Antropoloske Karakteristike i Sposobnosti Predskolske Dece

8/10/2019 Antropoloske Karakteristike i Sposobnosti Predskolske Dece

1/42

METODIKA NASTAVEFIZIKOG VASPITANJA 1

METHODS OF TEACHING PHYSICALEDUCATION 1

Prof. dr Nedeljko Rodi

Pedagoki fakultet u SomboruFaculty of Education in Sombor

1


2/42

ANTROPOLOKE KARAKTERISTIKE ISPOSOBNOSTI PREDKOLSKE DECEANTHROPOLOGICAL CHARACTERISTICS

AND ABILITIES OF PRESCHOOL CHILDREN

PREDAVANJE 3LECTURE 3

2


3/42

ANTROPOLOKE KARAKTERISTIKE ISPOSOBNOSTI PREDKOLSKE DECE

Tematske celine:

1. Karakteristike telesnog i motornog razvoja

predkolske dece.2. Konstitutivne karakteristike predkolske

dece.3. Karakteristike kognitivnog i psihikog razvoja

predkolske dece.4. Antropometrijske karakteristike i motorike

sposobnosti predkolske dece.

3


4/42

POZNAVANJE KARAKTERISTIKAPREDKOLSKE DECE

n S obzirom da ufizikomvaspitanju predkolske dece mogubiti decarazliitihuzrasta: od ranog (prvog) detinjstva (1-3 go-dine) do drugog detinjstva od 3-6 godina, veoma je vano dase poznaju osnovne antropoloke karakteristike pojedinihuzrasnih perioda.

n Poznavanje telesnog i motorikog razvoja dece, njihovekognitivne sposobnosti (oseanje, panja, pamenje, milje-nje), koje su osnovne odlike njihovih motorikihsposobnosti,psihikog razvoja (govora i mate), na koji nain oni gradesvoje socijalne i emocionalne odnose sa drugima, koja su nji-hova interesovanja, stavovi, osnovni problemi i dileme mno-go uspenije e se program fizikog vaspitanja prilagoditistvarnimmogunostimapredkolske dece, uspenijeese sanjima komunicirati, lakeese motivisati i osigurati uspenarealizacija programafizikogvaspitanja u ovom periodu.

4


5/42

TELESNI RAST I RAZVOJPREDKOLSKE DECE

n TELESNI RAST je, sa biolokog stanovita, razmnoavanjeelijaod kojih se sastoji nae telo, prirodne promeneveliinetela (visine, teine), koje nastaju umnoavanjem elijai pove-anjemmeuelijskesupstancije.

n TELESNI RAZVOJ je kvalitativna promena u grai pojedinihorgana i tkiva, promene u individualnom stupnju delovanja(kvalitativna promena), histoloko i funkcionalno sazrevanjeorgana (mozga, jetre, bubrega itd.) i tkiva (kotanog,miinog,masnog, vezivnog itd.).

n TELESNI RAST I RAZVOJ predkolske decenaroitoje bu-ran odmah posle roenja deteta kada je porast duine tela pro-seno23-24 cm, a porast teine oko 7 kg. U predkolsko dobadete za godinu dana poraste pet do est santimetra, i to jevreme ubrzanog rasta, a na teini dobi je oko dva kilograma.

5


6/42

PERIODIZACIJADEJEG RAZVOJA

1. NOVOROENE: od 1. -15. dana po roenju.

2. PRVO DETINJSTVO: od 16. dana do 2 godine.

3. DRUGO DETINJSTVO, DEATVO: od 2-6 godina.

4. TREE DETINJSTVO: od 6. godine do pubertetske

krize (10/12 godina).

5. PUBERTET: od 10/12. do 15/17. godine.

6. ADOLESCENCIJA: do kraja somatskog rasta 21godina za ene, a 25 godina za mukarce.

(prema italijanskom nauniku De Tonio)

6


7/42

PSIHOLOKO-PEDAGOKAPERIODIZACIJA DEJEG RAZVOJA

1. PRENATALNI PERIOD: od 0-280 dana (9 meseci):

a. ovum(od 0 do 2 nedelje), b. embrion(od 2 do 10 nedelja),

c. fetus (od 10 nedelja do roenja).

2. PERIOD NOVOROENETA: prve 2 nedelje ivota.

3. ODOJE: od 2 nedelje do 12 meseci.4. RANO DETINJSTVO: od 1 6/7 godina (rano detinjstvo: od

1. do 3. godine; predkolsko dete: od 3. do 6. godine).

