DEO BLAGA SUFI ISLAMA -...

DEO BLAGA

SUFI ISLAMA

2

iz knjige The Way of Illumination (Put prosvetljenja),

poglavlje I, Sufi Thoughts (Sufi misli), Hazrat Inayat Khan (izdanje objavljeno na internetu 2001. godine)

i iz tradicionalnih sufi pri~a i Kur'ana

preveo i priredio: Milan @ivkovi}

za izdava~a:

Milan @ivkovi}

{tampa: Junior, Beograd

prvo izdanje

Beograd, 2003 tira`: 300

biblioteka HEART CORE ISSUES

3

DESET GLAVNIH

SUFI MISLI

Hazrat Inajat Kan

4

O AUTORU

Hazrat Inajat Kan (Hazrat Inayat Khan) je poznat kao osniva~ Sufi reda na zapadu. Ro|en je u muslimanskoj porodici u Indiji

1882. Stekao je zvanje majstora klasi~ne indijske muzike kao

izuzetno mlad. Ipak, ve} kao dvadesetogodi{njak napu{ta

briljantnu muzi~ku karijeru radi potrage za duhovno{}u u

najdubljem smislu te re~i. Po uputstvima svog duhovnog U~itelja 1910. godine, latio se posla duhovnog podu~avanja

drugih. Otpo~eo je seriju putovanja po Evropi i SAD, na kojoj je

dr`ao brojna javna predavanja i kurseve stalno rastu}em broju

zainteresovanih. Taj njegov rad trajao je petnaest godina.

Godine 1926. vratio se u Indiju, gde je preminuo naredne,

1927., godine.

Iza njega je ostao impozantan opus ve}eg broja knjiga

o duhovnim temama, od kojih su mnoge prevedene na

nekoliko evropskih jezika, pre svega engleski i nema~ki.

Mnoge informacije o Hazrat Inajat Kanu, pa ~ak i neka njegova dela u celini, mogu se danas na}i i na internetu.

Koliko je prire|iva~u ove knji`ice poznato, njegova dela do

sada nisu prevo|ena na srpski jezik, ni u celini, ni parcijalno.

Ovaj odlomak, tj. "Sufi misli", preuzet je iz njegove

knjige The Way of Illumination (Put prosvetljenja), poglavlje I,

Sufi Thoughts.

5

Ima deset glavnih Sufi misli koje obuhvataju sve va`ne teme koje se ti~u unutarnjeg ìvota ~oveka. 1.

"Postoji Jedan Bog, Ve~ni, Jedino Bi}e; niko ne postoji

sem Njega." Bog sufija je Bog svake vere i Bog svih. Njemu imena ne predstavljaju nikakvu razliku. Alah, Bog, God, Gott, Dieu, Khuda, Brama ili Bagvan, sva ta imena i druga su imena njegovog Boga; a ipak, za Njega je Bog izvan ograni~enja imena. On vidi svog Boga u suncu, u vatri, u idolu kojeg razne sekte oboàvaju; i on Ga prepoznaje u svim oblicima univerzuma, a opet znaju}i da je On izvan svakog oblika; Bog u svemu i sve u Bogu, On bivaju}i Vi|eno i Nevi|eno, Jedino Bi}e. Bog za sufija nije samo religijsko verovanje, ve} i najvi{i ideal koji ljudski um moè da osmisli. Sufi, zaboravljaju}i sebe i ciljaju}i na postignu}e boànskog ideala, kora~a neprestano kroz ìvot stazom ljubavi i svetlosti. U Bogu sufi vidi savr{enstvo svega {to je u doma{aju ~ovekovog opaànja, a ipak zna da je On izvan ljudskog doma{aja. On gleda na Njega kao zaljubljeni na svog voljenog i prima sve stvari u ìvotu kao da od Njega dolaze savr{enom pot~injeno{}u. Sveto ime Bo`je je njemu kao lek pacijentu. Boànska misao je kompas po kojem on upravlja brod ka obalama besmrtnosti. Ideal Boga je sufiju kao lift kojim se on uzdiè ve~nom cilju, ~ije postignu}e je jedina svrha njegovog ìvota.

6

2.

"Postoji Jedan U~itelj, Vode}i Duh svih Du{a, Koji neprestano vodi Svoje sledbenike ka svetlosti." Sufi shvata da iako je Bog izvor sveg znanja, nadahnu}a i vo|stva, ipak je ~ovek medij kroz kojeg Bog odabira da prenese Svoje znanje svetu. On ga prenosi kroz onoga koji je ~ovek u o~ima sveta, ali Bog u svojoj svesti. Zrela du{a je ona koja privla~i blagoslove sa nebesa, a Bog je zauzet govore}i kroz sve stvari, pa ipak, da bi govorio zaglu{enim u{ima mnogih me|u nama, Njemu je nu`no da govori preko usana ~oveka. On je to ~inio i ~ini tokom ~itave ljudske istorije, budu}i da je svaki veliki u~itelj iz pro{losti bio Njegov Vode}i Duh koji je ìveo ìvot Boga pod maskom ~oveka. Drugim re~ima, njihove ljudske maske se sastoje od raznoraznih odora koje je nosila jedna te ista li~nost, koja se ~inila druga~ijom u svakoj od njih. [iva, Buda, Rama, Kri{na s jedne strane, Avram, Mojsije, Isus, Muhamed s druge; i mnogi drugi, znani ili neznani istoriji, uvek jedna te ista li~nost. Oni koji su videli tu li~nost i spoznali Ga, prepoznali su Ga u bilo kom obliku ili pod bilo kojom maskom; oni koji su videli samo odoru zastranili su. Za sufija, stoga, postoji samo jedan U~itelj, ma koliko razli~ita imena On nosio u razli~itim periodima istorije, i On dolazi stalno da probudi ~ove~anstvo iz dremeà ovog ìvota iluzije i da vodi ~oveka napred ka boànskom savr{enstvu. Kako sufi napreduje u tom pogledu, on prepoznaje svog U~itelja ne samo u svetima, ve} i u mudrima, u blesavima, u svecu i u gre{niku, i nikad nije

7

dopustio niti dopu{ta da U~itelj koji je samo Jedan i Onaj jedini koji jeste i koji moè biti, da nestane iz njegovog vidokruga.

Persijska re~ za U~itelja je Mur{id. Sufi prepoznaje Mur{ida u svim bi}ima sveta i spreman je da u~i od mladih i starih, obrazovanih i neobrazovanih, bogatih i siroma{nih, ne postavljaju}i pitanje od koga u~i. Tada on

po~inje da vidi svetlost "Risalat-a", baklje istine koja svetli pred njim u svakom bi}u i stvari u univerzumu, tako on

vidi "Rasul-a", svog Boànskog Nosioca Poruke, ìvi identitet pred sobom. Tako sufi vidi viziju Boga, slavljeno boànstvo u Svojoj imanenciji, ispoljeno u prirodi, i ìvot njemu sad postaje savr{eno otkrovenje i iznutra i spolja. êsto biva, i to ni iz kog drugog razloga do li drànja za li~nost njihovog odre|enog u~itelja, izjavljuju}i da je on nadmo}an nad drugim u~iteljima i uniàvaju}i druge u~itelje koje drugi cene kao ovi svojeg u~itelja, da su se ljudi razdvajali jedni od drugih i prouzrokovali ve}inu ratova i sukoba i razdora koje istorija pamti me|u decom Bo`jom. [ta je Duh Vo|stva, moè se dalje objasniti na slede}i na~in: kao {to u ~oveku postoji sposobnost za umetnost, muziku, poeziju i nauku, tako u njemu postoji i sposobnost ili duh vo|stva. Bolje ga je nazivati duhom, jer je to vrhunska sposobnost iz koje sve druge proisti~u. Kao {to vidimo da u svakoj osobi ima ne{to umetni~ke sposobnosti, ali da nije svako umetnik, kao {to svako moè da otpevu{i melodiju, ali da je jedan u hiljadu muzi~ar, tako svaka osoba poseduje tu sposobnost u nekom obliku do ograni~enog stepena. Duh vo|stva biva na|en zaista me|u retkima u ljudskoj rasi.

8

Sanskritski pesnik kaè: "Dragulji su kamenje, ali se ne mogu na}i svugde; sandalovo drvo je drvo, ali ne raste u svakoj {umi; kao {to ima mnogo slonova, ali je samo jedan kralj slonova, tako ima i ljudskih bi}a {irom sveta, ali se pravo ljudsko bi}e retko nalazi." Kada se uzdignemo iznad sposobnosti i razmotrimo duh vo|stva, na}i }emo da je ispunjen u Bodisatvi, duhovnom u~itelju ili boànskom glasniku. Ima jedna izreka da je reformator dete civilizacije, ali da je prorok njen otac. Ovaj duh je oduvek postojao, i mora uvek da postoji; i na ovaj na~in s vremena na vreme Bo`ja poruka je davana i daje se.

3.

"Postoji samo Jedna Sveta Knjiga, sveti rukopis

prirode, jedini spis koji moè da prosvetli ~itaoca." Ve}ina ljudi smatra svetim spisima jedino izvesne knjige ili svitke napisane ljudskom rukom i bri`ljivo o~uvane kao svete, da bi se uru~ile potomstvu kao boànsko otkrovenje. Ljudi su se borili i prepirali oko verodostojnosti tih knjiga, odbijali da prihvate bilo koju drugu knjigu sli~nog karaktera i, drè}i se tako knjige i gube}i njen smisao, formirali razli~ite sekte. Sufi je u svim epohama po{tovao sve takve knjige i nalazio je u Vedanti, Zendavesti, Kabali, Bibliji, Kuranu i svim drugim svetim spisima istu istinu koju ~ita iz nekvarljivog rukopisa prirode, jedinu Svetu Knjigu, savr{eni i ìvi model koji podu~ava unutra{njem zakonu ìvota: svi spisi

9

spram rukopisa prirode su kao bazen~i}i vode spram okeana. Oku onog koji vidi, svaki list drveta je stranica svete knjige koja sadrì boànsko otkrovenje, i on biva nadahnut svakog trenutka u svom ìvotu stalnim ~itanjem i razumevanjem svetog spisa prirode. Kada ~ovek pi{e, on nanosi slovne oznake na stenu, list, papir, drvo ili ~elik. Kada Bog pi{e, oznake koje on pi{e su ìva stvorenja. Upravo kada je oko du{e otvoreno, a vid izo{tren, Sufi moè da ~ita boànski zakon u rukopisu prirode; i oni su dali ono ~emu su u~itelji ~ove~anstva u~ili svoje sledbenike iz istog izvora. Oni su izrazili ono malo {to je mogu}e izraziti re~ima i tako su o~uvali unutarnju istinu kada oni sami vi{e nisu bili tu da je razotkriju.

4. "Postoji Jedna Religija, napredak koji ne skre}e sa

pravog smera ka idealu, koji ispunjava svrhu ìvota

svake du{e." Religija se na sanskritskom jeziku naziva Darma, {to zna~i du`nost. Du`nost svakog pojedinca je religija. "Svaka du{a se ra|a za odre|enu svrhu, a svetlost te svrhe je rasplamsana u njenoj du{i", kaè Sadi. Ovo obja{njava za{to sufi u svojoj toleranciji dopu{ta svakome da ima svoju sopstvenu stazu, i ne poredi principe drugih sa svojim sopstvenim, ve} dopu{ta slobodu misli svima, po{to je on sam slobodan mislilac.

10

Religija, po zamisli sufija, je staza koja vodi ~oveka ka dostignu}u svog ideala, kako svetovnog tako i nebeskog. Greh i vrlina, ispravno i pogre{no, dobro i lo{e nisu isti kod svakog pojedinca; oni su uskla|eni sa njegovim stepenom evolucije i stanjem ìvota. Stoga sufija malo zanima naziv religije ili mesto oboàvanja. Sva su mesta dovoljno sveta da bi ih on oboàvao, i sve religije njemu prenose religiju njegove du{e. "Videh Tebe u svetoj ]abi i u hramu idola isto Tebe videh."

5.

"Postoji Jedan Zakon, zakon uzajamnosti, kojeg je se mogu}e pridràvati putem nesebi~ne savesti, skupa sa

ose}ajem probu|ene pravde." ôvek provodi svoj ìvot u potrazi za svim onim {to mu deluje isplatljivo za njega samog, i kada je toliko zaokupljen interesom za sebe vremenom on ~ak gubi dodir sa svojim sopstvenim pravim interesom. ôvek je napravio zakone koji bi mu odgovarali, ali to su zakoni putem kojih on moè da se okoristi od drugog. To je ono {to on naziva pravdom, a jedino ono {to drugi njemu ~ine on naziva nepravdom. Miran i skladan ìvot sa svojim bli`njima ne moè se voditi dok se ose}aj za pravdu ne probudi u njemu putem nesebi~ne savesti. Kao {to pravosudni organi sveta interveni{u izme|u dve osobe koje se ne slaù, znaju}i da imaju pravo da interveni{u kada su dve stranke u sporu zaslepljene li~nim interesom, tako i Svemo}na Mo} interveni{e u sporovima ma koliko malim ili velikim.

11

Zakon uzajamnosti je taj koji spa{ava ~oveka da ne bude izloèn vi{im mo}ima, kao {to razuman ~ovek ima manje {anse da bude izveden pred sud. Ose}aj za pravdu biva probu|en u savr{eno trezvenom umu; to jest, onom koji je slobodan od opijenosti mlado{}u, snagom, mo}i, posedovanjem, zapovedanjem, ro|enjem ili ~inom. Izgleda kao ~ist dobitak kada ~ovek ne daje, ve} uzima, ili kada daje manje, a uzima vi{e; ali, u ma kom od ta dva slu~aja tu je ve}i gubitak nego dobitak. Jer svaki takav dobitak nadvija pokriva~ preko ose}aja za pravdu koji je unutra, i kada mnogo takvih pokriva~a prekriju vidik, ~ovek postaje slep ~ak i za sopstveni dobitak. To je kao da sam sebi prepre~uje put svetlosti. "Slep ovde ostaje slep tamo posle." Mada su razli~ite religije, u~e}i ~oveka kako da postupa skladno i u miru sa svojim bli`njima, dale razli~ite zakone, one se sve sre}u u ovoj jednoj istini: ~ini drugima ono {to bi èleo da oni ~ine tebi. Sufi, uzimaju}i uslugu od drugog, uve}ava njenu vrednost, a prihvataju}i {ta drugi rade njemu on daje nadoknadu.

6.

"Postoji Jedno Bratstvo, ljudsko bratstvo koje ujedinjuje zemaljsku decu bez razlike u O~instvu

Bo`jem." Sufi shvata da je jedan ìvot koji izvire iz unutra{njeg Bi}a ispoljen na povr{ini kao ìvot mno{tva; a u ovom svetu mno{tva ~ovek je najfinije ispoljenje, jer on moè da spozna u svojoj evoluciji jednost unutra{njeg

12

bi}a ~ak i u spolja{njem postojanju mno{tva. Ali on evoluira do tog ideala, koji je jedini cilj njegovog dolaska na zemlju, ujedinjuju}i se sa nekim drugim. ^ovek se ujedinjuje sa drugima u porodi~noj vezi, {to je prvi korak u evoluciji, a ipak, porodice su se u pro{losti me|usobno borile, svetile se jedna drugoj kroz generacije, svaka smatraju}i svoj razlog kao jedini istinski i pravedan. Danas ~ovek pokazuje svoju evoluciju ujedinjuju}i se sa svojim susedima i sugra|anima i ~ak razvijaju}i u sebi duh patriotizma za svoju naciju. On je ve}i po tom pitanju od onih iz pro{losti; pa ipak, ~ovek tako ujedinjen nacionalno prouzrokovao je katastrofu savremenih ratova, na koju }e nadolaze}e generacije gledati u istom svetlu u kom mi sad gledamo na porodi~ne feude is pro{losti. Postoje rasne veze, koje pro{iruju krug jedinstva jo{ vi{e, ali se uvek de{avalo da jedna rasa gleda na drugu sa visine. Religijska veza pokazuje jedan jo{ vi{i ideal. Ali ona je stvorila razli~ite sekte, koje su se me|usobno suprotstavljale i prezirale hiljadama godina, i dovela je do beskrajnih raskola i podela me|u ljudima. Klica razdvojenosti postoji ~ak i u jednom tako {irokom opsegu za bratstvo, i ma koliko bilo to bratstvo ra{ireno, ono ne mo`e biti savr{eno sve dok razdvaja ~oveka od ~oveka. Sufi, shvativ{i to, osloba|a sebe od nacionalnih, rasnih i verskih okvira, ujedinjuju}i se u ljudskom bratstvu, koje je li{eno razli~itosti i razlika klase, kaste, verovanja, rase, nacije ili religije, i ujedinjuje ~ove~anstvo u sveop{te bratstvo.

