Seminarski rad

INTERNACIONALNI UNIVERZITET TRAVNIKINTERNATIONAL UNIVERSITY OF TRAVNIK

BIZNIS PLAN KAO SAVREMENI INSTRUMENT INVESTICIONE POLITIKE

SEMINARSKI RADPrvi ciklus studija na Ekonomskom fakultetuPredmet: Menadment investicija i projekataNosilac programa: Dr. sci. Asib Alihodi

Student:Darko Milini

k. godina: 2011/2012, VII semestar

Travnik, januar 2012. godina

S A D R A J:

Strana

UVOD3

1.POTREBA ZA PLANIRANJEM4

2.BIZNIS PLAN KAO SAVREMENI INSTRUMENT INVESTICIONE POLITIKE6

2.1. Uloga biznis plana u upravljanju i razvoju6

2.2.Strateko i operativno planiranje6

2.3.Biznis plan i njegove karakteristike7

3.IZRADA BIZNIS PLANA MALOG PREDUZEA10

3.1.Dijelovi biznis plana 11

ZAKLJUAK15

LITERATURA 16

PRILOG: PRIMJER - BIZNIS PLAN DOMAI IKUBATORI 17

UVODTema ovog seminarskog rada je Biznis plan kao savremeni instrument investicione politike. Biznis plan je sredstvo planiranja. Planiranje je u dananjoj ekonomiji absolutno potrebno i neizbjeno, jer putem planiranja obezbjeujemo ideje, planiramo kada i kako raditi i pomae nam pri donoenju odluka.

U ovom seminarskom radu e biti objanjena potreba za planiranjem, kako se planira putem izrade biznis plana i koju ulogu biznis plan ima u upravljanju i razvoju. Poslije toga panja se posveuje izradi biznis plana, dijelovima biznis plana, kao i jednim malim primjerom koji pokazuje mogunost izgleda jednog biznis plana. 1. POTREBA ZA PLANIRANJEMPlaniranje predstavlja donoenje odluka to jest, odluivanje ta, kako i kada neto uraditi. Ta djelatnost je kljuna za poslovni uspjeh. Kao to je jedan poslovni ovjek istekao:

Planiranje danas je tako vano da ispunjava glavni dio vremena nekih najpotovanijih poslovnih ljudi...Planiranje nam omoguuje ovladati promjenama. Primorava nas da organizujemo svoja oekivanja i da izradimo programe za njihovo ostvarivanje.

Planiranje je najefektivniji nain da se iz svih nas izvue ono najbolje naa najbolja razmiljanja, nae najbolje interese i namjere i da nam olaka razviti najdjelotvorniji nain postizanja naeg najveeg rasta. Sam in pripreme poslovnog plana primorava preduzetnika da promiljaju korake koje moraju preduzeti od trenutka kad se odluuju upustiti u vlastito preduzee do trenutka kad ga otvaraju za poslovanje i u godinama u kojima su aktivno ukljueni u preduzee. tavie, poslovni plan moe posluiti kao plan poslovanja kad je poslovanje u toku.

Na mnoge naine poslovni plan podsjea na mapu puta kazujui preduzetnicima kako na najbolji nain stii od A do . Preduzetnici mogu misliti: zato bih troio vrijeme pripremajui poslovni plan? Odgovor je zbog toga to sebi ne mogu priutiti da ga ne naine. Iako mnoga preduzea posluju bez formalnih planova u provoenju aktivnosti i procedura planiranja, to nikako ne umanjuje potrebu i efekte planiranja. Argumenti za neprovoenje aktivnosti planiranja od stane organizacija zbog izuzetno turbulentnih promjena u okruenju i nesvrsihodnosti ulaganja vremena i resursa, nemaju zapravo nikakvog ekonomskog razona. Naime, ba kao to neko ree: "Ako propusti da planira, ti u stvari planira da ne uspije".

Prola su vremena kad je pojedinac mogao pokrenuti posao i uspjeno poslovati uzdajui se da je dovoljno snaan raditi duge sate i da je dovoljno vjet da prodaje po cijenama iznad kotanja svojih materijala odnosno proizvoda. Male prodavnice, mlinovi za ito, konjunice i kovake radionice nikle su u mnogim naseljima na raskrsnicama kako su Amerikanci primjenjivali svoju energiju i uroenu inteligenciju za naseljavanje kontingenta. Ta prirodna inteligencija je jo uvijek potrebna. Ali sam po sebi, zdrav razum, po kojem su Amerikaci poznati, nee osigurati uspjeh u malom preduzeu. Tehnologija, trite, pa ak i sami ljudi postali su daleko sloeniji nego to su bili prije 100 ili samo 25 godina.

