Bosko Tomasevic - Cuvar Vremena

8/10/2019 Bosko Tomasevic - Cuvar Vremena

1/55

T o m a e v i c


2/55

TAKO KRVGOLIK 1 SPUTAN U CSF AIRO S POIVA GORDI OBU HV

HB CTeBaH CpeMaq" Hum

Oflerbetta 6ejieTpucTw


3/55

Sfairos

Tajinska sfera, 12

Urednik:

Milan Mladenovi

Recenzenti:Miodrag Pavlovi

Milan Mladenovi


4/55

Boko Tomaevi

UVAR VREMENA

B H Mjtexe*e I

Sfairos

Beograd, 1990.


5/55


6/55


7/55

'

.

V.

.

;

,

' -V


8/55

I MMEMORI AL

It was night, in the lonesome O ctob erO f my most immemorial year.

(E. A . Poe: Ulalume )

Venim Bogom zamilja nas vrem e, no nezaviajno,U predvor pamenja, strahno. Kao izvor izvan krunita, u kazu

Prispeo nadom ak rascvetavanja, tule zvon zapali upokoj, tiho,neznani,Kandilo na zevu gorelo i promuk-huk pod bljeskanjem. - Reci,Da 1 ko bie dani i spom en na prah? Sveto kazivanje, pesma,Moda, u zovu udesa, u najvioj neskrivenosti, prisno? - Jo ne!Rc orfika tek sjaj vedra tumai s hvalom nenom u lutnji godina.I hodi u mraku dalje, spokojno niz krug, sve dublje, misle

nadolazee:Zb ranost gola vrta, amu bezvrem enu, belo, mrtvo Jedno .

Prisnosti duboka, ta nas ne da? Krst, delo, kob? Izvan spomenaPjane votanice lov? Grm snenog bilja, raspea snenim tragomPod dub, pod dub... AF gle, vremeni se, i izdan zore blagoOkruuje postojee, kao kad obilje znanja otkrije oveku usud,A potom otvori ranu na dugi u zrelo leto...

7


9/55

TUMA ENJE HELDERLINA


10/55


11/55

P O E T A A B S C O N D IT U S

1.

Suvie, suvie dugo je ve ast nebesnika nevidljiva.(Fridrih Helderlin: ,Patmos)


12/55

--------------------------------------------------------------------------------------------------

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

-W>

M...

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

....

.

..

..

V

..


13/55

* *

Drevno jc skrivanje! Podoban zaum lju, tad smelije zainja ivotI raste besanije u zdvojnost slika.I kao to vesla sabran daljinom, slute nadolazee,U viru renom pronae put, tako i onaj to svetlosti otetPcva u tami, odvaen, najjasnije vidi sklanjajue.

Tamo nevidljiva! Tek to ispoetka spoznati treba.O utati miris hrizan tem a ispod snega i nad rejuNagnut ugledali bitku sna. Najsmelijem, tad najsmelijem , vraa seSvcllost ocrtavajui upitno otk rove nje. Voleti, ta? Zemlju,Pticu, blagost, niue? Ko uva nas i zato? Blaeno budi tadIskustvo i pred pitanjem jo ne sainjaj otvoreno. ZbaciIzazov i pogledaj jasn ije biljku pod ugarom. Jo sneg je iRana se zima nad poljem vije. Da leko , i tamno gde nas nije i tamoGde hoemo biti. Bivaj, aF uvaj nejasnije!

*

13


14/55

** *

To, to nejasnije mi hoemo biti. T o skriveno to zainja stabloI prisno to pokriva pamenje. Da, da u nevidljivom otsjaju danaPrebiva no i ite spasonosno: bezdan svete rei. Makar i oskudno,Makar i najnevidljivije hteli bi smrtnici pesmu. Jer, u njoj prebiva

Trag vrem ena-izvora. Pa jo i dalje, jo i dublje u O tvorenoG de rei se tek samo slute i gde okom pesnik napipava nadolazee.To, to h iljadustruko najtie mi hoemo biti zanem eli uPesmi kao grad Kadmov kad izvi se zmija na nebu iPotonu u mraznu no i bog i ovek, samo knjiga na jeziku nemaniOsta nenapisana. I tako sad seanje nesvesno p reobraaU opasno najunutarnije. AT hraba r je i voli udesno onajKoji detinjstvo ume da opeva i skriveno tek

Varkom da savladava - pesnik - kralj proroki pepeoI san, sam otan, eno , na litici iznad talasa - ovekov ovek.

