji (38.7%). Prema pravnim oblicima organizovanja procentualno je najmanje javnih trgovačkih društava i ostalih pravno osnovanih oblika (po 0.1% u ukupnom broju aktivnih trgovačkih društava).

27

4.1.2. Struktura MSP prema vrsti delatnosti SRBIJA Sektor MSP ima dominantan uticaj na kretanje osnovnih indikatora poslovanja. Najveći broj MSP u 2016. godini koncentrisan je u sektorima (tabela broj 11.): Tabela broj 11.: Struktura MSP prema vrsti delatnosti, Srbija

Delatnost Broj privrednih subjekata

Trgovina na veliko I malo I popravka motornih vozila 95.891

Usluge 89.869

Prerađivačka industrija 54.450

SLOVENIJA Struktura obuhvata kompanije sa 1 - 49 zaposlenih. Podaci važe za 2016. godinu. Tabela broj 12.: Struktura MSP prema vrsti delatnosti, Slovenija

Vrsta delatnosti Broj

Poljoprivreda, lov, šumarstvo, ribolov 2.962

Rudarstvo 98

Proizvodnja 18.949

Proizvodnja električne energije, gasa 1.498

Vodosnabdijevanje, upravljanje otpadom i otpadom, životna sredine 373

Gradnja 19.413

Trgovina, održavanje ipopravka motornih vozila 26.797

Transport i skladištenje 8.714

Gostinstvo 11.532

Ikt 9.239

Finansije i osiguranje 2.075

Promet nekretnina 2.967

Profesionalne, naučne i tehničke delatnosti 33.264

Druge raznovrstne delatnosti 7.486

Javna uprava, odbrana i bezbednost 2.088

Obrazovanje 6.006

Zdravstvo i socijalna zaštita 4.845

Kultura, zabava i rekreacija 13.725

Druge delatnosti 21.675

Izvor:www.stat.si HRVATSKA Tabela broj 13. Branša u aktivnim obrtima prema oznacki glavne delatnosti u sedištu za R. Hrvatsku, jun 2017.

Branša Aktivni obrti Udeo

Proizvodni obrti - ostalo 529 0,7%

Proizvodni obrti - hrana i piće 1.314 1,7%

Proizvodni obrti - tekstil 911 1,2%

Proizvodni obrti - koža i krzno 108 0,1%

Proizvodni obrti - drvo 1.486 1,9%

Proizvodni obrti - papir 97 0,1%

Proizvodni obrti - plastika i guma 406 0,5%

Proizvodni obrti - nemetali 570 0,7%

Proizvodni obrti - metali 1.508 2,0%

Proizvodni obrti – kemikalije 52 0,1%

Proizvodni obrti - različiti gotovi proizvoda i komponenti 673 0,9%

28

Uslužni obrti - ostalo 3.858 5,0%

Uslužni obrti - vađenje ruda 48 0,1%

Uslužni obrti - izdavaštvo 173 0,2%

Uslužni obrti - tiskarske usluge 539 0,7%

Uslužni obrti iznajmljivanje 1.926 2,5%

Uslužni obrti - autostruka 2.331 3,0%

Usluži obrti - popravak i održavanje objekta 2.683 3,5%

Uslužni obrti - graditeljstvo 6.323 8,2%

Uslužni obrti - usluge čišćenja 1.282 1,7%

Uslužni obrti - ostale zanatske usluge 872 1,1%

Ugostiteljstvo i turizam 12.437 16,1%

Trgovina 9.903 12,8%

Prijevoz 7.561 9,8%

Ribarstvo, akvakultura i poljodjelstvo 1.841 2,4%

Ribarstvo 1.849 2,4%

Uslužni obrti - intelektualne usluge 10.151 13,1%

Frizeri i kozmetičari 5.810 7,5%

UKUPNO 77.241 100%

Izvor: Obrtništvo u brojkama XII/2016, (2017.), Zagreb: HOK, str. 12. Tabela broj 14.: Privredna društva prema delatnosti i prema područjima nkd-a 2007., stanje 31. decembra 2016.