5. SREDNJE DETINJSTVO: od 6/7. do 10/11. godine.

6. PREDADOLESCENCIJA (predpubertet) il i kasno detinjstvo:od 11/12. do 13/14. godine.

7. RANA ADOLESCENCIJA ili pubertet: od 13/14 17/18 god.

8. KASNA ADOLESCENCIJA ili omladinsko doba: od 18/19. do20/23. godine.

7


8/42

TELESNI RAZVOJ DECE U RANOM(PRVOM) DETINJSTVU OD 1-3 GODINE

n TELESNI RAZVOJ deteta zavisi od naslea,sredine i aktiv-nost i. Za anatomsko-fizioloki razvoj velikiznaajimanaslee,na koje deluju sredina i aktivnost.n Za telesni razvoj vano je zdravlje, jer sve bolesti mogu daometaju ili ak spreedalji razvoj deteta. Neki psiholoki fak-

tori (svae u porodici) dovode do slabijegtelesnog razvojadeteta.n Postoje dva periodanaglograenjadeteta i to u periodu odroenjado este godine i drugi u pubertetu.n Deje kosti su prvo male, hrskaviave i meke, ali u tokurazvoja se okotavaju i samo kotano tkivo postajegue.n Miiideteta u ovom periodu postaju sve dui i tei,vriisnaniji . I telesna teina sepoveavasa razvojemmiia.n Trup, noge i rukerastu naglou ovom periodu tako da detepostaje svevreu kretanju i sve spretnije u hvatanju.n Dete raste stabilnim tempom u 2. godini, tempo mnogo spo-riji od naglog rasta do 1,5 godine, u 3. godini dete je izduenije.

8


9/42

TELESNI RAZVOJ PREDKOLSKE DECE(DRUGO DETINJSTVO) OD 3 6 GODINA

n Dete u ovom razdoblju se i daljefizikirazvija i postaje svevie i tee.n Ono jevedosta spretno prilikom upotrebe pribora za jelo imoe samostalno da jede; nema problema sa ishranom.

n Kontrola pranjenja i beike je dosta dobra i estogodinja

deca mogu to sama da obave, za razliku odetvorogodinjaka.n Dete postepeno sve manje spava tako da na kraju ovog pe-rioda spava 10-11asova,ali ovde postoje velike individualnerazlike. Deci od 6-7 godina je manje stalo do sna, nego deci od4 i 5 godina.

n Predkolsko dete dosta sanja, a snovi suobinoprijatni i izsvakodnevnog ivota, ali ponekad mogu biti i vrlo teki.

n Kod decenajeeoboljevaju disajni organi (grlo iplua).

n Nesreni sluajevisu estikod dece i to padovi i saobra-ajne nesree; i toeekoddeakanego koddevojica.

9


10/42

MOTORNI RAZVOJ DECE U RANOM(PRVOM) DETINJSTVU OD 1-3 GODINE

n MOTORNI RAZVOJ je nagao od prve do treegodine, takodaveinadece u drugoj godini prohoda.

n Postepeno dete sve pravilnije hoda, u 2. godinitri,penjese i silazi niz stepenice, ut ira loptu.n Deca krajemtreegodineskau, tre,penju se, voze tric iklei bacaju loptu.

n Sa sticanjem novih spretnosti, ona su uporna u ponavljanjuioseajuveliku potrebu za kretanjem.n Veinadece su iz godine u godinu, u proseku tea za 2 kg i

vilja za 8 cm.n Dete u drugoj godini je spretnije prisvlaenjuodoblaenja.n Utreojgodini u stanju su da povlaeolovkom crtu goredole, nacrtaju jednostavne poteze, zavrnu i odvrnu poklopac,koriste pribor za jelo, izgrade toranj od veeg broja drvenih

kocki, seku hartiju,otkopajudugmad ... 10


11/42

MOTORNI RAZVOJ PREDKOLSKE DECE(DRUGO DETINJSTVO) OD 3 6 GODINA

n U ovom periodu je na naglimotorikirazvoj. Dete se sadaspretnokree, skaeipreskae.

n Izmeu3. i 4. godineskaeuvis 30 cm, a udalj od 20-70 cm.

n Dete u 4. godini skakuena jednoj nozi, vozi tricikl (ili malibicikl sa trenanimtokovima),baca loptu preko glave, penje

se i silazi niz stepenice bez dranja za gelender.n Dete saetirigodine vozi tricikl, a saestgodinabicikl.

n Motorne funkcije su vane za opaanje deteta i to naroitoza stvaranje predstave o prostoru i vremenu.

n Dete sa 5 godina skae na jednoj nozi, pravi kolut prekoglave i moe da kliza.

n Predkolsko dete samo se oblai i svlai, veu pertle ...

n Deca od 3-4 godine bol jeuemetodom pasivnih pokreta, aod 5-7 godina bol jeuemetodom imitacije pokreta.

n Vebanje je osnovni uslov za stvaranje motornih navika. 11


12/42

UZROCI ZA USPORENI RAZVOJMOTORIKE PREDKOLSKE DECE

1.fizikostanje(rahitinai slepa deca imaju nepravilan rad en-dokrinih lezda, slabu ishranu ili neko ozbiljno oboljenje);

2. inteligencija (do 2 godine Pijae odreuje je preko razvojamotorike; deci vrlo niske inteligencije znatno usporen razvoj);

3. telesnaveliina(debela deca ili izuzetno mrava manje suaktivna nego decaijajegraabliaprosenoj);

4. strah;

5. odsustvo prilike za razvojmiinekontrole;

6. nastojanje na specifinim pokretima;

7. nedostatak podstreka za razvijanje miine kontrole.