14


15/55

** *

Bez bitka bije isto na sutonskoj vodi zagonetka. V eno nebaI ponizni lik. Pesrna da prominu tek to strahno nie, vreme li,Krste u svesvanue. Blaeni asi kazivanja, ko hodio je mrakomNezatien sad danom orfiki peva i grede u nadolazee. Turobna

zima

Netragom minu - tren opstanka je. Punoa stvari bezrenih . Kaolist sveli

as klone, trajno jedno m ,u krst vasione. R e na bie mirie iCvet oveiji u pro lee. To, to jedno stavn o, najradosn ije u

svemerjeStvari, toka, stvari toka... Nevidljivo, skriveno najvie ili uProtieanju najneum itnije. Tuga jeste . Bol jeste. AT odvanost

Natkriljuje! Z na ovek: u Orku poiva svetio al mi ga s menom

u vokuPreobraavamo, neodoljivi talog, no zemaljskii prisan k ao smrtKao pamenje nastanjiv u srcu, bez prezira i bez uasa. Lap e

svodomDo zaumlja zore. Praiskonsko, po tragu zapisanom svemuM eru daje. I putu je iz nigdine ko katarka broda to iz morske

die sePovri i obra tnija suncu postaje bezbrojnija i snanija oveku.

15


16/55

* **

Napokon, tea sjaju moga ta jna puta. Iskri se gnoj na elu nagog Boga. Nad ob zorjem njie se zvezda i dugo se slama.Teak mirno spava i vreme nosi, ve nestvarna grano!Vrcmc ptica... Nejasnije peva sad poet smrti, jo skrivenije.

U tren sveta zraka sunca kleca. No niue, ono, ne dani se,Ve sve polagan ije u sebi domilja se i meri zemaljski.K o o dsu tnost

Da je svaka nesamerljiva snagom mogunosti; kao da ivotSaekuje ivot u dubini i osnauje ga inim smrtnim.Pa kree se tajom u krug... u krug ovek i njegov drugI Bog i raslinje snovidno. A pesma arnica nebeska

Njivi se gore, zbra ja i tite je mrazne staze more . O, da

Nadsanja samo travu i kravu malu i kolevku svetu iVonjak sveproleni. O, da nadsanja samo... AT pesnik, eno,Dole gde ko rata r tragom tue, oskudne danePod jasikom tea i u povest dohodi vid.

16


17/55

** *

Sniva: i daleki Bog sniva te. Pod oskoruom elipsa tui!Ne dani se zaviajno. No strahno i bez znaka, na lanenomPlatnu, na situ od rci, pod ledenom iskoni metaforeNie ovek i niti nastanjivo. Vaj! G orak pelinu hleb

I mrcu usahli zdenac, ti, neniji svode, vale na bezm erjuM raznom.Koji li trag puta ishodnog u nebie vodi muku1zanos? Re u unu stiska se i brodi. - Kidaj laoDokove i gladi, pusto suncomorje... u sne!... u snc!...Tavne vodi bez vesala kobna varko! Ncnavido delo,Bez prisnosti, vraaj ilotragu gde te sanjar traiSpokojno rone dubini to resi snopove rci na ukletojVodi. Zbogom... delo, hrame oskudnosti, mi idemoS tobom u venoj prisnosti da stvorimo doba

Otvorenih stvari, preko kobnih meda, spasonosno Novo!

HAPOf l hA GM5J1M0TEKA

17


18/55


19/55

O S K U D N O S T2.

Ne znam, i emu pesnici u oskudno do ba .(Fridrih Helderlin: Hleb i vino)


20/55


21/55

* **

Ono to ima sc ni Huni, ni Goli, ni Varvari, ni Traani,Ni Sloveni, ni Lom bard ani, ni Skiti nili ije dniS grane otaca, kukini sinovi, ne trpe u pamenju.Sainjaju prosto vcsnici vraanja dela istih. GrobariGozbi. Tucani ratnici. Vcti i mrtvi dugo kolikoG od ine ve stosm ernih prestola. Suni u premaleu bia

Kao bezdomna vina i boleu proaran klas. Ali bdijuOko visokih vatri. Konanih. I rastu im od znanja iPrilevi i guba i kuga i mnoge bolesti neznane jo.Posustali, pepelom zasuli ine dccu, ine igru, sanjajuPesmu. Pa re im tako dop ire do nebesa. No ne vraa se,Usta im velika, otvoren a, ne vraa se re

Nio lk ud, slamka u duboko |s prezi zime, prozirne zemlje iM agle, bez daka top lote. elnici suho g vremena iGang renozn ih molitvi! Ko sada ih gleda? Izmeu

G osp odara vrem ena i gospodara p lena dela, samo jeBezakonje gozbe, g roba i belih grlica na dovratkuPrastarih dana i dana sadanjih, no trpljenih - na smrt!

21


22/55

** *

Tka tlapnja! U dui golina nas smcva. Tui jo nezbirnaVolja iskona i zuri u deavanje.- Niotkuda dana. Glavo pjana,Ipak sjajna, o, poprsje gorko, vepesnika p roroite nosiU jezike tamne, zemnoj sumnji gde su nae kosti. Jed ro d uhaSilni vrt obara - zov neznaboea! - Devesilje u slabinu krsta.Ruj nas vara! Vrcm e, amo! ase koga verno st pleni,Prostore, samotni prostore, tiho, pridi meni... Dvojnosti, izgubljenaSeni... zalud je p enjanje mraku kog udo otrova na licuSanjara; zalud potomstvo, tamo prinudnoga sveta! - Nita hrani!Odve mudro,prazno izgreva k sledu ponovljenih dana; prazno bezPristanka. Svode, vekuj! as je istinoljupca! V rtlar tavni peva,V rtlar prisnodevi, verni prc ko r misi to se slui obronku pticiPon ad vra ta ruja. Procep i blagosti sred itna beskraja.

