Ivan Stanojevi1 Originalni nauni rad

UDK 327.5 (477) doi 10.7251/POL1408057S

BEZBEDNOSNA DILEMA U UKRAJINI DRUGO ITANJE BERIJA POSENA2*

SECURITY DILEMMA IN UKRAINE THE SECOND READING

OF BARRY POSEN

Summary: This paper tries to establish which circumstances have changed in Ukraine and led to the crisis in 2013 and armed conflict in 2014. The model for analysis is borrowed from Barry R. Posens paper The Security Dilemma and Ethnic Conflict (1993). Posen uses the concept of security dilemma in order to explain why the ethnic conflict emerged between Serbs and Croats during the breakup of Yugoslavia and why there was no conflict between Russians and Ukrainians during the breakup of the USSR. The main task of this paper is to check if Posens explanation still stands and to check if Posens indicators could have signaled that the conflict in Ukraine in 2014 was imminent.

Key words: Ukraine, Russia, Barry Posen, ethnic conflict, security dilemma, game theory.

Saetak: U ovom radu pokuavam da ustanovim koje okolnosti u odno-sima Rusa i Ukrajinaca u Ukrajini su se promenile i dovele do krize koja ja poela 2013, a eskalirala 2014. godine. Kao obrazac za analizu koristim tekst prof. Berija Pozena (Barry R. Posen) Bezbednosna dilema i entniki sukob (The Security Dilemma and Ethnic Conflict) iz 1993. godine u kome uz pomo koncepta bezbednosne dileme objanjava zato je dolo do entikog sukoba izmeu Srba i Hrvata posle raspada SFRJ, a istovremeno nije dolo do suko-ba Rusa i Ukrajinaca posle raspada SSSR. Prema tome, glavni zadatak ovog rada je da pokae da li Pozenovo objanjenje jo uvek stoji i da li je upravo promena faktora za koje je on smatrao da su bili kljuni za odranje mira u Ukrajini sada dovela do kraha demokratije i sukoba u ovoj etniki sloenoj dravi1 Istraiva saradnik na Univerzitetu u Beogradu Fakultetu politikih nauka.2 * Rad je nastao u okviru nauno-istraivakog projekta Univerziteta u Beogradu Fakulteta politikih nauka pod nazivom Politiki identitet Srbije u lokalnom i globalnom kontekstu (evidencioni broj 179076), koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije.

58 : ...

Kljune rei: Ukrajina, Rusija, Beri Posen, etniki konflikt, bezbednosna dilema, teorija igara.

Uvod

Kriza u Ukrajini poela je protestima zbog suspendovanja trgovinskih pregovora Ukrajine sa Evropskom unijom3, krajem novembra 2013. godine, to je naalost bio samo uvod u eskalaciju tokom 2014. godine. Demonstranti su zauzeli gradski Trg nezavisnosti (Maidan) i Gradsku venicu u Kijevu. Protesti su postali nasilni posle usvajanja zakona o zabrani protesta.4 Snaj-peri ukrajinske specijalne policije ubili su vie od 90 demonstranata.5 ivot je izgubilo i 20 policajaca.6 Protesti su doveli do ostavke premijera Ukrajine Mikole Azarova u januaru7 i bekstva predsednika Viktora Janukovia u Ru-siju u februaru8.

Posle uruavanja sistema usledila je Ruska okupacija i aneksija Krim-skog poluostrva u martu9. Oruani sukobi na istoku i jugoistoku Ukrajine izmeu ruskog stanovnitva i ukrajinskih organa reda poeli su u aprilu. Do 20. juna sukobi su odneli vise od 423 ivota, po proceni Ujedinjenih nacija10. Naalost, kraj im se ne nazire.

Sukobi u Ukrajini su etnikog karaktera. Za razliku od etnikih sukoba Srba i Hrvata koji su poeli odmah po raspadu Socijalistike Federativne Re-publike Jugoslavije, sukob izmeu Rusa i Ukrajinaca izbio je 22 godine posle raspada Saveza Sovjetskih Socijalistikih Republika. Iz tog razloga je vano ispitati da li su uzroci tih sukoba paralelni i zato Ukrajina nije bila u stanju da odri svoju unutranju i spoljnu bezbednost.

