Novozavjetni komentari Urednici: Alekunct.r Birvil i Stjep8f'l Ortit

TumaЬtnje Prve Petrove Poslanice

PRVA PETROVA

UVOD 1 KOMENT AR

А.М. STIBВS

DOBRA VEST Novi Sad, Koru~ka 24

1989

Naslov izvomika: The First Epistle geeral of Peter, Ьу А.М. Stibbs, and А. F. Walls

Copyright: © , lnter- Varsity Press, Leicester, England

Copyright za Jugoslaviju: Dobra vest, Novi Sad

Prijevod :

Lektor:

Korektor:

Korice:

Slog:

Odgovara:

lzdaje :

Stampa:

Naklada:

grupa prevodilaca

Boris Peterlin

Stefica Ort ic

Zivka Orcic

Jelisaveta Petkai Kovat

Stjepan Ort ic

Baptisblka teolo~a ~kola DOBRA VEST, Koruska 24, Novi Sad

Dobra vest, Novi Sad

1000

PRE()GOVOR NASEM IZUANJU

... widjelo .г Bogu ludoleu propovi;edanja spa­Jiti vjemike. - Ј. Kor.J :21 . .

Rijetko Ьi tko u suvremenom jugoslavenskom kr~anstvu smatrao nepotrebnim sustavrю izdavanje tuma~enja Svetog pisrna. Та se potreba osoЬito osjeca na podru~ju Novog zavjeta. Onje na­§a naj~itanija knjiga, utkana u opeu nат pismenost, obrazovanje, umjetni~ko nas1ije4e, duhovne vrijednosti i - ро seЬi razumljivo -u Ьogoslutenje i moral. Tako је Ьilo i pri nastanku Crkve. Otito­vale su se dvije ~injenice : silaz.ak Svetog Duha i propovijed ар . Petra. Propovijedalo se puno, а to se ~ini .f:d.aџas. Rije~ је ra4ala rije~: iz Svetog pisma је stala izvirati kr~an!Ь~ propovijed. Tuma­~enja Bofije rije~i su blla sastavni dio Ьogoslut.enja, poЬomosti i duЮbritnickog 'razgovora. U razdoЬlju crkvenih otaca, za vrijeme veli.kih nau~iteђa crkve i sve do danalnjih dana, biЬlijski komenta­ri su nezaobilazni sastojak teololke knjit.evnosti. Ni. danalnju teololku literaturu ne mot.emo zarnisliti bez njih. U kultшnom svijetu se svake godine javljaju nova djela, novi nizovi komenatra.

Novosadska D о Ь r а v е s t se nada da се nizom N о -v о z а v ј е t n [ k о т е n t а r i doprinjjeti popunjavanju jednog neoprostivo zanemarenog podrucja u nаЮј ј inace siro­malnoj teolo~oj literaturi. lzdavac vjeruje da cini korak napr9ed u raz\Jmjevanju BiЬiije ј vjerodostojnostj kr~anskog propovjjeda­nja. Sama turnacenja nisu propovijedj, nego 8facSa za obШcovanje .

livot је hitriji od knjiga. Zato treba proucavatj i Sveto pismo ј ljude. Ovirn tuma~enjirna ono ·prvo te Ьitj· pobolj§ano, а samo propovijedanje vjle okrenuto BiЬlijj.

К о т е n t а r i nisu predvi4eni kao nado.mjestak Duha Svetog. То nitko ozЬiђan ni ne rnisli.'lzdavac vjeruje da su ova tu­ma~enja ra4ena uz punu nazo~nost Duha, te da се istom prosvi­jetђenolm! Ьiti darovani svi koji ih budu prou~avali u molitvi i poniznosti - bez obzira na bogoslovno obrazovanj.e ј svrhu cjtanja.

Ne.ka Воg pornogne ovom nizu turna~enja da ~asno 'ispuni svoju mhu i bude na blagosiOv svakom korisniku.

Aleksandar BIRVIS Novi Sad, svibnja 1983. Stjepan ORCIC

5

Napomena prevodioca

One koji се se posJutiti ovom knjigom potrebno је ovdje u· pozoriti па dvije stvari.

1 . Engleski jzvornik upotreЬijava ЬiЬiijsktj tekst prema RSV prijevodu. ј to tako da ga cjelokupno uklapa u tekst komen· tara. :1 da Ы se od ovog potonjeg шоgао ra7.lutjtj. tjska ga ku17.i· vона . l.l на~ prijevoo ovc kнjigc upc.>treЬJjcн је tckst Novog<~ /.:.tvjc; l:.t u prijcvoou IJonavcnture Oudc i Jerka Fucaka. izdaa1jc Кr$ёанs· kc sad:~sвjosti. Zagreb. te је dakako. ј 011 uklopljen u tckst ko -111Caate~ra . Medutim. zalavaljujнci шorfoloSkiш ј sint:.1ktitki111 po­sebaюstima engleskog. odnc.>sпc.> ltrv:.atskog. jezika. mjcsti111jtno нiје Ьilo mogucc tekst Biblijc uklopitj u t~kst kmнeвtara bez ana· aajill izmjcн:.a u prvom od nјЉ . Rjjec је jskђutivo о promjenaшa u dekJja1actii i konjugacjjj. рrошјсЈ13111а koje. naravнo , ni u najma· нјој mjerj 11е mjjenjaju smisao tcksta. Neka se titalac stoga ne jz. ненаdi ako tu i t:нно naidc na hihlijski tckst koji se н svakom slo­V\1 11е pc.>uud:.trёl s онјm u нjcgc.>voj t.ijЬ\jji.

