Business&ITČasopis o poslovnoj primeni savremenih tehnologija

Broj 9 • oktobar 2017.

Business&IT

Kontinuirano poboljšanje sistema

Nikad lakše do ERP-a

Kako pomiriti bezbednost i mobilnost

Upravljanje IT operacijama

Cloud„Peti element“ poslovanja

Millions of data points. A singular vision.Data Visionaries Wanted

©2017 NetApp, Inc. All Rights Reserved. NETAPP, the NETAPP logo, and the marks listed at http://www.netapp.com/TM are trademarks of NetApp, Inc. Other company and product names may be trademarks of their respective owners.

netapp.com/datavisionary

40 Teramind sistem za monitoring42 Cyberark – pouzdana zaštita

SECURITY

36 Novi razvojni pravci38 VMware vCAN program

INFRASTRUKTURA

22 MD International26 HBIS GROUP Serbia28 Startap perspektiva: Swiftty

STU DI JE SLU ČAJA

32 COMING Security konferencija35 Jeff Rosica, Avid Technology

INTERVJUI

20 COMING backup, DR i backup desktop okruženja

30 CloudReady operativni sistem

CLOUD

44 Check Point SandBlast46 Veritas 360 Data Management Suite48 TrendMicro Worry-Free50 Specijalističke obuke za IT stručnjake

O FFTO PIC8 Kako pomiriti bezbednost i mobilnost12 ERP u oblaku14 Primena Dynamics NAV-a u e-prodaji16 COMING cloud: Arhiviranje medijskih sadržaja18 Outsourcing IT operacija

Cloud „Peti element“ poslovanja

TEMA BROJA

Business&IT #9Sadržaj

24 Alati za poslovno izveštavanje, analitiku i odlučivanje

APLIKACIJE

4 Business&IT

Sadržaj

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд 004

BUSINESS & IT : časopis o poslovnoj

primeni savremenih tehnologija / urednik Katarina Đurić. - 2013 (okt.)- . - [Beograd] :

Coming : PC Press, 2013- (Beograd : JPC). - 30 cm

ISSN 2334-8771 = Business & IT

COBISS.SR-ID 201180172

Impresum

IzdavačCOmINg – Computer EngineeringToše Jovanovića 7, 11030 Beograd

Telefon: 011/3544-644mail: office@coming.rs

Web: www.coming.rs

Glavna i odgovorna urednicaKatarina Đurić

Izvršni urednikmarko Herman

SaradniciAleksandra Orlović, Biljana

milovanović, Bojan Ivanović, Branko Jakšić, Danilo Petković, Dragan

Obućina, Eleonora Sergijević, Ivana Savić, Ivan Simonović, Jasna Jović,

Jelena metodijević, Liana Paunović, maja mitrović, marija glođović, marina Đukić, matija mandarić,

milica Ilić, milijana Šekularac, miloš Trajković, Nebojša Ilić, Nebojša

Lončarević, Nedeljko Kuduz, Nenad Čukalović, Nenad Stojanović, Nevena Krunić, Nikola Nikolić, Sava Necin,

Slobodan malbašić

Dizajn i DTPAndrija Ćeranić i Vojislav Simić

RedakturaBojana Nedeljković

Prodaja oglasnog prostoraCOmINg – Computer Engineering

Za izdavačaPC Press d.o.o.

Osmana Đikića 4, 11108 Beograd 12, Telefon: 011/2080-220

mail: pc@pcpress.rsWeb: www.pcpress.rs

DirektorkaVesna Čarknajev

Direktor PC Press izdanjaDejan Ristanović

MarketingKsenija Kostić

ŠtampaBirograf Comp

Copyright © 2017 COmINg d.o.o.

Dragi čitaoci,

Hvala vam na svim reakcijama i komentarima, kojima ste nam pomogli da nas-tavimo Business&IT priču. Kao i do sada, trudimo se da vam približimo mogućnosti obezbeđenja i unapređenja poslovanja primenom modernih tehnologija.

Izdanje pred vama posvetili smo novim trendovima u biznisu i tehnologijama koje nam omogućavaju da te trendove ispratimo. Saznaćete kako IT može da po-mogne u transformaciji tradicionalnih modela u bezbedno, mobilno i agilno poslo-vanje u digitalnoj eri. Inspirisan 20. rođendanom filma „Peti element“, ovaj broj do-bio je naziv „Peti element poslovanja“. Ovde govorimo o ultimativnom „elementu“ koji omogućava digitalizaciju poslovanja na najvišem nivou, bez obzira na veličinu, „elementu“ koji je platforma za transformaciju poslovnih modela koji sada tretiraju korisnika/kupca kao deo organizacije, modela u kojima je mišljenje korisnika/kup-ca važno, a strateške odluke u poslovanju se donose na osnovu napredne analitike. govorimo o cloud-u.

I ovog puta, već u uvodnom tekstu, ističemo značaj bezbednosti poslovnih poda-taka. Izvesno je da će se napadi poput Wanna Cry ponavljati – pitanje je samo da li ćemo ih dočekati sa strepnjom ili sa sigurnošću, pouzdani u rešenja koja koristimo za zaštitu poslovnih podataka. Saznajte i u ovom broju više o rešenjima za bezbed-nost poslovnih podataka.

Uz pomoć prijatelja sa svih strana, i ovaj put smo prikazali praktične primere upotrebe modernih tehnologija i koristi koje one donose poslovanju. među strani-cama ovog broja pronaći ćete primer migracije poslovanja u cloud, saznaćete više o mogućnostima za outsourcing IT servisa, videćete da je cloud tehnologija koja omo-gućava ekonomski efikasan model za IT outsourcing čak i ako su korisnik i vendor stotinama kilometara udaljeni. Uočićete i zašto je pominjani „ultimativni element“ neophodan u poslovanju tehnoloških startup kompanija, ali i kako velike kompani-je na našem tržištu automatizuju specifične poslovne procese uz pomoć pouzdanih partnera.

Nadamo se da smo i u ovom broju ostali dosledni sebi i približili vam sve teme na zanimljiv i razumljiv način. Budite sa nama i u budućnosti. Samo zajedno možemo doprineti tehnološkom razvoju poslovanja u Srbiji.

Katarina Đurić

5

Uvodna reč

VestiBusiness&IT

Na Microsoft-ovoj godišnjoj konferenciji Inspi-re, CEO kompanije Satya Nadela predstavio je nove pakete rešenja za poslovne korisnike – Microsoft 365 Enterprise i Microsoft 365 Business. Novi paketi predstavljaju kompletna rešenja za pravna lica, a obuhvataju Office 365, Windows 10, kao i poslovna rešenja za zaštitu i rad putem mobilnih uređaja. Dodatno, Business paket obuhvata upravljanje licencama i uređajima sa centralne lokacije.

Dobro došaoMicrosoft 365!

O IT bezbednostiu proleće

2018. godineU maju ove godine održali smo uspešnu konferen-

ciju pod nazivom „IT bezbednost – od standarda do rešenja“, koja je okupila više od 100 gostiju iz Srbije

i regiona. Oni su imali priliku da slušaju predavanja vodećih stručnjaka na teme kao što su rešenja za end-to-end bezbednost,

upravljanje identitetima, sprečavanje unutrašnjih pretnji i rešenja za kompletnu bezbednost na najvišem nivou.

Ako ste bili u publici, znate šta možete da očekujete na konfe-renciji koju pripremamo za proleće 2018. godine, a ako ste propusti-li prethodni skup, sigurni smo da ćete želeti da na vreme isplanirate

posetu sledećem.Skup posvećen IT bezbednosti i naredne godine organizujemo

sa idejom da velikim kompanijama i njihovom IT i top-menadž-mentu pokažemo na koji način, odnosno kojim rešenjima mogu da zaštite svoje najbitnije resurse – dokumenta i informacije, tj.

podatke bez kojih svoje poslovanje ne mogu da zamisle.

6 Business&IT

Vesti

Stipendija za Tomislava MilovanovićaKompanija COMING kontinuirano pomaže mladim talentima, pa je tako ove godine donirala stipendiju i laptop mladom i talen-tovanom Tomislavu Milovanoviću. Tomislavu će naša podrška omogućiti uspešan nastavak školova-nja u muzičkoj školi u Pančevu.

Savremeno poslovanje podrazumeva i savremen nastup na internetu. Sa željom da svim potencijalnim korisnicima naših rešenja i usluga olakšamo dobijanje potrebnih informacija – naš novi sajt na adresi www.coming.rs dizajniran je moderno, s fokusom na jasnom predstavljanju sadržaja i lakom učitavanju putem mobilnih uređaja. U novi sajt su integrisani i brojni video-sadržaji, kao i materijali koji su o COmINg-u dostupi preko YouTu-be kanala, kao i Facebook i LinkedIn stranica. Putem iste platforme omogućen je i pristup COmINg portalu za poslovne partnere.

Naš tim je i ove godine bio u prili-ci da prisustvuje VMware konferen-ciji, koja je sredi-nom septembra u Barseloni okupila stručnjake za virtuelizaciju iz različitih krajeva sveta, a prvenstveno iz Evrope. Uz brojna predavanja, predstavljanja proizvoda i rešenja, inovacija i trendova, posebnu pažnju privukla nam je Vmware Cloud Foundation platforma. Radi se o kompletnoj platformi, koja obuhvata serverski har-dver, kompletnu Vmware ponudu (uključujući vSphere, NSX i vSAN), kao i SDDC manager aplikaciju.

Vmware rešenja se instaliraju u paketu, ažuriraju se takođe zajedno i istovremeno, a kreiranje kompletnog Horizon 7 PoC-a na VCF 2.2 traje samo četiri i po sata! Ažuriranje je veoma jednostavno jer SDDC manager brine o kompletnom procesu. Raduje nas što ćemo, zajedno sa Vmware-om, moći da donese-mo nove tehnologije za moderno poslovanje i u Srbiju!

Utisci sa konferencije VMworld 2017

Kompanija COMING i Insti-tut za standardizaciju Srbije partnerski pružaju korisnici-ma uslugu vezanu za uvođe-nje Akta o bezbednosti. Nova usluga namenjena je organizacijama koje su u obavezi da implementiraju ovaj akt Zakona o informacionoj bez-bednosti, što su prvenstveno organi javne uprave, odnosno sistemi koji se, u skladu sa zakonom koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti, smatraju naročito osetljivim. Ova usluga je po svojoj prirodi konsultantska, a po-drazumeva da naši eksperti zajedno sa korisnikom prođu kroz ceo proces analize poslovanja, izrade potrebne dokumentacije, uvođenje Akta o bez-bednosti, ali i sprovođenje mera ovog akta i pripremu za proveru sprovođe-nja njime definisanih mera. Prednost saradnje sa COmINg-om pri uvođe-nju Akta o bezbednosti ogleda se u tome što mi predlažemo i neophodna tehnološka rešenja za sprovođenje propisanih mera.

Nova usluga: Akt o

bezbednosti

Posetite redizajniran COMING.RS

7

Kako pomiriti bezbednost i mobilnostNovo vreme i bezbednosni izazovi traže nove pristupe i rešenja

zasnovana na savremenim tehnologijama. Potrebno je delovati na različitim frontovima, od ivice mreže, preko njene unutrašnjosti i data-

centra, sve do krajnjih uređaja i korisnika, gde god da se oni nalaze.

IT bezbednost

8 Business&IT

Tema broja

Na počecima razvoja IT infrastrukture u kom-panijama i dobu koje je prethodilo internetu, mehanizmi za brzo šire-

nje softverskih zaraza praktično nisu postojali, a jedina prava opasnost mogla je doći iznutra, od zlonamernih zapo-slenih ili nekoga ko je stekao fizički pristup mreži ili data-centru. Zato je i razumljivo što tzv. sajber bezbednost često nije bila visoko na listi prioriteta ili čak uopšte na radaru IT osoblja.

Povezivanjem na internet izolovana ostrva infrastrukture prestala su da posto-je. Kompanije su se potencijalno našle na udaru bilo koga ko je povezan na globalnu mrežu, pa je i bezbednost polako došla u fokus zaposlenih u IT-ju, ali i vendora. Strategija u prvoj fazi razvoja korporativ-ne IT bezbednosti može se uporediti sa merama korišćenim u srednjovekovnim zamkovima, gde se najviše truda ulagalo u sprečavanje prodora napadača od spolja, kroz ojačavanje vrata ili kopanje dubljeg šanca. Tako se i u IT-ju najviše pažnje posvećivalo zaštiti ivice mreže, uglavnom investiranjem u firewall uređaje i formira-njem DmZ segmenta mreže, a svoje mesto u kompanijama u ovom periodu našla su i antivirusna i antispam rešenja.

Taktike i ciljevi napadača menjali su se vremenom. Dok je zlonamerni softver u početku bio usmeren ka što bržem širenju i uništavanju podataka, u novije vreme u fokusu napadača je da što duže ostane neotkriven unutar korporativne mreže, kako bi stekao što širi pristup, ali i uklonio tragove ulaska. Dok su hakeri nekada bili klinci koji su probijali zaštite zbog dokazivanja i slave, danas se prak-tično radi o visokoprofitabilnom biznisu. Napadi su sofisticirani i dobro planirani, uglavnom sa ciljevima političke ili finan-sijske prirode, kao što su krađa poverlji-vih podataka za potrebe konkurencije ili iznuđivanje novca od kompanije.

Poslednja decenija donela je pravu eksploziju u korišćenju mobilnih uređaja i aplikacija, praćenu ekspanzijom cloud tehnologija i rešenja koja su izmestila aplikacije iz korporativne infrastruktu-re. Danas se često ni korisnici ni njihovi podaci više ne nalaze unutar „zamka”, odnosno kompanijske mreže, a Windows PC računari, koji su doskora bili domi-nantni poslovni uređaji, u firmama često ustupaju mesto mobilnim telefonima i tabletima. Neophodna je potpuna prome-

na pristupa IT bezbednosti, u skladu sa izazovima novog vremena.

Zadržavanje kontrole u eri mobilnostiStriktna bezbednosna pravila obično ne idu ruku pod ruku sa zadovoljstvom kraj-njih korisnika, koji, naviknuti na brzinu i udobnost korišćenja aplikacija na privat-nim mobilnim uređajima, očekuju slično iskustvo u radu i u korporativnom okru-ženju. Pred IT osoblje se zato danas postav-lja naizgled nemoguć zadatak - obezbediti korisnicima pristup kompanijskim IT servisima na način koji je istovremeno jed-nostavan i bezbedan, bez obzira na to gde se korisnik nalazi i koji uređaj koristi.

Odgovor na ovaj izazov je virtueliza-cija desktopa i aplikacija u cilju njihove unificirane isporuke na različite mobilne platforme, ali i pomeranja korisničkih po-dataka u data-centar, gde je njima moguće mnogo jednostavnije upravljati u smislu dostupnosti (visoka raspoloživost, bekap, DR) i bezbednosti. Ovim se omogućava pretvaranje krajnjih uređaja u jednostavne pristupne terminale, koji na sebi ne sadrže osetljive podatke (npr. tanki klijent kance-larijskog radnika) ili skladište minimum podataka potrebnih za rad (npr. tablet pro-davca na terenu kome je potreban pristup elektronskoj pošti i dokumentima).

Na polju mobilnosti je verovatno najdalje otišla kompanija Vmware, koja je svojim Workspace ONE rešenjem obje-dinila upravljanje mobilnim uređajima sa isporukom kompletnog korisničkog radnog okruženja. Za krajnjeg korisni-ka Workspace ONE predstavlja katalog svih njegovih kompanijskih IT resursa (desktopova, aplikacija i podataka) koji-ma može pristupiti preko web čitača ili mobilne aplikacije.

Korisniku se pruža tzv. single-sign-on iskustvo u radu, međusobnim poveziva-njem svih njegovih digitalnih identiteta, kako internih kompanijskih naloga, poput AD-a i SAP-a, tako i naloga na eksternim servisima, recimo Office 365 ili e-banking portala. Na ovaj način kori-sniku se omogućava da samo jednim lo-

govanjem na portal pristupi svim svojim aplikacijama i podacima, a administra-torima da preuzmu potpunu kontrolu nad upravljanjem različitim korisničkim nalozima, posebno kompleksnošću i rotacijom šifara.

mobilnost je donela promene i u segment autentifikacije korisnika, uvo-đenjem potrebe za analizom različitih pa-rametara pristupa, npr. uređaja i „lokacije“ korisnika. Tako Workspace ONE omoguća-va primenu različitih bezbednosnih polisa, u zavisnosti od toga da li korisnik pokuša-va da pristupi aplikaciji sa kompanijskog uređaja lociranog unutar korporativne mreže ili korišćenjem privatnog uređaja

preko interneta, kada se od njega može tražiti npr. dvofaktorska autentifikacija ili mu se čak potpuno zabraniti pristup.

Zaštita mobilnih uređajamobilnost zahteva pristup aplikacijama i podacima nezavisno od lokacije, što za rezultat ima da Windows PC računari odavno nisu jedini uređaji za obavljanje posla. mobilni uređaji i platforme poput Android-a i iOS-a našli su svoj put iz privatnog u korporativni IT, donoseći sa sobom nove izazove – kako osigurati kompanijske podatke koji sada praktič-no putuju svuda sa zaposlenima.

Deo odgovora na ovo pitanje nude rešenja za upravljanje mobilnošću, među kojima je Vmware AirWatch jedan od li-dera. Ovi alati su evoluirali od svojih po-četaka, kada su praktično bili inventar-ski alat i zaštita protiv gubitka uređaja, pružajući mogućnost udaljenog brisanja, do sveobuhvatnih rešenja za upravljanje, ne samo uređajima već i isporukom i kontrolom aplikacija i sadržaja na njima.

Drugi deo slagalice predstavljaju spe-cijalizovana rešenja za zaštitu mobilnih uređaja, kakvo je Check Point SandBlast mobile. U pitanju je rešenje koje se oslanja na Check Point cloud tehnologije za priku-pljanje i korelaciju podataka o pretnjama u realnom vremenu, obezbeđujući zaštitu od zlonamernih aplikacija, ali i speci-fičnih mobilnih napada, kao što su SmS

DOK SU HAKERI NEKADA BILI KLINCI KOJI SU PROBIJALI ZAŠTITE ZBOG DOKAZIVANJA I SLAVE, DANAS JE OVDE REČ O VISOKOPROFITABILNOM BIZNISU. NAPADI SU SOFISTICIRANI I DOBRO PLANIRANI, UGLAVNOM SA CILJEVIMA POLITIČKE ILI FINANSIJSKE PRIRODE, KAO ŠTO SU KRAđA POVERLJIVIH PODATAKA ZA POTREBE KONKURENCIJE ILI IZNUđIVANJE NOVCA OD KOMPANIJE.

9

prevare i presretanje Wi-Fi saobraćaja. Integracijom pomenutih alata može

se u potpunosti uspostaviti kontrola nad bezbednošću mobilnih uređaja i – najvažnije – korporativnih podataka na njima. Tako je moguće osigurati da se uređaj ne može koristiti u poslovne svrhe ako nije adekvatno zaštićen, kao i da se uređaju koji je detektovan kao potencijalno kompromitovan automatski zabrani pristup kompanijskim resursi-ma ili uklone svi osetljivi podaci.

Sudbina tradicionalnog antivirusaŠta sa korisničkim radnim stanicama koje su oduvek bile tradicionalna plat-forma za antiviruse? Prema podacima kompanije Symantec, oko 1,5 miliona ra-zličitog, ranije nepoznatog zlonamernog softvera otkriva se na dnevnom nivou.

Jedan od razloga za ovako visok broj detekcija je to što softver stalno menja svoju formu kroz tehnike maskiranja i kriptovanja (danas dostupne kao online usluge), pa tako statistike pokazuju da je preko 80% malvera aktivno samo u toku jednog sata nakon otkrivanja. Imajući u vidu ove podatke, kao i vreme koje je potrebno za kreiranje odgovarajućeg „protivotrova“, očigledno je da tradici-onalni pristup antivirusnog softvera, baziran na detektovanju odranije pozna-tog ponašanja, nije dovoljan za borbu sa savremenim pretnjama.

Antivirusna rešenja nastoje da se prilagode novim okolnostima. Od svojih početaka, baziranih na virusnim signa-turama, do toga da danas npr. dolaze sa modulima za zaštitu online plaćanja i po-seduju mehanizme za ispravljanje propu-sta u operativnom sistemu i instaliranim aplikacijama, antivirusi su prešli dalek put. međutim, sami više nisu dovoljni da

bi obezbedili miran san administratorima bezbednosti, već su samo jedno od neop-hodnih oružja u njihovom arsenalu.

Detekcija naprednih pretnjiDanas su antivirusna rešenja praktično samo prvi nivo odbrane koji administra-torima omogućava da se fokusiraju na borbu sa naprednim pretnjama, među kojima svakako jedan od najvećih iza-zova predstavljaju tzv. zero day napadi, koji zloupotrebljavaju ranije nepozna-te propuste u računarskom softveru. Samim tim, nije ih moguće detektovati i zaustaviti tradicionalnim metodama, pa u pomoć sve češće dolaze napredne teh-nologije bazirane na analizi ponašanja.

Jedna od šire rasprostranjenih teh-nologija za detekciju zero-day napada su sandbox rešenja. Radi se o fizičkom ure-đaju ili cloud usluzi koji svaki od fajlova koji im je prosleđen izvršavaju u izolova-noj virtuelnoj mašini i analiziraju njegov uticaj na sistem, kako bi detektovali potencijalne loše namere. U međuvre-menu, krajnjem korisniku kome je fajl bio namenjen može se isporučiti njegova funkcionalna kopija iz koje su uklonjeni svi aktivni elementi koji bi potencijalno mogli sadržati zlonamerni kod.

Kako bi sandbox rešenja bila efika-sna, neophodno je da kroz njih prolaze svi fajlovi koji ulaze u organizaciju. Zato ona obično poseduju integraciju sa ivič-nim uređajima kao što su firewall i mail gateway, dok kompanija Check Point nudi i posebne agente za krajnje uređaje. Na ovaj način se upotpunjuju tradicio-nalna antivirusna rešenja i obezbeđuju sandbox analiza i sanitizacija fajlova bez obzira na njihov izvor.

Kako protiv ransomware-a?Sandbox rešenja, takođe, predstavljaju jed-nu od metoda za borbu protiv ransomware napada, koji od 2013. godine i pojave čuvenog CryptoLocker-a predstavljaju verovatno najveću pretnju po dostupnost privatnih i kompanijskih podataka. Radi se o posebnoj vrsti zlonamernog softve-ra koji neopaženo enkriptuje boot zapis zaraženog računara ili podatke na njemu i svim njemu dostupnim mrežnim diskovi-ma, a zatim za oporavak podataka zahteva novac, obično putem bitcoin uplate na račun napadača. Od pojave ransomware-a, prosečna cena otkupa stalno raste i danas iznosi nešto više od 1.000$ po zaraženom računaru, mada statistike pokazuju da u jednoj petini slučajeva korisnici ne dobiju pristup podacima čak i nakon plaćanja.

Ransomware je danas dominantna forma zlonamernog softvera, a jedan od razloga za takvu situaciju su široko dostupni ransomware-as-a-service alati, koji napadaču sa minimalnim tehnič-kim znanjem omogućavaju jednostavno kreiranje i isporuku sopstvene sorte zaraze. Danas ne postoji rešenje koje nudi stoprocentnu zaštitu od ransomware-a, pa je, uz ranije pomenute alate i edukaci-ju korisnika, jedini efikasan način borbe primena najboljih bezbednosnih praksi. Jedna od njih je i redovno patch-ovanje OS-a i aplikacija – skorašnja WannaCry epidemija bila je zasnovana upravo na iskorišćavanju propusta u SmB protoko-lu Windows operativnog sistema, koji je inače ispravljen dva meseca pre pojave zlonamernog softvera.

Važan aspekt odbrane je i odgovara-juća bekap strategija, kojom se kreiraju rezervne kopije podataka sa dovoljno du-

0%

Drugo

AdFraud

Botnet

Banker

Backdoor

Downloader

Ransomware

10% 20% 30% 40% 50% 60%

Zastupljenost zlonamernog softvera po tipovima u prvom kvartalu 2017. (izvor: Malwarebytes)

RANSOMWARE JE DANAS DOMINANTNA FORMA ZLONAMERNOG SOFTVERA. OD NJEGOVE POJAVE PROSEČNA CENA OTKUPA STALNO RASTE I DANAS IZNOSI NEŠTO VIŠE OD 1.000$ PO ZARAžENOM RAČUNARU, MADA STATISTIKE POKAZUJU DA U JEDNOJ PETINI SLUČAJEVA KORISNICI NE DOBIJU PRISTUP PODACIMA ČAK I NAKON PLAćANJA.

10 Business&IT

Tema broja

gim periodom čuvanja (ransomware se obično ne aktivira odmah, već nekoliko nedelja nakon infekcije), kao i smeštanje bekapa na offline medijum i udaljenu lokaciju. U ovom segmentu posebno su zanimljiva rešenja za bekap podataka u cloud, poput proizvoda kompanije Veeam koji omogućavaju bekapovanje desktopa i servera na lokaciju izabranog Veeam cloud provajdera, gde su izvan dometa ransomware-a.

Edukacija krajnjih korisnikaPrilikom formulisanja strategije sajber bezbednosti, nije dovoljno fokusirati se samo na tehnološka rešenja, već i na uređenje procedura i edukaciju krajnjih korisnika, koji su verovatno najslabija karika u lancu korporativne bezbednosti i najčešća meta napadača. Danas devet od deset sajber napada počinje tzv. phish ing mail porukom nekom od zaposlenih, koja za cilj ima obmanu primaoca da izvrši zlonamerni kod ili obavi neku radnju na svoju ili štetu kompanije za koju radi, recimo otkrije svoje kredencijale.

Još opasniji je tzv. spear phishing, u kome se, umesto generičke mail poruke poslate na više adresa, jednom ili nekolici-ni zaposlenih šalje ciljana poruka u kojoj se napadač lažno predstavlja kao odranije poznati pojedinac ili kompanija sa kojom žrtve sarađuju. Ovakvi napadi nisu neuo-bičajeni i za naše okruženje, gde su u par slučajeva doveli do preusmeravanja sred-stava kompanije na napadačev umesto na račun regularnog dobavljača.