13

7.

"Postoji Jedan Moral, ljubav koja izni~e iz samoporicanja i cvate u dobrotvornim delima." Postoje moralni principi kojima su ~ove~anstvo u~ili razni u~itelji, mnoge tradicije, jedna razli~ita od druge, koje su kao razli~ite kapi koje izlaze iz izvora. Ali kada pogledamo na tok, nalazimo da postoji samo jedan tok, iako se on pretvara u vi{e kapi u padu. Ima mnogo moralnih principa, kao i kapi koje padaju iz istog izvora; ali postoji samo jedan tok koji je na izvori{tu svega, a to je ljubav. Ljubav je ta koja ra|a nadu, strpljenje, istrajnost, pra{tanje, toleranciju i sve moralne principe. Sva dela dobrote i dobro~instva pu{taju koren u tlu srca koje voli. Velikodu{nost, dare`ljivost, prilagodljivost i priroda uskla|ivanja, ~ak i odricanje, su izdanak samo ljubavi. Velika, retka i odabrana bi}a, na koja se vekovima gledalo kao na ideal u svetu, su posednici srca rasplamsanih ljubavlju. Svo zlo i greh dolaze iz nedostatka ljubavi. Ljudi ljubav nazivaju slepom, ali je ljubav u stvarnosti svetlost vida. Oko moè da vidi samo povr{inu; ljubav moè da vidi mnogo dublje. Svo neznanje je nedostatak ljubavi. Kao {to vatra koja nije rasplamsana daje samo dim, ali kada je rasplamsana plamen osvetljenja buja iz nje, tako je i sa ljubavlju. Ona je slepa kada je nerazvijena, ali, kada je njena vatra rasplamsana, plamen koji osvetljava stazu putniku od smrtnosti do ve~nog ìvota buja iz nje. Tajne zemlje i neba se otkrivaju posedniku srca koje voli, volitelj je stekao vlast nad

14

sobom i nad drugima, i on ne samo {to saobra}a sa Bogom, ve} se i s Njim sjedinjuje. "Pozdrav tebi, onda, O, ljubavi, slatka ludosti! Ti {to le~i{ sve na{e slabosti! Koja si lekar na{e gordosti i nadmenosti! Koja si na{ Platon i na{ Galen!" kaè Rumi.

8.

"Postoji Jedan Predmet Hvale, lepota koja uzdiè srce svojih oboàvatelja kroz sve aspekte od vi|enog do

nevi|enog." Re~eno je u Haditu: "Bog je lep i On voli lepotu." Ovo izraàva istinu da ~ovek koji nasle|uje Duh Bo`ji ima lepotu u sebi i da voli lepotu, mada ono {to je lepo jednom nije lepo nekom drugom. ôvek razvija ose}aj za lepotu kako evoluira, i vi{e voli vi{e aspekte lepote od niìh. Ali kada opazi najvi{u viziju lepote u Nevi|enom putem postepene evolucije od hvaljenja lepote u vi|enom svetu, tada ~itavo postojanje postaje za njega jedna jedina vizija lepote. ôvek je oboàvao Boga, gledaju}i lepotu sunca, meseca, zvezda i planeta. On je oboàvao Boga u biljkama, u ìvotinjama. On je prepoznao Boga u prelepim zaslugama ~ovekovim i on je sa svojim savr{enim pogledom na lepotu na{ao izvor sve lepote u Nevi|enom, odakle sve to izvire, i u koje se sve utapa. Sufi, shvativ{i ovo, oboàva lepotu u svim njenim aspektima, i vidi lice Voljenog u svem {to se vidi, a duh Voljenog u Nevi|enom. Tako da gde god da pogleda, njegov ideal oboàvanja je pred njim. "Svud gde gledam,

15

vidim Tvoje pobedni~ko lice; svud gde idem, stièm na Tvoje stani{te."

9.

"Postoji Jedna Istina, istinsko znanje na{eg bi}a,

iznutra i spolja, koje je su{tina sve mudrosti." Hazrat Ali kaè: "Spoznaj sebe i zna}e{ Boga." Znanje sebe je ono koje se rascvetava u znanje Boga. Znanje sebe daje odgovore na takve probleme kao {to su: Odakle sam do{ao? Da li sam postojao pre nego {to sam postao svestan svog sada{njeg postojanja? Ako sam postojao, kao {ta sam postojao? Kao pojedinac kakav sam sada, ili kao mno{tvo, ili kao insekt, ptica, ìvotinja, duh, avet ili an|eo? [ta se de{ava prilikom smrti, te promene kojoj je svako stvorenje podlo`no? Za{to se bak}em ovde neko vreme? Kakvu svrhu imam da ispunim ovde? [ta je moja du`nost u ìvotu? Od ~ega se sastoji moja sre}a i {ta je ono {to moj ìvot ~ini bednim? Oni ~ija su srca rasplamsana svetlo{}u odozgo, po~inju da pomno razmi{ljaju o takvim pitanjima, ali oni ~ije su du{e ve} prosvetljene svetlo{}u sopstva, oni ih razumeju. Oni su ti koji daju pojedincima ili masama korist od svog znanja, kako bi svi ljudi ~ija srca jo{ nisu rasplamsana i ~ije du{e nisu prosvetljene bili u stanju da hodaju ispravnom stazom koja vodi savr{enstvu. Eto za{to ljude u~e na raznim jezicima, u raznim oblicima oboàvanja, u raznim verovanjima u razli~itim delovima sveta. To je jedna te ista istina; ona se samo vidi u razli~itim aspektima prilago|enim ljudima i

16

vremenu. Jedino oni koji ovo ne razumeju su ti koji se rugaju veri drugog, osu|uju}i na pakao uni{tenja one koji ne smatraju njihovu veru za jedinu istinsku veru. Sufi prepoznaje znanje sebe kao su{tinu svih religija; on ga nalazi u svakoj religiji, on vidi istu istinu u svakoj, te stoga na sve njih gleda kao na jednu. Otud on moè da shvati kazivanje Isusovo: "Ja i moj Otac smo jedno". Razlika izme|u stvorenja i Stvoritelja ostaje na njegovim usnama, ne u njegovoj du{i. To je ono na {ta se misli pod jedinstvom sa Bogom. To je u stvarnosti rastapanje la`nog ja u znanju istinskog ja, koje je boànsko, ve~no i sveproìmaju}e. "Onaj koji dostigne jedinstvo sa Bogom, svoje samo ja mora da izgubi" re~e Amir.

10. "Postoji Jedna Staza, poni{tenje la`nog ega u onom

stvarnom, koje uzdiè smrtnika besmrtnosti, u kom

prebiva svo savr{enstvo." "Kro~io sam u ni{tavilo – nestao sam; i gle! Bio sam skroz ìv." Svi koji su spoznali tajnu ìvota shvataju da je ìvot jedan, ali da postoji u dva aspekta. Prvi kao besmrtni, sveproìmaju}i i u ti{ini; i drugi kao smrtni, aktivni i ispoljen u mno{tvu. Du{a budu}i da je od prvog aspekta postaje obmanuta, bespomo}na i zarobljena doìvljavanjem ìvota u dodiru sa umom i telom, koji su iz ovog slede}eg aspekta. Ispunjenje telesnih èlja i fantazija uma nije dovoljno za svrhu du{e, koja je nesumnjivo da doìvljava svoje sopstvene fenomene u

17

vi|enom i nevi|enom, mada je njena sklonost da bude ona sama i ni{ta drugo. Kada obmana u~ini da se ose}a bespomo}nom, smrtnom i zarobljenom, ona sebe nalazi izba~enom iz ravnoteè. To je ìvotna tragedija koja tera jake i slabe, bogate i siroma{ne, sve nezadovoljne, da stalno traè ne{to {to ne znaju. Sufi, shvativ{i ovo, bira put poni{tenja, i, uz vo|stvo u~itelja na stazi, nalazi na kraju puta da je cilj bio on. Kao {to Ikbal kaè: "Lutao sam u potrazi sa sopstvenim ja; ja sam bio putnik, i ja sam cilj."

18

SUFI PRI^E

19

NAPORI Prive`i dve ptice. Ne}e mo}i da polete iako }e imati

dva para krila. (Rumi)

ANDAKI Pitali Andakija: "Razumevanje i dobrota su putokazi na Sufi Putu.

Za{to je onda potrebno da postoji i ne{to drugo sem ljubavi i lepote, za{to treba da postoje, na primer, prolaznost vremena i takve stvari kao {to su neodlu~nost ili ukor?"

On re~e: "Zreloj breskvi su potrebni sunce i voda. Zar niste

videli {ta se de{ava kada blagodarno sunce sija suvi{e dugo ili suvi{e jako? Ono postaje ~inilac razaranja. Navodnjavajte biljku umereno i voda }e biti za nju pravi blagoslov. Zalivajte je prekomerno i biljka }e istruliti i razbole}e se od boljke koja je znak da voda nije bila blagoslov, ve} instrument njenog uni{tenja.

Daj ~oveku ono {to on naziva dobrotom neprekidno i oslabi}e{ ga toliko da }e biti nesre}an. Ne kori ga u trenutku kada bi odre|ena kritika imala odgovaraju}i u~inak na njega i pogre{io si. I svi vi ukoliko odbijete da prihvatite ove stvari kao valjane, u stvari, ne postavljajte pitanje na koje ste stvarno mislili!"

20

ISTINSKA DOBROTA [abistiri je rekao: "Bolje je biti sa onima koji su dobri stvarno, nego

zami{ljati da si dobar. Gore je biti sa onima koji su zli, nego ~initi zlo." PRAVA I DU@NOSTI Neki fakir ugleda raàlo{}enog dervi{a kako se

polako udaljava od tekije velikog u~itelja Arifa Halimija. On upita ~uvara vratnica {ta moè da bude razlog raàlo{}enom izgledu ovog ~oveka.

Vratar odgovori ovako: "Molio je da prisustvuje sastancima Naroda Istine.

Ali, Narod ga je odbacio, jer oni koji imaju pravo da prisustvuju ne traè ga, a oni koji ga traè ne mogu da ga steknu. U~enici nemaju potrebu da govore, jer Vo|a zna prema njihovom stavu da li su do{li da u~e ili da trguju!"

21

LOPOV I ]EBE Lopov u|e u ku}u nekog sufija i ne na|e ni{ta.

Dervi{ primeti njegovo razo~aranje i kada je ovaj odlazio, dobaci mu }ebe u koje je bio zavijen da lopov ne bi oti{ao praznih ruku.

BARBARI I PODRA@AVALAC Dervi{ Barbari, pretvaraju}i se da je u~enik,

redovno je dolazio na nedeljno predavanje jednog podra`avaoca sufija, koji je zami{ljao da pou~ava pravi Put.

Svaki put, dervi{ bi se pojavio na skupu i postavljao sme{na pitanja tobo`njem sufiju. Po{to se izvikao na njega nekoliko stotina puta, tobo`nji u~itelj na kraju povika na Barbarija:

"Dolazi{ ovamo ve} dvanaest godina i sva tvoja apsurdna pitanja su samo varijacija onog koje si malo~as postavio!"

"Da, znam", re~e Barbari, "ali radost, koju mi ~ini

pogled na tvoju zbunjenost i bes, moj je jedini porok."

22

HASAN IZ BASRE Hasan iz Basre pripoveda: "Ubedio sam sebe da sam ~ovek ponizan kako u

postupcima tako i u mislima prema svojim bli`njima. Tako sam jednog dana stajao na obali reke kad ugledah nekog ~oveka kako tamo sedi. Pored njega je bila neka `ena a ispred njih je stajala boca za vino. Ja pomislih: kada bih samo mogao da preobratim ovog ~oveka i na~inim da bude kao ja umesto ove degenerisane spodobe kakav je sada.

U tom trenutku ugledah brod na reci koji je upravo bio po~eo da tone. Onaj ~ovek se odmah baci u reku gde se sedmoro ljudi davilo, iznese na obalu {estoricu a tada pri|e meni i re~e mi:

"Hasane, ako si bolji ~ovek od mene u Ime Boga spasi onog ~oveka koji je poslednji ostao."

Moj poku{aj je bio uzaludan, sedmi ~ovek se udavi. Tada mi onaj spasilac re~e:

"Ova `ena ovde je moja majka. U ovoj boci za vino je samo voda. Eto kako ti sudi{ i kakav si ti!"

Ja mu se bacih pred noge i zaplakah: "Kao {to si spasao {estoricu iz opasnosti, spasi i

mene od davljenja u gordosti koja se krila pod maskom zasluge!"

23

STOTINU KNJIGA Jednom od {eika, iz Kvajagana, bi nare|eno da

treba da se pojavi za tri meseca pred sve{tenicima i sudijama Turkestana da bi dokazao da u~i kraljevstvo [arijata – tradicionalni zakon Islama.

Ponudio je da po{alje svoje u~enike da budu ispitani da li poznaju svete knjige i ceremonije, ali namesnik odgovori da treba da bude ispitan ba{ on, shodno ispravnosti i podobnosti njegovih dela, kao {to su i svi drugi U~itelji bili ispitani.

A taj mudrac nije, u stvari, napisao nijednu knjigu. Tri stotine njegovih u~enika dado{e se na posao da na~ine u odre|enom roku nepogre{ivu interpretaciju knjiga o Zakonu i obi~ajima. Kada do|e trenutak svedo~enja na sudu, mudrac re~e okupljenim ispitiva~ima:

"Doneo sam stotinu knjiga koje sadrè u~enje preneseno mojim sledbenicima. Ako biste èleli da pogledate ostale, dajte nam malo vremena, jer se preostali deo od hiljadu knjiga, u kojima se sadrì na{ rad, nalazi u samim srcima u~enika; ali mi moèmo odavde da im pi{emo po va{oj volji, a ovih pet stotina koje sam doveo, moète odmah da rasporite!"

24

U ÊMU SU ÂK I KRALJEVI SLABI Bio jednom jedan kralj koji je èleo da izu~ava

Nauku. Sufi koga je pozvao i kome je izloìo svoju vru}u èlju re~e mu:

"Veli~anstvo, ne moè{ da u~i{ sa Izabranim sve dok ne prevazi|e{ sopstvenu nepa`nju."

"Nepa`nju?!", re~e kralj. "Zar nisam pa`ljiv u izvr{avanju svojih verskih obaveza? Zar se ne brinem sa punom pa`njom o svome narodu? Na|i mi nekoga u mome kraljevstvu ko bi se àlio na moju nepa`nju prema njemu."

"U tome je ba{ te{ko}a!", re~e sufi, "jer nepa`nja je tako u{la u neke stvari da ljudi misle da ona, u stvari, mora biti deo njihove su{tine."

"Ne razumem ovakvu primedbu", re~e kralj, "i mo`da }ete smatrati da nisam pogodan za U~enje i {to ne umem da protuma~im va{e zagonetke."

"Ni najmanje", re~e sufi, "ali onaj ko je nameran u~enikom biti, uistinu ne moè da raspravlja sa svojim budu}im u~iteljem. Sufi u~estvuje u znanju a ne u prepirci. Ali, pokaza}u ti na primeru tvoju nemarnost, ako si spreman na mali opit, pod mojim uslovima."

Kralj se sloì da bude ispitan, i sufi mu naloì da kaè "verujem ti" svemu {to bi moglo biti izre~eno na njegov ra~un slede}ih nekoliko minuta.

"Ako je to ispit, onda je to lak po~etak da bi se postao sufi", re~e kralj.

Sufi tada zapo~e ispit. On re~e: "Ja sam ~ovek s one strane neba." "Verujem ti", re~e kralj.

25

Sufi nastavi: "Obi~ni ljudi poku{avaju da steknu znanje, dok ga

sufi ima toliko da poku{ava da ga ne primenjuje." "Verujem ti", re~e kralj. Tad sufi re~e: "Ja sam la`ljivac." "Verujem ti", re~e kralj. "Bio sam prisutan kada si ti ro|en" "Verujem ti", re~e kralj. "A tvoj je otac bio seljak!", re~e sufi. "E to je la`!", uzviknu kralj. Sufi ga pogleda saàljivo i re~e: "Po{to si toliko nepa`ljiv da ne moè{ ni jedan

minut da zapamti{ da treba da kaè{ "Verujem ti" bez neke predrasude, nijedan sufi nije u mogu}nosti da te i~emu nau~i."

