Catherine Eldrige - Noć u Havani

file:///C|/Users/ZIVKO/Desktop/CATHER~1.TXT[21/06/2010 7:45:32 PM]

NO U HAVANI

Katrin Eldrid

Wednesday July 26, 2006

1.

Tropska vrelina prila je asfalt kojim je koraao Nik Kalinski, na putu od redakcije asopisa u kojoj je bio zaposlen do kue. Iako ih je delilo samo nekoliko stotina metara peaenje se oduilo po nesnosnoj egi, ali je Nik znao da u pet sati popodne traiti slobodan taksi u Majamiju je isto to i traiti iglu u plastu sena. Sreom, bio je u izvanrednoj kondiciji i istreniran da peai mnogo due i po veim vruinama, tako da je svome poslu umnogome morao da zahvali za izvanredno zdravlje i formu u kojoj je bio. ene koje su oko njega obletale verovale su da sate i dane provodi u teretani, a on se zabavljao ne razuveravajui ih. Platnene pantalone boje peska i safari koulja koju je tog dana obukao izvanredno su mu pristajale, a on se oseao dobro u svojoj koi. Preplanuo i vitak, sa pogledom koji je uvek bio sakriven iza naoara za sunce, delovao je znatno mlae i godilo mu je da ga dame koje mu zapadnu za oko gotovo nikada nisu odbijale.

Iako je veoma voleo svoj posao fotografa i bio oduevljen angamanom za asopis Nacionalna geografija, ipak mu se ni malo nije dopao razgovor koji je toga dana imao sa svojim urednikom. Zadatak koji je dobio inio mu se neprijatan- dobio je putni nalog za Kubu, da tamo napravi seriju fotografija u Havani i malim mestima koje odabere. Za Nika je Kuba bila sinonim uasa kao meavina siromatva, nesnosne vruine, oguljenih fasada, starih automobilaali ba te fasade i lica staraca opaljenih suncem interesovale su urednika Nacionalne geografije kome Nik nije eleo da se zameri-bio je suvie dobro plaen.

Sa avionskom kartom do Havane i pristojnim dnevnicama za sledeih desetak dana Nik je krenuo ka svom momakom stanu da ubaci nekoliko neophodnih stvari u uvek spremnu putnu torbu. Nije morao da se pozdravlja ni sa kim jer je iveo sam i uivao u svojoj slobodi, ne razmiljajui ta e biti kada bude imao pedeset, ezdeset godina sa solidnih erdeset dve oseao se jako dobro u svojoj koi.

Povremene i kratke romanse bile su za njega dovoljan kontakt sa enskim rodom jer nered svog momakog stana nije planirao da rtvuje zarad braka.A nijedna ena koju je do sada sreo nije bila spremna za vie od romanse. Sve su u njemu prepoznavale okorelog neenju, a verovatno im se nije dopadala ni pomisao da sede kod kue u oekivanju Nikovog povratka sa nekog od njegovih dalekih putovanja.

Tako razmiljajui ve je stigao do kapije svoje zgrade. Portir ga je uljudno pozdravljao dok ga je Nik obavetavao o svom odsustvu. Nije bilo cvea za zalivanje, ni make koju treba nekome poveriti, sve u svemu, Nik je bio veoma poeljan stanar jer uglavnom nije bio kod kue.

*

Sale aerodroma u Majamiju bile su kao i obino zakrene brojnim turistima i starijim svetom koji je smatrao da je Florida idealno mesto gde se mogu provesti poslednje godine ivota. Naravno, to se odnosilo samo na one koji su to


sebi mogli da priute, a Nik je smatrao da ga, sa prihodom koji sada ima, eka sasvim pristojna starost, ba tu, na Floridi. Samo na nju jo nije ni pomiljao.

Poslednji poziv za Havanu uputio je prema izlazu na pistu samo nekoliko putnika, uglavnom mukaraca i jedan brani par iz Evrope koji je presedao u Majmiju. Verovatno su smatrali plae na Kubi idealnim mestom za uivanje. Nik nije tako mislio, teei se da e desetak dana proi brzo.

Let je bio kratak i veoma udoban, za razliku od tretmana kubanskih carinika koji su vie od jednog sata proveravali sve specijalne vize i dozvole koje je redakcija Nacionalne geografije pribavila od vlade Kube i Sjedinjenih drava kako bi uopte jedan Amerikanac mogao da ue na Kubu. Bilo je sumnjivo i Nikovo prezime, pa je morao da objanjava svoje poljsko poreklo i krau istoriju tri generacije predaka koji su se doselili u Ameriku jo krajem devetnaestog veka. Nesnosna vrelina, gomila insekata u vazduhu i zaglavljeni ventilator na plafonu kancelarije uveravali su ga da je ve kroio jednom nogom u pakao, sanjajui o ai hladne mineralne vode i rashladnom ureaju kakav je imao u svom stanu u Majamiju. Ali, nita od svega toga nije ovde moglo da mu prui olakanje-kada je konano dobio paso u ruke i u njega udaren peat sa dozvolom desetodnevnog boravka, poslat je u sledeu kancelariju da saeka svoga pratioca, ili , kako je policajac rekao, prevodioca. Iako se Nik opirao tvrdei da je njegov panski sasvim dobar, u ta su se mogli i sami uveriti, hladno su ga pogledali ostajui pri tvrdnji da je opstanak u Havani bez prevodioca jednostavno nemogu.

- Garantovano e se pojaviti neki matori aktivista koji e me sve vreme pratiti kao senka

razmiljao je Nik kada je u kancelariju ula zgodna tridesetogodinja Kreolka , guste i sjajne crne kose, punakih miica u beloj majici bez rukava i platnenim pantalonama neodreene boje. Delovala je zdravo, ali ne suvie negovano. Uostalom, ko bi to ovde i oekivao.

Obratila mu se na dobrom engleskom sa panskim akcentom:

-Zdravo, ja sam Soledad, prezime nije vano . Biu tvoj prevodilac dok si na Kubi.

Zvualo je kao nareenje, pa je i Nik uzvratio istim tonom, ne krijui da ne eli pratioca, ali, bilo je jasno da nikakva primedba nije dolazila u obzir. Soledad je bila nauena da nareuje istom estinom kao to su to inili njeni pretpostavljeni njoj.

-Vaa redakcija smestila te je u hotel Nacional u centru Havane, imamo i prevoz, pa bih volela da krenemo.

Automibil je , naravno, bio kao iz filmova o Kubi koje je gledao, ameriki *bjuik* iz pedesetih godina koji je proao ko zna koliko generalki.Nik nije bio plaljiva osoba, ali je ve razmiljao o tome kako e biti srean kad zavri zadatak koji mu je poveren.

Soledad je sve vreme vonje utala, da bi ga na recepciji hotela bukvalno predala u ruke recepcioneru koji ga je sproveo do sobe.

Gubei strpljenje, Nik na panskom upita svoga *prevodioca* da li e, eventualno, moi da se istuira i presvue bez nje.

Bez dlake na jeziku ona mu odbrusi :


-Budi bez brige, osim posla koji moram da obavim, ne zanima me nita drugo.

-Nita drugo mi ne pada na pamet ni da ti ponudim,

pomisli Nik, ali ne ree nita i zatvori joj vrata sobe ispred nosa.

*****

Umor i vruina uinili su svoje i Nik je relativno dobro prespavao no u sobi u kojoj je , zaudo, rashladni ureaj radio. Morao je da prizna da je hotel bio udoban preko svih njegovih oekivanja i sa malo vie elana naruio je da mu donesu doruak u sobu, kako bi izbegao Soledad. No, ona je malo kasnije ve stajala u hotelskom holu, obuena isto kao i jue, i spremna da bude neljubazna od ranog jutra. Naoruan svojim skupim fotoaparatima, objektivima i filmovima, Nik je delovao nadmonije. Bio je vrsto reen da mu ova ena ne zapoveda, pa je zato odmah preao na stvar:

-Ne znam kako da vas oslovim, ali recimo, gospoice, odlino znate zbog ega sam ovde. Fotografisau samo fasade Havane , plae i pejzae koje naem za shodno i ne bih vam savetovao da me pratite u stopu, bie nam obojima vrlo zamorno.

-Fotografisanje je mnogo ozbiljnija stvar nego to se vama ini

-i Soledad je reila da bude malo utivija-

ali moemo o svemu da se dogovorimo.

Nika je zaudio njen daleko pomirljiviji ton kada je primetila da portir ne slua njihov razgovor, a jo vie kada mu je predloila da se ujutru i uvee sastaju ispred hotela, kako bi odravali privid celodnevnog * druenja*.

Ovo je ve bio dogovor koji se mogao prihvatiti, pa je Nik pretpostavio da treba *prevodiocu*ponuditi izvesnu svotu u znak zahvalnosti, ali ona je to sa gnuanjem odbila:

Vidi se da vi Amerikanci ne znate nita o ivotu ovde, ali tako je mnogo bolje, i za nas i za vasU svakom sluaju, mi ne cenimo novac ni blizu toliko koliko vi.

Okrenula se i nestala . Nik je shvatio da je slobodan.


Izaavi na ulicu, pomisli da zaustavi neki taksi, ali njegov izgled toliko je odavao stranca da su i klinci na ulici buljili u njegovu fotografsku opremu. Ipak,osmesi i dobro raspoloenje prolaznika govorili su da osim radoznalosti, nema ega da se plai meu ovim nepoznatim svetom. Oigledno da ovde, za razliku od Majamija, kriminal gotovo nije postojao. Na ulicama se uo amor, razgovor, svae preko komijskih prozora i povremeno pesma, ali nije bilo zagluujueg zavijanja policijskih sirena na koje je u Majamiju toliko oguglao da ih vie nije ni primeivao. Pomisli da je stupio u jedan , za njega sasvim novi svet i da ovde ima lepote koju samo treba potraiti.

Nekada prelepe, a sada oguljene i ruinirane fasade Havane pruale su se prema moru, dokovima i luci, kao i raskonoj plai koja je uokvirivala grad. irina i lepota ogromnog Meksikog zaliva na koji je gledala Havana mamile su ga da kljoca aparatom, traei to bolje uglove i svetlost. Nije ni primetio kada je bljetava Suneva kugla poela polako da tone u more. Tek tada shvati da je itav dan proveo u razgledanju i fotografisanju.Morao je sebi da prizna da ga je Havana oarala iako se tome opirao. Priroda je na ovom mesti bila toliko izdana u svojoj lepoti, da je malo ko mogao da joj odoli.

Naslonivi se na kamenu ogradu mola Nik je posmatrao zalazak Sunca oseajui neuobiajeno spokojstvo i prijatnost samoe.

-Zaista nemam obiaj na ovakav nain da se obraam potpunim strancima, ali vi ste sigurno Amerikanac ?

- zauo je prijatan enski glas iza sebe i okrenuo se. Pred njim je stajala lepa mlada ena od oko trideset godina koju je odmah osmotrio od glave do pete.Bilo je jasno da je i ona strankinja- kratka smea kosa lepo oeljana uokvirivala je blago naminkano lice dok su oi sakrivale moderne naoare za sunce. Kada ih je jednim pokretom skinula, zapazio je njene prelepe ruke, tanke prste i elegantnu aku na kojoj je samo jedan prst ukraavao diskretan prsten.Odmah je svojim izvebanim okom zapazio da ne nosi burmu. Laka letnja suknja, majica i sandale bile su svakako iz nekog butika u Evropi, ili u najboljem sluaju, bar iz Njujorka. Po akcentu koji je imala Nik je pogaao da bi mogla biti iz Njujorka, u svakom sluaju negde sa severoistoka Sjedinjenih drava. Otkud ovde, na Kubi? Misli su mu proletele svetlosnom brzinom za vreme koliko je bilo potrebno da uhvati vazduh i kae:

-Nik Kalinski, vama na usluzi, gospoo, gospoice

-Ostavite se zvaninog oslovljavanja, to je prevazieno,

nasmejala se i pruila mu ruku:

Lora Barns, privremeno u Havani.Verovatno kao i vi?

Nije mogao da se seti zato bi se ispovedao strankinji, makar bila i Amerikanka, pa ju je samo zbunjeno gledao ne razumevajui ta hoe od njega. Malo je pocrvenela, ali se nije dala zbuniti:

-Nikada ne prilazim nepoznatima, ali odmah sam shvatila da ste stranac, a delovali ste mi vrlo prijateljski dok ste zaneseno posmatrali zalazak Sunca. Dozvolite mi da vam objasnim


Stigla sam sama u Havanu i tek onda shvatila kolika je to glupost.Zato sam vam brzopleto prila u oajnikoj elji da sa nekim razmenim englesku re.ini me se i da smo odseli u istom hoteluvidela sam vas jutros u holu.

