ARDard-pripreme-arhitektura.yolasite.com/resources/ARD...ARD review 39/2012 Str. 02 JO[ JEDNOM MOST...

ARDreview 39/2012

Architectural Research & Design “ARD”, Centar za unapredjenje arhitektonskog projektovanja i istraìvanja, Beograd

Christian de Portzamparc: Chateau “Cheval blanc”, Saint Emilion, Bordeaux, 2006-2011

Djorje Alfirevi}: Projekat hotela u kompleksu Raja~kih pivnica, 2010-2011

Sadràj * Dr. Mihailo ânak: Jo{ jednom most preko Ade Ciganlije — Antologija tra~eva / strr. 2-4 * Dr. Mihailo ânak: Permanentna edukacija ar-hitekata u oblasti stanovanja i stambene izgra-dnje u na{im uslovima / str. 5-9 * Mr. Djordje Alfirevi}: Primena metoda ekspresije na primeru Enolo{kog centra u za{ti}enom kom-pleksu Raja~kih pivnica / str. 10-20 * Veliki arhitekti dana{njice: Christian de Port-zamparc / str. 21-27

* Dr. Damjan Tati}: Pravni okvir za stvaranje pri-stupa~nog okruènja za osobe sa invaliditetom / str. 28-31 * Dr. Fedor Kritovac: Nered u stanu kao odraz nesklada izmedju prostora i potreba / str.32-40 * In Memoriam: Arhitekta Ljubica-Buba Zapleti}, arhitekta (1932-2011) / str. 41 * Mr. Peter Guli~: In Memoriam, Mr. Leonid Lenar~i~ (1932-2011) / str. 42-43 * Dr. Mihailo ânak: Beogradski period Mr. Arh. Leonida Lenar~i~a / str. 44-53 * In Memoriam: Arhitekta Zorana Lukovi} (1932-2011) / str. 54-55 * Prof. Sini{a Vukovi}, slikar i arhitekta, / str. 56

1

ARD review 39/2012 Str. 02 JO[ JEDNOM MOST PREKO ADE CIGANLIJE U BEOGRADU Antologija tra~eva Tekst: Dr. Mihailo ânak, d.i.a. Ilustracije: Norman Rockwell Ve{to dirigovana i odràvana euforija oko mosta na Adi privremeno je uti{ala mnogo-brojne kontraverze i tra~eve oko njegove izgradnje. Mi }emo ovde katalogizirati sa-mo neke od njih, napominju}i da oni uo-p{te ne moraju biti identi~ni sa na{im stavovima (koje uzgled budi re~eno i nemamo). @elimo samo da se ~uje i druga strana — audiatur et altera pars!

Tra~ 1 — Realna cena mosta Prema prognozama, zajedno sa pristupnim putevima koji jo{ nisu gotovi, cena }e se kretati izmedju 430-500.000.000 eura, a to je U@AAAsno mnogo po svim normalnim merilima, to je sumanuto! Za te pare mogli smo dobiti bar 2 standardna gredna mosta iste propusne mo}i! Ob|! lpnfoubs;! Lbe! Qsfetfeojl! TBOV! qp|upwboj!Qspg/!Ibkejo! j{kbwmkvkf!eb!UBLWJ!nptupwj!)tb!tbkmbnb*!NPSBKV! upmjlp! eb! lp|ubkv-! kb! tbn! tqsfnbo! eb! up!qsjiwbujn!cf{!ebmkf!ejtlvtjkf/!Up!obt-!nfekvujn-!wpej!lb!tmfef~fn!qjubokv;!

Tra~ 2 — Ako je tako, ko je onda pred-loìo TAKAV preskupi most sa sajlama umesto duplo jeftinijeg grednog mosta? Ve} godinama Beogradom kruì pri~a da je sin jednog uglednog akademika koji je od-

lu~ivao o izboru koncepta mosta, posredo-vao u korist jednog {panskog proizvodja~a sajli, razume se, uz odgovaraju}u proviziju. Ugledni akademik je bio primoran da ovo u “Politici” demantuje, {to je sumnje zlonamer-nika samo jo{ vi{e u~vrstilo. Ob|!lpnfoubs;!Pwp!kf!kfebo!pe!obkpuspwojkji!usb•fwb!{b!lpkf!tbn!jlbe!•vp!j!lbufhpsj•lj!pecjkbn!eb!v!ublp!of|up!qpwfsvkfn/!Nfekvujn-!tbtwjn!kf!nphv~f!eb!tf!j{b! pwblwf! ef{)jogpsnbdjkf*! of! lsjkv! tqmfulbsp|j! ! j{!pqp{jdjkf!wf~!tbnj!LPOLSFUOJ!epoptjpdj!!pemvlf!p!lpodfquv!nptub!j!okjipwj!tlsjwfoj!gjobojtjktlj!joufsftj/!Wjtplf! qspwj{jkf! eptuvqof! tv! okjnb! b! of! tlspnojn!!obv•ojdjnb! j! ufioj•ljn! fltqfsujnb/! Ublp! epmb{jnp!ep!usf~fh!qjubokb;!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

!!!

Tra~ 3 — Ko je doneo odluku o ovakvom mostu, najskupljem u Evropi a i {ire? Najenergi~niji branitelj ovog i ovakvog mo-sta je beogradski gradona~elnik G.Dragan Djilas koji uz pomo} javnih medija glorifikuje most kao simbol grada (sic!), divinizira biv-{eg gradona~elnika, tro{kove mosta preba-cuje na okolne saobra}ajnice, organizuje (bljak) posete gradjana poku{avaju}u da ih pretvori u jednomi{ljenike i sau~esnike, itd. Ob|! lpnfoubs;! Hptqpejo! Ekjmbt! kftuf! qpuqjtbp!vhpwps!p!j{hsbeokj!nptub-!bmj!vpq|uf!ojkf!po!ubk!lpkj!kf!jojdjsbp! j!{bnvujp!dfmv!tuwbs-!wf~!okfhpw!qsfuipeojl-!cjw|j! hsbepob•fmojl/! Qp|up! kf! epuj•oj! cjp! kfebo! pe!obkjtublovujkji! •mbopwb! Efnplsbutlf! tusbolf-! twblj!okfhpw! ofqsjmj•oj! jmj! oftnpusfoj! qpuf{! cj! tf! pcjp! p!hmbwv! j! tbnpk!qbsujkj! qb! kf!H/Ekjmbt!cjp!qsjovekfo!eb!fofshj•op!csbof•j!qpuf{f!twph!qsfuipeojlb!v!tuwbsj!|ujuj! vhmfe! uf! jtuf! qbsujkf/! Sb{vnf! tf-! nphv~f! kf!qptubwjuj!!qjubokf!eb!mj!kf!qsfuipeojlb!oflp!obupdjmkbp!j!obwvlbp!ob!j{hsbeokv!obktlvqmkfh!nptub!v!Fwspqj!!b!eb!tf!po!{bmfufp!qb!qptmf!ojkf!nphbp!obusbh@!Oj!hpwpsb"!Tb!j{v{fulpn!oflpmjlp!qsphsbnjsboji!flt.qfsbub-! dfmb! cfphsbetlb! tusv•ob! kbwoptu! tf! mjtupn!ejhmb! qspujw! vtwpkfoph! sf|fokb! lbp! ofbeflwbuoph! j!QSFTLVQPH-! ob! |ub! kf! hsbepob•fmojl! sfbhpwbp!kfeojn! cbibujn! qjtnpn! )wjej! BSE! sfwjfx! 4603119-!tus/9.:*-!lpkjn!tb!joejhobdjkpn!twf!qsjnfecf!pecjkb!j!uwsephmbwp!obtubwmkb!qp!twpnf-! ! gjobotjktlj!{bwjkbkv~j!hsbe!v!dsop/!J!fup!qpwpeb!{b!tmfef~f!qjubokf;

2

ARD review 39/2012 Str. 03

Tra~ 4 — Za{to je prethodni gradona-~elnik doneo odluku o izgradnji naj-skupljeg mosta u Evropi (a i {ire)? Prethodni gradona~elnik bio je vredan i efi-kasan ~ovek ali je, kao i svi smrtni ljudi, imao, mo`da, i neke svoje tamne strane. Zvali su ga Gospodin 3% (ne znam za{to), u zemlji je na svoje ime imao 13 deviznih ra~una, 2 dinarska i 2 sefa, a {ta je i da li je imao ne{to napolju to znaju samo Bog i njegovi najbliì. U “Kuriru” su se pominjale sume od 17 i 42 miliona eura, da bi se kona~no do{lo do saznanja da je na beo-gradskim deviznim ra~unima ostavio “samo” cca 110.000 eura, dok o sadràju sefova nije bilo govora. Njegov slu~aj je suvi{e brzo i efikasno poguran pod tepih, a kada se stavi u vezu sa sklapanjem ovog preskupog ugovora za most, koga nijedan ~uvarni gra-dski doma}in, ne bi potpisao ni u pijanom stanju, a u kome je prisutan i najkorumpi-raniji gradjevinar Slovenije G. Zidar, onda nije ni ~udo {to svakom sumnji~avom prvo na pamet padaju neke mrsne provizije od kojih se vrti u glavi. Za proviziju od desetak miliona eura svako bi bio tvrdoglav i bahat. Za takve provizije vredi ole{iti naciju... Ob|! lpnfoubs;! Vcfemkjwp-! bmj! ofeplb{bop/!Npaeb! kf!gbnjmjkb! jnbmb!pwmb|~fokb!{b! sb•vof! j! tfgpwf!qb! ji! kf!ob! wsfnf! jtqsb{ojmb-! b!npaeb! j! ojkf"!Npaeb! kf! pobk!qspdfobu!pe!4&!cjp!qsbwjmp!{b!twf!usbotbldjkf!qb!j!{b!qptbp!plp!nptub-!b!npaeb!j!ojkf"!Npaeb!tv!v!qsbwv!okfhpwj! tbsbeojdj! lpkj! hb! csbof! ep! lptlf! )ebcpnf-!csbof~j!okfhb!csbof!j!tfcf*-!b!npaeb!kf!v!qsbwv!cjp!H/Bdb! Wv•j~! tb! twpkjn! pquvacbnb/! [b! tbeb! tv! up!tbnp!vcfemkjwf! j! vwsfemkjwf! jotjovbdjkf-! b! jotjovbdjkf!nb!lpkf!wstuf!cjmf-!cf{!eplb{b!tv!ofqsjiwbumkjwf!qb! j!lbaokjwf/! Eb! mj! ~f! pwbk! tmv•bk! cjuj! {blmkv•fo! jmj! of!{bwjtj~f! j!pe!qsfetupkf~ji! j{cpsb/!Blp!epcjkv!Efnp.lsbuj!tmv•bk!jef!Be!bdub-!b!blp!epekv!Obspeokbdj-!j{b.~j~f!ob!wjefmp!j!pop!•fhb!ofnb/!Eblmf-!qsfqvtujnp!nj!pwp!cvev~optuj!b!nj!eb!wjejnp!jnb! mj! kp|! oflji! tvnokjwji! qjubokb! wf{boji! {b! ob|v!qspgftjkv@!!Lbp!ob!qs/;

Tra~ 5 — Za{to se gradi most na naj{i-rem delu reke preko zimovnika i time njegova cena jo{ vi{e pove}ava? Projektovanjem tzv. unutra{njeg magistralnog poluprstena, most je lociran na najnepo-voljnijoj lokaciji radi obezbedjenja veze sa To~iderskom dolinom (koja }e dobrim delom biti devastirana). S obzirom na to da je ovaj poluprsten na veoma duga~kom {tapu i da }e biti zavr{en na Sv. @ivka 2112. (na dan na{eg budu}eg prijema u EU) za sada od svega toga imamo samo enormne tro{kove i {upalj nos do o~iju. Ob|!lpnfoubs;!Pwp!kf!ujqj•bo!tmv•bk!ofvpcj•bkf.of!ebmflpwjeptuj-! lbeb! ! tf!tbeb|okptu! asuwvkf!v!lpsjtu! qsfltvusb|okjdf/!Sb{vnf! tf-! vlpmjlp!qsf.ajwjnp!nj-!ob|j!ebmflj!qpupndj!b!qsf!twfhb!tbn!nptu"!

!!

Tra~ 6 — A da li }e most preìveti? Ovako koncipiran most, veoma je osetljiv na razne uticaje, a sa druge strane moè biti opasan za okolinu. Pre svega: a/ Most je ranjiv na sve mogu}e teroristi~ke akcije, sad ba{ da ih ne nabrajamo, b/ Osetljiv je i za sve slu~ajeve saobra}ajnih udesa. Ako tom prilikom strada samo neko-liko sajli, ceo most koji uzgred budi re~eno, visi samo na jednom stubu, bi}e ugroèn. A tek ako se, ne daj Boè, ne{to desi stubu! c/ Stru~njaci napominju “da postoji potenci-jalna opasnost zbog mogu}ih rezonancija i ru{enja pri odredjenim brzinama vetra”, itd. d/ Pilon visine 200 m nije u samom koridoru sletanja Beogradskog aerodroma, ali je opasno blizu njega. Ne daj Boè neku kom-

3

ARD review 39/2012 Str. 04 binaciju guste magle i jakog vetra, zalutali avion mogao bi da se natakne na pilon kao prase na ra`anj. Ob|! lpnfoubs;! Jtlsfop-! j! nj! tf! cpkjnp! sb{oji! lbub.tuspgj•oji!tdfobsjkb-!b!nj!tnp!qp!qsjspej!tuwbsj!tlmpoj!lbubtuspgbnb! qp! qsjodjqv;! blp! npaf! eb! tf! eftj-!eftj~f! tf-! bmj! tfujnp! tf! pof! lsjmbujdf!Nbujkf! Cf~lp.wj~b;! Cpk! tf! pwob-! cpk! tf! hpwob-! b! lbe! ~f|! ajwkfuj@"!Npaeb! ~f! nvesb! j! qsjdjqjkfmob! qpmjujlb! ob|f! wmbtuj!vtnfsjuj! qpufodjkbmof! ufspsjtuf! v! esvhpn! tnfsv-!npaeb! of~f! jtupwsfnfop! cjuj! !nbhmf! j! wfusb-!npaeb!~f! wp{b•j! qsftubuj! eb! qjkv-! {b|up! vwfl! {bnj|mkbuj!obkhpsj! tdfobsjp@! Nophp! kf! wbaojkf! eb! nj! jnbnp!obkmfq|j!nptu!v!Fwspqj!b!j!|jsf/!J!fwp!!{beokfh!qjubokb;!!

!!

Tra~ 7 — A da li je ova grdosija od mo-sta zaista toliko lepa? [to bi rekao onaj mali ma~ak iz crta}a svom tati: ”Mif je veliki, mif je strafan, mif je king size!”. Sa svojim pilonom visine od 200m, most vizuelno satire sve oko sebe, a posebno

onu pitominu Ade Ciganlie i njene okoline. Monstruozne dimenzije mosta anuliraju nje-gove estetske vrednosti. Ob|!lpnfoubs;! !V!twpkf! wsfnf!obkvhmfeojkj!hsbekboj!Qbsj{b! tv! cjmj! vcfekfoj! eb! kf! Bkgfmpwb! lvmb!qsfhmpnb{ob! {b! tjmvfuv! hsbeb-! b! tbeb! kf! pob! okfo!tjncpm!cs/2/!Ufnqpsb!nvubouvs!j!pop!|up!obn!ebobt!j{hmfeb!npotusvp{op!tvusb!~f!npaeb!efmpwbuj!tbtwjn!opsnbmop!)b!npaeb!j!of~f///*/!