12


13/42

ODNOS RASTA I RAZVOJAPREDKOLSKOG DETETA

n Rast i razvojnaroitoje buran odmahposle roenja detetakada je porast duine telaproseno23-24 cm, a porast tei-ne oko 7 kg.

n Udrugoj godini deteraste u visinuproseno11-12 cm, dokse teinapoveavaoko 3 kg. U periodu od etvrtedo petegodine deca rastu u v isinuprosenooko 5-6 cm, a na teinidobijaju godinje 2-3 kg.

n Brzina rastanije ista u sve dece, niti su rast i razvoj jedno-liki za ceo organizam. Neki organi rastu bre od drugih, kaoi proporcije pojedinih delova tela se menjaju tokom razvoja,

to se posebno zapaa u proporcijama glave i duine tela.n Prema tome, u predkolsko doba dete za godinu dana

poraste pet do est santimetra, i to jevreme ubrzanog rasta(do sedme godine ivota), a na teini dobije oko dvakilograma.

13


14/42

FIZIKI RAZVOJ

PREDKOLSKOG DETETA

n Rastenje pojedinih delova tela je neravnomerno, tako da serast glave usporava, a intezivirapovavanjedonjih udova.

n Razvoj motorike ide od graciozne nespretnosti trogodi-njeg deteta do uspostavljavanja dobre koordinacije i voljnekontrole nadveinompokreta estogodinjeg deteta.

n Prilikom primerenihfizikihaktivnosti organi se dobro sna-bdevaju krvlju, to se povoljno odraava na rast, razvoj ifunkcijemiinogtkiva i kotanog sistema.

n Odtreegodine dete je teko oko 15 kg, a visoko90 cm.

n

Odetvrtegodine dete je teko oko 17 kg, a visoko 100 cm.n Od pete godine dete je teko oko 20 kg, a visoko107 cm.

n Od este godine dete je teko oko 22 kg, a visoko115 cm.

n Od sedme godine dete je teko oko 24 kg, a visoko 125 cm.

(u Srbiji u 7. godini dete je teko oko 28 kg, a visoko oko 129 cm)

14


15/42

RAZVOJ OSEAJA I OPAANJA DECE

U RANOM DETINJSTVU OD 1-3 GODINEn OSEAJIsluha u 2. godini naglo se razvijaju i ima dece kojapevaju proste melodije, a sa 3 godine imitiraju melodiju i tekst.n OSETLJIVOST vida jepoveana i deca razlikuju boje, sa trigodine deca znaju i imena nekih boja;devojicesu bolje.n OSETLJIVOST za miris i ukus se i dalje razvija, dete sa 3 go-

dine razlikuje vie mirisa i mnoge stvari po ukusu.n KINESTETIKI oseaji se razvijaju i pomau sve bol jem usk-laivanju detinjih pokreta.n OPAANJA 3-godinjeg detata su vie opta,neralanjena,difuzna, labilna (promena dela izaziva ne prepoznavanje celine).n ANIMIZAM predstavlja tendenciju dece da neivim stvarimaili predmetima daju osobine ivihbia (ne shvataju ivo/neivo).n OPAANJE prostora postepeno seui: premeta stvari, pre-poznaje sebe na slikama, razlikuje krug, trougao i kvadrat.n OPAANJE vremena je nerazvijeno u prve tri godine.n SOCIJALNA opaanja nerazvijena, ne shvatanje stranih ljudi.

15


16/42

RAZVOJ OSEAJA I OPAANJA

PREDKOLSKE DECE OD 3-6 GODINAn SENZORNI razvoj se nastavlja u ovom periodu.n VIZUELNA osetljivost sepoveavasa godinama, anaroitootrina vida.Akustinaosetljivost raste,naroitootrina sluhaza govorne drai, deca razlikuju visine zvuka.n OSETLJIVOST za miris sve bol ja, deca razlikuju 4 mir isa (ru-

ino, anisovo, ulje od metvice i etinara).n KINESTETIKAi taktilna osetljivost sepoveavasa godina-ma (razvija se analiza proprioreceptivnih impulsa ..).n OPAANJE prostora sve bolje, posebnoukljuivanjem reiuprocesu opaanja (prostornog odnosa, opaanjaveliine).

n OPAANJE oblikatakoeznatno napreduje prepoznaje kon-ture i crtee, stvaraju se postepeno pojmovi o brojevima...n OPAANJE vremena je sve bolje iako mea sutra ijue.Dete sa 7 godinavenavodi vreme po satima i minutiman SOCIJALNA opaanja dece su sve bol ja i onanaroitodobrorazumeju one sa kojima stalno ive.

16


17/42

RAZVOJ PANJE I PAMENJA DECE

U RANOM DETINJSTVU OD 1-3 GODINEn PANJA se postepeno razvija u ovom periodu,naroitospo-ntana panja, koja sepoveavapo trajanju i obimu.n PANJA se manifestuje u prirodnim reakci jama na drai. De-ca od 1-2 godine igraju se oko 21 min. a od 2-3 godine 27 min.n TRAJNOST panje u 2. godini iznosi 7 min. a u 3. oko 9 min.

n PAMENJE trogodinjeg deteta nije povezano i tano, jerprolost za ovo dete ne predstavlja nitaodreeno.n DECA najvie zapamte prilikom bavljenja nekim zanimanjemi izvrenjapraktinihaktivnosti.n PREPOZNAVANJE postaje sveveepo obimu i po trajanju.