Profesor Beri Pozen (Barry Posen) je 1993. godine objavio lanak Bez-bednosna dilema i etniki konflikt (The Security Dilemma and Ethnic Con-flict) u kome je pokuao da objasni koji su faktori uticali na to da pri raspadu 3 http://www.bbc.com/news/world-europe-25032275 (pristupljeno 01.07.2014. godine)4 http://csis.org/ukraine/index.htm (pristupljeno 04.07.2014. godine)5 https://news.vice.com/article/memories-of-euromaidan-sniper-victims-from-the-people-who-loved-them (pristupljeno 04.07.2014. godine)6 http://mvs.gov.ua/mvs/control/main/ru/publish/article/989615 (pristupljeno 04.07.2014. godine)7 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/Svet/1506137/Ukrajina,+premijer+podneo+ostavku.html (pristupljeno 04.07.2014. godine)8 http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=02&dd=28&nav_id=817835 (pristupljeno 04.07.2014. godine)9 http://www.b92.net/info/komentari.php?nav_id=826634 (pristupljeno 04.07.2014. godine)10 http://www.un.org/apps/news/story.asp?NewsID=48118#.U7JtORZB_dw (pristupljeno 01.07.2014. godine)

59, . 8, , 2014.

SSSR ne doe do rata izmeu etnikih zajednica, iako je u slinoj situaciji pri raspadu SFRJ dolo do rata. Pored identifikovanih faktora, Pozen definie i indikatore za rano upozoravanje za potencijalni konflikt izmeu Rusa i Ukra-jinaca. Cilj ovog rada je da proveri da li Pozenovo objanjenje i dalje stoji i da li uoavanje indikatora moglo da signalizira da e do sukoba doi.

U prvom delu rada predstaviu originalni koncept bezbednosne dileme i objanjenje prof. Berija Pozena. U drugom delu analizirau faktore koji mogu da navedu aktere da se oseaju dovoljno monim da krenu u ofanzivu ili do-voljno ranjivim da ih strah od protivnikog napada podstie na preemptivni napad (windows of opportunity and vulnerability). U treem delu pokuavam da ustanovim da li su uoljiva Pozenova etiri indikatora koji su mogli da upozore na nastanak potencijalnog etnikog sukoba u Ukrajini. U zakljuku u ponuditi odgovor na pitanje da li Pozenovo objanjenje uzroka etnikih sukoba uz pomo bezbednosne dileme i dalje stoji.

Bezbednosna dilema i Pozenovo objanjenje11

Bezbednosnu dilemu je kao koncept predstavio Don Herz u svojoj knjizi Political Realism and Political Idealism (Herz 1959). Dilemu esto ko-riste pobornici kole realizma u meunarodnim odnosima. Dilema se ogleda u paradoksu koji nastaje kada se jedna zajednica dodatno naorua, elei da povea svoju bezbednost, to utie na njene susede da se oseaju manje bez-bedno, pa se i oni dodatno naoruaju, to zauzvrat sve uesnike bezbednosne dileme ini manje bezbednim nego to bi bili da se uopte nisu naoruavali.

Bezbednosna dilema izmeu etnikih grupa najee nastaje kada doe do uruavanja vrhovne vlasti koja je garantovala poredak i bezbednost na nekoj teritoriji. Taj preduslov za upotrebu koncepta bezbednosne dileme ispu-njen je u Ukrajini 1991. i 2014. godine. Prvo je 1991. nestao Sovjetski savez, a onda je 2014. godine dolo do vaninstitucionalnog ruenja poretka u Kijevu.

Pozen navodi da je Bezbednosna dilema veoma izraena kada su ispu-njena dva uslova. Prvo, ukoliko je teko razlikovati namenu novog naorua-nja, pa je dravama teko da signaliziraju odbrambene namere. Drugi uslov predstavlja vea efikasnost potencijalnog napada od mogunosti istih snaga da se odbrane od napada druge strane.