Delatnosti nkd 2007 Broj preduzetnika

ukupno d.d. d.o.o. j.d.o.o.

0 Subjekti bez delatnosti 114364 962 90251 22415

a Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo 2 261 31 1 819 405

b Rudarstvo i vađenje 207 10 183 13

c Prerađivačka industrija 13 460 282 11 055 2072

d Snabdevanje električnom energijom, plinom, parom i klimatizacija

655 4 571 79

e Snabdevanje vodom; uklanjanje otpadnih voda, gospodarenje otpadom te delatnosti sanacije okoliša

810 7 731 69

f Građevinarstvo 12 913 88 10056 2676

g Trgovina na veliko i na malo; popravak motornih vozila i motocikala

28 338 117 23531 4572

h Prijevoz i skladištenje 4 493 46 3373 1051

i Delatnosti pružanja smještaja te pripreme i usluživanja hrane

9 861 112 6135 3602

j Informacije i komunikacije 5 912 36 4771 1084

k Financijske delatnosti i delatnosti osiguranja

884 96 718 27

29

Delatnosti nkd 2007 Broj preduzetnika

ukupno d.d. d.o.o. j.d.o.o.

l Poslovanje nekretninama 4 228 27 3889 293

m Stručne, znanstvene i tehničke delatnosti 18 067 83 14694 3034

n Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti

5 479 11 4292 1150

o Javna uprava i obrana; obvezno socijalno osiguranje

14 - 9 -

p Obrazovanje 877 2 641 233

q Delatnosti zdravstvene zaštite i socijalne skrbi

623 - 517 106

r Umetnost, zabava i rekreacija 1 363 7 951 393

s Ostale uslužne delatnosti 3 917 3 2314 1555

t Delatnosti domaćinstva kao poslodavaca 2 - 1 1

Ukupno 106.569 100,00% 114.483 100,00%

Izvor:FINA

4.1.3. Struktura MSP po obliku organizovanja

SRBIJA U strukturi sektora MSP (preduzetnici su uključeni u mikro preduzeća) dominiraju mikro preduzeća (327.695), sa učešćem od 96,3%, a prema obliku organizovanja najbrojniji su preduzetnici (243.590 -71,6% sektora MSP) i društva sa ograničenom odgovornošću - DOO (90.956-26,7% sektora MSP). Tabela broj 15.: Broj i struktura privrednih subjekata u sektoru MSP u 2016. godini prema obliku organizovanja, Srbija

Oblik organizovanja Mikro Mala Srednja Ukupno

Broj Broj Broj Broj Struktura (%)

Preduzeća 84.105 10.154 2.263 96.522 28,4

Akcionarska društva 902 237 213 1.352 0,4

DOO 79.649 9.502 1.805 90.956 26,7

Ostalo (komanditna društva,ortačka društva,zadruge,društvena preduzeća,javna preduzeća)

3.554 415 245 4.214 1,2

Preduzetnici 243.590 0 0 243.590 71,6

UKUPNO 327.695 10.154 2.263 340.112 100

Struktura ( %) 96,3 3,0 0,7 100

Izvor: Republički zavod za statistiku, obrada Ministartsvo privrede

30

SLOVENIJA Struktura obuhvata kompanije sa 1 - 49 zaposlenih. Podaci važe za 2016. godinu. Tabela broj 16. Broj i struktura privrednih subjekata u sektoru MSP u 2016. godini prema obliku organizovanja, Slovenija

Pravni oblik Broj

Pravna lica 86.887

Privredna društva 60.534

Doo 59.344

Družba z neomejeno odgovornostjo 552

Akcionarska društva 358

Komanditna društva 280

Druga pravna lica 26.353

Fizička lica 106.819

Preduzetnici 94.715

Druga fizička lica 12.104

Izvor:www.stat.si HRVATSKA Tabela broj 17.: Aktivna trgovačka društva prema pravnim oblicima i aktivni zanati u junu 2017.