Nik nije verovao da je samo to po sredi, a nije bio ni malo raspoloen da reava misterije i pomae usamljenim damama u nevolji. Boravak u ovoj udnoj zemlji i Soledad u ulozi prevodioca koji mu je za petama bili su sasvim dovoljna koliina nevolja. Zato se samo ljubazno osmehnuo:

-Vrlo sam poastvovan to ste mi se obratili, ali ja sam u Havani na vrlo kratkom proputovanju, zapravo poslovnom zadatku i , na alost, nemam vremena za druenje. elim vam sve najbolje Lora, moda emo se sresti u nekim interesantnijim okolnostima

i zavravajui reenicu ve se udaljavao sa mola, ostavljajui postienu Loru da razmilja o tome koliko je ispala brzopleta.

2.

Vraajui se u hotel Nik je oekivao da e naii na Soledad negde ispred ulaza ili moda u holu, ali se nije iznenadio ni kada ju je video da skoro prijateljski aska sa momkom na portirnici.Nije bio raspoloen za misterije, ali mu je bilo jasno da su njih dvoje u nekoj vrsti poslovne veze. Kako se ne bi dalje uplitao samo je procedio u prolazu i ne pogledavi Soledad:

-Zahvalan to si me danas ostavila na miru

Ali ga je ona presekla pitanjem:

-Ko je strankinja sa kojom si se video na molu?

Bio je ovo vrhunac drskosti. Spopadale su ga dve nerazumne i nevaspitane ene, a povrh svega morao je i da se pravda.

-Nemam pojma ko je dama, mada ne oekujem da mi veruje.Vrlo dobro zna zato sam morao da doem u Havanu i molim te, ostavi me da zavrim posao to pre, bie bolje i za tebe i za mene.

Projurio je ka liftu i uskoio u njega , ne dajui joj vremena da bilo ta odgovori.

Uz veliko olakanje zatvorio je vrata sobe i priutio sebi jedno dugo tuiranje pre veere. Iznad svega eleo je malo dobre hrane, pie i san. Iako nije imao ba nita na savesti umarala ga je pomisao da je Soledad njegova senka i nije


mu bilo jasno ta u stvari hoe od njega, ali izgledalo je neto vie od onog to joj je stavljeno u zadatak. Oseao se prilino izlovano, jer nije imao ni kontakt sa kolegama iz redakcije. Nervoza koja ga je obuzimala mogla bi biti umirena samo jednom aicom belog ruma za koji je zakljuio da je stvarno jak.

Veera mu je servirana u hotelskom restoranu koji je bio skoro prazan, tako da mu se inilo da nekoliko pari oiju sa susednih stolova zure samo u njega. U Majamiju je uvek voleo svoju samou, ak uivao u njoj, sada mu se inilo da se od nje jei.

Razmiljao je da e ga san spasti ove teskobe, dok se liftom vraao u sigurnost sobe. Zakljuao je vrata i legao obuen na krevet razmiljajui o proteklom danu. Zadremao je, kada ga prenu tiho kucanje na vratima.

U prvi mah reio je da ne otvara, ali se s druge strane ulo neto slino molbi:

-Otvorite, molim vas, ja sam, Lora

Glas razuma govorio je da ne postoji ni jedan jedini razlog zato bi joj otvorio, ali ruka je sama kliznula ka bravi i u trenu se Lora nala u njegovoj sobi.

Bila je zadihana i skoro izbezumljena. Dok je pokuavala da uhvati vazduh, jedino to je mogao da pita bilo je:

-Da li vas neko progoni?

-Itekako,

uspela je da odgovori pre nego to se onesvestila pred njegovim nogama.

Led uzet iz mini-bara pomogao je da doe k sebi, odmah se otro protivei Nikovoj ideji da pozovu hotelskog lekara.

-Ne, zaista, u redu je, samo sam se strahovito uplaila

zastala je u pola reenice shvativi da Niku nije ama ba nita jasno, mada nije mogao nazad.Primivi je u svoju sobu, ve je bio upleten , samo nije znao u ta.

-Doavola,

pomislio je,

znao sam da ovo putovanje nee proi bez velikih nevolja.

Ali njoj nije rekao nita, ekajui da konano neto uje. Ona je uspela da se pribere i sedne u jedinu stolicu u sobi, u kojoj je zapoela svoju priu.


-Nik, ako mi dozvolite da vas tako zovem,pratila sam vas danas jer smo odseli u istom hotelu. Videvi da je stigao neko iz Amerike, oajniki sam pokuavala da uspostavimo kontakt, jer mi je neophodna pomo. A kada sam na recepciji ula da se prezivate Kalinski

-ta s tim?

nervozno ju je prekinuo.

Nije se dala omesti:

-Probudila se nada da ete mi pomoi, da smo zapravo bliski, jer moje pravo ime je Laura Bjehovska i ovde sam doputovala sa poljskim pasoem.

-Odmah mi je bilo udno kada ste mi se danas predstavili na molu- kako bi jedna Amerikanka mogla slobodno da se eta po Havani?

-Nisam vas sasvim prevarila , ja sam zaista Amerikanka i ivim u Vermontu, samo sam za ovo putovanje iskoristila svoje dvostruko dravljanstvo, odnosno to to sam zadrala poljski paso na koji imam pravo jer je moj otac Poljak, pretpostavljam kao i va?

-A zato bih vam se ispovedao, pre nego to mi konano objasnite o emu se radi?

Udahnula je duboko i zamolila ga da joj naspe pie, a zatim je poela svoju priu.

Negde oko polovine, i Niku je bilo potrebno pie. Ukratko, Laurin otac, Jan Bjehovski, poljski emigrant u Sjedinjenim Dravama, godinama je radio posao o kome njegova porodica nije mnogo znala. Oenjen Amerikankom, Meri Barns, iskoristio je mogunost da i njihova erka ponese englesko prezime i postane prava Amerikanka. Meutim, pre dve godine njen otac je, pretpostavljala je po zadatku, krenuo put Havane ali se nije vratio. Znala je samo da je njegov partner bio ovek koga je znala pod uobiajenim lanim imenom Don Smit, ali mu je pravo ime bilo Emilio Rodrigez. Predstavljao se kao roeni Kubanac i prepoznao ju je te veeri u baru. Uplaena da je kriv za oev nestanak, pokuala je da pobegne, umesto da od njega pokua neto da sazna. Jednostavno, uspaniila se da nije dorasla situaciji.

Sada joj se sve inilo prilino besmisleno, ali Nik nije delio njeno miljenje:

-Ni ja, da sam na vaem mestu ne bih verovao oveku koji ima mnogo imena. Pogotovu to je, ako sam dobro razumeo, va otac krenuo na Kubu zajedno sa njim, a potom mu se izgubio svaki trag..

-Da, verujem da su obojica krenula po zadatku amerike obavetajne slube i dola sam ovamo sluei se poljskim imenom i pasoem kako bih otkrila ta se desilo mome ocu.


Nik je sada ispoljavao ve otvorenu radoznalost:

-A vaa majka, zar se sloila sa tim da na tako rizino putovanje krenete sami?

-Ne, nisam joj rekla kuda idem , a nije je ni zanimalo. Ona se ve sasvim navikla na ivot bez moga oca, jer je i tako vei deo vremena u braku provela sama..

Nik je donekle razumeo priu, samo mu nije bilo jasno kako bi mogao da pomogne Lori, ili Lauri?

-Lora je ime na koje sam navikla,

ree kao da mu je itala misli,

a jue na molu sam vam prila zato jer sam shvatila da mi je potrebna pomo, pouzdan pratilac, jer je suvie hrabro pomisliti da mogu sama da izaem na kraj sa ovom situacijom. Emilio me plai, a vi mi ulivate poverenje.Uz to nisam se ni predstavila kako treba, ja sam novinar , dopisnik Vaington posta, pa smatram da mogu raunati i na vau kolegijalnost.

Niku se nije ni malo dopadalo u ta se uplie, ali njen moleiv pogled nije ostavljao mogunost da je odbije.

Pokuao je neto da sazna sa druge strane:

-Planirate od svega ovoga da napravite dobru reportau, pa su vam potrebne i fotografije?

U njenom pogledu bilo je malo ljutnje:

-Ne, od svog privatnog ivota nikada ne pravim reportau, a ovog puta sam raunala na vau diskreciju i injenicu da smo dvoje Amerikanaca u ovoj bestragiji.

Bio je to jak argument i Nik oseti da je ne moe odbiti, mada se nije seao da je ikada ovako povlaivao nekoj eni. Nije mogao da veruje u ono to je izgovarao:

-Lora, vi ste izuzetna ena, hrabra i po svemu sudei, mnogo razumnija i plemenitija od veine koju poznajem. elim da vam pomognem , samo ne znam kako, a bojim se da je situacija u kojoj se nalazite veoma delikatna.Pri tom ne


smete zaboraviti da nas oboje neprekidno posmatraju, ko zna ko i ko zna zbog ega

Nasluivao je da bi imala jo mnogo toga da mu ispria, ali da je neodluna s obzirom na to da su se tek upoznali.

Spustila je au na stoi, zahvalila se na piu i izala iz sobe, ostavljajui ga da razmilja o situaciji u koju se uvalio.

Morao je sebi da prizna da mu se Lora dopada, i to ne samo fiziki. ena njenih atributa ve bi pourila da ga osvoji i tako privoli da bude na njenoj strani, a, umesto toga, Lora je krajnje hrabro i razlono objasnila svoju situaciju i -jednostavno, zamolila za pomo, ne dajui nita zauzvrat. Raunala je na Nikovo prijateljstvo i on je morao sebi da prizna da ga je taj gest osvojio mnogo vie od bilo kakvog enskog flertovanja. Proveo je no razmiljajui o njoj, mada je samog sebe mrzeo zbog toga. Istovremeno, njegova poslovina odvanost topila se pred Lorinom misterijom, jer je bilo oigledno da su vrlo krupne stvari u igri .Imao je mnogo razloga da se pribojava svojih kubanskih pratilaca-njima sigurno nije bila po volji misija Lorinog oca, ma ko da ga je poslao. Vrhunac je bila enigma zvana Rodrigez, jer, ko zna na ta je sve taj ovek bio spreman i, to je mnogo bitnije, ko ga je plaao ? Moda je neke odgovore znala Soledad, ali se nikada ne bi usudio da je bilo ta pita jer je instiktivno oseao da ta ena jako mnogo zna i samim tim predstavlja opasnost.

3.

Soledad ga nije ostavljala na miru, mada joj nije mnogo ni zamerao, jer, ta je drugo mogla nego da ispunjava naloge svojih poslodavaca.

Osim fotografija Havane eleo je i imao dozvolu da ode i u neke manje gradove, Trinidad i Santjago na primer, ali nikako nije eleo da mu Soledad pravi drutvo. Zato ju je sledeeg jutra direktno pitao koliko ima nameru da se bavi njegovim kretanjem .Ona je bila jo direktnija:

-Imae slobodu kretanja, ali nikako u drutvu Amerikanke koja je sino ula u tvoju sobu. Ne uplii se, da ne bismo imali oboje velikih problema.

Bio je zaista zapanjen: da li je ta ena ikada spavala, da li je imala bilo kakav privatni ivot? Vrtelo mu se u glavi dok je iao prema trpezariji, a ona tiho govorila idui ukorak sa njim:

-Ta je dama mnogo vie upletena nego to je spremna da ispria. Zatvori su ovde veoma, veoma neudobni, a administracija toliko spora da e te tvoja vlada izvui na slobodu kada bude zreo za staraki dom.

Ovo je ve zvualo kao pretnja, a Nik to nije podnosio. Zato joj je uzvratio podjednakom drskou:

-Za razliku od tebe, ja nisam niiji klonirani sluga. Radi ta mora, ali mene ostavi na miru.

-Nemoj posle da kae kako te nisam upozorila


i ve je nestala, pre nego to je Nik uspeo jo neto da kae. Bio je pomalo uplaen, morao je sebi to da prizna. Soledad je oigledno bila dobra u svom poslu i imala savren oseaj kada, ta i koliko treba da kae

Jutro je bilo predivno, u finoj izmaglici sveine koja je tek najavljivala vreo dan. Izaao je iz hotela bez nekog posebnog cilja, razgledajui male trgove, uske ulice i pre svega lica ljudi koja su delovala namueno i sreno u isti mah. Pokuavao je da razume taj filozofski mir sa kojim su podnosili siromatvo i neudoban ivot i vrebao trenutke kada mu ne poziraju da ovekovei njihove izraze lica za koje je bio siguran da e se dopasti njegovom uredniku.