Scanje, seanje... Sve nestalo je. - Ni Bitak kroz napuk leVrcc da sanjari...! Ni breg, ni ovek, ni vatra, ni zemlja,Ni voda... Na hladnim zidovima jutra sivo kovilje straari.Da 1 jo pesn ik vena zara biva? Tka tlapn ja u zaumlja siva.Ah, ritam poiva! Svete godine Lete!

22


23/55

* **

Daleki kao i duboki u hodu nebeskom, jo m e k zrenjuNespokojstva nosim o; jo uvek ... N iz padinu zuri vrt siroti...!Zemljo, ti najoskudnija, uspo meno predsmrtnoga Boga, moda!

Zemljo,

S veeri u glasu pokraj voda najnespokojnijih - kud zbivanje Ncsta? Jedan deak izbledeli u svctlosti polumeseca zamiljen naKunom pragu stoji i gleda kako znano nestaje uDaleko nekad.Ponad svih stvari i navika, iznad prividaSvake konanosti prazan ribnjak oiju ugaslih na perivojuVrem ena sanjari. Ovdeje siromatvo neporono da to. SaZimom pren ase ljenih bia prei u doba gladi vieg postojanja.Sav smisao je u lome! Vedaleko neko uenje kao olakanjeZa ono sada i za ono sada - lude,vlada. ekanje, ekanje pa i

O pe t ekanje da sm rt zastane a bujica da se sunovrati i zadrhtiNa krilu ludila udenog, postoji. Stoga, boe oskudnosti,

jo uvek imaNade. Jo uvek ... itav jedan ivot - Ah, ko bi tu sliku da izgovoriSmeo? Tek jedan jedini, vean u zem nome. Jed an jedini loman iVean, kaem. Kao ispisani krug kredom na tabli, spokojanI vedar. Pcsnik, telo i duh, na praznik, svet i prisan.

23


24/55

.

.

!-'


25/55

O R F I K E T U A L J K E

3.

Ah prijatelju! S tiemo suvie kasno. ive joBogovi, ali gore nad glavom u drugom svetu.

(Frulrih Helclerlin: llleb i vino")


26/55


27/55

PRVA ORFI KA TUALJKA

Privide, privide p rotiv nae smrti vreme! U dobri asZbivanja nenadano g evo nas gdc osvojismo prostor i oblik,Preob lije jedno na zemlji zap isano i ivljenje jedvaIzrecivo biu unutarnjeg toka, odve neuhvatljivog toka i jakog.

No nebcsnici, bogovi ini, dah nam s potsmehom isaee uiskorenjivo i

Neopozivo nas ostavie pred otvorenim i raskriljenim. Sad, o drvoCveta: Sad, ama stasa! Ij ed na bezaviajnost kao beladonijePred domajnim vratima... Kao povorka dana to s pamenjemUdaljava se... Gledanje..., sanjanje... o, praznino meda to n ijedanRatar uzoro ih nije..., ti nam ode. Sad, strpljenje seLjulja na podnevu vode! Blagoslovena Zemljo, reci...Da li jo uvek as nestanka je dugo uspinjanje, mrtavPro stor jedan gde op et vreme cveta a vaskrsli BogIzdrava samou na balu rei pridolica i milostivo nas

(o, zar ope t!) G leda.


28/55

Protivreje, slasti toka, oh isto nadrastanje. P repoznavan je obiljaUronili u zid i samo enama, ne lelom, no enama,Dublje no ikad, prodornije, (da li pradavnije?) snatrili smerNa nebesk i! 1 tatinu, nau tatinu, duboko sklonu zaviajuNaem, nju, skoro do prisnosti, osetiti! Nju jedino, jednom

Zauvek i poslednji put videti. Pa je utuliti. Da, da, da!Preko obilja (zar tatine?) i u oskudnost vrem ena i mira!- Svelo prevladavanje! Ledeni dah drveta i sku pljeno jeU aci sve to tako duboko , tako uzaludno ekalo se nekad.- Bez umovanja smo! Ko kae suvinosl, taj prostranstvaJo ne poznaje. 1nae tiho, preliho, ja kao nadoknaivanje,Kao praho d u opipljivo i u slvarno. - Tek po etak okupljanjaJedne odve svrhovite praznine koja nas tako iznenadno, uBezanici Boga kao proletna bujica uznemirava i saima, na

proplanku, povrh tlapnje .

DRUGA ORFI KA TUALJKA

28


29/55

TRE A ORFI KA TUALJKA

Nikada svete do jedno te isto i u sm rti naoj.Bez poverenja to troi smeh ovekov na prolazno znanoI udeno neraskidivo. Ah, odrastanje, o, otkrivanje svevideeKa udu zrelosti! No izvor, on, kao da zauvek namBruji u svetu, izvan svakidanjeg, u dubini neznanoj, uvek

Na poetku jedan pradavni izvor, izvor to sve nasS prapoverenjem nosi i opija, pa uranjajui u iskustvo,Z ar e u sazvea, priprem a za nadolazee. Da, odve za nas

Neprohodne reci kao uma, kao polje, kao cvet, kao ena,kao ratar.