Deteveu 2. godini prepoznaje predmete ili licaakposle vienedelja, a u 3. godini i posle vie meseci.n PREDSTAVEseanjaseuvrujuu toku 2. i 3. god. ivota.n OPAANJE i predstavljanje nisu odvojeni i utiujedno na drugo.n PAMENJEjo nije namerno (dete najvie pamti nenamerno uraznim aktivnostima), odnosno jo nije svesnouenje.

17


18/42

RAZVOJ PANJE I PAMENJA

PREDKOLSKE DECE OD 3-6 GODINAn PANJA predkolske dece sepoveava,tako da se dete odest godinaprosenobavi aktivnostima oko 63 minuta.n Na razvoj VOLJNE PANJEutiuaktivnosti deteta u kojimamora da se izvri neki zadatak, koji su odrasli postavili i sloe-ne vrste igara, gde mora da vodiraunao pravilima igre.n PAMENJEdece postaje sve organizovanije i trajnije.n to su deca starija sve vie su sposobna da izvre najprost i-

je oblike uoptavanja prilikomzapamivanja.n Veod 5-6 godine stvaraju se specijalnemnemikeoperaci-

je (vet. pam.)prizapamivanjuuzpomo deijeaktivnosti.

n Dete na kraju ovog perioda grupie materijal po smislu i us-postavljaodreene logikeveze.n Na poboljanjepamenja utiesvevee savlaivanjegovorai aktivnije opaanje.n Nadejezadravanje mnogo utiei govor odraslih, koji tre-ba da bude deci razumljiv kako bi ga smisaono zadrali.

18


19/42

RAZVOJ MILJENJA DECE URANOM DETINJSTVU OD 1-3 GODINE

n Dejemil jenje se razvija kroz razne aktivnost i, u razgovorusa ljudima, njegovim opaanjem i saznavanjem.n Najraniji oblik mil jenja je opaajno praktinomiljenje.n Karakteristinoza razvojdejegmiljenja je da dete sve vieveto korist i razna sredstva da bi reilo zadatak.

n MILJENJE se razvija iuporeivanjem, dete polako poinjeda odvaja predmete i lica prema njihovim osobinama.n Dete ima pojmove, koji su veoma iroki, shematski, a njiho-vaznaenja neodreena (u kontaktu sa odraslim postaju odreenija).n Upoetkujedejemiljenjedogmatino,aliveutreojgo-

dini postaje problemsko (dete moe da kae: verovatno moda).n U toku 3. godine ivota javlja se vaan preokret udejemmi-ljenju, odnosno period postavljanja pitanja.n Deijemiljenje je sugestibilno, nema iskustva i svima veruje.n Ukoliko dete reava njemu dostupne praktine problemeonoesve vie da razvija svoje miljenje.

19


20/42

RAZVOJ MILJENJA PREDKOLSKEDECE OD 3 DO 6 GODINA

n Saveimuzrastom predkolske dece dolazi do promene udejemmiljenju.n Sa 6 godina deca mogu reavatiaki sloene zadatke, kojizahtevajuuvianjei to samo onda ako imaju prethodno odgo-varajue praktinoiskustvo.

n PAMENJEdece postaje sve organizovanije i trajnije.n to su deca starija sve vie su sposobna da izvre najprosti-

je oblike uoptavanja prilikom zapamivanja.n Dete od 3-5 god. dolazi do generalizacije kaonuzprodukta.n Dete svoje intelektualne zadatke reava u vezi sa igrom i

svojimpraktinimzadatkom, ane u okviru uenja.n Dete postepeno uida bude nezavisno u svome miljenju ida sve vie svoje sudoveusklaujesastvarnou.n Dete tek pod rukovodstvom odraslih postaju svekritinijeusvom miljenju, postepeno seoslobaagreaka u generalizaci-

ji izakljuivanjemu postaje jasnije.20


21/42

RAZVOJ GOVORA I MATE DECE URANOM DETINJSTVU OD 1-3 GODINE

n Veoma brzo se razvijasposobnost korienja rei. Na uzras-tu od 2 godineveinadece vlada sa najmanje 50rei.n Govor dece se javlja kao sredstvo komunikacije sa odraslimai drugom decom. Koristereeniceod 4-5reiu 3. godini.n U prvoj fazi fonematike (glasovne, govorne) percepcije ne

postoji diferencijacija glasova, razumevanje govora.n U drugoj fazi dete razlikuje samo najudaljenije foneme, ali nerazlikuje bliske; ne razlikuje pravilan i nepravilan izgovor.n Utreojfazi deteve ujeglasove adekvatno njihovim fone-matikimobelejima; moe da pravi razlikuizmeuglasova.n Dejigovor u jepoetkuu vezi sa samom situacijom poro-dinesituacije; razumljiv je samo uz konkretandogaaj.n MATA jespecifini stvaralaki nainodravanja stvarnost i,koja se formira u toku opteg procesa razvoja deteta pod utica-

jem njegovog ivota i vaspitanja.n Mata samo uz zamiljene predmete i izmiljene situacije.