Seo je u jednu veoma skromnu kafanicu sumnjive istoe da popije au bilo ega to bi ugasilo e, kada je iznenada iza lea zauo estoku svau koja se vodila apatom. Nije mogao tano da uje sve detalje dijaloga, ali kada se okrenuo , ugledao je Loru kako se otro prepire sa jednim starijim ovekom runog , izbrazdanog lica. Kada se nepoznati udaljio, priao je Lorinom stolu .

Osetila je veliko olakanje kada ga je ugledala i briznula u pla.

-Tipina reakcija,

pomisli Nik i poele da je upita zato se uplie u situacije kojima evidentno nije dorasla, ali promeni miljenje i ree samo :

-Da li bi htela neto da popijemo, pa da mi ispria o emu se radi?

Bilo je skoro sasvim jasno i bez njenog objanjenja da je runi ovek Emilio Rodrigez i da trai pozamanu svotu za informacije o njenom ocu. Ona to nije imala, ali ju je jo vie razbesnelo to joj je Rodrigez pretio da, ukoliko nastavi toliko da se raspituje o zadatku na koji su poli njen otac i on, moe neto vrlo, vrlo runo da joj se dogodi.

Uplaena i zbunjena, ali odluna, rekla je Niku da nee otii sa Kube dok ne vidi oca ili ne sazna neto o njemu.

-Moram da te podsetim da novinarska dozvola teko moe da prekorai vie od deset dana boravka ovde, tako da e ili morati da bude vrlo brza, ili da se vrati neobavljenog posla.

-Znam , ali raunala sam da e mi pomoi,

ree i znaajno ga pogleda uplakanim oima preko naoara za sunce.

Nije mogao da veruje da ipak koketuje samo da bi pribavila njegovu pomo i naklonost. Da, njegovo miljenje o enskom rodu teko da je neto moglo da promeni, pa samo uzdahnu i ree da moe raunati sa njim. U sebi je pomislio da bi mogao to i da iskoristi za jednu malu kubansku avanturicu, zato da ne, i tako je dosadno po ceo dan samo kljocati foto aparatom. Ali, zarad malo oputenije atmosfere i mesta gde ih nee u stopu pratiti ni Soledad ni Rodrigez, trebalo je udaljiti se iz Havane , bar na jedan dan. Zato joj ree da mora u Trinidad, na drugi kraj ostrva, kako bi napravio fotografije pejzaa koji gledaju na Atlantik.


-Molim te, povedi me sa sobom, plaim se da ostanem sama u Havani,

rekla je bez mnogo razmiljanja o tome ta e pomisliti o njoj.

Nije pomislio ba nita, osim da su sve ene iste kad treba da ostvare neki svoj cilj... I da moraju nai neki prevoz do Trinidada, a on nema nameru da se vozi kubanskim autobusom zajedno sa ljudima, ivinom, biciklima i ko zna jo ime na temperaturi koja je uveliko prelazila etrdeset stepeni.

-Postarau se da iznajmimo neki pristojan automobil, i da krenemo sutra rano ujutru, pre tvog uobiajenog sastanka sa prevodiocem u holu hotela.

Bio je zapanjen-Lora nije bila igra za potcenjivanje. U svakom sluaju, ovih desetak dana nee biti tako smrtno dosadni kao to je u prvi mah pomislio.

Sutradan u cik zore Lora se pojavila ispred hotela u malom crvenom kamionetu koji je izgledaopa , ba onako kako je Nik zamiljao. Nije verovao da e taj kr izdrati vie od tri stotine milja do Trinidada i nazad, ali nije mu preostalo nita drugo nego da zauzme mesto suvozaa i ponada se da e izvui ivu glavu.

Suprotno njegovim pretpostavkama, Lora je vozila i utala. Plaio se uobiajene , neumorne enske brbljivosti u ovakvim prilikama, ali umesto toga, imao je pored sebe paljivog vozaa koji je veto savlaivao rupe i okuke na putu.Imao je dovoljno vremena da je osmotri od glave do pete. U sportskom platnenom kompletu be boje ispod koga je provirivala kratka ruiasta majica, jednostavne, ali elegantne frizure i bez minke , bila je skoro neodoljiva. Za veinu mukaraca, naravno, ali Nik nije spadao u tu veinu.Odolevao je i veim lepoticama ako bi ga njihovo prisustvo gnjavilo. Sa Lorom to nije bio sluaj, jer, sve vie je zaokupljala njegovu panju.

Najzad on nije mogao vie da podnese tiinu:

-Lora, zato si u stvari krenula samnom u Trinidad?

-Zato da utvrdim da li si u stanju da napravi dovoljno dobre fotografije koje e ii uz moj lanak,

naalila se i ne primetivi da su preli *na ti*jo jue.. .

-Ne, ozbiljno sam te pitao

-Zato jer se mojoj majci uinilo da se ba u Trinidadu izgubio svaki trag mome ocu, samo ne znam da li joj se odande javio, ili je to bila samo njena pretpostavka.

-Nadajmo se da je neto znala, to bi bio barem neki trag za poetak,

ree Nik i ponovo utonue u utanje.

Kasno tog popodneva, smodeni od vruine i drumske praine stigli su u neugledni Trinidad koji je jo vie odavao siromatvo itave zemlje. Polusruene kue, nekadanje palate za odmor bogatih Evropljana, stambene etvrti koje su se guile u suncu i praini, sve je odavalo da Nik osim predivnih plaa nee imati mnogo inspiracije. Odluili su da


potrae prenoite, samo je bio veliki problem gde pronai mesto u kome bi se bar malo mogli osveiti i odspavati tokom vrele tropske noi. Sa zalaskom Sunca, olakanje je doneo vetar koji je duvao sa mora.

Lora ugleda jednu oguljenu tablu na kojoj je pisalo Pansion kod crvenog pevca i zakljui da vie od toga ne smeju da oekuju, pogotovu to nieg slinog nije bilo ni na vidiku.

Zaguljivo predvorje i pranjava prijavnica sa zaralim zvoncem kao iz filomova nisu mnogo obeavali. U oekivanju da se neko pojavi i izda im kakvu-takvu sobu, Lora nije mogla da zauzda radoznalost i poe da lista knjigu retkih gostiju. Mahinalno je potraila datume od pre dve godine i sledila se kada je, ispisano urednim rukopisom, pronala ime Don Smit. Ona pokaza Niku svoje otkrie, i oboje u istom momentu shvatie da je ovde morao biti Emilio Rodrigez, a vrlo verovatno i njen otac sa njim. Ali, ko zna pod kojim imenom?

Kada se mrzovoljni portir konano pojavio, Lora se usudi da ga na loem panskom upita da li mu neto znai ime Jan Bjehovski. Ali, i Nikovo ponavljanje pitanja nije urodilo plodom-ovek je samo vrteo glavom i insistirao da mu unapred plate u amerikoj valuti. Nik spusti novac na pult i dobi klju od jedine slobodne i oiene sobe u pansionu- zaguljive prostorije koja je imala jedan brani krevet, improvizovano kupatilo , polomljene drvene roletne i nemislosrdno neonsko svetlo reklame koja je bljetala kroz prozor preko puta.

-Izgleda da ovde komfor gostiju nije ba prva briga?

pokua Nik da se naali, ali shvati da je Loru ve hvatao oaj, stid i kajanje to se uope upustila u ovakvu avanturu.

NJemu u trenutku postade ao devojke, i pokua da je utei :

-Pa, ovde smo samo jednu no i vrlo brzo biemo ponovo u Americi, a ti e imati barem tu utehu da si zaista pokuala sve to je bilo mogue da pronae oca.I, naravno, imae sjajan i ekskluzivan materijal za reportau.

Gledao ju je saaljivo i sa izvesnom nenou od koje se skoro uplaila.Bio je to pogled ozbiljniji nego ikada, a ona nije bila sigurna da li bilo ta treba da kae. Nije valjda mislio o njoj

Ali on odmah pronae dentlmenski izlaz iz ove situacije :

-Nemoj loe da pomisli o meni, ja zaista nisam lovac na usamljene devojke u nevolji, uostalom, ti si meni prva prila pre dva dana i

kad se sve ovo okona..

otii e svako na svoju stranu , naravno,

zakljui ona reenicu lako pocrvenevi.

-Da, a do tada treba preiveti ovu pakleno toplu no i smisliti kako emo bar malo da odspavamo,


i on joj ponudi krevet, smetajui se u neto to je moglo liiti na fotelju. I tako je znao da nee ni trenuti, sve je bilo suvie natopljeno adrenalinom, nesnosnom vruinom i , to da ne prizna, strahom od pomisli kako e se oboje izvui sa Kube i iz kandi Soledad i njenih naredbodavaca.

U vrtlogu razliitih zvukova kojima je bila ispunjena tropska no netremice je posmatrao njeno usnulo lice i odbijao sebi da prizna da se sve vie zaljubljuje u devojku o kojoj je tako malo znao. Ali, bilo mu je stalo do nje i reio je da je ne ostavlja na cedilu.

4.

Uprkos Nikovim zatitnikim namerama, Lora je ispoljavala prilinu samostalnost, pa ak i tvrdoglavost.

Sledeeg jutra zakljuili su da je najbolje ako svako krene na svoju stranu, on u potrazi za to lepim prizorima, a ona da obie jo nekoliko svratita slinih pansionu u kome su odseli.

Kasno popodne nali su se u maloj kafani na plai.

-Dakle,

prvi je poeo Nik,

ja sam ispucao dva filma i mislim da e to biti dovoljno ak i mom zahtevnom uredniku. A ti?

-Nisam uspela ba nita osim da se skoro onesvestim od vruine i ei. Mogli bismo ovde neto da naruimo jer umirem i od gladi.

Prijatno ga je iznenaivala svojom prirodnou. Nije se prenemagala i koketirala kao veina devojaka koje su prole kroz njegov ivot. S velikim zadovoljstvom on prie anku i , osim dve pinjakolade, narui obilne porcije jaretine peene u listu od banane. Za nju je to bilo sasvim novo, ali stari putnik Nik je ve na svom spretnom panskom otkrio ta je najbolje jelo koje lokal nudi.

Iako skromno ureen, lokal je u stvari bio vrlo prijatan jer su stolovi stajali na pesku, a blagi povetarac s mora najvljivao je sumrak. Vruina koja je konano jenjavala donese olakanje obojima i oni se prepustie razgovoru kojim su se zapravo upoznavali.

Ona je priala o svom detinjstvu u Vermontu, o stidu zbog svog poljskog porekla i majci koja je sve inila da ih predstavi kao prave Amerikance, o strahu koji je oseala svaki put kada bi otac odlazio na tajanstvene zadatke, strahu da ga vie nikada nee videti. O elji da ima brata ili sestru i sve jasnijem saznanju da se otac i majka ne slau dobro i da je njihov brak vie forma koju su podnosili zbog Lore nego istinska ljubav i privrenost. ak je otila toliko daleko da mu je ispriala o svojoj svai sa majkom kada je otac nestao-dok je Lora neuteno plakala i konano reila da ga potrai, njenoj majci kao da je pao kamen sa srca.

-Ko zna,


umea se posle nekog vremena Nik,

moda jednostavno vie nije imala snage da se plai , nemoj je osuivati.

Lora je bila iznenaena tolikom koliinom emocija u ovom oveku koga je procenila kao samotnjaka, zakletog neenju i avanturistu. Jedino to je takva procena nije spreavala da prizna koliko Nik poinje da joj se dopada. Ali,odmah ugui tu misao u sebi. Sve je mogla sebi da dozvoli, osim da ponovi sudbinu svoje majke, da itavog ivota sedi i eka mua koji je na putu

Iz tih misli prenu je Nikova ruka koja blago pree ispred njenog lica:

-Hej, kuda si odlutala? Zar nije sada na mene red da ti kaem neto o sebi?

-Da, ali pod uslovom da bude iskren bar pola koliko ja,

uzvrati mu ona sa osmehom.

Moglo se oekivati da e Nik biti mnogo manje priljiv. Ponudio se da vozi u povratku. Dok je rasklimatani kamionet gutao kilometre prema Havani, Lora je doznala tek toliko da su mu roditelji umrli, da je samac i bez elje da se optereuje porodicom s obzirom da je stalno na putu , i da mu se posao za Nacionalnu geografiju veoma dopada.