Pa i one tek jedva u sebi znane; bdiju nad svojimZamiljenim delorn, kao u nekom snu, oni ga tvore. Stoga utimoI prepoznajem o (da li pokatkad tumaimo?) nau vernost nekomBlagom obilju, nekom oseanju ula u teko razumljivim odajama

iskustva,Zla i nitavih, bez ostanka, bez ale to obeavae plici jutro,

oveku dom, luk i zaviaj.

29


30/55

ETVRTA ORFI KA TUALJKA

Ovde jepitanje ono na junu tarnije zbiljsko. Povest i raloM utnog Jedn oga . Tuan zov, krilo domajnog, prisnogI tihog. - ta nastanjuje nas? Ko i zato? Mi, zar

Najunutarnjiji u sebi? Pa i opet, zar sasvimIzbliza, mi? dvojnosti! Sigurno nikakav odvani

Bog, pa ak ni preobraen uborom nade,slaveiBudunost?Jesm olJo i vie no senka, dublje!Tumaimo jedn ako i slavimo pam eno Z na no izZa jednikih ruku . Ponad grobnica (ve) mir je prevratni. S jasikomJesen zajeseni! Vraena nam, nevidljiva u raenju,Uvek ista prepoznatljiva Ne udimo vie! - eka nasUmrli Bog. I krila preko zaviajnog neba,Zvezdanog m oda, kao pokrov, kao kraj, kao konano

Ujednom to nastanjeno, blagoslovcno i strano bee.

30


31/55

I dovravajui, bczusudno , zainje rc ljudskapitanje,i slavi!(), neznanja nastanjiva (ve) duha, pluga i klatna! Sudionici,MiJ o nismoni u jednom promenljivom toku, ni u jednoj

Neno pripadnoj boli. Jo ot\>orenonije nam znano kaoPrcdeli devojaka, kao trpka blagost budunosti tojednu, premaVremenu znanja zemnog, nadzirava istinu. Stoga, domajno u

Krugu poinje i poiva! Bez niti Arijadn inc svo nam jeKlupko tenje i opstanak nehajni na breuljcima senovitim.No se pustopoljna udaljava, no tama iskustvo ne saima.Samo gledanjeprieljkuje skrivenu trsku na stazi iPamti: dolazak u veitu menu samo je deo odlaskaOnoga koji nas je, u svetom zaboravu, davno napustio1gledajui vodu zav elao nas vodi, i gledajui zemljuPrepu stio rastu ko rena u leto koje nepripadno stajae u

Postojeem.

PETA ORFI KA TUALJKA

31


32/55

ESTA ORFI KA TUALJKA

Plodovi neizvesni, evo ve no, poput huda klovna na putu nasstie i

Jasnost s nebesa sveudalj pokriva konanom i nepokolebljivomtlapnjom.

Sa raskra, oezli Dane, na Poinak hode ljudi, sablasno i nemo

- Obelisk - mesec sur, s korakom senka, s granom severca Pam enje1vek, u jednoj rei Re. - Sve hodi to, zatvarajui, o zebnjo,Za sobom kapije u prisnoj nagoti sna... - Da li sebeTako , jedno m , izgubismo? - Ne znam! N o suvie dugo uZbilji naih dua, vlada te noi pravek i pretn ja (ve duhom

nia ruko)Odve nespokojna, no jasno, u klici prebiva. Gde pesmaOstala je, s jekom setna roga, i zato? U dubini sveo skudn og do ba,

S vodama, tutnji pro lee moda neko i gljiva novog jutraS lirom se u gaju zbira. Ali, mi, to jo ne znamo. - Mi (jo) samoPremiljamo bie i pesnitvo na okoe povrh tlapnje denemo

ne bi li takoSpisi vladali nama a mi njima zauvek slini delom, vidoviti

gospodari hramaI mira u ludilu mladosti, preko ponora.


33/55

SEDMA ORFI KA TUALJKA

Snana mi, kao Kadmova zemlja poiva na tlu glava iSaima Postojee. No odsutno, ono, nemilosno i dugo,

u drukijem hod uVremena, s veeri duha, nadvladava. Stasaju elnici ljudi, sami,

sve amiji.

S mrtvom granom sveta, bez ljubavi. I nad njihov prostor, kaoSenka bogova izbledelih, ja sam se nagnuo, Ti najizgubljeniji dane!Ve Oktobar! ranjen, s pticama ponad glava Siromanog vremena.Telo i duh, s vream a, po pu t kosa devojakih, na vodenici

pcpcljavoj.Nesne svela veka! Ljubi pozno amu to le proda nenaenomBlagu u dubini svela. Obnavljaj slabio, ognju isti, jesmo mrtviSada, nekad ivi. Glasnice nebesa, izbora pjanog pozornice strteNa vir zrela hoda - Kal nas ne da! Grobnice, grobnice, o,Neslina, ipak verna, pesmi duga bdenja . - Sta uini?, uvekNezastajna! Ti, najblia Gospo (trsko udesa) gde mena nas eka:Sveukupnost Bia, blago neko nebo i - udeno Novo.