Danas zdrav razum mora biti kombiniran sa novim tehnikama kako bismo uspjeli u novom dobu. Ba kao to niko ne moe da zamisli pokretanje svemirkog broda sa ljudskom posadom bez plana leta, isto tako se ne moe zamisliti pokretanje novog preduzea bez poslovnog plana. Za ideju poslovnog plana teko je rei da je nova. Velika preduzea ve dugo izrauju na hiljade poslovnih planova godinje, naroito za marketing novih proizvoda, kupovinu postojeih preduzea ili za irenje na inostrana trita. Ali ta je novo u koritenju poslovnih planova od stane preduzetnika. Vanjski pritisci ih sada primoravaju da razrauju svoja preduzea na papiru prije nego to uloe vrijeme i novac u poslove koji imaju malo ili nimalo izgleda za uspjeh. Vanjski pritisci dolaze uglavnom od kreditora i ulagatelja kojima se preduzetnici obraaju radi novca. Mnogi od njih pitaju za poslovni plan prije razmatranja zahteva za novcem. Ti vanjski pritisci su zdravi:

Preduzetnik ima koristi jer zahvaljujui poslovnom planu moe bolje procijeniti ta treba preduzeti kako bi uspio.

Ulagai i kreditori takoe imaju koristi jer im poslovni plan daje bolju informaciju pomou koje mogu odluiti hoe li finansijski pomoi preduzetniku.Kako sugerie Prikaz 1., ne samo lica izvan preduzea, ve i osobe unutar preduzea imaju interesa za poslovni plan. Preduzetnikov tim lino bili oni savjetnici ili kljuni menaderi koristiti e poslovni plan kao izvrni plan usmjeravajui svoju snagu na godine koje dolaze.

Prikaz 1.: Ko treba poslovni plan?

Preduzetnici Ulagai

Bankari

Preduzetnikov tim

2. BIZNIS PLAN KAO SAVREMENI INSTRUMENT INVESTICIONE POLITIKEBiznis plan je termin preuzet iz engleskog jezika i u literaturi, kao i u praksi, ravnopravno se upotrebljava sa terminom poslovni plan. Razlog este upotrebe ove rijei je odomaenost engleske rijei business koja oznaava posao, poslovanje, trgovinu.

Biznis plan je dokument koji se priprema u vidu elaborata, sa ciljem dokazivanja ekonomske opravdanosti investicionih ulaganja kapitala. Na bazi egzaktne metodologije, biznis plan treba da predstavi isplativost i profitabilnost kao krajnji cilj namjeravanog projekta, sa obzirom na izvore finansiranja.Sa upravljakog aspekta, biznis plan je skup ciljeva, politika, strategija i seta pojedinanih programa aktivnosti za implementaciju izabrane koncepcije biznisa privrednog drutva. Ovaj dokument predstavlja plan koji se prezentuje banci ili nekom drugom finansijeru. U njemu se opisuje namjera biznisa, zatim objanjavaju trokovi, oekivana zarada i nain vraanja pozajmljenog novca, kao i brzina sticanja profita.

Biznis plan je dokument koji sadrajno obrauje, kako manje preduzetnike poduhvate, tako i poduhvate velikih preduzea, sa projekcijama za odreeni vremenski period i sa odreenim iznosom potrebnog kapitala, kao i sa razradom informacione osnove poduhvata, za preduzetnike poetnike, ali i za one koji proiruju svoje postojee poslovanje bez dodatnih ulaganja ili sa njima. Biznis planom su uglavnom obuhvaene poslovne aktivnosti od tri do pet godina, pa i vie.

U strukturi biznis plana neophodno je obuhvatiti:

Analizu razvojnih mogunosti i sposobnosti investitora Analizu izvodljivosti i dinamiku radova, i Zbirnu ocjenu investicionog projekta.

2.1. Uloga biznis plana u upravljanju i razvoju Mnogima plan i planiranje lie na nepotrebno administratiranje, koje je suvino u dinaminom preduzetnikom poslovanju. Prema rezultatima jednog istraivanjima veoma mala panja se poklanja izradi biznis plana. Naime, 41% poslovnih poduhvata poinje bez biznis plana, 26% ima samo opti plan, 5% radi samo finansijske projekcije za potencionalne investitore, a samo 28% radi potpuni poslovni plan. Meutim, svrsishodno biznis planiranje je veoma bitan inilac i uslov preduzetnikog poslovanja.

2.2. Strateko i operativno planiranje Poznato nam je da razlikujemo strateko od operativnog planiranja. Strateko planiranje je bazino

Operativno planiranje je taktiko

Oba planiranja su vana i jedno bez drugog ne idu. Strateko planiranje se ostvaruje kroz operativno planiranje, to znai da je operativno planiranje razrada stratekog. Operativno planiranje je po elementima koncipiranja i sprovoenja znatno egzatnije (preciznije) od stratekog. To znai, dok je plan koji se odnosi za dui period globalniji i naelniji jer odraava samo strategiju, tj osnovni smjer preduzetnikog kretanja i djelovanja, dotle je operativni plan, plan koji se donosi za krai vremenski period, i on je detaljniji i odreeniji i tie se operative, koja treba da se sprovede u cilju obavljanja konkretnih poslova i zadataka.