I to je to. Medjutim, otrov tra~a ipak deluje i na mene. I pored potpune konfuzije u mo-joj staroj glavi, ipak me opsesivno prati pitanje: Za{to je bilo nu`no da najsiroma- {nija zemlja u Evropi sirotinjskim parama gradi najskuplji most u Evropi (a i {ire)? To }emo saznati tek kada i ako posle izbora novi gradona~elnik bude G.Aca Vu~i} i pri-meni svoje metode dobijanja informacija. Oni biv{i su ubijali, ovi dana{nji kradu kao jazavci, a budu}i }e da mlate. A onda, niko vi{e ne}e postavljati glupa pitanja. @iveli!

4

ARD review 39/2012 Str. 05 PERMANENTNA EDUKACIJA AR-HITEKATA U OBLASTI STANOVA-NJA I STAMBENE IZGRADNJE U NA[IM USLOVIMA Dr. Mihailo ânak, Nau~ni savetnik

Osnovni problemi Prate}i (u granicama mogu}nosti) projek-tantska re{enja stanova i stambenih zgrada realizovanih tokom poslednjih dvadesetak godina, zaprepastilo me je mno{tvo krajnje neukih i nemu{tih projekata ~ija nepismenost uàsava svakog ko ima iole pojma o nekim najosnovnijim postulatima, da ne kaèm aksiomama habitologije. Kako su se i iz kojih paklenih kuhinja pojavili stanovi sa dnevnim sobama od 7.0 m2, koridorima koji kao zmije gamiù kroz stambeni prostor, spava}im sobama do kojih se dolazi preko kuhinja i mnogi drugi projektantski uàsi, od kojih se svakom normalnom arhitekti ledi krv u ìlama a pritisak ska~e do nebesa!? Ko su ti projektanti, gde su dobili diplome i licence, ko su njihovi investitori i za{titnici, koja regulativa {titi arhitekturu od ovih mo-rona i njihove rabote? Zaboga, pa kakva je ovo arhitektonska Stradija i za{to nam se sve to de{ava? A nekada, pre 30-40 godina, habitologija pra}ena bogatom projektantskom praksom bila je u onoj staroj Jugoslaviji a posebno u Beogradu veoma cenjena i negovana disci-plina. Na Arhitektonskom fakultetu udarene su osnove tzv Beogradskog stana, koncepta stambenog prostora maksimalno prilagodje-nog na{im specifi~nim uslovima i potreba-ma, dok su u Centru za stanovanje IMS rea-

lizovani mnogi istraìva~ki programi ~iji su rezultati potvrdjeni preko vi{e velikih stambe-nih operacija i primenjeni u tada najkom-pleksnijim projektantskim stambenim normati-vima za JNA i grad Beograd. Striktna prime-na ove regulative {titila je kvalitet projek-tovanja i gradjenja, tako da su u periodu 1975/90 devijantni slu~ajevi bili relativno retki. [ta se onda u medjuvremenu desilo? E, pa desilo se slede}e i to po redu: a/ Nakon rata po~etkom 90-ih koga (kako re~e tamo neko) nije ni bilo, iz mraka su izmileli “morloci” koji su se iz reìmskih izme}ara, {vercera, dilera i krimosa promet-nuli u uspe{ne poslovne ljude i uticajne tajkune. Ovi likovi bacili su se na nekretnine i uz pomo} lokalnih vlasti menjali po volji urbanisti~ke planove, napadali zelene povr-{ine i kona~no uspeli da obesnaè i projek-tantsku regulativu, otvaraju}i put divljoj gra-dnji i dubokom padu kvaliteta pra}enim neizbe`nom korupcijom. b/ Ovakvoj situaciji, na àlost, doprineli su i sami arhitekti. Njihov prira{aj daleko preva-ilazi potrebe na{eg pseudotrì{ta, tako da su primorani da se kao psi otimaju oko najsitni-jih posli}a zaboravljaju}i na eti~ki kodeks i ferplej. Investitori njima surovo manipuli{u a oni, u borbi za bolji ìvot, pristaju bukvalno na sve, beznade`no srozavaju}i svoj ugled i rejting. c/ Odlaskom starih profesora i prelaskom na ”Bolonju” koncept studija se zna~ajno izmenio peorijentacijom na dizajn i zapo-stavljanjem funkcionalno-tehni~kih aspekata. Mnogi od mojih biv{ih djaka, àle mi se na probleme prilikom stupanja u radni odnos, jer su prinudjeni da “sve u~e od po~etka”. Nije mi sasvim poznat sada{nji program nastave na fakultetu tako da nisam siguran da li se radi o defektnoj nastavi ili o nedovoljno prilje`nim studentima, ali to sada nije ni bitno. Bitno je da mladi arhitekti ulaze u profesiju bez potrebnih predznanja, a to zna~i da je njihovo do{kolovavanje individualno, nesistemati~no i neujedna~eno. Postavlja se pitanje da li bi se ovaj problem mogao u ovoj na{oj situaciji re{iti ili bar ublaìti putem permanentne edukacije.

5

ARD review 39/2012 Str. 06 Va`no je napomenuti da se ovde ne radi samo o permanentnoj edukaciji koja se pre-ko raznih predavanja, kurseva i seminara organizuje posredstvom komora ili institucija koje izdaju licence za projektovanje, ve} i le~enju starih rana, nedovoljnim i neade-kvatnim znanjima donesenim sa studija. Neke mogu}nosti Te{ko je o~ekivati da fakultet preko posebnih kurseva i seminara poku{a da ove rupe ispuni, jer bi to zna~ilo priznanje da im je tokom redovnih studija nastava bila defe-ktna. Sa svoje strane, komora nudi hetero-gene informacije iz raznih oblasti, a druga-~ije i ne moè jer bi svaka homogenizacija informacija vodila prakti~no ka nekom no-vom fakultetu a to nije posao Komore. U svoje doba, po~. Prof. Ranko Radovi} je to poku{ao u serijama privatnih predavanja na Kolarcu ali u segmentu koji nije direktno tretirao prakti~ne probleme arhitektonskog projektovanja. Praksa komercijalnih kurseva i seminara danas je redja nego ranije i veoma je vidljiv nedostatak nekog centra koji bi se permanentno bavio ovom problematikom. Pitanja koja se tom prilikom postavljaju su: - koje su mogu}e forme organizovanja nekog takvog jezgra, - koje su tematske oblasti kojima bi se takav neki punkt konkretno bavio, - koji su najefikasniji vidovi transfera rele-vantnih informacija, - ko su distributeri, a ko korisnici ovih infor-macija, itd. Analiza mogu}ih orgaizacionih vidova nekog takvog punkta za permanentnu edukaciju i slobodnu razmenu informacija, uz vodjenje ra~una o trenutnoj ekonomskoj krizi u zemlji, isti~e u prvi plan (bar u po~etku) slobodno udruìvanje odredjenog broja zainteresova-nih profesionalaca koji zajedni~ki formiraju odredjeni fond relevantnih informacija koji se permanentno uve}ava i unapredjuje. Ovo udruìvanje se moè ostvariti preko: - registrovanog udruènja gradjana, - neregistrovane neformalne grupe gradjana - pod patronatom neke ve}e institucije, koja

bi bila spremna da participira u tro{kovima, - kao posebna agencija (ili preduze}e) sa profesionalnim stru~nim kadrom koja radi na komercijalnoj osnovi, itd. Nama se ~ini da u sada{njim uslovima treba po~eti od malog, bez pompe, medijske halabuke, {irokih i sveobuhvatnih zahvata i prevelikih ambicija. Za po~etak bi bilo do-voljno okupiti jednu neformalnu, neregistro-vanu i nelukrativnu, ali zainteresovanu i motivisanu grupu profesionalaca koji bi se, na osnovu prethodno utvrdjenih ciljeva i programa, permanentno angaòvali na pri-kupljanju, selekciji, obradi i transferu infor-macija, relevantnih za odredenu problema-tiku. Nesumnjivo je da to moraju biti entuzi-jasti, kakvi se susre}u samo u nekim malim, kulturno-umetni~kim dru{tvima ili provincij-skim sportskim klubovima, jer na po~etku tu ne}e i ne moè biti nikakvog materijalog }ara i {i}ara. Kasnije, kada i ako stvari krenu, mo`da... Ali ni to nije sigurno, a tada bi se neformalna grupa mogla prevesti u registrovano udruènje gradjana, pa... ali, bolje da ne fantaziramo ve} da se drìmo naè tu`ne stvarnosti. Prioriteti aktivnosti grupe êsta je gre{ka da se kod ovakvog vida udruìvanja preambiciozno obuhvati suvi{e {iroka problematika, {to vodi u razvodnja-vanje aktivnosti, nekoherentnost ~lanstva i kona~no u raspad grupe uz gorak ukus neuspeha za koji se obi~no krivi tamo neko drugi. Ukoliko se, pak, problematika uè specificira a ~lanovi grupe poveù zajedni-~kim interesima (nije neophodno i stavovima mada ne bi lo{e bilo) postoje realni izgledi da se grupa odrì i pruì zanimljive rezultate. Imaju}i u vidu da stambena izgradnja i kod nas i u svetu ~ini negde oko 70% ukupne gradjevinske delatnosti, normalno bi bilo da se rad ove grupe skoncentri{e na stambenu problematiku s tim {to }e budu}nost poka-zati da li ima smisla i potrebe za nekim pro{irenjem ili je i stambenu oblast potrebno svesti na samo neke od njenih segmenata. Takodje se postavlja pitanje da li je bolje pona{ati se kao da sve po~inje od nas, ili je

6

ARD review 39/2012 Str. 07 mo`da primerenije uhvatiti kontinuitet sa nekom asocijacijom koja se u pro{losti bavila ovim i sli~nim problemima, a trenutno je iz bilo kojih razloga uga{ena. Centar za stanovanje E, pa takva je institucija kod nas zaista po-stojala a delovala je kao samostalno “pravno lice” u statusu OOUR-a, u okviru Instituta za ispitivanje materijala IMS pod nazivom: CENTAR ZA STANOVANJE u periodu 1970-86. Pre nasilnog ga{enja pod politi-~kim pritiskom Centar je realizovao neuobi-~ajeno veliki broj istraìva~kih projekata i pojedina~nih studija, kao i vi{e hiljada sta-nova. A zatim, i pored rezultata od kojih su mnogi i danas aktuelni, Centar je polako pao u zaborav, ba{ kao i pri~a o Beograd-skom stanu. I to je tako trajalo duè od dve decenije...

Medjutim, po~etkom 2011, nakon moja dva predavanja na fakultetu i u Komori posve-}ena aktivnostima Centra za stanovanje, pri~a je zainteresovala neke mladje kolege koji su po~eli ozbiljno da razmi{ljaju o mo-gu}nostima nastavka rada na stambenoj problematici ali uz uspostavljanje kontinuiteta sa prethodnim istraìvanjima Centra za sta-novanje. Kao primer takvog ”revival-a” na-vodi se slu~aj posleratnog Bauhausa iz Ulma (1953-1968) koji je konceptualni naslednik starog Bauhausa iz Weimara i Dessau-a (1919-1933) i to nije bilo lo{e re{enje.

Dakle, pred dilemom: sve iz po~etka (jer mi smo uvek najpametniji i od nas svet po~inje) i kontuiteta (udruìmo pro{lost i sada{njost na putu za budu}nost), ~ini mi se (mo`da kao starom nostalgi~aru) da bi u ovim turbu-lentnim vremenima kontinuitet bio primereni-ji po~ev od revizije i prilagodjavanja neka-da{njih koncepata, do imena Centar za stanovanje koji bi sasvim odgovarao potencijalnoj asocijaciji, bilo da se radi o neprofitnoj grupi gradjana ili o registrovanoj organizaciji bilo kog profila. Kontinuitet nika-ko ne zna~i da neki mladi dodjo{i èle da prisvoje i da se kite rezultatima nekih starijih generacija, ve} da svojim radom nastave

neke ranije aktvnosti ostvaruju}i i pored po-velike vremenske pauze, jednu konceptualnu i tematsku jedinstvenost.

Mogu}i vidovi aktivnosti Osnovni vidovi aktivnosti u okviru novog Centra za stanovanje mogu biti: - Prikupljanje i razmena informacija iz obla-sti stanovanja i stambene izgradnje, - Utvrdjvanje i analiza pojedinih aktuelnih problema i fenomena u stanovanju i stam-benoj izgradnji, - Samostalna ili podràna istraìvanja u ovoj oblasti, - Studijsko projektovanje u ovoj oblasti, itd.

a/ Prikupljanje i razmena informacija mogu obuhvatati: - Formiranje banke podataka iz oblasti sta-novanja i stambene izgradnje, - Organizovanje izlo`bi, kurseva, seminara, predavanja, javnih i zatvorenih diskusija, itd, - Izdavanje ~asopisa, separata, studija, knjiga, saop{tenja, elektronskih publikacija, itd.

b/ Utvrdjvanje i analiza pojedinjh aktuelnih problema i fenomena mogu da obuhvate: - Prikupljanje, sredjivanje i komentarisanje postoje}ih informacija, - Programiranje eventualnih akcija u okviru Centra ili na {irem planu, - Obave{tavanje uè i {ire stru~ne javnosti o teku}im problemima preko internih i javnih glasila, seminara, predavanja, itd,

c/ Samostalna i podràna istraìvanja u ovoj oblasti mogu se realizovati: - U okviru fakultetske nastave (seminarski, diplomski i magistarski radovi, doktorske disertacije), - Kao samofinansirani ili finansijski podràni istraìva~ki zadaci iz stambeno-komunalne oblasti, - Kao segmenti nekih ve}ih istraìva~kih projekata u kojima je Centar samo jedan od u~esnika, itd.

d/ Studijsko projektovanje se odnosi na aps-traktne ili konkretne projekte vezane za prakti~nu proveru nekih istraìva~kih hipoteza

7

ARD review 39/2012 Str. 08 ili uspostavljanja novih hipoteza. To mogu biti: - studentski i seminarski radovi, - konkretni projekti u koje su uklju~eni i istra-ìva~ki elementi, - konkursni radovi, - virtuelna i “papirna” arhitektura, itd. Organizacione forme Organizacija Centra za stanovanje moè da bazira na raznim modelima, od hermeti~kih (namenjenih ograni~enom broju korisnika) do otvorenih (demokratskih) pristupa~nih za sve zanteresovane. Pretpostavlja se da inici-jativa za formiranje Centra treba da potekne od strane neke odredjene manje interesne grupe koja, nakon utvrdjivanja svih pro-gramskih elemenata i modusa delovanja stavlja Centar u pogon. Na prvi pogled, model organizacije bez direktora, admini-stracije, radnog prostora, ra~una, PIB-a (itd, itd) moè delovati utopijski, pa i komi~no, ali to uop{te ne mora da bude ta~no! Ukoliko su osniva~i spremni da Centru poklone sa-mo malo svog slobodnog vremena, ukoliko su entuzijasti i medjusobno ~vrsto povezani, ako su stru~no dovoljno potkovani i dobro organizovani, ako im je stanovanje ne samo profesija ve} i hobi, stvar moè (mada i ne mora) da funkcioni{e! Razna postoje}a udruènja kolekcionara od po{tanskih mara-ka do raznih dìdà-bidà, koja funkcioni{u ve} godinama, to re~ito dokazuju. Volonter-ski rad o kome bi se ovde radilo je osetljiv i zahteva pa`ljivo doziranje. On ne sme biti suvi{e minimaliziran i parcijalizovan, ali jo{ manje preforsiran jer moè da dovede do zasi}enja. Dobro bi bilo da inicijatori budu istovremeno i eksperti u pojedinim oblastima i koordiniraju rad u okviru njih. Neka vrsta upravnog organizma (odbora) ipak mora da postoji, mo`da u vidu nekog koordinacionog tela ~ije kompetencije moraju biti jasno definisane. Dalji rad je mogu} po sekcijama (odeljenjima) koje bi mogle da budu usmerene na: - kvalitet stanovanja i stambene izgradnje, - metodologiju projektovanja, - gradjevinske strukture, - vizuelne aspekte stambene arhitekture,

- ekonomske aspekte stambene izgradnje, - ekolo{ke aspekte stambene izgradnje, - istorijske aspekte stanovanja, - stambenu politiku i regulativu, itd. Po sebi se razume da se kod odredjenih sloènih aktivnosti moè angaòvati vi{e sekcija.