Posebno je poražavajuć podatak da u 12% slučajeva primaoci zaista i nasednu na prevaru i kliknu na link iz mail poruke ili izvrše zaraženi fajl, čime napadaču širom otvaraju vrata kompanijskog zamka. Upra-vo zato edukacija zaposlenih vezano za najbolje bezbednosne prakse i potencijalne napade sa kojima se mogu susresti pred-stavlja jednu od ključnih strategija zaštite.

U ovom segmentu značajnu ulogu imaju i alati za praćenje ponašanja kraj-njih korisnika, poput rešenja kompanije Teramind. Radi se o softveru koji snima i analizira aktivnost korisnika sa monito-risanog računara ili servera i u realnom vremenu primenjuje polise, poput bloki-ranja startovanja zabranjenih aplikacija, štampanja poverljivih dokumenata ili slanja određenih podataka putem mail-a. Pored edukacije, rešenja poput ovog predstavljaju i nezamenjiv alat za detek-ciju i borbu protiv zlonamernih zaposle-

nih, ali i kontrolu aktivnosti privilego-vanih naloga, kao što su administratori sistema i eksterni IT konsultanti.

Umesto zaključkaVremena u kojima su firewall uređaji i ažurirani antivirus bili dovoljni da bi se ostvario privid sigurnosti odavno su prošla. Novo vreme i bezbednosni izazovi traže nove pristupe i rešenja zasnovana na savremenim tehnologijama, kao što su cloud i mašinsko učenje. Potrebno je delovati na različitim frontovima, od ivice mreže, preko njene unutrašnjosti i

data-centra, sve do krajnjih uređaja i korisnika, gde god da se oni nalaze.

U sajber bezbednosti ne postoji „zlatni metak“ – jedan proizvod čija nabavka i implementacija garantuje miran san. Jedi-ni uspešan pristup bezbednosti je slojevit, onaj koji polazi od edukacije i procedura a završava konkretnim tehnološkim rešenjima, poželjno raznovrsnim i od ra-zličitih vendora. U definisanju strategije bezbednosti ne treba se fokusirati na spre-čavanje ulaska loših momaka spolja, već poći od pretpostavke da su oni verovatno već odavno unutra. Nebojša Ilić �

Anatomija phishing napada (izvor: OpenDNS)

11

Ni kad lak še do ERP-aPla ni ra te uvođenje ERP-a? Ima mo ta be lu za vas...

Cloud

go to vo sve kom pa ni je su-sreću se sa po slov nim iza zo vi ma po put ne dos-tat ka ko mu ni ka ci je među ode lje nji ma, što ote ža va

ko or di na ci ju među za po sle ni ma. Ova kav način po slo va nja čes to do vo di do zas to ja u ra du – de ša va se da i zve šta ji ni su bla-gov re me ni i tačni, ne evi den ti ra ju se sve po slov ne pro me ne, što u ne kom tre nut ku

mo že u gro zi ti rad or ga ni za ci je. U većini slučaje va naj veće pro ble me pred stav lja ju spor sis tem, zas ta re la te hno lo gi ja, ne-mo gućnost in te gra ci je re še nja sa no vi jim te hno lo gi ja ma, a tu su i mno gi dru gi pro ble mi sa ko ji ma se za po sle ni sva ko-dnev no suočava ju.

Ve li ki pro blem pred stav lja i činje ni-ca da ko ri snik o kre nut bav lje nju svo jim o snov nim po slo va njem ne mo že da is-

pra ti sva ko dnev ni na pre dak te hno lo gi je, ni je si gu ran ko li ko fi nan sij skih sred sta-va tre ba da ulo ži, ni ti ka ko ce lo ku pno in te gri sa no re še nje tre ba da i zgle da. Naj veću sla bost u većini slučaje va pred-stav lja ma njak nov ca za in ves ti ra nje u o pre mu i li cen ce, jer većina po ku ša va da što vi še in ves ti ra u pro i zvo dnju, ra zvoj i pla sman pro i zvo da od ko jih ima naj veći pro fit, a ma nje u IT in fras truk tu ru.

12 Business&IT

Te ma broja

Brzo, la ko, bez in ves ti ci jaZa hva lju jući clo ud te hno lo gi ja ma, kom pa ni ja CO mINg je ra zvi la pro i zvod ko ji omo gućava da se na ve de ni pro ble-mi re še la ko, brzo i bez ula ga nja nov ca, i ti me po slo va nje svo jih ko ri sni ka po di gne na vi sok ni vo. ERP u clo ud-u na meće se kao ide al no re še nje, i to ne sa mo za one kom pa ni je ko je ni su u mo gućnos ti da pri u šte ku po vi nu ova-kvog re še nja. Ide al ni kan di da ti za ovu u slu gu su i or ga ni za ci je čije se po slo-va nje o dvi ja na vi še lo ka ci ja.

Ovo re še nje ko ri sni ku omo gućava pris tup sis te mu sa bi lo ko je lo ka ci je i di rek tno uno še nje svih pro me na u tre nut ku u ko jem nas ta ju, pri čemu se ove pro me ne evi den ti ra ju u svim po slov nim pro ce si ma. Tu je i in te gri-sa na ba za po da ta ka, za hva lju jući ko joj se sve ne op ho dne in for ma ci je pro na-la ze i pre tra žu ju sa je dnog mes ta. Na taj način sis tem „ži vi“ i pru ža re al no sta nje, a sa mim tim i mo gućnost brzog re ago va nja, ka ko na in ter ne ta ko i na pro me ne nas ta le u o kru že nju. Pre-dnost ovog re še nja pred stav lja i činje ni-ca da se svi po da ci čuva ju u o bla ku, što je od ključnog značaja u ne že lje nim kri tičnim si tu aci ja ma, po put po ža-ra, po pla va, zem ljo tre sa ili ha ker skih na pa da. Sa ERP-om bićete ko rak is pred ova kvih ka tas tro fičnih si tu aci ja, jer će on šti ti ti po slo va nje va še kom pa ni je i sve va še po dat ke čuva ti u računar-skom o bla ku.

Sve pre dnos ti ovog re še nja mo gu se vi de ti iz pri lo že ne ta be le, na pri me ru im ple men ta ci je ERP sis te ma u clo ud o kru že nju i in te gra ci je sa dru gim te-hno lo gi ja ma.

ERP u CO MING clo ud-uUvođenjem ERP-a po bolj šaćete po slov-ne per for man se, po većati pro fi ta bil-nost i kon ku ren tnost na trži štu, kao i efi ka snost va še kom pa ni je.

ERP re še nja u CO mINg clo ud-u, ko ja vam mo gu po moći da po slo va nje va še kom pa ni je po di gne te na vi ši ni vo, je su mi cro soft Dyna mics NAV i SAP. Uko li ko ne mo že te da se o dlučite ko je re še nje je naj bo lje za vas, kon tak ti raj te nas pre ko a dre se o ffi ce@co ming.rs ili te le fon skog bro ja 011/35-44-644, ka ko bi smo za je dno re ši li sve ne do-umi ce i iza bra li pra vo re še nje za vas.

Ne delj ko Ku duz i Alek san dra Or lo vić �

PROCES IZGRADNJE SISTEMA ZA ERP I SLIČNE SISTEME

ON-PREMISES– KUPOVINA – ILI KAKO JE TO BILO PO TRADICIONALNOM NAČINU

CLOUD – IZNAJMLJIVANJE – NOVI TRENDOVI I PROIZVOD KOMPANIJE COMING

NABAVKA OPREME I LICENCI

Potrebno je da korisnik nabavi licence i opremu, koja se sastoji od dosta gradivnih elemenata sistema, kao i da se konsultuje sa stručnjakom iz te oblasti.

Korisnik vrlo jednostavno, preko telefona/interneta, poručuje uslugu, koja je odmah dostupna.

INVESTICIJA U KUPOVINU OPREME

Neophodno je izdvojiti dosta novca - od nekoliko desetina hiljada do nekoliko stotina hiljada evra – za postizanje istog kvaliteta servisa kao u cloud-u.

Investicije su 0 evra, tj. nema investicija.

VREME ZA IMPLEMENTACIJU

Vreme za implementaciju je predugo. Od početka procesa nabavke pa do imple-mentacije opreme i dobijanja licenci može proteći nekoliko meseci, čak i godina.

Vreme naručivanja i implemen-tacije za većinu servisa je jedan dan, odnosno par dana ukoliko je u pitanju kompleksnije rešenje.

NABAVKA DRUGIH TEHNOLOGIJA

Proces poručivanja i nabavke je skoro podjednako kompleksan za svaku tehnologiju i podrazumeva nabavku opreme, licenci i usluga implementacije.

Korisnik sasvim jednostavno, putem telefona/interneta, poručuje dodatne usluge, koje su dostupne istog trenutka.

INTEGRACIJA IZMEĐU TEHNOLOGIJA

Neophodne su usluge stručnjaka da bi se sprovele integracije za koje je potrebno čekati određen vremenski period.

Ključne integracije su već izvršene i u funkciji su.

ODRŽAVANJE OPREME I ODRŽAVANJE LICENCI

Potrebno je imati kompaniju ili zaposliti administratora koji brine o opremi i licen-cama, kao i plaćati godišnji enhancement.

Sve je uključeno u uslugu za koju ste potpisali ugovor.

BACKUP SISTEMI / DISASTER RECOVERY

Potrebno je izgraditi sistem, odvojiti određenu sumu novca i kontrolisati ga.

Automatski je uključen i radi.

KADROVSKI RESURSI

S obzirom da je ovo „troškovni centar“, kompanije nastoje da smanje broj zaposlenih i teško da jedna osoba ili par njih mogu biti specijalisti za sve tehnologije (od servera, preko mreže, do aplikacija i integracija).

Za svaku oblast, odnosno tehnologiju, postoji specijalizovan i sertifikovan tim stručnjaka, koji implementira, održava i rešava sve probleme.

PODEŠAVANJE/ PRILAGOĐAVANJE SISTEMA

Potrebno je importovati standardne šifrarnike, podesiti knjiženja, testirati, što podrazumeva vreme konsultanata i veliki trošak, pogotovo ako pored ERP-a postoje i druga poslovna rešenja.

Ovaj deo cloud-a je uređen i testiran tako da se korisnik samo priključuje već testiranom servisu i nastavlja da ga koristi, sa svim dodatnim modulima i paketima.

ODRŽAVANJE ERP SISTEMA

Održavanje ERP-a na lokaciji korisnika je malo kompleksnije, zato što dosta toga za-visi od kvaliteta tehnologije koju poseduje.

Održavanje sistema je jed-nostavnije, jer su tu sistemi svih korisnika, pa je mnogo toga automatski podešeno kako bi se proaktivno reagovalo ako dođe do bilo kakvih problema.

OTKAZIVANJE USLUGA

Ako ste investirali dosta novca u opremu i licence, a potom uvideli da vam neka od usluga ne treba (ili da vam, jednostavno, ne treba ništa od toga), nema povraćaja novca natrag. Jedino što možete da uradite jeste da prodate polovnu opremu, koja je u međuvremenu izgubila vrednost na tržištu.

Vrlo jednostavno i brzo, za jedan dan. Sve podatke dobijate zapa-kovane u strukturiranom obliku i potom možete da ih koristite u dru-goj formi ili programu. Niste bacili novac – samo ćete prestati da plaćate mesečni iznos za usluge.

OBNAVLJANJE OPREME I LICENCI

Posle nekoliko godina oprema zastareva i potrebno ju je obnoviti, zajedno sa li-cencama, odnosno treba pokrenuti čitav proces ponovo.

Sve je automatski uključeno u mesečni iznos, potrebno je samo da se posvetite svom poslovanju.

REZIME

Dugo vreme implementacije, neizvesnost, kompleksnost, zavisnost od mnogih isporučilaca i ogromne investicije ne idu u prilog ovom rešenju.

Uz ekonomičnost ovog rešenja treba istaći visoku dostupnost i raspoloživost sistema, laku i brzu nadogradnja, stabilnost i fleksi-bilnost, sigurnost i jednostavnost.

13

Je dno „hop“i eto ga e-shop!

Hop! U zvik ko ji le po opi su je pre la zak na clo ud ser vi se za po tre be po slo va-nja. Sve što je po tre bno jes te da do ne se te o dlu ku za „skok“ u upo tre bu mo-

der nih te hno lo gi ja, ko je će do ne ti do da tnu vre dnost za va še kup ce.

Dyna mics NAV

Po sle dnjih go di na sve je pri su-tni ji trend pre las ka sa tra di ci-onal nih načina pro da je ro be na on li ne pro da ju pre ko spe-ci ja li zo va nih saj to va sa web

ka ta lo zi ma pro i zvo da (e-shop). Da bi ovaj način pro da je pru žio svoj mak si mum po tre bno je obe zbe di ti tačne i ažur ne po dat ke o ar ti kli ma, ko ji i zmeđu os ta log po dra zu me va ju pre ci zne opi se, ras po lo-ži ve ko ličine, ce ne i ra ba te po gru pa ma ku pa ca. Naj bo lji način da se ovo pos ti-gne bi la bi in te gra ci ja sa tran sak ci onim sis te mom u ko me su sme šte ne sve ove in for ma ci je.

mo gućnost in te gra ci je u ve li koj me-ri za vi si od tran sak ci onog sis te ma ko ji kom pa ni ja ko ris ti u svom po slo va nju. Tra di ci onal ni in for ma ci oni sis te mi sa vi še ra zličitih a pli ka ci ja i o dvo je nim ba za ma po da ta ka ne ma ju ve li ke mo-gućnos ti za in te gra ci je, jer svi po tre-bni po da ci u glav nom ni su na je dnom

mes tu. Čes to su po da ci o za li ha ma u je dnoj ba zi po da ta ka, a fi nan sij ski po-da ci o tro ško vi ma i ce na ma u dru goj, ta ko da je izu ze tno te ško pri ku pi ti sve po tre bne po dat ke i in te gri sa ti ih sa trećim sis te mi ma. Zbog to ga su sve vi-še u upo tre bi ERP (En ter pri ce Re so ur ce Plan ning) sis te mi.

ERP sis te mi su ve li ki, in te gral ni in for ma ci oni sis te mi ko ji slu že kao po-drška po slo va nju. To je po slov ni so ftver ko ji je mul ti fun kci ona lan po ko rišćenju, in te gra lan po pri ro di i mo du la ran po struk tu ri. Sas to ji se od mo du la od ko jih sva ki ima svo je ra zličite fun kci je, po-ve za ne za je dničkom ba zom po da ta ka, čime je pos ti gnu ta in te gri sa nost po da-ta ka i po slo va nja. Je dno od kva li te tni jih i zas tu plje ni jih ERP re še nja na trži štu Srbi je je mi cro soft Dyna mics NAV. To je ce lo vi to po slov no re še nje, ko je se kroz du gi niz go di na po ka za lo kao naj bo lje re še nje za sre dnje ve li ka pre du zeća.

Prak tična pri me na NAV-a u pro da jiU zmi mo za pri mer in dus tri ju auto mo-bil skih de lo va, ko ja pred stav lja ve oma ra zuđenu o blast. Ka ta lo zi pro i zvo da auto-kuća mo gu sa drža ti de se ti ne, pa i sto ti ne hi lja da ar ti ka la, gde Dyna mics NAV, sa svo jom izu ze tno do bro struk-tu ri ra nom ba zom, pred stav lja o dličnu o sno vu za o bra du ove o grom ne ko ličine po da ta ka. In te gra ci ja se o dvi ja pre ko web ser vi sa, uz obe zbeđenu tre nu tnu sin hro ni za ci ju svih re le van tnih po da ta-ka iz NAV-a sa e-shop-om.

Ovo do no si niz pre dnos ti, ka ko za vla sni ke i za po sle ne u auto-kućama ta ko i za kup ce auto-de lo va. U u slo vi ma ja ke kon ku ren ci je i ne op ho dnos ti brzog re ago va nja na za hte ve trži šta, mo žda i naj va žni je jes te to što se sa sva kom pro me nom u ERP sis te mu sta nje za li ha auto mat ski ažu ri ra na saj tu. Dyna mics NAV, kao mi cro soft-ov pro i zvod, ima o dličnu in te gra ci ju sa dru gim mi cro-

14 Business&IT

Te ma broja

ERP e-shop

Komercijalista preko tableta

Kupac preko mobilnog telefona

Veleprodaja preko PC računaraNabavka

Menadžment

Marketing

Magacin

Prodaja

soft-ovim ala ti ma, kao što je npr. Excel, što omo gućava ko ri sni ci ma da na kraj-nje je dnos ta van način pri pri je mu ro be o tvo re ve li ki broj no vih kar ti ca ar ti ka la i brzo ih sta ve na sta nje, pri čemu se sve te pro me ne auto mat ski pre sli ka va ju i na web sajt. Ovo omo gućava kup ci ma da uvek ima ju tačnu in for ma ci ju o ras po-lo ži vos ti za li ha na la ge ru, kao i o to me u kom ma lo pro daj nom o bjek tu je ar ti kal dos tu pan za pro da ju. Kup ci 24 časa, 7 da na u ne de lji, mo gu da na saj tu pra ve po rudž bi ne, ko je se is tog tre nut ka pro-sleđuju u ERP sis tem Dyna mics NAV. Na o sno vu pro sleđenih po rudž bi na ma ga ci-one ri vrše i zdva ja nje ro be i pri pre mu za is po ru ku, pri čemu ku pac na saj tu mo že da pra ti sta tus svo je po rudž bi ne, jer se sve pro me ne u po rudž bi ni ko je ura di ma-ga ci oner od sli ka va ju i na e-shop-u.

Po što su sve po tre bne in for ma ci je iz ERP sis te ma dos tu pne i na e-shop-u, ko mer ci ja lis ti sve svo je ak tiv nos ti mo-

„HOP“ EFE KATKroz no vi vid li cen ci ra nja ko ji pru ža CO mINg – Com pu ter En gi ne ering, mi cro soft Dyna mics NAV pos tao je dos tu pan i ma njim pre du zećima, ko ja sa da bez in ves ti ci onih tro ško va, kroz i znaj mlji va nje li cen ci u clo ud-u, mo gu do bi ti je dno sav re me no ERP re še nje. Dyna mics NAV o dli ku ju izu-ze tno ši ro ke mo gućnos ti in te gra ci je sa dru gim sis te mi ma, uz ko rišćenje web ser vi sa, ta ko da pred stav lja sav-rše nu o sno vu za in te gra ci ju sa web saj to vi ma. Ko ris teći te mo gućnos ti, kom pa ni ja CO mINg je ra zvi la mo dul za in te gra ci ju i zmeđu ERP re še nja mi-cro soft Dyna mics NAV i web ka ta lo ga za on li ne pro da ju.

gu obav lja ti sa mo pre ko web saj ta, bez po tre be za pris tu pa njem NAV-u, što znači da se ko ris ti ma nji broj li cen ci za NAV i ta ko pos ti žu u šte de. Omo gućen im je unos po nu da i po rudž bi na u e-shop-u, ko je se is tog tre nut ka re pli-ci ra ju u Dyna mics NAV-u, gde se da lje o brađuju. Kroz po se bno na prav lje ne for me, ko mer ci ja lis ti do bi ja ju in for-ma ci je o sva kom kup cu iz NAV-a, tj. in for ma ci je o sal du kup ca, dos pe lom sal du, in for ma ci ju o to me da li je ku pac blo ki ran i da li je do zvo lje no i zda va nje fak tu ra za nje ga, kao i in for ma ci je o svim pret ho dno re ali zo va nim po rudž-bi na ma za tog kup ca. Ta kođe, kup ci na saj tu u sva kom tre nut ku mo gu da vi de is to ri ju svo je ku po vi ne, kao i tre nu tni dos pe li i ne dos pe li sal do.

U NAV-u je omo gućeno kre ira nje ra zličitih vrsta ra ba ta po ar ti klu, kup cu, gru pi ar ti ka la i gru pi ku pa ca. Svi ovi ra ba ti pre ba cu ju se na web sajt, ta ko da ku pac dok pra vi po rudž bi nu auto mat-ski do bi ja o dređeni pro ce nat ra ba ta ko ji mu je na me njen, u za vi snos ti od nje go ve gru pe i ar ti ka la ko je ku pu je. Ovo omo-gućava i je dnos tav no u ključiva nje ak ci ja i ra zličitih pro mo tiv nih ak tiv nos ti.

U e-shop-u je mo guće kre ira nje i ve le-pro daj nih i ma lo pro daj nih fak tu ra, pa se u za vi snos ti od iza bra ne op ci je fak tu re u NAV-u pre ba cu ju u od go va ra jući mo dul, gde je da lje, u za vi snos ti od vrste pro da je, obe zbeđeno nji ho vo pre ci zno knji že nje po svim knji go vod stve nim stan dar di ma. Pro dav ci mo gu da po zo vu štam pu fis-

kal nog računa za i zvrše nu ma lo pro da ju sa saj ta, kao i iz NAV-a.

Dyna mics NAV omo gućava o tva ra nje vi še pre du zeća u je dnoj ba zi, a mo guće su i ra zličite va ri jan te in te gra ci je tih pre du zeća sa e-shop-om. mo guće je sva-ko pre du zeće in te gri sa ti sa po se bnim saj tom ili sva pre du zeća sa je dnim saj-tom, pri čemu se po da ci, u za vi snos ti od iza bra nih op ci ja, sli va ju u od go va ra juće pre du zeće.

„Skok“ u mo der ni je po slo va njeŽi vi mo u vre me nu obe le že nom u brza-njem i međuso bnim po ve zi va njem. Sav-re me na eko no mi ja na građuje i grače ko ji brzo uočava ju iza zo ve i pri la gođava ju se no vim za hte vi ma, a ve li ku ulo gu u to me i gra in for ma ci ona te hno lo gi ja. Uko li ko že li mo da rav no prav no kon ku ri še mo u sve tu glo ba li zo va ne eko no mi je, tre ba pri me ni ti no ve te hno lo gi je na način na ko ji to čine pre du zeća iz Ev rop ske Uni je i dru gih ra zvi je nih ze ma lja. In for ma-ci ona te hno lo gi ja je o zbi ljan se gment sva kog po slo va nja, na ko ju, sto ga, du žnu pa žnju mo ra ju o bra ti ti i naj vi ši ni voi me na džmen ta. S ob zi rom na to, i zbor i im ple men ta ci ja ERP sis te ma pred stav lja je dan od naj va žni jih pro ce sa za sva ko pre du zeće ko je nas to ji da una pre di svo je po slo va nje i ne pre ki dno ra zvi ja svoj in-for ma ci oni sis tem.

Uko li ko ste sprem ni za „hop“, sto ji mo vam na ras po la ga nju: o ffi ce@co ming.rs. Bo jan Iva no vić �

PO ŠTO SU SVE PO TRE BNE IN FOR MA CI JE IZ ERP SIS-TE MA DOS TU PNE I U E-SHOP-U, KO MER CI JA LIS TI SVE SVO JE AK TIV NOS TI MO GU OBAV LJA TI SA MO PRE KO WEB SAJ TA, BEZ PO TRE BE ZA PRIS TU PA NJEM NAV-U, ŠTO ZNAČI DA SE KO RIS TI MA NJI BROJ LI CEN CI ZA NAV I TA-KO POS TI žU U ŠTEDE

15

Sačuvaj te i sa držaj i no vac!

U je dan fun kci onal ni sis tem za ar hi vi ra nje me dij skih sa drža ja, nje go vu in sta la ci ju i o drža va nje, po tre bno je in ves ti ra ti pri ličnu

sumu nov ca. Šta je al ter na ti va?

CO MING cloud

Že li te da sačuva te vaš me dij ski sa držaj ko rišćenjem en ter pri-se le vel re še nja po entry le vel ce ni? Ne že li te da in ves ti ra te u sku pi har dver i so ftver ske

li cen ce? Op te rećuje vas bri ga o te hničkoj po dršci ko ju obe zbeđuje te sva ke go di ne? Dos ta vam je ra zočare nja ka da se is pos ta vi da vam je za no vu ver zi ju so ftve ra po tre-ban i pot pu no nov har dver? Že le li bis te da ima te mo gućnost da je dnos tav no pla ti te u slu gu i bri gu pre pus ti te ne kom dru gom, dok vi uži va te u nje nom kva li te tu? Da ima te pot pu no pre dvi di ve tro ško ve, ko je u pot pu nos ti mo že te kon tro li sa ti? Ka ko se ovo mo že os tva ri ti? Da li je i zvo dlji vo? Da li je prak tično pri me nji vo? Ovo su sa mo ne ka od pi ta nja na ko ja ćemo u na re dnim re do vi ma po ku ša ti da od go vo ri mo.

On-pre mi ses ar hi vaKre ni mo za to od im ple men ta ci je je-dnog kla sičnog ar hiv skog re še nja u tzv. on-pre mi ses va ri jan ti. Kao en ter pri se ar chi ve ma na ge ment re še nje ko ris tićemo SgL Flas hnet. Da bi je dno ova kvo re še nje fun kci oni sa lo, ne op ho dno je ima ti mi ni-mal no je dan mi cro soft Win dows ser ver re la tiv no pris toj nih ka rak te ris ti ka, sa bar par brzih dis ko va za tzv. ca che. Da lje, po tre ban je sto ra ge pris toj nih ka rak te-ris ti ka, ka ko bi se u brza li i op ti mi zo va li

16 Business&IT

Te ma broja

pro ce si ar hi vi ra nja i res to re-a. Na kra ju, bi lo bi ve oma ko ri sno ima ti i LTO ta pe li-brary, uz čiju po moć bi se značaj no pro ši-ri o ka pa ci tet ar hi ve, a ce na ce le pos tav ke drža la pod kon tro lom. Na ve de ni har dver ko šta oko 30.000 ev ra.