21


22/42

RAZVOJ GOVORA I MATEPREDKOLSKE DECE OD 3-6 GODINA

n Govor se vrlo brzo razvija u ovom periodu.n Na uzrastu od 5 godina ona vladaju sa hil jadama novihreiiu stanju su da vode konverzaciju ipriaju prie.n Deca predkolskog uzrastanajeekoriste imenice, zame-nice i glagole, kojiinevie od 55 odstodejeggovora.

n Dete sa 4 godine ovladava veinom gramatikih vetina; ugovoru koristireeniceod 5 ili 6rei,pria priei peva pesme.n Dete od 5 godina vodi konverzaciju i koristi mnogo sloenijugramatiku, kao to je npr.buduevreme.n Inteligentna decaevie razumeti govor drugih nego manje

inteligentna.n Mata ima veliku ulogu u razvojnom ivotu deteta. Posebnovanu ulogu u razvojudejemate ima igra.n Glavna vaspitna briga je da se stvori u dece stvaralakamata i eventualno suzbije ona mata koja moe imati negativ-ne posledice na njihov razvoj.

22


23/42

EMOCIONALNI RAZVOJU RANOM DETINJSTVU

n EMOCIJE deteta iz dana u dan se proiruju i sadrajno pro-dubl juju i on ih izraava spontano i jednostavno.n Dete u ovom periodu postepenouikako da upravlja svojimoseanjima. Na razvoj emocijautiuiuenjei sazrevanje.n Emocije kod dece su: prolazne, kratke, intezivne,este, razli-

itoreaguju na iste emocije, sa godinama dolazi do promena uemocionalnom izraavanju, postoje razlike ujainiizraavanja iemocije se mogu utvrditi na osnovu simptoma ponaanja.n Decapoinjudaoseajusram ili krivicu kada urade neto lo-e. Sa 2 godinenaizmeninoseosea uzbuenim,zbunjenim i

zaplaenim u vezi svoje nezavisnosti. Izlivi besa mogu se po-javljivati redovno.n Deca sa 3 godine uivaju sa drugarima, mada je deljenje zanjih jo uvek izazov.n Vremenom e deca sve vie uspevati sama da kontroliusvoje ponaanje.

23


24/42

EMOCIONALNI RAZVOJPREDKOLSKE DECE

n Za emocionalni razvoj deteta jenajznaajnijasredina u kojojivi, a posebno emocionalna atmosfera u porodici.n Oseanjadeteta u ovom periodu su spontana i labilna, te nji-hov razvoj nije ist i u sve dece, pa ni u jednom detetu.n Radost i smeh nastaju u prijatnoj spoljnoj situaciji (uspesi u

raznim aktivnostima, anaroitouspeh u igri).nTuno raspoloenje nastaje u nepovoljnim porodinim i sre-dinskim uslovima (neuspeh u aktivnost ima i/ili u igri ).n Strah jeestapojava, kao posledica neprijatnog iskustva ilisestieimitacijom odraslih koji se bojeodreenihpojava.n Gnev jeesto oseanjekod dece. Mudro je od odraslih da nereaguju i onoesamo od sebe prestati da se baca, vriti i td.n Ljubomora nije retko oseanjei sloena je emocija. Dete seplai da ne izgubimajinuljubav.n Ljubav kod predkolske dece razvija se usrenimporodica-ma (dete moe davati onoliko ljubavi koliko je primilo od odraslih).

24


25/42

SOCIJALNI RAZVOJU RANOM DETINJSTVU

nNOVOROENEnije ni socijalno ni nesocijalnobie, vesa-mo postojimogunostza njegov socijalni razvoj.nU ovom periodu razlikujemo tri tipa socijalnog ponaanja i tosu: socijalno zavisno i/ili nezavisno i socijalno slepo dete.nSocijalno zavisno dete je pod uticajem drugog deteta koje ga

ili inhibira ili stimulira u igri.nSocijalno nezavisno dete je nezavisno od prisustva drugogdeteta, iako reaguje na drugo dete kada je potrebno.nSocijalno slepo dete ne reaguje u prisustvu druge dece iuopte neobraapanju na prisustvo drugog deteta.nTrogodinje dete ne voli samo roditelje nego iigrakei drugudecu, pa moe i da se i odrekne mnogih stvari u korist drugog.n Na socijalnost deceutiumnogi faktori, kao: raspoloenje uporodici, inteligencija deteta i opta socijalna situacija.n U prvoj godini deca ostvaruju kontakt samo sa jednim dete-tom; u 2. godini po troje, a kasni je se grupapoveava.