Ripi&*a ioteTs&iHfl H

MCKe

33


34/55

POHVALA HELDERLINU

Sviknut na sobiak u stolarevoj kuiTi najdalje hodae: do dna povcsniceBitka u najprisnijem bezbonitvu, neotuenDuhu, no raskriljen svetu i nebu. SkriveniBog i ambis grobovae ti u oima poput

Golubica s mrtvih ostrvlja kao dragiAlem kamen. To tc zadra u prisnojTravi svetog i spase od zemaljskog! TakoStajae jed no vremc, ist i prav u

Neizrecivom rastvaranju boanskog i prepoznavanju inogU nebeske zaroniv lae pa preko crnihuma i rcka nemakih da dna grkeZore zae u letnjem zrenju tumaei

Postojee. No pev ti sveodvani ne zatrajaU punoi misli, ine nemogue. Tavno izviSe leto boanskom se kalei milou, jasnoomI sjajem neizrecivim, najprisnijim, u jedinstvu!Sad, drukiji die se dan i duga oskudnaZima na elo alje ti dar: znamenje svete noi i mira;Postoji u gluhoti i straan delomLie na prapoverenjc, u svctlu grobnice, preko

Po no ra zraei i najboljih otaca!

34


35/55

SPOMEN NA MARTINA HAJDEGERA

Miljenje bitka je izvorni nain pevanja.(Marlin Hejdeger: "Anaksimandrova izreka")


36/55


37/55

F U L D A

Bcn zi bena bluot zi bluodalid zi geliden sose gelimida sin!( Merseburger Zauberspruche )

Smirena ukletom Tacitovom rukom, s vezenim rukopisomGermanije,

Izvire iz prstena bogomolja, u setu nadolazeeg, Fulda.Traje, sklonjena pod Vesobrunkom molitvom u ono ogranieno,Poivajue teskobno izmaknue i na u daru zvona snatri

bezizbavljivo.Tu jezik govori na zovu runa i bezdana sabiranja sve do u tamnoSvojstveno kaze germanske. O, svetovanje, otkrivanje, u

pevu raz-likeNijedna istina bezm ilja veu tugu ne spozna: kako uranja u

malene

Prozore svet odvaniji, kako bezglasno skriva spokoj ulicateskobna.Tu iskuenje blizine jest odsudnije. Tamo na usud strahno

poiva Bonifacije.Prohujalosl i govo renje. U sab rano prapesnitva sumrak je bogove

ozarioNa spokoj sur po pevu Zakona i puta . Gledaj: daleko

na Fraucnbergu,Postajue, tude svetio vremenuje! I kao bezaviajnost svetli

bezizbavljivo.

37


38/55

Vale, dojko ispod gnojna svoda, nehaj studni u pev zebnjesad nas oda.

Udes smrtni traga to ne hlapi vodom nosi raku-sabiranje.O, vremenjenje.

Vee sneno, li prepokrivanje, koja ruka opstanka je udna?

Vaj! TekDaljina poivajue iskuava. Pa i ona ne u oskudnosti, ne uminulom tronom.

Liro, tek li stvarno sakupljanje! Uistinu (ono) odsudnije istineMeavne u zvedu nadiskonskom. I ti prva, u izmaknue voko

ulovljena,Kao zov na ivamo rastanka: duboko. Duboko. U pei vatra gorela.Po zori behar padao. Temelj opstanka je! I novi zov gorenja.

Prispela u

Ncskrivenosl, niti je svet, niti nebesnost, pesm a. Niti bezm iljeopkoraenja svoda.

PEV RAZ-LIKE

38


39/55

PESMA O ZABORAV LJENOM BITKU

I )a I skriva tc sumrak u pcsnilvu bitnog, davno neizreje?Nevidljivo slabio , u zrenik u pamenja , i ono, skriveno bitn im,l)a I' rasle u zbranosl usuda izvora-vremena? - Gledaj! Kroz

nesanicuRuna kite se poela. Za bojakom tiinom, do dna tame, svea

gorela.Samotnom tragu na pokrov hud, u nijedno veno bitisanje, meavaPlela studenu grud. Na mraznom deblu zapalo Uspenje.

Grm oskorueLedio se u nevid, na krsno julrcnje. Ti opstanku sklon, na tragu

zapalom,Raz-liku svetline pod dub skriva i zaboravljenoj voki spok ojno

lice na krstu razabira.

39


40/55

"POLJSKI PUT

to oko puta ima svoju bit,sakuplja on i sva&omc ko po njemuhodi donosi Svo je.

(M. Hajdeger: "Poljsk iput)

Tu, kraj utrine, pod senkom "izraslih stvari, krozzrenik kovilja,na uvanjePula, hodi ratar. Gleda: svelovanje obeava.Iznikla travka u

povesta n prestoRaskriljuje zamke i ili kroz rastanka udni veo . O, stranstvovanja!