A sa da so ftver. Na rav no, pos to je i je-fti ni ja re še nja, ali su nji ho ve mo gućnos ti o gra ničene. SgL je en ter pri se re še nje za HSm (Hi erar chi cal Sto ra ge ma na ge ment) i ima sve fun kci je ko je su nam po tre bne. Po tre bni su nam mi cro soft SQL ser ver, SgL Flas hnet so ftver, li cen ce za disk sto-ra ge po te ra baj tu, li cen ce za LTO sto ra ge po slo tu, li cen ce za LTO draj vo ve po draj-vu, li cen ce za ta pe li brary. Na kra ju, u ce nu tre ba uračuna ti i tro ško ve za in sta-la ci ju ta kvog sis te ma i te hničku po dršku na go di šnjem ni vou. Sve ovo do vešće nas do su me od oko 100.000 ev ra! I to za sis tem ko ji ni je re dun dan tan. Is ti na je da je ar hi vi ra ni sa držaj be zbe dan, ali će u slučaju ot ka zi va nja ova kvog sis te ma bi ti ne dos tu pan sve dok se sis tem ne opo ra-vi. Pot pu no re dun dan tan sis tem je i vi še ne go dvos tru ko sku plji. Sve u sve mu, mo že mo da za ključimo da je u je dan ova-kav sis tem po tre bno in ves ti ra ti pri ličnu su mu nov ca. Šta je al ter na ti va?

Ar hi va u clo ud-uZa mi sli te da ima te ova kvo re še nje im-ple men ti ra no u da ta-cen tru i da vam se ova kav sis tem nu di kao u slu ga ko ju bis te plaćali na me sečnom ni vou, za dva re da ve-ličine je fti ni je. Že li mo da vam pred sta vi mo re še nje ko je je u pot pu nos ti re ali zo va no u da ta-cen tru i ko je vam nu di mo kao clo ud ba zi ra nu u slu gu. Da bi ko ris tio ova kvo re še nje kli jen tu su po tre bni sa mo web browser i in ter net ko nek ci ja. Sve os ta lo je na ša bri ga. mi ćemo za vas bri nu ti o fun-kci oni sa nju čita vog sis te ma za ar hi vi ra nje, o li cen ca ma i te hničkoj po dršci. Ka da dođe vre me za up gra de sis te ma, to je po no vo na ša bri ga i tro šak ko ji pa da na naš te ret. Kli jent ima SLA (Ser vi ce Le vel A gre ement) ugo vor sa na ma, ko ji mu ga ran tu je dos tu-pnost ser vi sa 24/7/365. U data-centru, na virtuelnoj infrastrukturi, moze se napra-viti potpuno istovetno resenje.

Ova kvo re še nje ko ri sni ku pru ža pot pu no is ti ko mo di tet kao i ono ko je

je im ple men ti ra no on-pre mi ses. Je di-na ra zli ka i zmeđu ova dva re še nja jes te brzi na ko nek ci je i zmeđu pro duk ci onog sis te ma kli jen ta i sis te ma za ar hi vi ra nje. Da li je ova ra zli ka značaj na? mi tvrdi mo da ni je. Na ime, u pro ce su ar hi vi ra nja za kli jen ta i ni je va žno ko jom brzi nom se ne ki sa držaj ar hi vi ra; ono što jes te bi tno je da se taj sa držaj ar hi vi ra po u zda no. I to je ne što što mi ga ran tu je mo. Tu je čak i do da tni ser vis ko ji po u zda nost po di že na vi ši ni vo.

Kli jen ti su uvek ose tlji vi na brzi nu ko jom se sa držaj vraća iz ar hi ve. Ima-mo ne ko li ko me ha ni za ma ko ji po ma žu u ovoj si tu aci ji. Prvo re še nje je da se na stra ni kli jen ta pos ta vi sto ra ge ba zi ran na dis ko vi ma ko ji bi slu žio kao priv-re me na ar hi va. ma te ri ja li bi se odav de auto mat ski se li li u clo ud ba sed ar hi vu, za hva lju jući pra vi li ma ko ja smo pos ta-vi li. ma te ri ja li bi se na toj lo ka ci ji čuva li ono li ko du go ko li ko smo pra vi li ma o dre di li. Re ci mo, mo že mo o dre di ti da se ne ki ma te ri jal čuva na o dređenoj lo ka ci ji npr. 30 da na, ili da se bri še sa mo uko li-ko ni ko ni je tra žio res to re u pret ho dnih 30 da na, ili pri me ni ti ne ku kom bi na ci ju ova kvih pra vi la. Na taj način bi ma te ri ja-li ko ji su češće tra že ni bi li brzo dos tu pni za dnev nu pro duk ci ju, dok bi se do onih ko ji se ređe tra že do la zi lo ne što spo ri je.

Ako go vo ri mo o ve li kim faj lo vi ma za čiji res to re je po tre bno vi še vre me na, on da je u glav nom reč o mul ti me di jal nim

sa drža ji ma, o dno sno o audio-vi deo faj-lo vi ma. Za ta kve faj lo ve nu di mo pre gled ar hi vi ra nog ma te ri ja la u ni žoj re zo lu ci ji, što omo gućava ne ome ta no pre gle da nje i kroz ne što spo ri ji (re la tiv no) link i zmeđu kli jen to vog pro duk ci onog sis te ma i da-ta-cen tra. Kli jent je u mo gućnos ti da iza-be re sa mo deo audio-vi deo faj la i da po-kre ne tzv. par ti al fi le res to re. Na taj način se ko ličina ne opho dnih baj to va ko je tre ba pre ne ti iz da ta-cen tra do pro duk ci onog sis te ma značaj no uma nju je, a sa mim tim i čitav pro ces pos ta je zna tno brži.

Po ne kad, međutim, za kli jen ta ni to ni je do volj no brzo. I u ta kvoj si tu aci ji ima-mo od go vor. Pre ne go što od go vo ri mo na ovaj iza zov, o bja snićemo još je dan ve oma va žan se gment na šeg re še nja. Ka ko bi se na ši kli jen ti osećali što si gur ni je i ka ko bi u sva kom tre nut ku ima li svo je sa drža je u svo jim ru ka ma, nu di mo i u slu gu pre ba-ci va nja ar hi vi ra nih faj lo va na LTO tra ke, ko je se po tom pre da ju kli jen tu. To omo-gućava da kli jent ima kod se be sav svoj ar hi vi ra ni sa držaj u di gi tal nom for ma tu, la ko dos tu pan čak i u si tu aci ji ka da je clo ud ser vis ne dos tu pan ili je za res to re sa clo ud-a po tre bno ne što vi še vre me na. U tom slučaju kli jent mo že da is ko ris ti lo kal ni LTO dri ve i i zvrši res to re tra že nog ma te ri ja la na svoj pro duk ci oni sis tem.

Re še nja za ar hi vi ra nje ba zi ra na na clo ud te hno lo gi ja ma su ve oma i zve sna bu dućnost. Ce na za clo ud sto ra ge je već sa da ve oma pris tu pačna, a lin ko vi i za-vi dan pro tok su sve dos tu pni ji, ta ko da će ra zli ke u re ali za ci ji ova kvog re še nja on-pre mi ses i u clo ud-u, po svoj pri li ci, i sa te hničke stra ne bi ti sve ma nje i ma nje. Kad je eko nom ski as pekt u pi ta nju, pre-dnost re ali za ci je u clo ud-u la ko je uvi de ti već da nas. Ne nad Čuka lo vić �

DA BI KO RIS TIO VRHUN SKO RE ŠE NJE ZA AR HI VI RA-NJE U CO MING CLO UD-U KLI JEN TU SU PO TRE BNI SA MO WEB BROWSER I IN TER NET KO NEK CI JA. SVE OS TA LO JE NA ŠA BRI GA, 24/7/365!

17

Po tre ba za in for ma ci onim te hno-lo gi ja ma u mo der nom po slo-va nju ve li ka je. Do IT ode lje nja

do la ze sve slo že ni ji za hte vi, bi lo da je to po tre ba za no vim har dve rom, uvođenje no vog a pli ka tiv nog ser vi sa, so ftve ra ko ji će una pre di ti po slov ni pro ces, re še nja za čuva nje po da ta ka ili be zbe dnost mre že. Lo kal ni IT sek to ri suočava ju se sa pro-ble mom ne do volj nih ljud skih re sur sa, ne do volj nog is kus tva i zna nja po tre bnog za re ali za ci ju spe ci fičnih za hte va. Naj-bo lji po slov ni i zvođači čine ne op ho dna ula ga nja ka ko bi se i zdvo ji li od svo jih kon ku re na ta, pre po zna jući da nji ho va in fras truk tu ra za hte va vi še od sa mo re-dov nog o drža va nja.

Pre ba ci va nje IT ope ra ci ja u na dle-žnost ne ke dru ge kom pa ni je ko ja se pro fe si onal no ba vi pru ža njem te u slu ge mo že do ne ti o grom ne be ne fi te. Ova kvo re še nje za na ras ta juće IT po tre be omo-gućuje kom pa ni ja ma da u šte de značaj na sred stva, po bolj ša ju po slo va nje i – naj bi-tni je – fo ku si ra ju se na svo ju pri mar nu de la tnost. Lop ta se sa da na la zi u dvo ri štu pro fe si onal ca ko ji, zbog bo ga ti jeg is kus-tva i vi še re sur sa, po sao obav lja efi ka sni-je i kva li te tni je.

Pres ta nak fun kci oni sa nja ne kog va-žnog ser vi sa, ko ji u o zbilj nim or ga ni za-ci ja ma za so bom pov lači i pre kid po slov-nog pro ce sa, mo že u zro ko va ti o zbilj ne gu bit ke. Zbog to ga je sve i zra že ni je i po većava nje ni voa po drške: ka da su naj bi tni ji pro ce si u pi ta nju, 24x7 mo ni to-ring je ne izos tav ni deo ugo vo ra.

Kom pa ni je se suočava ju sa ve li kim pro ble mom ka da uđu u no vi pro je kat, za ko ji ne ma ju re sur se, zna nje i is kus tvo. Pro ces pro na la že nja i oda bi ra kan di da-ta mo že bi ti is crpan po sao i me na dže ri se pri za po šlja va nju suočava ju sa go to vo ne re ši vim pro ble mi ma. U ta kvoj si tu aci ji kao je di no pra vo re še nje na meće se par-tner sa bo ga tim por tfo li om.

I zbor pra vog par tne raPor tfo lio pro vaj de ra čine us ko spe ci-ja li zo va ni ti mo vi za IT po dršku kom-pa ni ja ma. Čla no vi je dnog ti ma kroz ško lo va nje, obu ke i re ali za ci ju pro je ka ta u prak si stiču po tre bno zna nje i is kus-tvo. Oni se fo ku si ra ju na je dnu o blast i spe ci ja li zu ju se za nju, a cilj im je da po nu de što kva li te tni ju u slu gu. Nji ho-va glav na de la tnost je u pra vo IT, što im omo gućava da pru že mno go kva li te tni ji ser vis od onog ko ji bi nji ho vi kli jen ti mo gli da pos ti gnu inho use re še nji ma. Kon stan tnim usav rša va njem i ra dom u naj ra zličiti jim sis te mi ma IT pro vaj de-ri stiču ve li ku ši ri nu u pri me ni no vih te hno lo gi ja i u sta nju su da od go vo re na naj ra zličiti je za hte ve kli je na ta.

Pređimo za tre nu tak sa te ori je na prak su, da bi smo sa gle da li ka ko sve to

i zgle da iz u gla pro vaj de ra IT u slu ga, kao što je kom pa ni ja CO mINg. Da bis te pos ti gli naj vi ši ni vo u slu ge, mo ra te se pri la gođava ti ko ri sni ku. To u slov lja va or ga ni za ci onu po de lu na sek to re, gde sva ki sek tor pred stav lja ce li nu za se be i spe ci ja li zu je se u svo joj o blas ti. Zbog op-se ga te hno lo gi ja ko ji ma se ba ve, ti mo vi pri be ga va ju tak ti ci ko ja po dra zu me va da se i sva ki član ti ma po je di načno još uže spe ci ja li zu je za o dređenu te hno lo-gi ju. Re zul tat ova kve unu tra šnje or ga-ni za ci je jes te mo gućnost da se od go vo ri na go to vo sva ki iza zov, bez ob zi ra na slo že nost in fras truk tu re, jer iza in fras-truk tu re ko ri sni ka ne sto ji je dan čovek već ve li ki tim lju di. Za to je di ja pa zon u slu ga ko je se mo gu po nu di ti dos ta ši rok i ra znov rstan, a kva li tet u slu ge mak si ma lan. O blas ti ra da mo gu bi ti, re ci mo, sa mo ser vi ce desk u slu ge, kroz uda lje nu ili te ren sku po dršku, in te gra-ci ja i praćenje IT in fras truk tu re kli je na-ta, im ple men ta ci ja so ftver skih re še nja, IT kon sal ting, pa čak i o drža va nja kom-ple tne ser ver ske i mre žne in fras truk tu-re i sko ro svih pra tećih ser vi sa.

mo žda naj veća ko rist za kli jen ta od pri hva ta nja čita vog ovog kon cep ta jes te kon tro la tro ško va, uz os tva ri va nje ve li-kih u šte da nov ca i re sur sa. Sva is tra ži va-nja na ovu te mu po ka za la su da je kraj nja fi nan sij ska do bit i naj jači ra zlog što se kom pa ni je o dlučuju za out so ur cing. Kom pa ni je ko je ko ris te IT out so ur cing os tva ru ju pre dnost na trži štu jer po-većava ju pro duk tiv nost i kva li tet u slu ga ko je pru ža ju kli jen ti ma, na dma šu jući ta ko svo je kon ku ren te.

U slo vi na trži štu, kon ku ren ci ja, pro pi-si, fi nan sij ska si tu aci ja, te hno lo gi je – sve se to me nja iz da na u dan. Drža nje ko-ra ka sa svim tim pro me na ma, po se bno u si tu aci ja ma ka da one tra že ula ga nja, za kom pa ni je je čes to pi ta nje „bi ti ili ne bi ti“. Za to, na pre duj te u ko rak sa te hno-lo gi jom – uz out so ur cing! Mi loš Traj ko vić �

U prav lja nje IT ope ra ci jamaMo der no po slov no o kru že nje za hte va no ve, agil ne i ino va-tiv ne pris tu pe IT ope ra ci ja ma. Da nas je te ško za mi sli ti da čak i ma nje kom pa ni je, bez ob zi ra na svo ju pri mar nu de la tnost, fun kci oni šu bez IT sek to ra.

Out so ur cing

IS TRA žI VA NJA PO KA ZU JU DA JE FI NAN SIJ SKA DO BIT NAJ VA žNI JI RA ZLOG ŠTO SE KOM PA NI JE O DLUČUJU ZA IT OUT SO UR CING

18 Business&IT

Te ma broja

COMING Computer Engineering

Toše Jovanovića 7, 11000 Beogradoffice@coming.rs, www.coming.rs, 011/35 44 644

COMING Cloud

ERP

CRM

ECM

BI

Exchange

Lync

IaaS

SaaS

PaaS

Backup

Disaster recovery

U eri u ko joj te hno lo ška dos ti-gnuća ima ju sve značaj ni ju ulo gu u sva ko dnev nom ži vo tu,

me nja ju se i u slo vi po slo va nja. mo der ne te hno lo gi je obe zbeđuju na pre dna re še nja za po slo va nje, ali omo gućuju i ek span-zi ju ra znov rsnih na pa da i ra nji vos ti kri-tičnih po slov nih po da ta ka. Uko li ko se pre tnje ne pre dvi de i na njih ne od go vo ri na vre me, kon ku ren tnost u po slov nom sve tu, pa čak i sam op sta nak po slo va nja, biće u gro že ni. Be zbe dnost po slov nih po da ta ka je dan je od ključnih IT iza zo va, ali u pre du zećima vrlo čes to ne pos to ji za do vo lja va juć ni vo sves ti o po sle di ca-ma ko je nji hov gu bi tak mo že os ta vi ti na po slo va nje.

Do gu bit ka po da ta ka mo že doći ljud-skom gre škom, u sled pro ble ma u in fras-truk tu ri, po ža ra ili po pla ve u da ta-cen-tru, zbog ha ker skog na pa da... Na ne ke od ovih si tu aci ja mo že mo u i zve snoj me ri uti ca ti, ali ne i u pot pu nos ti. Da bi

kom pa ni je mo gle da is pu ne očeki va nja trži šta, po tre bno je da bu du u to ku, da na brz i kva li te tan način od go vo re na even-tu al nu ka tas tro fu i zas toj u ra du sve du na mi ni mum. Ovo za hte va tran sfor ma-ci ju i pri la gođava nje di gi tal nom do bu.

Ka ko i zbeći ka tas tro fu?Prvi ko rak pred stav lja mo der ni za ci ja lo kal nog be kap re še nja ko ri sni ka. Vir tu-eli za ci ja ser vi sa u in fras truk tu ri ko ri-sni ka omo gućava da se re zer vne ko pi je po da ta ka kre ira ju na izu ze tno efi ka san i po u zdan način, ko ji mo že obe zbe di ti kon zis ten tnost po da ta ka na a pli ka tiv-nom ni vou i nji hov gra nu lar ni pov raćaj (npr. na ni vou faj la ope ra tiv nog sis te-ma, o bjek ta ak tiv nog di rek to ri ju ma, mS Exchan ge-a, Sha re po int-a itd.) i bez in sta la ci je be kap age na ta u ope ra tiv nom sis te mu. Ta kođe, tra ke kao des ti na ci-ja za be kap za me nju ju se sav re me nim disk-ba zi ra nim uređaji ma, ko ji po se du-

No je va bar ka za po slo va njeI zgle da kao da u 21. ve ku po slu je mo u „mo ru“ ri zi ka i po ten ci-jal nih opa snos ti, a pi ta nje je sa mo ko ja će „olu ja“ iza zva ti gu bi-tak po da ta ka i one mo gućiti nas ta vak po slo va nja. Svi ma nam je po tre bna „No je va bar ka“.

IT bezbednost

CO MING I VEEAMKompanije COmINg i Veeam su partne-ri u Veeam Clo ud Con nect pro gra mu. Ovo par tner stvo da je nam mo gućnost da lo kal nom trži štu po nu di mo Veeam Ba ckup and Re pli ca ti on re še nje u o bla-ku. Re še nje je ta ko o smi šlje no da za do-vo lja va po slov ne po tre be pre du zeća bi lo ko je ve ličine. Ne ke od nje go vih pre dnos-ti su: uda lje ni be kap, pot pu na vi dlji vost i kon tro la, kre ira nje lo ka ci je za opo ra-vak od ka tas tro fe i eko no mičnost.

Veeam Clo ud Con nect je pot pu no in te gri sa no, brzo i si gur no re še nje za vir tu el nu in fras truk tu ru, ko je je na na šem trži štu dos tu pno za hva lju jući du go go di šnjoj sa ra dnji kom pa ni ja CO-mINg i Veeam. Veeam re še nje za be kap za uzi ma mes to u sa mom vrhu ka da je reč o so ftve ru za čuva nje po da ta ka, a od kon ku ren ci je ga i zdva ja mo gućnost je dnos tav nog for mi ra nja DR lo ka ci ja. Pri me nom ovog re še nja za do vo lja va ju se svi za hte vi pla na za očuva nje kon ti nu-ite ta po slo va nja, kao i ser ti fi ka ci je, a ko ri snik ne ma in ves ti ci one tro ško ve, već za u slu gu plaća od go va ra jući i znos na me sečnom ni vou.

20 Business&IT

Cloud

ju fun kci onal nost re pli ka ci je sa drža ja na da lji nu i spo so bni su da ko rišćenjem te hno lo gi ja de du pli ka ci je i kom pre si je po da ta ka sma nje ne op ho dan pros tor i do dva de set pu ta.

Za tim sle di ko pi ra nje be ka pa na uda-lje nu lo ka ci ju. Po da ci ko ji su za štićeni lo kal nim ko pi ja ma se u krip to va nom o bli ku ko pi ra ju na da lji nu po sle sa ži-ma nja i čuva ju u računar skom o bla ku. Re pli ka ci ja be ka pa mo že se re ali zo va ti na ni vou so ftve ra ili disk-uređaja, a po-red skla di šte nja uda lje ne ko pi je, ko ri snik ima mo gućnost auto mat ske ve ri fi ka ci je in te gri te ta be ka pa i pro bnog po kre ta nja ser vi sa, ka ko bi se uve rio u mo gućnost nji ho vog stvar nog opo rav ka.

Ni je dna kom pa ni ja ne sme se bi do-zvo li ti da ne ma be kap. Na ža lost, ve li ki broj pre du zeća u Srbi ji i da lje ne po se du-je ni ka kvo re še nje za be kap, a značajan broj njih ko ris ti re še nja ko ja su po lo-vična, ne ade kva tna i mi mo svih stan dar-da. Sud bi na onih ko ji ne ma ju ni ka kav

be kap je i zve sna: uko li ko i zgu be po slov-ne po dat ke, neće moći da se opo ra ve.

Va žnost za šti te po da ta ka u mo der nom po slo va njuJe dan od najčešćih pro ble ma sa ko ji ma se IT oso blje je dne pro sečne kom pa ni je su sreće jes te ne ra zu me va nje od stra ne ru ko vod stva. Oni čes to ne ma ju slu ha za za hte ve ova kve pri ro de, jer sma tra ju da su ula ga nja u sis tem ko ji ra di bez pre ki-da ne po tre bna u tom tre nut ku. Tek ka da nas ta ne pro blem, pos ta ju sve sni va žnos ti za šti te po da ta ka.

O zbilj nost pro ble ma pri mo ra la je za-ko no dav ce i re gu la tor na te la da re agu ju, pa pre du zeća u ne kim sek to ri ma da nas ne mo gu da bi ra ju da li će im ple men ti-ra ti re še nje ko je obe zbeđuje kon ti nu itet po slo va nja, već sa mo na ko ji način će to učini ti, pri čemu se ko rišćenje u slu ga opo rav ka u računar skom o bla ku na meće kao eko no mični je i flek si bil ni je od sop-stve ne DR in fras truk tu re.

Pred IT me na džment pos tav lja se za da tak da pred sta vi ru ko vod stvu po-sle di ce po ten ci jal ne ka tas tro fe, ma te ri-jal ne gu bit ke u slučaju zas to ja u ra du, značaj be ka pa, kao i pre dnos ti nje go ve re ali za ci je u clo ud-u – brzi nu i si gur nost opo rav ka, čak i u slučaju uni šte nja in fra-struk tu re, be zbe dnost po da ta ka, sna gu ma ši na i so ftve ra za za šti tu i od bra nu, kao i dos tu pnost ti ma stručnja ka za po dršku i bri gu o ser vi si ma. To me va lja do da ti još je dnu bi tnu pre dnost re še nja za be kap u clo ud-u – eko no mičnost, jer se na pla ta vrši pre ma obi mu an ga žo va nih re sur sa i pot pu no je us klađena sa stvar-nim po tre ba ma ko ri sni ka.

Be kap po da ta ka je ključna kom po-nen ta za us pe šno fun kci oni sa nje kom pa-ni je; pred stav lja si gur nost, gra di po ve re-nje kod kli je na ta, ru ši ba ri je re na ra znim po slov nim po lji ma i zbog to ga ne ma o prav da nog ra zlo ga za nje go vo ne pos to-ja nje u po slo va nju je dnog pre du zeća. Ivan Si mo no vić �

COMING rešenje za backup desktop okruženja

podrazumeva korišćenje Veeam Recovery medijuma za kreiranje celokupne slike

operativnog sistema, particije ili željene datoteke.

Sve važne korisničke informacije kopiraju se

i skladište na bezbednu logičku ili fizičku celinu.

U slučaju oporavka od katastrofe celokupan

operativni sistem ugroženog desktop ili laptop uređaja

može se praktično povratiti na drugi hardver u inventaru

kompanije.

Za više informacija o rešenju kontaktirajte

vaš COMING tim.

COMING Computer EngineeringToše Jovanovića 7 • 11000 Beograd

office@coming.rs • www.coming.rs tel: +381 11 35 44 644

Pouzdan backup desktop okruženja

jE MOGuć!

21

Pre la zak „u o bla ke“

Po rast obi ma po slo va nja i po tre ba da se obe zbe di kon ti nu itet u ra-du do ve li su kom pa ni ju MDI do o dlu ke o ula ga nju u pro ši re nje IT

ka pa ci te ta, uz po većanje po u zda nos ti in for ma tičke in fras truk ture

MD In ter na ti onal d.o.o.

Od o sni va nja 1997. go di ne, o snov na de la tnost kom-pa ni je mDI je dis tri bu ci ja ro be ši ro ke po tro šnje. Ko ris teći sop stve nu struč-

nost i spo so bnos ti, u dru že ne sa jačinom principala koje zastupaju, pos ta li su je dna od naj jačih kom pa ni ja na lo kal-nom trži štu po go di šnjem pro me tu, trži šnom učešću i kom pa ni ja ma ko je zas tu pa ju. mDI za po šlja va vi še od 300 ra dni ka, ras po ređenih u četi ri dis tri bu-tiv na cen tra, ko ji se na la ze u Be o gra du, No vom Sa du (cross-do cking), Ni šu i Čačku. Upo tre ba sav re me ne o pre me i me na džment u čijem sas ta vu je vi-so ko o bra zo van i kva li fi ko van ka dar ga ran ci ja su za us peh na trži štu. mDI na go di šnjem ni vou is po ručuje ro bu u 10.000 o bje ka ta u Srbi ji, dok je do da-tnih 4.000 o bje ka ta po kri ve no kroz cen tral ne ma ga ci ne ku pa ca.

Po slov ni iza zo viRast po slo va nja i sve veća ne op ho dnost obe zbeđenja kon ti nu ite ta u ra du do ve li su kom pa ni ju pred o dlu ku o ula ga nju u od go va ra juće IT re sur se i pro ši re nje ka pa ci te ta, ali i po većanje po u zda nos-ti in for ma tičke in fras truk tu re. Obim po sla do veo je do pot pu nog is ko rišćenja pos to jećih ser ver skih re sur sa, dok su sto ra ge re sur si bi li is ko rišćeni čak 90%.

O tvo ri lo se i pi ta nje re ša va nja na pa ja nja sis te ma u slučaju du žeg pre ki da, ko je ni je bi lo re še no, a i po sle dnji OVS ugo vor o ko rišćenju mi cro soft li cen ci je is ti cao.