25


26/42

SOCIJALNI RAZVOJPREDKOLSKE DECE

n Deca se u predkolskom uzrastu se ralativno lako i brzo so-cijalizuju, ako postoje povoljni uslovi u njihovoj sredini.n to dete postaje starije sve se vie interesuje za decu, a svemanje za odrasle.n Loi odnosi u porodici moguuinitida se detepovlaii izbe-

gava drutvo ne samo odraslih, nego i dece.n Decasaoseajusalinostimau bajkama ipriama. Ono elisocijalno priznanje od druge dece.n Na ovom uzrastu ne postoji razdor izmeu polova, ve seoba pola dobroslau i igraju. Deca se lakoposvaajui pomire.n Prihvaenasu deca, koja imaju vie spretnosti u igri i koja seodlikuju dobrim vladanjem.n Odbaenadeca su ona koja se tuku, nisu dobri drugovi i kojasu nespretna.n Dete je sposobno da se socijalno prilagodi svojim drugovimaako je pravilno vaspitano.

26


27/42


28/42

MOTORIKE SPOSOBNOSTI

PREDKOLSKE DECEn

Procena koordinacije celog tela (poligon)deacisa 4 godine oko 33, a devoj-iceoko 38 sek,deacisa 5 godina oko 26, adevojiceoko 30 sek, tedeacisa 6 godina oko 22, adevojiceoko 26 sekundi .

nProcena eksplozivne snage relativne (skok udalj iz mesta)sa 4 god. oko 92(M) i oko 79 cm (), sa 5 godina oko 108 (M) i oko 94 cm (), tedeacisa 6godina oko 117, adevojiceoko 109 cm.

nProcena eksplozivne snage sprinterske (tranje na 20 m)sa 4 god. oko 6,0

(M) i oko 6,4 sek (), sa 5 godina oko 5,4 (M) i oko 5,8 sek (), tedeacisa 6godina oko 5,1, adevojiceoko 5,3 sekunde.

nProcena gipkosti (pretklon)sa 4 god. oko 42 (M) i oko 43 cm (), sa 5 godinaoko 41 (M) i oko 42 cm (), tedeacisa 6 godina oko 41, adevojiceoko 43.

nProcenastatike snage ruku i ramenog pojasa (izdraj)deaci sa 4 godineoko 4,4, adevojiceoko 9,6 sek,deacisa 5 godina oko 12,2, adevojiceoko

11,6 sek, tedeacisa 6 godina oko 15,3, adevojiceoko 13,2 sekunde.nProcena repetitivne snage trupa (podizanje)deacisa 4 godine oko 7,5, a de-

vojiceoko 8 puta,deacisa 5 godina oko 16, adevojiceoko 11,5 puta, tedeacisa 6 godina oko 16, adevojiceoko 17,5 podizanja.

nProcena brzine jednostavnog pokreta (taping)sa 4 god. oko 13 puta (M) i (),sa 5 godina oko 15 puta (M) i () Adeaciidevojicesa 6 godina oko 18 puta

28


29/42

MOTORIKE SPOSOBNOSTI PRED-KOLSKE DECE S OBZIROM NA POL

n Ododreenih motorikihpokazateljanajveidiskriminator u ovomperiodu su pokazatelji za procenu koordinacije celog tela, sa prime-som eksplozivne snage relativne i sprinterske (skok udalj i tranjena 20 m).Ove sposobnostiznaajnosu bolje koddeaka.

n Sledei pokazatelj koji je imaonajveiiznaajandoprinos razlikova-njudeakaidevojicaje za procenu koordinacije celog tela (poligon)

ali samo u uzrastima 5 i 6 godina. I ova sposobnost bila je bol je izra-ena koddeaka. Pokazatelj za procenu repetitivne snage trupa (po-dizanje)jeznaajnobolje izraena,takoe,kod deaka,ali samo uuzrastu od 5 godina.

n Devojiceimaju znaajnobolju gipkost (pretklon)u uzrastima 5 i 6godina, kao istatikusnagu ruku i ramenog pojasa (izdraj)u najm-

laojuzrasnoj grupi. Dok je za prvu konstataciju to veopte prih-vatljivainjenica, zauuje da je koddevojica statikasnaga zna-ajnoizraenija nego koddeakaistog uzrasta. Verovatno se ta raz-lika moe vieprotumaitinekim drugim faktorima (npr.ozbiljnijimprilazom, koncentracijom i disciplinom tokom testiranja i sl.), a nesamo manifestacijommotorikihsposobnosti na viem nivou.

29


30/42

MOTORIKO PONAANJE

PREDKOLSKE DECEn Strukturamotorikogponaanja predkolske dece ima svoju

bioloku i fizioloko-funkcionalnu osnovu.n U toku ontogeneze predkolske dece odvija se, sa bilokog

aspekta,prilinoburan i intenzivan razvoj morfolokih karak-teristika, koj i nije uvekpraeni adekvatnim fiziolokim razvo-

jem, naroito centralnog nervnog sistema. Takav razvoj jeisti i koddeakaidevojica(Bala, 2002).

n PrematumaenjuLurie (1971), stanje generalnogmotorikogponaanja male dece, a ne jasno prisustvo diferenciranihmotorikihsposobnosti, moe se objasniti nedovoljno funk-

cionalno oformljenjem sekundarnih i tercijernih motorikihzona kore velikog mozga (mesec dana kao godina kasnije).

n Takvo stanje centralnog nervnog sistema (CNS-a) kod maledece uslovljava njegovu INTEGRALNU AKTIVNOST, to seodraava najvie u njihovommotorikomponaanju.