Sakupljanja!Uz ognjite, kao povesmo konca, p roplanak jutra se ari.I hodi, sudbinski ratar, Jutra uvek isponova. I pada u prispee

vreme. Plodovi tavniGle, iz zaborava, na istinu pu ta odvauju se. O balinjenja!Uz blagoslov, ve pevan ju -

Bezvremlju, vedrina se otkriva. Kao ist dan u posveenije stvarnog,milou beskonanog,

Brem enom ueen, teak skuplja Svoje i dom u, pribrav sveto,vraa se.

V etar huji. istine svu jeku nabaciv mudrosti u snazi neokaljanoj.Beline vek mladosti.

Prisnije (ve) postaje plam razliven. Na tragu, pod snegomsakriven, hodi put.

Ratar u izbi tronoj svetkuje dub. Svu no vcjavica mela duba kut.Hrist iz dalji, s okomka krsna, spokojem zglaen, mahao mrtve

vere skut.

40


41/55

U V AR V R E M E N A

Je li on Ovdanji? Ne, iz obacarstva mu prostrana priroda nie.(R. M. Rilke: Soneti Orfeju, 1,6)

\y postojeeg, pa i dalje, u Nita,u beskraj nije gledanjaZeva izmaglice, u Dclo otvorenog, celog, hodi namSudbinsko znano: kao vlastito p itanje u neskrivenostiBia, kao obelodanjavajue pamenja u venom gnomu rue,

No alosno i opasno. Tuli po zemlji, u vee stanita,Stopala ruevnih, otajstvo mnjenja. Lapi u duhu.O, selno blagostanje, s mnom duba, gle, nenadanoDubi, skokom srne u tavno prem alee. - Tiha, blaga udnjo,Pred tvoje klekoh svee. Govor, pismo, knjiga - ta izvor

Nam biva, slave budue? ta sagreenje u ogledalu vode?

Ponos mrtvi na mrazu se stee. O nepostojee leto,Ribnjak zajedniki, plavi ivo delo Hrama.Niti se suton iscrp ljuje, niti uenje ...

41


42/55

G R O B M A R T IN A H A J D E G E R A

S blagoslovom i vrsto zrak medusmrtnike pada.(F. Helderlin: "Menonove tualjke za D iolim om )

Nije nam dana Trajnost, pa ni najprisnije(R. M. Rilke: "Helderlinu )

Nita i Nigde - sam o zov prahu praha prah. I bezvrem enosakup ljanje to cvate

U odsudnije zbrano bia udesa. I lik bezdan i lak... Tu prisnijebiva ekanje

Zapalo. A Svojstveno miljem do puta raste, e da bi mera zaboravasvoj ponor dala

Poivajuem izvoru opstanka. O , ta beskrajna, strahn a istina:

niti duga, plavet neba,Niti zasneena u bespuu belina. Sam o Istinstvovanje. Sam o onobezglasno predano

Svetovanju igre zrcalne. Kao u zvonu iverka veernje sakupljanjeanela tiine.

Nita i Nigde: a pred nam a dubina pamenja. I dubina topam enje sputa

Na poljski put. - Ah, Hrast, o, da, zaviajnost ista! I zaspali ratarPod senkom od lia. Gle, bljeskanje nenadano o san mrtvi, gle,

stojee u raskriljenjeSvetio raz-like! - Potonuli trae jo uvek zemlju. Da, da, da!

Sopstveno prisnoKroz dalji govorenje sasudnije. I sudbinsko, na okou posmrtnom,

u nalogovanjuTraga boanskog sakupljanje nadolaska neznano g jo.

Al " lo je briga povratk a.

42


43/55

BRIGA POVRATK A

U svcllosti bia stoji svako ishoditei svaki povratak bivstvujueg.(M. Hajdeger: "Pismo o hum anizm u)

Koja smrtna volja, eleje, dubine, preko Eunoe, povratak svoj kua

I u cik zore Hrasta golom nadom tui? Koji udes zova stvarnogRascvelavanjc u noi odvauje? Vaj, kazivanje

(pesmom vedrijom), sp ram istine uvajueg, izvoru hita. Blizina traga je! Svia na vid po kapZimskog zvona: i od jek na visovima.Dobra, prisna tamo! SadSvetlost stoji na p ragu mislilaca. I prah istine odvaniji jo. S novaPrepoznata u kazi zrcalnoj, igra titi i plavi nadolazee. Okrepljuje

seanje

Poivajue zorno. I ni jedno v rem e da svetlost utuli. I ni jednasvetlostDa uzbere vreme. - Bezaviajnosti! Kao jesenje lie op ada briga

povratka.Tuli praznina i bezdan put zna. I raz-liku raz-like. I opstanak

opstankaZa ono najradosnije svoj rod Zna.

43


44/55

ZAV RNA PESMA. SAB IRANJE

U sebi sabran, isti je po etak ikraj krune linije.