Slede}e je pitanje ko su korisnici rezultata aktivnosti Centra. U principu, to mogu biti: - svi zainteresovani pojedinci, - odredjen broj subjekata koji se registruju kao korisnici Centra, dok samo neki od njih postaju aktivni, stalni ili povremeni saradnici, - pravna lica (projektni biroi, investitori, stambene zadruge, gradjevinari, itd.) - obrazovne i nau~ne institucije (stru~ne {kole, fakulteti, instituti, biblioteke, itd.), - dràvne institucije (ministarstva, komore, gradske vlasti, op{tine, itd.). - dru{tvene organizacije (dru{tva arhitekata).

Takodje treba utvrditi stepen selektivnosti informacija koje Centar distribuira, U tom smislu se mogu diferencirati: - informacije zatvorenog karaktera kojima Centar raspolaè ali koje se ne distribuiraju korisnicima, - informacije koje se distribuiraju samo regi-strovanim ~lanovima Centra, - informacije koje se distribuiraju naj{irem krugu korisnika i {iroj javnosti. O stepenu otvorenosti pojedinih informacija odlu~uje Koordinaciono telo. Potencijalna komercijalizacija S obzirom na trenutnu situaciju u na{oj zem-lji, te{ko je o~ekivati bilo kakve komercijalne aran`mane (izuzev, mo`da, nekih skromnijih donacija) tako da bi Centar u dogledno vreme najverovatnije delovao kao nefor-malna grupa entuzijasta koji se volonterski bave stambenom problematikom. Verovali vi ili ne, ali umereno pobolj{avanje ekonomske situacije u zemlji moglo bi ~ak da ugrozi Centar, jer bi se entuzijasti okrenuli profitabilnim poslovima i ne bi vi{e imali ni vremena ni interesa za volonterske aktivnosti. Pretpostavlmo, medjutim, da }e se jednog

8

ARD review 39/2012 Str. 09 lepog i krajnje neizvesnog dana situacija znatno popraviti. Poslovi bi procvetali pa bi se verovatno s obzirom na rezultate iz prethodnog volonterskog perioda i Centru za stanovanje otvorile mogu}nosti za komerci-jalno poslovanje. [ta tada treba da se radi? Pa, verovatno bi do{lo do preregistracije Centra, a ako bude imao dovoljan broj ma-gistara i doktora mogao bi da se registruje i kao nau~no-istraìva~ka ku}a, ali ta pri~a ve} spada u domen nau~ne fantastike pa je prepu{tamo na{oj deci i unucima,,, Medjutim, o jednoj stvari ne samo da moè-mo, ve} i moramo da razmi{ljamo a to je kako spre~iti da Centar za stanovanje ne uplovi u neke mutne politi~ke vode i za neku si}u postane pion neke od partija ili koalicija. Jasno je da, opredeliv{i se za jednu od partija/koalicija, Centar gubi status nezavisnosti i objektivnosti tako da bi se prvobitni razlozi njegovog formiranja ugasili. Istina, mogu}e je da se ve{tom poslovnom politikom “Pomoz Bog, ~ar{ijo na sve ~etiri strane” i “Uvek smo za one koji su na vlasti! ”moè nekako izvrdati vazalstvo, ali je ipak ~injenica da rezultati aktivnosti Centra (ma kakve bile) mogu da idu na ruku jednoj politi~koj frakciji a da ne odgovaraju drugoj ~ime bi se nevoljno priklonilo jednoj od stra-na. Stoga bi mo`da bilo dobro da se Centar (bar na po~etku) drì dalje od stambene politike, dok ne oja~a i ne u~vrsti svoj imid` objektivnosti i samostalnosti. Konkretni prvi koraci îni nam se da bi prvi koraci u uvodjenju Centra u ìvot mogli biti slede}i: - Okupljanje grupe eksperata-entuzijasta koji su zainteresovani i spemni da se proble-matikom stanovanja bave nelukrativno, permanentno i pasionirano. Po mogu~nosti treba izbegavati one koji èle da plasiraju neke svoje (ili tudje) skrivene interese ili koji su, iz bilo kojih razloga, sposobni da preko no}i izgube interes i pre{altuju se na neku drugu stranu. - Prethodne radnje Ova inicijativna grupa treba da utvrdi:

- programske ciljeve budu}eg centra, - vid organizacije centra, - pravne i finansijske aspekte osnivanja i poslovanja centra, - program konkretnih aktivnosti. - Osniva~ka procedura Obavljanje svih neophodnih administrativnih poslova i pripremnih radnji u koje spadaju:

- izrada osniva~kih dokumenata, - usvajanje osniva~kih i drugih dokumenata na osniva~kom skupu, - implementacija usvojenih dokuenata.

- Probni period rada Nakon osnivanja centra (u bilo kakvom organizacionom vidu) preporu~uje se utvrdji-vanje probnog radnog perioda tokom koga bi se verifikovali i eventualno korigovali:

- efikasnost unutra{nje organizacije Centra,

- opravdanost programa delatnosti i ciljeva Centra,

- spoljni uslovi i uticaji vezani za op-stanak i poslovanje Centra, itd.

Jedna od osobina koje bi mogle da karak-teri{u Centar je fleksibilnost. Ako mogu}nosti to dozvoljavaju, Centar se tokom rada moè prevesti u neku vi{u organizacionu formu, a ako se jo{ kasnije te mogu}nosti ugase, ne treba ga gasiti ve} jednostavno vratiti u neku od rudimentarnih formi — registrovanu ili neformalnu grupu (udruènje) gradjana. To }e uglavnom zavisiti od spoljnih i unutra{njih faktora. Samostalni razvoj jednog ’’bosonogog’’ Cen-tra bez mo}nih za{titnika, tegoban je i neiz-vestan. Medjutim, kao {to se ponegde mali proizvodja~i prehrambenih proizvoda udru-ùju radi efikasnijeg plasmana pa stvore i pokoji brend, tako bi i ovde udruèni arhi-tekti mogli da postignu rezultate nedostup-ne pojedincima, pod uslovom da su soli-darni, tolerantni, zainteresovani, realisti~ni, po{teni, civilizovani i dobro organizovani. A da li takvi arhitekti, uop{te postoje u zemlji Srbiji? Pa, mo`da ih i ima ali su retki i raspr{eni. Mo`da je do{lo vreme da se skupe, a mo`da jo{ ne. Vide}emo!

9

ARD review 39/2012 Str.10 PRIMENA METODA EKSPRESIJE

NA PRIMERU ENOLOŠKOG CENTRA

U ZAŠTIĆENOM KOMPLEKSU

RAJAČKIH PIVNICA Mr Đorđe Alfirević,

dipl.inž.arh. Ovaj tekst je estrahovan iz monografije ''Rajačke pivnice: zaštita, obnova, razvoj - metode projektovanja u kontekstu zaštićene sredine''1 i posvećen je promovisanju primene ekspresivnog metoda u arhitektonskom i urbanističkom projektovanju. Ekspresivni metod je samo jedan od potencijalnih stvaralačkih pristupa, koji se mogu primeniti u slučajevima projektovanja i građenja u zaštićenim prostornim celinama. Ekspresija podrazumeva autentičan način izražavanja karaktera i ličnosti stvaraoca (arhitekte). Najčešće se primenjuje u slučajevima kada se lokacija na kojoj se gradi, ne naslanja direktno na zaštićenu prostornu celinu ili kulturno dobro.

Specifičnost metoda se ogleda u formiranju ekspresivne mape, koja se sastoji od doživljajnih skica nastalih ''na licu mesta'', tokom obilaska lokacije. U daljem procesu rada se elementi iz mape prevode u konkretne prostorne i oblikovne obrasce, koje se zatim koriste u daljem procesu projektovanja, tj. fazi stvaranja rešenja.

Kao uzorak za primenu ekspresivnog metoda uzeta je lokacija neposredno uz zaštićenu prostornu celinu rajačkih pivnica u Negotinskoj krajini, koje su zaštićene najvišim nivoom zaštite u Srbiji (prostorna kulturno-istorijska celina od izuzetnog značaja). Na predmetnoj lokaciji je isprojektovan hotelski kompleks sa svim pratećim sadržajima jednog enoločkog centra. Posebna pažnja je posvećena određenju vizuelnog karaktera koje treba da reprezentuje doživljene sprecifičnosti arhitekture Rajačkog kompleksa, poput dubokih krovnih streha, izlomljenih fasadnih ravni pivnica i izražajnosti kamenog materijala.

Karakteristični prostorni i oblikovni elementi u zaštićenoj celini Rajačkih pivnica.

1 Alfirević, Đorđe. Rajačke pivnice: zaštita, obnova, razvoj - metode projektovanja u kontekstu zaštićene sredine (monografija). Beograd: Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, Orionart, 2011.

10

ARD review 39/2012 Str.11

11


12


13


14


15


16


17


18


19

RD review 39/2012 Str. 20

20

ARD review 39/2012 Str. 21 Veliki arhitekti dana{njice

CHRISTIAN DE PORTZAMPARC Francuska

Christiana de Portzamaparc-a upoznao sam sa zaka{njenjem (ne li~no, razume se) preko njegovog, ve} legendarnog, “Grada muzike” u Parizu, realizovanog u periodu 1984-95, tek nakon raspada biv{e Jugoslavije, ratova kojih nije bilo, kada je prese~en uvoz stranih ~asopisa, a Google-a jo{ nije bilo, pa smo neko vreme bili kao pe~inski ljudi. Dakle, prvi pogled na veli~anstveni kompleks Grada muzike, koga sam doìveo kao neki revival mo}nog ekspresionizma Le Corbusier-og Ronchamp-a, me je kao gromom o{inuo i skoro da mi nije bilo va`no da li }e taj ~ovek jo{ ne{to u ìvotu uraditi ili ne, ovo je bilo dovoljno da se uvrsti u besmrtnike savremene arhitekture. Medjutim, uradio je i radi, itekako, a mi }emo poku{ati da deo tog neverovatnog opusa ovde u najkra}im crtama i prikaèmo.

Grad muzike, Paris, 1984-95

Francuski arhitekta i urbanista Christian de Portzamparc rodjen je 9.05.1944 u Kaza-blanci (Maroko), 1994, bio je prvi francuz koji je dobio presti`nu Pritzkerovu nagradu. 2004, dobio je Veliku nagradu za urbani-zam. Njegova supruga Elizabeth je arhitekta-urbanista. Christian de Portzamparc je studirao na Eco-le des beaux Arts 1962-69 u ateljeu Euge-ne-a Beaudouin-a. Otkri}e Le Corbusier-ovih skica, ga je usmerilo na studije arhi-tekture. Medjutim, distancirao se od agresiv-nosti modernisti~ke arhitekture inspirisane Le Corbusier-om, smatraju}i da se u Parizu ne sme anulirati pro{lost. 2003. objavio je knjigu ‘’Voir ecrire’’ o susretima sa piscem Philippe-om Sollers-om. Bio je, takodje, prvi {ef katedre ’’Umetni~ko stvarala{tvo’’ na College de France. Svoje uvodno predavanje odrào je 2.2.2006. na temu ’’Arhitektura, oblici sveta, oblici vreme-na’’. Posebno se angaùje na studiji uli~nog blo-ka na nivou malog urbanizma, ubedjen da re{avanje urbanisti~kih problema treba da krene od ove medjudimenzije izmedju kvarta i zgrade. Ova obnovljena vizija koju je 80-tih godina nazvao ’’otvorenim blokom’’ poka-za}e se veoma uspe{nom u ve}em broju njegovih projekata za razne zemlje u slu~a-jevima kvartova i malih gradskih segme-nata ili zgrada. Njegov rad se paralelno odvija preko tri glavne teme: samostalni ob-jekti, kvartovi i kona~no oblakoderi sa svojim vertikalnim i skulpturalnim karakteristikama. Posle svojih prvih iskustava sa ’’vertikalnim akcentom’’ za jedan vodotoranj, Christian de Portzamparc nastavlja svoja skulpturalna istraìvanja vertikalnosti preko prisustva kula u gradu. 1995. zavr{ava projekat jedne kule u Njujorku za sedi{te LVMH. Locirana u 57-oj ulici izmedjui 5-te avenije i Medisona, promocija ove kule je odràna 8. decembra 1999. u prisustvu visokih zvani~nika medju kojima je bila i Hilari Klinton. Ova zgrada se razlikuje od drugih glatkih fasada Menhetna

21

ARD review 39/2012 Str. 22 svojim nemirnim bridovima, lomljenim linija-linijama, krivinama i reljefom. Dugo je sma-trana jednom od prvih umetni~kih kreacija na nebu Menhetna nakon dugog niza godi-na. U gornjem delu kule se nalazi sala ot-vorena za 360 stepeni, nazvana magi~na soba. Problem osvetljenja Podzamparc je re{io primenom peskarenog stakla u raznim tonalitetima. U stvari, ova 24-spratna kula treba da se suo~i sa ogromnom zgradom IBM koja se nalazi sa druge strane ulice. Neke kritike nazivaju je ’’obnovom l’Art De-co-a’’ ili ’’Novim duhom postmodernog d`e-za ’’. Uz dizajnera Philippe-a Starcka (Men-hetn) i Jean Nouvel-a (Bruklin), ovaj projekat svedo~i o invaziji francuskih projektanata na njujor{ki pejza`.

Zgrada LVMH, New York, 1995-99

Od 2008. do 2009. Christian de Portzamparc je na ~elu jednog interdisciplinarnog tima sa kojim sudeluje u konsultacijama o velikom Parizu koje je inicirao predsednik republike Nicolas Sarkozy, pod nazivom ’’Le Grand Paris de l’agglomeraton parisienne’’. On za-stupa tzv. ’’rizomatsku’’ koncepciju, gde se

teritorije povezuju svojim komplementarnim funkcijama pri ~emu nije neophodno da ovaj kontinuitet bude uvek jasno sagledljiv. U toku 2010 je anga`ovan od strane grada Brisela za nove projekte kvarta evropskih in-stitucija oko Berlaymonta, sedi{ta Evropske komisije.