26

CRTE@ Pitali sufija iz reda Nak{bandis: "Ime va{eg reda u stvari zna~i "Crta~i". [ta vi to

crtate i od kakve vam je to koristi?" On re~e: "Mi zbilja mnogo crtamo i to je veoma korisno. Evo

jedne parabole o tome. Nepravedno osu|enom limaru bi dozvoljeno da

primi }ilim za vr{enje molitve koji je izatkala njegova èna. Kle~ao je na }ilimu, dan za danom, dok se molio licem prema Meki, i posle nekog vremena obrati se svojim tamni~arima:

"Ja sam siromah i bez nade, a vi ste bedno pla}eni. Ali, ja sam limar. Donesite mi lim i alat i ja }u da pravim figurice koje }ete mo}i da prodajete na pijaci i svi }emo imati korist."

Tako i bi; ali jednog lepog dana, kada su straàri u{li u zatvor, na|o{e }eliju otvorenu, a od zatvorenika- limara ni traga ni glasa.

Mnogo godina kasnije, kada je nevinost onog limara bila dokazana, ~ovek koji ga je zatvorio upita ga kako je uspeo da pobegne, kakvu je magiju upotrebio. On re~e:

"To je stvar crteà, i to crteà u crteù. Moja èna je tkalja. Ona je prona{la ~oveka koji je napravio sve brave u ovom zatvoru pa i od moje }elije, i uzela je nacrt od njega. Taj nacrt ona je utkala u {are }ilima ba{ na ono mesto gde je moja glava dodirivala pet puta na dan tokom molitve. Ja sam limar i taj crte` me je potsetio na

27

oblik brave. Tra`io sam materijal za ukrase da bih mogao da napravim klju~ za sebe. Tako sam pobegao!"

RABIJA EL-ADAVIJA Jednog dana dok je sedela me|u ostalim dervi{ima

i meditirala, pri|e Rabiji Hasan i re~e joj: "Imam sposobnost da hodam po vodi. Hajde,

po|imo oboje onoj vodi i sede}i na njoj razgovarajmo o duhovnom."

Rabija re~e: "Ako `eli{ ve} da se odvoji{ od ove uzvi{ene grupe

sledbenika Puta, za{to ne}e{ sa mnom da letimo, i sede}i na oblacima razgovaramo?"

Hasan re~e: "Ja to ne mogu, jer mo} koju spominje{ nije ona

koju posedujem." Rabija re~e: "Tvoja mo} da lebdi{ na vodi je mo} riba. Moju

sposobnost da letim po vazduhu ima muva. Ove sposobnosti nisu deo Istine – one mogu da postanu osnov za samoljublje i takmi~enje, a ne za savr{enstvo u duhovnom."

28

TRI ÔVEKA IZ TURKESTANA Tri ~oveka iz Turkestana bili su sledbenici nekog

hvalisavca i neznalice koji je znao samo par re~i persijskog. Sebe su nazivali njegovim u~enicima, a on ih je nau~io da kaù tri re~i. Svaki je nau~io po jednu: "mi", "nismo" i "sre}ni".

îm su postigli ovo znanje, ni{ta vi{e nije moglo da ih spre~i da krenu na putovanje sa ciljem da posete sveta mesta i poklone se oltarima mudrosti.

Na svom putu stigo{e u Korasan i na jednoj ulici ugleda{e mrtvog ~oveka kako leì u pra{ini. Oni sjaha{e s konja da bi pogledali tako ~udnovat prizor i kako su to u~inili pritr~a{e neki prolaznici i reko{e:

"Ko je ubio ~oveka?" "Mi", re~e prvi u~enik, upotrebiv{i jedinu re~

persijskog koju je znao. Na to ih veza{e i odvedo{e na sud. Sudija re~e: "Za{to ste se okupili oko ovog tela?" Drugi u~enik re~e: "Nismo." "To je la`", re~e sudija. Tada upita: "Kako se ose}ate po{to ste ubili ovog ~oveka?" "Sre}ni", re~e tre}i u~enik. "Ovi ljudi su ~udovi{ta!", zavika{e Korasanci. Sudija upita: "[ta je motiv va{eg zlo~ina?" "Mi nismo sre}ni!", uzviknu{e sva trojica jedine tri

re~i persijskog koje su znali. "Oni su zbilja nepopravljive ubice", re~e sudija i

osudi ih na smrtnu kaznu.

29

ZNAÊNJE LEGENDE Said Imam Ali [ah pri~ao je ovu staru legendu uvek

kada je hteo da pokaè kako pri~e koriste pri u~enju. Ova pri~a govori kako je neki faraon sagradio tajnu prostoriju u svojoj piramidi-grobnici za svoga ìvota kako je to ve} bio obi~aj, sa specijalnom namenom da u nju skloni sva svoja blaga da bi bio bogat na onome svetu. Neimar, pak koji je gradio piramidu, pa i tu prostoriju, re~e svojoj dvojici sinova:

"Umre}u siroma{an, ali vi }ete mo}i da u|ete u riznicu ovim tajnim prolazom ~iju tajnu mapu vam dajem u nasle|e, jer kralj je uzurpator i nagomilao je blago zahvaljuju}i siroma{nim ljudima kao {to smo mi."

Kada su dvojica sinova upala u riznicu i prona{la blago, jedan od njih bi uhva}en u skrivenu stupicu. On ubedi svog brata da pobegne, a njemu da odse~e glavu kako porodica ne bi bila osumnji~ena i da bi i dalje mogao da dolazi po zlato. Drugi brat u~ini mu po volji, i uspe{no pobeè iz piramide.

Kralj je bio iznena|en kada je na{ao telo bez glave. On naredi da telo obese o zid i da ga ~uva straà. Rodbina }e, mislio je on, èleti telo natrag i ako budu poku{ali da ga skinu sa zida, bi}e uhva}eni. Ali, preìveli brat je bio mudar. On uze nekoliko me{ina sa vinom i natovari ih na magarca, i namerno udesi da se probu{e na putu blizu straàra. Straàri kako primeti{e da se vino izliva iz me{ine uhvati{e ga u boce i ponapija{e se. Kada su se svi izvalili pijani, brat skide telo sa zida i odnese ga da se spali.

30

Said tvrdi da ova pri~a opisuje kako se doga|aji odvijaju uporedo sa razmi{ljanjem. Blago predstavlja nakupljeno ljudsko znanje; faraon je pokvarena namera uma da spre~i narod da nau~i ono {to mu je od koristi. Otac je ~ovek koji zna kako da do|e do znanja, a sinovi su dva stanja ljudskog duha. Prvi predstavlja neopreznu ali ma{tovitu funkciju; drugi predstavlja aktivni princip za preìvljavanje koji ima isto toliko ma{te koliko i prvi.

"Nije bitno da li je pri~a istinita. Va`no je ono ~emu moè da pou~i."

HAZRAT BAHAUDIN [AH Bahaudin je bio mo}an princ koji je u~estvovao u

dràvnim poslovima i koji se nije interesovao za stvari duha. Jednoga dana on odlu~i da je krajnje vreme da se ne{to preduzme zbog velikog broja lopova i skitnica koji su u hordama ìveli po skrovi{tima u njegovom kraljevskom domenu. Izdao je nare|enje straì da za mesec dana pohvata sve prosjake i lutalice i dovede ih u dvori{te njegovog dvorca gde }e im biti su|eno.

Neki sufi koji je ìveo na Bahaudinovom dvoru ba{ u to vreme je zatraìo dozvolu da otputuje i to mu bi odobreno. Kada je nazna~eni dan do{ao skitnice su bile sakupljene i pore|ane u ogromnu gomilu da sa~ekaju Bahaudin [aha. Videv{i toliki broj o~igledno nepoèljnih podanika kako sede pred njegovim dvorcem, Bahaudin

31

[ah se strahovito razljuti. On izdade naredbu da svi budu i{ibani i proterani kao prestupnici. Tada, istupiv{i izme|u redova zatvorenika, sufi obu~en u prnje ustade i re~e:

"O prin~e porodice Prorokove! Ako je podanik tvog dvora bio zatvoren zbog svoje ode}e i na osnovu toga progla{en za lopova, moramo da budemo vrlo oprezni. Ako budemo znali da smo nepoèljni samo zbog svoje ode}e, postoji opasnost da narod usvoji takav na~in

procenjivanja i po~ne da ceni vladaoce kao {to si ti samo prema njihovoj ode}i a ne po unutra{njoj vrednosti. [ta }e onda biti sa institucijama pravedne vladavine?"

Posle ovoga Bahaudin je napustio presto. Sahranjen je blizu Kabula u Avganistanu, gde ga smatraju za jednog od najve}ih {eika me|u sufistima. Obi~aj je da svako sja{e pri prolazu pored njegovog groba i pe{ice mu oda po{tovanje.

PITANJE Jedan bogati hvalisavac povede jednom jednog

sufija po svome domu da mu ga pokaè. Pokazao mu je odaju za odajom koje su bile prepune raznih umetni~kih dela, skupocenih tepiha i dragocenosti svih vrsta. Na kraju ga upita: "[ta te najvi{e zadivljuje od svega?"

Sufi re~e: "înjenica da je zemlja dovoljno jaka da izdrì

teìnu ovako masivne gra|evine."

32

MOGU]NOSTI Ibn Halim pitao sufi u~itelja: "Kako ima{ vremena da pro~ita{ tolike knjige?" On re~e: "Imam vremena za ono {to ~itam." Tada Halim shvati da ovaj nema knjiga uop{te. "Kako dolazi{ do svog znanja?" Sufi priznade: "Telepatijom." Halim re~e: "Za{to to krije{ od svojih u~enika?" On re~e: "Da bi ih usredsredio na ono {to je re~eno, a ne na

onog ko kaè kako je saznao ono {to govori." Halim tad re~e: "Izgleda da obelodanjivanje toga kvari mogu}nosti

nekog ~oveka da stekne znanje. Za{to to onda meni kaè{?"

Sufi re~e: "Tvoje su {anse ve} bile upropa{}ene pre nego {to si

do{ao kod mene." Halim upita: "Ima li nade za mene?" "Ne. Sve dok poku{ava{ da navede{ sufiste da

govore tvojim jezikom. Ako koristi{ svoj jezik postaja}e{ sve nezadovoljniji jer upotrebljava{ jezik nezadovoljnog."

"Zar nezadovoljstvo ne vodi èljom za promenom?" "Suvi{e malo nezadovoljstva ne podrazumeva

postojanje èlje za promenom. Suvi{e nezadovoljstva pak ozna~ava nesposobnost za vr{enje promene."

33

KUPAC I PRODAVAC Burhanudin je jednom prilikom dozvolio jednom

svom u~eniku da mu kaè najgrublje i najuvredljivije re~i. Ne rekav{i mu ni{ta za uzvrat on sa~eka da u~enik ode, i na pitanje svog prijatelja Junusa da to nije mo`da na~in da se u~enik kazni i navede sebe samog da sagleda u kakvoj je du{evnoj situaciji, on odgovori:

"Vi{e ga ne}emo videti jer je zaklju~io da nisam sposoban da odgovorim na njegove izazove i stoga }e oti}i negde drugde."

"Da li su to na~ini", upita Junus, "koje primenjujete da biste se oslobodili ljudi koji vas uznemiravaju?"

"To nije sredstvo", re~e Burhanudin, "to je na~in pomo}u koga dajem ~oveku ono {to on sam èli. On èli nekoga sa kim moè da se sva|a i preganja. Ja odbijam da budem taj ~ovek, a on onda traì nekog drugog jo{ strasnijeg. Tako traè}i na kraju pronalazi nekog ko uìva u sva|i. Na taj na~in pomogli smo da se sretnu kupac i prodavac. Ako ovom ~oveku ne mogu da pomognem daju}i mu ono {to imam, na kraju krajeva mogu da mu pomognem da na|e ono {to stvarno èli."

34

TRI TUMAÊNJA Tri dervi{a koji su odlu~ili da na|u Istinu, stigo{e

do ku}e Mir Ali{er Navajia. Oni ga zamoli{e da im pomogne; kao odgovor on ih povede u svoju ba{~u. Podigav{i {tap suvog drveta, i{ao je od leje do leje i zamasima kidao cvetove najvi{ih biljaka. Kada su se vratili u ku}u mudrac ih upita:

"Kakvo je bilo zna~enje onoga {to sam uradio? Ko od vas moè ispravno da ga protuma~i bi}e primljen me|u u~itelje."

Prvi dervi{ re~e: "Moje tuma~enje lekcije je da ljudi koji zami{ljaju

da znaju vi{e od ostalih boluju od boljke nivelisanja u U~enju."

Drugi dervi{ re~e: "Ja sam razumeo tvoj postupak kao 'stvari koje su

lepe u pojavnosti svojoj mogu da budu neva`ne u op{tem'."

Tre}i dervi{ re~e: "Ja bih opisao ono {to si u~inio kao ukazivanje na

to da 'mrtva stvar kao {to je {tap ponavljanog znanja moè da povredi ono {to je ìvo'."

U~itelj re~e: "Svi ste primljeni, jer je me|u vama znanje

podeljeno. Nijedan od vas ne zna sve; ono {to svaki od vas poseduje nije celovito; ali ono {to svaki od vas kaè je sasvim ta~no."

35

KAZVINIJEVA PUTOVANJA Korisni ljudi koji rade korisne poslove ne ljute se

ako ih nazovemo beskorisnim. Ali beskorisni koji zami{ljaju da rade vrlo koristan posao stra{no se naljute ako se ova re~ primeni na njih.

"Posetio sam", pri~a Kazvini, "jednu grupu pravovernih sufista. Bavili su se zazivanjem svetih imena i sviranjem na instrumentima. Slu{ao sam razgovore ~uvenih autoriteta i prisustvovao slavljenju u~itelja, ìvih i mrtvih. Stavio sam na sebe zakrpljenu ode}u i prosio od vrata do vrata kao {to preporu~uju klasici. Molio sam se, postio sam i davao milostinju. Nau~io sam zamr{enu igru obreda i pevanje i u~estvovanje u litanijama. Provodio sam vreme u Mirovanju. Stekao sam sposobnost da savladam unutra{nje kretnje. Nau~io sam kako da izbri{em svoje Ja i kako da ga, ponovo, pro~i{}enog, vaspostavim. A tada sretoh sam Dokaz. Dokaz mi re~e:

"Za ~ime traga{?" Ja rekoh: "Za U~iteljem." Dokaz re~e: "Da si traìo jo{ znanja pruìo bih ti ih. Ali po{to

èli{ Istinu, odve{}u te njoj." I on me dovede Gospodaru, a Gospodar mi objasni

koliko je bilo spolja{nje sve ono {to sam nau~io. Kada sam se vratio u svet, niko nije hteo da me slu{a i okrenutost izu~avanju spolja{njeg nastavi se. Kao {to mi je Gospodar i prorekao, tako }e se nastaviti do kraja vremena.

36

PREOBRA]ANJE Malik, sin Dinarov, ìveo je u susedstvu jednog

mladog ~oveka koji je bio ozlogla{en po svom razuzdanom pona{anju. Dugo vremena nije preduzimao ni{ta u nadi da }e ovoga neko drugi da savetuje. Na kraju sam narod po~e da negoduje i buni se protiv razvratnika.

Malik ode do njega i zamoli ga da se promeni. Ali ovaj obavesti Malika da je on Sultanov ljubimac i da niko ne moè da ga spre~i da ~ini ono {to èli. Malik mu na to zapreti da }e da ode samom Sultanu ali ga mladi} ubedi da vladalac ne}e nikad promeniti svoje mi{ljenje o njemu.

"U tom slu~aju", re~e Malik, "prijavi}u te Stvoritelju koji je gore!"

Mladi} mu re~e da je Bog suvi{e dobrostiv da bi mu zamerio.

Malik ode, ali je mladi}a po~eo da bije tako lo{ glas da je protiv njega nastala prava javna povika. Malik tako ponovo ode da bi ga strogo ukorio. Dok je i{ao mladi}evoj ku}i on za~u glas odozgo kako vi~e:

"Ne diraj mog prijatelja!" Malik je bio iznena|en i ode mladi}u u stanju

potpune zbunjenosti. îm ga je ugledao, raspusnik ga upita za{to je ponovo do{ao.