Na primjer, rezultat stratekog planiranja je donoenje odluke o ulasku u odreeni preduzetniki biznis. Rezultat operativnog planiranja je donoenje odluke o slanju narudbe dobavljau za dostavu odreenog artikla iz njegovog asortimana. Izmeu najkraeg operativnog (jednodnevnog) i najdueg stratekog (viegodinjeg) plana, nalazi se vie vremenskih i funkcionalno razliitih meuplanova, koje preduzetnik treba da razlikuje i obrauje.

2.3. Biznis plan i njegove karakteristikePojava biznis plana je novijeg datuma i on je posljedica svojevrsnog sazrijevanja preduzetnitva kao interdisciplinarne oblasti nauke i djelovanja faktora trine ekonomije. Biznis plan nije obavezujui dokument za preduzetnike, ve je realna potreba i bitan uslov da njegov biznis trino opstane.Elaborirani operativni koncept odabranog biznisa, predstavlja osnov za izradu biznis plana. Biznis plan se moe definisati kao razvojni dokument, na osnovu kojeg se vlasnik kapitala (preduzetnik) opredjeljuje za organizovanje i voenje odabranog biznisa. Biznis plan je moan upravljaki alat, ili figurativno reeno, neka vrsta mape koja menadmentu pomae da se orijentie na uzburkanom trinom moru. On je dokument koji opisuje projekciju budunosti jedne firme, koristei kao osnovu rezultate iz prolosti i sva saznanja o tehnikim, tehnolokim i trinom okruenju. Pojam "plan" kazuje da se radi o terminiziranim aktivnostima, koje bi trebalo da obave odreeni ljudi, na odreenom mjestu, u odreenom vremenskom periodu, sa definisanim sredstvima i uspjehom koji je planiran.

Biznis plan je, dakle, neophodnost. Ako osoba koja treba da pone sa malim poslom, ne moe da sastavi biznis plan, ona je u problemima. Uprkos raznim miljenjima da li je potreban ili nije biznis plan, preovladava miljenje da je biznis plan vaan pisani dokument i neophodan instrument preduzetniku na putu ka uspjehu. On je, osim toga, osnova preduzetnikog efiksanog upravljanja. Biznis plan treba da predstavlja izraz poznavanja i odanosti menadmenta poslovnoj ideji. Od mnotva ideja treba odabrati pravu, koja e omoguiti da se zadovolje neke bitne potrebe u postojeem sistemu potronje. Biznis plan postaje praktini test, da li mala, na izgled skromna ideja, moe da dovede do pojave novog preduzea, koje e otvoriti novu granu i stvoriti novo trite. Dobar broj vodeih preduzea u savremenoj svjetskoj privredi je poeo od malih poslovnih ideja, koje su dobrim biznis planom i njegovim sprovoenjem u doglednom vremenskom periodu postali veliki poslovni poduhvati. Izrada dorog biznis plana je neophodna, da bi se razumjela sloenost i izvodljivost poslovne ideje i da bi se imao pristup eksternim izvorima finansiranja.Za ozbiljan biznis, preduzetnici moraju imati posebno opredjeljeni dnevni, nedeljni, mjeseni, godinji i viegodinji biznis plan. Biznis plan je vaan instrument preduzetnitva, za postavljanje njegovih ciljeva u nekom vremenskom okviru i mjerenje njegovih poslovnih performansi. Zato svaki plan ima svoj cilj i svrhu, a istovremeno predstavlja i vano operativno sredstvo menadmenta u funkciji pravilnog pozicioniranja stratekog i operativnog.U bori za daleku budunost, preduzetnik se moe izgubiti u sadanjosti. Upravo zato, ravnopravno tretiranje svih navedenih planova ima punog smisla, jer pomae preduzetniku da ne ode u neku krajnost i da pogrijei. Pomae mu da ostvari odreenu ravnoteu u stratekom i operativnom smislu. Uzmimo za primjer mjeseni biznis plan. Na poetku svakog mjeseca treba da se utvrdi mjeseni program rada, u kome e se predvidjeti, koji posebni zadaci treba da se obave pored svakodnevnog posla. Na primjer, preduzetnik treba:

Da pregleda knjige nabavke ili prodaje, kako bi kontrolisao dobavljae ili prodaju odreenih artikala;

Da pregleda izvjetaje trgovakih putnika;

Da usporedi rezultate rada pojedinih odjeljenja u datom mjesecu, u odnosu na rezultate iz prolog mjeseca;

Da utvrdi uzrok razlikama u prometu i da izvede zakljuke;

Da pregleda blagajnu i da upozori blagajnika da svakog mjeseca pojedanput vri pregled gotovine i vrijednosnih papira (ne u isti dan) itd.