(Heraklit, fr. 103)

A sad sluzi svome protiuem otvori vrata svoja Gospode,

Otvori ih u pevu pohvalnom, otvori dok Plimu mrtvu dozivaZa tvoj i moj odlazak vrt geran ija nadolazeih, gde cvatu evoU kazi milosnoj nad zemljom nadnaravnom, ujutro raz-likeOvih i Onih stvari, ugarno-pupoljastih i strahnih;Otvori pute svim putovima naim: ubogim i carskim, sunanim i

snenim,Staze nae od ri tvojih naputene, obezboene u delu naem;Staze nas uprot nadanju sveopte-istom, u trine nasu prot veri u pevu

Modina borova s Akteona. Otvori, kaem, vrata moj Gospode,je r ovdePrestaje sve to bilo je: ivot i pesma na tragu obesvetljenomPovrh plam ena Snage nae i sivo-smeda R e to s duom naom

borila se,Od niti do niti, od plamena do ugarka, od ugarka do zvezde

nem oroden e jo,U teskobnom izmaknuu to temelj poivajuem tvori, e, da bi

nebe sno - Sveto uvalo zaborav strahni i nadolazee ino na spokoj govorenja.

44


45/55

PET LISTOVA PO PASTERNAKOVOJZATITNOJ POVELJI

On sc sa dalekih pustara u svetlostiretkih fenjera pojavljuje.

(Aleksandar Blok)


46/55


47/55

R O D E S T VO T VOJE

Zaplove ustaPlavim osmehom pustoi gladnih.(B. Pasternak: "Varijacije", III, 6)

To gladan vrh - pupoljak u sen mrtva oka zapojao.Slik neba s meavom se sastao i jan ua r s brezom

U vele se zagledao. Molile svece jestas tvo zraka u H ram uLenom Hrista udaka. Spavalo ja nje, o, grena imelo mraka.Sve knjige - jalovost ti znanu - cclac za trpao. - U vrt po re,Valjalo bi! Kroz zcv-praporac, moralo bi. Ah, jezik nepomini.Ne renikom - strogost nem u - m uzikom kolevku zanjii. I blagovestSluaj izsuze-izbe u ravni praznine; i sluaj divlje!Praporac-reku. Pupoljak-lamu. Ne kloni. To re te sluaU vck. Neizbenom tugom visina. Sav se dati. JestastvoTvoje sledi! Snatri! Kova u lami sve jeke tvoje lista.

S ikone, besm rtno, na greh spoznaja, iak ponavlja Hrista.Leluja plamen avlom na struni. Leluja jek. Cvetanje u buni.Zvonari Vladimira bruje. Vitlaju lefovci krslom oluje. - TiPonie vie. - Srebrnom zvezom kao snegom grlate glasove utuli.Nad vekom sv italo je. Kroz vitra hrama, pupoljkom-ruom

zablistalo Rodcstvo tvoje.

47


48/55

MAKAR 1

A oni govorahu: an eo je njegov.(Novi Zavjet, Djela apostolska, XII, 5)

Beskonanim sada to isto znamenjeKruga da bude. Crv radi vascljene!I nita! Kao u oknu samovanje.

Izvan sheme. Na sreokrai - nepovratno! - tebe i mene. isti prostor i - delanje. Saglasnosti mila. Stud eno .Bisernim rogom, uzvek, na brezi stih. Po muku umorno.

Nee u dalji tavne...?! Zemaljsko pokri raspelom.Blagotvori: seanjem, matom i clom.U predveerje na svetlini ika anela svog pripremi.I hajd: injem zvezdanim u bdenjepo zimi.

Nek celina blista zdanjem belokosti, prahom Ofelije. istom sudbom Hrista. O, umorna m ero poezije.Tragaj! Jo ima reci pod vencem vremenaI smrti-prolca nad zaboravom plena.

1 Makar= pesnik (anglosaks.)

48


49/55

GE TSIM ANS KI SAN, 1917.

Svu no se voda bez poinka mui.(B. Posternak: Pellovi, 1,1 )

Pluta Jedno. Hlapi u Isto: kao kad bitak sazreva.Blagovesl uljem u kominu zae, Sirijus kapnu, zimski,

U beznae. Kovilje voa na raspeu u kob volje peva:Poekajle i straarile: Jutro veka pred Dvorac ZimskiDa sie. Klas sliti! Rukom srp na kubc ta zamahuje.Svece inovnik oplaku je. U jeci boga kandila biva snuje.Al zalu! Odluku mrnje Potemkin isti. Mete put.Duboko Isto! Ti budui ljudi ehom love Hrista za skut.Oluja inie s krova stresla. Zamela Irag. Bogu se moli u tmini vrag.Ogromnosl raste. Planini zvczdani krug pod injem nedosean.ivo t drugi na os zemaljsku, pod granicom duge - kako je drag!I kako snei kroz sat vaseljenski, u odvanost bia na spokoj,

zvon nean.Sii bez podozren ja u sud veka! Lomimo, drue, raspelo u svitanja

meka.Bez opro lenja! Ti, nekadanji boe, aa volje tvoje, kap po kap,

molitvu novu eka.