30


31/42

FIZIKO VASPITANJE

PREDKOLSKE DECEn Prema,vevie puta dokazanoj, teoriji o integralnom razvoju

oveka(Ismail i Gruber, 1971),jedinstvo fizikog,intelektual-nog i emocionalnog dela ovekovogantropolokog statusanajveeje u predkolskom uzrastu.

n Manifestacije motorikog ponaanja imaju svoj poseban ri-

tam u toku razvoja, a isto tako i svako pojedino dete ima svojzakon razvoja (zakon individualnog razvoja), to ukazuje darazvojmotorikogponaanja nije kontinuiran (zakon diskontinuiteta).

n Fizikovaspitanjedeakaidevojicau predkolskom dobu,a u cilju to uspenijeg razvojamotorikogponaanja, treba

da se realizujepraktinosredstvimafizikogvebanja.n Sadeacimai devojicamamogu i treba da se sprovode isti

motorikizadaci tokom realizacije ist ih aktivnosti, to olaka-va planiranje, programiranje i organizaciju fizikogvebanjau procesufizikogvaspitanja predkolske dece.

31


32/42

RAZVOJ MOTORIKEPREDKOLSKE DECE

n Pod razvojem motorike podrazumijevamo detetovu sveveusposobnost uspenog i skladnogkorienjasopstvenog telazakretanje i baratanjepredmetima.

n Razvoj motorike moe se pratiti kroz njegove faze, a koje suvidljive u usavravanju dranja tela (posturalne kontrole),

kretanja (lokomocije) i baratanja predmetima (manipulacije).n Rane fizikeaktivnostiinetemelj za razvoj osnovnih pokre-

ta i prirodnih oblika kretanja koji se pojavljuju u predkol-skom dobu, i to za:

kretanje (hodanje,tranje,skakanje, preskakivanje, poskaki-

vanje i penjanje), odravanje ravnotee (dranje glave, savijanje, istezanje,

okretanje, ljuljanje, kotrljanje, izmicanje i hodanje po gredi), baratanje predmetima (bacanje, hvatanje, udaranje i utira-

nje).

32


33/42

RAZVOJ KRUPNE MOTORIKEPREDKOLSKE DECE

n Krupna motorika je sposobnost produkovanja pokretaruku, nogu ili tela saodreenomkontrolom.

n Igre na otvorenom, igre loptom, skakanje, plesanje,

plivanje ili tranje su aktivnosti koje podstiu razvojkrupne motorike kod predkolske dece.

n Krupna motorika podstie razvoj koordinacije, ravno-tee i istovremeno pomau detetu da razvije dobrupercepciju svog tela u prostoru.

n Razvoj krupne motorike, u integralnom razvoju pred-kolskog deteta je jedan od osnovnih ciljeva u progra-mufizikogvaspitanja dece predkolskog doba.

33


34/42

RAZVOJ SITNE MOTORIKEPREDKOLSKE DECE

n Sitna (fina) motorika je sposobnost da se prave precizni sitni pokre-ti rukom uz zadravanje dobre koordinacijeizmeuprstiju i oka.

n Sitna (fina) motorika se razvoja sa uzrastom odpoetnihnespret-nih pokuaja deteta da samostalno koristi kaiku, pokreti ruke tj.ake vremenom postaju precizniji, sve do momenta kada dete moe

da uzme olovku i da je kontrolie, tako da uspeva da napie slovaizmeudve linije.

n Brojne aktivnostipodstiurazvoj sitne motorike: testo za modelov-anje ili plastelin; nizanje perlica ilidugmia;provlaenjepertli krozotvore, zakopavanje-otkopavanje dugmadi; sakupljanje sitnihpredmeta ili iscepkanih papiria; crtanje, bojenje, seckanje, leplje-

nje;oblaenjemalih lutaka;graenjekonstruktorima; origami.n Ovakve aktivnosti treba da budu deo svakodnevne igre predkol-

skog deteta jer doprinose jaanju miia ake, njene spretnosti,razvijanju koordinacije oko-ruka, razvoju opaanja i koncentracijeto je preduslov savladavanju vetine pisanja.

34


35/42

ZAKONITOSTI RAZVOJAPREDKOLSKE DECE

Razvoj obuhvata promene do kojih dolazi ufizikim, intelektual-nim i socijalnim funkcijama.

Razvoj nedovrenost: stalno restrukturiranjepostignuapret-hodnih stupnjeva, kao i diferenciranje funkcija, koje je povezanosa njihovom intergracijom na viem stupnju.

U razvoju jemoguerazlikovati stadijume i promene na svakompojedinom stadijumu.

Razvoj imakvantitativne i kvalitativne aspekte.

Kvalitativne promene u intelektualnom razvoju: nove osobinepamenja, opaanja, mate, mil jenja....

Funkcionalno i strukturalno razdvajanje funkcija one vreme-nom postaju samostalne, dobro organizovane, sredstva izvoe-nja akci ja (npr.pamenjei mil jenje).