Biznis plan je dokument pisan od strane budueg vlasnika, koji daje detalje prirode svog poslovanja. Iznis plan ima nekoliko znaajnih funkcija:

Prvo, pomae preduzetnicima da paljivo razmisle o svom buduem poduhvatu,

Drugo, pomae preduzetnicima da obezbjede finansiranje,

Tree, obezbjeuje osnovu za mjerenje planskog progresa i

etvrto, pomae u uspostavljanju povjerenja izmeu preduzetnika i njegovih zaposlenih. Glavni razlozi za izradu biznis plana su:

1. sa stanovita budueg preduzetnika:

Da stekne bolji uvid u poslove u koje hoe da ue, Da unese promjene u projekat prije njegovog zapoinjanja, kako bi se poveala vjerovatnoa uspjeha i profitabilnosti, Da izbjegne ulaganja novca i vremena u neprofitabilne poslove, Da omogui pristup eksternim izvorima finansiranja.2. sa stanovita budueg investitora:

Da razumije prirodu ulaganja, Da procjeni izvodljivost i ekonomsku opravdanost projekta, Da stekne prvi utisak o menaderskom timu.

Svi biznis planovi nisu isti. Oni variraju u zavisnosti od vrste biznisa. Meutim, svi planovi bi se mogli svrstati u slijedee sekcije: kratak pregled aktivnosti, opis proizvoda ili usluge, marketinka analiza ili plan, opis menaderskog tima, finansijska strategija i dodatak.

Dobar savjet za preduzetnika je slijedei: Preduzetnik treba da stavi sva razmiljanja na papir, to e mu pomoi da rasvijetli svoje dileme, zato je u biznisu, ko su njegovi kupci i konkurencija, koja je njegova snaga, koje su njegove slabosti i kakav je njegov plan za budunost. Istraivai sugeriu preduzetniku dva naina za pripremu biznis plan:

Obraanje profesionalnoj konsultanskoj organizaciji, Agaovanje konsultanata, koji e preduzetniku pomoi da sastavi biznis plan.

Preduzetnik ne treba da se ustruava, ak je poeljno da uvijek trai pomo. To treba da bude izraz njegovog interesovanja i njegove elje, da njegov biznis plan to realistinije odrazi njegove anse u budunosti.

3. IZRADA BIZNIS PLANA MALOG PREDUZEA"Osnovni motiv organizovanja poslovanja u preduzeu jeste profit, koji nastaje prisvajanjem vika rada na osnovu privatne svojine, a doprinosi razvoju privatne inicijative preduzetnika" Nakon provjere o vlastitim predispozicijama za osnivanje biznisa i nakon odabira biznisa i drugih parametara, pristupa se izradi biznis plana. Biznis plan je mono sredstvo koje moe preduzetnik koristiti u pretvaranju svoje strategije u dijelo. Uz to, istovremeno mu se omoguuje da prepoznaje limitirajue faktore poslovanja, greke i nerazumjevanja, kao i da sa vie uspjeha odabere partnere, lokaciju, kao i ciljne segmente.

Biznis plan je metodoloko sredstvo obrade poslovne ideje kojom se dokazuje opravdanost njene realizacije. U sutini, biznis plan je najvaniji instrument rukovoenja preduzeem, jer na osnovu njega moemo kontrolisati svaku aktivnost koju namjeravamo preduzeti u cilju realizacije poslovnog poduhvata. Biznis plan je dokument koji nam prua cjelokupnu sliku o mogunostima koje imamo. Izrada biznis plana preduzetniku daje informacije na osnovu kojih na vrijeme moe uoiti da li je njegov poduhvat isplativ i realan. Biznis plan je nophodan korak u pretvaranju ideje u biznis i njegovo pripremanje zahtjeva trud. Velika preduzea ve godinama praktikuju poslovno planiranje. Preduzetnici mogu sami planirati posao, ali mogu koristiti i usluge strunjaka iz ove oblasti. Najbitnije je da poslovni plan bude kvalitetno pripremljen. U suprotnom sluaju, moe se desiti da ne prua sasvim pouzdane informacije i da poslovni poduhvat bude osuen na neuspjeh. "Osnovna obiljeja kvalitetno sastavljenog biznis plana odnose se na:

1. Kompletnost obuhvata sve bitne stavke iz sadraja.2. Tanost da se zasniva na pouzdanim informacijama.3. Preciznost bez upotrebe nejasnih rijei.4. Saetost ne smije biti preobiman (preporuuje se 20-25 stranica; za zahtjevniji posao moe se prei 30-40 stanica)" Sa tehnikog aspekta se preporuuje da u biznis planu navedeni brojevi budu brojeke, a ne rauni sa vie decimalnih brojeva. Takoe se preporuuje da reenice budu kratke, konkretne i bez pravopisnih greaka. Zakonom nije definisano ko moe da priprema biznis plan, ali se preporuuje da ga provjeri strunjak za ovu vrstu posla. Oblik i sadraj vee firme i banke uglavnom se definiu prema svojim specifinim potrebama.