Oblik osnivanja Oznaka Aktivni subjekti Udeo

Deoničko društvo d.d. 962 0,5%

Društvo s ograničenom odgovornošću

d.o.o. 93.928 47,1%

Jednostavna trgovačka društva s ograničenom odgovornošću

j.d.o.o. 26.474 13,3%

Javna trgovačka društva j.t.d. 200 0,1%

Predstavništva trgovačkih društava ili pojedinaca

predstavništvo 403 0,2%

Ostali pravno osnovani oblici

ostali 158 0,1%

Zanatske radnje zanat 77.241 38,7%

UKUPNO 199.366 100,0%

Izvor: Statističke informacije jun 2017., (2017.) Zagreb: HOK, str. 5.

31

4.2. Zaposlenost u MSP i kod preduzetnika

4.2.1. Zaposlenost u MSP i kod preduzetnika prema vrsti subjekata

SRBIJA U strukturi MSP najveće učešće u zaposlenosti imaju mikro preduzeća, slede srednja preduzeća sa 27,7% (232.003 radnika) i mala preduzeća 24,3% ( 203.681 radnika). Tabela broj 18.: Zaposlenost u MSP i kod preduzetnika prema vrsti subjekata, Srbija

Pravni oblik Broj (I %)

Mikro preduzeća 401.848 (48% )

Mala mreduzeća 203.681 (24,3%)

Srednja preduzeća 232.003 (27,7%)

Prema obliku organizovanja 91% zaposlenih u MSP čine zaposleni u DOO (društvo sa ograničenom odgovornošću) – 514.275 zaposlenih što iznosi 61,4%, dok je 29,6 %, odnosno 247.775 zaposlenih u preduzetničkim radnjama. SLOVENIJA Tabela broj 19.: Zaposlenost u MSP i kod preduzetnika prema vrsti subjekata, Slovenija

Pravni oblik Broj

Doo 205.642

Društva sa neograničenom odgovornošću 352

Akcionarska društva 3.582

Komanditna društva 133

Preduzetnici 140.011

Druga fizička lica 14.513

Izvor:www.stat.si U Sloveniji najviše je zaposlenih u društvima sa ograničenom odgovornošću (205.642 radnika) i kod preduzetnika (140.011 radnika) HRVATSKA Tabela broj 20.: Ukupan broj zaposlenih, godišnji prosek

Područja nkd-a 2007 2016

Ukupno 1390419

a poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo 50 282

Nepoljoprivredne delatnosti 370 680

b Rudarstvo i vađenje 4 552

c Prerađivačka industrija 236 722

d Snabdevanje električnom energijom, plinom, parom i klimatizacija 13 763

e Snabdevanje vodom; uklanjanje otpadnih voda, gospodarenje otpadom te delatnosti sanacije okoliša

24 587

f Građevinarstvo 91 056

Uslužne delatnosti 969 014

g Trgovina na veliko i na malo; popravak motornih vozila i motocikala 215 735

h Prijevoz i skladištenje 75 301

i Delatnosti pružanja smještaja te pripreme i usluživanja hrane 94 739

j Informacije i komunikacije 34 632

k Financijske delatnosti i delatnosti osiguranja 40 186

l Poslovanje nekretninama 9 025

m Stručne, znanstvene i tehničke delatnosti 69 658

n Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti 47 993

32

o Javna uprava i obrana; obvezno socijalno osiguranje 114 962

p Obrazovanje 108 523

q Delatnosti zdravstvene zaštite i socijalne skrbi 98 691

r Umjetnost, zabava i rekreacija 25 651

s Ostale uslužne delatnosti 31 275

t Delatnosti kućanstava kao poslodavaca; Delatnosti kućanstava koja proizvode različitu robu i obavljaju različite usluge za vlastite potrebe

2 643

Nerazvrstani prema delatnosti 443

Izvor: Statističke informacije 2017., (2017.) Zagreb: DZS, str. 23.-24.