Ostatak je Lora mogla da pretpostavi-kratke avanture sa lepim enama koje nikoga nisu obavezivale. Nije joj se dopadao stil ivota ovog oveka, ali on je nije ni pitao za miljenje. ak se u sebi zaprepastio da pria toliko pojedinosti o svom ivotu.

Stigli su pred hotel kasno uvee i kratko se oprostili pre nego to se svako povukao u svoju sobu.

Lora se urno uputila ka liftu, a on se jo neko vreme osvrtao po holu udei se to ne vidi Soledad. Portir mu je pruio klju bez rei. Sada je oseao da ga jo paljivije prate.

Ipak, umor i vruina su ga slomili i on zaspa, inilo mu se, i pre nego to je dodirnuo krevet. Utonuo je u tako dubok san da uopte nije uo kada se jedna prilika uunjala na terasu njegove sobe.

Ni kripa kvake na staklenim vratima nije probudila Nika, sve dok jedna zdepasta, vrsta ruka nije prislonila cev revolvera na njegovu slepoonicu; nije stigao da se uplai, ali oi ga nisu varale-bio je to Rodrigez, sa svojim zastraujue runim licem i reen da preti:

-Koliko vidim, ameriki novinari se igra detektiva?

-A ja koliko vidim, ti se jo uvek igra tajnog agenta, iako su te odavno poslali u staro gvoe?

bio je drzak i Nik.


-Za staro gvoe e biti ti, kada zavrim sa tobom,

gubio je strpljenje Rodrigez,

-a ovo ti je poslednja opomena da se ne petlja tamo gde ne treba i da ne pomilja da trai Bjehovskog.

-Ja ga i ne traim, samo mi nije jasno zato to toliko tebe iritira,

trudio se Nik da ostane pribran, ali je poseta ve bila zavrena. Rodrigez je hladnokrvno izaao na vrata kao da je svratio na pie i nestao u hodniku.

Posete u Nikovoj sobi nisu bile zavrene za tu no jer je malo kasnije takoe preko staklenih vrata od terase ula Lora.

Nik nije bio iznenaen- oigledno da je videla Rodrigeza, ali nije mogla nita da uradi. Na sebi je imala samo svilenu spavaicu, oigledno zaboravivi da se ogrne, kada je izletela i preskoila malu ogradu izmeu svoje i Nikove terase.

Bila je vidno uznemirena, ak se u njenom pogledu mogla proitati i krivica zbog toga to Rodrigez sada na meti ima i Nika. ]utala je, ekajui da on probije led, ali Nik je samo nervozno vrteo narukvicu od sata i, oigledno, razmiljao o situaciji u kojoj su se nali, bolje rei u koju ga je Lora uvukla. Najzad je progovorio:

-Sluaj, ja spadam u ljude koji gledaju svoja posla i nije moj stil da stavljam glavu na panj zarad lepih ena. ak i ako mi se malo dopada

tu je ustuknuo, jer nije eleo da je uvredi. Ali, njeno srce kucalo je bre , elela je da nastavi reenicu jer oigledno da ni ona nije bila ravnoduna. Meutim, Nik nije bio mnogo priljiv, jednostavno ju je privukao sebi i strasno poljubio, od ega se Lori zaljuljao pod u sobi. Meutim, nije bila spremna da se tako lako preda i odgurnula ga je od sebe:

-Nik, ni ja nisam lovac na kratke avanture po hotelima. Mislim da si me krajnje pogreno procenio.

-Grei. Vrlo dobro sam te procenio , inae mi ne bi palo na pamet da te poljubim.

Htela je neto da mu odgovori, ali nije uspela jer je usledio jo jedan strastan poljubac. Oboje su zaboravili na Rodrigezov upad, preputajui se iznenadnoj i uzajamnoj privlanosti.

Ve u samo svitanje Lora se vratila u svoju sobu, ostavljajui Nika koji je vrsto spavao.

Kada se probudio u praznom krevetu, cinino se nasmejao. Nita nije moglo da promeni njegovo miljenje o enama.

Susret za dorukom bio je uzdran, ali pre nego to su uspeli o bilo emu da razgovaraju, izmeu njih se ispreila Soledad. Kao i obino, stvorila se niotkuda i poela da govori obojima odjednom:


-alju me iz naeg Ministarstva kulture sa pozivom za jednu sveanu veeru za oboje.Pomonik ministra veoma je zainteresovan za sve to vidite, fotografiete ili piete o Kubi.

Nik je samo prevrnuo oima- da li e ovom muenju doi kraj?

Lora je, meutim, u ovom susretu videla ansu za dobijanje nekih informacija, pa je ljubazno pitala prevodioca:

-A kada i gde treba da se pojavimo?

-Veeras, ovde, u separeu trpezarije, ja u vas saekati u holu, sveano odelo je obavezno.

-Samo za nas dvoje ili i za tebe?

izmotavao se i dalje Nik, jer je Soledad uvek bila u istoj majici bez rukava i platnenim pantalonama koje joj nisu ba sjajno stajale.

-Neu vam biti potrebna , poto oboje govorite panski,

rekla je kratko.

-A, na prevodilac konano priznaje da nam nije potrebna, ovo postaje veoma zanimljivo,

Nik nije odustajao. Ali ga Soledad sasee pogledom:

-Da sam na vaem mestu , ne bih bila toliko raspoloena jer va sinoni posetilac vam je i dalje za petama. Bude li vas uhvatio on ili ovdanja policija , ni Bog vam nee pomoi.

-Ja sam mislio da vi ovde ne verujete u Boga

egaio se Nik, ali ga Lora uhvati za miicu i povue u dubinu prostorije, dajui mu do znanja da je stvar ozbiljna i da njegove upadice ne pomau. Poto se Soledad po obiaju izgubila, ona mu ree:

-Nik, jasno ti je da emo se pojaviti veeras na toj veeri, ak i da smo mnogo manje radoznali, morali bismo da doemo, zar hoe da nas hapse?


-Mene nemaju zbog ega, a ti razmisli u ta si se upustilai to po svakom pitanju,

dodao je.

NJene su oi caklile od besa. Znala je da e zaaliti zbog prole noi, ali ba tako brzoUspela je da se pribere.

-Molim te da ostavimo ponienja za kasnije, sada se usredsredi na to da pokua u hotelu da iznajmi smoking jer tvoje platnene bermude i ofucane majice svakako nisu prikladne.

Nik je pomislio da e pravo olakanje biti injenica da ima ceo dan na raspolaganju, odnosno mogunost da pobegne od obe ene i zato krenu pravo u jedan jeftini bar na duplo pie i to-pre doruka. Do veeranjeg sastanka u hotelskom holu morae malo da se odmori od svega.

Naruio je dupli rum i dobio ga, na svoje iznenaenje, u ledenoj ai. Samo to je otpio gutljaj i duboko udahnuo jo uvek sve jutarnji vazduh, kada ga neko dotae po ramenu i tiho upita:

-Jeste li vi mu Lore Barns?

Nik se okrete i ne odgovori nita. Video je neuglednog starca sa olinjalim slamnenim eirom, jednog od mnogih stanovnika Havane koji su dane provodili na ulici.

Umesto odgovora, Nik se prodra:

-Ko vas alje?

-Budite malo tii, samo sam zamoljen da vas pitam i kaem da me alje Bjehovski.

-Bjehovski??Koji Bjehovski?? Ovo je ludnica..

zavapio je Nik ostavljajui pie i bukvalno beei iz bara.

Starac je slegao ramenima i krenuo mirno ka anku. Sa novanicom koju je stezao u ruci mogao je da pije ceo dan i dalje ga nita nije zanimalo.

5.


Tano u ugovoreno vreme, Nik je stajao u iznajmljenom besprekornom smokingu i beloj sveanoj koulji i nervozno gledao svaki as na sat. U polupraznom hotelskom holu bio je veoma upadljiv. Kada se sa dvadeset minuta zakanjenja pojavila Lora, bio je zapanjen. Nije stigao da se svaa zbog kanjenja, jer je pred njim bila besprekorno doterana dama u dugakoj pastelnoj haljini dubokog, ali prelepog dekoltea , satenskim cipelama i sa majunom torbicom u istom tonu, nakitom i frizurom koji su vie odgovarali njujorkoj Plazi , nego hotelu u Havani, pa makar on bio namenjen i strancima. Lora je zapazila Nikovo zaprepaenje i uivala u situaciji:

-Pa rekli su sveana garderoba, zar ne?

-Da li uvek sa sobom nosi nakit i toalete?

-Svaka ena ima pravo na svoje male tajne

-Izgleda da su tvoje malo vee od uobiajenih

procedio je Nik dok joj je kavaljerski ponudio ruku idui lagano prema separeu. Konobar ih je smestio i ljubazno zamolio da saekaju nekoliko minuta. Ubrzo su im se pridruila dva tamnoputa mukarca u sveanim odelima, predstavljajui se kao pomonici minstra kulture u vladi Kube. Razgovor je tekao sasvim neobavezno, ak dosadno, jer su se raspitivali o tome koliko je inspiracije u pejzaima njihove zemlje pronaao Nik i dali e nekako moi da dobiju najnoviji broj Nacionalne geografijeZatim su askali s Lorom o njenom lanku i mogunosti da moda objavi knjigu putopisa sa Kube, to bi Ministarstvo zduno podralo, jer je njihova elja da se zemlja otvori za strance, pre svega turiste, naravno

Niku uopte nije bila jasna svrha ovog sastanka, dosaivao se i uspevao izmeu razgovora da uiva u izvrsnoj veeri koja se sastojala od plodova mora spremljenih moda i bolje nego u nekom evropskom hotelu.

Nije mogao da se naudi tako otvorenim protivrenostima ove zemlje, tom kontrastu siromatva i luksuza rezervisanog samo za ljude iz vrha Vlade i retke strance koji su dolazili na ostrvo..Ali, iz misli ga prenu Lora koja ga je blago gurnula ispod stola.Veera je bila zavrena i oni ustadoe od stola utivo se pozdravljajui sa svojim domainima.

U sali do trpezarije bio je veliki podijum za igru na kome su se manje ili vie spretno njihali stranci, gosti hotela koji su eleli da osete pravi ukus kubanske muzike. Sastav koji je svirao bio je prvoklasan i Lora nije mogla da odoli taktovima muzike koja je pre dve-tri godine osvojila ceo svet.

-Nik, ta misli o tome da se malo opustimo na plesnom podijumu?

ula je sebe kako govori, ne mogavi da odoli.

-Svakoga dana otkrivam po neto novo o tebi, ali moram da te upozorim da sam vrlo slab igra.


-Nije bitno, samo se opusti i prati muziku

i ve ga je povukla na podijum za igru oputajui se u njegovom naruju. Morao je sebi da prizna da je bila neodoljiva, oputena i tako da prirodna da je svakog trenutka oekivao da e izuti satenske cipele koje su je verovatno stezale. Ali, Lora je ostala dama do kraja i igrala je sa takvom elegancijom da su i drugi sa zadovoljstvom gledali u nju. Ova ena ga je sve vie zavodila, a on se preputao, bez i najmanjeg otpora. Samo nije hteo to da joj do kraja pokae, glumei da je pomalo ljut zbog svega u ta se upleo zbog nje.

U oiglednoj elji da pobolja Nikovo raspoloenje i odobravajui mu da je s pravom ljut jer ga je uvukla u neto to nije eleo, Lora predloi da se oslobode utogljenih toaleta i odela i krenu u jednu duu veernju etnju. No je bila svea, za razliku od uasno sparnog dana i Nik pristade, jer nije mogao da zamisli prostor skuene hotelske sobe i dosadu koju bi ubijao piem. Nikada u ivotu nije toliko pio, ali cela ova situacija bila je zastraujua i on , kao i veina mukaraca u slinim situacijama, nije znao kako da se drugaije opusti. Zavideo je u potaji Lori za koju je primetio da skoro uopte ne pije i pitao se da li je mogue da je toliko hrabrija od njega. Nije znao , ili je samo instiktom nasluivao, da je Lora ve bila zaljubljena u njega toliko da je intenzitet njenih oseanja brisao svaki strah. Bila je spremna na sve.

Havana obinih ljudi, siromaha, radnika, staraca i prosjaka, ivela je vie nou nego danju dok je Sunce nemilosrdno prilo. Barovi su bili puni, a na svakom koraku ula se pesma zanesenih ulinih muziara koji su ivot provodili izmeu gitare i ruma.