A sada evo jednog nepotpunog prikaza projekata i realizacija Christiana de Port-zamparc-a:

Stambeni kompleks ’’Hautes formes’’, 209 socijalnih stanova, Pariz, 1975/79

Baletska {kola Pariske opere, Nanterre, 1983-87

Stambena zgrada Nexus II, Fukuoka, Japan, 1089-92

22


Grad muzike, Pariz, 1984-95

Tour de Lille u kvartu Eurolille, 1991-95

Tribunal de Grasse, 1993-99

Les Champs libres, kulturni centar, Rennes, Francuska

Obnova Kongresne palate u 17 ar., Pariz, 1994-99

Fracuska ambasada u Berlinu, 1997-2003

Sedi{te izdava~ke grupe ’’Mond’’, Pariz, 2001-04

Filharmonija u Luksemburgu, 1996-2003

23


Enterijer filharmonije u Luksemburgu, 1996-2003

Stanovi i komercijalni centar ’’De Citadel’’, Almere, Holandija, 2000-2006

Tour Granite , La Defence, Pariz, 2001-2008

Multiplexe Gaumont, Rennes, 2004-3008

Poslovna zgrada, Issy-le-Moulineaux, 2004-2009

Chateau ’’Cheval Blanc’’, St.Emilion, Bordeaux, 2006-11

24


Multiplexe Gaumont, Rennes, 2004-2008

Tour Bruxelles Victor, Brisel, 2009

Sramb.poslovni kompleks Le Tripode, Nantes, 2005-12

Hotel de Region Rhone Alpes, Lion, 2001-2011

Stambeni objekti, Metz, 2010

Stade Arena 92, Nanterre, 2011

Theatre Casa Art, Casablanca, Maroko, 2009-2014

25


Tour Carnegie 57, Manhattan, New York, 2005-13

’’Cidade da musica’’, Rio de Janeiro, Brasil, 2002-2011 Stambena kula, 400 Park Avenue, New York, 2002-12

’’Cidade da musica’’, Rio de Janeiro, Brasil. 2002-2011

26

ARD review 39/2012 Str. 27 PROJEKTI I REALIZACIJE CHRISTIANA DE PORTZAMPARC-A

A - U toku izvodjenja A1 — Arhitektura

2006-2011 : Hotel de Region Rhone Alpes, Lyon 2002-2011 ’’ Cidade da Musica’’ , Rio de Janeiro (Brasil) 2002-2012 Tour de logements, 400 Park Avenue, Manhattan — New York (SAD) 2005-2013 Tour Carnegie 57, Logements et hotel, Manhattan — New York (SAD)

A2 —Urbanizam

2005-2012 Logements, commerces, bureaux : Le Tripode, Nantes 1995-2010 Amenagement urbain du secteur Massena Seine Rive Gauche, Paris 1991-2012 Amenagement des ’’Jardins de La Lironde’’ et construction sur deux ilots, Montpellier

B - Projekti u toku B1 — Arhitektura 2011 Stade Arena 92, Nanterre 2010 Logements et bureaux: Bassin a flots, Bordeaux 2010 Logements, Metz 2009-2014 Theâtre Casa Arts, Casablanca (Maroc) 2009 Tour Bruxelles Victor, Bruxelles, Belgique 2008-2013 Logements et hotel: Les Tresums, Annecy 2008-2012 Logements boulevard Mac Donald, Paris 2007 Musee du cinema a Hollywood, Los Angeles (SAD) 1984 Bar de la salle de concerts de la cite de la Musique, Paris 1984 Foyer du conservatoire de musique et de danse de Paris, Paris

B2 - Urbanizam

2011 Calais 2011 Grenoble Presqu’ile, Grenoble 2010 Paris Defense, Puteaux 2010 Grand Roissy 2010 EURALENS 2010 Quartier Michelet, La Defense 2009 ORSA 2009 Pole Metropolitain du Bourget, Grand Paris 2009 Rue de la Loi, Bruxelles (Belgique) 2009 Atelier International du Grand Paris 2006 Riverside Center, Manhattan — New York 2008 Grenoble-esplanade, urbanisme, Grenoble

C - Glavne realizacije 2006-2011 : Chateau Cheval Blanc, Saint-Emilion, Bordeaux 2004-2009 : Siege de Bouygues Immobilier, Issy-les-Moulineaux, France2001-2009 : Musee Herge, Louvain-la-Neuve, Belgique2004-2008 : Multiplexe Gaumont, Rennes2001-2008 : Tour Granite pour la Societe Generale, La Defense, Puteaux2000-2006 : Les Champs Libres, Nouvel Espace Culturel, Rennes2000-2006 : Logements et centre commercial “De Citadel”, Almere, Pays-Bas1996-2003 : la Philharmonie Luxembourg a Luxembourg2001-2004 : Siege du Monde, Paris 13e

2000 : Bureaux et studios de television, Boulogne-Billancourt 2000 : Grande Bibliotheque du Quebec. Montreal. 1997-2003 : Ambassade de France en Allemagne a Berlin1995-1999 : Tour LVMH, New York1994-1999 : Rehabilitation du Palais des congres de Paris 17e

1994 : Residence Parc Nord (aka MH51), Nanterre 1993-2006 : Les Champs-Libres-Ar Maezioù Frank, bibliotheque, musee de Bretagne et espace des sciences, Rennes1993-1999 : Tribunal de Grasse1991-1995 : Tour de Lille dans l'ensemble Eurolille, Lille1991-1994 : Immeuble de logements, ZAC Bercy 1984-1995 : Cite de la musique, Paris 19e (objet du prix de l'equerre d'argent) 1990 : Residence Paul Riquet, Nanterre 1989-1992 : Immeuble d'appartements, Nexus II, Fukuoka (Japon) 1988-1992 : Extension du musee Bourdelle, Paris 1985-1987 : Cafe Beaubourg, Paris1983-1987 : Ecole de danse de l'Opera de Paris, Nanterre1975-1979 : Ensemble des Hautes-Formes, 209 logements sociaux, Paris 13e

1971-1979 : Château d'eau des Quatre-Paves a Noisiel.

Napomena: Po{to su podaci preuzeti iz vi{e izvora, mogu}e je da se neki objekti vi{e puta navode pod raznim nazivima.

27

ARD review 39/2012 Str. 28 PRAVNI OKVIR ZA STVARANJE PRISTUPA^NOG OKRU@ENJA ZA OSOBE SA INVALIDITETOM Dr. Damjan Tati}, ^lan Komiteta Ujedinjenih nacija za prava osoba sa invaliditetom

Zamislite da do|ete do zgrade u koju èlite da u|ete ali vrata su otvorena u zidu tri metra iznad nivoa zemlje a nema nikakvog stepeni{ta niti lifta koji bi vodio do tih vrata. Kako da u|ete u zgradu i do|ete do èljene prostorije? Osobe sa telesnim invaliditetom svakodnevno se susre}u sa sli~nim problemom kada do|u do zgrade na ~ijem ulazu se nalaze stepenice koje vode do vrata ali nema rampe ili stepeni{nog lifta kojima bi korisnik kolica mogao da u|e u zgradu. Cinici bi predloìli angaòvanje slu`be nosa~a, ponekad se i dobronamerni prolaznici ili osoblje zgrade otvorene za javnost ponude da pomognu ali ljudi nisu stvari da bi ih nosili preko stepe-nica, nije dostojanstveno a naj~e{}e nije ni bezbedno! U javnosti se pitanje pristupa-~nosti ~esto vezuje samo za osobe sa tele-snim invaliditetom ali pristupa~nost je zna-~ajna i za osobe sa senzornim i intelek-tualnim invaliditetom. Zamislite recimo da u|ete u sobu u kojoj je isklju~eno svetlo a od vas traè da se kre}ete po njoj. Slepe osobe se sa ovakvom situacijom susre}u ~itavog ìvota pa je neophodno javne prostore opremiti taktilnim stazama koje mogu da navode slepa lica, kao i reljefne mape zgrade, uputstva na Brajevom pismu. Gluvim osobama bi trebalo obezbediti pregledne natpise sa uputstvima, induktuvne petlje za priklju~ivanje slu{nih aparata, prevo|enje na znakovni jezik a osobama sa

intelektualnim invaliditetom bi eventualna pisana uputstva za kretanje trebalo pruìti u lako ~itljivom formatu, kada se za tim ukaè potreba.

Svetska zdravstvena organizacija WHO procenjuje da osobe sa invaliditetom ~ine 15% ukupne svetske populacije. (World Report on Disability, World Health Organization, World Bank, 2011) Dakle u svetu danas ìvi oko milijardu osoba sa invaliditetom. I te osobe imaju ista prava i iste du`nosti kao i sva druga ljudska bi}a, nemaju nikakve posebne potrebe. Potrebe osoba sa invaliditetom identi~ne su potre-bama drugih osoba, one ih samo u nekim slu~ajevima zadovoljavaju na ne{to druga~iji na~in. Na primer i osoba sa invaliditetom i osoba bez invaliditeta èle da prisustvuju koncertu ili filmskoj premijeri u Sava centru ali dok osoba bez invaliditeta ulazi stepe-nicama do sale, osoba koja koristi invalidska kolica do te iste sale dolazi rampom na ulazu i liftom unutar zgrade. Univerzalni dokumenti o ljudskim pravima garantuju i ure|uju ljudska prava koja pripadaju svim ljudskim bi}ima, pa samim tim i osobama sa invaliditetom. Generalna skup{tina Ujedinjenih nacija usvojila je na svom zasedanju odrànom 1948. Univerzalnu deklaraciju o pravima ~oveka. ^lanom 13. garantovani su sloboda kretanja i izbora stanovanja. Veliki broj osoba bez invaliditeta u dràvama koje se odlikuju i najmanjim stepenom demokrati~nosti uìva ova prava, uzimaju}i ih zdravo za gotovo, dok usled ne prilago|enog arhitektonskog okruènja i nepristupa~nog prevoza osobe sa inva-liditetom u praksi ostaju uskra}ene za ova prava, ~ak i u nekim ekonomski prosperi-tetnim dru{tvima. (D. Tati}, „Me|unarodni pravni akti o pravima osoba sa invaliditetom“, Beograd, 2003). Rezolucijom 2200 A (XXI) Generalne skup-{tine UN od 16. decembra 1966. usvojen je i otvoren za ratifikovanje Me|unarodni pakt o gra|anskim i politi~kim pravima. Pakt je stupio na snagu 1976. i ratifikovalo ga je

28

ARD review 39/2012 Str. 29 skoro sto pedeset država. (D. Tati}, „Me|unarodni pravni akti o pravima osoba sa invaliditetom“, Beograd, 2003) I SFRJ je ratifikovala Pakt, te je on formalno postao deo jugoslovenskog pravnog sistema. Danas Pakt predstavlja deo pravnog sistema Republike Srbije, koja nastavlja da izvr{ava obaveze Jugoslavije i dràvne zajednice Srbija i Crna Gora preuzete iz me|unarod-nog prava. U ~lanu 12. Pakta regulisani su sloboda kretanja i sloboda izbora mesta boravka. Nije na odmet podsetiti da je sloboda kretanja donedavno predstavljala apstrakciju za mnoge osobe sa invaliditetom, ~ak i u nekim razvijenim zemljama. Zbog nepristu-pa~nog arhitektonskog okruženja i neade-kvatnog sistema javnog prevoza, osobe sa invaliditetom silom prilika bile su vezane isklju~ivo za svoj neposredni ìvotni prostor. Postojanje pristupa~nog fizi~kog okruènja i javnog prevoza trebalo bi posmatrati kao preduslov za slobodu kretanja osoba sa invaliditetom! Generalna skup{tina Ujedinjenih nacija je razmatrala i usvojila Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom 13. decembra 2006. godine. Konvencija je otvorena za potpis i ratifikaciju 30. marta 2007, a stupila je na snagu 3. maja 2008. godine. Do 1. novem-bra 2011. Konvenciju je ratifikovalo 106 strana ugovornica, a potpisalo su je 153 strane ugovornice. Pored dràva ~lanica UN, Konvenciju je 23. decembra 2010. ratifiko-vala i Evropska unija. Republika Srbija potpi-sala je Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom i Opcioni protokol uz nju 17. decembra 2007, a posle uskla|ivanja propisa na{e zemlje, Narodna skup{tina usvojila je zakone o potvr|ivanju Konvencije i Opci-onog protokola uz nju 29. maja 2009. godi-ne. Posle deponovanja ratifikacionih instru-menata kod generalnog sekretara UN, Kon-vencija i Opcioni protokol po~eli su da vaè izme|u Srbije i ostalih strana ugovornica od 31. jula 2009. godine. Pristupa~nost je je-dno od osnovnih na~ela na kojima Konven-cija po~iiva.

Po{to pristupa~nost predstavlja jedan od su{tinskih preduslova za puno i ravnopravno u~e{}e osoba sa invaliditetom u svim oblastima dru{tvenog ìvota, Konvencija izu-zetno detaljno ure|uje ovu materiju ~lanom 9. Dràve potpisnice preduze}e odgovara-ju}e mere da osobama sa invaliditetom, na osnovu jednakosti sa drugima, osiguraju pristup izgra|enom okruènju, prevozu, infor-macijama i komunikacijama, uklju~uju}i informacijske i komunikacijske tehnologije, kao i drugim uslugama i pogodnostima na-menjenim javnosti. Ove mere koje uklju~uju identifikaciju i uklanjanje prepreka pristu-pa~nosti izme|u ostalog se primenjuju na: (a) zgrade, puteve, prevoz i druge unu-tra{nje i spoljne pogone i postrojenja, uklju-~uju}i {kole, stambene objekte, medicinska zdanja i radna mesta; (b) informacije, komunikacije i druge usluge, uklju~uju}i elektronske usluge i slu`be za slu~aj vanrednih situacija.

Stav 2. ~lana 9. dalje ure|uje neke od konkretnih mera koje }e dràve preduzimati kako bi osigurale pristupa~nost za osobe sa invaliditetom.

Narodna skup{tina Republike Srbije usvojila je na svom Drugom redovnom zasedanju 17. aprila 2006. Zakon o spre~avanju diskri-minacije osoba sa invaliditetom. Zakon za-branjuje uskra}ivanje pristupa javnim objek-tima i povr{inama, odbijanje pruànja usluga koje neko lice pruà u okviru svoje delatnosti ili pruànje iste usluge pod nepovoljnijim uslovima osobama sa invaliditetom (~lanovi 13 do 16). Lice koje pruà pomenute usluge du`no je da izvr{i potrebne adaptacije kako bi u~inilo uslugu dostupnom osobi sa invaliditetom. Vlasnik objekta u javnoj upotrebi duàn je da izvr{i potrebne adaptacije. Insistiranje uprave Filolo{kog fakulteta Univerziteta u Beogradu da se rampa na ulazu u zgradu fakulteta sa Studentskog trga, finansirana od strane firme „Loreal“ a postavljena od strane organizacije osoba sa invaliditetom, skine i zameni drugom rampom koja ne odgovara stan-dardima pristupa~nosti i opasna je za kori-{}enje, predstavlja primer drasti~nog kr{enja

29

ARD review 39/2012 Str. 30 Zakona koje bi svoj epilog trebalo da ima na sudu. Zakon predvi|a da lokalne samouprave tre-ba da preduzimaju mere za stvaranje pristu-pa~nog fizi~kog okruènja za osobe sa in-validitetom (~lan 33). Prilikom tuma~enja ove odredbe Zakona ne treba smetnuti sa uma da dràva mora da propi{e tehni~ke stan-darde pristupa~nosti, procedure koje }e se primenjivati jednoobrazno u svim jedinicama lokalne samouprave, kao i sankcije za one koji ne po{tuju te standarde. Ovo je i u~i-njeno kroz Pravilnik o uslovima projektovanja i planiranja vezanim za nesmetano kretanje dece, starih, invalidnih i hendikepiranih lica (usvojen 1997) i izmene Zakona o izgradnji i planiranju, usvojene posle usvajanja Zakona o spre~avanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, kao i kroz kasniji novi Zakon o planiranju i izgradnji iz 2009. godine. Zakon o spre~avanju diskriminacije osoba sa invaliditetom u Delu V. propisuje poseban parni~ni sudski postupak za{tite od diskri-minacije zbog invalidnosti. ^lan 43. Zakona predvi|a da se tu`bom moè traìti zabrana izvr{avanja radnje od koje preti diskrimi-nacija, zabrana daljeg vr{enja, odnosno ponavljanja vr{enja radnje diskriminacije (odeljak 1), uklanjanje posledica diskrimina-torskog pona{anja (odeljak 2), utvr|ivanje da je tuèni postupao diskriminatorski prema tuìocu (odeljak 3) i naknada materijalne i nematerijalne {tete (odeljak 4). Krajem 2006. ve}i broj op{tina predvideo je budètska sredstva za otklanjanje arhitekton-skih barijera, a iz Nacionalnog investicionog fonda finansirana je adaptacija izvesnog broja javnih objekata. Ipak, izve{taj Koalicije protiv diskriminacije sa po~etka 2008. poka-zuje da se odredbe o pristupa~nosti objeka-ta od javnog interesa i usluga namenjenih javnosti (~l. 13—16) i uklanjanju arhitektonskih barijera (~lan 33) ne sprovode dovoljno dosledno u praksi. Od 31 jedinice lokalne samouprave koje su odgovorile na pitanja ~lanica Koalicije protiv diskriminacije, 13 nemaju rampe za ulazak u zgradu, a 18 nemaju liftove za korisnike invalidskih kolica.