Malik re~e: "Ne mogu da ti prebacujem, ali moram da ti kaèm

{ta mi se desilo." I ponovi mu svoj doìvljaj sa glasom. Gre{nik re~e: "Ako je on moj prijatelj, da}u mu sve svoje imanje."

37

I razdelivi{i sve svoje bogatstvo, ode u dervi{e lutalice. Malik Dinar srete ponovo tog ~oveka jednog dana u Meki. Mladi} re~e:

"Vidi{, do{ao sam da sretnem svog prijatelja." Sa tim re~ima na usnama on izdahnu.

NAHAS Rekli Nahasu: "Tvoj prethodnik koji je umro u na{em selu, u~io

nas je mnogo i mi smo mu veoma zahvalni. Ose}amo da smo bili po~a{}eni njegovim prisustvom. Ali, on je ovde proveo trideset godina i mi se bojimo da ako smo samo malo napredovali u nauci ~ovekovoj za to vreme, svi }emo biti mrtvi pre nego {to ti dovr{i{ svoju misiju kod nas."

Nahas odgovori: "Jednom ste unajmili tigra da vam lovi mi{eve.

Ispravno je biti mu zahvalan. Ali da ste imali ma~ku kao sada, ne biste smatrali za potrebno da ka`ete ono {to ste sada rekli."

38

ÂRIKARI ârikari je rekao: "Pri~a se da je skakavac odneo travku na poklon

kralju Solomonu Mudrom sinu Davidovu – po~ivao u miru. Tako, kada magarac ho}e ne{to da pohvali on kaè: 'Ovo je kao dra~.' A kad ~ovek ho}e da oda po~ast mudrom ~oveku, on postavi oltar i nazove ga 'u~iteljem vere'."

KARAVAN Jedan ~ovek koji je èleo da postane u~enikom

Dun-Nuna Egip}anina, re~e mu: "Iznad svega na ovome svetu èlim da sledim Put

Istine." Dun-Nun mu odgovori: "Moè{ da se pridruì{ na{em karavanu samo ako

prihvati{ dve stvari. Jedna je da }e{ morati da radi{ ono {to ne èli{. Druga je da ti ne}e biti dopu{teno da radi{ ono {to èli{. Jer 'èleti' stoji izme|u ~oveka i Puta Istine."

39

AVICENA I ABU SAID Kada su se jednom prilikom sreli filosof i sufi,

Avicena re~e: "[to ja znam on vidi." Abu Said }e na to: "[to ja vidim on zna."

TE[KO Banda razbojnika zarobi jednog ~oveka koji je èleo

da izu~ava Put Sufija. Utvrdiv{i da ovaj nema nikakva blaga ili stvari od vrednosti, oni po~e{e da se dogovaraju {ta }e s njim.

Najedanput on stade da vi~e: "Ne! Ne! Molim vas dajte mi vremena!" Vo|a razbojnika mu re~e: "Ne boj se – bi}e gotovo za trenutak. Po{to bi

mogao da nas prepozna{, mi }emo da te ubijemo. Smrt nije ni{ta, mi smo je videli mnogo puta."

"Smrt?", re~e ~ovek. "Ne brinem se ja zbog toga. Dok ste se vi dogovarali ja sam mislio da ste odlu~ili da postanem uistinu ~estit. To je ono {to bi bilo zbilja te{ko i dugotrajno."

Tako je nastala grupa sufista zvana Taifa-i-Duzdan (Banda lopova); banda lopova je bila toliko zadivljena doìvljajem da su se pridruìli svojoj `rtvi na sledu Puta.

40

LEGENDA O TRI ÔVEKA Putovala jednom zajedno tri ~oveka. Na putu, u

pra{ini na|o{e jednu paru. Po{to nisu imali vi{e novca, stado{e se prepirati izme|u sebe {ta da njome kupe.

Prvi ~ovek re~e: "Ja èlim ne{to slatko za jelo." "Ne", re~e drugi, "ja èlim nekoliko slatkih stvari za

jelo." Tre}i re~e: "Ja èlim ne{to ~ime bih ugasio è|." Mudrac koji je prolazio pored njih, zastade i oni ga

zamoli{e da presudi. "Ti odredi", reko{e oni, "~ija èlja treba da bude

ispunjena." "Mogu da u~inim i bolje od toga", re~e on, "a to je

da zadovoljim svu trojicu." On ode do obli`nje prodavnice vo}a i onom parom

kupi jedan grozd koji razdeli svoj trojici. "Ovo je stvarno ne{to slatko", re~e prvi ~ovek. "Ovo je zbilja nekoliko slatkih stvari za jelo", re~e

drugi. "Ovim mogu da ugasim è|", re~e tre}i ~ovek.

41

IMAM BAKIR Imam Muhamed Bakir ispri~ao je svojim u~enicima

slede}u anegdotu: "Otkriv{i da mogu da govorim jezik mrava, pribliìh

se jednom i upitah ga: 'Kako izgleda Bog? Da li podse}a na mrava?'

On odgovori: 'Bog! Ne, mi imamo samo jedan àlac,

a Bog ima dva!'."

MAHOVINA Grupa Baahudinovih starijih u~enika tek {to se

vratila s puta po Persiji, sede okupljena do nogu U~itelja. îm su se svi sakupili Baahudin im naloì da slu{aju pri~e i pesme koje je ~itao najmla|i od u~enika. Neki od starijih u~enika izrazi iznena|enje zbog toga.

U~itelj re~e: "Ako biste krenuli onim tamo putem, na pola dana

hoda odavde stigli biste do jedne lepe napu{tene ku}e. Videli biste da je jedna strana velelepnog zdanja sva prekrivena mahovinom. Ako biste u{li, videli biste da su neke od skupocenih plo~ica otpale sa zidova i da leè na podu. O vrednosti i lepoti ove zgrade nema nikakve sumnje. Ali, izloènost izvesnim postupcima ljudi i prirode dovela je do gubitka njenog savr{enstva. To isto vaì i za starije u~enike."

42

ARDABILI Upitan za{to se nikad nikome niza{ta ne zahvaljuje,

Ardabili re~e: "Mo`da ne}ete mo}i ovome da verujete, ali ako bih

se ljudima zahvaljivao oni bi bili zadovoljni u toj meri kao da su pla}eni za svoj trud. Ako im se, pak, ne zahvalim jo{ uvek postoji mogu}nost da }e im u budu}nosti biti uzvra}eno za njihovu zaslugu – i to uzvra}anje moè biti mnogo bolje za njih. Do njega moè da do|e, na primer,

u trenutku kad im je to zbilja potrebno."

TAJNI UÎTELJ ôvek prona|e slavnog u~itelja Kidra kako radi kao

prost skeledìja. Kidr mu pro~ita misli pa mu re~e: "Ako bih se pribliìo ljudima na ulici i rekao im {ta

treba da rade, mislili bi da sam lud ili da to ~inim iz sopstvenog koristoljublja i ne bi me poslu{ali. Ako bih se obukao kao u~enjak ili bogat trgovac i savetovao ih, opet me ne bi slu{ali, ili bi pak poku{ali samo da me zadovolje, umesto da zadovolje ono {to ja predstavljam. Ali ako se pome{am sa ljudima i kaèm neku re~ ovde, neku onde, neki }e slu{ati kao {to si me i ti prepoznao, a hiljade drugih nisu."

43

[TA DA RADI Sufi mudrac Abdulalim iz Feza odbijao je da

pou~ava, ali je s vremena na vreme savetovao ljudima kako da slede Put.

Jednog dana neki u~enik koji je bio i nesposoban da u~i i sav obuzet 'misti~nim ceremonijama' do|e mu u posetu. On ga zapita:

"Kako najbolje mogu da iskoristim u~enje mudraca?"

Sufi re~e: "Sre}an sam {to mogu da ti saop{tim da ti je na

raspolaganju nepogre{iv metod koji odgovara ba{ tvojim sposobnostima."

"A {ta je to, ako mi je dozvoljeno da pitam?" "Jednostavno zapu{i u{i i misli na rotkve." "Pre, za vreme ili posle ~itanja i ve`bi?"

"Umesto upra`njavanja i jednog od njih."

44

HALABI Sulejman Halabi uvek je imao jednu debelu knjigu

koju je drào na podu i koja mu je sluìla kao stepenik. Jedan ozbiljan i uvaèn posetilac ne znaju}i Sulejmanove navike savi se dok je ulazio da bi podigao knjigu.

"Ostavi je nek' leì tamo!", re~e Halabi. "Takvo nepo{tovanje prema bilo kakvoj knjizi ne

smatra se dostojnim za onog ko pripada redovima Mudrih", re~e posetilac.

"Jo{ je nedostojnije", re~e Sulejman, "zami{ljati da knjiga koja je nekim ljudima korisna, moè da bude od koristi i drugim ljudima. A jo{ je gore od nedostojnog da neko ne zna da postoje na~ini predavanja znanja koje predaje znanje bez obzira na to kako ta sredstva izgledaju."

BAHAUDIN Rekli Bahaudinu Nak{bandu: "Ti kazuje{ pri~e ali nam ih ne obja{njava{." On re~e: "Kako bi vam se svidelo kad bi ~ovek od koga

kupujete vo}e jeo pomorandù pred va{im o~ima, ostavljaju}i vam samo koru?"

45

PREDSKAZANA SMRT Bio jednom jedan dervi{ koji je imao {ezdeset

u~enika. Pou~avao ih je kako je najbolje znao, a onda do|e ~as da pro|u kroz novo iskustvo.

On sazva sve u~enike i re~e im: "Sada moramo da krenemo na duga~ak put. Ne{to,

nisam siguran {ta, dogodi}e se uz put. Oni me|u vama koji su stekli dovoljno znanja bi}e sposobni da me prate. Ali, prvo morate svi da zapamtite ovu re~enicu: 'Ja moram da umrem umesto dervi{a!' Budite spremni da uzviknete ovo u svako vreme kadgod podignem obe ruke."

Neki u~enici stado{e da mrmljaju izme|u sebe, veoma sumnji~avi u odnosu na dervi{eve pobude. Ne manje no pedeset devetoro od {ezdesetorice ga je napustilo govore}i:

"On zna da }e jednom biti u opasnosti, i sprema se da `rtvuje nas umesto sebe."

Tako|e mu reko{e: "Ti mo`da priprema{ neki zlo~in – mo`da ~ak

ubistvo; nikako ne mo`emo da te pratimo pod takvim uslovima!"

Tako dervi{ i njegov jedini preostali drug po~e{e putovanje.

Najstra{niji i najnepravedniji tiranin onoga doba zauzeo je obli`nji grad kratko vreme pre no {to oni u|o{e u njega. @ele}i da upe~atljivim ~inom sile u~vrsti svoju vladavinu, on pozva preda se svoje vojnike:

46

"Zatvorite nekog putnika pokorna izgleda i dovedite ga na sud na gradski trg. Predlaèm da ga osudimo za bezbo`ni{tvo."

Vojnici reko{e: "Slu{amo i pokoravamo se!" Zatim odo{e na ulice i baci{e se na prvog putnika

namernika na koga nai|o{e. Desi se te je to bio u~enik onoga dervi{a. Dervi{ je sledio vojnike do mesta na kome je sedeo kralj, dok su se stanovnici ~uv{i bubnjeve smrti, unapred dr{}u}i od straha sakupljali unaokolo.

U~enika baci{e pred tron a kralj prozbori: "Re{io sam da na primeru skitnice pokaèm ljudima

da ne}emo trpeti nepokornost i poku{aj bekstva. Odlu~eno je da smesta umre{!"

Na to dervi{ zavika iz sveg glasa: "Uzmi moj ìvot, o Vladaru, umesto ìvota ovog

bezvrednog mladi}a! Ja sam gre{niji od njega jer sam ja bio taj koji ga je naveo na stazu lutalice!"

U tom trenutku on podiè obe ruke iznad glave, a u~enik povika:

"Velikodu{ni Kralju! Molim te dozvoli mi da umrem. Ja moram da umrem umesto dervi{a!"

Kralj be{e zaprepa{}en. On re~e svojim doglavnicima:

"Kakvi su ovo ljudi koji se otimaju tek da bi okusili smrt? Ako je to juna{tvo, zar to ne}e da raspali narod protiv mene? Posavetujte me {ta mi je ~initi!"

Savetnici ve}ahu nekoliko trenutaka a onda reko{e: "Svetli Vladaru! Ako je ovo juna{tvo, malo {ta

moèmo da u~inimo, sem da ~inimo jo{ ve}u nepravdu narodu sve dok se potpuno ne obeshrabri. Ali nemamo

47

{ta da izgubimo ako upitamo dervi{a za{to je tako nestrpljiv da umre."

Zapitan, dervi{ odgovori: "Carsko Veli~anstvo! Predskazano je da }e danas na

ovom mestu umreti jedan ~ovek, i da }e ponovo ustati i da }e posle toga postati besmrtan. Naravno, i ja i moj u~enik èlimo da budemo taj ~ovek."

Kralj pomisli: "[to bih druge u~inio besmrtnima kada ni sam to nisam?"

Razmisliv{i malo, on naredi da ga odmah pogube umesto lutalica. Tada i najgori me|u kraljevim zlim pomo}nicima, iz pohlepe za besmrtno{}u, ubi{e sami sebe. Nijedan se ne podiè, a dervi{ i njegov u~enik nastavi{e put iskoristiv{i pometnju.

HILMI Pitali Hilmija: "Za{to si toliko zainteresovan za stvari koje nemaju

veze sa ~ovekovim napretkom?" On odgovori: "Ako èli{ da sazna{ kako naporno radi kova~,

pogledaj opiljke metala na podu njegove radionice."

48

DEOBA KAMILA Bio jednom jedan stari sufi u~itelj koji je hteo da

bude siguran da }e njegovi u~enici posle njegove smrti na}i pravog u~itelja Puta za sebe. Stoga, posle obaveznih amaneta propisanih zakonom, on ostavi u~enicima sedamnaest kamila sa ovim nalogom:

"Podeli}ete kamile izme|u vas trojice na slede}i na~in: najstariji neka dobije polovinu, srednji po godinama jednu tre}inu, a najmla|i treba da dobije jednu devetinu."

Kako je umro i ~im njegova poslednja volja bi pro~itana, u~enici u prvom trenutku behu zapanjeni tako nemogu}im odredbama U~iteljeve ostav{tine. Neki reko{e: "Hajde da imamo zajedni~ko vlasni{tvo nad kamilama!" Drugi razmotri{e predlog pa reko{e: "Re~eno nam je da izvr{imo najpribli`niju mogu}u podelu." Drugima sudija re~e da prodaju kamile i da podele novac; neki su tvrdili da je testament bez va`nosti i da zbog svojih odredbi ne mo`e da bude izvr{en.

Tada im pade na pamet da je u svemu tome skrivena neka mudrost i po~e{e da tragaju za onim ko bi mogao da re{i nere{ivi problem. Svako koga bi isku{ali izneverio bi glas mudrog koji je u`ivao, sve dok ne do|o{e do zeta Prorokova, Hazrat Alije. On re~e: "Evo re{enja. Doda}u jednu kamilu va{im. Od osamnaest kamila da}ete pola – devet kamila – najstarijem u~eniku. drugi }e dobiti tre}inu, {to je {est. Poslednji u~enik }e mo}i da dobije jednu devetinu, a to su dve kamile. To je sedamnaest. Jednu preostalu kamilu – uzimam natrag sebi." Tako su u~enici na{li sebi u~itelja.

49

ABUD IZ OBDURMANA Pitali Abuda iz Obdurmana: "[ta je bolje? Biti mlad ili biti star?" On re~e: "Biti star zna~i imati manje vremena pred sobom, a

vi{e gre{aka iza sebe. Ostavljam vama da presudite {ta je bolje."

SKORO JABUKA Nad`rani re~e: "Ako kaè{ da 'skoro razume{' govori{ besmisleno." Teolog kome se dopala ova izjava zapita: "Moè{ li da nam da{ neki primer za ovo iz

svakodnevnog ìvota?" "Naravno", re~e Nad`rani, "to je isto kao kad bi

rekao da je ne{to 'skoro jabuka'."