Da bi se uradio dobar biznis plan, treba pristupiti istraivanju trita i faktora okruenja, izradi dokumentacije, analizama projekcija itd. Sve ovo se radi u veem ili manjem obimu, u zavisnosti od situacije. Gledajui sa vremenskog aspekta preovladava miljenje da izrada biznis plana treba da pone 6 mjeseci prije nego to se krene sa poslovanjem nove firme. Za to vrijeme preduzetnik moe da se fokusira na vanije faktore poslovanja i da izvri pripreme za sve menaderske aktivnosti.

"U firmama razvijenih zemalja biznis plan se sastavlja za svaku poslovnu ideju, bez obzira dali ona zahtjeva finansijska ulaganja ili ne. Na naim prostorima, biznis plan se najee priprema kada se trai kredit od banaka ili mikrokreditnih organizacija" 3.1. Dijelovi biznis planaSvi biznis planovi nisu isti, nemaju istu strukturu i obim. On treba da bude tako koncipiran kako bi potencijalnom investitoru pruio kompletnu sliku i razumijevanje novog posla, kao i da pomogne preduzetniku da razjasni vane komponente biznisa i da mu omogui da ostane na kursu svojih zacrtanih poslovnih ideja. S obzirom da ima vie razloga zato se pravi biznis plan, postavlja se shodno tome i pitanje da li dovoljan samo jedan plan i kakva je njegova struktura. Odgovor na ovo pitanje u mnogome zavisi od toga ko je konsultant kod njegove izrade. Naime, ukoliko se kao konsultanti angauju finansijski menader ili lice koje moe da obezbjedi finansijska sredstva, moe se rei da je dovoljan samo jedan plan. Meutim, mnogi mali biznisi koriste vie poslovnih strategija i imaju dva plana. Po pravilu jedan plan preduzetnik pravi za sopstvenu upotrebu, a drugi za potrebe lica koja su zainteresovana za finansiranje biznisa. Kako treba da izgleda biznis plan i koji su njegovi sastavni dijelovi, najbolje se moe vidjeti iz prikaza sastavnih dijelova biznis plana.

Dobar i obuhvatan plan treba da ima slijedeu strukturu: Naslovnu stranu. Pregled sadraja.

Saetak.

Izjavu o misiji.

Menaderski tim.

Profil djelatnosti.

Profil biznisa.

Trini segment firme.

Plan marketinga.

Plan upravljanja.

Operativni plan.

Finansijski plan.

Plan aktivnosti u budunosti.

Prilog uz biznis plan.

Pisanje rezimea.

Prema tome. Moe se rei da je biznis plan sredstvo za osnivanje, razvoj i upravljanje preduzeem. Plan pomae da na najefikasniji nain realizujemo preduzetnike ideje i stvaranje profita. Slika 1. predstavlja mogui izgled jednog biznis plana.

Slika 1. Potena strana biznis plana

Svaki od elemenata u datoj strukturi treba da udovolji svrsi u kontekstu ukupnog zadatka biznis plana. Elementi biznis plana dati su u sledeoj tabeli:

Dio planaOsnovni zadatak dijela plana

Naslovna stranaNalovna strana treba da sadti bitne informativne elemente firme, kao to je ve prikazano.

Pregled sadrajaPopis glavnih naslova plana. Treba omoguiti itaocu da brzo pronae dio teksta koji ga posebno zanima.

Saetak/rezimeSaetak predstavlja strukturu plana u minijaturi i to po najvanijim poglavljima i glavne podatke iz plana marketinga, operativnog i finansijskog plana. Pie se na 1-2 strane.

Izjava o misijiPrezentuje svrhu postojanja firme i preduzetnikove namjere kako da se ta svrha ostvari u interesu kupca i u interesu ostvarivanja profita vlasnika biznisa.

Menadment timIme vlasnika i drugih vanih osoba sa njihovim glavnim karakteristikama.

Profil djelatnostiOvaj dio plana treba da prezentuje jasnu sliku djelatnosti u koju spada i preduzee za koje se radi biznis plan. Potrebno je dati podatke o: trinom potencijalu djelatnosti, optim trendovima razvoja, proizvodnji i potronji i drugim relevantnim kretanjima.

Profil vaeg biznisaOdrediti vrlo jasno prirodu predmeta poslovanja kao osnove izrade biznis plana. Najvanije je opis proizvoda/uslugem opis naina njihove potronje, opis kupaca i sve bitne procedure na kojima se zasniva posao. Zakljuan stav treba da pokae anse vaeg biznisa u okviru djelatnosti i trinom okruenju.