Za svo je po slo va nje kom pa ni ja ko ris ti vi še a pli ka tiv nih re še nja ra-zličitih pro i zvođača, ko ja su međuso-bno do bro in te gri sa na. međutim,

pos to jeća kon fi gu ra ci ja sis te ma ni je ima la pe ri me tar sku za šti tu, ni ti za šti-tu od ot ka zi va nja po je di nih uređaja. Kom pa ni ja je ima la be kap na je dnoj lo ka ci ji, bez je dnos tav ne mo gućnos ti za pro ve ru opo rav ka iz be ka pa. Sve ovo mo ti vi sa lo je kom pa ni ju mDI da is tra ži mo gućnos ti una pređenja svog

To po lo gi ja sis te ma pre pre las ka de la ser vi sa u CO MING

22 Business&IT

Case Study

sis te ma i upo re di al ter na ti ve po-nuđene na trži štu.

O da bir is po ručiocaPregledom trenutne IT infrastrukture i servisa u firmi izvršena je analiza stanja i na osnovu toga dat predlog vi še re še nja za kon so li da ci ju IT in-fras truk tu re i ser vi sa, sa ci ljem da se obe zbe di vi sok ste pen kon ti nu ite ta po slo va nja, kao i da se na eko no mičan način os tva re pos tav lje ni ci lje vi. Na kon ana li ze svih va ri jan ti re še nja za una-pređenje sis te ma do šlo se do o dlu ke da se pre dnost da re še nju sa pre las kom u clo ud de la ser ver ske i mre žne in fras-truk tu re.

Počele su i kon sul ta ci je sa ven do ri ma, među ko ji ma je bio i CO mINg, ka ko bi se de fi ni sa li svi pos tup ci, po tre bni re sur si i even tu al ni pro ble mi. O dnos ce ne i kva li-te ta je pre su dio – mDI je oda brao sa ra-dnju sa CO mINg-om.

Pro ces im ple men ta ci je i pos ti gnu ti re zul ta tiZbog in te gri sa nos ti sis te ma ni je bi lo mo guće pla ni ra ti par ci jal ni pre la zak pro duk ci onih ser ve ra na CO mINg clo ud, već je to is pla ni ra no, tes ti ra no i urađeno o dje dnom.

“Sva ki ser vis je imao ne ke spe ci-fičnos ti i pro ble me, među ko ji ma su i pro ble mi ko ji ni su bi li pre dviđeni, ali uz

pu no učešće svih ti pro ble mi su re ša va ni i pro duk ci oni ser ve ri i ser vi si su pro ra di-li na no voj plat for mi bez ne ga tiv nih uti-ca ja na po slov ne pro ce se“, ka že Dra gan Obućina iz kom pa ni je mDI.

Na kon po di za nja svih po tre bnih ser-vi sa u o kvi ru CO mINg clo ud-a u sle di lo je po de ša va nje sis te ma, ta ko da ra di be kap svih ser ve ra na dve ra zličite lo ka ci je u o kvi ru CO mINg sis te ma i je dnu ko pi ju ključnih po da ta ka na lo ka ci ji mDI. Be-kap se re dov no i je dnos tav no tes ti ra.

Ova va ri jan ta ima i dru ge pre dnos ti, ko je se tiču flek si bil nos ti u ko rišćenju po-tre bnih re sur sa. mo guće je na me sečnom ni vou do da va ti i odu zi ma ti po tre bne re sur se. To mo že da bu de po jačava nje pos to jećih ser ve ra u pe ri odu po većanih po tre ba, a mo že da bu de i po di za nje no-vih ser vi sa po po tre bi (tes ti ra nje).

Veća pre pre ka nas ta la je u pro ce su pro ce nji va nja po tre bnih re sur sa. Prva pro ce na bi la je op ti mis tična, što je ka sni-je do ve lo do ne ade kva tne pro ce ne bu dže-ta. Bo lji pris tup bio bi pla ni ra nje bu dže ta za mak si mal ne po tre bne ka pa ci te te.

Pre dnos ti clo ud o kru že njaSumirajući postignute rezultate, u kompaniji mDI ističu neke od predno-sti korišćenja servisa u cloud okruže-nju koje su vrlo brzo uočili:• Ne ma tro ško va in ves ti ci ja, već se svi

ser vi si plaćaju na me sečnom ni vou, po po tro šnji, u ključujući i ope ra tiv-ne sis te me, SQL ba zu po da ta ka, kao i li cen ce za ma il ser vi se.

• Be zbe dnost pris tu pa sis te mu i po­drška u clo ud-u je 24x7x365.

• Ga ran to va na po u zda nost ra da i pris­tu pa ser ve ru, mi ni mum 99,6%.

• Flek si bil nost u ak ti vi ra nju/de ak­ti vi ra nju do da tnih re sur sa u sled po većanja ili sma nje nja po tre ba za ne kim ser vi si ma. U slučaju pro ši re-nja sis te ma uki da se vre me čeka nja na bav ke o pre me, ser vi si se ak ti-vi ra ju u ro ku od ne ko li ko sa ti, a u slučaju sma nje nja i me sečni tro-ško vi se sma nju ju, već od na re dnog me se ca.

• Pu na kon tro la u a dmi nis tra ci ji kom pa nij skih ser vi sa po di gnu tih u clo ud-u.

• In te gri sa nje ma il sis te ma u je dan sis tem u kom pa nij skom do me nu, uz sma nje nje tro ško va i mo gućnost da svi za po sle ni do bi ju kom pa nij-sku ma il a dre su.

• Po red ser vi sa, clo ud omo gućava i du pli be kap po da ta ka. Je dna od ko pi ja čuva se na dru goj lo ka ci ji (u dru gom clo ud da ta-cen tru) ili se mo že do bi ti kao re pli ka ci ja be ka-pa na na šoj lo ka ci ji i upo tre bi ti u slučaju ka tas tro fe (pres tan ka ra da ser ve ra iz bi lo kog ra zlo ga).

• Re še nje za opo ra vak sis te ma, ko­je se ra di na o sno vu be ka pa. Ne ma tro ško va za li cen ce i o pre mu, već se plaćaju re sur si ko ji se ko ris te u slučaju ak ti va ci je.

• Sma nje nje tro ško va za elek tričnu ener gi ju, ka ko za rad ser ve ra, ta ko i za kli ma ti za ci ju pros to ri je u ko joj se ser ve ri na la ze.

DO ŠLI SMO DO GRA NI CE MAK SI MAL NOG IS KO RIŠćENJA KA-PA CI TE TA IT IN FRAS TRUK TU RE, A ZBOG PRO ŠI RE NJA OR-GA NI ZA CI JE BI LA JE PO TRE BNA HI TNA RE OR GA NI ZA CI JA I OBE ZBEđENJE PO TRE BNIH KA PA CI TE TA ZA RAD. UPO-RE DI LI SMO AL TER NA TI VE I O DLUČILI SE ZA CLO UD.

Dra gan Obućina, se ni or systems en gi ne er, MDI

To po lo gi ja sa serverima u COMING-u

23

Alati za poslovno izveštavanje, analitiku i odlučivanjeU sav re me nom po slov nom o kru že nju kom pa ni je mo ra ju sve brže da do no se o dlu ke i da de lu ju pro -aktiv no. Da bi to mo gle da ura de na pra vi način, ne op ho dne su pra ve in for ma ci je u pra vom tre nut ku.

Bu si ness In tel li gence

Kom pa ni je ge ne ri šu sve veće ko ličine po da ta ka ve za nih za nji ho vo po slo va nje. Ka ko bi se

iz svih pos to jećih po da ta ka i zdvo ji li oni ko ji su re le van tni, kom pa ni ja ma je po-tre bno re še nje za po slov no i zve šta va nje. Bu si ness In tel li gen ce re še nja obe zbeđuju fil tri ra nje, o bra du i pri kaz po slov nih po-da ta ka na je dnos ta van, svi ma ra zum ljiv način, ka ko bi se oni mo gli is ko ris ti ti za pra vil no do no še nje o dlu ka. Za hva lju jući de talj nom pre gle du pro šlih i ak tu el nih po slov nih ak tiv nos ti, ova re še nja omo-gućava ju pre dviđanje bu dućih tren do va.

Sve ovo o dlično zvuči. međutim, za što ova te hno lo gi ja ni je vi še zas tu plje na? Ra-zlog to me najčešće se na la zi u ra zuđenos ti i zvo ra po da ta ka ko je kom pa ni ja po se du je, što po dra zu me va ra zno ra zne pro gra me za vođenje po slo va nja, ali i ra zličite da to-te ke u vi du Excel faj lo va, do ku me na ta u txt ili xml for ma tu, pa čak i po dat ke ko ji se do bi ja ju pu tem web ser vi sa. Pos tav-lja se pi ta nje: ka ko ta kav o gro man skup po da ta ka u klo pi ti u je dnu ce li nu i iz to ga i zvući ono naj bi tni je, a to je in for ma ci ja?

Pre du slov za kva li te tno BI re še nje su do bro opi sa ne po slov ne tran sak ci je u ba zi po da ta ka. Pri mer pra vil nog is ko rišćenja ovih te hno lo gi ja je upo tre ba ERP re še nja za u prav lja nje po slo va njem uz ade kva tan sis tem za u prav lja nje ba za ma po da ta-ka, npr. SQL Ser ver. Ova dva re še nja čine ide al nu o sno vu za pot pu no is ko rišćenje po ten ci ja la mi cro soft Bu si ness In tel li-gen ce re še nja. O dli ke ovog re še nja su je dnos tav na im ple men ta ci ja i o drža va nje, izu ze tno la ka i in tu itiv na upo tre ba, kao i mo gućnost in te gra ci je sa ra znim ala ti ma, po put Power BI-ja. Uče sni ci ma pro ce sa o dlučiva nja pru ža ja snu sli ku o po slo va-nju, a po red to ga ovaj BI sis tem je mo guće

im ple men ti ra ti u bi lo ko joj kom pa ni ji, bez ob zi ra na ve ličinu ili vrstu po slo va nja.

mi cro soft Bu si ness In tel li gen ce re še nje sas to ji se iz tri glav ne ce li ne, a to su: SSIS, SSAS i SSRS ser vi si. SSIS (In te gra ti on Ser vi ces) ser vi si slu že za pro ces ETL-a, o dno sno pro ces ek strak ci je, tran sfor-ma ci je i pu nje nja po da ta ka. Upo tre bom ovog ser vi sa po da ci se iz tran sak ci onog sis te ma (ERP NAV) pre ba cu ju u pret ho dno di zaj ni ra ne ta be le. Obično se to ra di pre ko noći. mo guć je pot pu ni pre nos svih po da-ta ka (Full Lo ad), kao i in kre men tal ni pre-nos po da ta ka. Na kon to ga sle di pro ce du ra mo de lo va nja ko cki. Ko cke se pra ve pre ma o blas ti ma i zve šta va nja, kao npr. ana li za pro da je, na bav ka ma te ri ja la, fi nan si je i računo vods tvo, itd. U te svrhe ko ris te se SSAS (Analysis Ser vi ces) ser vi si. Na kon što su ko cke kre ira ne, pro ce si ra ne i na-pu nje ne vre dnim in for ma ci ja ma, kraj nji ko ri sni ci pris tu pa ju ko cka ma i pra ve ana-

li ze i i zve šta je. Alat koji se najčešće koristi u ove svrhe je Excel, jer upotreba tzv. pivot tabela omogućava korisnicima da napra-ve veliki broj kastomizovanih izveštaja, odnosno pivot tabele im omogućavaju vi-še ra zličitih po gle da na je din stven i zvor ni skup po da ta ka. Pos to ji mo gućnost da se o dređeni i zve šta ji sva kog ju tra dis tri bu-ira ju oda bra nim ko ri sni ci ma pu tem ma-il-a, ili pak da bu du dos tu pni pre ko smart

te le fo na ili ta ble ta. U ove svrhe ko ris te se SSRS (Re por ting Ser vi ces) ser vi si, kao kru na BI-ja.

Power BImi cro soft Power BI je do da tak mi cro soft Clo ud ser vi si ma i na me njen je po slov-nom i zve šta va nju. Bez pre ve li kog pred-zna nja u ra du sa ba za ma po da ta ka, kao i o struk tu ri po da ta ka, mo guće je na lak način obe zbe di ti po slov no i zve šta va nje. Power BI je dos tu pan, in tu iti van i lak za ko rišćenje.

Power BI do la zi kao:• clo ud ser vis (Power BI.com),• ra zvoj no o kru že nje

(Power BI Des ktop),• a pli ka ci ja za mo bil ne uređaje,

dos tu pna na Win dows, An dro id i iOS plat for mi (Power BI mo bi le).

Power BI čine tri po ve za ne ce li-

ne. Prvi deo čini po ve zi va nje ka ne o-brađenim po da ci ma, dru gi deo bi lo bi ge ne ri sa nje i zve šta ja nad tim po da ci ma, or ga ni zo va nih kroz ra zne gra fi ko ne, ta-be le i dru ge ra zum lji ve pre zen ta ci je po-da ta ka. Treću ce li nu čine baš ti i zve šta ji, ko ji su naj vi dlji vi ji kraj njem ko ri sni ku.

Kao i zvor po drža nih po da ta ka po jav lju je se pri lično du gačak spi sak mo gućnos ti: faj lo vi, da ta ba se, Azu re, On-

24 Business&IT

A pli ka cije

li ne Ser vi ces i os ta lo. Po me nućemo sa mo ne ke: Azu re Se arch, Ado be Analytics, Bing, go o gle Analytics, po slov na re še-nja mi cro soft Dyna mics NAV, mi cro soft Dyna mics CRm, mi cro soft Dyna mics AX i dr. Spi sak po nuđenih i zvo ra po da ta ka sva ko dnev no ras te.

Op ci ja Im port or Con nect to Da ta omo gućava nam da, pri li kom for mi ra-nja sop stve nog Power BI-ja, po dat ke ko je že li mo da ana li zi ra mo pre u zme mo kod se be ili se ko nek tu je mo i di rek tno ana li-zi ra mo sa držaj.

Kao što je već po me nu to, Power BI-Desktop je alat ko ji se ko ris ti za pri pre-

mu po da ta ka Power BI sa drža ja, mo de la i i zve šta ja ko ji će bi ti u upo tre bi na ko ri sničkoj stra ni. Ovaj alat je bes pla tan! Znači, sva ko mo že bes pla tno pri ku pi-ti po dat ke, tran sfor mi sa ti ih, na pra vi ti mo de le sa že lje nim do da ci ma i ge ne ri-sa ti i zve šta je. Power BI Des ktop slu ži kao ra dno o kru že nje za ra zvoj i zve šta ja. I zve-šta ji, o dno sno do ku men ta ko ja će nas ta ti ko rišćenjem ovog ala ta biće sačuva na u faj lu sa ek sten zi jom .pbix.

Go li ath Ga mesgo li ath ga mes je međuna ro dni pro i-zvođač i dis tri bu ter i gračaka i iga ra. O sno van je 1980. go di ne kao po ro dična fir ma, i da nas je je dna od ret kih pre os-ta lih po ro dičnih fir mi ko je su op sta le na trži štu. Cen tra la kom pa ni je na la zi se u Ho lan di ji, oda kle se vrši i zvoz u oko 70 ze ma lja ši rom sve ta. Od 1980. go-di ne do da nas, rast kom pa ni je go li ath ga mes je za div lju juć. Tre nu tno go li ath ga mes ima kan ce la ri je u Fran cus koj, Ne mačkoj, Špa ni ji, Por tu ga lu, Polj skoj, Bel gi ji, Ho lan di ji, SAD, Ka na di, Hong-kon gu, Aus tra li ji i No vom Ze lan du. Pod slo ga nom „Cle ver To get her!“ („Za je dno smo pa me tni ji!“), na du ho vit i za ba van način nu di svo je pro i zvo de ši rom sve ta.

CO mINg je ove go di ne ot počeo sa-ra dnju sa kom pa ni jom go li ath ga mes

na po lju o drža va nja i ra zvo ja nji ho vog pos to jećeg ala ta za i zve šta va nje. U pi-ta nju je mi cro soft Bu si ness In tel li gen ce re še nje, ko je kom pa ni ja ko ris ti već du gi niz go di na sa us pe hom. Sa da je do šlo vre me za mo der ni za ci ju i za htev je bio da se pos to jeća ver zi ja, ko ja je ra zvi je na na plat for mi SQL Ser ver 2008 i Vi su-al Stu dio 2008, una pre di na naj no vi je ver zi je SQL Ser ver 2016 i Vi su al Stu dio 2015. Be ne fi ti ko ji se očeku ju od upo tre-be ovog re še nja su: po većanje per for-man si u vi du od zi va sis te ma, vre me na ko je je po tre bno da se ko cke pro ce si ra ju, za tim veće mo gućnos ti u vi du kre ira-nja i zve šta ja u no vom SSRS por ta lu, mo gućnost ko rišćenja KPI (ključnih in di ka to ra per for man si), i zve šta ja na mo bil nim uređaji ma, ek sport i zve šta ja di rek tno u Power Po int, po bolj ša nja u vi du dos ta ve i zve šta ja (eng. sub scrip ti-ons) itd. međutim, naj veća no vost biće in te gra ci ja BI-ja sa Power BI-jem, kroz čiji por tal će ko ri sni ci moći da pris tu pa-ju i sa mi ra zvi ja ju i zve šta je. Po red to ga, op ci ja kre ira nja das hbo ard-a u kom će se na la zi ti svi bi tni, sa že ti i zve šta ji biće ve li ka po moć me na džmen tu pri li kom do no še nja po slov nih o dlu ka i pla ni ra-nja bu dućih tren do va. Uz to, kom pa ni ja će du go ročno gle da no šte de ti, jer će se za ana li zi ra nje po da ta ka tro ši ti zna tno ma nje vre me na, ko je za po sle ni mo gu upo tre bi ti za obav lja nje dru gih po-slo va, dok će se is tov re me no sma nji ti mo gućnost nas tan ka gre ške iza zva ne ljud skim fak to rom. Iva na Sa vić i Sa va Ne cin �

PRE DU SLOV ZA KVA LI-TE TNO BI RE ŠE NJE SU DO BRO OPI SA NE PO-SLOV NE TRAN SAK CI-JE U BA ZI PO DA TA KA. PRI MER PRA VIL NOG IS KO RIŠćENJA OVIH TE HNO LO GI JA JE UPO-TRE BA ERP RE ŠE NJA ZA U PRAV LJA NJE PO SLO VA-NJEM UZ ADE KVA TAN SIS TEM ZA U PRAV LJA-NJE BA ZA MA PO DA TA-KA, NPR. SQL SER VER. OVA DVA RE ŠE NJA ČINE IDE AL NU O SNO VU ZA POT PU NO IS KO RIŠćENJE PO TEN CI JA LA MI CRO-SOFT BU SI NESS IN TEL-LI GEN CE RE ŠE NJA.

POS TO JI MO GUćNOST DA SE O DREđENI I ZVE ŠTA JI SVA KOG JU TRA DIS TRI BU IRA JU ODA BRA NIM KO RI SNI CI MA PU TEM MA IL-A, ILI PAK DA BU DU DOS TU PNI PRE KO SMART TE LE-FO NA ILI TA BLE TA. U OVE SVRHE KO RIS TE SE SSRS SER VI-SI, KAO KRU NA BI-JA.

25

Kontinuirano poboljšanje

sistemaKorporacija HBIS već godinama uspešno koristi CI metodologiju kao menadžerski alat u svim segmentima svog poslovanja. Međutim, sa intenziviranjem poslovanja, praćenje i kontrolisanje

velikog broja procesa, povezanih kompleksnim međusobnim vezama, postalo je pravi izazov. Bilo je neophodno pronaći kvalitetnu softversku podršku, prilagođenu posebnim zahtevima poslovanja…

CI softver

HBIS gROUP Serbia Iron & Steel d.o.o. Beograd, bivša Železara Smederevo d.o.o., sa pogonima u selu Radin-cu kod Smedereva, Šapcu i

Kučevu, poznata je u jugoistočnoj Evropi po proizvodnji čelika, toplo i hladno va-ljanih proizvoda i belog lima. Kompanija je deo korporacije HBIS group Co., Ltd, najvećeg kineskog, a drugog u svetskim razmerama proizvođača gvožđa, čelika i povezanih usluga, mereno po proizvod-nom kapacitetu. HBIS je član izvršnog komiteta Svetske asocijacije čelika, sa značajnim udelom u industriji čelika u Kini i globalno, a na Fortune global 500 listi zauzima 201. mesto.

Poslovni izazoviHBIS group Co. čini preko 20 kompanija, sa više od 120.000 zaposlenih. Korpo-racija, takođe, zauzima poziciju i na za-htevnom evropskom tržištu, sa težnjom da realizuje lidersku poziciju u regionu, a potom i da je dalje razvija. U pitanju su veoma ambiciozni ciljevi, pa su i svi prateći aspekti poslovanja izloženi izazovima – kako da u jednom velikom i

složenom sistemu, kao što je železara, u kontinuitetu poboljšavaju svoje pro-cese. Optimalno upravljanje ovakvim sistemom postalo je izazov, sa kojim je menadžment morao da se suoči.

grupa se okreće planiranju i ostva-rivanju aktivnosti sa ciljem smanjenja mogućnosti realizacije negativnih rizika, čiji je izvor u okruženju, u nekorektnim akcijama ili u lošoj organizaciji posla. Rukovodstvo preduzeća, pre sprovođenja strategije i ciljeva, stvara viziju na osnovu stanja u kome se preduzeće trenutno nalazi. Pri tome rukovodstvo vodi računa da vizija bude jasno iskomunicirana, a aktivnosti svih delova kompanije u vezi sa njenim ostvarenjem usaglašeni. Ono što treba imati u vidu jeste i to da je planirana vizija proces koji se neprestano odvija, pa sa njime i sprovođenje ovih aktivnosti.

„Kontinuirano poboljšanje (CI) je me-todologija menadžmenta koju železara u Smederevu koristi od 2003. godine i koja se pokazala fleksibilnom, kako u vreme rekordnih proizvodnih rezultata, tako i u periodima restriktivnog poslovanja. Ona se, takođe, pokazala efikasnom i u proizvodnim i u poslovnim procesima.

Intenziviranje poslovanja i ambiciozni ciljevi korporacije HBIS angažovali su CI menadžment metodologiju na svim polji-ma i praćenje i kontrolisanje velikog broja CI procesa u veoma različitim proizvod-nim i poslovnim operacijama, povezanih kompleksnim međusobnim vezama, ubrzo je postalo izazov“, kaže Vladimir Petrović, rukovodilac Sektora kontinual-nog poboljšanja u HBIS gROUP Serbia.

CI model je kolekcija od pet me-nadžerskih tehnika određivanja parame-tara, rangiranja mogućnosti za poboljša-nja, rešavanja problema, implementacije mera unapređenja i poboljšanja ljudskog učinka. HBIS grupa koristi CI metodolo-giju kao menadžerski alat za sve navede-ne delove svog proizvodnog procesa, kao i u ostalim segmentima poslovanja, kao što su nabavka, prodaja, odnosi sa kupci-ma, priprema proizvodnje, skladištenje i otprema, kontrola kvaliteta i ostalo.

Da bi ovi ciljevi bili ostvareni bilo je neophodno pronaći brzo i kvalitetno rešenje u vidu softverske podrške koja bi obuhvatila ceo CI program kompanije. HBIS se odlučio za uvođenje CI (Continual Improvement) softvera.

26 Business&IT

Case Study

Implementacija rešenjaU bogatoj i raznovrsnoj ponudi HBIS group odabrala je kompaniju COmINg – Computer Engineering za implemen-taciju rešenja, kako zbog dugogodišnje uspešne saradnje sa COmINg-om u in-frastrukturnom delu (hardver i softver), tako i zbog finansijski veoma povoljne ponude. Uz to, COmINg nije ponudio go-tovo rešenje, već je ušao u proces analizi-ranja kontinuirano poboljšanja i kon-kretnih potreba kompanije da bi osmislio i implementirao najefikasnije rešenje.

Zajedničkim radom, konsultacijama i predlozima sa obe strane, definisana je konačna specifikacija funkcionalnosti i dizajna koja u potpunosti zadovoljava sve zahteve. Implementacija je trajala šest nedelja – od kreiranja specifikacije do fi-nalnog proizvoda – nakon čega je usledilo testiranje proizvoda, uz edukaciju i podrš-ku za zaposlene u kompaniji. U proces je

bilo uključeno i osposobljavanje razvojnog tima HBIS-a da nastavi samostalno održa-vanje projekta. Ovakav način rada, koji ubrzava realizaciju ali ne dovodi do trajne zavisnosti od izvođača, dobro je prihvaćen i otvara prostor za nove projekte.

Postignuti rezultatiCI aplikacija je uspešno povezala rad nekoliko stotina menadžera svih nivoa, od generalnog direktora do poslovođa na zadacima poboljšanja u svim radnim oblastima (produktivnost, smanjenje troškova, kvalitet, bezbednost na radu, zaštita životne sredine, ušteda energije, održavanje radnog postora). Korisnici imaju jasan pregled i odmah su upućeni na deo CI programa koji se odnosi na njih i njihov sektor ili na druge delove kompanije gde je korisnik prepoznat kao neko ko može da pruži doprinos u ana-lizi stručne oblasti za koju je od strane

lidera kvalifikovan kao kompetentan. Korisnici mogu da zadovolje sve poslov-ne potrebe ne napuštajući aplikaciju, pa tako i da odrede timove, dodeljuju zadatke i odgovornosti, pa čak i da sa-zovu sastanak. CI aplikacija automatski šalje e-mail informacije o dodeljenim zadacima, isticanju rokova i upućuje na listu očekivanih obaveza u bilo kom se-gmentu CI programa, bilo da je korisnik izvršilac ili učesnik u nekom od procesa upravljanja. Kao menadžer višeg i najvi-šeg nivoa, CI aplikacija pruža korisniku brz i jasan pregled CI procesa i odmah ga upućuje na one procese koji spadaju u njegov domen odgovornosti. Takođe, CI aplikacija pruža podršku menadžerima u situacijama izveštavanja, kada je po-trebno da prezentuju svoje rezultate: uz jedan klik aplikacija će formatirati i spre-miti za štampu (ili kao slajd) odgovara-jući deo dokumenta. grafikon ključnog

parametra koji se prati, koji je esencijalni deo svakog CI procesa, ima veliki broj mogućnosti prilagođavanja, u cilju bolje vizuelizacije i jasnijeg pregleda.