49


50/55

PO HRISTU JESEN, U SPASKOM VEK

Proi ivot - nije polje prei.(B. Pastemak: H am le t, IV, 4)

Po Hristu jesen, u Spaskom vek-zai, tugo, u polje nevidljivo;kavi lje, led i puL, tavan, dalek.

Ah, proi sve to, ko klet, i proi strpljivo.

Dubljenje-bdenjc u tamu klizi i biva.Tea senke more titi bezizbavljivo.U ruju iva pored vode gredim i glava mi pliva.Ah, proi sve to, ko klet, i proi strpljivo.

Daleko-isto u ponor stihove zari i mui.Nekuda ptice lete . Kandilo gori. Rui se lie gnjilo.

U ekstazi raskrili dveri zvezda i u stud - trni i ui.Ah, proi sve to, ko klet, i proi strpljivo.

itaj: prop adoh, ko zver to gon e. Nesmotreno .Napolju svetio, veje sneg. U dui zimljivo.Daleka dob i dver krugom te pronjie bezvremeno.Ah, proi sve to, ko klet, i proi strpljivo.

50


51/55

VJE NAJA PAMJAT

Ali ti si taj isti i godine tvojenee istei.(Stari Zavjet, Psalmi Davidovi,glava 102, s. 27)

Gotovo! S trpljenja to meda je.Jelej mirisao. Ko tvorca tavne vere jek.Za vrem enjeno -bclo hudoj vodi na vek. Na vek.Lice, nasuprot mrtvoj zori, oroeno. Splelo scn.

Ko nesta? la uistinu dode? - Breza vaistinu!Drvo tihe jeze! N a sprudu - hum ke zvon.Pahulje pleli! Z im a u larvi jo jedn om .

Knjige staroslavne! Ugljevljem tkaju, snene ar.

Reci: bogu kojem li pode na dar? Vinjoj reciKo profet?! Al dublje no smrt nosi kaza. U matici rei! PodJelen-vir gore sve te. Listam knjigu. Vckova svu menu . Ti - u

Ko san. Ni dan, ni godina ne lae tvoga stiha jek.

Mi kaem o: lepo ta je . Nita ne boli, drue, kroz vejavice vek,Tu le spasonosno na spomen, u scnci ploda, smrt vara.

biblioteci.

51


52/55


53/55

S A D R A J

Im m em o ria l................................................................................................7

TUMAENJE HE LDE RLINA

1. POETA ABSCONDITUS

"Drevno je skrivanje! Podoban zaum lju tad smelije zainja ivol... ............................................................................................................. 13To, lo nejasnije m i hoemo bili. To skriveno... .................................14Bez bitka bije isto na salonskoj vodi zagonetka... .......................... 15Napokon, tea sjaju moga tajna puta.Iskri se gnoj... .....................16Sniva: i da leki Bog sniva te. Podoskoruom elipsatui... ......... 17

2. OSKUDNOST

Ono to ima se ni Huni, ni G oli, ni Vaivari, n i Traani... ............. 21Tka tlapnja! U dui. golina nas smeva. Tui jo nezbima... ........... 22Daleki kao i duboki, u liodu nebeskom,jo uvek zrenju... .............. 23

3. ORFIK E TU ALJKE

Prva orfika tualjka ........................,,....................................................27Druga orfika tualjka .............................................................................28Trea orfika tualjka ...............................................................................29etvrta orfika tualjka ............................................................................ 30Peta orfika tu a ljk a .................................................................................31esta orfika tualjka ...............................................................................32Sedma orfika tu a ljk a ............................................................................ 33

Pohvala H eldeiTinu..................................................................................

34


54/55

SPOMEN NA M ARTINA HAJD ECERA

Fulcla............................................................................................................37

Pev raz-like ...............................................................................................38Pesma o zaboravljenom bitku ...............................................................39"Poljski p u t"...............................................................................................40uvar vremena .................................................................. .....................41Grob Martina Hajdegera ........................................................................42Briga povra tka ........................................................................ ............ 43

Zavrna pesma. Sabiranje ......................................................................44

PE T LISTOVA PO PASTERNAKOVOJ"ZATITN OJ POVELJI"

Rodestvo tvoje ........................................................................................47M a ka r..........................................................................................................48Cetsimanski san, 191 7.............................................................................49Po Hristu jesen, u Spaskom v e k.............................................................50Vjenaja pa m jat .......................................................................................51


55/55

Tajinska sfera, 12

Boko Tom aevi

U VA R V R EM E N A

YU ISBN 0 6 - 8 1 2 7 7 - 5 8 - 8

Sfiros

Knjievna trajna radna zajednica

Jakuba Kuburovia 3, Zemun

Urednik: Milan MladenoviRecenzenti:Miodrag Pavlovi

Milan MladenoviLikovna oprema: Stjepan MimicaZa izdavaa:Milan MladenoviTira:500 primeraka

Slog i prelom: ZaD

tampa: IP Nikola Nikolie, Kraguje

Bosko Tomasevic - Cuvar Vremena

Documents

Transcript of Bosko Tomasevic - Cuvar Vremena