U Hrvatskoj, podaci su prikazani prema delatnosti, najviše je zaposlenih u uslužnim delatnostima (969.014

radnika) i nepoljoprivrednim delatnostima (370.680 radnika).

4.2.2. Zaposlenost u MSP i kod preduzetnika prema delatnosti poslovanja

SRBIJA

Registrovan broj zaposlenih u Republici Srbiji, kod pravnih lica i preduzetnika, u radnom odnosu i van radnog

odnosa, kao i lica koja obavljaju samostalne delatnosti ili su osnivači privrednih društava ili preduzetničkih

radnji, u 2016. godini je iznosio 1.920.679, što je više za 1,3% u odnosu na 2015. godinu. Ukupan broj

zaposlenih u 2017. godini iznosio je 2.062.588 što u odnosu na prethodnu godinu predstavlja povećanje od

2,6%. Zaposlenih u pravnim licima bilo je 1.634.901 što u odnosu na prethodnu godinu predstavlja povećanje

od 2,3%. Preduzetnika i zaposlenih kod njih, kao i lica koja samostalno obavljaju delatnost bilo je 342.457, što u

odnosu na prethodnu godinu predstavlja povećanje od 5,9%. Registrovanih individualnih poljoprivrednika bilo

je 85.231, što u odnosu na prethodnu godinu predstavlja smanjenje od 4,3%.

Tabela broj 21.: Broj zaposlenih u pravnim licima, Srbija

Broj zaposlenih u pravnim licima (privredna društva, preduzeća, zadruge, ustanove i druge organizacije), lica koja samostalno obavljaju delatnost, preduzetnici i zaposleni kod njih (prosek 2016)

Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo 33 313

Rudarstvo 24 169

Prerađivačka industrija 393 906

Snabdevanje električnom energijom, gasom i parom 30 533

Snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama 33 970

Građevinarstvo 88 127

Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila 324 603

Saobraćaj i skladištenje 113 161

Usluge smeštaja i ishrane 67 902

Informisanje i komunikacije 55 507

Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja 44 524

Poslovanje nekretninama 5 565

Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti 91 527

Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti 85 324

Državna uprava i obavezno socijalno osiguranje 158 859

Obrazovanje 138 473

Zdravstvena i socijalna zaštita 159 535

Umetnost; zabava i rekreacija 32 613

Ostale uslužne delatnosti 39 066

UKUPNO 1 920 679

Izvor: http://webrzs.stat.gov.rs

33

SLOVENIJA U Sloveniji najveći je broj zaposlenih u proizvodnji 65.114 i delatnosti trgovine, popravke i održavanja motornih vozila 63.749 Najmanje je zaposlenih u delatnosti rudarstva, samo 166. Tabela broj 22.: Broj zaposlenih prema vrsti delatnosti, Slovenija

Vrsta delatnosti Broj zaposlenih

Poljoprivreda, lov, šumarstvo, ribolov 4.657

Rudarstvo 166

Proizvodnja 65.114

Proizvodnja električne energije, gasa 1.759

Vodosnabdievanje, upravljanje otpadom i otpadom, životna sredine 603

Gradnja 52.107

Trgovina, održavanje I popravka motornih vozila 63.749

Transport i skladištenje 27.105

Gostinstvo 29.060

Ikt 16.704

Finansije i osiguranje 3.974

Promet nekretnina 4.179

Profesionalne, naučne i tehničke delatnosti 51.431

Druge raznovrsne delatnosti 14.209

Javna uprava, odbrana i bezbednost 7.019

Obrazovanje 16.472

Zdravstvo i socijalna zaštita 10.906

Kultura, zabava i rekreacija 12.770

Druge delatnosti 14.094

Izvor:www.stat.si HRVATSKA Tabela broj 23.: Zaposleni u zanatima i u delatnostima slobodnih profesija, godišnji prosek 2016., Hrvatska