Samo po jedna zgrada ima signalizaciju za slepe i slabovide osobe i adaptirane toalete za korisnike invalidskih kolica (u toku je rekonstrukcija u jo{ jednoj zgradi op{tine). U 11 op{tina uop{te ne postoje slu`benici zaduèni za komunikaciju sa osobama sa invaliditetom, a samo u {est od 31 op{tine koja je poslala odgovore postoji osoblje koje moè da komunicira na znakovnom jeziku. Od 14 ispitanih ustanova kulture u devet ne postoje rampe, a u {est od 12 komunalnih preduze}a ne postoje rampe na glavnim administrativnim zgradama. Od pet filijala Nacionalne slu`be zapo{ljavanja koje su ispitivane samo ona u Beogradu ima rampu. Od 17 obrazovnih ustanova koje su dale odgovore samo {est imaju rampu na ulazu. Od 11 policijskih stanica koje su poslale odgovore na pitanja Koalicije samo jedna ima rampu na ulazu. Od devet anketiranih centara za socijalni rad samo jedan ima rampu, a od 13 zdravstvenih ustanova koje su poslale odgovore Koaliciji rampe ima 11 ustanova. U osam od 15 pravosudnih ustanova koje su dale odgovore na upit postoje rampe. (Dostupnost objekata u posedu organa javne vlasti 2007: Izve{taj Koalicije protiv diskriminacije, Beograd 2008).

Izmene Zakona o izgradnji i planiranju iz 2006. godine kona~no propisuju obavezu po{tovanja standarda pristupa~nosti a same standarde defini{u kao „obavezne tehni~ke mere, standarde i uslove projektovanja, pla-niranja i izgradnje kojima se osigurava ne-smetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama“ (^lan 1). ^lan 14. izmena Zakona o izgradnji i planiranju predvi|a da planovi gra|enja moraju, izme|u ostalog, sadràti posebne uslove kojima se javne povr{ine i javni objekti od op{teg interesa ~ine pristupa~nim osobama sa invaliditetom, u skladu sa stan-dardima pristupa~nosti iz Pravilnika. ^lanom 41. predvi|eno je da }e se investitor objek-ta od op{teg interesa, odnosno odgovorno lice koje ne obezbedi pristup objektu za osobe sa invaliditetom u skladu sa stan-dardima pristupa~nosti kazniti nov~anom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara.

30

ARD review 39/2012 Str. 31 Pravilnik o uslovima projektovanja i planiranja vezanim za nesmetano kretanje dece, starih, invalidnih i hendikepiranih lica („Slu`beni glasnik RS“, broj 18/97) detaljno ure|uje urbanisti~ko-tehni~ke uslove za planiranje javnih saobra}ajnih i pe{a~kih povr{ina, prilaza do objekata i projektovanje stam-benih i objekata za javno kori{}enje i pose-bnih ure|aja u njima kojima se obezbe|uje nesmetano kretanje osoba sa invaliditetom, dece i starih osoba (~lan 1).

Novi Zakon o ure|enju prostora i izgradnji iz 2009. uva`io je tekovine ranijeg zakona koji-ma je garantovano po{tovanje standarda pristupa~nosti. Zakon propisuje obavezu pro-jektovanja i gradnje objekata visokogradnje javne i poslovne namene i stambenih i po-slovno-stambenih zgrada sa 10 i vi{e stanova tako da se osobama sa invalidi-tetom, deci i starim osobama osigura nesmetan pristup, kretanje, boravak i rad u njima (~lan 5).

Zakon defini{e standarde pristupa~nosti (~lan 2) koji se dalje preciziraju podzakonskim aktom. Organ nadle`an za izdavanje gra|evinske dozvole donosi re{enje kojim se odobrava otklanjanje prepreka za osobe sa invaliditetom (~lan 149).

Prihva}eni su amandmani pokreta osoba sa invaliditetom na ~l. 156. i 157. o obavezi izvo|a~a radova i investitora da po{tuju standarde pristupa~nosti, ali nisu prihva}eni predlozi da se prilikom izdavanja gra|evin-ske dozvole i inspekcije detaljnije uredi obaveza po{tovanja pristupa~nosti, po{to }e se ta materija razraditi podzakonskim aktom. Propisana je kazna od 100.000 do 500.000 dinara za investitora koji ne po{tuje standarde pristupačnosti i kazna od 10.000 do 50.000 dinara za odgovornog pojedinca.Usvajanjem navedenih propisa stvoren je adekvatan pravni okvir u Srbiji za obezbe|ivanje pristupa~nosti za osobe sa invaliditetom. No to je tek prvi korak. Stalno podizanje svesti kako naj{ire, tako i stru~ne javnosti slede}a je karika u lancu. Od 2001. godine do danas organizacije osoba sa invaliditetom u Srbiji su u saradnji sa nadle`nim ministarstvima i strukovnim aso-cijacijama organizovale niz me|unarodnih i nacionalnih skupova posve}enih pristupa-~nosti a pristupa~nost i univerzalni dizajn postali su predmeti na Arhitektonskom fakul-tetu Univerziteta u Beogradu i Fakultetu tehni~kih nauka Univerziteta u Novom Sadu.

Biografija Dr. Damjana Tati}a Rođen je u Beogradu 1968. godine, gde je završio i osnovnu školu. Maturirao je sa najvišim ocenama u Internacionalnoj školi u Dizeldorfu, Nemačka, kao 1 od 2 najbolja učenika generacije. Završio je i Internacionalni bakaloreat. Upisao je Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu kao drugoplasirani kandidat 1987. godine. Diplomirao je sa odličnim uspehom na Katedri za međunarodno javno pravo Pravnog fakulteta u Beogradu 1991. godine. Magistrirao je na Katedri za međunarodno javno pravo Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu 1995. godine sa odličnim uspehom magistarskim radom «Uloga oružanih snaga UN u očuvanju mira i bezbednosti u Sredozemlju». Na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu u februaru 2008. godine uspešno odbranio doktorsku disertaciju «Zaštita ljudskih prava osoba sa invaliditetom».Član je Saveza distrofičara Srbije, jedan od osnivača Centra za samostalni život invalida Srbije. Radio je kao generalni sekretar Udruženja za zaštitu graditeljske i prirodne baštine «Serbia Nostra». Trenutno je konsultant Programa UN za razvoj UNDP u Srbiji za sprovođenje Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, na raspolaganju Sektoru za zaštitu osoba sa invaliditetom Ministarstva rada i socijalne politike Republike Srbije. Bavi se i prevođenjem i novinarstvom.

31

ARD review 39/2012 Str. 32 Tekstovi koji ne stare...

NERED U STANU KAO ODRAZ NESKLADA IZMEDJU PROSTORA I POTREBA Dr. Fedor Kritovac, arhitekta (1938-2011)

Jedan od najzapa`enijih tekstova na nau~no-stru~nom skupu „Iskustva u stanovanju 03 — Kvalitet stanovanja i ljudske potrebe“, Beograd, 1979. I nakon vi{e od 30 godina, tekst je jo{ uvek sve`, aktuelan i koristan!

32


33


34


35


36


37


38


39


40

ARD review 39/2012 Str. 41 In memoriam

LJUBICA-BUBA ZAPLETI] Dipl.ing.arh. (1932-2011)

Proteklo je deset godina od proslave 50. godi{njice upisa Generacije 51’ Arhitekton-skog fakulteta u Beogradu, i lagano toplje-nje koje je obeleìlo mu{ki deo populacije (od 13, ostalo nas je samo trojica), po~elo je da se prenosi i na na{e dame. Napustila nas je veoma draga priateljica i koleginica, arhitekta Ljubica-Buba Zapleti} ro|. Jeli~i}, a na{a mala grupa je iz godine u godinu sve manja i manja. Svi znamo da je to u na{im godinama neminovno, ali ipak svaki odlazak tegobno i bolno proìvljavamo, ga-si nam se generacija... Arhitekta Ljubica-Buba Zapleti} rodjena je 1932. godine u Kru{evcu, gde je zavr{ila i gimnaziju. Na Arhitektonski fakultet u Beogra-du upisala se 1951. a diplomirala je sa izvesnim zaka{njwnjem jer se jo{ ranije zaposlila u GP “Novi Beograd“ u slu`bi tehni-~ke pripreme i u~estvovala u izgradnji Doma sindikata, a kasnije na realizaciji stambenog naselja [umice i objekta „Testera“ na Ko-njarniku. 1973. godine prelazi u GP “Trud-benik“, gde ostaje sve do penzionisanja 1991. god. Bila je izuzetan ekspert za PERT metodu za planiranje i pra}enje projekata i radnih procesa. Pored niza drugih projekata, bila je angaòvana i na pripremama za: - rekonstrukciju i nadgradnju Etnografskog muzeja u Beogradu, - kompletnu izgradnju „Sava Centra“,

- rekonstrukciju Narodnog pozori{ta u Beo-gradu. - objekata u èlezari Smederevo, itd. Tiha, nenametljiva, uvek ljubazna, Buba Za-pleti} je istovremeno bila istrajna i energ-i~na. Svoje zamisli, poslovne ili privatne, sprovodila je konsekventno ali bez nervoze i presije pa je zato bila na poslu po{tovana, u dru{tvu omiljena, a u porodici oboàvana. Oko 40 godina je proìvela u skladnom braku, a poslednjih desetak godina je pro-vela za sinom, }erkom i dve unuke, uz mnoge prijatelje i knjige. Mnogo, mnogo knjiga.. Ose}ajna i plemenita, trudila se da bude od koristi ne samo svojim najbliìma, ve} i prijateljima, pa i potpuno nepoznatim oso-bama u nevolji. U~estvovala je u akcijama Crvenog krsta, pomagala svrati{te za decu sa ulice i jo{ mnogo toga.

Od rane mladosti volela je prirodu. Bila je aktivni planinar, osvajala Triglav, na jednom od tih izleta, daleke 1957. upoznala je i svog budu}eg supruga. U ku}i je gajila cve}e, i uvek imala ponekog ku}nog lju-bimca. Pa`ljivo je pratila sportske dogadjaje a u mladosti se i sama aktivno bavila odbojkom. Volela je muziku, a posebno je pratila sva zbivanja vezana za dèz. Jednom re~i, bila je izuzetno aktivna i svestrana sve do kraja svog bogatog i sadràjnog ìvota.

A nije joj bilo uvek lako. Odmah posle rata komunisti su njenoj porodici oduzeli celokup-nu imovinu tako da su dugo ìveli u oskudici zbog ~ega je i bila primorana da se zapo-sli pre zavr{etka studija. ]utala je o tome i tek pred kraj ìvota otvorila srce svojim naj-bliìma. Pa ipak, probila se i savladala sve te{ko}e ostaviv{i za sobom lep i ~astan trag. Mi, iz njene generacije, tokom ono malo vremena {to je jo{ pred nama, pamti}emo je i pominjati sa iskrenom ljubavlju i po{to-vanjem. (M.^.)

Zahvaljujemo se Bubinim koleginicama Arh. Sonji De-klevi i Arh. Ljiljani Dimitrijevi} na podacima o Bubinim profesionalnim aktivnostima.

41


Arhitekta LEONID LENARÎ^, AADipl. MA (1932-2011) Tekst: Mag. Peter Guli~, Ljubljana

Prostor i vreme bili su duhovni svet i vodilja arhitekte Leonida Lenar~i~a u svojim napo-rima da se ostvari lep{i i bolji fizi~ki svet. êsto te{ko shvatan od strane stru~njaka, naviklih i nau~enih na planiranje svega {to je u prostoru, on je tvrdokorno i istrajno insi-stirao na svom putu razvoja i promocije prostornog planiranja. êsto je nagla{avao, da se sa tim ne bi bavio, ako bi se za to podru~je interesovali drugi stru~njaci. Vero-vatno je zbog toga zanemario, bar u aktivnom smislu, temu koja ga je isprva preokupirala — vizuelni svet i prou~avanje ambijentalne strukturisanosti sredine. Sa radom „Percepcijski aspekti gradske vizuelne forme“ je diplomirao na presti`noj engleskoj postdiplomskoj {koli za arhitekte Architectural Association School of Architecture, a potom radio kao urbanista u gradskoj upravi u Londonu. Strukturu i sistem nije traìo samo u vizuelnom svetu, nego gde god ga je poneo bogat ìvotni put ili interes. U svom ~lanku „Metodologija prostorno strukturisa-nog prostornog planiranja“ (1994) saèo je svoje opse`no istraìvanje o teoriji i metodo-logiji prostornog planiranja i dao uputstva o tome kako sistemski koncipirati prostorni ra-zvoj Republike Slovenije — na osnovu mode-la, kako bi se obezbedilo da novi prostorni plan Republike Slovenije ne bude samo saètak razvojnih trendova sektora. Sledio je niz vrhunskih nau~nih istraìvanja iz

oblasti kriterijuma i indikatora prostornog razvoja, koja su kulminirala u izradi kom-pjuterskog programa za analizu stanja pro-stornog razvoja zasnovanog na unapred definisanim kriterijumima i indikatorima. Kom-pjuterski program je bio uspe{no demon-striran u okviru me|unarodnog projekta CONSPACE, Interreg IIIB Cadses (2006). Zasluga arh. Lenar~i~a je i u tome {to imamo kompjuterizovane indikatore prostor-nog razvoja sa kojima moèmo, izme|u ostalog, objektivno izvesti prostornu regiona-lizaciju dràve, regije ili op{tine.

Ekolo{ki veoma osetljiv, ne samo u vizuelnom smislu, bio je aktivni ~lan Dru{tva za za{titu ìvotne sredine Slovenije, u ~ijem okviru je poku{avao pobolj{ati prometne planove Ljubljane. Veran sebi, krunisao je svoje napore nizom studija u okviru Urbanisti~kog instituta Republike Slovenije a ponajvi{e sinteznom studijom „Urbanisti~ko ambijentalni aspekti ure|enja prometa u gradovima“ (1985), s kojom je otvorio put metodi~kom pristupu odrìvog ure|enja prometa u gradovima.