Trini segment firmeOvaj segment treba u biznis planu jasno definisati i prikazati: ko su kupci, gdje ive, koje su im emografske i ekonosmke osobine, tj kakva im je kupovna mo. Potrebno je prezentovati moguu diferencijaciju kod kupaca u odnosu na konkurente i sticanje prednosti na bazi boljeg zadovoljstva kupaca

Plan marketingaOvaj plan treba da obuhvati parcijalne dijelove marketing miksa. To obuhvata analiu trita, konkurencije, analizu i prognozu prodaje, metod distribucije i prodaje, politiku cijena itd.

Plan upravljanjaPrikaz organizacije i upravljanje kadrovima sa relevantnim pokazateljima o broju kvalifikovansoti zaposlenim, platama i drugim trokovima. Treba predstaviti i plan razvoja kadrova.

Operativni planObuhvata radne intervencije i izvedbe o pokazateljima o trokovima izvedbe, kvalitetu proizvoda, koliini, zalihama i snabdjevanju repromaterijalom.

Finansijski planOvaj dio bie toliko dobar ako su dobro uraeni prethodni parcijalni planovi, jer iz njih crpi najvanije parametre. On sadri izvore i upotrebu kapitala popis sredstava i opreme, bilans stanja, izvjetaj o taki pokria, bilans uspjeha, kao i finansijske pokazatelje koji proizilazi iz planskih parametara.

Plan aktivnosti za budunostNaznaka zadataka za menadment o tome kako da se plan efikasno ostvari u praksi i kako se osigura stabilan razvoj firme u budunosti.

Prilozi za biznis planSutinski plan treba biti kratak, saet i upotrebljiv. Zbog toga treba formirati dobre priloge, a samo njihove krucijalne elemente unijeti u tekst plana.

Pisanje rezimeaMada se saetak smjeta na poetak plan, njihovom pisanju se priloi na kraju kada je uraeno. Piui saetak, ponovo provjerite glavne pokazatelje u planu.

ZAKLJUAKBiznis plan je u dananje vrijeme absolutno bitno i vano analitiko sredstvo pri planiranju i razvoju kako malog, tako i velikog preduzea. Nijedan poslovni poduhvat ne moe da uspije ako prije toga nije zadovoljio kao poslovni plan. Vanjski pritisci, koji dolaze uglavnom od kreditora i ulagatelja, primoravaju privrednike da razrauju svoja preduzea na papiru, prije nego to uloe vrijeme i novac u poslove koji imaju malo ili nimalo izgleda za uspjeh.

Biznis plan je termin preuzet iz engleskog jezika i u literaturi, kao i u praksi, ravnopravno se upotrebljava sa terminom poslovni plan. Biznis plan obuhvaa poslovne aktivnosti u vremenskom periodu od tri do pet godina, pa i vie. Biznis plan treba da predstavlja izraz poznavanja i odanosti menadmenta poslovnoj ideji. Iako predvien za planiranje, poslovni plan, itekako moe da pomogne preduzetniku ili menaderu pri razradi dnevnih, nedeljnih ili mjesenih aktivnosti. Ne samo pri osnivanju ili poetku poslovanja, biznis plan moe posluiti kao plan poslovanja i kad je poslovanje u toku. Biznis plan moe da pomogne menaderima i zaposlenim da prate aktivnosti preduzea i da vide dali preduzee odstupa od planiranih aktivnosti, dali je odstupanje prihvatljivo ili nije i ta moe da se preduzeme dabi se poslovanje ponovo vratilo na ispravan kurs.

Iako biznis plan nije obavezujui dokument za preduzetnike, iz svega navedenog moemo da primjetimo da je biznis plan realna potreba i bitan uslov da biznis trino opstane. L I T E R A T U R A

[1]Asib Alihodi, Almir Alihodi, Nasir Silajdi: Menadment investicija i projekata, Ekonomski fakultet u Travniku, Travnik, 2010.

[2]Boris Tihi, Muris ii, Nenad Brki: Marketing, Ekonomski fakultet u Sarajevu, Sarajevo, 2006.

[3]Dosti Milenko.: Menadment malih i srednjih preduzea, Ekonomski fakultet Sarajevo, Sarajevo, 2003.

[4]Radoja Radi: Menadment malih i srednjih preduzea, Univerzitet za poslovne studije, Banja Luka, 2011.

[5]Siropolis C. Nicholas: Menadment malog preduzea, Mate Zagreb, Zagreb, 1995.