Područja nkd-a 2007 2016

Vlasnici i zaposlenici u obrtu Zaposleni u delatnostima

slobodnih profesija

vlasnici zaposlenici

Ukupno 193.524 58.960 113.701 20.863

a Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo

8.690 2. 889 5.801 -

Nepoljoprivredne delatnosti -

b Rudarstvo i vađenje ruda 184 58 126 -

c Prerađivačka industrija 28.347 7.712 20.635 -

d Snabdevanje električnom energijom, plinom, parom i klimatizacija

- - - -

e

Snabdevanje vodom; uklanjanje otpadnih voda, gospodarenje otpadom te delatnosti sanacije okoliša

176 67 109 -

f Građevinarstvo 20.163 7.683 12.480 -

Uslužne delatnosti

g Trgovina na veliko i na malo; popravak motornih vozila i motocikala

25.104 9.625 15.185 294

h Prevoz i skladištenje 13.618 5.770 7.848 -

i Delatnosti pružanja smeštaja i pripreme i usluživanja hrane

32.072 8.486 23.586 -

34

j Informacije i komunikacije 1.521 1.065 456 -

k Finansijske delatnosti i delatnosti osiguranja

1.048 446 602 -

l Poslovanje nekretninama 556 338 218 -

m Stručne, naučne i tehničke delatnosti

15.547 3.997 7.147 4.403

n Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti

4.518 2.115 2.403 -

o Javna uprava i odbrana; obavezno socijalno osiguranje

8.455 4 86 8.365

p Obrazovanje 635 217 418 -

q Delatnosti zdravstvene zaštite i socijalne pomoći

12.081 136 6.732 5.213

r Umetnost, zabava i rekreacija 2.654 320 285 2.049

s Ostale uslužne delatnosti 15.069 7.853 6.679 537

t

Domaće delatnosti kao poslodavac; Domaće delatnosti koje proizvode različitu robu i obavljaju različite uslugeza vlastite potrebe

2.643 61 2.581 1

Nerazvrstani prema delatnosti 443 118 324 1

Izvor: Statistički ljetopis Republike Hrvatske 2017. (2017.), Zagreb: DZS, str. 145. Prema područjima rada, a u delatnostima slobodnih profesija, najviše je zaposlenih u javnoj upravi i odbrani i obaveznom socijalnom osiguranju, a najmanje u domaćim delatnostima kao poslodavac (samo 1). Kada je reč o vlasnicima u obrtu najviše ih je u delatnosti pružanja smeštaja i pripreme i usluživanja hrane (8.486), gde je inajviše zaposlenih (23.586).

4.3. Prepreke za razvoj MSP sektora SRBIJA

Politika preduzetništva je definisana Strategijom za podršku razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva

2015–2020, ali problem predstavlja primena politike koja nije moguća bez jasno definisanog akcionog plana.

Primena politike je u fokusu pregovaračkog poglavlja 20 i očekivano je da će se merila za zatvaranje poglavlja 20

odnositi na merenje efekata primene politike. Stoga je ocena da je neophodno usvajanje akcionog plana sa

konkretnim merama i nosiocima aktivnosti kako bi se pratila njegova dosledna primena i ocena efekata

uspešnosti sprovođenja politike. Usvajanje Akcionog plana je neophodno kako bi se programi podrške stavili u

funkciju ciljeva definisanih u Strategiji. Tokom 2016. godine podrška preduzetništvu je podrazumevala čak 33

različita programa finansijske i nefinansijske podrške, pa zamerka svakako može biti u tome što se pribeglo

rešenju u vidu većeg broja rascepkanih programa sa neadekvatnim finansiranjem, što nosi sa sobom opasnost

da se ne postigne željeni efekat. S druge strane, imajući u vidu da je za instrumente podrške razvoju