Prijatan povetarac duvao je s mora i Lora i Nik se uputie ka molu na kome su se prvi put sreli, uivajui u slobodi none etnje koja je u Majamiju bila nezamisliva.

Obuena ponovu u laku suknju svetle boje i majicu bez rukava koja je divno otkrivala njena preplanula ramena , bez minke i raeljane kose koju je milovao noni vetar, Lora mu se uinila neobino lepa. Iako je mislio da je itav dan bio vie nego ljut na nju, Nik ne odoli i privue je k sebi. Ona je bila malo uzdranija:

-Nisam se poalila da mi je hladno

-Nisam to ni pomislio,

uzvrati on i neno je poljubi, toliko neno da su je proli marci. Prepustila se impulsu i nije krila da joj se ovaj mukarac veoma dopada. Istovremeno nije elela da pomisli kako ga iskoriava zarad svojih ciljeva. Bila je usamljena i uplaena u poduhvatu koji je za nju bio preveliki zalogaj, a sa druge strane, mnogo je elela da pronae oca, za koga je oigledno bila vezana vie nego za majku. Sve je to poverila Niku i odjednom se od tolike bliskosti uplaila, jer je bila sigurna da Nik nema talenta za duge veze, posebno ne za one koje se zavravaju brakom.

Nik ju je i dalje ljubio, a onda se s mukom odmae i upita je:

-Ti razmilja o neem drugom, zar ne?

-Ne, ne , molim te nemoj tako da misli!Samo nisam planirala da se zaljubim


-Da li iko planira da se zaljubi? A ja sam zaljubljen u tebe mada nikada nisam verovao da u ijednoj eni izgovoriti te rei

ree on u jednom dahu i uplai se svoje brzopletosti. Zar je mogue da to njemu moe da se desi? Proao joj je rukom kroz kosu i traio odgovore u dubinama njenih oiju. Ona ga snano zagrli i jo vie se privi uz njega. Da li je to bio samo strah, ili je i ona poinjala da osea isto? LJubili su se dugo i strasno rizikujui da ih neko privede u policijsku stanicu. Dvoje stranaca na molu privukli su panju nekolicine ulinih muziara i noobdija koji su netremice zurili u njih, sasvim nenavikli na ovakve prizore. No, njih dvoje bili su u svom svetu, nesvesni okoline koja ih okruuje. Kuba se pokazala za oboje mnogo romantinija zemlja nego to je pretpostavljala veina Amerikanaca, a Nik i Lora su to otkrili na najlepi mogui nain. Zagrljeni, krenuli su prema hotelu posle ko zna koliko vremena. Vlaga je najavljivala praskozorje, kada ju je Nik ostavio pred vratima njene sobe.

-Nik, moram neto da ti kaem

pokuala je zamuckujui.

-Ne sada . Molim te, neka to bude ujutru.

Ovla ju je poljubio i nestao iza svojih vrata. San koji mu je bio neophodan razdvajao ga je od neminovnosti- nakon to je to priznao Lori, morao je i sam sebi da prizna da se zaljubio. Ali, i to je ostavio za ujutru.

Dok se tuirao sledeeg jutra, uhvatio je sebe kako zvidue. Prva misao bila je da sve ovo ne moe izai na dobro. Lora je vezana za Vermont, a njemu na pamet ne pada da napusti sjajan posao u Majamiju. Da li on to ve pravi planove za budunost??

U elji da je to pre vidi, nije imao vremena ni da saeka lift. Strao je niz stepenice u nadi da je Lora ve sila na doruak.

Ali, umesto nje, ugledao je ogromnu guvu u hotelskom holu. Bilo je tu mnogo policajaca, uznemirenih gostiju i ljudi neodreenog izgleda koji su se muvali u potrazi za informacijama. I Nik nije mogao da odoli radoznalosti, pa je priao recepcioneru za koga je znao da je pouzdan izvor obavetenja, pod uslovom da hoe da ih prui.

Ali, pre nego to je uspeo da mu se priblii, razaznao je u optem amoru da je telo ubijenog gosta pronaeno u sobi broj i da se nepoznati verovatno prezivao Rodrigez. Uprkos panskom prezimenu niko ga nije prepoznavao, niko nije znao ni kada je ni odakle stigao u hotel.Niko osimnaravno Soledad koja je u optoj pometnji iskoristila da prie Niku :

-Sada si stvarno upleten do gue. Mora priznati da sam te upozoravala.


-Nisam upleten , ne izmiljaj. Ja nemam pojma ko je bio taj ovek, a jo manje ta je traio ovde

-Samo to ja znam da je bio u tvojoj sobi i da ti je pretio.ta e da uradi ako samo priem policajcu i kaem ta znam?

-Ne vidim koji bi tvoj interes bio osim da dobije jo jedna poen kod svojih poslodavaca.

-Objasniu ti koji bi moj interes bio vrlo uskoro

Ali, Nik je vie nije sluao jer je oseao blagu paniku zbog Lore. Odjednom, vide da ona stoji i odgovora na na pitanja policajca. Kada se malo pribliio, uo je da je to na odlinom panskom. Zato je glumila da jedva govori?

Oseti nalet besa, nemonog besa zbog koga je dohvati za miicu i povue u kraj hola:

-Dokle emo se igrati murke , gospoice Bjehovski? Kako bi bilo da ja kaem policiji sve to znam i izvuem se iz kae u koju si me uvalila? Da li ti pada na pamet da mi je dosta svega?

Oi su mu sevale od besa i Lora se uplai, mada je pokuavala da ostane pribrana:

-Jo sino sam htela da ti kaem , ali si bio umoran. Primila sam cedulju iz ruku pomonika ministra na sveanoj veeri na kojoj smo bili. Ako me izvede iz ove guve, rei u ti ta je pisalo na njoj.

Vazduh je i njemu bio potreban i oboje se naoe na ulici, otrim korakom udaljavajui se od hotela, oseajui olakanje to nisu privedeni u policiju, jo uvek.

-Dakle? Hou li sada konano moi da ujem istinu??

Nika je sasvim izdavalo strpljenje.

-Na cedulji je pisalo Don Smit e noas biti ubijen .

-I to mi tek sada kae??Izala si da eta sa mnom i priala o beznaajnim stvarima, a da mi ne kae tako vanu stvar???

Malo je rei da je Nik bio van sebe. Uhvatila ga je panika jer je Lora oigledno bila upletena do gue. Strepeo je da bi oboje mogli biti uhapeni na ulici svakog trenutka.

-Ali Nik, ja nisam shvatila zato mi je ovek tutnuo poruku u ruku, nisam nita razumela jer sam ga te veeri videla prvi put u ivotu

A glumila sam da loe govorim panski kako bih barem malo zavarala trag


pravdala se dalje Lora, ali Nik ju je sve manje sluao . Bio je sit njenih lai i spreman da nestane iz Havane u rekordnom roku.

Lora se nije predavala:

-ta ja treba da kaem za tvoju tajanstvenu pratilju? Ta ena te prati u stopu od kada si stigao u Havanu, razgovara sa njom svakodnevno , oigledno da ti neim preti

-Preti mi zbog tebe, glupa enska glavo!!

izdrao se Nik ne obazuriu se to je na ulici.

-Da nije bilo tebe ni Rodrigez mi ne bi prislonio cev na elo, a da pojma nisam imao zato. Doavola, kada emo se sloiti oko toga da si me u sve ovo ti uvukla??

-To je tano, dugujem ti izvinjenje..

-Ma kakvo izvinjenje, uopte nisi svesna u emu smo oboje, pakuj se i budi spremna da sutra otputujemo prvim letom za bilo koje mesto van Kube. Naa jedina ansa je da se pomeamo sa nekom turistikom grupom pre nego to nas poveu sa ubistvom Rodrigeza.

-Ali zato bi, kad ne znamo ko ga je ubio?

Nik je zautao, svestan da je svaka dalja rasprava besmislena.

Zatim je reio da njegov ton postane blai i pomirljiviji, jer mu najednom bi ao Lore.Nije sumnjao u to da je nevina, ali da se upustila u stvari kojima nije bila dorasla, to svakako.

-I ja tebi nisam rekao da mi je jedan starac priao u baru i pitao da li sam tvoj mu

-Koji starac?

-Otkud znam , ali pitao je da li sam ti mu i rekao da ga alje Bjehovski

-Nik, to je trag, moramo ostati da saznamo ko ga je poslao, molim te!

Lora je bila usplahirena, ali je Nik bio neumoljiv:

-Skoro sam siguran da je to bila samo zamka, i molim te da se urazumi. Ja idem sada da se spakujem, jer se nadam da se policija razila iz hola. Sutra ujutru naputam Kubu prvim avionom, sa tobom ili bez tebe u njemu.

Okrenuo se i ostavio je samu na sred ulice, jasno joj stavljajui do znanja da vie nee ispunjavati njene elje, ma kakav da im je motiv.


Bila je slomljena pod navalom oseanja koja su je guila-oca nije pronala, jedini trag-Rodrigez- je mrtav, policija im je za petama, a povrh svega, zaljubila se kao nikada u ivotu u oveka koji ju je gotovo mrzeo. Najvie od svega ju je plailo da e Nik , ako se ikada domognu ponovo teritorije Sjedinjenih Drava, pobei od nje glavom bez obzira i zaboraviti na udesne noi u Havani . Za sebe je bila sigurna da ih nee zaboraviti nikada.

6.

Poslednja no u hotelskoj sobi bila je neverovatno samotna i duga. Iznerviran i samom pomisli da sutra nee uspeti da otputuju , Nik nije mogao oka da sklopi. Ve je skoro ispraznio mini-bar, zaklinjui se da je toliko pie samo posledica stresova kroz koje je prolazio poslednjih nekoliko dana.

No je bila topla i skinuo je koulju izlazei na malu terasu sa koje je mogao da posmatra pun Mesec nad morskom povrinom. Sve je moglo biti tako lepo i egzotinoali ne u ovakvim okolnostima. Bie srean kad avion dotakne pistu u Majamiju ili bilo kom drugom mestu, samo van Kube .

Stojei na terasi nije primetio da je Soledad ula u sobu. Iznenaenjima nije bilo kraja. Zar je imala i rezervni klju kojim se otvarala brava? Da, bila je u dosluhu sa momcima na recepciji.Nik je bio sasvim na ivici strpljenja:

-ta hoe Soledad?Ako ti je to uopte pravo ime

-Hou da odgovorim na tvoje dananje pitanje-u emu je moj interes.

-Pretpostavljam da postane jo revnosniji slubenik i napreduje u tom poslu koji radi, ne znam kako da ga nazovem.

-Loe pretpostavlja. Kada su rekli da e doputovati foto-reporter Nacionalne geografije uinila sam sve da me dodele ba tebi za prevodioca.

misli pratioca

-Molim, ne prekidaj me jer moram brzo da kaem ta imam.Starca koji te je presreo u baru sam poslala ja. Htela sam da te uplaim kako bi se malo odvojio od te nesnosne Amerikanke koja te uvlai u opasnost da bude uhapen, jer, za razliku od tebe, ona zna ko je bio Emilio Rodrigez.

-Za sada mi se ini da to zna samo ti, a moram ti rei da mene ne interesuje-

Nik je ve poinjao da se svaa sa njom. Ali, ona je brzo prela na stvar:


-elim da napustim Kubu, a ti u tome moe da mi pomogne!

-A ti izgleda eli da ja ovde zaradim doivotnu robiju. Ne pada mi na pamet da se i sa tobom upliem!

-Znai priznaje da si se sa Lorom, odnosno Laurom upleo?

-Ne priznajem nita, ne mogu i ne elim da ti pomaem i ne vidim zato bih to radio.

-Naravno, poto ti se ja ni malo ne dopadam , ili bar ne toliko kao mrava Amerikanka koja te je zaludela im si je sreo.

-Molim te, ne elim da se raspravljam-

Nik ju je ve gurao iz sobe-

ne mogu ti pomoi i ostavi me na miru.

Zatvorio je vrata za njom, uplaeniji nego ikada za svoju sigurnost. Soledad e ga sada sigurno otkucati. Bio je siguran da sutra nee proi pasoku i carinsku kontrolu.

Nepotrebno je rei da te noi ni Lora nije spavala. Uspela je da se spakuje i obue, a ve u sedam sati oekivala je Nika na aerodromu. Nije ni pogledala red retkih letova, samo je elela da to pre otputuje, svesna da nikada nee pronai oca. Ali, nije elela ni da zavri u nekom zatvoru na Kubi.