Aplikacija je dostupna sa bilo kog računara u kompaniji, kao i sa odgova-rajućeg službenog smartfona. može se koristiti i tokom sastanaka, putem projek-tora, a lider CI procesa može direktno da ažurira svaki dokument sa svojim timom, u grupnom radu. CI aplikacija omogućava i klasičan pregled i filtriranje po uobičaje-nim standardima, a tri nivoa pristupnih prava obezbeđuju ciljano upućivanje korisnika ka onim delovima programa koji su im potrebni, bez suvišnih koraka u pretraživanju, pružajući ujedno visok nivo zaštite tajnosti podataka; po potrebi, pristup pojedinim dokumentima može se ograničiti na određen skup zaposlenih.

Sve navedeno olakšava rad menadže-rima, u smislu uštede vremena, jer se go-tovo sve operacije vezane za CI program mogu brzo i lako završiti bez napuštanja aplikacije. Takođe, aplikacija je opremlje-na i predefinisanim formatima klasičnih sumarnih izveštaja o trendovima i stati-stikama po zahtevu top-menadžmenta, koje je u slučaju potrebe moguće prila-goditi. Uz sve to, treba istaći i činjenicu da je softver rađen tako da bude podržan na postojećoj infrastrukturi, tako da kompanija HBIS nije imala nikakvih dodatnih troškova za opremu i licence.

Maja Mitrović i Nenad Stojanović �

Ciklus kontinualnog

unapređenja

Proveriti BSG

kriterijume

Identifikovati prostor za unapređenje

Pratiti rezultate

Uvestipromene

POKAZALO SE DA JE TIMSKI RAD KOMPANIJA COMING I HBIS REZULTIRAO PROJEKTOM KOJI JE DOBIO POTVRDU KORISNIKA SA ASPEKTA FUNKCIONALNOSTI, ALI JE I OSPOSOBIO DEVELOPERE HBIS-A DA NASTAVE SAMOSTALNO ODRžAVANJE PROJEKTA. PROJEKAT JE REALIZOVAN U KRATKOM ROKU, ZAHVALJUJUćI IZUZETNOM COMING-OVOM TIMU, ALI I PRIPREMI ODRAđENOJ NA STRANI HBIS-A. OVAKAV NAČIN RADA, KOJI UBRZAVA REALIZACIJU PROJEKTA ALI NE DOVODI DO TRAJNE ZAVISNOSTI OD IZVOđAČA, VRLO JE PRIHVATLJIV I OTVARA PROSTOR ZA NOVE PROJEKTE.

Dara Šakić, IT direktorka u HBIS GROUP Serbia

27

Star tap per spek tiva

Priča o par tner stvu am bi ci o znog star ta pa i po u zda nog pro vaj de ra sa ve li kim is kus tvom na naj bo lji način po ka zu je za što je lo kal ni clo ud pra vi i zbor…

Swiftty

Swiftty je be o grad ski star tap, ba zi ran u Naučno-te hno lo-škom par ku Be o grad. Us ko ro će pla si ra ti ino va tiv nu web a pli ka ci ju ko ja kon ver tu je PSD

(Pho tos hop) fajl u edi ta bil ni HTmL/CSS kod. Kod pu tem HTmL ta go va, CSS i Ja va Script di rek ti va di rek tno iz Pho tos hop le je ra omo gućava kon ver zi ju gra fičkog faj la u pot pu no fun kci onal ni res pon si ve fron tend za 30 se kun di.

Pre dnost no vog ser vi sa u o dno su na pos to jeća re še nja le ži u to me što značaj-no u brza va i zra du saj ta, sni ža va nje nu ce nu, kao i ni vo po tre bnog zna nja za nje no spro vođenje. Ser vis omo gućava i vi ši ni vo flek si bil nos ti po pi ta nju i zgle da, po većava jući ni vo kre ativ nos ti u ra du, čime vrši di rek tan po zi ti van uti caj na po većanje kon ku ren tnos ti kom pa ni ja – kraj njih ko ri sni ka. Vi sok ni vo auto-ma ti za ci je omo gućava pro gra me ri ma da auto ma ti zu ju re pe ti tiv ni deo po sla, os tav lja jući im vi še vre me na da se fo ku-si ra ju na pra ve spe ci fičnos ti pro i zvo da, gde je nji ho vo pro fe si onal no zna nje i naj po tre bni je.

Zbog po tre be za izu ze tno za htev nom, flek si bil nom i ska la bil nom ser ver skom ar hi tek tu rom, Swiftty je vo dio pre go vo re sa većinom naj po zna ti jih clo ud pro vaj-de ra. Sa rađiva li su sa ne ko li ko njih, da bi na kra ju pro na šli stra te škog par tne ra u CO mINg-u.

Sa ra dnja na H2020 pro jek tuDo sa ra dnje sa CO mINg-om do šlo je u pe ri odu ka da je Swiftty bio u pro ce-su tra že nja par tne ra na Ho ri zon 2020 pro jek tu Ev rop ske Uni je. Kao prvi IT ko-ri snik ovog ti pa gran ta u Srbi ji, že le li su da uve du clo ud pro vaj de ra kao par tne ra u da ljem ra zvo ju pro i zvo da, tj. to kom pri pre me stu di je i zvo dlji vos ti sa mog

pro jek ta i i zra de stra te gi je za pla si ra nje pro i zvo da na trži šte.

U tom pe ri odu Swiftty je bio suočen sa ne dos tat kom po ten ci jal nih par tne ra ko ji is pu nja va ju ri go ro zne u slo ve Ev rop-ske Uni je za ta kve pro jek te, po go to vu onih ko ji svo ju ek sper ti zu mo gu do ku-men to va ti i pot kre pi ti ser ti fi ka ti ma o is pu nje nju svih re le van tnih stan dar da i

28 Business&IT

Ca se Study

lis tom re fe ren ci ko ja ne os tav lja sum nje u ek sper ti zu.

Ka da je reč o sa ra dnji na pro jek tu, u Swiftty-ju is tiču da su že le li da to kom ovog pro ce sa os tva re poče tnu sa ra dnju i us pos ta ve ba zu za du go ročno par tner-stvo sa kom pa ni jom ko ja će bi ti u sta nju da i fi zički spro ve de sve fa ze pro jek ta, ka ko u stra te škoj fa zi, ta ko i u sa mom pro ce su ko mer ci ja li za ci je.

„Swiftty nam se o bra tio u ve zi sa sa ra dnjom na Ho ri zon 2020 pro jek tu, sa ide jom da za svo je ko ri sni ke obe-zbe di pre sve ga be zbe dan, a sva ka ko i po u zdan i te hno lo ški na pre dan ser vis. Bi lo je ja sno da ćemo os tva ri ti do bru sa ra dnju, go vo ri li smo is tim je zi kom. Be zbe dnost i po u zda nost CO mINg clo-ud in fra struk tu re je naš pri ori tet, jer ve ru je mo da je di no sa ovim pris tu pom mo že mo na šim ko ri sni ci ma da po nu-di mo pra vu po slov nu vre dnost“, ka že Ni ko la Ni ko lić, acc me na džer u kom pa-ni ji CO mINg.

Lo cal clo ud vs. glo bal clo udNa kon is kus tva sa vi še inos tra nih pro vaj de ra, u Swiftty-ju su shva ti li da nji ho vim po tre ba ma ipak vi še od go va ra sa ra dnja sa lo kal nim clo ud pro vaj de rom. Nji ma je, ka ko ka žu, po tre ban par tner za du go ročnu sa ra dnju ko ji mo že da im obe zbe di flek si bil nu i ska la bil nu clo ud ar hi tek tu ru, ko ja mo že da ras te upo-re do sa ras tom po slo va nja tj. bro jem ko ri sni ka. Va žni ra zlo zi za sa ra dnju sa CO mINg-om, po se bno na o sno vu pret ho-dnog is kus tva sa glo bal nim clo ud pro vaj-de rom, je su i pris tu pačnost po drške i to što ne ma skri ve nih tro ško va.

Po red ovo ga, Swiftty ti mu je po-tre bna pot pu na kon tro la nad clo ud in fras truk tu rom ko ju ko ris ti i blis ka sa ra dnja sa po svećenim oso bljem, ko je mo gu lo kal no da kon tak ti ra ju u re al nom vre me nu u slučaju bi lo ka kvog pro ble-ma. Va žno im je da od go vor na nji ho ve

za hte ve bu de tre nu tan, bez i zda va nja ti ke ta i vi še dnev nog čeka nja na od go vor, a to je pris tup ko ji mo gu da očeku ju od CO mINg ti ma. Uko li ko bi se even tu al-ni pro blem sa in fras truk tu rom re ša vao da ni ma, što je tre tman ko ji bi ima li kod glo bal nih pro vaj de ra, to bi se ne po volj no o dra zi lo na za do volj stvo ko ri sni ka i nji-ho vu re ten ci ju.

Bu dući da Swiftty ne gu je po slov nu fi lo zo fi ju ko ja po dra zu me va stav lja nje

ko ri sni ka na prvo mes to, u pra vo ta kav pristup tražili su i od svog cloud provaj-dera. Is te prin ci pe pre po zna li su i u ra du sa CO mINg ti mom, već u poče tnoj fa zi pre go vo ra.

„Da nas ko ri snik ima ve li ki i zbor ka da bi ra clo ud pro vaj de ra. Ve ru je mo da je pra vi pris tup sa gle da va nje tre nu tnih i bu dućih po slov nih po tre ba, ka ko bi ko-ri snik ra zu meo šta mo že da očeku je od po slov nih ser vi sa ko je bi ko ris tio u clo-ud-u. Pre sve ga, po tre bno je o bra ti ti pa-žnju na be zbe dnost po slov nih po da ta ka, ko ja pos ta je kri tična tačka u po slo va nju kom pa ni je bi lo ko je ve ličine ili ka pa ci te-ta. Ovaj po sao ni je lak, ali je ne op ho dan, ka ko bi se na pra vio pra vi i zbor“, ka že Ni ko la Ni ko lić.

In že njer ski pris tup i asis ten ci ja u ra nom ra zvo ju pro i zvo daSa pro i zvo dom u vi du spe ci ja li zo va ne web a pli ka ci je ko ja za hte va vi sok ni-vo an ga žo va nja clo ud re sur sa, Swiftty je rano uočio potrebu za saradnjom sa stručnjacima koji bi pomogli, kako u sa mom di zaj nu ko ri sničkog pro ce sa ta ko i sa me a pli ka ci je, u do me nu spe ci fičnih si tu aci ja kli jent/ser ver ko mu ni ka ci je. U že lji da i zbe gnu kla sičan star tap „Bu ild and they will co me“ pris tup u di zaj nu svog pro i zvo da, ko ji bi ve oma brzo do veo do pro ble ma, a ima jući pri tom o gra ničen bu džet ko ji one mo gućuje stal no an ga žo-va nje ta kvog stručnja ka, o dlučili su se da an ga žu ju CO mINg tim. CO mINg je sa pet stručnja ka ra zličitih ek sper ti za učes tvo-vao u kre ira nju stra te gi je i de fi ni sa nju pro ce sa ko ji će omo gućiti naj bo lje ko ri-sničko is kus tvo za Swiftty ko ri sni ke.

Po ka zu jući vi sok ni vo in že njer skog pris tu pa i ra zu me va nja za li mi te sa ko ji ma se vi so ko ino va tiv ni IT star tap u svom ra nom ra zvo ju suočava, kom bi-no va nog sa i zra že nom flek si bil nošću, CO mINg tim je do veo do značaj nog una-pređenja pos to jeće stra te gi je. Za hva lju-jući ovoj sa ra dnji, u Swiftty-ju su uvi de li no ve i zvo re pri ho da i ta ko po većali šan se za us peh na trži štu.

„Swiftty ra zu me bi znis i ima in-že njer ski pris tup re ša va nju po slov nih iza zo va, ko ji će im osi gu ra ti us peh na trži štu. Ovaj tim ne pre pu šta ni šta slu-čaju. Po se bno nas ra du je što su iza bra li sa ra dnju sa na ma“, za ključuje Ni ko la Ni ko lić iz kompanije CO mINg.

An ga žo va nje CO mINg-a, ka ko u do-me nu pro jek ta, ta ko i kao clo ud pro vaj-de ra, omo gućilo je da se Swiftty fo ku si ra na ono što ra di naj bo lje – na ra zvoj sop-stve nog pro i zvo da i pri pre me za nje go vo pla si ra nje na trži šte, bez bri ge o skri ve-nim tro ško vi ma i bo ja zni o si gur nos ti i po u zda nos ti a pli ka ci je u clo ud-u.

Eleonora Sergijević �

TIM CO MING-OVIH STRUČNJA KA RA-ZLIČITIH EK SPER TI-ZA UČES TVO VAO JE I U KRE IRA NJU STRA TE GI JE I DE FI NI SA NJU PRO CE-SA KO JI ćE OMO GUćITI NAJ BO LJE KO RI SNIČKO IS KUS TVO ZA SWIFTT Y KO RI SNI KE. ZA HVA LJU-JUćI OVOJ SA RA DNJI, U SWIFTT Y-JU SU ČAK UVI DE LI MO GUćE NO VE I ZVO RE PRI HO DA I TA KO PO VEćALI ŠAN SE ZA US-PEH NA TRžI ŠTU.

KOM PA NI JI SWIFTT Y PO TRE BAN JE PAR TNER ZA DU GO-ROČNU SA RA DNJU KO JI MO žE DA IM OBE ZBE DI FLEK SI-BIL NU I SKA LA BIL NU CLO UD AR HI TEK TU RU, KO JA MO žE DA RAS TE UPO RE DO SA RAS TOM PO SLO VA NJA TJ. BRO JEM KO RI SNI KA. TA KVOG PAR TNE RA NA ŠLI SU U CO MING-U. UZ TO, GLAV NI RA ZLO ZI ZA SA RA DNJU SA CO MING-OM, PO SE BNO NA KON PRET HO DNOG IS KUS TVA SA GLO BAL NIM CLO UD PRO VAJ DE ROM, JE SU I PRIS TU PAČNOST PO DRŠKE I TO ŠTO NE MA SKRI VE NIH TRO ŠKO VA.

29

ako računar ni je obu hvaćen po me nu tim spis kom, to ne znači da ni je kom pa ti bi-lan – mi ni mal ni har dver ski za hte vi su 2 gB RAm me mo ri je, 16 gB ili vi še in ter ne me mo ri je i po se do va nje a dmi nis tra tor-skih pra va nad uređajem.

Za mi sli te sle deću si tu aci ju: pre uze li ste Clo udRe ady sa zva ničnog saj ta, kon-fi gu ri sa li ste USB me mo ri ju ta ko da bu de in sta la ci oni me di jum, tu me mo ri ju ste sta vi li u džep i za pu ti li ste se kod pri ja te-lja na ka fu. U sred ra zgo vo ra shva ta te da ste za bo ra vi li da po ša lje te do ku ment od ve li ke va žnos ti. Za mo li te pri ja te lja da se po slu ži te nje go vim računa rom, uzi ma te USB iz dže pa i po moću nje ga, za ma nje od mi nu ta, po di že te li ve ver zi ju ovog ope ra tiv nog sis te ma. Pris tu pa te že lje nom

do ku men tu po moću go o gle Docs-a i ša-lje te ga po moću web-ma il kli jen ta. ga si te ope ra tiv ni sis tem, vraćate USB stik u džep i nas tav lja te sa is pi ja njem ka fe.

Da li je Clo u dRe ady pra vo re še nje za vas?Ja sno je da kom pa ni ja Ne verware ima za cilj da svo jim ko ri sni ci ma pru ži mo-gućnost upo tre be računa ra i nje go vih re sur sa u sva kom mo men tu, bi lo da se ra di o kućnoj ver zi ji Chro me bo ok-a ili o ope ra tiv nom sis te mu na po zaj mlje nom

uređaju. In te re san tna stvar kod ovog ope ra tiv nog sis te ma je to što ko ri snik nje go vim po di za njem, bi lo da se ra di o li ve ili o sta bil noj ver zi ji, i pri jav lji va njem na go o gle na log do bi ja pot pu no per so-na li zo va no o kru že nje, sa svim po da ci ma ko ji su pret ho dno us kla di šte ni na tom na lo gu, bi lo da se ra di o elek tron skoj po-šti, do ku men ti ma ili dru gim da to te ka ma sme šte nim na go o gle Dri ve-u.

Na rav no, Clo u dRe ady ima i svo ja o gra-ničenja. Ako že li te da i gra te vi deo-i gre, ko ris ti te pro gra me za o bra du sli ke, zvu ka ili da gle da te fil mo ve na Net flix-u, sa vet je da ipak in ves ti ra te u ne ku tra di ci onal ni ju računar sku kon fi gu ra ci ju. Ipak, ak tiv nos-ti pro sečnog ko ri sni ka to kom upo tre be bi lo kog ope ra tiv nog sis te ma svo de se u glav nom na sla nje i pro ve ra va nje elek-tron ske po šte, pre gle da nje in ter net sa-drža ja, slu ša nje mu zi ke pre ko YouTu be-a i sličnih web stra ni ca, gle da nje fil mo va i se ri ja on li ne i rad sa do ku men ti ma.

Po moću ala ta za po ve zi va nje clo ud re sur sa mo že te po ve za ti svoj računar sa CO mINg clo ud-om. U CO mINg clo ud-u

va ši po da ci će bi ti be zbe dni, za štićeni od spolj nih na pa da i o štećenja, a imaćete mo gućnost da im pris tu pi te sa bi lo kog mes ta, u bi lo ko je vre me. U kom bi na ci ji sa Clo u dRe ady ope ra tiv nim sis te mom do bi ja te pot pu nu flek si bil nost i mo bil-nost, uz mak si mal nu si gur nost.

Na kon sve ga na ve de nog, mo že mo da za ključimo da je vi zi ja bu dućnos ti u ono-me što ovaj pro i zvod pred stav lja. Ako ste se pro na šli u ovom tek stu, os ta je vam da ga is pro ba te. Clo u dRe ady je spre man. A vi? Je le na Me to di je vić �

Po tre ban vam je ope ra tiv ni sis tem ko ji je u sta nju da vam pru ži brzi nu, je dnos tav nost i si gur nost, bez har dver skih o gra ničenja? Kom pa ni ja Ne verware ima re še nje za vas.

Neverware

Clo u dRe ady

PO MOćU ALA TA ZA PO VE ZI VA NJE CLO UD RE SUR SA MO žE TE PO VE ZA TI SVOJ RAČUNAR SA CO MING CLO UD-OM. VA ŠI PO-DA CI ćE BI TI BE ZBE DNI, ZA ŠTIćENI OD SPOLJ NIH NA PA DA I O ŠTEćENJA, A MOćI ćETE DA IM PRIS TU PA TE SA BI LO KOG MES TA, U BI LO KO JE VRE ME. U KOM BI NA CI JI SA CLO U DRE-ADY OPE RA TIV NIM SIS TE MOM DO BI JA TE POT PU NU FLEK SI-BIL NOST I MO BIL NOST, UZ MAK SI MAL NU SI GUR NOST.

Kon ti nu ira ni ra zvoj te hno lo gi je mo že bi ti mač sa dve o štri ce. Čes to se de ša va da ku plje ni ra-

čunar već kroz ne ko li ko go di na ne mo že vi še da za do vo lji po tre be ko ri sni ka, pre sve ga zbog zas ta re log har dve ra, o dno sno ne mo gućnos ti da od go vo ri na sis tem ske za hte ve o dređenih pro gra ma ili ope-ra tiv nih sis te ma. Šta ura di ti u ova kvoj si tu aci ji? Da li in ves ti ra ti u nov uređaj, ko ji sa svim si gur no, na kon o dređenog vre me na, očeku je is ta sud bi na? Tre ba li, uz mno štvo po te škoća, ko ris ti ti sta ri, do tra ja li har dver? Ili ne što treće?

Od go vor na ovo pi ta nje nu di kom-pa ni ja Ne verware i on gla si – krat ko i je dnos tav no – Clo u dRe ady.

Šta je Clo u dRe ady?Clo u dRe ady je ope ra tiv ni sis tem ba zi ran na Chro me OS-u. Nje go va mi si ja je da ko ri sni ci ma pru ži brzi nu, je dnos tav nost i si gur nost, bez har dver skih o gra ničenja.

Chro me ope ra tiv ni sis tem je di zajn go o gle-a, ko ji pri pa da Li nux po ro di ci. Nje go vim ko rišćenjem do i zra ža ja do la ze naj bo lje oso bi ne i Chro me bo ok i tra di ci-onal nih računa ra. Chro me bo ok računa ri do ži ve li su us peh prven stve no za hva-lju jući fi lo zo fi ji da se ko ri snički po da ci skla di šte u o bla ku, a ka da se to me do da-ju svi re sur si ko ji pos ta ju dos tu pni in sta-la ci jom Clo u dRe ady ope ra tiv nog sis te ma na lap top ili PC, do bi ja mo po be dni ka na po lju fun kci onal nos ti.

Na zva ničnom saj tu kom pa ni-je Ne verware dos tu pan je spi sak svih računa ra ko ji po drža va ju in sta la ci ju Clo u dRe ady ope ra tiv nog sis te ma, a ovaj spi sak je sva kim da nom sve du ži. Čak i

30 Business&IT

Cloud

Learn more about dynamic endpoint threat defense, pervasive data protection, data center and cloud defense, and intelligent security operations at www.mcafee.com/us/solutions.

The cloud has no borders.Neither should your security.

Together is power.

32 Business&IT

Intervju

Uz pre da vače iz CO mINg-a, pre-da va nja su o drža li i stručnja ci iz kom pa ni ja Check Po int, Ve ri tas,

Vmware, Sa fe-T, mcA fee, kao i pred stav-ni ci mi nis tar stva trgo vi ne, tu ri zma i te le ko mu ni ka ci ja i In sti tu ta za stan dar-di za ci ju Srbi je. Po red cen tral nih te ma ko je se tiču be zbe dnos ti, po se bna pa žnja po svećena je i ak tu el noj si tu aci ji u ve zi sa Wan naCry mal ve rom, ko ji je ne dav no po ku šao da in fi ci ra vi še od 22 mi li ona

računa ra. Pre da vači su skre nu li pa žnju na ovaj moćni mal ver jer bi se us ko ro mo glo do go di ti da slični zloću dni ko do vi pos ta-nu sve češća pre tnja ra dnim o kru že nji ma.

“mi smo još pre ne ko li ko go di na uvi-de li po tre bu za or ga ni zo va njem je dne ova kve kon fe ren ci je, jer je pi ta nje be zbe-dnos ti u po slov nim o kru že nji ma pos ta lo vi še ne go go ruće, po go to vo sa po ja vom zloću dnih ko do va ko ji po ini ci ja li za ci ji/i zvrše nju mo gu da u gro ze kom ple tnu IT

in fras truk tu ru pre du zeća i do ve du do o zbilj nih fi nan sij skih gu bi ta ka. Sa da je pra vi tre nu tak da ma la, sre dnja i ve li-ka pre du zeća o zbilj no kre nu da ra de na i zgra dnji pra ve be zbe dno sne plat for me i po šte de se be mo gućih mu ka sa naj ra-zličiti jim ma li ci o znim pre tnja ma. mi im sa svo jim zna njem i o dličnim re še nji ma sto ji mo na ras po la ga nju.“ – po ručio je Ro ber to Po let to, di rek tor mar ke tin ga i pro da je u kom pa ni ji CO mINg.

IT be zbe dnost od stan dar da

do re šenjaU be o grad skom ho te lu Hyatt o drža na je 23. ma ja kon fe ren ci ja „IT be zbe dnost – od stan dar da do re še-

nja“. Već iz sa mog na zi va kon fe ren ci je la ko se mo že za ključiti u kom su se prav cu kre ta la pre da va nja, a o drža li su ih na je mi nen tni ji stručnja ci iz o blas ti be zbe dnos ti, be ka pa i ar hi vi ra nja po da ta ka iz Srbi je i

re gi ona. Ne ke od njih za mo li li smo ovom pri li kom da svo ja is kus tva po de le sa na šim čita oci ma.

CO MING Se cu rity kon fe ren cija

33

B&IT: Na kon us pe šnog pro šlo me sečnog sku pa u ISS po-svećenog Ak tu o be zbe dnos ti, za do volj stvo nam je što ste naš gost na da na šnjoj kon fe ren ci ji. Ka ko bis te oce ni li uti caj za kon skih re gu la ti va i stan dar da u do me nu in for ma ci one be zbe dnos ti na uku pnu in for ma ci onu be zbe dnost u Srbi ji?Ta tja na Bo ja nić: Za kon o in for ma ci onoj be zbe dnos ti ima vi sok ste pen značaja u ovoj o blas ti u Re pu bli ci Srbi ji, već i zbog sa me činje ni ce da je nje go va pri me na oba ve zna. mo ram da na po me nem

da je pre ne ko li ko go di na ISS pre uzeo u srpski sis tem stan dar di za ci-je sve stan dar de ko ji se tiču in for ma ci one be zbe dnos ti i da je većina onih ko ji su od značaja za pri me nu pro pi sa u ovoj o blas ti pre ve de na na srpski. međutim, su štin ska ra zli ka i zmeđu stan dar da i za ko na je u to me što je pri me na za ko na oba ve zna, a pri me na stan dar da do-bro volj na. Stan dar di su do bri kao alat i po drška pri me ni Za ko na o in for ma ci onoj be zbe dnos ti, a čitav ovaj sis tem za je dno omo gućava da se sis tem be zbe dnos ti u Re pu bli ci Srbi ji po di gne na vi ši ni vo.

B&IT: Šta i zdva ja Check Po int u o dno su na kon ku ren tska re še nja?Pre drag Spa sić: Por tfo lio Che ck Po-int-a je dos ta ši rok. mo že se reći da pos to je pre kla pa nja sa ra zličitim ven do ri-ma, ali na gla sio bih prven stve no ono što nas i zdva ja u o dno su na os ta le – mo-gućnost u prav lja nja kom ple tnim Check Po int se cu rity por tfo li om iz je dne tačke, o dno sno je dne kon zo le. Za što je ovo va-žno? Za to što vek to ra na pa da u o blas ti IT be zbe dnos ti ima pre vi še. Pre vi še je ra zličitih re še nja ko je ko ri snik mo že da im ple men ti ra. Uko li ko pos to ji pre vi še ra zličitih kon zo la ko ji ma se u prav lja sa mno go ra zličitih re še nja, do la zi mo do si tu aci je da sam IT se cu rity a dmi-nis tra tor ne mo že da sa gle da šta se sve de ša va. Je dnos tav nost i brzi na, ope ra tiv-na po bolj ša nja ko ja do no si Che ck Po int me na džment, za je dno sa re še nji ma ko ja sto je iza to ga – to je ne što što bih i zdvo jio kao naj bi tni ju ra zli ku u o dno su na os ta-la re še nja.