Kada govorimo o prvom uslovu, u moderno vreme je veoma teko ra-zlikovati ofanzivnu od defanzivne namene naoruanja. Pozen navodi primer da tenkovi i oklopna vozila imaju veliki napadaki potencijal, ali su u isto vreme najbolja sredstva za odbranu protiv neprijateljskih tenkova i oklopnih 11 U ovom delu ukratko navodim koncepte i objanjenje koje Pozen nudi u svom radu. Svi delovi koji nisu drugaije navedeni preuzeti iz Pozenovog teksta.

60 : ...

vozila. Iz tog razloga poveanje defanzivnih kapaciteta jedne drave navodi druge da se oseaju manje bezbedno, pa se i oni dodatno naoruavaju.

Pre nego to preem na drugi uslov koji uveava bezbednosnu dilemu, analizirau ovu situaciju koristei teoriju igara. Ovakva trka u naoruanju u teoriji igara oslikava situaciju koju zovemo zatvorenikova dilema. Zatvoreni-kova dilema predstavlja strateku situaciju u kojoj igrai sledei svoje line interese (poveavajui sopstvenu bezbednost) dolaze do ishoda koji je te-tan za sve uesnike u dilemi (veoma naruena bezbednost). (Dixit & Skeath 2004, 345-382) Dilema je prikazana na matrici 1.

Ukrajinci

ive mirno Naoruavaju se

Rusiive mirno 2, 2 0, 3

Naoruavaju se 3, 0 1, 1Matrica 1: Bezbednosna dilema kao zatvorenikova dilema

Ukoliko obe zajednice ive mirno, dobijaju isplate12 2. Ukoliko se jed-na zajednica naorua, dok druga ivi mirno, zajednica koja je stekla oruanu prednost dobija isplatu 3, dok dok druga koja se zbog toga sada osea nebez-bedno i suoava se sa invazijom dobija isplatu 0. Isto vai i u obrnutom slua-ju. Ukoliko se pak obe zajednice naoruaju, obe e se oseati manje bezbedno nego ranije, ali i siromanije, jer su na naoruanje potroili sredstva koja su mogla biti potroena za unapreenje drugih javnih dobara. Dakle, iako bi za obe zajednice bilo bolje da ive mirno i sarauju one se ponaaju na nesarad-ljiv nain i to iz dva razloga. Prvo, plae se da ne budu uhvaeni na spava-nju, jer ukoliko oni pokuavaju da budu miroljubivi druga strana moe da se naorua i iskoristi novonastalu situaciju u svoju korist. Dakle, da bi izbegao isplatu 0, racionalan igra (zajednica) e izabrati strategiju da ne sarauje i da se naorua kako bi zatitio svoju bezbednost i dobio isplatu 1. Drugi razlog je zato to pokuava da uhvati drugog igraa nenaoruanog i iskoristi priliku da pobolja svoj poloaj na raun druge strane (window of opportunity).

Drugi Pozenov uslov za uveanje dileme je razlika u potencijalnim re-zultatima napada i odbrane teritorije sa istom koliinom ljudstva i naorua-

12 Isplate su navedene ordinalnim brojevima koji samo oslikavaju redosled preferencija igraa, ali ne i srazmeru meu tim preferencijama.

61, . 8, , 2014.

nja. Dva glavna faktora su tehnologija i geografija. Tehnologija je univerzalni faktor i ponekad moe da obezbedi presudnu nadmo vojsci koja napada ili vojsci koja se brani. to je naoruanje jednostavnije to vie ljudi moe da ga koristi, a to ga vie ljudi koristi lake ih je motivisati na ideoloki, etniki ili verski sukob. Suprotno tome, oruje zasnovano na nuklearnoj tehnologiji ima veliku mo odvraanja kada su u pitanju potencijalni sukobi. Pritom, nacio-nalizam ne igra veliku ulogu sa vojne take gledita kada je u igri nuklearno oruije.