PRIMJER: BIZNIS PLAN DOMAI IKUBATORI

1. INKUBATOR MALE PRIVREDE MODRIA

1.1. O osnivau NBR (nezavisni biro Modria-Gradaac) ima misiju da unapreuje i poboljava poloaj drutvenokritikih grupa na humanitarnim i ekonomsko-pravnim poslovima. U tom kontekstu se bave animiranjem preduzetnikih i drugih sposobnosti pojedinaca da ostvare samozapoljavanje kroz pokretanje mikrobiznisa. U tom kontekstu NBR se bavi mikrokreditiranjem preduzetnika, edukacijom i konsaltingom u voenju malih firmi.1.2. Inkubator male privrede Gradaa

NBR je u okviru navedene misije postupio strategiji podrke razvoju inkubatora. Ocijenili su da Small Business Incubator, je prihvatljiv model za zapoljavanje i saniranje teke socialno-ekonomske situacije preduzea.

a)Definicija uloge inkubatora Gradaac

Inkubator male privrede ima zadatak da preduzetniku, korisniku (stanaru), omogui najprije poetak registrovanog biznisa, a potom rast i razvoj na nain da postane dovoljno sposoban i snaan, sa jasnim konceptom razvoja, te da dorim menadmentom krene u dalji razvoj i osvajanje trita, kako bi nakon 3-5 godina mogao da radi i izvan inkubatora. b)Zadaci inkubatora

Nastao je i razvija se u vrijeme poslijeratne recesije, privredne krize i nezaposlenosti. Stvoren je radi novog zapoljavanja putem novoformiranih proizvodnih i drugih subjekata.

Osigurava uslove za poetak obavljanja vlastite djelatnosti mikropreduzetnika.

Ostvaruje osnovni cilj: stvaranje veeg broja novih firmi.

Pogodan je za otpoinjanje vlastite djelatnosti zbog: jeftinog prostora, zejdnike infrastrukture, edukacije-obuke, zajednikog koritenja usluga / pojedinih vrsta opreme i mogunost zajednikog koritenja odreenog broja finansijskih/tehnikih i drugih programa.

Djeluje u okviru NB Modria

S ciljem zadovoljenja potreba i interesa stanara, u inkubatoru djeluju i pratee slube kao to su: pravni sektor, raunovodstvo, grafika firma, restoran i uskoro trgovina.

Inkubator opsluuje minimalan broj zaposlenih na obezbjeenju i ienju objekata, strune i poslove menadmenta obavljaju kadrovi NBR.

Posluje kao neprofitini segment u okviru NBR, kao nevaldine i neprofitne organizacije.

Ostvareni prihod od zakupnine prostora od (1,70KM po m2) troi se na finansiranje zaposlenog tehnikog kadra i dio trokova elektrine energije. c)Tok osnivanja inkubatora u Gradacu

1996. godine zaokruen je PROJEKAT OSNIVANJA SMALL BUSINESS INCUBATOR MODRIA.

1998. godine formiran je inkubator.

Osniva inkubatora je Nezavisni biro za razvoj Modria.

Donacije: Vlada Federacije donirala 100.000 KM i 100.000 KM ostali manji donatori

Objekat: Optina Gradaac

1.2.1. Djelatnosti u inkubatoruInkubator je namjenjen prvenstveno proizvodnim djelatnostima ili uslunim djelatnostima, koje su u funkciji proizvodnje i veeg zapoljavanja. Inkubator preferira slijedee djetanosti:

Istraivanje, inovatorstvo, razvoj i unapreenje poslovanja.

Zanatsko uslune i zanatsko proizvodne djelatnosti.

Montaa i laka manufakturna proizvodnja.

Konsalting, primjena novih tehnologija i proizvodnja kompjuterskih programa.

Odabrana proizvodnja suvenira.

Ugostiteljske, zanatske i usluge maloprodaje u funkciji dopune prethodnim djelatnostima.

Sjedita i zastupnitva domaih i stanih trgovakih i drugih firmi.

1.2.2. Kriteriji odabira stanara inkubatora

Kandidati za inkubator bi trebali zadovoljiti slijedee kriterijume:

Poznavanjem posla kojim se bavi kandidat. Poeljno je bavljenje inovatorskim radom i primjenom najsavremenije tehnologije u djelatnosti. Da posjeduje jasan program poslovanja i razvoja, te procjenom potrebnih investicionih sredstava i finansijskog poslovanja. Procjenom mogunosti plasmana i ostvarenja dobiti. Predvieni broj zaposlenih na poetku i u razvijenoj fazi poslovanja. Da posjeduje osnovna znanja iz marketinga i menadmenta.1.2.3. Prostor inkubatora Ratom teko oteena zgrada srednjoskolskog centra u Gradau Objekat obuhvata 6.800 m2 korisne povrine

Zbog nedostatka sredstava nie se realizovao projekat koji se odnosi na adaptaciju amfiteatra i izgradnja 5 montanih objekata.1.3. Menadment inkuatora

Menadment preduzima aktivnosti servisnog karaktera s ciljem da se minimiziraju trokovi rada lanova inkubatora.

a)Administrativno tehnike usluge

Usluge sekretarijata. Telefonske poruke. Telefax usluge. Potanske usluge. Kurirske usluge. Usluge pisanja, prepisivanja i fotokopiranja. Priprema i realizacija prezentacije na sajmovima, priprema, organizacija i koordinacija medijskih nastupa, pomo pri reklamno propagandnim kampanjama. b)Poslovna podrka

Pomo pri izradi poslovnih planova.