preduzetništva izdvojeno 16 milijardi RSD, od čega 4,4 milijardi RSD bespovratne pomoći (što je znatno više

nego prethodnih godina), a u najavi je da će se u narednim godinama izdvajati i više sredstava, od suštinskog je

značaja da svi instrumenti podrške budu koordinirani sa Strategijom. Pored namenskog trošenja sredstava jako

je bitno obezbediti kriterijume po kojima će se pratiti efekti tih programa. Neophodno je sprovesti sistem

monitoringa i evaluacije za instrumente MSP kojima bi se pratile preduzete mere. Konkretno, treba uzeti u

obzir pad u istraživačkom ishodu i finansijskoj podršci za inovacije, jer on negativno utiče na konkurentnost

privatnog sektora. Vlada Republike Srbije je prepoznala potrebu da se unapredi razvoj preduzetništva i najavila

da će program podrške koji je pokrenut u okviru inicijative „Godina preduzetništva“ prerasti u „deceniju

preduzetništva“. Međutim, uprkos dosadašnjim naporima, za preduzetnike je najveći problem neadekvatna

35

poslovna klima sa visokim nivoom fiskalnih i parafiskalnih nameta, kao i nedostatak mehanizama za

finansijsku podršku. Pored navedenih aktivnosti koje su predviđene u Programu ekonomskih reformi 2017/19.

godine, postoji čitav niz mera koje bi mogle da znatno unaprede poslovno okruženje i obezbede bolji pristup

finansijama za MSP.

U Analizi „Država- podsticaj ili prepreke razvoju preduzetništva“ ( Evropski poket u Srbiji, 2017. godina) date su

dve ključne preporuke i to:

1) Unapređenje poslovnog okruženja

Pored parafiskalnih nameta i administrativnih procedura, za koje je država predvidela rešenje u predstojećem

periodu, analiza je pokazala da za poslodavce veliko opterećenje predstavljaju visoki porezi i doprinosi na lična

primanja. Često je upravo visina ovih poreza razlog za poslovanje u „sivoj“ zoni. Kako opterećenje visokim

fiskalnim nametima predstavlja posebno izražen problem u početnoj fazi poslovanja (naročito za mlade

preduzetnike), u kojoj se po pravilu ne ostvaruju visoki i kontinuirani prihodi, neophodno je razmotriti

modalitete za smanjivanje stopa po kojima se obračunavaju i plaćaju doprinosi i porezi na zaradu. Kako bi se

podsticalo preduzetništvo (naročito među mladima), trebalo bi po ugledu na druge zemlje (npr. Austrija),

preduzetnike koji po prvi put registruju svoj posao osloboditi plaćanja poreza i doprinosa u ograničenom

vremenskom periodu. To bi se moglo odnositi na registrovane preduzetnike koji ne isplaćuju ličnu zaradu i koji

se oporezuju po osnovu dobiti, kao i osnivačima d.o.o. koji nisu zasnovali radni odnos sa društvom i ne primaju

bilo kakvu naknadu za poslove zastupanja društva. U cilju sprečavanja mogućih zloupotreba (ili nepotrebnog

posrednog subvencionisanja) trebalo bi: a) definisati gornji nivo mesečnog ukupnog prihoda čije bi prelaženje

dovodilo do gubitka ove privilegije odnosno prevodilo obveznika na redovan sistem plaćanja doprinosa; b)

ograničiti mogućnost korišćenja ove privilegije samo kod osnivanja prvog privrednog društva ili registracije kao

preduzetnika. Isto tako, značajno za preduzetnike u početnoj fazi poslovanja bilo bi da se smanji porez na

dohodak i socijalne doprinose za radna mesta kreirana u novoosnovanim firmama mladih preduzetnika u

ograničenom periodu, kao i da u novoosnovanim preduzećima uvede poreski kredit za poreze i doprinose na

plate (npr. za prve dve godine rada novoosnovane firme). Ove mere bi se se odrazile na smanjenje ovih

poreskih prihoda, ali bi uz dobro profilisane kriterijume mogle da imaju efekte na razvoj određenih sektora

(npr. inovativne tehnologije) i zadržavanje visokokvalifikovane radne snage u zemlji.