50

OSE]ANJE Pitali Unvaisa: "Kako se ose}a{?" On odgovori: "Kao onaj ko se probudio ujutro i ne zna da li ne}e

biti mrtav uve~e." Drugi ~ovek re~e: "Ali to vredi za svakog ~oveka!" Unvais re~e na to:

"Da, ali koliko ih to ose}a?"

ABDULRA[ID IZ ADANA "Kakav je tvoj pogled na unutra{nje znanje?", upita

dervi{ Abdulra{id poznat po svojoj blagosti, jednog teologa tradicionalistu.

"Nemam strpljenja za njega!" "I {ta jo{?" "Muka mi je od njega!" "I {ta jo{?" "Sama ideja me odbija!" "Kako je to zanimljivo!", re~e Abdulra{id, "da tako

logi~an i izve`ban um kao {to je tvoj, zapitan o pogledu na neku stvar, mo`e da je opi{e samo sa tri li~na raspolo`enja!"

51

GLEDANJE Pri~a se da je Avicena-filosof, rekao jednom sufi

mudracu: "[ta bi moglo da bude vi|eno kad nikog ne bi bilo

da gleda?" Sufi odgovori:

"[ta ne bi moglo da bude vi|eno kada bi postojao neko ko gleda?"

REÎ IZRAELA IZ BUHARE "U~enje je kao vazduh. ôvek ìvi u njemu, ali ga ne poima ose}anjima niti

sve{}u, a opet bi umro bez njega. Prime}uje ga samo kada je zaga|en, u izvijanju dima i njegovom mirisu. On vidi zaga|en vazduh, udi{e ga i misli da je to ~ista supstanca.

Li{en njega, on umire. Ali dok se gu{i, podloàn je halucinacijama i ma{a se lekova umesto ~istog vazduha.

No, ~ovek moè da ga postane svestan i da ga bolje iskoristi, shvataju}i da je to sveproìmaju}a supstanca koja je tako zanemarena da niko ne prime}uje njeno prisustvo."

52

ZEMLJE GURUA Neki trgovac re~e jednom sufiju: "Neke zemlje su prosto prepune gurua, duhovnih

u~itelja sa formulama i doktrinama raznih vrsta. Za{to onda ima tako malo sufi u~itelja u ovom kraju? I za{to oni koji su priznati i od strane javnosti ispadaju na kraju samo imitatori ili ponavlja~i ve`bi koje je izmislio neko drugi?"

Sufi re~e: "Ovo su dva pitanja, ali imaju jedan isti odgovor. Indija, na primer, puna je gurua i njihovih

sledbenika dok su poznati sufi mudraci vi{e nego retki, jer se gurui i njihovi u~enici igraju dok sufisti rade. Bez rada sufista ~ove~anstvo bi izumrlo. Indija je zemlja ~arobnika-zmija; gurui su ~arobnici ljudi; oni zabavljaju ljude. Nepoznati duhovni u~itelji rade za ljude i narod uop{te. Treba zato da tragamo za skrivenim u~iteljima Istine. Deca neka tragaju za zabavom.

Zar nisi primetio gomile biv{ih u~enika gurua koje nas danju okruùju? înjenica je da samo jedan od stotine moè da bude posve}en, jer su bili u~eni da uìvaju u ne~emu u ~emu je trebalo da budu u~eni da u~e."

53

AD@AMI Hasan pitao Adàmija: "Kako si postigao sada{nju uzvi{enost duhovnog

preobraàja?" Adàmi re~e: "Prosvetljavanjem srca nebeskom kontemplacijom,

a ne crnjenjem hartije, pisanjem."

ZAKONI Kalif Harun Al-Ra{id sedeo je preru{en jedne ve~eri

sa nekim dervi{ima. Jedan od prisutnih re~e: "Dobra je ona vladavina koja sluì narodu." Harun koji je bio obu~en kao trgovac primeti: "Ali to je opasno mi{ljenje, jer to bi onda zna~ilo da

narod moè da ospori da su neki zakoni primenljivi na njega."

Stari sufi koji je bio prisutan re~e: "Takav nedostatak razumevanja je u stvari redak.

Kada bi za vreme neke od svojih tajnih poseta raznim delovima grada Kalif ~uo o tome kako vlada uverenje o ograni~enoj primeni zakona, on bi mo`da bio dovoljno nerazuman pa bi nas pozvao sutradan pred sud. Ina~e, takvo mi{ljenje nije opasno."

54

LUKSUZ Bio jednom jedan sufi koji je bio dobar poslovan

~ovek pa je sakupio veliko bogatstvo. Drugi ~ovek koji ga je posetio bio je zapanjen njegovim vidnim bogatstvom i primeti:

"Upravo sam bio kod tog i tog sufija. Zna{ li da je bio okruèn svakojakim luksuzom?"

Kada ove re~i saop{ti{e onom sufiju, on re~e: "Znao sam da sam okruèn skoro svakim luksuzom;

ali samo jednim ne. Sada znam da je onoga dana kada je onaj ~ovek do{ao, moja zbirka luksuza bila upotpunjena. Poslednji luksuz je kada ima{ nekog ko ti zavidi."

CENA SIMBOLA Upitan za{to toliko mnogo napla}uje ~asove Nauke,

Said Gaus Ali-[ah re~e: "Za{to ne?" "Ali sigurno te nije toliko stajalo da postigne{

znanje ili da ìvi{ dok ga prenosi{ drugima." "Naprotiv", re~e sufi, "ono me je stajalo toliko

mnogo da novac nije ekvivalent za mene, ve} samo

simbol, ali za tebe on ima stvarnu vrednost.

55

DIVOVSKE JABUKE Jednom jedan sufi do|e u posetu nekom kralju

kako bi ga savetovao u dràvnim stvarima. Tokom vremena njih dvojica posta{e dobri prijatelji. Posle nekoliko meseci, sufi re~e:

"Sada moram da idem i da boravim me|u najniìm ljudima tvoga kraljevstva, u siroma{tvu i mnogo milja odavde."

Kralj ga je nagovarao da ostane ali je sufi bio nepokolebljiv i kona~no uveri kralja da mora da vr{i svoju du`nost prema svim ljudima.

"Kako }u onda da ostanem u vezi sa tobom?", upita kralj.

Sufi mu pruì jedno pismo sa re~ima: "Ako ikada bude{ ~uo neverovatnu vest o nekom

vo}u iz te i te provincije, otvori ovo. Tada }e moje delo biti okon~ano."

Sufi otputova i ìveo je kao bilo koji ~ovek izvr{avaju}i svoje du`nosti u skladu sa naukom dervi{a. Nekoliko godina kasnje, neki ~ovek misle}i da sufi krije blago ubije ga no}u tajno; no sve {to je na{ao bila je jedna kesa sa natpisom 'seme divovske jabuke'.

On poseja seme, i za kratko vreme jabukova stabla koja su davala plod veliki kao ~ove~ja glava ispuni{e njegov vrt. Narod po~e da po{tuje ubicu kao svetog ~oveka, jer kome bi drugom izrastao vo}njak za samo par dana i to usred zime i sa plodovima takve veli~ine. Ubici pak nije bila dovoljna sva ta laska.

56

"Ako nisam stekao novac od ~oveka koga sam ubio", mislo je on, "evo sada prilike da se obogatim. Sve }u jabuke odneti kralju i on }e me zacelo nagraditi."

Posle mnogo prepreka on bi doveden pred monarha. Ubica re~e:

"Va{e Veli~anstvo, u ovoj korpi imam jednu jabuku veli~ine ljudske glave koju sam odgajio sa jo{ mnogo drugih usred zime u toj i toj provinciji."

U prvom trenutku kralj je bio zapanjen kada je ugledao vo}e. Tada se priseti pisma onog sufija, i naredi da se donese iz riznice gde ga je ~uvao i otvori ga. Pismo je kazivalo:

"ôvek koji je odgajio divovske jabuke je moj ubica bez obzira na sve po{tovanje koje zasluùje. Neka pravda bude zadovoljena."

Kralj naredi da ubica bude pogubljen, a sam ode u dervi{e.

KNJIGA MUDROSTI Sinab re~e: "Proda}u Knjigu Mudrosti za sto zlatnika a neki

ljudi }e ~ak re}i da je jevtina." Junus Marmar mu na to re~e: "A ja }u da pruìm klju~ za njeno razumevanje, i

skoro niko ga ne}e prihvatiti ~ak ni besplatno."

57

DOSLOVNOST ôvek koji je hteo da postane u~enikom, do|e

sufiju u Bagdad i izloì mu svoju veliku èlju. "Primi}u te na probu", re~e sufi, "i evo mojih prvih

uputstava: ne sme{ da ima{ nikakvu li~nu niti tu|u svojinu."

U~enik pristade. Tada sufi re~e: "Mora{ da otputuje{ odavde do Buhare, a uz put

beleì sve {to vidi{ i {to ti se dogodi. Posle toga o~ekuj od mene naredna uputstva."

U~enik se spremi i otputova za Buharu. Tek {to je stigao kad oseti ubod i shvati da je postao doma}inom neke buve.

"Moje putovanje nema vrednosti", re~e u sebi, "jer ne mogu da ostanem u Buhari kako mi je nare|eno po{to nisam u celosti ispunio prvo uputstvo. Ova buva zacelo ne pripada meni. Po{to je ona o~igledno svojina nekog drugog, moram da se vratim istim putem kojim sam do{ao ne bih li na{ao njenog vlasnika."

Uz put, niko nije èleo da primi buvu, sve dok se nije vratio u Bagdad, gde buva sama od sebe sko~i sa u~enika i – pobeè.

58

SIJAPO[ Pitali Sijapo{a: "Za{to ne prodire{ u bit stvari i odmah nam ne da{

dokaze kojima bismo mogli da proveravamo na{e napredovanje u Nauci?"

On re~e: "[e}er, bra{no, mast i toplota su sasvim dobri svako

za sebe. Pome{ani, sa malo vremena, oni ~ine izvrsnu alvu."

SRE]NI LJUDI I{an Turki, slavni {eik, posla jednog svog u~enika

na duga~ak put sasvim samog, sa nalogom da potraì ljude koji sebe smatraju sre}nim, i da provede neko vreme sa njima, izdràvaju}i sebe rade}i za njih. Kada su ga pitali za{to je to u~inio, U~itelj re~e:

"Svi oni koji sebe smatraju sre}nima treba da poseduju onu vrstu harmonije koju upravo èlim da prikaèm svome u~eniku. Najbolji na~in da ga onemogu}im da na|e takve ljude je bio da mu opi{em glavne osobine koje bi takva osoba trebalo da ima. Da sam mu rekao 'Na|i ljude sa unutra{njom harmonijom' on to ne bi umeo."

59

SLOJEVI PESKA Bila jednom jedna èna koja je svojevremeno

napustila redove vere u kojoj je bila ro|ena i odgajana. Napustila je zatim i redove ateista i priklonila se drugoj veri. Zatim je postala ube|ena da je istina u nekoj drugoj veri. Svaki put kada bi menjala svoja uverenja zami{ljala je da je postigla ne{to, ali ne dovoljno. Svaki put kada bi bila uvedena u neki novi verski red bila bi lepo primljena i sledbenici tog reda bi smatrali da je prihvatanje takve vernice dobra stvar i za nju i za red jer je njeno opredeljenje smatrano kao znak njenog prosvetljenja i verskog ube|enja.

Njeno unutra{nje stanje pak bilo je sama zbrka. Najzad, ona ~u za nekog slavnog sufi u~itelja i uputi se njemu. Po{to je saslu{ao njena uveravanja i njene ideje on joj re~e:

"Vrati se svome domu! Posla}u ti kasnije svoju odluku."

Nekoliko dana kasnije èna zate~e na svojim vratima jednog u~enika onog u~itelja. U rukama je nosio paket koji je {eik poslao èni. Kada u~enik predade paket i ode, ona ga otvori. U njemu je bila staklena boca sa tri sloja peska: crnog, crvenog i belog, koji su bili pritisnuti ku~inom da se ne bi pome{ali. Spolja je pisalo na boci: "Skloni ku~inu pa }e{ videti kako izgleda{".

Ona izvadi ku~inu i prome{a pesak u boci. Razli~ito obojena zrnca peska se izme{a{e i sve {to joj je ostalo u rukama be{e samo gomilica sivkastog peska.

60

@IVINARNIK Neki u~itelj visokog sufi ranga bio je istovremeno i

odgajiva~ doma}ih ìvotinja. Pored posla na svome imanju napisao je veliki broj knjiga i ud`benika. Jednoga dana do|e mu u posetu ~ovek koji je pro~itao sva njegova dela i koji je zami{ljao da je i on sam tragalac za Istinom, i izrazi svoju èlju da raspravljaju o uzvi{enim stvarima.

"Pro~itao sam sve tvoje knjige i sa nekim tvojim idejama se slaèm, a sa nekim ne. U nekim knjigama, opet, slaèm se sa nekim delovima, a neke ne razumem. Neke knjige mi se svi|aju vi{e od drugih, a neke uop{te ne."

Seljak-mudrac odvede svog gosta u ìvinarnik gde su se ko~operile koko{ke i druga perad i gde je bilo rasuto zrnevlje po zemlji. Zatim mu pokaza obore i torove svoga imanja. Tada mu re~e:

"Ja sam seljak – proizvo|a~ hrane. Vidi{ li ove {argarepe i jabuke? Neki ljudi vole jedno, neki drugo. Vidi{ li ìvotinje? Ljudi ih sve poznaju ali neke vole vi{e zbog jahanja, vune ili mesa. Neki vole koko{ke, neki koze a neki konje. Zajedni~ki imenitelj nije, dakle, dopadanje

ili nedopadanje. To je ishrana. Jer, sve je to hrana."

61

HALKAVI Pitali Halkavija: "Kakvo si pona{anje usvojio tokom svog ìvota da bi

odredio osobine ljudi koje si susretao?" On re~e: "Uglavnom sam postupao sa ponizno{}u i

pot~injeno{}u. One koji su postajali agresivni u odgovor na moju poniznost izbegavao sam {to sam vi{e mogao. Onih koji su me po{tovali zbog mog poniznog izgleda klonio sam se jo{ vi{e."

MOTIVACIJE Sedela èna uz ivicu puta i plakala gorko kraj groba

svoje k}eri. Bila je predmet pa`nje i sau~e{}a svakoga ko bi je ugledao. Prolazio tuda [eik Atar pa se zaustavi i obrati slede}im re~ima ljudima oko sebe:

"Utisak je moj da su oni koji saàljevaju ovu ènu u mnogo teòj situaciji. @ena, nasuprot hiljadu drugih oko nje, barem zna {ta je uzrok njenog bola i bi}a od koga je odvojena. Ljudi se nalaze u sli~nom stanju – otu|eni su i kao odvojeni od svoje porodice ali toga nisu svesni. Sve {to znaju je da su nesre}ni i moraju da izna|u po svaku cenu razloge kojima }e da pripi{u uzroke svoje tuge."

62

ULJE, VODA, PAMUK Neki ~ovek, koji je èleo da izu~i sve vrste

filosofskih sistema, napisao pismo dervi{u Abdul-Azisu iz Meke u kome ga zamoli da ga ovaj pou~i u ve{tini pravljenja razlike i pore|enja.

Posle izvesnog vremena stiè mu od dervi{a boca ulja u kome se nalazila i izvesna koli~ina vode i jedan komad fitilja. Uz paket je bilo priloèno pismo u kome je stajalo:

"Dragi prijatelju, ako stavi{ fitilj u ulje dobi}e{ svetlost ukoliko ga prinese{ vatri. Ako izbaci{ ulje iz boce i stavi{ fitilj u vodu, svetlost dobiti ne}e{. Ako pak prome{a{ ulje i vodu i onda stavi{ fitilj, on }e samo pucketati i dimiti se ukoliko ga zapali{. Nema potrebe da nastavljamo ovaj opit posetama i razgovorima kada moè da bude izveden na ovako jevtin i o~igledan na~in kao {to je ovaj."

63

POSE]IVANJE I DOBIJANJE "Oni koji su nas posetili", re~e Nak{band, "i nisu

dobili ono {to im je stvarno bilo potrebno, nisu nas u stvari ni posetili. Oni {tavi{e ne}e nikad biti dovoljno ispunjeni (znanjem). Od onih koji èle da govore sa nama, mi nemamo {ta da ~ujemo, onima koji èle samo da nas slu{aju nemamo {ta da kaèmo. Onima koji prihvataju ono {to su dobili i ne zami{ljaju da nisu dobili ni{ta, bi}e dato jo{ vi{e. Onima koji èle drugo a ne ono {to im je ponu|eno ovde, nemogu}e je da prime {ta bilo i gde bilo.