B&IT: Ko je sve ti po ve be zbe dno snih pro ble ma kom pa ni je mo gu da re še upo tre bom Check Po int re še nja?Pre drag Spa sić: Re še nja su kon ci pi ra-na ta ko da ra de na pre ven ci ji, o dno sno sprečava ju da do IT se cu rity in ci de na ta

dođe. Za šti ta od ne po zna tog mal ve ra je tre nu tno je dno od na jin tri gan tni jih pi-ta nja u IT se cu rity o blas ti, a Check Po int re še nje pre po zna to je od stra ne vo dećih svet skih is tra ži vačkih kuća kao na je fi ka-sni je. Ta kođe, ba vi mo se i za šti tom mo-bil nih uređaja. To je ta kođe bi tna te ma, ko ja ni je do volj no zas tu plje na na trži štu.

B&IT: Ka ko Check Po int mo že da po mo gne u di gi tal noj tran sfor ma ci-ji po slo va nja?Pre drag Spa sić: Ka da ra zmi šlja mo o di gi tal noj transfor ma ci ji po slo va nja, mo gao bih da po vučem pa ra le lu sa uvo-đenjem Do cu ment ma na ge ment sis te ma: ako ima te kla si fi ka ci ju do ku me na ta, on-da je efi ka snost Do cu ment ma na ge ment re še nja ko je im ple men ti ra te na za do vo lja-va jućem ni vou. Za što pov lačim ta kvu pa-ra le lu? Ka da se go vo ri o di gi ta li za ci ji na bi lo kom ni vou, od kućnog o kru že nja do vla di nih in sti tu ci ja, upo re do sa pričom o di gi tal noj tran sfor ma ci ji jav lja ju se ra zličite te me ko je tre ba a dre si ra ti. IT se-cu rity por tfo lio je tu od izu ze tne va žnos-ti, jer ako pot pu no pređemo u di gi tal nu sfe ru bez ade kva tne za šti te uređaja ili po da ta ka, mo že mo ima ti pro ble ma. Ne ka žem da će pro ble ma si gur no bi ti, ali je po ten ci jal da do njih dođe ve li ki.

In ter vju Ta tja na Bo ja nić, di rek torka In sti tu ta za stan dar di za ci ju Srbi je

In ter vju Pre drag Spa sić, Check Po int, Ma jor A cco unt Ma na ger A dri atics

In ter vju Vi ole ta Ne ško vić Pav lo vić, In sti tut za stan dar di za ci ju Srbi je, ru ko vo di lac sek to ra, me­na­džer­za­IMS

B&IT: Go vo ri li ste o Ak tu o be zbe-dnos ti, ko ji će po za kon skoj oba-ve zi mo ra ti da do ne su sko ro svi ko ji po slu ju u Srbi ji. Šta je to što očeku je in sti tu ci je, or ga ni za ci je i kom pa ni je? Ima te li sa vet za njih?Vi ole ta Ne ško vić Pav lo vić: In-sti tut je je dna od or ga ni za ci ja ko je su, pre ma Za ko nu o in for ma ci onoj be zbe dnos ti, bi le u oba ve zi da do ne su Akt o be zbe dnos ti. Pre se dam go di na – da kle, ne ma jući u vi du ovaj za kon i sve što on do no si sa so bom – im ple-men ti ra li smo sis tem me na džmen ta be zbe dnos ti in for ma ci ja na o sno vu stan dar da SRPS ISO/IEC 27001 i to nam je um no go me bi lo od po moći. Pre ma to me, sa vet or ga ni za ci ja ma ko je se pri pre ma ju za uvođenje Ak ta o be zbe dnos ti (do du še, rok je do sa da već is te kao) ili ga sa da uvo de jes te da ko ris te stan dar de kao po dršku i po-moć pri nje go voj im ple men ta ci ji.

B&IT: Ka ko ISS mo že da po mo gne u do no še nju Ak ta o be zbe dnos ti?Vi ole ta Ne ško vić Pav lo vić: In sti tut je uveo sis tem me na džmen ta, im ple-men ti rao Akt o be zbe dnos ti, učes-tvu je u do no še nju međuna ro dnih stan dar da iz o blas ti in for ma ci one be zbe dnos ti. Za to po zi vam sve ko ji ima ju (ili će tek ima ti) pro ble me iz ove o blas ti da nam se o bra te – pru-žićemo im svu ne op ho dnu po moć, ka ko ek sper tsku, ta ko i po moć u tu mačenju i pri me ni stan dar da i za-kon skih pro pi sa.

B&IT: Ka ko VMware do pri no si glo bal noj in for ma ci onoj be zbe-dnos ti? Šta da nas mo že te da po nu di te, a šta od vas mo že mo da očeku je mo u bu dućnos ti?Ger de Mick: Na glo bal nom ni vou 86% ra dnog op te rećenja fun kci oni-še na Vmware te hhno lo gi ji. To znači ve li ku oba ve zu oko si gur nos ti. Za to mi pred stav lja mo re še nje pod ime-nom NSX ko je vir tu eli zu je in ter net i rad čini si gur ni jim. Pri me na NSX te hno lo gi je, ko ja je već dos tu pna na trži štu, do no si po većanje si gur nos ti, sma nje nje tro ško va i veću flek si bil-nost u ra du.

B&IT: Ka ko oce nju je te pro dor VMware te hno lo gi je u Srbi ji? Ko li ki je tu do pri nos kom pa ni ja po put CO MING-a?Ger de Mick: U u slo vi ma u brza ne kom pju te ri za ci je, ras pros tra nje nost na trži štu od oko 90% i činje ni ca da

sva ka veća kom pa ni ja ko ris ti na šu te hno lo gi ju pred stav lja ju značaj ne po dat ke. To je ve oma do bra o sno va, ko ja do pri no si ši re nju NSX-a i network se cu rity kon cep ta, u ci lju po di za nja flek si bil nos ti i si gur nos ti.

Pripremila: Biljana Milovanović �

In ter vju Ta maš Bar na, McA­fee,­sis­tem‑in­že­njer

B&IT: Ka ko bis te oce ni li uti caj ova kvih do gađaja na upo tre bu na pre dnih te hno lo ških re še nja za za šti tu?Ta maš Bar na: mo ram da pri znam da je ljud ski fak tor je dna od naj sla-bi jih ka ri ka u sis te mu be zbe dnos ti. Zbog to ga je nu žno obe zbe di ti od go-va ra juću si gur nost za svo ju kom pa-ni ju i kup ce, a kon fe ren ci je kao što je ova pru ža ju do bru pri li ku da se re še iza zo vi ko ji su pred na ma.

B&IT: Ka ko McA fee re še nja mo gu da po mo gnu u po većanju be zbe dnos ti po slo va nja?Ta maš Bar na: mcA fee po ka zu je kup ci ma ka ko da pre po zna ju pro-ble me i pro nađu re še nja za njih kroz de ta ljan i slo je vit pri kaz ono ga što se mo že de si ti sa nji ho vim sis te mi ma u sled ne pre dviđenih okol nos ti. Na ši kli jen ti ce ne ta kav pris tup. Na taj način im uli va mo si gur nost da ćemo zna ti ka ko da na vre me re agu je mo na iza zo ve ko ji su pred nji ma.

In ter vju Ger de Mick, VMware, re gi onal ni di rek tor za CEE

34 Business&IT

Intervju

B&IT: Re ci te nam ne što vi še o kom-pa ni ji Avid Te chno logy.Jeff Ro si ca: Avid je vo deći pro vaj der te hno lo gi je za kre ira nje, dis tri bu ci ju i mo ne ti za ci ju me dij skih sa drža ja za pre-du zeća i kre ativ ne pro fe si ona l ce ši rom sve ta. Od svog o sni va nja, pre 30 go di na, do da nas Avid je pre po znat kao ino va tor – od uvođenja re vo lu ci je u ne li ne ar nom uređiva nju do tran sfor ma ci je me dij ske in dus tri je po moću Avid Everywhe re vi zi je. Avid Everywhe re po kreće Avid me di aCen tral plat for ma – o tvo re na, čvrsto in te gri sa na i efi ka sna plat for ma, di zaj ni ra na spe ci jal no za me dij sku in-dus tri ju.

B&IT: Za što ste se o dlučili za par-tner stvo sa kom pa ni jom Mi cro sof t? Jeff Ro si ca: Stra te ška sa ra dnja kom pa-ni ja Avid i mi cro soft na jav lje na je u a pri-lu na Avid Con nect-u, go di šnjem sas tan-ku u dru že nja ku pa ca ko je oku plja vi še od 1.300 vo dećih kom pa ni ja u in dus tri ji. Ovo par tner stvo pre dviđa sve obu hva tan, vi še go di šnji stra te ški spo ra zum o za je-dničkom ra zvo ju i pla si ra nju clo ud-ba sed re še nja i u slu ga na me nje nih me dij skoj i in dus tri ji za ba ve. Avid je iza brao mi-cro soft Azu re za svo ju clo ud-hos ting plat for mu i ra zvi ja ši ro ku i ra znov rsnu po nu du so ftve ra kao u slu ge za sno va ne na Avid me di aCen tral plat for mi.

U ci lju po drške ra zvoj nim na po ri ma i in ves ti ci ja ma kom pa ni je Avid, mi cro soft

će ulo ži ti do da tne re sur se i fi nan sij ska sred stva ka ko bi se u brza lo pla si ra nje Avid re še nja za me dij sku i in dus tri ju za ba ve za sno va nih na clo ud plat for mi. Avid i mi cro soft će ra di ti na za je dničkom pris tu pu trži štu ka ko bi omo gućili ko ri-sni ci ma što lak šu i eko no mični ju mi gra-ci ju u clo ud, uz bes pre kor nu sa ra dnju sa obe kom pa ni je.

B&IT: Ko je će to po go dnos ti kup ci ima ti od no vog par tner stva sa kom-pa ni jom Mi cro sof t?Jeff Ro si ca: Ovo par tner stvo će omo-gućiti da Avid u pot pu nos ti is pu ni svo ju vi zi ju Avid Everywhe re, ta ko što će me-di aCen tral plat for ma i dru gi ala ti pos ta ti dos tu pni me dij skim or ga ni za ci ja ma kao clo ud u slu ga – uz ko rišćenje bi lo kog uređaja i sa je dne plat for me. Ko ri sni ci će ima ti ne o gra ničenu flek si bil nost, moći će sa mi da kre ira ju po slov ne pro ce se, uz kom for nu upo tre bu in te gri sa nih on-pre-mi ses i clo ud re sur sa za svo je po tre be. Uz nov mo del u prav lja nja me di ji ma, clo ud omo gućava vi ši ni vo ino va tiv nos ti, veće ope ra tiv ne po ten ci ja le i o tva ra no ve mo gućnos ti za po slov ne pri li ke kroz naj no vi ju ge ne ra ci ja ala ta za u prav lja nje me di ji ma.

B&IT: Šta očeku je te od ovog par-tner stva u bu dućnos ti?Jeff Ro si ca: Ovo par tner stvo znači da smo do ne li o dlu ku da du go ročno in ves ti-ra mo u na ša re še nja i is po ručuje mo ih u clo ud-u. U na re dnih 18 me se ci ko ri sni ci mo gu očeki va ti no ve po nu de za hos ting i u slu ge u clo ud-u, pri čemu će prva gru pa re še nja bi ti is po ručena već to kom dru ge po lo vi ne 2017. go di ne.

Ra zgo vor vo dio: Se an Du dley �

Pre me šta nje po da ta ka u cloudJeff Ro si ca, pred se dnik kom pa ni je Avid Te chno logy, ra zgo va rao je sa na ma o no voj stra te škoj sa ra dnji sa kom pa ni jom Mi cro soft

Avid Te chno logy

PAR TNER STVO SA KOM PA NI JOM MI CRO SOFT OMO GUćIćE DA AVID U POT PU NOS TI IS PU NI SVO JU VI ZI JU AVID EVERYWHE RE: ME DI ACEN TRAL PLAT FOR MA I DRU GI ALA-TI POS TAćE DOS TU PNI KAO U SLU GA U CLO UD-U, UZ KO-RIŠćENJE BI LO KOG UREđAJA I SA JE DNE PLAT FORME

35

vSphere Integrated Containers

Sa usponom digitalnih tehnolo-gija dolazi do promene dinami-ke tržišta, ponajviše zahvaljuju-

ći jednostavnom pristupu informacijama i olakšanom širenju ideja na globalnom nivou. Konstantna fluktuacija verovatno je jedna od najbitnijih karakteristika današnjeg tržišta, pa tako u oblasti mo-dernog poslovanja fleksibilnost, odnosno osetljivost i brza reakcija na promene sve više dobijaju na značaju. Uticaj globalne cirkulacije informacija na stalne i ubr-zane promene verovatno je najvidljiviji upravo u IT industriji, čija je povratna sprega sa tržišnim tendencijama više nego očigledna.

Neke nove paradigmeU okvirima IT-ja, razvoj softvera posled-njih decenija beleži verovatno najviše inovacija, kao oblast u kojoj je kreativ-nost, kao najbitniji faktor, ponajviše podstaknuta razmenom ideja. Sa sve većim okretanjem cloud-u napuštaju se ustaljene konvencije i kreiraju novi razvojni pravci. Baš kao što je pojava virtuelizacije narušila postojeće konven-cije dedikovanog hardvera u IT-ju, tako i novi trendovi narušavaju postojeće konvencije u sferi razvoja softvera, kao što je uvođenje agilnog pristupa, kratkih razvojnih ciklusa, mikroservisa, pa i distribuiranog pristupa razvoju.

Pristup razvoju aplikacija kakav se do sada sretao u praksi opisuje se kao monolitan i najčešće se sastoji iz razvoja tri glavne komponente: klijentske, ser-verske strane aplikacije i baze podataka. Serverska strana sadrži kompletnu logiku aplikacije, prima i obrađuje zahteve ko-municirajući sa bazom podataka i vraća rezultate klijentskoj strani. Aplikacija ovakve arhitekture skalira se dodavanjem identičnih serverskih komponenti, čije ravnomerno opterećenje kooridiniše load-balanser. Na ovaj način implementirano je dosta uspešnih aplikacija, koje su dale

dobre rezultate. međutim, čak i najmanja promena u logici aplikacije zahteva pro-menu celokupne serverske strane i njeno ponovno puštanje u produkciju. Dodatno, ukoliko nam nije potrebno skaliranje celokupne strukture, već samo dela koji može obavljati jedan servis, završavamo sa resursima nepotrebno okupiranim glo-maznim, većinu vremena nepotrebnim komponentama aplikacije.

Kao alternativa ovom monolitnom pristupu pojavljuje se mikroservisna arhitektura. Ovaj pristup podrazumeva razbijanje arhitekture aplikacije na više sitnijih nezavisnih servisa, koji me-đusobno komuniciraju najčešće preko API-ja ili RPC-a. Ovakvim razdvajanjem, mikroservisi omogućavaju nezavisnost

od same implementacije tih pojedinač-nih servisa, tj. daju mogućnost da razli-čiti timovi razvijaju servise u različitim programskim jezicima.

Iako se može reći da je pojam mi-kroservisa samo još jedan od pojmova kojima je oblast razvoja softvera pretrpa-na, ovaj arhitekturalni pristup u direk-tnoj je vezi sa tehnologijom kontejnera. Uz pomoć kontejnera omogućeno nam je da mikroservise, kao posebne gradiv-ne jedinice aplikacije, zapakujemo sa potrebnom konfiguracijom i izvršnim okruženjem, pa tako zapakovanu „seli-mo“, a da to ne utiče na njeno ispravno funkcionisanje.

može se reći da kontejneri predstav-ljaju sledeći korak u pristupu virtueli-zaciji infrastrukture, pružajući virtue-lizovanu sredinu na nivou operativnog sistema, omogućavajući izvršavanje procesa sa zasebnim mrežnim i memo-rijskim resursima, uz korišćenje zajed-ničkog kernela operativnog sistema. Kao lider u ovoj oblasti, Docker sa svojom jednostavnošću i širokim spektrom alata predstavlja najbolji izbor za uvođenje tehnologije kontejnera, pa sve više dobija na popularnosti.

Rast popularnosti kontejner tehno-logija moguće je zapaziti posmatrajući politike velikih kompanija. Nakon upliva sa Windows kontejnerima, microsoft ove godine uvodi podršku za Linux kontejnere korišćenjem HyperV izolacije kontejnera, dok je početkom avgusta sa objavom SQL Server 2017 RC2 došla i po-drška kontejnerima, koja podrazumeva povlačenje i izvršavanje slika SQL serve-ra. Vmware, sa druge strane, sa Photon i vSphere Integrated Containers (VIC) platformama daje dvostruku podršku za ovu sve popularniju tehnologiju. Dok je projekat Photon sa zamenom tradicional-nog ESXi hipervizora značajno lagani-jim tzv. „mikrovizorom“ verovatno malo radikalnije rešenje, sa VIC platformom

Izvor: www.martinfowler.com

Novi razvojni pravciSa okretanjem cloud-u napuštaju se ustaljene konvencije i kreiraju novi razvojni pravci. U sferi razvoja softvera novi trendovi donose uvođenje agilnog pristupa, kratkih razvojnih ciklusa, mikroservisa i distribuiranog pristupa razvoju.

36 Business&IT

Infrastruktura

rativnim okruženjima. Harbor koncept podrazumeva organizaciju repozitori-juma po projektima, a uvođenjem ove komponente u VIC okruženje, između ostalog, ubrzava se i transfer slika. Pokretanje i upravljanje kontejnerima obavlja se kroz VIC portal, komponentu koja nosi ime Admiral.

VIC donosi izmene u ustaljenu praksu, pa sada developer, kada traži docker, umesto virtuelne mašine (ili fizičkog servera) dobija IP adresu i port za pristup Docker API-ju. U pozadini, vSphere administrator dedikovao je mrežne, procesorske resurse, datasto-rove na klasteru za svog kolegu. Sada Dev ne mora da brine o izolaciji, bekapu, patch-ovanju operativnog sistema, a sa

strane infrastrukture moguće je nad-gledanje i vmotion kontejnera, kao

i svake druge virtuelne mašine od strane Ops-a. Na ovaj način

omogućeno je postepeno inkor-poriranje DevOps principa,

zajedno sa mikroservisnom arhitekturom, u meri i

tempom koji odgovara-ju kompaniji i njenim

zaposlenima.

omogućava se paralelno korišćenje kon-tejnera zajedno sa postojećim virtuelnim mašinama unutar vSphere okruženja.

Devs, Ops ili DevOps i vSphere Integrated ContainersSa povećanjem broja aplikacija „rođenih u oblaku“ ukazala se potreba za promena-ma u samom pristupu razvoju aplikacija, ali i u strukturama razvojnih timova. Još je mel Conway, sada već davne 1967, u jednom svom radu napisao: „Organizacije čiji je posao projektovanje sistema ’prirod-no’ su ograničene na to da kreiraju sistem čija će struktura reflektovati komunikaci-onu strukturu same organizacije.“

Ova rečenica zadržala se u IT žargonu pod nazivom Konvejev zakon. I zaista, ako bi sagledali strukturu i politike pojedinih kompanija, podelu po razvoj-nim timovima, uvideli bismo vezu sa dizajnom njihovih proizvoda. Kompanije starijeg kova, sa tradicionalnom pode-

lom timova, najčešće su kompanije koje koriste davno standardizovane alate za razvoj, ne oprobavaju se u novim tehno-logijama, a produkti njihovog rada su aplikacije monolitne arhitekture, kod kojih nedovoljna skalabilnost ispliva-va kao mana u cloud okruženjima. Sa druge strane, kompanije čiji su zaposleni sa dobrodošlicom dočekali nove ideje i direktno ih primenili unutar svojih kompanijskih struktura beleže konstan-tan progres, okrećući se, između ostalog, ka agilnom razvoju i mikroservisnoj arhitekturi.

Kada spominjemo agilnost, u novoj terminologiji u bliskoj vezi je termin DevOps. Ovaj termin raširio se kao pokret i podrazumeva spajanje timova progra-

mera (Devs), koji su se do sada bavili samo aplikativnim delom, sa timom operacio-nih inženjera, koji podrazumeva sistem-ske i mrežne inženjere, čija je oblast rada do sada obuhvatala isključivo bavljenje infrastrukturom na kojoj leži aplikacija (Ops). Na ovaj način nastaju krosfunk-cionalni timovi čiji članovi intenzivnije sarađuju.

Ovaj trend se uklapa u rešenje koje je razvio Vmware, VIC. Kretanjem ka agilnijem razvoju, VIC platforma pred-stavlja dobru polaznu tačku, omoguća-vajući administratorima naviknutim na vSphere okruženje kreiranje i upravlja-nje kontejnerima na intuitivan način, preko već poznatog vSphere klijentskog interfejsa. Ovo rešenje podrazumeva realizaciju kontejnera kao izolovane virtuelne mašine, čime su korisnici unutar te virtuelne mašine zaštićeni od eventualnog kompromitovanja susednih kontejnera. Osnovna komponenta ovog

rešenja, VIC engine, suštinski je Docker engine za vSphere okruženje i omoguća-va upravljanje vSphere infrastrukturom kroz Docker klijent, pa tako npr. koman-dom docker network ls dobijamo zapravo pregled vSphere mreže, sa docker volu-me create kreiramo vSphere disk na datastoru, a sa docker run dobijamo novu virtuelnu mašinu.

VIC uvodi registar Harbor, koji predstavlja unapređenje funkcionalnosti projekta otvorenog koda Docker Distribution, tako da sa kontrolom pristupa kroz npr. LDAP integraciju i auditingom više odgovara korpo-

Izvor: www.dzone.com

„ORGANIZACIJE ČIJI JE POSAO PROJEKTOVANJE SISTEMA ’PRIRODNO’ SU OGRANIČENE NA TO DA KREIRAJU SISTEM ČIJA ćE STRUKTURA REFLEKTOVATI KOMUNIKACIONU STRUKTURU SAME ORGANIZACIJE.“ – MEL CONWAY

Nevena Krunić �

37

ma uvek na ras po la ga nju naj no vi ja ver-zi ja Vmware pro i zvo da, omo gućava brz pris tup naj no vi jim fun kci onal nos ti ma, glo bal nu po dršku i pro fe si ona lan ser vis.

Ko rišćenje Vmware pro i zvo da kroz Vmware vCAN pro gram ne po dra zu-me va oba ve zu ko ri sni ka da se o dre kne li cen ci ku plje nih na kla sičan način, već je do zvo lje no kom bi no va nje u o kvi ru is-tog da ta-cen tra.

Za ra zli ku od tra di ci onal nog načina ku po vi ne Vmware li cen ci, gde je sva ki ko ri snik u oba ve zi da uz ku plje ne li cen ce ku pi i o dređeni pe ri od i ni vo po drške za is te, kod Vmware vCAN pro gra ma

Vmware vClo ud Air Network (vCAN) pro gram pred stav lja ka men-te me ljac clo ud ini ci ja ti-

ve kom pa ni je Vmware, jer je u pi ta nju pro gram di zaj ni ran ta ko da omo gućava i znaj mlji va nje li cen ci za Vmware pro i-zvo de na me sečnom ni vou, po prin ci pu „pay-as-you-go“ i „pay-as-you-grow“.

Vmware vCAN pro gram je ide al no re še nje, ka ko za sa da šnje ta ko i za no ve Vmware par tne re ko ji nu de o dređene ser vi se, kao što su In fras truk tu ra kao ser vis (IaaS), clo ud ser vi si, Ap pli ca ti on ser vi si (ASPs), In ter net ser vi si (ISPs) i Plat for ma kao ser vis (Pa aS). Po red be ne-

fi ta ko je Vmware vCAN do no si par tne-ri ma, pre dnos ti ovog pro gra ma sva ka ko su na me nje ne i kraj njim ko ri sni ci ma.

Ova kav pro gram i znaj mlji va nja li cen ci, po prin ci pu „pay-as-you-go“ i „pay-as-you-grow“, omo gućava ko ri-sni ci ma ve li ke u šte de, jer ne za hte va poče tne in ves ti ci je, o dno sno ini ci jal-no ula ga nje, a ga ran tu je la ko ši re nje u o dno su na rast kom pa ni je, s ob zi rom da je ko ri sni ku os tav lje na mo gućnost da o dlučuje o do da va nju, odu zi ma nju ili ot-ka zi va nju ko rišćenja Vmware pro i zvo da, na me sečnom ni vou. Ta kođe, ova vrsta pro gra ma po dra zu me va da je ko ri sni ci-

VMware

Ekonomična VMware infrastrukturaCO MING – Com pu ter En gi ne ering d.o.o., kao je dan od vo dećih clo ud pro vaj de ra u re gi onu, una pre-dio je svo ju clo ud po nu du pos tav ši svo jev re me no VMware Ser vi ce Pro vi der pro gram (VSPP) par-tner, a po tom i VMware vClo ud Air Network (vCAN) pro gram pro vaj der, ni voa Pro fes si onal

38 Business&IT

Infrastruktura

po drška po prin ci pu 24x7 (Pro du cti on Sup port ni vo) u ključena je u ce nu li cen ci i ko ri snik je ima na ras po la ga nju za sve vre me i znaj mlji va nja.

Sis tem li cen ci ra njaJe dna od naj va žni jih ra zli ka i zmeđu kla sične ku po vi ne Vmware pro i zvo da i i znaj mlji va nja kroz Vmware vCAN pro-gram o gle da se u načinu li cen ci ra nja.