Tehnologija je bila na znaajno razliitom nivou za vreme raspada SFRJ i SSSR. Dok su u se u Hrvatskoj puakale teritorijalne odbrane i para-vojne formacije, i Rusi i Ukrajinci su posedovali nuklearno naoruanje ija bi upotreba nanela veliku tetu na obe strane. Iz tog razloga je tehnoloki faktor negativno uticao na spreavanje sukoba u Hrvatskoj, a pozitivno u Ukrajini.

Drugi Pozenov faktor je geografija. Za razliku od tehnologije, geografi-ja je promenljiv faktor. Ponekad je jedna entika grupa izolovana u male te-ko odbranjive enklave13, to drugu grupu stavlja u povoljniji poloaj. Suoena sa sigurnim porazom u sluaju da bude napadnuta, prva grupa ima podsticaj za preemptivni rat kako bi spojila enklave ili proirila teritoriju tako da bude lake odbranjiva u budunosti. Suprotno tome enklava moe da bude velika, ekonomski autonomna i vojno odbranjiva to smanjuje potrebu za preemptiv-nim ratom. U zavisnosti od geografskog poloaja, veliine i mogunosti en-klava da se odbrane od potencijalnog napada, menjaju se i podsticaji bratske susedne drave da intervenie u sukobu.

Pozen tvrdi da je geografski faktor bitno uticao na poetak sukoba Srba i Hrvata u Hrvatskoj, a da je sa druge strane spreio sukob Rusa i Ukrajinaca u Ukrajini. Razlog za tu tvrdnju je to su Srbi u Hrvatskoj iveli u nekoliko enklava koje su u sluaju napada teko mogle da se brane ili pomognu jedna drugoj u odbrani, pa je Srbija napravila prvi potez kako bi spreila napad Hr-vata na srpske enklave. Istini za volju, Pozenova tvrdnja se pokazala tanom tokom operacija Bljesak i Oluja hrvatske vojske 1995. godine. Tada Srbi u Hrvatskoj nisu bili u stanju da se samostalno odupru sinhronizovanom napa-du hrvatskih snaga.

S druge strane, 12 miliona Rusa ini 21 odsto populacije Ukrajine. Oni ne ive u izolovanim enkavama, ve se veinski ruska mesta nalaze jedna bli-zu drugih, kao i blizu granice sa Rusijom. Zbog takvog geografskog poloaja Rusi nisu imali razloga da se oseaju ugroeno. Ukrajincima ne bi bilo jedno-stavno da ih savladaju, a blizina Rusije inila je izvesnom rusku intervenciju kojom bi rusi u Ukrajini bili zatieni.13 Pozen umesto enklava koristi frazu ostrva stanovnitva (islands of population), ja koristim enklave zbog odomaenosti tog termina.

62 : ...

Prozori ranjivosti i mogunosti14

Pozen navodi tri faktora koji mogu snano da utiu na poveanje osea-ja ranjivosti ili da navedu zajednicu da veruje da je sada prilika da kroz sukob ostvari svoje istorijske ciljeve. Prvi je institucija obaveznog sluenja vojnog roka u prethodnom reimu. Obavezno sluenje vojnog roka ini sve vojno sposobno stanovnitvo obuenim za rat, a takoe olakava krau i upotrebu zaplenjenog naoruanja, jer pljakai znaju ta trae i kako da transportuju i upotrebe naoruanje. Ovaj faktor je bio ispunjen i u SFRJ i SSSR, pa nije pravio znaajnu razliku u analizi niti pravi razliku u analizi konflikta 2014. godine.

Drugi faktor su oekivanja intervencije neke od susednih drava u slu-aju sukoba. Uticaj potencijalnih saveznika sa jedne ili druge strane moe da ima presudan uticaj na potencijalni sukob. Saveznitva mogu biti javna ili preutna, to zajedno sa brojem potencijalnih saveznika dodatno uslonjava odluku o poetku sukoba. Neposredna blizina i nadmonost Rusije odvraale su Ukrajince od bilo kakvog pokuaja napada na Ruse u Ukrajini. Nasuprot tome, naklonjenost Nemake Hrvatskoj uz iskrivljenu percepciju Nemake kao skoro super sile ohrabrila je Hrvatsku na otcepljenje. Propaganda u Srbiji to je iskoristila da naglasi hrvatsko-nemake veze i pekulie o planovima Nemake, analogno Drugom svetskom ratu, pa je i to ulo u raunicu isplati-vosti preemptivnog rata.