Zatim joj kao strela srce probode misao da moda njen otac trune u nekom zatvoru i uhvati je nemerljiva panika i oaj. Utom ugleda Nika koji je nervozno palio cigaretu slobodnom rukom, dok je u drugoj drao samo torbu sa fotografskom opremom. Krenula je prema njemu, ali joj on izdaleka dade znak rukom da ne prilazi.Oigledno je imao nameru da svako za sebe proe kroz pasoku i carinsku kontrolu i samo joj pokaza na tablu reda letenja gde je stajalo da privatni avion sa etiri mesta polee kroz dvadeset minuta za San Hoze na Floridi. Bio je oduevljen tom informacijom, jer, domoi se bilo kog grada na Floridi bio je jutros pravi zgoditak. Nije imao pojma iji bi to avion mogao biti, ali se nadao da se radi o nekom ludom amerikom avanturisti koji e ih valjda primiti .Carinski slubenici zadrali su Loru neuobiajeno dugo.Nik je imao mnogo vie sree, izaavi ubrzo na pistu. Tu je zatekao pilota koji mu pokaza na vlasnika privatnog aviona.Zaista , bio je to neki dokoni bogata koji nije imao druga posla nego da prelee izmeu dve zabranjene teritorije. No, videvi da je Nik Amerikanac, nije imao nita protiv da mu uini uslugu, naroito kada je video slubenu legitimaciju Nacionalne geografije. Lora se nikako nije pojavljivala, i Nik je ve postajao veoma nervozan.Vlasnik aviona nije bio spreman da eka nepoznatu damu, pa ree Niku da uskoro poleu, ako mu odgovara. Nik je arko eleo da se Lora pojavi i prekori sebe zbog tolikog uznemirenja-on je, konano, tu damu poznavao jedva sedam dana, ime li ga je zaduila da u ovakvoj situaciji izigrava njenu dadilju?? Ipak, nije mogao da je ostavi, a ni smeo da se vraa u aerodromsku zgradu po nju, jer bi tek to bilo sumnjivo i predstavljalo veliku opasnost za oboje. Nik se trudio da niim posebno ne skreu panju, ali nervoza ga je savlaivala -nije mogao


da podnese pomisao da ostavi Loru, jer je znao da je eka zatvor i mukotrpni postupak intervenisanja kod vlasti obeju drava koji bi potrajao moda i godinama. Stresao se od te pomisli, iako je iva na termometru davno prebacila etrdeseti podeok. Na aerodromskoj pisti bilo je neizdrljivo vrelo i bojao se da se vlasnik i posada aviona sluajno ne predomisle.

Kada su mu nervi ve bili na kraju, ona se pojavi na izlazu prema pisti, bleda i uspaniena da li e ga ugledati. Zatim sa olakanjem krenu prema avionu, toliko zadihana da je pomislio kako e se opet onesvestiti. On je prihvati i vrsto zagrli sa olakanjem .Srca su im obojima tukla kao luda. Imali su tek toliko vremena da se ukrcaju, obeavajui vlasniku aviona da e mu se za uslugu oduiti kada slete u San Hoze, meutim, njega to oigledno nije zanimalo ni deli koliko pria o tome kako su se Nik i Lora zatekli zajedno na Kubi.

Hvatajui dah posle desetak minuta bezbednog leta iznad Zaliva, Lora konano ree da je jedva prola pasoku i carinsku kontrolu, jer je njeno ime ve bilo dojavljeno zbog mogue povezanosti sa ubistvom Emilija Rodrigeza. Dakle, Soledad je potedela Nika, ali ne i nju, jer je oigledno bila ljubomorna i besna to Nik nije podrao njene planove o bekstvu.

Veita enska pakost !!.

pomislio je Nik, ali nije rekao nita, ve se okrenuo Lori ekajui da mu kae kako je uspela da se domogne piste i aviona.

-Verovao ili ne, istresla sam kofer sa garderobom i ceo neseser sa minkom i tako uspela da proem, zahvaljujui ludoj srei da je na kontroli bila ena -policajac.

-Ne mogu u to da poverujem jer je rizikovala da zbog malo tvojih krpica i neto evropske kozmetike dospe u zatvor-

sa nevericom ju je gledao Nik.

-Nikad nemoj biti siguran u to ta se odvija u enskoj glavi..

zagonetno mu je odgovorila i utala sve do sletanja. Ostala tri oveka u avionu nisu uspela nita da saznaju od njih. Bilo im je jasno da bee od velike nevolje i da su im uinili izuzetnu uslugu.

Sletanje na Floridi je predstavljalo pravo olakanje.

Lora je bila toliko nervozna i preplaena da li e uspeti da izae sa Kube, da je sasvim zaboravila koliko se plaila letenja u ovakvim malim privatnim avionima. Tek kada je kroila na tle asfaltne piste shvatila je da joj se kolena tresu. Nik je oigledno bio mnogo vie u svom elementu jer je tokom leta uspeo da se opusti i sada se leerno pozdravljao i zahvaljivao na prevozu vlasniku aviona koji je bio oaran to je uspeo da se ukljui u ovu avanturu zagonetnog para.


Sa skromnim prtljagom koji su imali, nije bio problem pronai prevoz do centra gradia, ali Nik nije imao nameru da se zadrava rekavi Lori da odmah hvataju prvi prevoz koji pronau do Majamija.Neto posebno nisu imali na raspolaganju, ali Lora, elei da se to pre domogne nekog aviona koji leti prema Vaingtonu ili NJujorku, predloi da ipak iznajme automobil. Vruine i neudobnosti bilo joj je preko glave. Od Majamija ih je delilo nekih tri sata vonje, automobil su lako iznajmili i osim nesnosne vruine, drugih prepreka nije bilo. Nik je galantno odabrao automobil sa klima ureajem i Lora se opusti na seditu pored njega. Zatvorila je oi i utala, sa izvesnim oseanjem krivice. Nije znala ta treba da mu kae. Verovala je da su zaljubljeni jedno u drugo, ali se istovremeno plaila da e se stvari promeniti sada kad su van opasnosti i da e svako otii na svoju stranu. Nije to elela i zato je morala da sazna na emu je. Na kraju ipak nije izdrala i upita ga:

-Nik, mora biti da sam ti dodijala , kajem se to sam te uvukla u sve ovo, pogotovu to nije bilo nikakvog rezultata

On zatitniki prebaci ruku preko njenih ramena, od ega se ona najei, ali ne pomeri ni za milimetar:

-uj, da volim sedenje u kui ne bih ni radio posao koji radim. Dobro je da smo izvukli ive glave.Svoj zadatak sam obavio i vraam se kui, a za tebe mi je podjednako ao i to nisi pronala oca i to se vraa u tu amotinju od Vermonta

-Moj posao nije amotinja!

usprotivi se ona estoko, a zatim dodade pomirljivo:

mada moram da priznam da mi se ne ide kui, ne slaem se dobro sa majkom i

-I- da li bi moda ostala neko vreme u Majamiju?

-Izvini, ali ne znam na ta misli?

-Pitam te da se uda za mene, ludo jedna

izgovori Nik u jednom dahu, ni sam ne verujui u ono to govori.

Zatim nastade mukla tiina u kojoj se ulo samo kako je on ugasio motor parkirajui automobil pored druma . Dug i strastan poljubac na koji mu je odgovorila znaio je da pristaje. Zatvorila je oi i predala se zagrljaju sa ovekom koga zapravo nije ni poznavala. ta ona to radi? U ta se uputa? Ali, oseanja su mutila razum i ona je reila da postane Nikova supruga, ma ta joj to u budunosti donelo. Prvi put u ivotu reila je da rizikuje, zamuri i skoi,


mada je ve unapred znala ta e njena majka misliti o svemu. Ali kako je u ovom trenutku mogla o bilo emu da misli, dok se topila u Nikovom strasnom zagrljaju??

7.

U Majami su stigli posle zalaska Sunca, dok je tropska vrelina jo uvek isparavala iz asfalta. Oboje su bili po malo oamueni, ne toliko od toplote koliko od zajednike nagle odluke koju zapravo jo nisu shvatali do kraja. Strast ih je ponela i znali su samo da ele da budu zajedno . Kako e to izgledati, ni jedno nije imalo pojma. Nik je mirno vozio prema svom stanu, a Lora nije uopte poznavala grad, pa rei da odglumi malo prostojnosti:

-Nik, ostavi me pred nekim hotelom , treba da se presvuem i ipak telefoniram kui..

-Telefonirae iz mog stana, a tu e naravno i prenoiti. Lora, nismo deca. Oboje smo odrasli i znamo ta radimo, zar ne?

Gledao ju je sa nevericom i ak strahom da se ne predomisli, ali ona rei da pokae svu svoju emancipovanost:

-U redu, ali ne znam kako e reagovati ljudi koji te poznaju, vraa se sa Kube sa nepoznatom enom..

-Vraam se u stan gde me poznaje samo portir , a ti nisi nepoznata, ve budua gospoa Kalinski. Izgleda da ti sudbina ne dozvoljava da pobegne od slovenskog prezimena.

-Nik, kad bi samo znao koliko sam srena zbog toga

Uao je u garau svoje zgrade i predao portiru kljueve sa molbom da kola vrati rent-a -kar slubi . Ali, portir je, iako naviknut na Nikove brojne pratilje, tako napadno zurio u Loru, da Nik odlui da ga okira do kraja i ree:

-Dozvolite da vam predstavim gospou Kalinski.

Mali ovek bio je toliko zapanjen da je samo zurio bez rei i nakon duge pauze uspeo da promuca:


-Dozvolite vi meni da vam estitam..

ali nije stigao da im stegne ruku jer su Nik i Lora ve uli u lift ljubei se i smejui istovremeno kao dva zaljubljena tinejdera.

Otvrajui vrata Nik je upita da li eli da je prenese preko praga, ali ona odbi. Nije htela da bilo ime poniti njegovu odluku da se zakonski venaju, a sve vie se bojala da e se predomisliti, da je sve ovo za njega samo jo jedna avantura sa enom koja mu se dopala.

-U redu, uiniu to onda kada se stvarno venamo, a do tada u se truditi da budem pristojan verenik

Kao da je itao njene misli, ue prvi i pokua u hodu da skloni nekoliko stvari sa poda koje su odavale momaki nered stana. Ona se napravi da nije videla nita, dok se Nik trudio da bude srdaan kako bi se ona osea to udobnije.

Zato joj ponudi da se okupa i presvue, dok on narui neto za jelo.

-Italijanska , kineska ili indijska hrana?

pitao je kao da je pred najvanijom odlukom u svom ivotu.

-Bilo ta, umirem od gladi, a ako mogu da biram, onda kineska..

-Naravno da moe da bira, od sada si ti domaica ove kue

Nik ni sam nije verovao u svoje rei. On, zakleti neenja i samac, da se ovako brzo odlui na brak sa enom koju jedva poznaje, samo zato to su se upustili u zajedniku avanturu.hiljadu misli mu je prolo kroz glavu , ali kada se ona pojavi u dnevnoj sobi, istuirana, mokre kose i u njegovom bade mantilu, vie nije razmiljao ni o emu. Zgrabio ju je u zagrljaj od koga je jedva mogla da die i povukao prema spavaoj sobi.

Momak koji je doneo veeru iz kineskog restorana dugo je zvonio na vratima, da bi na kraju dve obilne veere ostavio kod portira. On se, meutim, nije usudio da ih uznemiri

Sledeeg jutra, Lora se probudila u praznom krevetu i trebalo joj je nekoliko trenutaka da se seti gde se nalazi. Prola no potpuno ju je omamila. Imala je elju da ne ustaje bar jo nekoliko dana. Pitala se da li je Nik ve izaao kada se on pojavi na vratima nosei kafu na posluavniku. Uz nju je pripremio i obilan doruak jer su oboje zaboravili kada su poslednji put jeli. Navalivi na kajganu koja se puila i hrskavo peenu slaninu , Lora ga u ali upita da li e joj uvek donositi doruak u krevet, ali on se samo zagonetno nasmeja i ree :


-Ima stvari u kojima sam jo uvek staromodan, ali dogovaraemo se o svemu u hodu.