Ta ko se, na pri mer, naj zas tu plje ni ji Vmware pro i zvod – vSphe re ne li cen ci ra po CPU hos ta, već po me mo ri ji do de-lje noj vir tu el noj ma ši ni. Uko li ko je za vir tu el nu ma ši nu po de še na re zer va ci ja me mo ri je, ko ja je veća od po lo vi ne do de-lje ne me mo ri je, ta ri fi raće se re zer vi sa na me mo ri ja; uko li ko za vir tu el nu ma ši nu ni je po de še na re zer va ci ja me mo ri je ili je is ta ma nja od po lo vi ne do de lje ne me-mo ri je, ta ri fi raće se po lo vi na do de lje ne me mo ri je.

Ono što je ta kođe spe ci fično je to da kroz Vmware vCAN ni su obu hvaćene sve tra di ci onal ne edi ci je li cen ci (npr. vSphe re Stan dard), a vSphe re ne pos to ji kao sa mos tal ni Vmware pro i zvod, već ga je mo guće i znaj mi ti sa mo u o kvi ru ban-dle-a (ta be la).

Za ra zli ku od ban dle-ova pri ka za-nih u ta be li, dru gi Vmware pro i zvo di li cen ci ra ju se po ra zličitim pa ra me tri ma. Ta ko se npr. Vmware Ho ri zon li cen ci ra po kon ku ren tnoj ko nek ci ji. Vmware Si te Re co very ma na ger (SRm) se li cen ci ra po za štićenoj vir tu el noj ma ši ni, s tim da je u slučaju ovog Vmware pro i zvo da li cen ca ne op ho dna sa mo na ak tiv noj lo ka ci ji, ne i na lo ka ci ji za opo ra vak od in ci den ta.

CO MING – vCAN pro gram pro vaj derKo ris teći pro ve re nu Vmware te hno lo gi ju, ko ja je u ko ri sničkim da ta-cen tri ma već u upo tre bi, CO mINg kao Vmware vCAN pro vaj der mo že do pri ne ti ras tu po slo va-nja ko ri sni ka ta ko što će im pru ži ti po u-zda ne i flek si bil ne u slu ge u clo ud-u.

Kao du go go di šnji par tner kom pa ni-je Vmware, CO mINg vam mo že po moći da na pra vi te pra vu kom bi na ci ju li cen ci ko je već po se du je te u svom da ta-cen tru i li cen ci dos tu pnih pre ko vCan pro gra-ma. Ta kođe, uko li ko ne ma te sop stve ni da ta-cen tar, mo že mo vam po moći pri i zbo ru li cen ci iz clo ud-a ko je će naj vi še do pri ne ti va šem po slo va nju. Za sve in-for ma ci je sto ji mo vam na ras po la ga nju: pro da ja@co ming.rs.

Marina Đukić i Marija Glođović �

EMPOWER THE DIGITAL WORKSPACEDeliver Consumer-Simple, Enterprise-Secure Mobility

Ori jen ti sa ni na od bra nu od opa snos ti ko je do la ze spo lja, čes to za ne ma ru je mo unu tra šnje ri zi ke i pre tnju ko ju oni pred stav lja-ju za po slo va nje kom pa nije

Uvećini kom pa ni ja pos to ji svest o ri zi ci ma ko ji do la ze spo lja, bi lo da je to kon ku ren-

ci ja ko ja že li da se do mo gne ose tlji vih po da ta ka, ra zvoj nih pro je ka ta i fi nan-sij skih za pi sa, bi lo da su to zlo na mer ni upa di, vi ru si, mal ver, spaj ver, fi šing pre va re. Kom pa ni je se go di na ma bo re sa spolj nim pre tnja ma i vre me nom je ra zvi jen ve li ki broj ala ta ko ji mo že da po mo gne u za šti ti sis te ma. međutim, ma nji broj kom pa ni ja ra zmi šlja o unu tra šnjim ri zi ci ma i svo jim za po-sle ni ma kao i zvo ru pre tnje po sis tem i po slo va nje. Ovo je po se bno i zra že no u kom pa ni ja ma sa ti mo vi ma stal-no za po sle nih i ma lom fluk tu aci jom ra dne sna ge, kao i u kom pa ni ja ma sa ve li kim bro jem za po sle nih, gde ni je je-dnos tav no nad zi ra ti po na ša nje sva kog po je din ca. Unu tra šnji ri zi ci pred stav-lja ju pre tnju po po slo va nje kom pa nije, počev ši od be zbe dno snih ri zi ka pa do ra dne efi ka snos ti po je din ca.

Ame rička kom pa ni ja Te ra mind nu di je dnos tav no re še nje za sve ove ri zi ke. Ka-ko je ovo re še nje re ali zo va no? Re še nje se ba zi ra na mo ni to rin gu ra dnih sta ni ca i vir tu el nih ma ši na ko je ko ris te za po sle ni, kao i pre du zi ma nju pro pi sa nih ak ci ja u slučaju krše nja kom pa nij ske be zbe dno-sne po li ti ke.

Te ra mind sis tem za mo ni to ringPro ces za počinje po di za njem Li nux ba sed ap pli an ce ser ve ra u pos to jećoj Vmware, Hyper-V, Xen in fras truk tu ri ili ko rišćenjem clo ud re sur sa. Je dan ser ver mo že op slu ži va ti do 2.000 kon ku ren-tnih se si ja, a u slučaju po većane po tre be

Teramind

mo gu se po dići no vi ser ve ri ko ji će ra di ti pa ra lel no. Na ovaj način do bi ja se web ba sed kon zo la sa ko je se u prav lja ce lim sis te mom za mo ni to ring.

Dru gi ko rak je in sta la ci ja ma log agen-ta na ko ri sničkim ma ši na ma. Ovaj pro-ces mo že se po kre nu ti u si lent mo du na ve li kom bro ju sta ni ca, ta ko da ko ri sni ci ne ose te pre kid u ra du, kao i kroz gru pnu po li su i .msi fajl. Tre ba na po me nu ti da agent za uzi ma ma lo re sur sa (1-3% CPU i 30 mB RAm me mo ri je), što ga čini po-go dnim i za sta ri je računa re. Po sle ovog ko ra ka kli jent i ser ver počinju ko mu ni-ka ci ju i praćenje ak tiv nos ti ko ri sni ka.

Pri va tnost ko ri sni kaO dmah na počet ku pos tav lja se pi ta nje: šta se de ša va sa pri va tnošću ko ri sni ka kod ko jeg je in sta li ran Te ra mind so ftver? Ovoj te mi su in že nje ri iz Te ra mind-a o bra ti li po se bnu pa žnju, po što se za kon-ske re gu la ti ve ra zli ku ju od zem lje do zem lje. U sa mom so ftve ru pos to je op ci je ko je se mo gu is ključiti i po de si ti ta ko da se ovi kri te ri ju mi is pu ne, a u slučaju da je po tre bno traj no is ključiti ne ke op ci-je mo že se za tra ži ti cus tom li cen ca ko ja is pu nja va sve za hte ve. Kao pri mer mo že po slu ži ti si tu aci ja u ko joj je praćenje ra da do zvo lje no sa mo u ra dno vre me ko ri sni-ka, ili npr. za bra na praćenja pri va tnih po da ta ka (Skype chat, bro je vi pla tnih kar ti ca itd.).

Sis tem za kon tro lu ra di ta ko što sni ma ra dne pov rši ne i ko ris ti scre en

Si gur nost ili pri va tnost pi ta nje je sad

I zgled web kon zole

40 Business&IT

Se cu rity

mi ning te hno lo gi ju, ko ja omo gućava i zvlačenje po da ta ka u re al nom vre me nu i nji ho vo po ređenje sa de fi ni sa nim pra vi-li ma. U slučaju da je pre krše no ne ko od pos tav lje nih pra vi la, pos to je me ha ni zmi ko ji se po kreću ka ko bi se sprečila šte tna ak ci ja.

Pos to ji vi še načina na ko je sis tem re agu je u ova kvoj si tu aci ji – od upo zo re-nja ko je se po jav lju je na e kra nu ko ri sni-ka u vi du pop-up po ru ke, pre ko sla nja oba ve šte nja a dmi nis tra to ru, ko ji mo že pre uze ti kon tro lu nad ra dnom sta ni com, do is ključiva nja a pli ka ci je ko ja je po kre-nu ta. Ta kođe, sa web kon zo le je mo guće pre uze ti vi deo u AVI for ma tu i pre gle da ti sni mak ne po želj ne ak tiv nos ti ko ju je ko-ri snik i zvršio. Ova kav sis tem se o sla nja na me tod sličan OCR-u, ko ji pre po zna je tekst sa sli ke, sa mo što se ov de ra di o vi deo-for ma tu. Po se bno je za nim lji va pri me na nad zo ra kod ven do ra i ko ri sni-ka ko ji ima ju pris tup o dređenim re sur si-ma i pro ve ra da li se pri drža va ju za da tih pri vi le gi ja.

Sis tem pre tra ge i praćenje pro duk tiv nos tiSis tem pre tra ge je ne što na šta su in že-nje ri iz Te ra mind-a po se bno po no sni i što se po ka za lo izu ze tno ko ri snim u ve li kim sis te mi ma. Na ime, mo guće je u vrlo krat-kom ro ku pre tra ži ti čita vu is to ri ju i pro-ve ri ti da li je ne ko pris tu pao o dređenim faj lo vi ma i re sur si ma. Pre tra ga se vrši za da va njem reči, fra ze ili de la tek sta ko je tre ba pro ve ri ti, a sis tem vrši pre tra gu po vi deo-za pi si ma ko ri sni ka. Ako ni je po zna ta tačna kon struk ci ja reči, mo guće je ko ris ti ti i wil dcard ka rak te re. Ova fun kci ja mo že bi ti ko ri sna u slučaju da

se na kna dno is pos ta vi da su „pro cu re li“ ne ki ose tlji vi do ku men ti, ko ji ni su bi li obu hvaćeni prvo bi tnim pra vi li ma i alar-mi ma. To u ključuje i sla nje at ta chment-a sa pri va tnih e-ma il na lo ga, ko res pon-den ci ju sa kon ku ren tskim fir ma ma i dr. Po što sis tem vrši kon tro lu po kre nu tih a pli ka ci ja, mo guće je kre ira ti i zve šta je za praćenje pro duk tiv nos ti, kao i o gra-ničenja u ko rišćenju dru štve nih mre ža.

Pro duk tiv nost se pra ti po de ša va njem a pli ka ci ja i re sur sa ko ji se ko ris te u sva-ko dnev nom ra du. Na pri mer, za za po-sle nog čije se ra dne ak tiv nos ti ba zi ra ju na ko rišćenju mi cro soft O ffi ce pa ke ta sis tem pra ti ak tiv nos ti unu tar a pli ka ci ja (Word, Excel, Ou tlo ok), ne pro ve ra va jući sa mo da li je a pli ka ci ja o tvo re na, već pra-teći i po me ra nje kur so ra mi ša i ak tiv nost tas ta tu re. Al go ri tam ka sni je po re di do bi-je ne re zu lta te sa o dređenim pre de fi ni sa-nim pa ter ni ma i da je re zu ltat pro duk tiv-nos ti za po sle nog, i zra žen u pro cen ti ma.

Kao što je na po me nu to, po de ša va nja se mo gu is ko ris ti ti za o gra ničava nje pris-tu pa dru štve nim mre ža ma, npr. na po la sa ta dnev no. Sa dru ge stra ne, mar ke tin-škom ti mu je pri mar ni za da tak praćenje sa op šte nja i o bjav lji va nje ak ci ja na dru-štve nim mre ža ma, ta ko da su za njih de fi-ni sa na dru gačija pra vi la i nji hov pro ce nat efi ka snos ti za vi si u pra vo od tih ak tiv-

nos ti. Za po sle ni ma ko ji ne ma ju po tre bne pri vi le gi je mo guće je za bra ni ti po kre ta nje de fi ni sa nih a pli ka ci ja, pris tup mre žnim re sur si ma, štam pačima i ko pi ra nje po da-ta ka na ek ster ni USB sa o dređenih lo ka ci-ja (npr. \com panypri va te na USB).

U slučaju da je ra dna sta ni ca pre no-si vi uređaj, ko ji ne mo ra stal no da bu de um re žen ili ga je za po sle ni o dneo kući, sva pra vi la se i da lje pri me nju ju, a vi deo

se sni ma na lo kal ni disk. U tre nut ku ka da se uređaj vra ti na mre žu ko ja ima pris tup Te ra mind ser ve ru, po da ci se u plo ad-uju na sis tem i bri šu sa lo kal nog dis ka. Ovaj pro ces mo že i zgle da ti kao ne što što op te rećuje lo kal ni disk ili mre-žu, međutim ni je ta ko. mre žni pro tok ko ji agent os tva ru je sa ser ve rom je oko 10 kb/s i po većava se sa mo ako ko ri snik ima vi še mo ni to ra. U prak si je potvrđe-no da 160 sa ti vi deo-ma te ri ja la, što je pro sečno uku pno ra dno vre me to kom je-dnog me se ca, za uzi ma oko 1 gB pros to ra.

Ula ga nje u si gur nost in for ma ci onog sis te ma i nje go vu za šti tu za da na šnje kom pa ni je pred stav lja ka men te me ljac na ko me se po slo va nje za sni va. Cilj je po većanje be zbe dnos ti po da ta ka i o gra-ničava nje si gur no snih ri zi ka na mi ni-mum. Sa fi nan sij ske stra ne, pre ven ci ja je ne mer lji vo is pla ti vi ja u o dno su na ne po-prav lji vu šte tu ko ju si gur no sni pro pus ti mo gu na ne ti po slo va nju.

Pi ta nje na ru ša va nja pri va tnos ti uvek će se pos tav lja ti i kom pa ni je će mo ra ti da ba lan si ra ju i zmeđu pri va tnos ti i si gur-nos ti, ali u većim sis te mi ma, sa to li ko ra zličitih si gur no snih as pe ka ta ko je tre-ba po kri ti, po tre ba za cen tra li zo va nim sis te mom za mo ni to ring je dnos tav no se na meće. Te ra mind do no si re še nje za te pro ble me, a svo jom pri la go dlji vošću os tav lja kom pa ni ja ma da tu de li ka tnu gra ni cu i zmeđu si gur nos ti i pri va tnos ti po de se baš ona ko ka ko nji ma od go va ra i ka ko za kon na la že.

Za vi še in for ma ci ja o re še nju sto ji mo vam na ras po la ga nju: o ffi ce@co ming.rs. Ne boj ša Lončare vić �

Lis ta i zve štaja I zve štaj o pro duk tiv nosti

41

Re še nje za sve ra nji vos ti na logaIT o blast be le ži značaj ne pro me ne u o dno su na pret-ho dne go di ne: ras te broj mo bil nih ko ri sni ka, a sa nji ma i broj a pli ka ci ja u upo tre bi, ser vi si se i zme šta-ju u clo ud. Iako su ove pro me ne pri ro dne i po želj ne u je dnom sis te mu, pos tav lja se pi ta nje da li nas do sa-da šnja uobičaje na za šti ta do volj no do bro slu ži...

Mo gućih ra nji vos ti je mno go, a vrste mal ve ra su broj ne i ra zno li ke. Ipak, pri izvršava-

nju svih ovih malicioznih kodova jedna stvar je zajednička - administratorska prava. Sa mo sa a dmi nis tra tor skim pra-vi ma mal ver mo že da i zvrši sve za šta je kre iran i os tva ri mak si ma lan učinak u za ra že nom sis te mu. Ta ko sla ba ka ri ka u je dnom sis te mu pos ta ju u pra vo lju di ko ji su za du že ni za nje go vo o drža va nje. Uz to, u ve li kim sis te mi ma je ve oma te ško po bro ja ti baš sve uređaje i na lo ge ko ji ima ju a dmi nis tra tor ska pra va. Kom-pa ni ja Cybe rark fo ku si ra se u pra vo na ovaj pro blem i pru ža ra znov rsna re še nja na me nje na be zbe dnos ti i u prav lja nju pri-vi le go va nim na lo zi ma.

En ter pri se Password Va ultIako ra zličiti stan dar di ko je kom pa ni je pri me nju ju, npr. ISO, pre dviđaju pro ce-du re za u prav lja nje lo zin ka ma, u prak si je dos ta te ško is po što va ti sve pro pi se na si gu ran način. Ta ko se, na pri mer, za po-sle ni ma do de lju ju a dmi nis tra tor ska pra-va ra di i zvrša va nja o dređenog za dat ka, ali im se ova pra va ka sni je, zbog pre vi da ili ne ma ra, čes to ne odu zi ma ju. Ro ta ci ja lo zin ki, ta kođe, mo že pred stav lja ti ve li ki pro blem – čes to se de ša va da one po sle ne kog vre me na pos ta nu sla be ili da se is-ta lo zin ka ko ris ti za vi še sis te ma. Da i ne po mi nje mo ko li ko je vre me na po tre bno a dmi nis tra to ru u ovom slučaju da i zvrši po tre bne pro me ne.

Re še nje En ter pri se Password Va ult omo gućava, pre sve ga, de tek ci ju svih pri vi le go va nih na lo ga u sis te mu. Ta ko se do la zi do in for ma ci ja o to me pos to je li u sis te mu na lo zi ko je je tre ba lo uga si ti ili im sma nji ti pri vi le gi je. Je dnom ka da se de fi ni šu uređaji ko ji su pod kon tro-lom ovog re še nja, a dmi nis tra tor mo že da o dre di učes ta lost ro ta ci je lo zin ki, ko ja će se o dvi ja ti auto mat ski, kao i kom plek-snost ko ju ona mo ra da za do vo lja va.

Šta ovo znači za a dmi nis tra to ra in-fras truk tu re? Da bi se ulo go vao na že lje ni sis tem, a dmi nis tra tor tre ba da na pra vi sa mo još je dan do da tni ko rak – da za-tra ži in for ma ci ju o ak tu el noj lo zin ci od Password Va ult-a. Ovim se značaj no una-pređuje si gur nost, po što a dmi nis tra tor kre den ci ja le za pris tup ne čuva na svom računa ru. Ta kođe, os ta je trag u sis te mu o to me ko je i ka da tra žio i zve snu lo zin ku. Ovo je po se bno značaj no u sis te mi ma u ko ji ma vi še a dmi nis tra to ra ko ris ti kre den-

Cyberark

42 Business&IT

Se cu rity

ci ja le „a dmin“, pa je sam audit ko je i zvršio o dređenu i zme nu u sis te mu ote žan.

Pri vi le ged Ses si on Ma na gerKa ko po moći kom pa ni ja ma ko je ko ris te u slu ge sis tem-in že nje ra iz dru gih kom-pa ni ja, a že le le bi da ima ju veću kon tro-lu nad i zvrše nim i zme na ma? Ili oni ma ko ji se pla še da bi po ten ci jal ni mal ver sa a dmi nis tra to ro vog računa ra, ako se on za ra zi, mo gao da pređe na čita vu ser-ver sku in fras truk tu ru? Re mo te des ktop, ko ji je u ma sov noj upo tre bi, pos ta je sve po pu lar ni ji i zbor na pa dača za dis tri bu ci-ju mal ve ra duž sis te ma.

Pri vi le ged Ses si on ma na ger (PSm) omo gućava mo ni to ring a dmi nis tra to-ro ve se si je u re al nom vre me nu ili nje no sni ma nje. Ovo re še nje pred stav lja tzv. jump ser ver, ko ji slu ži a dmi nis tra to-ru da pre ko nje ga ini ci ra se si ju pre ma o dređenom ser ve ru. Pre de fi ni sa ne su naj ra zličiti je kon zo le, ta ko da a dmi nis-tra tor mo že sa PSm-a da pris tu pi, na pri mer, Vmware in fras truk tu ri pre ko vSphe re kon zo le ili Check Po int-u pre ko smart kon zo le. Uz ova kav pris tup raču-nar a dmi nis tra to ra, u slučaju da je za ra-žen, neće bi ti u mo gućnos ti da pre ne se mal ver i na uređaj ko ji o drža va. Ta kođe, olak šan je i de ta ljan audi ting, po što se na je dnom mes tu pri ku plja ju sve in for ma-ci je o i zme na ma na in fras truk tu ri. Još je dna od ka rak te ris ti ka PSm-a ko je tre ba is taći jes te da se, u slučaju sum nje da je i zve sni na log kom pro mi to van, ak tiv na se si ja za taj na log mo že pre ki nu ti.

Ap pli ca ti on Iden tity Ma na gerPri vi le go va ni na lo zi ni su re zer vi sa-ni sa mo za ko ri sni ke. Zbog po tre be za in te gra ci jom sa ne kim dru gim re še nji-ma, po put do me na ili ba za po da ta ka, mno ge a pli ka ci je ko ris te kre den ci ja le sa o dređenim pra vi ma. Ako dođe do ovih kre den ci ja la, na pa dač mo že da u gro zi sis tem je dna ko kao i sa kre den ci ja li ma ko je ko ris ti a dmi nis tra tor.

Ap pli ca ti on Iden tity ma na ger de-tek tu je sve kre den ci ja le u građene u kod a pli ka ci je i pru ža mo gućnost da se oni za-me ne kre den ci ja li ma ko je na da lje on sam

mo že da ro ti ra. Po red to ga, vrši se pro ve ra in te gri te ta a pli ka ci je na o sno vu nje nih ka rak te ris ti ka, da bi se pris tup o gra ničio sa mo na auto ri zo va ne a pli ka ci je.

Pri vi le ged Thre at AnalyticsJe dna od ka rak te ris ti ka mal ve ra je da po ku ša va da što du že os ta ne ne de tek to-van, da bi i zvu kao že lje ne in for ma ci je ili stvo rio što vi še pri li ka da se pro ši ri na os ta le sis te me. Za de tek ci ju kva li te tno na pi sa nog mal ve ra po tre bno je u pro se ku oko 200 da na.

Pri vi le ged Thre at Analytics (PTA) re še-nje pro ak tiv no tra ži in di ka ci je o kom pro-mi to va nim na lo zi ma u sis te mu. Za nji ho vu de tek ci ju ko ris te se i de ter mi nis tički i be-ha vi or-ba sed pris tu pi, što omo gućava ra no ot kri va nje ne re gu lar nog ko rišćenja na lo ga. U tom slučaju obaveštenje će odmah biti poslato administratorima, a PTA, integrisan sa dru gim Cybe rark re še nji ma, mo že auto-mat ski da one mo gući na pa dača. Ta ko se, na pri mer, u slučaju in te gra ci je sa En ter pri se Password Va ult-om mo že o dmah i zvrši ti pro me na lo zin ke, a sa Pri vi le ged Ses si on ma-na ger-om se si ja se mo že pre ki nu ti.

Po u zda na za šti ta uz Cybe rarkSa po većanjem obi ma IT in fras truk tu-re je dne kom pa ni je, sa po ras tom bro ja fi zičkih i vir tu el nih ma ši na, a pli ka ci ja, a dmi nis tra to ra, pro to ka itd. ras te i kom-pli ku je se i sva ko dnev na a dmi nis tra ci ja. Ko ličina lo go va ko je ra zličiti be zbe dno-sni uređaji ge ne ri šu pre ve li ka je da bi se ma nu el no i de talj no pro la zi lo kroz njih, a sva ki pro pust u nji ho voj kon fi gu ra ci ji ili mo ni to rin gu se sku po plaća.

Sa Cybe rark re še nji ma se ve oma je-dnos tav no auto ma ti zu je i šti ti čita va je dna gra na in fras truk tu re, ko ja je ključna da bi se o gra ničila pro pa ga ci ja i i zvrša va nje mal ve ra. Te hno lo gi ja ko ja sto ji iza svih Cybe rark re še nja, Di gi tal Va ult, omo gućila je cen tra li zo va nje sis te ma za u prav lja nje kre den ci ja li ma, ko ji sve in for ma ci je čuva u en krip to va nom o bli ku. Ovim in for ma ci-ja ma mo gu pris tu pa ti sa mo auto ri zo va ni ko ri sni ci, a bi lo ka kva mo di fi ka ci ja ili bri-sa nje po da ta ka ni su mo gući. Da kle, te hno-lo gi ja pos to ji, a na kom pa ni ja ma os ta je da pro ce ne ri zik ko ji je za njih pri hva tljiv, o dno sno ko li ka je ce na šte te ko ja mo že nas ta ti ek splo ata ci jom kre den ci ja la.

Za vi še in for ma ci ja o re še nju CO-mINg tim vam sto ji na ras po la ga nju: o ffi ce@co ming.rs.

Ja sna Jo vić �

DA BI I ZVU KAO žE LJE NE IN FOR MA CI JE I STVO RIO ŠTO VI-ŠE PRI LI KA DA SE PRO ŠI RI NA OS TA LE SIS TE ME, MAL VER PO KU ŠA VA DA ŠTO DU žE OS TA NE NE OT KRI VEN. ZA DE-TEK CI JU KVA LI TE TNO NA PI SA NOG MAL VE RA PO TRE BNO JE U PRO SE KU OKO 200 DA NA.

43

Ko rišćenjem je din stve nog me ha ni zma de tek ci je na ni vou pro ce so ra, uz ino va tiv ne Thre atE mu la ti on i Thre atExtra cti on te hno lo gi je, Check Po int San dBlast re še nje po di že za šti tu od po zna tih i ne po zna tih pre tnji na vi ši nivo

Cyber za je dni ca je da nas sve in ven tiv ni ja u pro na la že nju no vih načina za za obi la že nje

pos to jećeg network se cu rity mo de la. Ha-ke ri stal no me nja ju stra te gi je i te hni ke za pos ti za nje svo jih ci lje va, a da pri tom os ta nu ne u hva tlji vi. Da bi os tva ri li svoj cilj – da za ra ze što vi še ra dnih sta ni ca – ha ke ri ma je po tre bno da:• ot kri ju be zbe dno sni pro pust,• kre ira ju ma li ci o zni kod,• o smi sle način da taj ma li ci o zni kod

dis tri bu ira ju ka ko ri sni ci ma.

U dru žu jući se u cyber za je dni ce, ha ke ri ra zme nju ju in for ma ci je o be-zbe dno snim pro pus ti ma (eng. se cu rity vul ne ra bi lity) u ope ra tiv nim sis te mi ma i a pli ka ci ja ma ko je ko ris ti mo. Na o sno vu no vo ot kri ve nih pro pus ta la ko je na pi sa ti ma li ci o zni kod ko ji će ih is ko ris ti ti, sa ci ljem da za ra zi žrtvu, o dno sno mo guće je kre ira ti do tad još ne po zna tu vrstu pre-tnje (eng. ze ro day at tack).