Trebalo bi uvesti poseban poreski tretman za inovativna preduzeća odnosno odrediti niže poreske stope u

slučaju da je dobit nastala kroz investiranje u razvoj proizvoda zasnovanih na patentima ili kroz komercijalnu

eksploataciju inovativnih tehnoloških znanja. Ovakve mere bi doprinele razvoju investicija u nove tehnologije i

razvoj visokotehnološke industrije uopšte i samim tim bi povećale konkurentnost i izvozne performanse

privrede.

2) Unapređenje pristupa finansijama

U oblasti unapređenja pristupa finansijama, država bi trebalo da unapredi regulatorni okvir kako usvajanjem

nedostajućih zakona, tako i njihovim usaglašavanjem sa postojećim zakonima. Prvo, neophodno je usvojiti

Zakon o mikrofinansiranju koji bi preduzetnicima bez kreditne istorije, pod određenim uslovima pružio

mogućnost da se zaduže u cilju pokretanja poslovne ideje. Kako je mikrofinansiranje, zbog kreditnog rizika,

samo po sebi skupo, a iznos pozajmljenih sredstava ograničen, neophodno je da država i dalje nastavi da pruža

programe finansijske podrške naročito za projekte iz sektora koji nose visoke stope rasta i koji mogu biti

konkurentni na inostranom tržištu. Drugo, kako u Srbiji ne postoji zakonski okvir niti razvijeni modeli

alternativnog finansiranja, neophodno je normativno regulisati mogućnost novih modela investiranja

uvođenjem posebnog Zakona o rizičnim fondovima. Pored toga, potrebno je postaviti jasna pravila i kreirati

zakonske osnove za poreske podsticaje za rizične investicije kroz: Zakon o inovativnoj delatnosti, Zakon o

privrednim društvima i Zakon o bankama. Zakon o inovativnoj delatnosti trebalo bi da prepozna rizične fondove

36

kao entitete koji kroz svoju poslovnu aktivnost stimulišu razvoj inovacija i inovativnih kompanija. U Zakonu o

privrednim društvima trebalo bi uvrstiti norme kojima se regulišu ulaganja koja nisu zasnovana na vlasništvu

nad kapitalom (equity based investicije), gde investitor nema učešće u udelima ili vlasništvu nad hartijama od

vrednosti, već pravo na dogovoreni deo prihoda kompanije. Isto tako, Zakon o bankama mogao bi da dozvoli

bankama investiranje zasnovano na vlasništvu nad kapitalom, čime bi se otvorila mogućnosti uvođenja tzv.

venture i equity bankarstva. Ova mera bi povećala investicioni potencijal tržišta i unapredila finansiranje

sektora malih i srednjih preduzeća kroz vremenski ograničen ulazak banke u vlasničku strukturu firme.

HRVATSKA

U CEPOR-ovom Izvještaju o malim i srednjim poduzećima u Hrvatskoj − 2016. navode se sledeći ključni

problemi:

• „U obrazovnom sistemu i sistemu socijalne zaštite i dalje su prisutne strukturne slabosti. Iako se

preduzimaju ambiciozne mere kako bi se poboljšao kvalitet obrazovanja, zbog nedostataka u

obrazovnom sistemu osobama koje steknu diplomu nije lako preći na tržište rada, a odraslima se nije

lako ponovno uključiti u obrazovni sistem. Unapređivanje veština kod odraslih i nez

Development of Master School Model through Regional VET ......tehnologiju) i agencije koju je...

Documents

Transcript of Development of Master School Model through Regional VET ......tehnologiju) i agencije koju je...