Kao diplomac Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, Leonid Lena~i~ nije bio samo istraìva~ i teoreti~ar, nego i veoma uspe{an urbanista i arhitekta. Tako je u radnoj grupi Urbanisti~kog zavoda grada Beograda zajedno sa Milutinom Glavi~kim, Milosavom Miti}em, Du{anom Milenkovi}em i Uro{em Martinovi}em godine 1960. izradio Plan centralne zone Novog Beograda, na osnovu kog je bio izra|en Regulacioni plan Novog Beograda (1962). Potonji je sluìo kao osnova za detaljne planove sve do 80-tih godina.

Vrhunac Lenar~i~evog puta kao urbaniste je Detaljni urbanisti~ki plan za stambeni kompleks "Potami{je" u Pan~evu (1991), gde je ponovo uveo ivi~nu — uli~nu regulaciju kao najracionalniju i najfunkcionalniju urba-nisti~ku formu. Kolaps Jugoslavije je preki-nuo mogu}nost saradnje u sprovo|enju plana, kako se to desilo u slu~aju Novog Beograda.

42

ARD review 39/2012 Str. 43 Arhitekta Leonid Lenar~i~ se kao urbanista afirmisao u bivšoj domovini sudelovanjem na vi{e projekata, me|u kojima se isti~e „Prostorna, prometna i ekolo{ka studija varijanti cestovnog povezivanja Trsta i Rijeke“ (1987).

Sa smr}u arh. Leonida Lenar~i~a izgubili smo svestranog istraìva~a, prostornog planera, urbanistu, prometnog planera i arhitektu ~iji doprinos u svim ovim oblastima bez sumnje prevazilazi lokalni nivo i na koga moèmo biti ponosni. Skroman kakav je bio, nije bio sklon promociji svog rada, te je bio s obzirom na duh vremena u kome ìvimo, ~esto ignorisan. I zato njegov rad jo{ uvek ~eka, da ga neko oìvi i korisno primeni.

Mag. Peter Guli~

Na Novom Beogradu Lenar~i~ je, zajedno sa M. ânkom, M.Miti}em i I.Petrovi}em projektovao stambenu zgradu B-9, blok 21, koja je bila izgra|ena u 1965. i na {estom Beogradskom trijenalu svetske arhitekture rangirana među 100 arhitektonskih ostvarenja, koja su obeleìla 20. vek u Beogradu i smatra se ikonom modernizma u ovim krajevima.

Uro{ Martinovi}, Milutin Glavi~ki, Milosav Miti~, Leonid Lenar~i~ i Du{an Milenkovi}, Plan centralne zone Novog Beograda, 1960 __________________________________________________________________________________________________

Ljubazno{}u G. Petara Guli~a upoznati smo sa nekim aspektima Ljubljanskog perioda na{eg dragog prijatelja i kolege, ~lana grupe „Beogradskih 5“, Arh. Leonida Lenar-~i~a koji je pro{le godine preminuo u Ljubljani. Sa tugom se opra{taju}i od njega,

u narednom tekstu prikazujemo njegove akti-vnosti u Beogradskom periodu (1954-1968) koje ga ~ine zna~ajnim faktorom u razvoju posleratne beogradske Moderne, a zbog ~ega je s pravom uvr{}en i u sva tri izdanja Lek-sikona srpskih neimara. (M.^.)

43

ARD review 39/2012 Str. 44 BEOGRADSKI PERIOD ARHITEKTEMr. LEONIDA LENARÎÂ (1954-1968) Tekst: Dr. Mihailo ânak d.i.a.

Mladi dani U veoma davna vremena, u sred nema~ke okupacije septembra 1943. upisao sam se u prvi razred nekada presti`ne gimnazije Kralja Aleksandra u Beogradu (sada bi to bio V razred osmoletke) i tada sam se prvi put upoznao sa kasnijim bliskim prijateljem i kolegom Leonidom-Leonom Lenar~i~em. U stvari, pravo druènje je po~elo tek negde od 1946. kada se rat zavr{io i ìvot kako-tako uslovno vratio u normalu. U to doba, Leon je sa roditeljima ìveo na gornjem spratu jedne vile na Dedinju koju su delili sa susedima iz prizemlja. Ve} nakon prve posete njihovoj ku}i, bio sam zaprepa{}en njegovom ve{tinom baratanja svime ~ega se dotakne, od izrade raznih sitnih predmeta do improvizovanog radio aparata (nije se ~ulo bog zna {ta, ali se ~ulo). A onda me je odveo na svoje omiljeno mesto za medi-taciju — na krovu, izmedju dva dimnjaka gde smo grickali neki keks koji nam je ljubazno doturila njegova majka gospodja Ema. Kad mi je uzvratio posetu, odveo sam ga na moj krov (gde se ina~e nikada nisam pentrao), sa koga smo si{II pomalo ~adjavi, a keks smo dobii tek po silasku, jer mojoj majci ni kraj pameti nije padalo da je penje na ta- van. Druènje se intenzivno nastavilo, iako se

gimnazija podelila na dve — dedinjsku (u kojoj je ostao Leon), i senja~ku (kojoj sam pripadao ja), a onda je Leon negde 1947- 1950. odjednom nestao iz mog vidokruga a da nisam znao ni kako ni za{to. Tek kasnije sam saznao da su zato postojala dva ubed-ljiva razloga i to:

- U to doba. obi~aj je bio da OZNA (UDBA) poziva ve}inu u~enika na tzv. informativne razgovore i to iz ~isto „pedago{kih“ razloga. Bilo je to u fazonu: “Pri~aj, {ta je to bilo? Mi sve znamo, ali ho}emo da ~ujemo tebe”, “Ne interesujete VI nas, vi ste klinci. Mi ho}emo da ~ujemo ko vas to kvari i nagovara!”, “Na {ta pobogu?”, “Slu{aj ti, mi ho}emo lepo, ali ako TI ne}e{, umemo mi i druga~ije”, itd., itd, dok neko ne poklekne pa prihvati ulogu lokalnog „tastera“. Ja, na sre}u. nisam poklekao, verujte mi na re~! Na jednom od takvih “informativnih” raz-govora, pokaè islednik meni neke debilne karikature i pita da li sam ih ja crtao. “Ni govora“, odgovorim,“ pa ja crtam tri puta bolje. Otkud vam uop{te ideja da bi ja mogao da napravim takvo sranje!?”, “Rekao nam LEON LENARÎ^!”. Eto ti ga sad! Ni u snu nisam sanjao da bi on mogao da ovako bezvezno apostrofira mene, ali sva{ta je mogu}e. Ni{ta mu nisam rekao, ali sam ga izbegavao, a i on mene, {to mi je izgledalo sasvim normalno. Negde mesec dana pre polaganja prijemnog ispita na arhitekturi, sretnem ja Leona na Adi Ciganliji pa ne mogav{i vi{e da se uzdràvam, upitam: “Dobro, ’leba ti, {ta ti bi da me pro{le godine onako cinkari{ u policiji?” “Ja tebe ?”, zaprepasti se on, “Pa oni su mi kazali da si TI cinkario mene! Zato ja tebe odonda izbegavam.” Policijska igra je bila tako perfidna da su oni na taj na~in rasturali klina~ka prijateljstva, usadjivali seme nepo-verenja svakom u sve i lovili u mutnom, pa {ta ispadne. Bilo je sasvim mogu}e da je-dan drugom ne poverujemo i ostanemo od-bojni za ceo ìvot, ali nije bilo tako. Obojica smo ukapirali dvostruku igru, opet nastavili intenzivno da se druìmo, upisali arhitekturu i

44

ARD review 39/2012 Str. 45 postali poslovni partneri. Takodje smo obo-jica shvatili da reìmu koji se sluì ovakvim {tosovima nemamo na~ina da naudimo, ali da to definitivno nije na{ reìm! Ako je prvi razlog na{eg privremenog otu-djenja bio psiholo{kog karaktera, drugi je bio, ako se tako moè re}i, prostorno-fizi~ki. Lenar~i~e su kao pse izbacili iz dedinjskog raja, (da bi im se u stan uselio {ofer svemo-}nog Aleksandra Rankovi}a), i oterali u mali jednosobni stan~i} tamo negde iza Novog groblja. Imaju}i u vidu da je Leonov otac, G.Alojz, ~ovek sa dva fakulteta (prava i filo-zofija), prethodno izba~en iz dràvne slu`be i primoran da porodicu izdràva davanjem ~asova engleskog jezika, nije ~udo {to se porodica u svakom pogledu ose}ala ugro-ènom i sve vi{e ~eznula za rodnom Ljubljanom gde su ~ak posedovali i jedan prazan plac u najlep{em delu grada - Ro`noj dolini. Iskreno àlim {to Leonov otac nije do~ekao ku}u na ovoj lokaciji jer je umro tokom izgradnje. U svakom slu~aju, Leonovo preseljenje u drugi deo grada, takodje je doprinelo na{em privremenom udaljavanju. Ina~e, Leonu i njegovoj porodici treba za zahvalim za ste~eni afinitet prema baroknoj muzici. Kasnije, tokom studija, na{i zajedni~ki prijatelji i ja ~esto smo odlazili kod porodice Lenar~i~ na gramofonske koncerte barokne muzike koje je programski majstorski osmi{-ljavao Leonov otac G.Alojz, veliki poznava-lac i {meker. On nam je bukvalno otvarao ~akre za ovu muziku uz odli~an ~aj od lipe sa struganom korom od pomorandè i najboljim keksom (u dve boje) koji se u to doba mogao dobiti. 1951, smo se obojica upisali na Arhitektonski fakultet u Beogradu a pored studija, glavna nam je bila briga kako da izbegnemo razne dru{tvene i radne akcije koje je studentska organizacija istrajno poku{avala da nam natovari na vrat. Aktivista je bilo malo ali su bili grozno dosadni i agresivni, pa je trebalo smisliti ne{to ubedljivo i efikasno {to }e ih obeshrabriti i u}utkati. I smislili smo!

Negde pred kraj srednje {kole, nekoliko nas iz Prve me{ovite gimnazije koji smo se bavili crtanjem, oformimo likovnu sekciju {kole i na nekoj amaterskoj izlo`bi pokupimo nekoliko nagrada. To do~uju ljudi iz OKUD (Omladin-sko kulturno-umetni~ko dru{tvo) „Ivo Lola Ri-bar“ pa nas pozovu da sekciju prebacimo kod njih obe}avaju}i nam nevidjena letova-nja i poznanstva sa lepoticama iz hora i folklora a mi, dabome, pristanemo, a ko ne bi? Ni{ta nas nisu lagali, bilo je i letovanja i lepotica a niko nas nije terao da ulazimo u partiju. Od nas se samo o~ekivalo da slikamo, izlaèmo i dobijamo nagrade. Nakon upisa na fakultet, ja sve moje najbliè fakultetske prijatelje medju kojima je, razume se, bio i Leon, dovu~em u „Lolu“, a onda smo od uticajnog rukovodstva dru{tva isposlovali pismenu potvrdu da smo angaòvani na poslovima od prioritetnog zna~aja i da se oslobadjamo od dru{tvenih aktivnosti na fakultetu. I tako, dok su oni leta gospodnjeg 1952. rmba~ili na nekoj radnoj akciji, mi smo crtuckali u Dubrovniku, a onda se od napornog rada odmarali na „Lolinom“ letovanju u Ivanjici. I tako sve do kraja studija. Tom priikom se ispostavilo da je Leon odli~an crta~ {to je kasnije pred kraj studija jo{ vi{e potvrdio radovima u linorezu u ateljeu Prof. Piva Karamatijevi}a.

Likovna sekcija OKUD „Ivo Lola Ribar“ na stru~noj eks-kurziji (gluvarenju) u Dubrovniku 1952. Leonid Lenar~i~ u donjem redu, prvi s desna.

45

ARD review 39/2012 Str. 46 Studentski rani radovi 1954-57 Po~etkom IV godine studija, svima nam je bilo jasno da se medju nama krije jedan vanserijski talenat po imenu Milosav-Mi{a Miti}. Nakon {to je dobio I nagradu na kon-kursu za zdravstvene stanice u BiH, Leon Le-nar~i~, Ivan Petrovi} i ja re{imo da se udru-ìmo i takodje oprobamo sre}u na konkursi-ma pod geslom „Ja~i je Milojica, ali nas je trojica!“. Na slede}em konkursu za zdrav-stvene stanice u Hrvatskoj Mi{a o~ekivano dobije IV nagradu, a mi neo~ekivano V-tu (konkurencija je bila velika) pa nas Mi{a zapazi i tu se sprijateljimo. Na slede}em konkursu za Trg palih boraca u â~ku pridruìli su nam se Ivan Simovi} i Mi{a koji nam je pred kraj nesebi~no pomogao grafi~kom prezentacijom. Na op{te iznena-djenje, dobili smo tre}u nagradu iza renomi-ranih Mihajla Mitrovi}a i Zorana Petrovi}a i to je prakti~no bio momenat formiranja ka-snije grupe “Beogradskih 5”. Mi{a nam se od tada pridruìo. rekao bih pre svega radi druènja, a kasnije smo to druènje i zacementirali masovnim unakrsnim kumova-njem. Jedino nam uz sav trud nije uspelo da u bra~ne vode uvedemo i Leona. Da li nije uspeo da naleti na pravu, da li je izbe-gavao da se vezuje za sredinu u kojoj, znao je, ne}e jo{ dugo ostati, Bog }e ga znati! Niti je pri~ao o tome niti smo ga mi pitali...

Urbanisti~ki konkurs za re{enje Trga palih boraca u â~ku, III Nagrada. Autori: Leonid Lenar~i~, Milosav Miti}, Ivan Petrovi}, Ivan Simovi} i Mihailo ânak, Beograd, 1954j

Tokom 1954-57, paralelno sa studiranjem, u~estvovali smo na velikom broju konkursa koji su se uglavnom zavr{avali sa otkupima ali o tome nismo vodili neku evidenciju tako da trenutno ne mogu da se setim nijednog. Radili smo ih brzo i rutinerski u ateljeu Prof. Uro{a Martinovi}a koji nam je pruìo gosto-primstvo i prijateljski pratio na{ rad. Iako smo se tek uigravali, bio je o~igledno da se me-djusobno veoma razlikujemo i da na{a izu-tetna kohezija vi{e bazira na ~vrstom prijateljstvu nego na nekom konceptualnom zajedni{tvu. Re{enja, koja su uglavnom bila kompromisna, bila su uvek korektna ({to nam je obezbedjivalo otkupe) ali ne i dovoljno koherentna i upe~atljiva da bi nas digla na nivo nagrada. U ovom kreativnom zverinjaku Leon se isticao hladnom glavom, maksimalnom racionalo{}u i jasnom logi-kom. Izbegavao je komplikovana, nedore-~ena i usiljena re{enja, a svaku stvar je bru-sio do savr{enstva. Profesionalni opus 1957-1968 Makoliko ishitren i povr{an, zajedni~ki rad na konkursima tokom studija nam je ipak bio od velike koristi iz slede}ih razloga: - upoznali smo se u praksi sa procesom projektovanja i mnogim njegovim tajnama, - nau~ili smo se timskom radu i saradnji, - kroz saradnju pomogli smo jedni drugima u formiranju li~nih profesionalnih profila, - mada skromni, prihodi od konkursa su nam znatno redukoval tro{kove studiranja, itd. Diplomirali smo svi 1957. (sem Mi{e Miti}a koji je to obavio 1960), pa su se Leon i Mi{a zaposlili u uglednom birou Arhitekte Tri{i}a na Terazijama, gde su ostali do 1959. U tom periodu, Leon je projektovao i realizovao stambeni soliter P+15 u ul. Ja{e Prodanovi}a 31 u Beogradu. Mo`da ovaj objekat u naj-ve}oj meri ilustruje Leonove medjusobno uspe{no protkane puristi~ke, neobrutalisti~ke i minimalisti~ke tendencije. Nose}e strukture su armirano-betonske, a parapeti od nema-lterisanih ljubi~astih {ljako-blokova, za ~ija se {tetna zdravstvena svojstva tek mnogo kasnije saznalo. To je bilo doba u kome su u

46

ARD review 39/2012 Str. 47 trendu bile razne {arene malterske povr{ine (kao neki daleki odjek Le Corbusier-ove marseljske zgrade) pa je ovakva stroga, moglo bi se re}i kartuzijanska arhitektura delovala po malo {okantno, ali su se svi brzo na nju navikli. Zbog svoje jednostavnosti i nenametljivosti, zgrada je brzo zaboravlje-na, i tek danas pod navalom arhitektonskog prostakluka i ki~a, ona ponovo iska~e u prvi plan kao primer jedne po{tene arhitekture ~iji moto „Malo je mnogo!“ nije samo trivijal-na parola ve} iskreni „raison d’etre“.