Naj po pu lar ni ji način za dis tri bu ci ju ma li ci o znog ko da je pu tem zlo na mer no i zme nje nih do ku me na ta. Unu tar ak tiv-nog de la do bro po zna tih for ma ta faj lo va utis ku je se ma li ci o zni sa držaj, a po kre-ta njem ta ko i zme nje nog do ku men ta ko ri snik, ne zna jući da bi va za ra žen, u po za di ni po kreće ma li ci o zni kod.

Je dnom ka da je be zbe dno sni pro pust uočen i ma li ci o zni kod kre iran, cilj ha ke-ra je da o smi sle što ma što vi ti ji način za

nje go vu dis tri bu ci ju. Pris tu pa njem ve oma in te re san tnom in ter net sa drža ju ko ri snik ga pre uzi ma, ne sves tan opa snos ti, i na kon po kre ta nja ta kvog do ku men ta bi va za ra žen.

Tra di ci onal ni network se cu rity mo del za sno van na post in fe cti on te hno lo gi ja ma, kao što su an ti vi rus i IPS, po ka zao se kao ne do vo ljan u za šti ti od ze ro day pre tnji. Ade kva tnu za šti tu od ma li ci o zno i zme nje-nih do ku me na ta mo guće je pos tići je di no emu la ci jom, o dno sno po kre ta njem do ku-me na ta u kon tro li sa nom o kru že nju da bi se pro ve ri lo da li sa drže ak tiv nu mal ver kom po nen tu. Ovo re še nje u sve tu je po-zna to kao san dboxing te hno lo gi ja.

Check Po int San dBlastKo rišćenjem je din stve nog me ha ni zma de tek ci je na ni vou pro ce so ra, Check Po int San dBlast po di že za šti tu od ze ro day pre-tnji na vi ši ni vo. De tek ci ja po na ša nja faj lo-va pri nji ho vom i zvrša va nju na ni vou CPU in struk ci ja omo gućava ko ri sni ci ma da os ta nu za štićeni od na jo pa sni jih ze ro day na pa da. Te hno lo gi je za za obi la že nje san-dbox re še nja ov de ne ma ju ni ka kvu šan su.

Sa svo jom je din stve nom Thre at Emu-la ti on te hno lo gi jom, Check Po int Sand-Blast re še nje ima naj vi ši mo gući ni vo de tek ci je ze ro day pre tnji, što su po tvrdi-le i ne za vi sne is tra ži vačke kuće (NSS LAB, gar tner, mi er com, For res ter Wave). Vre me po tre bno za emu la ci ju faj lo va je is pod 3 mi nu ta. San dBlast Thre at Extra-cti on te hno lo gi ja na do pu nju je Thre at

Emu la ti on te hno lo gi ju na taj način što tre nu tno is po ručuje be zbe dan sa držaj, očišćen od ak tiv nih de lo va po ten ci jal no ma li ci o znog faj la, pri čemu se re du ku je vre me po tre bno za emu la ci ju faj lo va.

Pre dnos ti San dBlast re še nja• Naj bo lji pro ce nat de tek ci je ze ro day

pre tnji, potvrđen od stra ne NSS LAB-a.• De tek ci ja ma li ci o znog po na ša nja

ko da pre ne go što on us pe da iza zo ve stvar nu pre tnju.

• Po drška za emu la ci ju vi še od 40 ra zličitih ti po va do ku me na ta i i zvršnih faj lo va.

• Je din stve na CPU le vel de tek ci ja sprečava mo gućnost pri me ne al go ri ta-ma za za obi la že nje san dbox re še nja.

• Vre me po tre bno za emu la ci ju faj lo va kraće od 3 mi nu ta.

• Mo gućnost tre nu tne is po ru ke be zbe dnog sa drža ja i pre ne go što se zav rši pro ces emu la ci je.

• Flek si bil nost i la koća im ple men ta ci je.• Mo gućnost SSL in spek ci je u in li ne

re ži mu ra da.• Ge ne ri sa nje de talj nih i zve šta ja o be­

zbe dno snim in ci den ti ma.• Thre at Pre ven ti on o tvo ren API.• Web browser ek sten zi ja.• San dBlast agent.

Za vi še in for ma ci ja o pro i zvo du sto ji mo vam na ras po la ga nju:

o ffi ce@co ming.rs.

Za šti ta od ne po zna tih ma li ci o znih pretnji

Check Po int

44 Business&IT

O ffto pic

Global Site DNS Load BalancingKEmP’s global Site Load Balancing capabilities provides intelligent multi-site traffic distribution across private and public cloud infrastructure to increase resilience and remove single points of internal or external failure. Integrati-on with locally deployed Loadmaster ADC instances allows for the choice of either using network checks or L7 application availability when making failo-ver and routing decisions. Policy management allows for rules to be defined to ensure that the right users get routed to the right location in case of an active/active deployment

Flexible Consumption ModelsWhile all Loadmasters may be purchase with permanent licenses, we also support metered licensing for Virtual and PAYg (Pay as you go) on Cloud to deliver the maximum flexibility and value across a range of business needs.

WAF – Web Application FirewallLoadmaster’s Web Application Firewall Pack (AFP) supports a defense-in-depth strategy and helps protect deployments from application-cen-

tric exploits, mitigate the OWASP Top 10 and satisfy PCI DDS compliance requirements.

Edge Security Authentication & SSOLoadmaster’s Edge Security Pack (KEmP’s microsoft Tmg Replacement) provides SSO, Active Directory group based access control and multi-fac-tor system integration to enable secure authentication and authorization

for application environments.

Layer 4-7 Load Balancer & ADCLoadmaster enables scalable and highly available application de-ployments with a variety of scheduling method, application level health checking, intelligent content switching and SSL/TLS acceleration.

Reverse ProxyLoadmaster native reverse proxy capabilities helps secure and accelerate access to internet facing web applications by offloading encryption with FIPS 140-2 compliant methods, caching and compressing content and providing abstraction between untrusted zone clients.

It’s Easy to Try a KEMP Load Balancer, On Any Platform you want KEMP Virtual Load Balancer 30 day Trial at https://kemptechnologies.com/vlm-download/

COMING – Computer Engineering d.o.o. Toše Jovanovića 7, Belgrade, Phone: +381 11 3544644

Email: nikola.nikolic@coming.rs

Alef Distribucija Adria, d.o.o.Bulevar Mihajla Pupina 10L, Belgrade, Phone: +381 11 4240521Email: milan.marinkovic@alef.com

KEMP Technologies www.kemptechnologies.com Free Trial https://kemptechnologies.com/vlm-download/

Phone: +49 511 3673930Email: easterneurope@kemptechnologies.com

Veritas 360 Data Management Suite

Količina podataka u poslovnim okruženjima iz godine u godinu rapidno se uvećava, donoseći

glavobolje, kako zaposlenima koji rade sa istima, tako i menadžmentu, koji bi trebalo da ima što fleksibilniji pristup informacijama, ali i mogućnost brzog, jednostavnog i sigurnog upravljanja poda-cima. Bilo da se podaci čuvaju na iznaj-mljenim serverima, vlastitim storidžima ili u cloud-u, problemi oko upravljanja, bekapovanja, njihovog čuvanja i oporavka usled eventualnih gubitaka jesu nešto sa čime se svakodnevno susrećemo.

Veritas 360 Data management Suite re-šenje za upravljanje podacima sa lakoćom rešava sve ove probleme, donoseći u radna okruženja sigurnost, pouzdanost i efika-snost. O njegovoj superiornosti najbolje svedoči visoka pozicija u ovogodišnjem gartnerovom „magičnom kvadrantu“ za rešenja za bekap i oporavak data-centa-ra. Veritas je sa svojim rešenjima već 15 godina uzastopno lider u ovoj kategoriji i profilisao se kao vendor od najvišeg mogućeg stepena poverenja. I ovogodišnja visoka pozicija jasno govori – i dobavljači-ma i prodavcima i krajnjim korisnicima – da u kompaniji Veritas, koja sa svojim 360 Data management rešenjem donosi mnogo više od sličnih konkurentskih proizvoda, mogu naći pouzdanog partnera.

Ključne prednosti Veritas 360 rešenjaKljučna prednost Veritas 360 Data ma-nagement rešenja u multi-cloud okru-

ženju ogleda se u direktnoj integraciji NetBackup-a i širokog spektra rešenja za upravljanje informacijama. Zahva-ljujući tome kompanijama se otvara prostor za lako upravljanje podacima, čak i u najkompleksnijim radnim okruženjima, i to uz izuzetnu vidljivost, s predvidljivom fleksibilnošću i pojača-nom mogućnošću upravljanja podacima koji se kopiraju i spremaju za skladište-nje. Prednost pomenutog rešenja ogleda se i u tome što NetBackup podržava širok spektar cloud okruženja, kao i u činjenici da je podacima moguće lako pristupati i da su maksimalno bezbed-ni, bez obzira na to da li su smešteni na javnom ili privatnom cloud storidžu. Na sve to treba dodati i multifunkcio-nalnost u virtuelnom okruženju sa više oblaka (privatni, javni ili hibridni), kao i testiranje oporavka (recovery fire drill) bez uznemiravanja prilikom povrata podataka (restore).

Veritas 360 Data management Suite koncipiran je tako da odgovara potrebama najrazličitijih radnih okruženja (mala, srednja i velika). Ovo rešenje koristi NetBackup sa pretplatničkim cenama, što

pojednostavljuje pristup širokom spek-tru Veritas-ovih rešenja za upravljanje podacima. Svako ko jednom iskusi sve prednosti koje donosi Veritas 360 Data management Suite zaboravlja na druga rešenja, poručuje menadžment kompanije Veritas, ali i hiljade zadovoljnih predstav-nika kompanija širom planete.

Prema gartnerovom izveštaju za te-kuću godinu, ovo rešenje donosi daleko viši stepen fleksibilnosti i skalabilnosti u poređenju sa konkurencijom i nudi po-slovnim okruženjima mnogo interesan-tnije i daleko produktivnije rešenje na duže staze, koje štedi i vreme i resurse. U modernim industrijskim okruženjima u SAD i zemljama Zapada prednosti 360 Data management rešenja su već prepo-znata i uveliko se koriste da upravljanje informacijama i njihov bekap podignu na najviši mogući nivo. Veritas 360 Data management rešenje odlično je prihvaće-no i regionalno, donoseći nove standarde i nove mogućnosti u različita poslovna okruženja.

Za više informacija o proizvodu naš tim vam stoji na raspolaganju: prodaja@coming.rs.

Vrhunsko rešenje za upravljanje podacimaPo Gartnerovom „magičnom kvadrantu“, Veritas je i ove godine proglašen liderom u oblasti rešenja za bekap i oporavak data-centara

360 Data Management for Hybrid and Multi-Cloud

INTELLIGENT COREClassi�cation, Discovery,

Policy Automation

DATA VISIBILITYGain granular understanding of the entire

unstructured data landscape.

DATA PROTECTIONEnsure data recoverability for ariy workload;enable self-service access to virtual data copies.

COMPLIANCE READINESSProve regulatory compliance, automate

archiving, and respond to eDiscoverymatters.

BUSINESS CONTINUITYMinimize interruptions with one-click

failover to arry environment.

STORAGE OPTIMIZATIONBoost performance. scalability, and availability across any storage while dramatically reducing cost.

DATA/WORKLOAD PORTABILITYEnsure freedom of data/workloadmovement and migration acrosslocations and platforms.

Veritas 360 Data manage-ment Suite obezbeđuje kompanijama lako uprav-ljanje podacima, čak i u najkompleksnijim radnim okruženjima, i to uz izu-zetnu vidljivost, s pred-vidljivom fleksibilnošću i mogućnošću upravljanja podacima koji se kopiraju i spremaju za skladištenje

The truth in information.

46 Business&IT

Offtopic

What can your organization afford to lose? With an average annual cost of $21.8M in Availability challenges, organizations cannot afford the status quo any longer. Organizations must accelerate their planning and implementation of modern Availability solutions that will ensure reliable and rapid recovery.

go.veeam.com/2017-availability-reportLEARN MORE

of enterprises recognize that digital transformationis critical to their future

69%

admit a lack of Availability is stifling innovation66%

are planning theseinitiatives now

45%

How is this affecting digital transformation within the enterprise?

Loss of customer confidence,

48%Damage to brand

integrity,

40%Loss of employee

confidence,

33%Diversion of project

resources,

28%

MORE THAN JUST MONEY...

The impact of downtime or data loss

Downtime happens and it coststhe average enterprise each year

$21.8 MILLION

Cost increase year-over-year 36%

Resulting downtime is inevitable and extremely costly!

of organizations are experiencing an Availability Gap and are unable to meet the uptime SLAs expected82%

of organizations are experiencing a Protection Gap and are unable to protect data frequently or reliably77%

It's alarming to see that...

Veeam recently surveyed over 1000 global enterprise decision makers to understand the protection, recovery and Availability challenges faced by modern organizations. Research insights identified a startling amount of under-protected or unreliably recoverable data within these organizations, seriously hindering their digital transformation strategies.

to deliver Availability across even the most modern environmentsENTERPRISES STRUGGLE

Bez briga

Ce lo vi ta za šti ta od računar skih pre tnji i gu bit ka in for ma ci ja ni kad ni je bi la dos tu pnija

Tren dMicro

Ve ra comp i Tren dmi cro pri pre mi li su po se bnu pro-mo tiv nu ak ci ju za ma la i sre dnja pre du zeća sa do 100 za po sle nih. Kom pa ni je

ko je do 31. oktobra pre u zmu ili ak ti vi ra-ju pro bnu ver zi ju (tri al) u slu ge, do bi ja ju 50% po pus ta na pro i zvo de iz Worry-Free po ro di ce. Po pust za ku po vi nu va ži do 31. de cem bra 2017. go di ne, uz pret ho dno pre uzi ma nje/ak ti va ci ju pro bne u slu ge do 31. oktobra.

Za što Worry-Free?Da na šnje mo der ne pre tnje – ran-somware, crypto-malware i os ta le ak tu el ne mal ver ske po šas ti – ne pra ve dis kri mi na ci ju i zmeđu ma lih i ve li kih kom pa ni ja. I dok ve li ke or ga ni za ci je ima ju pre dnost u vi du većih mo gućnos ti ula ga nja u si gur nost svo jih IT sis te ma, ma njim i sre dnjim pre du zećima je te že da obe zbe de sred stva po tre bna za edu-ko va no oso blje, o pre mu, in fras truk tu ru i nje no o drža va nje. Ipak, si gur nost ma lih i sre dnjih pre du zeća ne mo ra da bu de slo žen pro blem – uz Tren dmi cro.

Tren dmi cro omo gućava je dnos tav no po kri va nje dve kri tične tačke: e-ma il sa-o braćaj, pu tem ko jeg se da nas is po ručuje

naj vi še ran somware pre tnji, i ko ri sničke računa re, kao kraj nji cilj ma li ci o znih na-pa da. Sve to bez po tre be za in sta la ci jom i o drža va njem do da tne o pre me, re ali zo-va no kroz ser vi se sme šte ne u da ta-cen-tri ma pro i zvođača, umes to na bučnom ser ve ru u va šoj kan ce la ri ji.

Worry-Free Ser vi ces A dvan ced pa ket kom pa ni je Tren dmi cro sa drži tri ključ-ne stav ke: za šti tu za Win dows i mac, te iOS i An dro id mo bil ne uređaje (pro i zvod Worry-Free Ser vi ces), be zbe dnost ma il-a sa an tis pam, an ti malware i na pre dnom ran somware za šti tom (Hos ted Ema il Se cu rity), te, za sve O ffi ce 365 ko ri sni ke, do da tnu za šti tu i DLP za ma il, One Dri ve i Sha re po int ser vi se (Clo ud App Se cu rity).

Ka ko Tren dmi cro šti ti vaš računar i mo bil ne uređaje? Sa 25 go di na is kus tva u za šti ti po slov nih ko ri sni ka, Tren dmi-cro pro i zvo di su vo deći na trži štu en dpo-int be zbe dno snih re še nja. Stečena zna nja pri me nje na su i ov de, pa Worry-Free Ser vi ces pro i zvod nu di stan dar dnu an ti malware za šti tu, blo ki ra nje ma li ci o-znih a pli ka ci ja kroz he uris tičku ana li zu nji ho vog po na ša nja, kon tro lu pe ri fer nih uređaja, fil tri ra nje na o sno vu web re pu-ta ci je, fil tri ra nje po ka te go ri ji sa drža ja, te u po sle dnje vre me i pre dik tiv no ma-

šin sko učenje (Xgen pre di cti ve ma chi-ne le ar ning). Do da tno, fun kci onal nos ti za za šti tu od ran somware-a blo ki ra ju crypto-malware pro ce se, šti te do ku men-te od neauto ri zo va ne en krip ci je i vrše ba ckup krip to va nih do ku me na ta. Sve to re ali zo va no je kao Se cu rity as a Ser vi ce u slu ga, gde ko ri snik do bi ja kon tro lu nad kli jen ti ma u or ga ni za ci ji, a ne bri ne o in fras truk tu ri iza to ga.

Ključne ka rak te ris ti ke Worry-Free pro i zvo da:

• U prav lja nje računa ri ma i kli jen-ti ma kroz cen tral nu, uvek dos tu pnu kon zo lu, sme šte nu u clo ud-u;

• Ne ma po tre be za do da tnom in sta-la ci jom ser ve ra za kon tro lu kli je na ta;

• Po kri va Win dows i Mac računa-re, te iOS i An dro id mo bil ne uređaje;

• Za šti ta od vi ru sa, po bolj ša na ran-somware za šti ta, blo ki ra nje no vih i ne po zna tih pre tnji kroz kon tro lu po na ša nja a pli ka ci ja;

• Za bra na pris tu pa ma li ci o znim stra ni ca ma i kon tro la pris tu pa web sa drža ju (dru štve ne mre že, fi le sha-ring ser vi si, sa drža ji za o dra sle);

• Tren dMi cro se bri ne za ažur nost pro i zvo da i in sta la ci ju naj no vi jih patch-eva.

48 Business&IT

O ffto pic

Za šti ta e-ma il sa o braćajaKa ko Tren dmi cro šti ti vaš e-ma il sa-o braćaj od sum nji vih po ru ka i at ta-chment-a? Ne za vi sno od to ga da li ko ris-ti te vlas ti te ma il ser ve re u or ga ni za ci ji, ser vi se kao što su O ffi ce 365 i go o gle Apps ili i znaj mlje ne ser ve re va šeg hos-ting pro vaj de ra, Hos ted Ema il Se cu rity pru ža e-ma il za šti tu i pre ne go što spam i na pre dne pre tnje bu du is po ručene do ma il ser ve ra. Za šti ta u ključuje kom-bi na ci ju stan dar dne an tis pam za šti te, blo ki ra nja ma li ci o znih at ta chment-a i na pre dne pro ve re i zvrša va njem da to te ka u kon tro li sa nom san dbox o kru že nju.

Ključne ka rak te ris ti ke:• Fil tri ra nje i ana li za e-ma il po-

ru ka pre ne go što bu du is po ručene do or ga ni za ci je i ma il kli je na ta za po sle nih;

• Ne ma ula ga nja u in fras truk tu ru, sma nju ju se vre me i tro ško vi o drža-va nja;

• Cen tral na vi dlji vost ma il sa o-braćaja i blo ki ra nih po ru ka kroz uvek dos tu pnu kon zo lu, sme šte nu u clo ud-u;

• Za šti ta od ci lja nih i ran-somware na pa da na pre dnom ana li zom po na ša nja da to te ka iz ma il-ova (san dboxing);

• An tis pam za šti ta sa 99%+ efi-ka snošću, blo ki ra nje ma li ci o znih a dre sa u ma il-ovi ma;

• Da ta-cen tri u za vi snos ti od lo ka ci je ko ri sni ka (ka ko npr. po-da ci iz Ev rop ske Uni je ne bi i zla zi li iz Ev ro pe), pri va tnost po da ta ka potvrđena SAS Type 70 i ISO 9001 ser ti fi ka ti ma.

Za šti ta O ffi ce 365 ser vi saUko li ko ste O ffi ce 365 ko ri snik, do da-tna pre dnost ovog pa ke ta je mo gućnost in te gra ci je sa ser vi si ma i u slu ga ma ko je nu di ovaj mi cro soft-ov ko la bo ra cij ski pa ket u slu ga. Dok Hos ted Ema il Se cu-rity fil tri ra ma il sa o braćaj pre is po ru ke na kom pa nij ski ma il ser ver (u slučaju O ffi ce 365, Exchan ge u clo ud-u), Clo ud App Se cu rity se di rek tno in te gri še sa mi-cro soft-ovim ser vi si ma – Exchan ge, One Dri ve, Sha re po int – te pru ža za šti tu od ran somware-a i os ta lih na pre dnih pre-tnji san dbox pro ve rom do ku me na ta na ovim ko la bo ra cij skim ser vi si ma.

Ključne ka rak te ris ti ke:• Di rek tna in te gra ci ja pu tem mi cro-

soft-ovih API-ja za pru ža nje za šti te i pro na la že nje ran somware-a u do ku-men ti ma sačuva nim na Exchan ge, Sha re po int, One Dri ve, Box, Drop box i go o gle Dri ve ser vi si ma;

• Brza in sta la ci ja i kon fi gu ra ci ja, ko ja ne za hte va do da tni so ftver ni pro me nu sta nja pos to jeće oko li ne;

• Za šti ta od ci lja nih na pa da i ran-somware-a na pre dnom ana li zom po na ša nja da to te ka (san dboxing);

• Da ta Loss Pre ven ti on za kon tro lu de lje nja da to te ka sa ose tlji vim po-da ci ma (lične in for ma ci je, bro je vi računa i kre di tnih kar ti ca, PCI);

• Kao i O ffi ce 365, po drža va i go-o gle Apps for Work in te gra ci ju sa do ku men ti ma i ma il box-ovi ma.

Ma ti ja Man da rić �

TES TI RA NJE WORRY-FREE PRO I ZVO DA I KA KO SE KVA LI FI KO VA TI ZA PO PUST

• Pre u zmi te pro bnu ver zi ju Worry­ Free Bu si ness Se cu rity pro i zvo da po va šem i zbo ru do 31. oktobra, ko-ja je pot pu no fun kci onal na 30 da-na od tre nut ka ak ti va ci je: https://www.tren dmi cro.com/en_ca/small-bu si ness/worry-free.html.

• Za tra ži te po nu du od svog Tren dMi­cro par tne ra ili nas kon tak ti raj te di rek tno, pu tem web for me. mi ćemo vaš upit s po nu dom pre u-sme ri ti ne kom od na ših pro daj-nih par tne ra, spe ci ja li zo va nih za Worry-Free li ni ju pro i zvo da.

Za vi še de ta lja o bra ti te se svom pre fe ri ra nom Tren dmi cro par tne ru ili nas kon tak ti raj te di rek tno: tren dmi cro@ve ra com pa dria.com.

49

te hno lo ško zna nje, kao i spe ci ja li zo-va nu obu ku. Vre me i način ko rišćenja mo der nih te hno lo gi ja na meću se kao kri tična pi ta nja, a ulo ga IT stručnja ka je ov de od vi tal nog značaja. Sa obu ka-ma ko je CO mINg nu di IT pro fe si onal ci-ma mo že te os tva ri ti trži šnu pre dnost i pos tići rast po slo va nja.

Spe ci ja lis tičke obu ke ko je CO mINg or ga ni zu je u svom tre ning-cen tru omo-

Obuka

gućava ju ko ri sni ci ma da se te melj no upo zna ju sa fun kci onal nos ti ma oda-bra nih re še nja i mak si mal no is ko ris te nji ho ve pre dnos ti. Pre da vači na obu-ka ma su na ši is ku sni in že nje ri, ko ji se sa no vim te hno lo gi ja ma upo zna ju na mes tu nji ho vog nas tan ka, kao i kroz par tner ske pro gra me vo dećih svet skih pro i zvođača har dve ra i so ftve ra.

Na še spe ci ja lis tičke obu ke te mat ski su ve za ne za naj sav re me ni je in for-ma ci one te ho lo gi je u da tom tre nut ku. Po red pro je ka ta vir tu eli za ci je, po ko ji-ma smo pre po zna tlji vi i za ko je vla da naj veće in te re so va nje među po la zni ci-ma na ših na pre dnih Vmware obu ka, u CO mINg-u mo že te pri sus tvo va ti i obu ka ma i ra di oni ca ma po svećenim mo der nim a pli ka tiv nim re še nji ma za po slo va nje.

Spe ci ja lis tič ke obu ke za IT stru čnjake

Naziv obuke Termin

Check Point - Konfiguracija i administracija 18-20. X

VMware NSX - Instalacija, konfiguracija i upravljanje 21-23. XI

Veeam Backup & Replication - Instalacija, konfiguracija i upravljanje 28-30. XI

VMware Horizon 7 - Instalacija, konfiguracija i upravljanje 6-8. XII

VMware vSphere 6 - Instalacija, konfiguracija i upravljanje 12-14. XII

VMware vSphere 6 - Optimizacija performansi virtuelne infrastrukture 19-21. XII

Po tre ba za in kor po ri ra njem mo der nih te hno lo gi ja u po-slo va nje, u ci lju očuva nja

kon ku ren tnos ti, u po sle dnjih ne ko li ko go di na sve vi še do bi ja na va žnos ti. Sva-ko una pređenje po slov ne ili dru štve-ne struk tu re ne ke or ga ni za ci je da nas ima o sno vu u računar skoj te hno lo gi ji. Praćenje ove u brza ne evo lu ci je mo že pred stav lja ti iza zov i sva ka ko za hte va

Sav re me no po slo va nje vi še se ne mo že za mi sli ti bez ko rišćenja mo der nih te hno lo gi ja, a ulo ga IT stručnja ka je ov de od vi tal nog značaja. Da li je vaš IT tim obučen da na pra vi način is ko ris ti sve fun kci onal ne pre dnos ti no vih re še nja?

O pla ni ra nim obu ka ma, pred stav lje nim u ras po re du, mo že te se de talj ni je in for mi sa ti na a dre si www.co ming.rs

50 Business&IT

O ffto pic