Se}ate li se ~oveka kome je bilo dato zlato umesto srebra koje je traìo? On je rekao:

'Ovo ne mogu da potro{im zato {to nije belo!'"

UÊNJE Niko od mene nije nau~io ve{tinu ga|anja iz luka a

da od mene nije kasnije na~inio sebi metu.

64

ETAPE PUTA KA BOGU

Abdulah al-Ansari al-Haravi

65

O AUTORU

Abdulah al-Ansari al-Haravi je ro|en 1006. godine (396. po islamskom ra~unanju vremena) u Heratu, u Avganistanu, a

`iveo je do 1089. (tj. 481.) godine. Spada me|u najve}e

misti~ke sufi pesnike. Pisao je pesme na arapskom, ali su mu

glavna dela, koja su jo{ uvek predmet prou~avanja i divljenja,

na persijskom jeziku. Bio je `estok branitelj Kur'ana i sune

(Prorokove predaje). Imao je veliki broj u~enika.

66

1. Deonica po~etaka / bidayat

1. Bu|enje / yaqza. Bog je rekao: "Ja vam

savjetujem samo jedno; ustanite iskreno prema Bogu…" (Kur'an, XXXIV, 46). Ustati prema Bogu zna~i probuditi se iz mulja mlakosti. Do toga dolazi ~im se srce obasja ìvotom, ~im se ugleda svetlo obavesti.

2. Povratak Bogu / tawba. Bog je rekao: "A oni koji

se ne pokaju – sami sebi ~ine nepravdu" (Kur'an, XLIX, 11). Tri su uslova povratka Bogu: pokajanje, traènje oprosta i zator (greha).

3. Ispit savesti / muhasaba. Bog je rekao: "Boga se

bojte, i neka svaki ~ovjek gleda {ta je za sutra pripremio!" (Kur'an, LIX, 18). Putem ispita savesti mogu}e je i}i tek nakon {to se odlu~no preduzme ostvarenje povratka Bogu.

4. Pokajanje / inaba. Bog je rekao: "I povratite se

Gospodaru svome" (Kur'an, XXXIX, 54). Pokajanje tvori troje: povratiti se Bogu preobra}en, budu}i da Mu se vra}a uz traènje oprosta; povratiti Mu se s verno{}u, budu}i da Mu se vra}a s obe}anjem; povratiti Mu se svojim na~inom bivanja, budu}i da Mu se vra}a uzvra}aju}i Mu.

5. Razmi{ljanje / tafakkur. Bog je rekao: "A tebi

objavljujemo Kur'an da bi objasnio ljudima ono {to im se

objavljuje, i da bi oni razmislili" (Kur'an, XVI, 44). Znaj da je razmi{ljanje istraìvanje {to ga vodi unutarnji vid u cilju postizanja èljenog predmeta.

6. Meditacija / tadakkur. Bog je rekao: "… a pouku

}e prihvatiti samo onaj koji se Njemu obra}a" (Kur'an, XL,

67

13). Meditacija je vi{a od razmi{ljanja, jer razmi{ljati zna~i traìti a meditirati zna~i na}i.

7. Izbegavati opasnost / i'tisam. Bog je rekao: "Svi

se ~vrsto Bo`jeg uèta drìte i nikako se ne razjedinjujte!"

(Kur'an, III, 103). Dràti se Bo`jeg uèta zna~i biti Mu veran u poslu{nosti, ~ekaju}i Njegove naredbe; dràti se uèta Bo`jeg zna~i izdignuti se iznad svake uobrazilje i osloboditi se svakog oklevanja.

8. Beg / firar. Bog je rekao: "Zato poùrite Bogu!"

(Kur'an, LI, 50). Beg se sastoji u tome da se pobegne od onoga {to nije, onome {to nikada nije prestalo biti.

9. Isposni{tvo / riyada. Bog je rekao: "… i oni koji

od onoga {to im se daje udjeljuju, i ~ija su srca puna

straha…" (Kur'an, XXIII, 60). Isposni{tvo se sastoji u tome da se du{a privoli da prigrli ono {to je istinito.

10. ûjnost / sama. Bog je rekao: "Da Bog zna da od

njih moè biti ikakva dobra, u~inio bi da ~uju" (Kur'an, VIII, 23). Bitna ta~ka ~ujnosti je bu|enje pa`nje.

2. Deonica dveri / abwab

1. Tuga / huzn. Bog je rekao: "… pa su se vratili

suznih o~iju, tu`ni" (Kur'an, IX, 92). Biti tuàn zna~i patiti zbog ne~ega {to vam je izmaklo, ili patiti zato {to je ne{to nedostupno.

2. Strah / hawf. Bog je rekao: "Boje se Gospodara

svoga koji vlada njima" (Kur'an, XVI, 50). Bojati se, zna~i biti istrgnut iz spokojstva mira razmatranjem primljene objave.

68

3. Bri`nost / i{faq. Bog je rekao: "Prije smo me|u

svojima strahovali, govori}e…" (Kur'an, LII, 26). Bri`nost se sastoji u stalnom ose}anju razumevanja a istovremeno i saose}anja.

4. Poniznost / hu{w. Bog je rekao: "Zar nije vrijeme

da se vjernicima srca smek{aju kad se Bog i Istina koja se

objavljuje spomene?" (Kur'an, LVII, 16). Poniznost se sastoji u tome da du{a prestane da plamti i narav prestaje da gori zbog ne~ega velikog ili stra{nog.

5. Mirno}a / ihbat. Bog je rekao: "A radosnom

vije{}u obraduj poslu{ne, ~ija srca, kad se Bog pomene,

strah obuzme, i one koje strpljivo podnose nevolje" (Kur'an, XXII, 35). Mirno}a je po~etak stanja spokojstva. To je dolazak na mesto sigurno (u zaklon) od povratka natrag i oklevanja.

6. Odricanje / zuhd. Bog je rekao: "Bolje vam je ono

{to Bog ostavlja kao dozvoljeno" (Kur'an, XI, 86). Odricanje se sastoji u tome da se potpuno napusti èlja za ne~im.

7. Savesnost / wara. Bog je rekao: "I haljine svoje

o~isti!" (Kur'an, LXXIV, 4). Savesnost se sastoji u najve}em odricanju iz opreza, ili u suzdràvanju iz po{tovanja.

8. Posve}enost Bogu / tabattul. Bog je rekao: "I

spominji ime Gospodara svoga i Njemu se potpuno posveti"

(Kur'an, LXXIII, 8). Posvetiti se, zna~i odvojiti se dokraja od svega (da bi se posvetilo isklju~ivo ne~emu). înjenica

da je Bog rekao Njemu poziv je na apsolutno li{avanje.

9. Nadanje / raga. Bog je rekao: "Vi u Bo`jem

poslaniku imate divan uzor za onoga koji se nada Bo`joj

milosti i nagradi na onom svijetu" (Kur'an, XXXIII, 21).

69

10. Te`nja / ragba. Bog je rekao: "I molili su Nam se

u nadi i strahu" (Kur'an, XXI, 90). Te`nja je povezanija uz stvarnost od nade. Ona je vi{a od nade, jer nada je èlja kojoj nedostaje izvesno ostvarenje, dok je te`nja kora~anje na putu izvesnog ostvarenja.

3. Deonica pona{anja / mu'amalat

1. Budnost / ri'aya. Bog je rekao: "Ali oni o njemu

ne vode brigu onako kako bi trebalo" (Kur'an, LVII, 27). Budnost se sastoji u tome da se (ne{to) bri`no ~uva.

2. Usmeriti svoju pa`nju / muraqaba. Bog je rekao:

"Ni rodbinstvo ni sporazum, kada je vjernik u pitanju, ne

po{tuju i sve granice zla prekora~uju" (Kur'an, IX, 10). Usmeriti svoju pa`nju, zna~i stalno gledati predmet kojem teìmo.

3. Po{tovanje / hurma. Bog je rekao: "A ko po{tuje

Boìje svetinje, uìva}e milost Gospodara svoga" (Kur'an, XXII, 30).

4. Iskrenost / ihlas. Bog je rekao: "Iskreno

ispovijedanje vjere dug je Bogu!" (Kur'an, XXXIX, 3). Iskrenost se sastoji u tome da se delovanje o~isti od svake primese.

5. Popravak / tahdib. Bog je rekao: "A po{to za|e,

on re~e: Ne volim one koji zalaze" (Kur'an, VI, 76). Popravak je dokaz onih koji su na po~ecima; jedan od puteva isposni{tva.

6. Ispravnost / istiqama. Bog je rekao: "Zato se

Njemu iskreno klanjajte" (Kur'an, XLI, 6). înjenica da je

Bog rekao Njemu poticaj je na savr{enu osamljenost.

70

7. Pouzdanje u Boga / tawakkul. Bog je rekao: "U

Boga se pouzdajte, ako ste vjernici!" (Kur'an, V, 23). Uzdati se u Boga, zna~i sve svoje poveriti Onome koji je Gospodar svega i otpo~inuti uz Njegovo vo|enje.

8. Prepu{tanje Bogu / tafwid. Bog je rekao,

prenose}i re~i vernika iz faraonske porodice: "A ja Bogu

prepu{tam svoj slu~aj. Bog uistinu robove svoje vidi"

(Kur'an, XL, 44). Prepu{tanje Bogu upu}uje na ne{to najosetljivije i ima daleko ve}u {irinu od pouzdanja u Boga. Zapravo, u Boga se uzdajemo nakon poku{aja (ljudskim) sredstvima, a Bogu se prepu{tamo i pre i posle takvog poku{aja. Takav je i stav savr{enog odricanja.

9. Poverenje / tiqa. Bog je rekao: "A kad se upla{i{

za njegov `ivot povjeri ga rijeci" (Kur'an, XXVIII, 7). Poverenje je zenica onog oka "pouzdanja u Boga", sredi{nja ta~ka "prepu{tanja Bogu", i najdonji sloj srca potpune pokornosti.

10. Potpuna pokornost / taslim. Bog je rekao: "… i

dok se sasvim ne pokore" (Kur'an, IV, 65).

4. Deonica vrlih navika / ahlaq

1. Strpljivost / sabr. Bog je rekao: "Strpljiv budi! ali,

strpljiv }e{ biti samo uz Bo`ju pomo}" (Kur'an, XVI, 127). Strpljivost se sastoji u tome da se uzdr`avamo od jadanja, uprkos skrivenoj nestrpljivosti.

2. Zadovoljstvo / rida. Bog je rekao: "A ti, o du{o

smirena, vrati se Gospodaru svome zadovoljna!" (Kur'an, LXXXIX, 28). Zadovoljstvo je izraz koji zna~i da sluga zastane ma gde ga Bog zaustavi, ne pitaju}i…

71

3. Zahvalnost / {ukr. Bog je rekao: "A malo je

zahvalnih me|u robovima Mojim" (Kur'an, XXXIV, 13). Zahvalnost je izraz koji ozna~ava priznavanje dobro~instva, jer je ona put koji vodi spoznavanju Dobro~initelja; u tom smislu Bog je Islam i veru, u Kur'anu, nazvao zahvalno{}u.

4. Sram / haya. Bog je rekao: "Zar on ne zna da Bog

sve vidi?" (Kur'an, XCVI, 14). Sram nastaje iz po{tovanja vezanog uz ljubav.

5. Istinitost / sidq. Bog je rekao: "A kada je borba

ve} propisana, bolje bi im bilo da su prema Bogu iskreni" (Kur'an, XLVII, 21). Istinitost je izraz koji ozna~ava zbiljnost stvari u njenoj izvornosti, na kraju njenog stvaranja i u opaànju koje o njoj imamo.

6. Pretpostavljanje (sebi) / itar. Bog je rekao: "I vi{e

vole njima nego sebi, mada im je i samima potrebno" (Kur'an, LIX, 9). Pretpostavljanje (sebi) sadrì isklju~ivo ustupanje i slobodu izbora.

7. ]ud / huluq. Bog je rekao: "Jer ti si, zaista,

najljep{e }udi" (Kur'an, LXVIII, 4). Oni koji se bave tom naukom slaù se u tvrdnji da je sufizam }ud: biti rastro{an u dobrom pona{anju a izbegavati lo{e.

8. Skromnost / tawadu'. Bog je rekao: "A robovi

Milostivoga su oni koji po Zemlji mirno hodaju" (Kur'an, XXV, 63). Skromnost se sastoji u tome da se ponizno pokloni pred prisilnom snagom istinitoga.

9. Plemenitost srca / futuwa. Bog je rekao: "To su

bili momci, vjerovali su u Gospodara svoga, a Mi smo im

ubje|enje jo{ vi{e u~vrstili" (Kur'an, XVIII, 13). U su{tini plemenitost srca je u tome da sebi ne priznaje{ nikakvu nadmo}nost niti ikakvo pravo.

72

10. Biti na pu~ini / inbisat. Bog je rekao: "Ti, koga

ho}e{, u zabludi ostavlja{, a kome ho}e{, na pravi put

ukazuje{" (Kur'an, VII, 155). Biti na pu~ini zna~i pustiti slobodno svoju narav i ~uvati se zaziranja {to ga uzrokuje srame`ljivost.

5. Deonica na~ela / usul

1. Namera / qasd. Bog je rekao: "A onome ko

napusti svoj rodni kraj radi Boga i Poslanika Njegova, pa

ga stigne smrt, nagrada od Boga njemu je sigurna" (Kur'an, IV, 100). Namera je neopoziva odluka o isklju~ivom posve}enju poslu{nosti.

2. Odlu~nost / 'azm. Bog je rekao: "A kada se

odlu~i{, onda se pouzdaj u Boga" (Kur'an, III, 159). Odlu~nost se sastoji u ostvarenju namere milom ili silom.

3. Volja / irada. Bog je rekao: "Reci: Svako postupa

po svom naho|enju" (Kur'an, XVII, 84). Volja je jedan od zakona ove nauke (to jest spoznavanja duhovnog puta) i jedno od na~ela koja upravljaju sveukupno{}u njenih sastavnih delova. Sastoji se u tome da se dobrovoljno odgovori pozivima stvarnosti.

4. Pristalost / adab. Bog je rekao: "I oni koji se

Bo`jih propisa pridràvaju" (Kur'an, IX, 112). Pristalost se sastoji u ta~nom pridràvanju propisa…

5. Izvesnost / yaqin. Bog je rekao: "Na Zemlji su

dokazi za one koji ~vrsto vjeruju" (Kur'an, LI, 20). Izvesnost je prevozno sredstvo onome koji se preda tom putu. Ona je vrhunac stupnjeva obi~nih ljudi i, kaù, prvi korak povla{tenih.

73

6. Bliskost / uns. Bog je rekao: "A kada te robovi

Moji za mene upitaju, Ja sam, sigurno, blizu" (Kur'an, I, 186). Bliskost je izraz radosti tihe zbog blizine.

7. Se}ati se Boga / dikr. Bog je rekao: "A kada

zaboravi{, sjeti se Gospodara svoga" (Kur'an, XVIII, 24), to jest kada zaboravi{ sve {to nije On i kada zaboravi{ sebe samoga u ~inu se}anja, zatim kada zaboravi{ ~in se}anja u samom ~inu se}anja, zatim kada zaboravi{ svako se}anje u stvarnom spomenu {to ga Bog ima o tebi. Se}ati se, zna~i osloboditi se bezbri`nosti i zaborava.

8. Siroma{tvo / faqr. Bog je rekao: "O ljudi, vi ste

siromasi, vi trebate Boga" (Kur'an, XXXV, 15). Siroma{tvo je izraz koji ozna~ava ~injenicu izuze}a vi|enja vlasni{tva.

9. Bogatstvo / gina. Bog je rekao: "I siromah si bio,

pa te je imu}nim u~inio" (Kur'an, XCIII, 8). Izrazom bogatstvo ozna~ava se ~injenica da se poseduje sve {to je potrebno

10. Pasivni put / maqam al-murad. Bog je rekao: "Ti

nisi o~ekivao da }e ti knjiga biti objavljena" (Kur'an, XXVIII, 86). Ve}ina onih koji se bave ovom naukom

probali su i murad (tj. ono {to Bog èli) i murid (razli~ita bitka; onaj koji èli Boga) i smatraju da je prebivali{te murada iznad prebivali{ta murida.