L.Lenar~i~: Stambeni soliter u ul Ja{e Prodanovi}a 31 u Beogradu, 1959 Nakon diplomiranja, ve} je daleko lak{e re-konstrusati Leonove aktivosti koje su se u potpunosti odvijale u okviru grupe Beograd-skih 5, Posle jo{ nekoliko, relativno bezna-~ajnih otkupa na konkursma, 1958, na kon-kursu za kragujeva~ko stambeno naselje Le-penica bezobrazno smo provalili uslove i umesto objekata P+4 uveli pet solitera visine P+12 i time, u malome, reafirmisali neke Le Corbusier-ove ideje o slobodnm prostorima. Dobili smo nagradu van konkurencije a re{enje bi bilo i realizovano, da se u igru ni-

L.Lenar~i~, M.Miti}, I.Petrovi} i M.^anak: Konkurs za stambeno naselje Lepenica, Kragujevac, 1958, Nagra-da van konkurencije su upetljale neke infernalne lokalne sile koje su realizaciju uputile u nekom drugom smeru. Slede}e 1959, na konkursu za arhitektonsko-urbanisti~ko re{enje kompleksa autotrasport-nog preduze}a „Autovojvodina“ nastupili smo u punom sastavu i dobili jednu od 4 prve nagrade s tim {to nam je realizacija opet nekako iskliznula iz ruku, jer nismo imali obezbedjenu pozadinu i podr{ku lokalnih politi~kih struktura.

L.Lenar~i~, M.Miti} I.Petrovi}, I.Simovi} i M.^anak: Konkurs za arhitektonsko-urbanisti~ko re{enje komplek-sa autotrasportnog preduze}a „Autovojvodina“, Novi Sad 1959, I nagrada Te iste 1959. godine, Ivan Simovi} dobije stipendiju za Englesku, a mi ostali udjemo u jedan zaista veliki poduhvat: konkurs za urbanisti~ko re{enje centralne zone Novog Beograda, sa detaljnim arhitektonsko-urbani-sti~kim re{enjem Bloka 21. Konkurs je organi-

47

ARD review 39/2012 Str. 48 zovala i finansirala Armija, tako da nije bilo mesta za marifetluke pa se lobisti nisu ni pojavili. Prva nagrada nije dodeljena, a dve druge povi{ene podelimo mi i ne{to starija, privremena grupa Glavi~ki, Milenkovi}, Luki} i jo{ neko, sad sam zaboravio ko to be{e.

L.Lenar~i~, M.Miti}, I.Petrovi}, M.^anak: Konkurs za ar-hitektonsko-urbanisti~ko re{enje centralne zone Novog Beograda, Aksonometrija Bloka 21. II povi{ena nagra-da, Beograd 1959 Urbanisti~ko re{enje Centralne zone Novog Beograda je kasnije razradjeno u Urbanisti~-kom zavodu grada Beograda i na njemu je radio tim kombinovan od ~lanova ove dve grupe s tim {to je koordinator nametnut odozgo. Za koordinatora je dekretom posta-vljen Prof. Uro{ Martinovi}, a iz na{e ekipe su bili Leon Lenar~i} i Mi{a Miti}, po{to je Ivan Petrovi} dobio ameri~ku stipendiju, a ja, bez mnogo entuzijazma, otaljavao svoj vojni rok.

M.Glavi~ki, L.Lenar~i~, U.Martinovi}, M.Miti}, i D.Milen-kovi}, Centralni trg u Centralnoj zoni Novog Beograda predvidjen na mestu dana{nje ”Beogradske arene”. Beograd 1959-61. I dalje mislim da je na ovom mestu jedan dobar trg primereniji od centralnog objekta ma kakav bio. Nisam prisustvovao radu na ovom projektu, ali sam ~uo da je u pojedinim slu~ajevima ina~e tihi i dobro}udni Leon, itekako umeo

M.Glavi~ki, L.Lenar~i~, U.Martinovi}, M.Miti} i D.Milen-kovi}: Centralna zona Novog Beograda, 1959-61

M.Glavi~ki, L.Lenar~i~, U.Martinovi}. M.Miti} i D.Milen-kovi}: maketa dela Centralne zone Novog Beorada, levo blok 21, 1959-61 da poka`e zube. Izgleda da je koordinator poku{ao da preuzme ulogu koja je izlazila iz okvira statusa „primus inter pares“, pa ga je Leon (dosta bu~no), uz svesrdnu Mi{inu po-mo}, postavio na svoje mesto. Sve se kona-~no dobro zavr{ilo i plan je uspe{no zavr{en. Maketu centralne zone je obi{ao i pokojni predsednik Tito u pratnji svih svojih satrapa, do~eku je prisustvovao i koordinator (bez ostalih ~lanova tima), ali je slede}a faza, projektovanje stambenih i prate}ih objekata pre{la u Institut za ispitivanje materijala Srbije

48

ARD review 39/2012 Str. 49 gde se u medjuvremenu sredinom 1960. na okupu na{la cela na{a ekipa. Investitor je bila Gradjevinska direkcija SSNO (Savezni sekretarijat narodne odbrane) na ~elu sa Generalom Kalezi}em koji je nakon dileme da li sme da se jo{ neafirmisanim klincima poveri tako veliki projektantski zalogaj (2500 stanova) odlu~io da nama poveri 60% posla, odnosno 1500 stanova, a uglednom duetu B.Ignjatovi} i L.Kabiljo (koji su ina~e, na konkursu dobili otkup) 40% ili 1000 stanova i tako je po~eo najzna~ajniji posao u na{oj dotada{njoj karijeri. Radilo se u stvari samo o dva objektra, ali do tada veoma velikih dimenzija: objektu A7(P+4+Pt) sa 900 stanova i objektu B9(P+10+Pt) sa 600 sta-nova. Istina, dobili smo jo{ dve {kole i dva obdani{ta, centar mesne zajednice i dom za samce visine P+24, ali smo od svega toga izveli samo po jedna {kolu i obdani{te.

Poseban izazov predstavljao je objekat B9 gde je problem bio kako izbe}i monotoniju kod zgrade duìne preko 200 m, a istovre-meno uklopiti se u propozicije monta`nog skeletnog sistema IMS. Mislim da je u ovom trenutku presudnu ulogu odigrao Leonov smisao za jednostavnost i racionalost koji nas je usmerio na neku vrstu obnove rane Moderne 20-ih godina, ovekove~ene u naselju Weissenhofsiedlung kod Stutgarta. Kao danas se se}am jednog prepodneva kada smo u roku od pola sata u zajed-ni~kom razgovoru problem razre{ili smenjiva-

L.L.enar~i~, M.Miti}, I.Petrovi}, M.ânak: Objekat B9 u Bloku 29 na Novom Beogradu, 1960-65

njem kontinualnih i diskontinualnih horizo-ntala, nakon ~ega je dalja razrada bila ~isto rutinska stvar.

L.L.enar~i~, M.Miti}, I.Petrovi}, M.ânak: Osnova obje-kta B9 u Bloku 29 na Novom Beogradu, 1960-65 Kod objekta A7 (zbog specifi~nog gabarita nazvanog „meander“) postavljalo se pitanje da li da se o~uva celovitost gabarita ili da se zgrada podeli na vi{e razdvojenih objekata. Prevagla je celovitost, delom zbog krajnje jednostavnosti i kontinuiteta horizon-tala, a mo`da delom i zbog mladala~ke èlje da dobijemo najduù zgardu u biv{oj Jugoslaviji duga~ku preko 1km. Ovaj rekord, koliko mi je poznato ni do danas nije nadma{en, ali nas nije ni proslavio (zaboravili smo da angaùjemo Ginisa), objekat je ostao u senci objekta B9.

L.L.enar~i~, M.Miti}, I.Petrovi}, M.ânak: Obekat A.7 (Meander) u Bloku 21 na Novom Beogtadu, 1960-65 Objekti A.7 i B.9 su bii veoma dobro prihva}eni u javnosti, pa smo shodno tome predloèni i za presti`nu Oktobarsku nagradu. Medutim, to je za tada{nje vlasti ve} bilo malo previ{e. Oni su imali svoje ljubimce, pa

49


L.L.enar~i~, M.Miti}, I.Petrovi}, M.ânak: Objekat A7 u Bloku 29 na Novom Beogradu, 1960-65

je tada{nji svemo}ni gradona~elnik Branko Pe{i} prosto izdiktirao ~lanovima komisije ime onoga koji treba da dobije nagradu, a oni su ga (gle, ~uda!) bespogovorno poslu{ali i to je kod Leona, a bogme i kod nas ostalih potvrdilo slutnju da ìvimo u nekom svetu koji, definitivno, nije na{...

I tako se kod nekih u na{oj grupi, pa i kod Leona sve vi{e ukorenjivala ideja da negde treba oti}i a to negde bio je London. Dva Ivana (Petrovi} i Simovi}) su oti{li jo{ 1962, dok je Leon jo{ zavr{avao projekte za Blok 21 i kona~no napustio Beograd tek neke 1968. godine. Medjutim, sredinom 1962. dobili smo priliku da minimalisti~ke ideje iz Bloka 21 u daleko skromnijem vidu replicira-mo u naseljima Liman 1 i Liman 2 u Novom Sadu i mi smo prihvatili iako smo bili svesni da }e traèna dalja upro{}avanja u velikoj

Mi{a Miti} (levo sedi) i Leon Lenar~i} (desno stoji) prilikom rada na razradi Centralne zone Novog Beograda 1960. meri ugroziti i razvodniti atraktivnost i origi-nalnost prvobitne ideje. Objekti su korektno realizovani, veoma su dobro primljeni kako od investitora tako i od javnosti, ali tu nije bilo ni~eg novog, kreativni proces je pre{ao u rutinu.

L.L.enar~i~, M.Miti}, I.Petrovi}, M.ânak: Stambeni ob-jekti u naselju Liman 2 u Novom Sadu, 1962-65 Tokom rada u Institutu IMS skoro celo vreme smo, paralelno sa redovnim poslovima, sa promenljivim uspehom i dalje radili na kon-kursima. Jedan od uspe{nih je bio konkurs za tipske kolektivne stambene zgrade koji je organizovao Zavod za unapredjenje komu-nalnih delatnosti iz Beograda na kome smo dobili I, II i III nagradu. Dogovorili smo se da Leon, Iva Petrovi} i ja vodimo po jedan pro-

50

ARD review 39/2012 Str. 51 jekat a da se Mi{a Miti} angaùje na obliko-vanju sva tri objekta, Ovde prikazujemo obje-kat koji je vodio Leon a koji je dobio II na-gradu,

L.L.enar~i~, M.Miti}, I.Petrovi}, M.ânak: Konkurs za tipske kolektivne stambene zgrade ZUKD, Koordinator: L.Lenar~i~, II nagrada, Zavod za unapredjenje komu-nalnih delatnosti, Beograd 1962-65,

L.L.enar~i~, M.Miti}, I.Petrovi}, M.ânak: Konkurs za kompleks umetni~kih akademija, Beograd, 1062, otkup.

Kod konkursa za zgrade umetni~kih akade-mija u Beogradu (1962), nasuprot tada do-minantnim idejama o razbijanju primarnih masa na razigrane gabarite (kao zaka-snela reakcija na ranije monumentalne soc-realisti~ke tvorevine), sve ~etiri akademije smo smestili u jedan pravougaoni gabarit sa centralnim atrijumom. Mislim da bi nam bra}a Krier, da su bila u ìriu, dala neku od najvi{ih nagrada, ali njih, na àlost nije bilo, pa smo jo{ jednom morali da se zado-voljimo sa otkupom. Se}am se da je ova saèta i puritanska {ema veoma odgova-rala Leonu, a ~injenica je da je odudarala od svih ostalih re{enja.

Konkurs za urbanisti~ko re{enje stambeno-poslovnog kompleksa u Prijedoru (1964) bilo je ~isto, jednostavno i bezrizi~no. Radjeno je u redukovanom sastavu, po{to su I.Petrovi} i I.Simovi} ve} napustili zemlju.

L.Lenar~i}, M.Miti}, M.ânak: Konkurs za urbanisti~ko re{enje stambeno-poslovnog kompleksa u Prijedoru, 1964, otkup

Konkurs za zgradu radiotelevizije u Beogradu 1961, otkup (L.Lenar~i}, M.Miti}, I.Petrovi}, I.Simovi}, M.ânak). Na kuli je vidljiv uticaj F.L.Wrighta. Iako je bio superioran u odnosu na ve}inu nagradjenih radova, rad je, po usta-ljenoj praksi za zna~ajnije objekte, bio srozan na nivo otkupa.

51

ARD review 39/2012 Str. 52 Zanimljiva je pri~a o konkursu za centralni trg sa robnom ku}om u Velenju (1964), koji je radjen nakon odlaska Petrovi}a i Simovi-}a. Po{to smo konstatovali da nam nije poznato da je ikada bilo ko iz Beograda dobio bilo kakvu nagradu ili otkup u Slove-niji, Leonov otac G. Alojz preveo je sve tekstove i natpise u konkursnom radu na slovena~ki jezik a rad smo poslali iz Osijeka (!). Dobili smo otkup, i kasnije ~uli da su ~lanovi ìria bili „veoma iznenadjeni“ kada su saznali da je rad iz Beograda.

L.Lenar~i~, M.Miti}, M.ânak: Konkurs za centralni trg u Velenju sa idejnim re{enjem robne ku}e, 1964, otkup

Poslednji na{ zajedni~ki rad bio je konkurs za stambeni kompleks na Bulevaru Revolucije u Beogradu, koji smo zbog Leonovog pakova-nja radili na brzinu i dobili samo otkup. Ovo je bio jedan od prvih konkursa gde je pri-menjen princip: profesori u ìriu-profesori do-bitnici. Medjutim, nismo mnogo o tome razmi{ljali. Vreme rastanka se pribliìlo, Leon je otputovao u Englesku, grupa se definitvno raspala i ni{ta vi{e nije bilo kao pre...

L.Lenar~i~, M.Miti}, M.ânak: Konkurs stambenog kom-pleksa na Bulevaru revolucije u Beogradu. Osnova kule. 1964, otkup.