Marketinka pomo i savjetovanje.

Finansijski ininjering.

Tumaenje zakonskih rjeenja i savjetovanje u podruju pravne regulative.

Grupno i pojedinano obrazovanje.

Pomo pri kontaktima sa domaim i stranim institucijama.

Obezbjeenje pozitivnog odnosa i konkretne pomoi od strane lokalnih vlasti.

Tehniko obrazovanje. c)Pronalaenje slobodnog kapitala: Mikrokrediti preko LOK mikrokreditne organizacije sa Tuzlanskog kantona. Grant sredstva lokalnih i meunarodnih donatora.

Pronalaenje domaih i stanih privatnih ulagaa sa ciljem formiranja partnerskih kompanija.

Obezbjeenje informacija i pomo pri apliciranju za hipotekarne i druge kreditne kod lokalnih i stanih poslovnih banaka i specijalizovanih fondova.

1.4. Trajanje koritenja inkubatoraStrategija je da to vie ljudi proe kroz inkubator prije to postanu samoodrive firme. U tom kontekstu: Prema konceptu i ugovoru, stanara koristi prostor u trajanju od po jednu godinu sa mogunou produavanja ugovorenih obaveza. Prema osnovnom sporazumu, koritenje se ograniava na 3 do 5 godina, ukoliko se inkubiranje nije obavilo u eljenom nivou. Prema predvienom vremenu inkubacije, mikropreduzetnik bi trebao oezbjediti: opstanak djelatnosti, tehnoloku i finansijsku stabilnost, stabilno i stalno zapoljavanje; da postane prepoznatljiv i dinamian subjekt na tritu. Po obavljenoj inkubaciji i obezbjeenju novih prostorija za nesmetan rad, stanar korisnik je duan da napusti inkuator, a na njegovo mjesto dolazi novi korisnik.1.5. Rezultati prvog inkubatora

Trenutno u inkubatoru ima 26 preduzetnika sa oko 240 stalno ili povremeno zaposlenih.

Najvea firma koja je sa mikro prela u srednje preduzee je firma THEMA d.o.o. sa 145 radnika na izradi gornjih dijelova obue.

U inkubatoru su smjetene sve NVO, udruenja, humanitarne organizacije koje pokrivaju optine Modria i Vukosavlje.

ZAKLJUAK

Realizacija investicionog programa osnivanja, Small usiness Incubator u Gradau je pokazala kako se na prvim projektima mogu zadovoljiti interesi: vlasti, stranih i domaih donatora, nevladinih organizacija, mikropreduzetnika i socijalno-ekonomskih ugroenih kategorija. Harold Blancke, citirano u Marvin Bower, The Will to Manage (New York: McGraw-Hill, 1966), str.46

Boris Tihi, Muris ii, Nenad Brki: Marketing, Ekonomski fakultet u Sarajevu, Sarajevo, 2006, str.36

U.S. Small Business Administration: "Business Plan for Small Manufactures", Management Aid No. 2007 (Washington, D.C.: U.S. Government Printing Office, 1985) str. 2

Siropolis C. Nicholas: Menadment malog preduzea, Mate Zagreb, Zagreb, 1995, str.163

Asib Alihodi i dr.: Menadment investicija i projekata, Ekonomski fakultet u Travniku, Travnik, 2010, str.100

Bhide Amar, How Enterpreneurs craft, Harvard Bbusiness Review, March-April 1994.

Radoja Radi: Menadment malih i srednjih preduzea, Univerzitet za poslovne studije, Banja Luka, 2011., str. 278

Milisavljavi Momilo: Strategijski menadment, Poslovna kola Megatrend, Beograd, 1996, str. 176.

Cerfber de Medelsheim: 120 zlatnih pravila za trgovinu, Beograd, 1992. str. 28-29

Radoja Radi: Menadment malih i srednjih preduzea, Univerzitet za poslovne studije, Banja Luka, 2011. str. 280

Radoja Radi, op.cit., str. 281

iin ain Dijana: Osnovi Menadmenta, Viskoka kola za turistiki menadment ibenik, ibenik, 2010, str. 226

Vukmirovi Nikola i dr.: Preduzetnitvo u praksi malih i srednjih preduzea, Banja Luka, 2005, str. 51

Vukmirovi Nikola i dr, op.cit., str. 52

Dosti Milenko.: Menadment malih i srednjih preduzea, Ekonomski fakultet Sarajevo, Sarajevo, 2003, str. 58

Dosti Milenko: op.cit., str. 206

Dosti Milenko: op.cit., str. 207

PAGE - 2 -