Na kraju, trei faktor predstavlja postojanje drugih kriznih situacija koje mogu da okupiraju panju svetskih sila i meunarodne zajednice i tako njiho-vu intervenciju uine manje ili vie verovatnom. injenica da su velike sile preokupirane nekim vanijim problemima i krizama irom sveta moe biti signal da se zapone ofanziva i iskoristi povoljna okolnost na meunarodnom planu kako bi se izvrila vojna ofanziva kojim bi bio uspostavljen novi status quo. Ironino, upravo je kriza pred raspad SSSR okupirala panju svetske javnosti koju su nacionalisti u Jugoslaviji iskoristili kako bi zapoeli sukobe.

Indikatori za rano upozorenje u odnosima Rusa i Ukrajinaca

U zakljunom poglavlju svog rada Pozen definie etiri indikatora za koje je tvrdio da mogu da utiu na remeenje mira izmeu Rusa i Ukrajinaca (Posen 42-43). Ovde u navesti njegove indikatore i pokuati da pokaem ta se po tom pitanju dogaalo do danas.

14 Eng. Windows of Vulnerability and Opportunity.

63, . 8, , 2014.

1. Denuklearizacija Ukrajine i rast nacionalizma

Pozen navodi da e Ukrajina morati sve vie da se oslanja na naciona-lizam kako bi ojaala koheziju i snagu svoje vojske, u sluaju da se oslobodi svog nuklearnog potencijala, kao to se i obavezala.

Tokom protesta na Trgu Nezavisnosti u Kijevu (Euromaidan) 2014. godine pored ostalih, znaajnu ulogu imale su desniarske organizacije kao to su Desni sektor i Svoboda (Sloboda). Ultradesniarska partija Svoboda u svojim programskim ciljevima15 navodi ukidanje autonomije Krima i gosto-primstva Ruskoj Crnomorskoj floti u Sevastopolju16.

Posle bekstva predsednika Viktora Janukovia, Svoboda je u prelaznoj Vladi dobila mesta zamenika premijera i ministra odbrane17, dok je ef te par-tije i budui kandidat na predsednikim izborima Oleg Tjagnibok18 pozvao na, kako je rekao, deputinizaciju Ukrajine i ponovio da Kremlj pokuava da razbije zemlju.19

Rusija je ovu smenu vlasti videla kao pu koji je usledio posle terora, ubistava i nereda koji su sprovodili nacionalisti, neonacisti, rusofobi i antise-miti. Predsednik Rusije, Vladimir Putin smatra da oni, ideoloki naslednici Stepana Bandere20 i danas vode glavnu re u Ukrajini.21 Postoje i druga mi-ljenja po kojima je nakon svrgavanja predsednika Viktora Janukovia po-stalo jasno da bi nova ukrajinska vlada ponitila sporazum o Sevastopoljskoj bazi, pa je Putin morao da reaguje kako bi sauvao ruska vojna postrojenja, kao i pretenziju Rusije da bude pomorska sila u Crnom moru i na Meditera-nu.22