NJoj je ovo suvie zaliilo na poslovni dogovor i gorko se pokaja zbog svoje nespretne ale. Proveli su burnu i strasnu no, ali se zapravo uopte nisu poznavali. Ona nita nije znala o njegovim navikama, ukusima, enama sa kojima je bio i koje je verovatno voleo, njegovoj porodiciBilo je toliko pitanja da nije znala odakle da pone, ali on joj zatvori usta dugim poljupcem. Kada je konano uspeo da se odvoji od nje ree:

-Znam da ima mnogo pitanja, poznata mi je enska radoznalost. Ali , molio bih te da ne urimo, dobie odgovore redom kako vreme bude prolazilo. Najvie bih eleo da nam uspe, da budemo sreni

i ne dade joj priliku da bilo ta kae, jer je ponovo stee u zagrljaj udei se sam sebi da ga jedna ena toliko opinjava. Oboje se predadoe strasti, bez svesti o vremenu i danu koji je odmicao.

Sunce je ve bilo vrlo visoko kad on odlui da ustane i ree da mora odmah u Nacionalnu geografiju .Trebalo je da preda filmove i javi se efu, a moda i glavnom uredniku uspe da pokae ta je napravio. Ona shvati da e ostati potpuno sama u nepoznatom stanu i nepoznatom gradu, ali proguta knedlu i upita ga za najbliu filijalu banke kod koje je imala kreditne kartice. Bilo joj je potrebno malo gotovine, malo odee, neto hrane i dogovorie se da se ponovo nau uvee .Planirala je da telefonira majci, ali nije znala ta da joj kae, jer se bojala da e ona pasti u nesvest sa druge strane ice kada bude ula da joj je erka krenula na sedam dana u Havanu, a udala se u Majamiju. Udala sene, Nik nita konkretno nije pominjaoZaronjena u sopstvene misli , trebalo joj je nekoliko minuta da shvati ta joj on dovikuje iz predsoblja:

-Ne zaboravi da zamoli majku da ti poalje krtenicu faksom , broj ti je na mom stolu. Nadam se da ti nee smetati jedno malo i skromno optinsko venanje. Pozvau dvojicu kolega iz redakcije da nam budu svedoci

i vrata se zalupie za njim, ostavljajui Loru u neverici i razmiljanjima. S jedne strane, ludo joj se dopadao i elela je ljubav i brak sa njim, sa druge strane, osim to nije znala nita o njegovoj prolosti, o venanju je govorio kao o poslovnom sastanku koji treba odraditi. Ni jednoj eni to ne bi zvualo dovoljno romantino. Nije mogla biti svesna koliko je dug put prevalio Nik i koliko mu se dopadala kada se uopte odluio na venanje.

U redakciju je uao leerno, kao da je skoknuo samo do San Hozea, a ne do Havane. I dok su svi, ukljuujui i njegovog efa napeto iekivali da uju utiske, Nik dodade kao usput:

-U subotu se enim, pozvani ste svi na pie..

Tajac koji je nastao bio je ravan tiini posle eksplozije, a zatim njegovi drugari prsnue u nezaustavljiv smeh : Nik se eni!! Ne , u to niko nije mogao da poveruje, a zatim krenue dobacivanja i ale, sve dok ih Nik ne prekide tonom koji


se trudio da bude ozbiljan:

-Riki i Do su pozvani za kumove, a vi ostali na pie i ne razumem ta vam je toliko smeno.

Vicevi su pljutali dok je odlazio u svoju sobu za rad, a nekoliko ucveljenih pogleda njegovih koleginica svedoilo je u prilog optoj iznenaensti.

Nije uspeo ni da se osvrne po svojoj sobi, kad mu sekretarica ree da ga trai glavni urednik. Nik je pomislio da eli odmah da vidi snimljeni materijal, pa pouri sa prebacivanjem snimljenog na diskove , elei da na kompjuterskom ekranu prikae svoje delo u punom sjaju. Nadajui se uspehu, sa smekom je otvorio vrata glavne kancelarije, ali ga presee otar ton :

-Gospodine Kalinski, jutros mi je iz policije javljeno da ste prekoraili svoje slubene zadatke tokom boravka na Kubi!

Nik, potpuno zateen, nije znao ta da odgovori- i istina i la bacie ga u podjednaku opasnost da dobije otkaz ili moda bude uhapen. Nekoliko trenutaka tiine u kojoj se ulo samo zujanje klima-ureaja delovali su kao venost. Oigledno je morao neto da kae:

-Moda su do vas doprle pogrene informacije

-Savreno dobro sam informisan, jutros je ovde bio slubenik FBI i rekao da ste tragali za nestalim agentom Bjehovskim koji je pre dve godine upuen na zadatak na Kubu.Svakako znate da mu se od tada gubi svaki trag, a vi ste, izgleda, reili da izigravate nacionalnog heroja iako sam vas tamo poslao da uradite fotografije! Zbog ovoga biste mogli da izgubite posao i vi i va ef ovde u redakciji .Zato oekujem da mi bar neto objasnite.

-Ne mogu mnogo da objasnim, osim da se za vreme mog boravka u hotelu Nacional dogodilo ubistvo u koje nisam bio upleten. Guva koja je nastala uplaila me je i reio sam da malo skratim svoj boravak jer je na sve strane vrvelo od njihove policije.

-Ako niste nita skrivili zato ste pobegli prvim privatnim avionom??

Nik je zaista bio zateen injenicom koliko i kako veto su ga u stopu pratili i u sebi je proklinjao Soledad koja je sigurno bila dounik obeju strana . Reio je da prebaci krivicu na nju, uostalom, nije je od prvog trenutka podnosio:


-Sve je to deo zavere njihovog navodnog prevodioca, ene koja je od prvog trenutka pokuavala da me iskoristi kako bi se dokopala Sjedinjenih dravaNisam nita vie saznao o njoj osim njenog imena , a moda je i ono bilo lano

pokuavao je Nik da se opravda.

-Ne sumnjam u to da ste i tamo odravali dobar glas deurnog zavodnika. Znam da vam je takozvani prevodilac dodeljen im ste sleteli i to sam i oekivao, ali sada je to vaa najvea srea. Svaliemo svu krivicu na nju, rei u da je pokuavala da vas uceni zbog svojih namera da napusti Kubu. Za sada je na razgovor zavren i molim vas da nikome ne govorite o detaljima.

I on jasno stavi Niku do znanja da treba da izae, to ovaj i uini sa najveim zadovoljstvom.

U hodniku je poeleo da skae od sree-nije ni jednog trenutka pomenuta Lora!! Toga se najvie bojao, ali, sreom, ona je nekako ostala po strani. Da li ju je u hodnicima i kancelarijama FBI titilo jo uvek ime njenog oca , ili je neto drugo bilo po sredi, ko je mogao da zna? Ali, sada to nije bilo vano, Nik je mislio samo na to da je njegova voljena bezbedna. Reio je da joj ne govori nita o neprijatnom razgovoru koji je upravo obavio.

*

Za to vreme, Lora je u banci podigla malo novca i krenula da nabavi neto od letnje garderobe koja joj je bila neophodna. Preskupi izlozi Majamija prosto su mamili, ali je znala da mora odoleti luksuzu. Stoga se odlui za najneophodnije, ali ipak razmiljajui da se sve to dopadne Niku. Kupila je nekoliko prelepih spavaica, jedne lake plave lanene pantalone i majicu u istom tonu i novi kupai kostim jer je stari ostao zaturen negde u hotelskoj sobi u Havani dok se panino pakovala.

Prvi put sa aljenjem pomisli na prelepe stvari i kozmetiku kojom je podmitila enu na carinskoj i pasokoj kontroli, ali, bila je to mala cena slobode, u odnosu na mogunost da trune u nekom kubanskom zatvoru. Zbilja, to to je uinila bila je prava ludost i ko zna ta bi sa njom bilo da joj Nik nije pritekao u pomo. Da li se odluila na brak sa njim iz zahvalnosti? Ali, pomisao na proteklu no od koje je prooe marci otkloni svaku sumnju. Bila je luda za tim ovekom, zaljubljena kao iparica i spremna na sve , pa ak i da telefonira svojoj majci.

Telefon je dugo zvonio dok konano ne zau poznati glas .Lora duboko udahnu :

-Mama, ja sam, zovem te iz Majamija

-Lora, duo, da li si dobro?

uobiajena izvetaena zabrinutost uini da se Lora odmah pokaje to je pozvala, ali sada nije bilo nazad:

-Da, mama, dobro sam i zovem te da ti kaem da u se ovde zadrati malo due. Zapravo, planiram da se venam


Tajac koji je nastao bio je dovoljan znak koliko se majka obradovala. Zatim se pribra i strogim glasom upita erku:

-Da li smem da pitam za koga ili si tajanstvena kao to je bio tvoj otac?

Loru ovaj sarkazam duboko pogodi i ona odbrusi:

-Zbog ega kae bio?Nisi me ni pitala da li sam ga nala. Zar je mogue da te ne zanima?

-Ne, Lora, ma kakav da je ishod tvoga puta, tvoj otac je za mene mrtav.

Nije mogla da veruje u ono to uje i zato odlui da majci nita ne govori preko telefona o mukarcu koga je odabrala, ve samo nagovesti da e za oko mesec dana doi kui po stvari i dokumenta.

Glas sa druge strane bio je hladan i bez trunke oseanja:

-Vidim da si ve o svemu odluiula. elim ti sreu Lora, vie nego to smo je imali tvoj otac i ja.

I ona prekide vezu pre nego to je Lora uspela jo neto da kae.

Mnogo ju je bolelo ono to je ula, ali, istini za volju, ni njena majka nije mogla biti zadovoljna erkom koja joj telefonom javlja da se udaje. Ne, njih dve nikada nee izgraditi iskren odnos majke i keri i Lora oseti da joj u tom trenutku otac jo vie nedostaje. Sa dubokim bolom pomisli da je moda mrtav ili u nekom zatvoru gde ga nikada nee pronai.Ali, ta je ona jo mogla da uini? Jedini trag koji je imala, Emilio Rodrigez, bio je mrtav. Sa Kube je jedva uspela da otputuje, a da se tamo vraa nije ni pomiljala.Laura Bjehovska vie nije postojala, a sve to ju je podsealo na oca bila je samo daleka i bolna prolost. Sa tim mislima vrati se u stan i oraspoloi samu sebe idejama kako e doekati Nika kada stigne. Paljivo je raspremila dnevni boravak, trudei se da ne remeti njegov red stvari, a zatim se uputila u istu kuhinju i poela da sprema veeru koju je zamislila kao iznenaenje.

Kupila je svee plodove mora i vino koje joj je prodavac preporuio kao odlino. Umela je lepo da kuva takoe zahvaljujui svome ocu koji se u kuhinji rado bavio , kada je bio kod kue. Tu crtu ljubavi prema dobrom zalogaju nasledila je od njega, mada je imala izvanrednu liniju uprkos dobrom apetitu.

Sa velikim uivanjem otkrila je da je Nikova kuhinja dobro opremljena, iako se videlo da osim kafe u njoj niko nita ne kuva. To joj dade nadu da je Nik zaista bio usamljenik dok nije sreo nju, ali da je potajno ipak prieljkivao ivot udvoje.

Iskreno se nadala da e njih dvoje u tome uspeti, kad zau klju u bravi. Bio je to Nik sa ogromnim buketom cvea.


-Kako je moja devojka?

Nadam se da si se bar malo snala u ovom haosu od grada ..grozan sam to sam te ostavio samu. Uzgred, zakazao sam nae venanje u Optini za subotu, ne treba ti nita osim kartice socijalnog osiguranja, tako da e sve biti u redu.

Trgla se od ovog zvaninog saoptenja, kao da treba otii i registrovati automobil. Ipak nije tako zamiljala svoje venanje. ]utala je, i on shvati da neto nije u redu.

-Oh. ludice, ti bi ipak htela malo vie romantikeObeavam ti lep medeni mesec. Uzeu nedelju dana slobodno i otii emo na najlepa mesta na Floridi. Uivati na plairadiemo sve to poeli.

Ona se namah ozari i uputi mu jedan predivan osmeh pozivajui ga da pojedu veeru koju je pripremila. Nije tedeo komplimente govorei da je mogao da se kladi kako ne ume da skuva ni jaje.Lora mu je ispriala kako je njen otac voleo da ponekad neto lepo skuva i da jo uvek osea mirise tih njihovih zajednikih veeri. Govorio je da je hrana jedno od retkih pravih ivotnih zadovoljstava u kojima, naravno, treba uivati umereno i uio je da pripremi jednostavna, ali ukusna jela. Zanela se u seanjima na oca i Nik u njenim oima vide koliko tuguje za njim. Pokuao je da je bar malo utei:

-Nae putovanje na Kubu bilo je dosta nespretno , ali i sama si svesna da nismo smeli da ostanemo ni dan due. Moda smo mogli da traimo tvoga oca i godinama, a ipak da ga ne pronaemo

ona ga prekide lakim i nenim poljupcem:

-Nik, ne oekujem od tebe da arobnim tapiem pronae moga oca. Moj put na Kubu bio je prava ludost i zahvalna sam nebu to si me sreo i pomogao mi da se izvuem.