6. Deonica dolina / awdiya

1. Dobro~instvo / ihsan. Bog je rekao: "Zar nagrada

za dobro u~injeno djelo moè biti i{ta drugo do dobro?"

74

(Kur'an, LV, 60). Dobro~instvo ozna~ava ~injenicu da Boga po{tuje{ kao da ga vidi{.

2. Znanje / 'ilm. Bog je rekao: "Kojeg smo onome {to

samo Mi znamo nau~ili" (Kur'an, XVIII, 65). Znanje je ono {to po~iva na nekom dokazu i potire neznanje.

3. Mudrost / hikma. Bog je rekao: "On daruje

mudrost kome ho}e, a onaj kome je mudrost darovana –

darovan je blagom neizmjernim" (Kur'an, II, 269). Mudrost je izraz koji ozna~ava ~injenicu da se svaka stvar stavi ta~no na svoje mesto.

4. Vidovidost / basira. Bog je rekao: "Ovo je put

moj, ja pozivam k Bogu, imaju}i jasne dokaze, ja, i svako

onaj koji me slijedi" (Kur'an, XII, 108). Vidovitost je ono {to te osloba|a smetenosti.

5. Pronicljivost / firasa. Bog je rekao: "To su zaista

pouke za one koji posmatraju" (Kur'an, XV, 75). Biti pronicljiv, zna~i biti mudar; sastoji se u tome da se zapa`a ono {to je u ne~em nevidljivo, ne razmi{ljaju}i induktivno ili pak polaze}i od neke indukcije, ne pozivaju}i se ni na kakvo iskustvo.

6. Smernost / ta'zim. Bog je rekao: "[to vam je da

ne o~ekujete da Bog bude {tovan? (Kur'an, LXXI, 13). Smernost se sastoji u tome da se prizna veli~ina i da se pred njom ponizi.

7. Nadahnu}e / ilham. Bog je rekao: "A ja }u ti ga

donijeti – re~e onaj koji je u~io iz Knjige – prije nego {to

okom trepne{" (Kur'an, XXVII, 40). Nadahnu}e je stanje onih koji primaju (Bo`iju) poruku.

8. Smirenost / sakina. Bog je rekao: "On uliva

smirenost u srca vjernika" (Kur'an, XLVIII, 4). Izraz sakina ozna~ava troje. Prvo je sakina Izraelovih sinova. Drugo je

75

ona koja govori kroz usta onih koji primaju (Bo`ju) poruku. Tre}a je sakina {to je Bog spu{ta u srce Prorokovo i srce vernika.

9. Mir / tuma'nina. Bog je rekao: "A ti, o du{o

smirena…" (Kur'an, LXXXIX, 27). Mir je odmor koji o~vr{}uje savr{enu sigurnost koja sli~i vi|enju.

10. Zaokupljenost / himma. Bog je rekao: "Pogled

mu nije skrenuo, nije prekora~io" (Kur'an, LIII, 17). Zaokupljenost je ono {to pobudu apsolutno upravlja prema predmetu, (premda) onaj ko je njom pogo|en vi{e nije u stanju da sobom vlada i zapravo se vi{e ne moè od nje odvratiti.

7. Deonica misti~kih stanja / ahwal

1. Ljubav / mahabba. Bog je rekao: "Bog }e…

dovesti ljude koje On voli i koji Njega vole" (Kur'an, V, 54). Ljubav je privrènost srca, (podeljena) izme|u zaokupljenosti i bliskosti, u davanju i odbijanju, na isklju~iv na~in.

2. Ljubomora / gayra. Bog je rekao, prenose}i

Solomonove re~i: "Vratite im ih (konje)! – i on ih po~e

gladiti po nogama i vratovima" (Kur'an, XXXVIII, 33). Ljubomoran ~ovek vi{e ni{ta ne podnosi ma koliko da se trudi i te{ko se zadovoljava jer je tolika njegova pohlepa.

3. ê`nja / [awq. Bog je rekao: "Onaj ko se boji

susreta s Bogom – pa, do}i }e, sigurno, Dan obe}ani" (Kur'an, XXIX, 5). ê`nja je silovit polet srca prema ne~emu odsutnom.

76

4. Teskoba / qalaq. Bog je rekao, prenose}i

Mojsijeve re~i: "Poùrio sam k Tebi, da bude{ zadovoljan"

(Kur'an, XX, 84). Teskoba je nemir uzrokovan ~e`njom koja gubi strpljenje.

5. @e| / 'ata{. Bog je rekao, prenose}i re~i Svoga

Prijatelja (Avrama): "I kad nastupi no}, on ugleda zvijezdu

i re~e: Ovo je Gospodar moj!" (Kur'an, VI, 76). @e| je metafori~ki izraz poùde za ne~im ~emu se nadamo.

6. Zanos / wagd. Bog je rekao: "Osnaìli smo

njihova srca kad su se digli" (Kur'an, XVIII, 14). Zanos je plam koji izbija u suo~enju s ne~im uznemiravaju}im.

7. Zapanjenost / daha{. Bog je rekao: "A kad ga one

ugleda{e, zadivi{e se ljepoti njegovoj…" (Kur'an, XII, 31). Zapanjenost je ~u|enje koje zahata slugu kad ga iznenadi ne{to {to nadilazi njegovu pamet, ili njegovu postojanost, ili njegovo znanje.

8. Zalu|enost / hayman. Bog je rekao: "A Musa se

onesvije{}en strovali" (Kur'an, VII, 143). Zalu|enost je gubitak vlasti nad sobom zbog iznenadnog zadivljuju}eg ~u|enja ili zaprepa{tenja. Zalu|enost je trajnija i ~vr{}a od zapanjenosti i dublje ozna~uje onoga koga pogodi.

9. Munja / barq. Bog je rekao: "Kada je vatru

ugledao…" (Kur'an, XX, 10). Munja je po~etak {to tinja i poziva slugu da u|e na ovaj Put. Razlika izme|u munje i zanosa je u tome {to zanos nastaje tek nakon {to se na taj Put u|e; zanos je popu{tanje, dok je munja dopu{tenje.

10. Duhovna spoznaja / dawq. Bog je rekao: "Ovo je

lijep spomen" (Kur'an, XXXVIII, 49). Duhovna spoznaja je ne{to trajnije od zanosa i sjajnije od munje.

77

8. Deonica skrbni~kih veza / wilayat

1. Treptaj oka / lahz. Bog je rekao: "Pogledaj u ono

brdo, pa ako ono ostane na svom mjestu, vidjet }e{ Me!" (Kur'an, VII, 143). Treptaj oka je pogled kradomice.

2. Trenutak / waqt. Bog je rekao: "Zato si, o Musa, u

pravo vrijeme do{ao" (Kur'an, XX, 40). Trenutak je izraz koji ozna~ava obuhvatnost postajanja.

3. îsto}a / safa. Bog je rekao: "I oni su zaista u Nas

od onih odabranih dobrih ljudi" (Kur'an, XXXVIII, 47). îsto}a je izraz koji ozna~ava odsutnost nemira.

4. Vedrina / surur. Bog je rekao: "Reci: Neka se zato

Bo`joj blagodati i milosti raduju!" (Kur'an, X. 58). Vedrina je izraz koji ozna~ava potpunu radost; ona je ~i{}a od veselja, jer u veselju ponekad ima i tuge.

5. Tajna / sirr. Bog je rekao: "Ta Bog dobro zna {ta

je u du{ama njihovim" (Kur'an, XI, 31). Po{tovatelji tajne

su oni koji nezamije}eni prolaze o kojima govori predaja.

6. Uzdah / nafas. Bog je rekao: "îm se osvijesti,

re~e: Hvaljen neka si!" (Kur'an, VII, 143). Uzdah je i nazvan tako zbog olak{anja {to ga postiè onaj koji tako ponovo uzima dah.

7. Dobrovoljno progonstvo / gurba. Bog je rekao: "A

za{to je me|u narodima prije vas bilo samo malo ~estitih,

koji su branili da se na Zemlji nered ~ini, koje smo Mi

spasili?" (Kur'an, XI, 116). Dobrovoljno progonstvo je izraz kojim se ozna~ava ~in izdvajanja od svojih bli`njih.

8. Potonu}e / qaraq. Bog je rekao: "I njih dvojica

poslu{a{e, i kad ga on ~elom prema zemlji poloì" (Kur'an, XXXVII, 103). To je stanje onoga koji je dospeo u sredinu boravi{ta i koji je pre{ao granicu rasula.

78

9. Odsutnost / gayba. Bog je rekao: "I okrenu se od

njih i re~e: O Jusufe, tugo moja!" (Kur'an, XII, 84).

10. ^vrsto}a / tamakkun. Bog je rekao: "I neka te

nikako ne obmanu oni koji ~vrsto ne vjeruju" (Kur'an, XXX, 60). ^vrsto}a je iznad mira: na neki na~in ona upu}uje na vrhunac postojanosti.

9. Deonica ~injenica / haqa'iq

1. Otkrovenje / muka{afa. Bog je rekao: "I objavio

robu Njegovu ono {to je objavio" (Kur'an, LIII, 10). Otkrovenje je poveravanje tajne me|u bliskim prijateljima, to je doku~ivanje onostranog skidanjem koprene.

2. Zrenje (opaànje) / mu{ahada. Bog je rekao: "U

tome je, zaista, pouka za onog ko razum ima ili ko slu{a a

priseban je" (Kur'an, L, 37). Zrenje, to je odlu~no skidanje koprene.

3. Vi|enje / mu'ayana. Bog je rekao: "Zar ne vidi{

kako Gospodar tvoj sjenu rasprostire?" (Kur'an, XXV, 45). Tri su vrste vi|enja: organima vida, zatim okom srca i onda okom duha.

4. @ivot / hayat. Bog je rekao: "Zar je onaj koji je bio

u zabludi, a kome smo Mi dali ìvot…" (Kur'an, VI, 122). Prvi ìvot je ìvot znanja i izbavlja od smrti neznanja; drugi je ìvot usredoto~enje; tre}i je ìvot otkri}e.

5. Hvatanje / qabd. Bog je rekao: "A poslije je

(sjenu) malo-pomalo Sebi privla~imo" (Kur'an, XXV, 46). To je stanje onih koji su ljubomorno ~uvani, Bog ih ~uva po strani kako bi ih ostavio za Sebe samoga.

79

6. [irenje / bast. Bog je rekao: "Da vas tako

razmnoàva" (Kur'an, XLII, 11). [irenje se (za Boga) sastoji u tome da izjave sluge usmeri na puteve znanja.

7. Pijanstvo / sukr. Bog je rekao, prenose}i re~i

Svoga Sagovornika (Muse): "Gospodaru moj, ukaì mi se

da Te vidim!" (Kur'an, VII, 143). Pijanstvom se izraàva prestanak samoposedovanja pred naletom ose}aja. Ono je deo stanja koja zaista pripadaju zaljubljenicima.

8. Bistrina / sahw. Bog je rekao: "I kad iz srca

njihovih nestane straha, oni }e upitati: [ta je to rekao

Gospodar va{? – Istinu – odgovori}e" (Kur'an, XXXIV, 23). Bistrina je vi{a od pijanstva, ona je blià stanju {irenja. To je stanje {to se diè iznad ~ekanja, oslobo|eno potrage i svake teskobe.

9. Sjedinjenost / ittisal. Bog je rekao: "Zatim se

pribliìo, pa nadnio, blizu koliko dva luka ili bliè" (Kur'an, LIII, 9). Izbezumio je umove i naprosto presekao

ispitivanje rekav{i ili bliè. Prvi stupanj je sjedinjenost onoga koji se gr~evito drì Boga; zatim dolazi sjedinjenost zrenja, a onda sjedinjenost otkri}a.

10. Odvojenost / infisal. Bog je rekao: "Bog vas

podsje}a na Sebe i Bogu se vra}a sve" (Kur'an, III, 28). Ni{ta me|u stanjima ne sadrì toliko raznolikosti kao odvajanje. Prvo je odvajanje od dvaju stvorenih svetova; drugo je odvajanje od vi|enja odvajanja; tre}e je odvajanje od sjedinjenosti.

80

10. Deonica vrhovnih boravi{ta / nihayat

1. Spoznaja / ma'rifa. Bog je rekao: "Kada slu{aju

ono {to se objavljuje Poslaniku, vidi{ kako im liju suze iz

o~iju jer znaju da je to Istina" (Kur'an, V, 83). Spoznaja se sastoji u shvatanju same stvari, takve kakva jeste.

2. Utrnu}e (poni{tenje) / fana. Bog je rekao: "Sve

{to je na zemlji prolazno je, ostaje samo Gospodar tvoj" (Kur'an, 26-27). Poni{tenje je i{~eznu}e onoga {to je s ove strane Boga, na nivou znanja, zatim na nivou poricanja, zatim na nivou stvarnosti.

3. Besmrtnost / baqa. Bog je rekao: "Bog je dobar i

vje~an" (Kur'an, XX, 73). Besmrtnost je izraz koji se primenjuje na ono {to ostane nakon poni{tenja tvrdnji i njihovog pada.

4. Ostvarenje / tahqiq. Bog je rekao: "Zar ne

vjeruje{? – Vjerujem – odgovori Ibrahim, ali bih da mi se

srce smiri" (Kur'an, II, 260). Ostvarenje se sastoji u pro~i{}enju tvog prtljaga (ali da je u njemu sve) koje dolazi od Boga, zatim po Bogu, zatim u Bogu.

5. Prikrivanje / talbis. Bog je rekao: "A da ga

melekom u~inimo, opet bismo ga kao ~ovjeka stvorili i opet

bismo im u~inili nejasnim ono {to im nije jasno" (Kur'an, VI, 9). Skrivanje se sastoji u tome da se la`nim tvr|enjem izmeni ne{to {to ~vrsto postoji.

6. Nala`enje / wugud. Bog je u Kur'anu na vi{e mesta upotrebio re~ na eksplicitan na~in. Tako je, na

primer, rekao: "Na}i }e da Bog pra{ta i da je milostiv"

(Kur'an, IV, 110). "A zate}i }e da ga ~eka kraj njega Bo`ja

kazna" (Kur'an, XXIV, 39). Nala`enje zna~i usvojiti stvarnost ~injenice.

81

7. Skidanje / tagrid. Bog je rekao: "Izuj, zato, obu}u

svoju!" (Kur'an, XX, 12). Skidanje se sastoji u tome da se oslobodimo obra}anja pa`nje na tvrdnje.

8. Osamljenje / tafrid. Bog je rekao: "I oni }e saznati

da je Bog, doista, oli~ena istina" (Kur'an, XXIV, 25). Osamljenje je izraz koji ozna~ava pro~i{}enje aluzije na Boga ~ine}i je samo u odnosu na Njega, zatim Bogom, a zatim polaze}i od Boga.

9. Usredoto~enje / gamm. Bog je rekao: "I nisi ti

bacio kad si bacio, nego je Bog bacio" (Kur'an, VIII, 17). Usredoto~enje je ono {to uni{tava rasulo, prekida aluziju i uzdi`e se iznad vode i ilova~e.

10. Jednost / tawhid. Bog je rekao: "Bog svjedo~i da

nema drugog boga osim Njega" (Kur'an, III, 18). Jednost se sastoji u tome da se Bog udalji od onoga {to dolazi od bi}a.

Niko stvarno ne svedo~i o Bogu da je On Jedini – budu}i da Ga svako ko sebi umi{lja da to ~ini pori~e.

Monoteisti~ko ispovedanje vere onoga koji navodi sli~an pridev – samo je prazna fraza poni{tena Jednim.

Sam Bog ~ini Jedinog! Samo On sjedinjuje Svoju Jednost! – A ~ovek koji to poku{a zaslu`uje pridev ateiste.

Napomena:

U citatima preuzetim iz Kur'ana re~ "Allah" je zamenjena

re~ju "Bog", kao {to je to u~injeno i npr. u engleskom izdanju

izdava~ke ku}e Penguin Books. Razlog za to je da se spre~i

zabuna u mi{ljenju da je "Allah" Bog muslimana, neki poseban

Bog, razli~it od drugih – naprotiv, re~ "Allah" je naprosto

arapska re~ u zna~enju "Bog".