Iako je prolo 20 godina od denuklearizacije Ukrajine23 do snaog ispo-ljavanja nacionalizma u Ukrajini, ovaj deo Pozenovog argumenta stoji. Rusi 15 http://en.svoboda.org.ua/about/program/ (pristupljeno 02.07.2014. godine)16 U Harkovu je 2010. godine potpisan je sporazum kojim se produava iznajmljivanje pomorske baze u Sevastopolju Rusiji do 2042. godine. Ukrajina e zauzvrat dobti 30 odsto popusta na ruski gas, to bi Ukrajincima godinje tedelo etiri milijarde dolara. http://www.diploweb.com/Russia-s-Black-Sea-fleet-in.html (pristupljeno 02.07.2014. godine) 17 http://www.rferl.org/content/ukraine-whos-who-cabinet/25279592.html (pristupljeno 02.07.2014. godine)18 Tjagnibok je pre pristupanja Svobodi bio lan nacistike Socijal nacionalne partije Ukra-jine (http://photo.ukrinform.ua/ukr/rubrics/photo.php?id=297562 )19 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/Svet/1512120/Ukrajina,+dani+raspleta%3F.html (pristupljeno 02.07.2014. godine) 20 Stepan Bandera je bio kvisling i saradnik nacista tokom Drugog svetskog rata.21 http://eng.kremlin.ru/transcripts/6889 (pristupljeno 02.07.2014. godine)22 http://nationalismwatch.com/2014/05/18/a-paradigm-shift-in-russias-foreign-policy/ (pristupljeno 02.07.2014. godine)23 http://bioprepwatch.com/international_nuclear_policy/u-s-commemorates-20th-anniversary-of-ukraine-denuclearization/334635/ (pristupljeno 02.07.2014. godine)

64 : ...

su prepoznavi nadolazeu potencijalnu opasnost, preduzeli akcije za zatitu svojih prava i autonomije u delovima Ukrajine u kojim ine veinu, uz im-plicitnu podrku Rusije. Dogaaji koje u opisati u nastavku neodoljivo su podseali na balvan revoluciju u Hrvatskoj 1990. godine. Krim je proglasio nezavisnost 11. marta24, a na referendumu 16. marta stanovnitvo Krima se izjasnilo za pripajanje Rusiji25. Region Harkova proglasio je nezavisnost 7. aprila26, dok su regioni Donjecka i Luganjska proglasili nezavisnost 12. ma-ja.27

2. Derusifikacija vojske Ukrajine

Smanjenje broja Rusa u vojsci Ukrajine moglo bi da povea sposob-nost ukrajinske vojske u potencijalnom ukrajinsko-ruskom sukobu. Poten-cijalno iznenadno slabljenje ruskih vojnih sposobnosti koje bi koincidiralo sa derusifikacijom vojske Ukrajine bilo bi znak za uzbunu kada su u pitanju rusko-ukrajinski odnosi.

Ovaj faktor je uticao na eskalaciju krize u Ukrajini, i to zahvaljujui status quo, a ne promeni koju je Pozen naveo kao potencijalno vanu. Na-ime, vojska Ukrajine ureena je tako da vojnicu budu u slubi bilzu svojih rodnih mesta, pa je veina Rusa u ukrajinskoj vojsci slubovala u sredinama sa veinski ruskim stanovnitvom. Tako su se mnoge postave ukrajinske voj-ske predale pro-ruskim snagama po izbijanju krize na Krimu u martu 2014. godine. Da stvar bude gora po Ukrajince, mnogi visoki oficiri prebegli su na rusku stranu. Najupeatljiviji primer je kontra-admirala Denisa Berezovskog, komandanta ukrajinske mornarice koji je samo dan poto je imenovan na taj poloaj, preao na stranu [ruske] Autonomne Republike Krim, pritom preda-jui ukrajinsku mornaricu Rusima.28 Tako su do 26. marta sve 193 vojne baze na Krimu bile pod ruskom komandom.

Na taj nain ukrajinski hendikep koji je Pozen opisao, snano je uticao na krizu u Ukrajini i doneo znaajnu prednost Rusima, kao to je Pozen i predvideo. 24 http://rt.com/news/crimea-parliament-independence-ukraine-086/ (pristupljeno 02.07.2014. godine)25 http://www.cnn.com/2014/03/16/world/europe/ukraine-crisis/ (pristupljeno 02.07.2014. godine)26 http://rt.com/news/kharkov-clashes-ukraine-independence-993/ (pristupljeno 02.07.2014. godine)27 http://www.aljazeera.com/news/europe/2014/05/ukraine-separatists-declare-independence-201451219375613219.html (pristupljeno 02.07.2014. godine)28 http://www.bbc.com/news/world-europe-26410431 (pristupljeno 30.06.2014. godine)

65, . 8, , 2014.