Na pitanje za{to je u svom kasnijem periodu grupa Beogradskh pet bila manje uspe{na nego nekoliko godina ranije, odgovori mogu biti slede}i: - tokom sazrevanja sve su vi{e dolazile do izraàja konceptualne razlike izmedju ~lano-va grupe — Leon i ja smo naginjali ka funkci-onalisti~kom minimaliozmu, a Mi{a Miti} i Ivan Simovi} ka ekspresionizmu. Kod zajedni-~kog rada to je vodilo ili do malokrvnih ko-mpromislih re{enja, ili bi neko morao da po-pu{ta {to tom nekom razume se, nije prijalo. - predstoje}i i unapred predvidivi raspad grupe svakako je umanjivao efikasnost i motivisanost ~lanova grupe. A {to se ti~e traga koji je Leon ostavio tokom svog beogradskog perioda mogli bismo re}i: - bio je odlu~an zagovornik timskog rada afirmi{u}i ideje koje }e tek mnogo kasnije biti shva}ene i prihva}ene, - bio je logi~an i racionalan, {to ga je ne-minovno vodilo ka nekoj vrsti neuobi~ajeno ~istog funkcionalisti~kog minimalizma, bez pauperisti~kih primesa, - bio je istovremeno mislilac, projektant i prakti~ar; analiti~ar i sinteti~ar; na gradili{tu, u birou, svuda je bio kao kod ku}e, - za sobom je ostavio oko 3000 projekto-vanih i izvedenih stanova, desetak nagrada, tridesetak otkupa, - bio je bolesno po{ten, vredan i predan poslu; na svaku nepravdu o{tro je reagovao bez obzira na posledice, - bio je veran, diskretan i pouzdan prijatelj onima koji su imali sre}u da zasluè njegovo poverenje, - bio je beskrajno odan roditeljima; smrt oca je veoma te{ko podneo, a majku je li~no negovao do njene najdublje starosti. Mo`da je i to bio jedan od razloga {to nije zasno-vao svoju porodicu, Leon je 1968 definitivno oti{ao u Englesku i o njegovom daljem `votu i radu veoma malo znamo. Desetak godina kasnije, nakon nje-govog povratka u Ljubljanu bio je anga-aòvan na Urbanisti~kom planu stambenog kompleksa Potami{je u Pan~evu i tada smo se opet vi{e puta sreli u Beogradu, a onda

52

ARD review 39/2012 Str.53 se i ta veza ugasila i kontakti su se sveli na redovne izmene novogodi{njih ~estitki. Natuknice o Londonu i Ljubljani Iz oskudnih informacija poznato nam je sa-mo da je Leon u Londonu zavr{io postdi-plomske studije na veoma presti`noj AA {koli (Architectural Association School of Architec-ture) u Londonu, a zaposlio se u gradskoj upravi GLC (Greater London Council). ûjemo da je bio veoma zadovoljan ljudima, sredinom i poslovima na kojima je radio, ali da je pod pritiskom majke (koja nije podnosila ìvot u Engleskoj) bio prinudjen da sve ostavi i vrati se u Ljubljanu. U Ljubljani se zaposlio u Urbanisti~kom in{titutu Slovenije a kasnije je radio i kao ekspert Ministarstva za za{titu ìvotne sredine na vi{e istraìva~kih zadataka vezanih za vizuelne aspekte prostornog planiranja i saobra}aja, kriterijume prostornog planiranja itd. Studije su mu bile na vrhunskom nivou, ali je zbog svoje skromnosti ostajao u senci {to jo{ jednom svedo~i o neophodnosti samoreklamiranja. Da je bio prodorniji, da je imao mo}ne za{titnike, da je imao laktove, i re~ bi mu se dalje ~ula. Na àlost, bio je suvi{e dostojanstven i diskretan tako da je javnost bio manje poznat nego {to je svojim rezultatima i kvalitetima zasluìvao. Leon Lenar~i~ kao grafi~ar Jo{ manje je poznato da je Leon bio i izvrs-tan grafi~ar. Evo jednog njegovog linoreza iz davne 1956 godine.

Leonid Lenar~i~: Amfora, 1956, linorez

Prilikom rada na urbanisti~kom planu kom-pleksa Potami{je u Pan~evu, Leon je uradio i manji broj izvrsnih ambijentalnih kolaà koji imaju i likovnu vrednost. Evo nekih od njih:

* * * Pregled Leonovih beogradskih realizacija sa izuzetkom stambene kule u ul. J.Prodanovi}a identi~an je pregledu radova grupe „Beo-gradskih 5“ (vidi: ARD review 33/05, s.20-29), dok radovi iz Ljubljanskog perioda tek ~ekaju na katalogizaciju a mi }emo neke od njih rado i objaviti ako nam budu dostupni.

53


ZORANA LUKOVI], Dipl.ing.arh.(1932-2012)

Neo~ekivani odlazak arhitekte Zorane Luko-vi} zaprepastio nas je i iskreno rastuìo. Sa-radjivali smo nekih 25 godina u Institutu za ispitivanje materijala Srbije, a 1970. bila je i jedan od osniva~a Centra za stanovanje IMS u kome smo zajedno ostali sve do nje-govog ga{enja 1986. god. Pre osnivanja Centra za stanovanje, u Insti-tutu smo u periodu 1960-65 zajedno radili na razradi projekata stambenih objekata A7(P+4) i B9(P+10) u Bloku 21 na Novom Beogradu, gde smo svi, koliko nas je bilo, pekli i (uglavnom) ispekli zanat. To uop{te nije bilo lako jer nam je to bio prvi veliki posao, pri ~emu smo morali sami i bez i~ije pomo}i da savladjujemo sve tajne zanata uz ono malo znanja {to smo stekli na fakultetu. Sticajem okolnosti, nismo imali nikakav pripravni~ki sta`, u duboku vodu smo odmah u{li do gu{e i sami proplivali! Nije bilo izbora, morali smo...

Iako smo uvek bii lojalni firmi u kojoj smo radili, mi arhitekti smo, imaju}i u vidu izrazitu dominaciju gradjevinaca u ku}i, Institut uvek doìvljavali kao nama nenaklonjenu te-ritoriju u kojoj moèmo opstati samo ako se ~vrsto drìmo zajedno i permanentno borimo za svoj opstanak i integritet. Zorana, koja je uvek bila zagovornik timskog rada, zdu{no je podràvala ovu ideju nasuprot pojedi-na~nim tendencijama zatvaranja u male grupice i zatvaranja o~iju pred problemima,

koje bi trebalo da razre{i tamo neko drugi. Tako je povezivanjem dve grupe arhitekata jednomi{ljenika do{lo do formiranja pome-nutog OOUR-a Centra za stanovanje. Zorana je bila u projektantskoj grupi koju su predvodili arhitekti Branislav Karadì} i Boì- dar Jankovi} pri }emu je bila ili ~lan {ireg tima ili samostalni projektant. Ne}e biti samo puka kurtoazija ako kaèmo da je bila odli~an projektant, savestan saradnk, veran prijatelj, dobra i po{tena osoba, jer je ona bila sve to i jo{ mnogo vi{e. Prosto, Centar za stanovanje nije mogao da se zamisli bez nje.

Svi mi iz Centra za stanovanje nismo bili samo profesionalni saradnici ve} i dugogo-di{nji prijatelji, tako da smo ideju samo-upravljanja shvatali veoma ozbiljno i Centar posmatrali kao na{u zajedni~ku ku}u. Bilo je i opre~nih stavova po pojedinim pitanjima koja su re{avana nekad mirno, a nekad i bu~no pa i dramati~no. Ne moè se pore}i da je Zorana bila re~ita i da joj se glas na daleko ~uo, ali tu nikada nije bilo zle krvi. Bile su to papirnate vatre koje su se brzo rasplamsavale i jo{ brè gasile, a prijateljstvo je ostajalo i trajalo. Medjutim, ta dinamika nije uticala na na{ profesionalan rad. Radili smo mnogo, brzo i savesno, a Zorana je bila

Vera @ivi}-Hadì} i Zorana Lukovi}: Osnova 3-sobnog stana u stambenoj zgradi u naselju „Sajmi{te“, Ni{

54

ARD review 39/2012 Str. 55 od onih koji sagorevaju na poslu. U to doba se sve radilo ru~no, a njeni crteì su bili kompjuterski precizni pa je bila veoma cenjena u svakom projetantskom timu. Nje-no po`rtvovanje i odanost poslu i najbliìm prijateljima je bilo fabulozno. Njena srda~na spremnost da bude od pomo}i svima oko sebe je i{la dotle, da su je iz ne`nosti prozvali “Majkicom”. Kada je imala priliku da samostalno projek-tuje, Zorana je pokazivala da za nju projek-tovanje stanova nema tajni. Trosobni stan u stambenoj vi{espratnici u Ni{u ~iju osnovu prikazujemo, koji je star oko 35 godina, a koji je projektovala zajedno sa Arh. Verom @ivi}-Hadì} i danas je aktuelan i superioran u odnosu na ve}inu sada{njih novoprojek-tovanih stanova. I pored intenzivnog angaòvanja na poslu Zorana je bila duboko privrèna porodici, suprugu Slobodanu, pravniku i sinu Savi. Po odlasku u penziju nije se vi{e bavila profesijom, ve} se posvetila dvema divnim unukama koje smo, na àlost, imali priliku da vidimo tek na dan njenog ispra}aja. Od vremena na{eg zajedni~kog rada pro{lo je vi{e od 30 godina i svi, nekada {aroliki i dinami~ni detalji sada polako blede i sta-paju se u neko uop{teno, po malo zamu}e-no, ali prijatno se}anje. Bezbrojne pri~e i anegdote iz tog doba se zaboravljaju ili vi{e nisu interesantne pa ni podobne za prepri-~avanje. Ostaje nam samo draga uspome-na na jednu neponovljivu i originalnu li~nost, dobru i po`rtvovanu, odanu i nesebi~nu, vrednu i energi~nu, vrsnu profesonalku i vernog prijatelja. Tu uspomenu, kao neku posebnu dragocenost, ~uva}emo do kraja na{ih zemaljskih ìvota. (M.^.)

Kod nas je! I zasluìla je!

Vera @ivi}-Hadì}, Zorana Lukovi}: Stambena zgrada u naselju “Sajmi{te”, Ni{ Realizacije: Autor: - @ivi}-Hadì}, V., Lukovi}, Z.: Stambena zgrada u naselju „Sajmi{te“. Ni{ 1974 - @ivi}-Hadì}, V., Lukovi}, Z., Karadì}, B.: Stambene zgrade u naselju „Solinska cesta“, Tuzla 1970-74 - Lukovi}, Z., ânak, M.: Uporedna analiza funkcio-nalnih mogu}nosti skeletnih sistema i sistema sa popre~nim nose}im zidovima, Centar za stanovanje IMS, Beograd 1978 - Lukovi}. Z. i drugi: Tipovi porodi~nih stambenih zgra-da za podru~je Kopaonika, 1984 - @ivi}-Hadì},V., Lukovi},Z.: Adaptacija stambenog potkrovlja u ul. K.Glavini}a, Beograd, 1986 ^lan {ireg projektnog tima: - Stambeni i prate}i objekti u Bloku 21 na Novom Beogradu, 1961-63 - Stambeni i prate}i objekti u Bloku 22 na Novom Beogradu, 1969-72 - Stambeno naselje “Alipa{ino polje”, Sarajevo - Stambeno naselje “Pa{a bunar”, Tuzla - Stambeno naselje “Kijevo-Kneèvac”. Beograd - Stambeno naselje “Banja Luka”, Kragujevac

Otkupi na konkursima: - Stambeni blok 29, Novi Beograd - Stambeno naselje “Kijevo-Kneèvac”, Beograd,

:

55


Prof. SINI[A VUKOVI] Slikar i arhitekta (1932-2011)

Poznati srpski slikar, ar-hitekta i likovni kriti~ar, jedan od osniva~a "Mediale", Sini{a Vuko-vi} preminuo je krajem 2011, u Beogradu, po-sle kra}e i te{ke bolesti u 79. godini ìvota. Vu-kovi} je ro|en 1932. god. u Kumanovu. Ar- hitektonski fakultet u Be ogradu je zavr{io 1957.

godine, a pedago{ku karijeru nastavio je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Slikarstvom se bavio od 1952. godine. Pedesetih godina pro{log veka, zajedno sa Leonidom [ejkom i Mirom Glavurti}em osno-vao je umetni~ku asocijaciju "Mediala", koja je privukla velikane srpskog slikarstva, ali i umetnike iz sveta filma i literature. Svoje slike prvi put je izlagao marta 1953. godine, zajedno sa [ejkom, Miodragom \uri}em Dadom i Uro{em To{kovi}em u Ga-leriji Doma omladine u Beogradu. Afirma-tivne kritike o toj izlo`bi objavili su Jovan ]irilov i Jovan Hristi} u ~asopisu Mlada kultura. Priredio je ukupno 18 samostalnih izlo`bi, a prvu je priredio u Galeriji "Grafi~ki kolektiv" u Beogradu. Izlagao je na mnogim kolektivnim izlo`bama, u zemlji i inostranstvu, kao {to su Oktobarski salon, Trijenale jugoslovenske umetnosti, izlo`be Lade, ULUS-a i vi{e umetni~kih kolonija. Tako|e je izlagao na svim izlo`bama grupe "Mediala", koju je ~inilo 12 stalnih ~lanova: slikari Leonid Trofimovi~ [ejka, Sini{a Vukovi}, Miodrag \uri} Dado, Uro{ To{kovi}, Kosta Bradi}, Olja Ivanjicki, Miro Glavurti}, Svetozar Samurovi}, Milovan Vidak, Ljuba Popovi}, Vladimir Veli~kovi} i Mili} Stankovi} (Mili} od Ma~ve). Teorijske osnove "Mediale" postavili su Vukovi}, [ejka i Glavurti}. O na~elima "Mediale", vrednostima i zna~enjima koje ima, Vukovi} je godinama pisao i objavljivao

Sini{a Vukovi}: @ena u enterijeru veliki broj tekstova u mnogim listovima i ~asopisima (Vidici, Politika, Umetnost, NIN, Gradac, Mozaik...). Kao stalni likovni kritI~ar NIN-a od 1966. do 1971. godine objavio je veliki broj kritika o umetnicima koji su izlagali u beogradskim galerijama u tom periodu. Narodnom muzeju u Beogradu napravio je legat pokloniv{i 35 svojih slika. Bio je ~lan ULUS-a, ULUPUDS-a, Lade i Me|unarodnog udruènja umetni~kih kriti~ara i redovni pro-fesor Fakulteta primenjenih umetnosti. Posle- dnju izlo`bu priredio je u zemunskoj Galeriji "101" 2007. godine. Naredne godine, objavio je zbirku svojih likovnih kritika objav-ljivanih u NIN-u i Politici, a u {tampi se nalazi njegova knjiga Oko Mediale, koja bi trebalo da iznese na videlo istinu o "Mediali". (Zapis iz dnevne {tampe)

Izdava~: ARD Centar za unapredjenje arhitek-tonskog projektovanja i istraìvanja, Beograd, Zmaj Ognjenog Vuka 4. Tel.: 011/36.91.787 EMail: [email protected]: Dr. Mihailo ânak, d.i.a. Ovaj broj je umnoèn u 150 primeraka i distribuira se besplatno svim biv{im polaznicima na{eg Pripremnog te~aja za strudije arhitekture, kao i prijateljima Centra. Beograd, februar 2012

56

ARDard-pripreme-arhitektura.yolasite.com/resources/ARD...ARD review 39/2012 Str. 02 JO[ JEDNOM MOST...

Documents

Transcript of ARDard-pripreme-arhitektura.yolasite.com/resources/ARD...ARD review 39/2012 Str. 02 JO[ JEDNOM MOST...