-Dakle, udaje se za mene iz puke zahvalnosti?

pokuao je da se naali.

-Ne. Rei u ti iskreno da me niko nije tako snano privlaio kao ti, mada se moja mama postarala da nemam ba mnogo udvaraa i potencijalnih verenika. Udau se za tebe mada se veoma kratko poznajemo i nadam se da e privlanost prerasti u neto vee i trajnije.

-Onda emo u subotu isprobati brak, a do tada

i on je privue sebi u strastan zagrljaj. Nije joj ostavljao mnogo vremena za razmiljanje, stvari su se odvijale brzo i


Lora se prepustila, ak zaboravljajui tune misli o svome ocu i brojne nesporazume sa majkom za koje se bojala da tek predstoje.

8.

Lori je bilo teko to je u Majamiju sasvim sama i eznula je za prijateljicama koje je ostavila u Vermontu , makar da joj prave drutvo u kupovini, jer ni sama nije znala ta bi trebalo odabrati za subotnje optinsko venanje. Nekada je matala o tome da e joj drugarice biti deverue na nekom raskonom crkvenom venanju, ali kad ve nije bilo njenog oca da je dovede do oltara, nije ni bilo vano.Nik je venanje proglasio formalnou i ona je to protumaila kao izraz njegove praktinosti, a ne nedostatka ljubavi. Zatim se duboko zamisli nad tim koliko se oni stvarno voleali nije bilo nazad. Odluila se na brak sa ovekom koji joj se dopada, a laskalo joj je to je ba zbog nje reio da raskrsti sa momakim ivotom.

Odabrala je jednu jednostavnu haljinu bez rukava boje ampanjca i odgovarajue sandale uz nju, kao i malu torbicu u tonu. Bila je vrlo srena to je svoj nakit uspela da iznese sa Kube u runoj torbi koju nije zaplenila podmitljiva policajka. Naminkala se diskretno i oeljala jednostavnu malu punu, ali kada su je Nikove kolege ugledale, nisu mogli da odole komentarisanju. Komplimenti i poneki zviduk su pljutali, ali i ale na Nikov raun , jer im je sada bilo jasno da je jedino ovako lepa ena mogla da odobrovolji Nika da stane pred matiara.

Kratka ceremonija zavrila se malim slavljem u oblinjem baru i Nik je pourio da se oprosti pravdajui se da ve sutradan kreu na svadbeno putovanje.

Sledeih sedam dana prolo joj je kao u snu: Nik je ispunio obeanje i vodio je na najlepa mesta u okolini Majamija, na prelepe plae gde su posmatrali zalaske Sunca, u luksuzne hotele gde je usluga bila besprekorna , a njihova strast toliko jaka da nisu ustajali sve do podneva. Zatim bi, ogladnevi, otili u neki od restorana na obali koji su sluili izvanredne koktele i jo bolju morsku hranu i jeli kao deca , smejui se i razgovarajui. Lori se inilo da upoznaje jednog plemenitog, dobrog i oseajnog oveka i da bi njihova veza mogla da uspe. Poslednji dan ovog kratkog, ali arobnog odmora proveli su u Nikovim pokuajima da naui Loru skijanju na vodi, ali ona je toliko puta padala da je na kraju odustala smejui se. Skoio je za njom u more i obasuo je slanim poljupcima, dok se njoj inilo da je na sedmom nebu i da ova srea i zaljubljenost nee nikada proi.

Iste veeri, izveo ju je u jedan preskup restoran gde su spremali egzotine specijalitete. Za veinu naziva sa jelovnika Lora nikada nije ula, ali je umela da uiva u preskupom ruiastom burgundskom vinu koje se iskrilo u aama. Pogledao ju je znaajno :

-A sada, malo prave romantike za kojom si eznula. Prvo, najiskrenije bih eleo da se ovo vee nikada ne zavri , a drugo, poklanjam ti neto da bi ga zauvek pamtila.

I on izvadi iz depa plianu kutijicu u kojoj je na jastuetu leala predivna dijamantska grana. Zastade joj dah, nikada u ivotu nije ni pomislila da moe dobiti ovako skupocen poklon!


-Nik, ovo je suvie, zaista, bojim se da ni ti ni ja ne moemo sebi da priutimo

-Ali, ja te nisam pitao kako u potroiti svoju uteevinu i molim te da primi ovaj poklon kao zalog moje ljubavi.

Nije rekla nita, samo joj je bilo ao to je te veeri obukla jednostavnu, belu dekoltovanu haljinu, jer je ovom trenutku odgovarala balska. Ali, njen mu oigledno nije mario za protokol. Videlo se da je srean i da eli to da pokae. Ovla ga je poljubila preko stola, imajui oseaj da ih ceo restoran gleda,ali to joj nije bilo toliko vano.Naprotiv, ba je elela da je svi gledaju, da svoju sreu javno pokae celom svetu.

*

Nikove obaveze u redakciji naterale su ih da se vrate u Majami sutradan. Te veeri, dok su sedeli na podu dnevne sobe i pijuckali oranadu sa mnogo sitnog leda, Lora je znala da moraju da se dogovore oko nekih praktinih stvari i da to nee biti ni malo lako. Prva je progovorila duboko uzdahnuvi:

-Nik, znam da te nita nee pomeriti iz Majamija, da je tvoj posao odlino plaen i ne oekujem da ga napusti. Meutim, i ja imam svoj posao i morau ili da dam otkaz ili da se vratim u Vermont. Ne znam kako emo funkcionisati na toj razdaljini.

-Nadao sam se da e ostati trajno u Majamiju,

ree on turobnim glasom posle due pauze.

-Nisam sigurna da su ovde novinari toliko traeni, a nisam sigurna ni da bih neto drugo mogla da radim.

-Nisi pomislila da bi mogla da bude majka i domaica?

-Dok ti putuje po svetu i pravi fotografije sa najnemoguijih mesta? Ne , Nik, ja suvie dobro znam koliko su ena i deca nesreni u stalnom oekivanju da otac bar na kratko svrati kui.

-Ali ti si znala ime se ja bavim , zar ne?

U njegovom tonu bilo je osornosti koja je bolela.


-Da, ali

-Nema tu nikakvog ali, jer je oigledno da ja treba da promenim ba sve u svom ivotu, a ti eli da ima i mua i karijeru.

-Pa zar veina mukaraca ne eli takoe da ima i porodicu i karijeru?

sad je i ona postajala po malo ljuta.

-Ne vidim ta je u tome loe?

-Loe je to to uvek ene moraju da se rtvuju, a to im ba ne pada tako lako,

ree Lora i poe da skuplja tanjire od veere. Odlazei u kuhinju pomisli sa gorinom da je ovo bila njihova prva svaa.

I Niku je bilo krivo, ali nije imao nita drugo da joj predloi.

Lora je te noi dugo ostala budna razmiljajui o velikoj dilemi pred kojom se nala . Nije htela da izgubi Nika i zato je morala da osmisli svoj ivot u Majamiju, gradu u kome nije poznavala ama ba nikoga. Jo tee joj je padala pomisao da nee imati svoj posao i prihod, jer nikada nije mislila da e zavisiti od mua. Meutim, ljubav brie mnoga zaricanja, pa ona poe da kuje praktian plan o tome kako treba to pre otii u Vermont, preseliti stvari i pokuati da od njegovog momakog utoita napravi gnezdo za dvoje. U trenutku joj kao munja proe kroz glavu misao -gde bi se u sve to uklopila deca za koju Majami svakako nije bio idealno mesto za odrastanje, ali odlui da ne otvara jo jedan front.

Sledeeg jutra mu ree da e na nedelju- dve otputovati u Vermont, da se pozdravi sa majkom i uzme svoje stvari .Podrazumevalo se i da e dati otkaz na svoj dotadanji posao. Bio je to ogroman ustupak sa njene strane i ona se u sebi pitala da li je ludost to to ini sa svojim ivotom.

Desetak dana brzo je prolo i bliio se dan njenog polaska za Vermont. Nik je video da kree na put teka srca i teio se da e se brzo vratiti. Oseao je da e svakog minuta koji provedu razdvojeni eznuti za njom.Javio je na posao da e doi znatno kasnije kako bi jo nekoliko sati proveli zajedno, pre nego to Lorin avion poleti.

Nije imala mnogo ta da pakuje, a avionsku kartu je brzo rezrevisala. Nik je privue k sebi i zagrli:

-Nisam oekivao da e otii tako brzo, da li si..da li si ljuta na mene?

-Ne, Nik, svesna sam da smo oboje uskoili u ovaj brak toliko brzo da e nam biti potrebno mnogo vremena dok se


prilagodimo jedno drugom. Ve sam primetila da ne eli nita da menja u svom stanu, tako da idem samo po svoje line stvari. Nadam se da e mi dok se vratim bar napraviti mesto u ormanu.

Nik je bio pogoen njenim reima, ali su one bile suta istina: okoreo u svojim momakim navikama , ostavio je da njene stvari stoje u koferu, kao da je gost, a ne domaica kue. Sada je teko mogao da trai oprotaj, samo je promrljao da e se stvari popraviti i da i njemu treba vreme da se navikne na to da ima suprugu.

Zatim je poljubi i proaputa promuklim glasom punim enje:

-Ali nemoj u Vermontu da zaboravi koliko te volim i da u biti kao lud dok se ne vrati. Veruj mi , Lora, ni jedna ena do sada

-To sam ve ula Nik, ne elim da znam koliko ih je bilo, molim te. elim da zajedno ponemo ivot u kome emo oboje biti sreni.

Ovako osoran njen ton pripisao je nervozi zbog putovanja. Ipak, pogodila ga je pomisao da je neto ulji u njegovoj ili njenoj prolosti. Da li je imala neku tajnu o kojoj nije htela da govori? Da li se kajala zbog iznenadne odluke da se uda za njega?

Nik je utao u mraku i pitao se da li je to mogue, ili se samo zanosio brzopleto odluivi da se oeni Lorom. Iako je na venanju uzela njegovo prezime, ostala je Lora, mada se on nadao da e vratiti svoje krteno ime, Laura. Ali, ona to nije uinila, beei od neke traume iz prolosti koja je za njega bila tajna. Lora je po svaku cenu htela da sakrije svoje slovensko poreklo , a zato, to mu nije bilo do kraja jasno. Da li ga se stidela, ili je neka vea nevolja naterala da toliko uporno eli da se predstavlja kao prava Amerikanka?

Avion je dodirnuo pistu u Vermontu po kinom i hladnom danu i Lori se uini kao da itavu venost nije bila na Severu, mada nije prolo ni mesec dana odkako je otputovala na Kubu.

Na aerodromu je nije ekao niko, pa se pokajala to ipak nije javila majci kojim letom dolazi. I ta hladnoa u odnosima izmeu njih dve bila je preterana, ipak su bile majka i erka, ali kao da su to obe suvie esto zaboravljale.Ona odlui da bude srdanija prema majci, ali kod kue ne zatee nikoga. Ue u predsoblje i upali svetlo. Bilo je tako pusto i tuno, a bila je to njena roditeljska kua.Ko je bio kriv za to to su njih troje otili svako na svoju stranu? Prvi put se pokaja to je tako slepo oboavala oca, bez saoseanja za majku koja je mesece i godine provela ekajui. Sedela je u potpunom mraku na sofi u dnevnom boravku oekujui kao dete da se majka vrati. Nije ni primetila da je zadremala, kada je tre svetlost i glasovi u predsoblju-njena majka se vrlo srdano opratala od nekog mukarca! Za trenutak pomisli da e pobesneti, ali zaista nije imala pravo na to.

Meri Barns doivela je neku vrstu oka kada je ugledala svoju erku sklupanu na sofi. Umesto pozdrava, pokuala je da bude duhovita:


-Lesi se ipak vraa kui, izgleda

-Mama, molim te, nije trenutak, moramo ozbiljno da razgovaramo.

-Ja nikada ne razgovaram ozbiljno kada se vratim iz odlinog provoda sa armantnim pratiocem. Gledala sam zabavan film i veeras nita ne moe da mi pokvari raspoloenje.

-Pa ak ni ja, je li tako mama?

-Nisam to rekla , Lora i umorna sam pomal

Catherine Eldrige - Noć u Havani

Documents

Transcript of Catherine Eldrige - Noć u Havani