3. Teroristike ili paramilitarne grupe

Pojava paramilitarnih formacija ili teroristikih grupa u Ukrajini imala bi snano zapaljivo dejstvo na odnose izmeu dve zajednice i bila bi vesnik nevolje.

Jo u februaru je AFP preneo snimak Dmitra Jaroa, voe ekstremno desne grupe Desni sektor koji objanjava kako je Desni sektor protiv pri-stupanja Ukrajine Evropskoj uniji (zato to je ona birokratsko udovite koje ljudima namee antihrianska i antinacionalistika pravila), ali i objanja-va da su se njihovi borci ve dokazali u prolivanju krvi u ulici Gruevski29. Navodi da oni znaju kako da se bore, da su Ukrajinci bili najbolji vojnici u SSSR i poruuje Rusima da ne interveniu u Ukrajini, jer e biti poraeni.30 Proruske naoruane snage koje nisu imale nikakva obeleja bile su glavni akteri krize na Krimu do aneksije. Takoe, na Istoku Ukrajine proruski pobu-njenici zauzimali su zgrade ukrajinske administracije u Lugansku, Harkovu, Donjecku i drugim gradovima, da bi kasnije uestvovali u estokim borbama sa ukrajinskim snagama bezbednosti. Na Krimu su proruske naoruane snage zauzele aerodrom u Simferopolju 11. Marta31, a do 26. Marta svih 193 vojnih baza na Krimu. Na istoku ordinira paramilitarna kozaka jedinica koja sebe naziva vuijih sto. Kau da se nee vraati u Rusiju dok ne pokore Ukrajinu ili poginu na putu ka tom cilju.32

4. Promena odnosa snaga

Ukoliko se Ukrajina znaajno bre i bolje ekonomski oporavi nego Ru-sija ili ako Ukrajina stekne mone saveznike dok se Rusija nae u izolova-nom poloaju, ili ako Rusija pone da se boji da e joj neprekidni pogranini ratovi drati vojsku zauzetom u budunosti, Rusi mogu poeti da razmiljaju o preventivnoj akciji protiv Ukrajine.

Ovaj etvrti indikator je prvi uoen i doveo je do pojave ostala tri. Kao to sam naveo na poetku, Ukrajinska kriza je poela Janukovievim odbaci-vanjem trgovinskog sporazuma sa EU i pribliavanjem Rusiji. Protesti koji su usledili bili su usmereni protiv Janukovia i, izmeu ostalog, njegove proru-

29 Poprite estokih sukoba izmeu demonstranata i policije u januaru 2014. godine. http://en.itar-tass.com/world/716231 (pristupljeno 30.06.2014. godine)30 https://www.youtube.com/watch?v=8jyxq6YLLKg (pristupljeno 30.06.2014. godine)31 http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=03&dd=11&nav_id=822296 (pristupljeno 30.06.2014. godine)32 http://time.com/95898/wolves-hundred-ukraine-russia-cossack/ (pristupljeno 30.06.2014. godine)

66 : ...

ske politike. U takvim okolnostima do izraaja je poeo da dolazi anti-ruski sentiment, odnosno da se sve jae ispoljava ukrajnski nacionalizam.

Povrh toga, Rusija je ostala izolovana u svom pogledu na krizu u Ukra-jini i njeno tumaenje. Dok su Evropska unija i SAD na proteste gledali kao legitimne i demokratske, Rusija ih je posmatrala kao teroristike i neustavne. Posle bekstva Janukovia u Rusiju i dolaska, izmeu ostalih, nacionalista na vlast u Kijevu, Rusi su se pribojavali da bi se se njihova prednost u odnosu snaga mogla promeniti u budunosti, posebno uz ekonomsku pomo Zapada Ukrajini. Takva bojazan je Rusiju navela na preemptivnu akciju koja je dovela do proglaenja nezavisnosti Krima, Donjecke, Luganske i Harkovske oblasti. Rusija je, takoe, reagovala aneksijom Krima i odlukom Ruske Dume kojom je predsedniku Putinu omogueno da poalje vojsku Rusije u Ukrajinu.