82

ZAKLJU^NI KOMENTAR (od strane izdava~a)

Tradicija sufi islama ve} u okviru samog islama

predstavlja zaista vrh u mnogim oblastima. Tu su pre svega filozofija i sve vrste umetnosti, pre svega poezija i knjièvnost,

ali i mnoge druge oblasti ìvota. U velikom broju neislamskih

zemalja dugo se smatralo ili se i dalje smatra da je islam jedna

isklju~iva i militantna religija. To se, me|utim, ne moè

odbraniti kao teza kada se pogledaju ìvoti i kazivanja najve}ih

sufi mistika, u~itelja i pesnika. Takva teza moè da za svoje

postojanje zahvali samo fanaticima koji gaze osnovna na~ela

svoje sopstvene religije, a koja su sufi u~itelji shvatili i objasnili,

ili barem poku{ali da objasne, svojim bli`njima. Zapravo, isto bi

bilo kada bi neko, gledaju}i na postupke krsta{a ili inkvizicije, zaklju~io da je Hristova poruka militantna i destruktivna. Jedan

od razloga za{to je broj islamskih vernika u celom svetu toliki,

pa ~ak i u porastu i u nekim zemljama gde se nipo{to ne {iri

nasilnim putem (a {to je, pak, ~esto bio slu~aj u pro{losti), kao

na primer me|u crnim i obojenim stanovni{tvom u Sjedinjenim

Ameri~kim Dràvama, je taj {to su svi ljudi u okviru islamske

vere bra}a ravnopravna pred Bogom; sufi odlazi jedan korak

dalje – njemu su svi ljudi na svetu bra}a, a to zapravo i jeste

istinska, ali na àlost, izgleda ne ba{ najpravilnije shva}ena poruka Proroka Muhameda. âk i sami sufiji su ponekad

doìvljavali progone u svom sopstvenom podneblju, bivaju}i

optuèni za jeres, za isuvi{e slobodno pona{anje, nepo{tovanje

ustaljenih obi~aja i sli~no.

Ali, sli~na situacija je i u nekim drugim podnebljima.

Uzmimo primer na{eg Vladike Nikolaja Velimirovi}a, koji je,

poput sufija, prepoznao jedinstvo svih velikih religija: "Opet se

savetovah sa sobom i pitah sebe: moè{ li ti izi}i iz njive greha, u

kojoj jedno seme daje stotinu ètava? Zar ne moè onaj, ko na|e

bolju njivu, ostaviti goru? Zar ne moè onaj, ko u svome

saputniku pozna zlotvora, okrenuti se i pobe}i od njega? No strah

83

u meni odgovara: ali ako nema druge njive? Ali ako nema drugog

saputnika? Odgovara moje hrabrije ja: kad govorim o Brami, ne

govorim li o drugoj njivi? Kad govorim o Alahu, ne govorim li o

drugom saputniku? Kad govorim o Hristu, ne govorim li o

spasenju?" ("Molitve na jezeru", molitva 69). [tavi{e, kako ovo

ne bi nekome izgledalo kao da je izva|eno iz konteksta, ovde }emo citirati jednu celu molitvu, gde srpski svetac govori jasno

i nedvosmisleno o jedinstvu svih religija i U~itelja ("Molitve na

jezeru", molitva 48):

"Svi proroci od postanka vapiju du{i mojoj, da se stvori

devojkom i spremi za prijem Sina Boànskog u pre~istu utrobu

svoju.

Da postane lestvica, niz koju }e Bog si}i u svet, i ~ovek

uzi}i k Bogu.

Da isu{i u sebi crveno more krvnih strasti, te da ~ovek-

rob moè pre}i u zemlju obe}anu, zemlju slobode.

Kitajski mudrac opominje du{u moju, da bude mirna i

nepokretna i da ~eka, da Tao dejstvuje u njoj. Slava neka je Lao-

Ceu, u~itelju i proroku naroda svog!

Indijski mudrac u~i du{u moju, da se ne pla{i stradanja,

no da se kroz te{ko i istrajno ve`banje, kroz ~i{}enje i molitvu,

diè Vi{njemu, koji }e joj izi}i na susret i pokazati joj lice Svoje i

silu Svoju. Slava neka je Kri{ni, u~itelju i proroku naroda svog!

Carski sin Indije u~i du{u moju, da se isprazni potpuno

od svega semena i useva sveta, i otpadne od svih zmijskih prelesti

nemo}ne i senovite materije, pa da kao prazna, mirna, ~ista i

blaèna Nirvana ~eka. Slava neka je Budi, carskom sinu i

neumitnom u~itelju naroda svog!

Gromoviti persijski mudrac govori du{i mojoj, da u svima

svetovima nema ni{ta osim svetlosti i tame, i da se du{a mora

otcepiti od tame kao dan od no}i. Jer sinovi svetlosti za~inju se od

svetlosti, a sinovi tame za~inju se od tame. Slava neka je

Zoroastru, velikom proroku naroda svog!

84

Izrailjski prorok vapije du{i mojoj: gle, devojka }e za~eti i

roditi, sina, kome }e ime biti – Bogo~ovek. Slava neka je Isaiji,

vidovitom proroku du{e moje!

Gospode nebesni, otvori sluh du{i mojoj, da se ne oglu{i o

savete poslanika Tvojih.

Ne ubijaj proroke svoje, du{o moja, jer u grobovima

njihovim ne leè oni no ubice njihove.

Umij se i operi se; osvetli se i u svetlosti obuci. Smiri se

nasred ustalasanog mora svetskog, i ~uvaj u sebi savete proroka

svojih. Predaj sebe svu Vi{njemu, i reci svetu: nemam ni{ta za

tebe.

I najpravedniji od sinova ljudskih, vernika tvojih, samo

su nemo}ne senke, koje, kao pravedni Josif, u senci tvojoj hode.

Jer smrtnost ra|a smrtnost a ne ìvot. Zaista ti kaèm: varaju se

muèvi zemaljski kad govore da oni daju ìvot. Oni ne daju no

kvare; i survavaju i tope ìvot u crveno more, i unapred ga

uvijaju u tamu i ~ine obmanom |avolskom. Nema ìvota, du{o,

dok od Svetog Duha ne do|e. Niti ima stvarnosti u ovom svetu,

dok s neba ne si|e.

Ne ubijaj proroke svoje, du{o moja, jer ubistvo je

samoobmana senki. Ne ubijaj, jer nikoga ubiti ne moè{ do sebe.

Budi devojka, du{o moja, jer devi~anska du{a je jedina

polustvarnost u svetu senki. Polustvarnost – dok se Bog u njoj ne

rodi. Tada du{a postaje puna stvarnost.

Budi mudra, devojko moja, i srda~no primi dragocene

darove mudraca sa Istoka, namenjene sinu tvome. Ne obaziri se

na zapad, gde sunce zalazi i ne lakomi se na darove prizra~ne i

la`ne."

Pa ipak, i sam vladika je imao pote{ko}a zbog ovakvih

re~i, jer mnogi su i u na{oj sredini gledali sa negodovanjem i

rezervom na ovakve izjave (neki to i dalje ~ine!), tako da je u

pojedinim tekstovima kasnije znao da se ogradi od ovakvih misli. Ali, one su deo njegovih molitvi, a molitve su jednom

85

mistiku, kakav je vladika Nikolaj bio, izraz su{tine njegovog

bi}a, {to vaì i za svakog pravog mistika.

Verujemo da bi zadrte i fanati~ne mo`da malo otreznio

pogled, za njih mo`da sasvim nov, na one koje su dugo smatrali za krajnje netolerantne i uskogrude. A ne treba

zaboraviti, da je sufi put, iako {irom otvoren svima, ipak deo

islama, i da njegovo postojanje u okviru svoje religije nije

izuzetak, ve} pre pravilo.

Evo ga jedan ilustrativan primer, pesnik \alal ad-Din

Rumi (1207-1273), koji je bio i veliki nau~nik i vidovnjak svog

vremena (govorio je o fuziji atoma!). Njegovo ogromno delo

predstavlja zbir muslimanskog misti~kog u~enja, a njegov

mauzolej mesto hodo~a{}a muslimana {irom sveta. Pa ipak,

pogledajmo deo njegove pesme "Samo Jednoga traìm…"

[to }u, o muslimani? Vi{e sam sebe ne prepoznajem.

Nisam ni kr{}anin, ni ìdov, ni pars, ni musliman; nisam ni sa

Istoka, ni sa Zapada, ni s kopna ni s mora; ne potje~em ni od

prirode, ni od nebesa u njihovu okretanju. Nisam ni od zemlje, ni

od vode, ni od zraka, ni od vatre; nisam ni od neba, ni od

pra{ine; nemam ni postojanja ni bi}a.

Nisam ni iz Indije, ni iz Kine, ni iz Bulghara, ni iz

Saqsina, nisam ni iz kraljevstva Iraka ni iz zemlje Korasan.

Nisam ni s ovoga ni s onoga svijeta, ni iz raja ni iz pakla, nisam

ni od Adama, ni od Eve, ni iz edena ni iz rizvana.

Moje je mjesto da budem bez mjesta, moj trag da budem

bez traga; ni tijelo ni du{a, jer pripadam du{i Voljenoga.

Odbacio sam dvojnost, vidjeh da su dva svijeta jedno:

samo Jednoga traìm, samo Jednoga znam, samo Jednoga vidim,

samo Jednoga zovem.

On je i Prvi i Posljednji, i Vidljivi i Nevidljivi; ne poznam

nijednog drugog osim "o Njega" i "o Njega koji jest!…"

I niko Rumija samo zbog ovakvih re~i nije smatrao

manje muslimanom. Uostalom, u samom Kur'anu, Bog u Svom

obra}anju Proroku Muhamedu kaè: "Recite: Verujemo u Boga i

86

ono {to nam je otkriveno; u ono {to je otkriveno Avramu,

I{maelu, Isaku, Jakovu, i plemenima; Mojsiju i Isusu i drugim

prorocima od njihovog Gospoda. Mi ne pravimo razlike me|u bilo

kojima od njih, a sebe smo Bogu predali." (Kur'an, II, 137). ûjmo sada jo{ koju re~ sufija, staru vekovima, pa ipak

savr{eno sveù i primerenu vremenu koje dolazi i koje stavlja

naglasak na vra}anje celog ~ove~anstva u jednu bratsku

porodicu.

Halad` (857-922 po hri{}anskom kalendaru): "U~enik

je onaj koji najpre svoje napore usmeruje dvoru Uzvi{enoga, i sve

dok u njega ne stigne ne dopu{ta sebi nikakva odmora niti se

ikome posve}uje." (Za njega je interesantno da je imao obi~aj da

govori "Ana-l-Haqq", {to zna~i: "Ja sam stvarala~ka istina". To je smatrano bogohulnim, i njegovi zavidnici i zlobnici su nakon

dugih godina uspeli da ga osude zbog toga na smrtnu kaznu

koja se sastojala od bi~evanja, rezanja, ve{anja i, nakon dugih

muka, odrubljivanja glave. Nakon {to su tako izvr{ili smrtnu

kaznu, 27.3.922 god., iz njegove krvi se i dalje ~uo odjek

njegovog glasa: Ana-l-Haqq! (pogubljenje je bilo javno i pred brojnim svedocima, tako da je verodostojnost tog svedo~enja

nesumnjiva). Tada se jasno videlo kakvog ~oveka su pogubili!)

Egip}aninu Dun Nunu (796-829) U~itelj re~e: "Za{to si

do{ao? Ako si do{ao da stekne{ znanje starih i savremenih, to nije

mogu}e, jer sve to zna samo Tvorac. Ako si do{ao da Njega traì{,

pa tamo odakle si po{ao On se ve} nalazio."

Herat kaè: "On na Putu prati onog koji Ga traì; i,

nakon {to mu uzme ruku, podsti~e ga da Ga sledi."

Maruf iz Karka re~e: "Mistik je na ovom svetu gost;

zahtevi gosta spram doma}ina nedoli~ni su, jer lepo vaspitan gost

ne zahteva."

Bastami, zvani Bajazid (umro 877): "Drevni zakon se

sastoji u tome da se povu~emo iz sveta; boànski zakon, da se ìvi

uz Gospoda.", "Raj je igra~ka za decu. Jedan jedini atom Bo`je

ljubavi vredniji je od stotinu hiljada rajeva."

87

Gami (1414-1492): "Niko nije patnjom doku~io blago

misti~ke sjedinjenosti i, kako je to ~udno! niko bez patnje nije to

blago zreo. Nisu svi koji su tr~ali u dolini ulovili divljeg magarca;

ali je magarca ulovio samo onaj koji je tr~ao." Pitali Abul Hasan Hurkanija: "[ta je na ovom svetu

najbolje?" On re~e: "To je srce potpuno ispunjeno spomenom na

Boga."

Abu Said ibn Abi-l-Hair (967-1048) kada ga upita{e:

"U ~emu se sastoji sufizam?" odgovori: "Ono {to ti je u glavi,

napusti; ono {to ti je u ruci, daj; ono {to te zadesi, ne izbegavaj."

"Sufi put ljubavi" (neznani autor)

"Onom ko mi pri|e za jedan pedalj,

ja }u pri}i za jedan lakat.

Onom ko mi pri|e za jedan lakat,

ja }u pri}i za jedan korak.

Onom ko mi se pribli`i kora~aju}i,

ja }u se pribli`iti tr~e}i.

Onog ko se ogre{i o mene najvi{e na svetu,

pozdravi}u s isto tako velikim opro{tajem."

88

S A D R @ A J

SUFI MISLI, Hazrat Inajat Kan ……………………………..3

SUFI PRIÊ

Napori ……………………………………………………….19

Andaki ……………………………………………………….19

Istinska dobrota …………………………………………….20

Prava i du`nosti …………………………………………….20

Lopov i }ebe ………………………………………………...21

Barbari i podraàvalac ……………………………………..21

Hasan iz Basre ……………………………………………...22

Stotinu knjiga …………………………………………..…..23

U ~emu su ~ak i kraljevi slabi ……………………………..24 Crte` …………………………………………………………26

Rabija el-Adavija ……………………………………………27

Tri ~oveka iz Turkestana……………………………………28

Zna~enje legende ……………………………...…………...29

Hazrat Bahaudin [ah ………………………………………30

Pitanje ……………………………………………………….31

Mogu}nosti ………………………………………………….32

Kupac i prodavac …………………………………………...33

Tri tuma~enja ……………………………………………….34 Kazvinijeva putovanja ……………………………………...35

Preobra}anje ………………………………………………...36

Nahas ……………………….………………………………..37

ârikari ……………………………………………………...38

Karavan ……………………………………………………...38

Avicena i Abu Said ………………………………………….39

Te{ko ………………………………………………………...39

Legenda o tri ~oveka ……………………………………….40

Imam Bakir ………………………………………………….41

Mahovina ……………………………………………………41 Ardabili ……………………………………………………...42

89

Tajni U~itelj ………………………………………………….42

[ta da radi …………………………………………………...43

Halabi ………………………………………………………..44

Bahaudin …………………………………………………….44 Predskazana smrt …………………………………………...45

Hilmi …………………………………………………………47

Deoba kamila ……………………………………………….48

Abud iz Obdurmana ………………………………………..49

Skoro jabuka…………………………………………………49

Ose}anje ……………………………………………………..50

Abdulra{id iz Adana ………………………………………..50

Gledanje ……………………………………………………..51

Re~i Izraela iz Buhare ……………………………………...51

Zemlje gurua ………………………………………………..52 Ad`ami ………………………………………………………53

Zakoni ……………………………………………………….53

Luksuz ……………………………………………………….54

Cena simbola ………………………………………………..54

Divovske jabuke …………………………………………….55

Knjiga mudrosti …………………………………………….56

Doslovnost …………………………………………………..57

Sijapo{ ……………………………………………………….58

Sre}ni ljudi ………………………………………………….58 Slojevi peska ………………………………………………..59

@ivinarnik …………………………………………………...60

Halkavi ……………………………………………………...61

Motivacije …………………………………………………...61

Ulje, voda, pamuk ………………………………………….62

Pose}ivanje i dobijanje …………………………………….63

U~enje ……………………………………………………….63

ETAPE PUTA KA BOGU, Abdulah al-Ansari al-Haravi ….64

ZAKLJU^NI KOMENTAR …………………………………..82

DEO BLAGA SUFI ISLAMA -...

Documents

Transcript of DEO BLAGA SUFI ISLAMA -...