Hijerarhijska intregracija i centralizacija razvijeniji sistemi up-ravljaju manje razvijenim sistemima.

35


36/42

OPTE ZAKONITOSTI PSIHO-FIZIKOGRAZVOJA PREDKOLSKE DECE

intermitentnost u razvoju deijirazvoj tee ciklino(a ne glatko i ravno-merno),

alternativnost u razvoju razvoj raznih funkcija naizmeninose smenjuje(jedna funkcija se naglo razvija, a ostale stagniraju, npr. kretanje se brerazvija od govora ili obrnuto),

kontinuitet u razvoju osobine koje se uspostave na jednoj etapi, prenose

se i nasledeerazvojne etape,utiuina njih, konstantnost razvojnog reda npr. prvo niknusekutii, pa kasnije kutnjaci;

dete prvouoavarazlike, a zatimslinosti... konstantan poredak etapa razvoja (an Pijae), cefalo-kaudalni pravac razvoja od glave ka repu (donjim ekstremitetima), proksimo-distalni pravac razvoja od delova tela bliihkimenojmodini ka

onima koji su od nje udaljeniji (npr. ake), od podjednake kontrole bilateralnih organa ka boljoj kontroli unilateralnih

organa dete je po roenjusimetrino, a tokom razvoja postajeasimetrino(spretnije se slui,najeedesnom, rukom, nogom, okom),

tendencija eliminisanja suvinog angaovanjamiia(da bi dohvatiloigra-ku dete od godinu danapokree itavotelo, a ne samo ruku).

36


37/42


Tematske celine:

1. Karakteristike telesnog i motornog razvoja

predkolske dece.2. Konstitutivne karakteristike predkolske

dece.3. Karakteristike kognitivnog i psihikog razvoja

predkolske dece.4. Antropometrijske karakteristike i motorike

sposobnosti predkolske dece.

37


38/42


Kontrolna pitanja (1):

n ta se podrazumeva pod telesnim rastom i razvojem predkolske dece?

n Karakteristike telesnog razvoja deteta u ranom detinjstvu od 1 do 3 godine?

n Karakteristike telesnog razvoja predkolskog deteta od 3 do 6 godina?

n Karakteristike motornog razvoja deteta u ranom detinjstvu od 1 do 3 godine?

n Karakteristike motornog razvoja predkolskog deteta od 3 do 6 godina?n Uzroci za usporen razvoj motorike predkolske dece?

n Promene u kompoziciji telesnog sastava tokom predkolskog perioda?

n Promene u telesnoj visini, telesnoj teini, miinom, kotanom i masnom tkivu?

n Promene u proporciji pojedinih delova tela tokom predkolskog perioda?

n Karakteristike kognitivnog razvoja (oseanja i opaanja) u ranom detinjstvu?

n Karakteristike kognitivnog razvoja (oseanja i opaanja) predkolskog deteta?

n Karakteristike kognitivnog razvoja (panje i pamenja) u ranom detinjstvu?

n Karakteristike kognitivnog razvoja (panje i pamenja) predkolskog deteta?

n Karakteristike kognitivnog razvoja (miljenja) u ranom detinjstvu?

n Karakteristike kognitivnog razvoja (miljenja) predkolskog deteta?

38


39/42


Kontrolna pitanja (2):

n Karakteristike psihikog razvoja (govora i mate) u ranom detinjstvu?

n Karakteristike psihikog razvoja (govora i mate) predkolskog deteta?

n Karakteristike emocionalnog razvoja u ranom detinjstvu?

n Karakteristike emocionalnog razvoja predkolskog deteta?

n Karakteristike socijalnog razvoja u ranom detinjstvu?

n Karakteristike socijalnog razvoja predkolskog deteta?

n Osnovne antropometrijske karakteristike predkolske dece?

n Osnovne motorike sposobnosti predkolske dece?

n Razvoj pojedinih motorikih sposobnosti tokom predkolskog perioda?

n Osnovne zakonitosti razvoja deje motorike?n Povezanost razvoja motorike sa kognitivnim, konativnim i drugim dimenzijama?

n Ontogenetski razvoj motorike dece od roenja do polaska u kolu?

n Periodi razvoja krupne i sitne motorike tokom predkolskog perioda?

n Zakonitosti formiranja kretanja dece predkolskog doba?

39


40/42

P I T A N J A ?

HVALA NA PANJI

40


41/42

ANTROPOLOKE KARAKTERISTIKE ISPOSOBNOSTI PREDKOLSKE DECEANTHROPOLOGICAL CHARACTERISTICS

AND ABILITIES OF PRESCHOOL CHILDREN

PREDAVANJE 3LECTURE 3

41


42/42

METODIKA NASTAVEFIZIKOG VASPITANJA 1

METHODS OF TEACHING PHYSICALEDUCATION 1

Prof. dr Nedeljko Rodi

Pedagoki fakultet u SomboruFaculty of Education in Sombor

Antropoloske Karakteristike i Sposobnosti Predskolske Dece

Documents

Transcript of Antropoloske Karakteristike i Sposobnosti Predskolske Dece