Zakljuak

Dvadesetjednu godinu posle objavljivanja Pozenovog teksta, tvrdim da njegovo objaenjenje i dalje stoji. Povrh toga, teorija o bezbednosnoj dilemi jo uvek ima jak eksplanatorni potencijal kada su u pitanju etniki sukobi, po-sebno u situaciji kada su uruene najvie institucije vlasti. Moemo uoiti tri od etiri Pozenova indikatora za krizu u Ukrajini i do sukoba je zaista dolo, dok je injenica da nije dolo derusifikacije vojske Ukrajine donela prevagu ruskoj strani na poetku sukoba.

Prvo, Rusija se osetila izolovanom po pitanju deavanja u Ukrajini, dok je nova vlast u Kijevu dobila veliku podrku i finansijsku pomo iz EU i SAD. Na dui rok takav odnos snaga mogao bi da utie na smanjenje nadmo-i koju Rusija ima u odnosu na Ukrajinu.

Drugo, denuklearizacija Ukrajine je Ukrajince ostavila bez mogunosti da odvrate potencijalni ruski napad. Umesto toga Ukrajincima je ostalo da se oslone na nacionalizam kao glavni izvor motivacije u potencijalnom sukobu sa Rusima. Bujanje ukrajinskog nacionalizma u situaciji uruenog poretka i uee ukrajinskih nacionalista u novoj vladi, posebno u ministarstvu odbra-ne, bili su signali zabrinutost Rusima koji su traili nezavisnost, ali i za Rusiju koja je podrala tenje svog naroda, okupirala i anektirala Krim.

Tree, pojava naoruanih bandi na obe strane, od protesta u Kijevu do vojnika u neobeleenim uniformama u punoj ratnoj opremi na Krimu i na jugoistoku Ukrajine znaila je da je prostora za mirno reenje i spreavanje sukoba sve manje. Iako je svaka strana tvrdila da eli samo da zatiti svoju zajednicu, svaka nova pojava tih zatitnika inila je da se druga strana ose-a manje bezbednom i da stremi da se jo vie zatiti, inei obe strane menje bezbednim, a mir fragilnim i teko ostvarivim.

67, . 8, , 2014.

Derusifikacija ukrajinske vojske se nije dogodila, pa etvrti indikator nije uoen. Veliki broj ruskih vojnika u ukrajinskoj vojsci, koji su stacionirani u sredinama u kome je ivi veinski rusko stanovnitvo, znaajno doprineo ruskoj prevazi na poetku sukoba.

Ukrajinska kriza naalost jo uvek nije zavrena. Kada i na koji nain e se to dogoditi danas je teko predvideti i to pitanje ne ulazi u domen ovog rada. Ono to je za ovaj rad vano jeste da Pozenovo objanjenje jo uvek stoji i da dokazuje da su Pozenova predvianja u vezi sa buduim sukobima Rusa i Ukrajinaca pokazala kao tana.

Literatura

Posen, Barry R. (1993) The Security Dilemma and Ethnic Conflict in Survival. Vol 35, no. 1, Spring 1993. str. 27-47.

Dixit, Avinash i Susan Skeath (2004) Games Of Strategies. New York: W. W. Norton & Company. (2. izdanje).

Herz, John H. (1959) Political Realism and Political Idealism. Chicago: University of Chicago Press.

Horowitz, Donald L. (1985) Ethnic Groups in Conflict. Berkley: University of California Press.

Internet stranice

http://bioprepwatch.com http://csis.org http://en.itar-tass.com http://eng.kremlin.ru http://en.svoboda.org.ua http://mvs.gov.ua http://nationalismwatch.com http://photo.ukrinform.ua http://rt.com http://time.com http://www.aljazeera.com http://www.b92.net http://www.bbc.com http://www.cnn.com http://www.diploweb.com http://www.rferl.org http://www.rts.rs