1 Posebe~n su proЬJen1 onih нekoliko mjesta u ВiЬЈ јј.

skom tekstu na kojima se engleski i nas prijevod ne podudaraju . ра gdje aLJtor komentara katkad raspravlja о pojmovima kojih н nakm prijevodu BiЬlije nema. Na tim је mjestima, u slutajevjma kad је Ьеz toga nemoguee-pratiti tekst kornentara, te, opeenito, kad se to tinilo nuinjm, upozoreno na spomenute razlike u poseb­njm zagradama 1 1. oznatenjma s "prim. prev."

N о v о z а v ј е t n i k о т е n t о r ; su niz zasnovan па djelima koja su najsire prihvacena u pro· testantskom svijetu. Ukoliko nije drukёije napomenuto u samoj knjizi, novozavjetni navodi su iz prijevoda Bona­venture Dude i Jerka Fucaka ("Novi Zavjet", izdanje: "Krscanska sadasnjost" Zagrebl, oznaёen s D-F.

6

SADR2:AJ

OPCI PREDGOYOR

GLA YNE КRАТIСЕ

PISCEY PREDGOYOR

UYOD

1 Podaci u Poslanici 11 1. Petrova u.ranoj Crkvi Ш 1. Petrova u suvremenoj Crkvi IV Da li је "Petar" pseudonim? V Jezik izra1avanja

VI Нipoteza о Silcanu kao piscu vn Pisac i njegova poslanica VШ Pi~teva vjerska pozadina

IX Teolo~e srodnosti Poslanice Х Uterame srodnosti PosJanjce

Xl Obrascj kr~anskog nauka Xli Progonstva u 1. Petrovoj ХШ OЬlik 1. Petrove XlV Odredi~te 1. Petrove XV Mjesto pisanja

XVl Vrijeme pisanja XVll Pjsac ј njegova poruka

ANAUZA

KOMENTAR

BIUESКE

7

8

9

11

13

13 13 15 16 18 19 23 26 27 29 31 34 41 44 46 47 47

49

51

145

OPCI PREDGOVOR

Sve koje daлas zanima podu~avanje ili prou~avanje Novog zavjeta mora zabrinjavati nedostatak komentara koji ne Ьi zapadali u jednu od dvgu krajnosti - bilo u navoc1enje nepotrebnih stru~nih pojedinosti, bilo u pretjeranu satetost , od koje nета koristi. Ured­rrik i izdava~ nadaju se da 6е ova serga donekle pridonijeti otklaлja­nju spomenutog nedostatka. Njihov је cilj da studentima i ozЬilj­nim ~itaocima Novog zavjeta stave na raspaloganje, uz umjerenu ci­jenu, komentare nekolicine znanstvenika, koji su, iako slobodni da svoje tekstove oblikuju ро vlastitom nahoc1enju ,jedinstveru u zajed­ru~koj telji da promi~u ЬiЬlgsku teologiju.

Svi su komentari u prvom redu egzegetski, ра tek onda homi­letski, mada se valja nadati da 6е biti informatjvru i korisni ne S!imo studentima nego ј propovjedrucima. Kriti~na pitanja орШnо su ob­ra4ena u uvodnim odjeljcima, а - prema nahoc1enju pojedirUh auto­ra - i u dodatnim bilje!kama.

Komentari Novog zavjeta u ovom nizu dosad su se temeljili na tzv. autoriziraлom (Кing Jarnes) prgevodu. Mec1utim, u~inilo nam se potrebnim da se ova posljednja knjiga serge • koja izlazi o­samnaest godina щt.kon prve - temelji na djelu Revised Standard Version, jer oru koji se danas bave prou~avaлjem Biblije uvelike u­potreЬljavaju upravo taj prijevod. Nijedaл prijevod, mec1utim, ne smatrarno nepogre!ivim, ~ао !to nj za.jedart gr~ki rukopis ili skupi­nu rukopisa ne drtirno da је uvijek ispravna! Gr~ke rije~i napisane su .latinicom da se pomogne onima koji ne vladaju tim jezikom, te da onima koji znaju gr~ki u!tedimo napor u odgonetavanju о kojoj se rije~i raspravђa .

Zahvalni smo !to је zanimanje za ovaj niz komentara, koji је sada ј dovrlen Ьilo jednako snatno tokom svih godjna objavljivanja, te da su onj i dalje korjsni prou~avateljima Biblije diljem svijeta.

· R.V.G. TASКER .

8

АУ

RV RSY LXX Beare

Bigg

Blenkin

Brown

Cranfield

Cross

Cullmann

DiЬelius

ен

ЕР

нов

Hort

ЈТS

Ueghton

GLA VNE KRA ТIСЕ

English Autorized Version (Кing James) English Revised Yersion, 188 1. American Revised Standard Version, 1946. Septuaginta F.W. Beare, Тhе First Epist/e of Peter, Oxford, Blackwell, 1947. Second Edition, with supplement 1958. С. Bigg, The Epistles о[ St. Peter and Jude (Тhе lntemational Critical Commentary), Edinburgh, Т. and Т. Clark, 1901. G.W. Blenk.in, The First Epist/e Genera/ о[ Peter (The Cambridge Greek Testament), Cambridge, University Press, 1914. John Brown, Expository Discourses оп Ј Peter, Edinburgh, Oliphants, Third edition, З sveska, 1886. С.Е.В . Cranfield, The First Epistle о[ Peter, Lon­don, S.C.M. Press, 1950. F.L. Cross, Ј Peter: а Pascha/ Liturgy, London, Howbrays, 19 54. О. Cullmann, Peter: Discip/e, Apost/e, Martyr, English Translation , London , S.C.M. Press, 1953. М. DiЬelius, А Fresh Approach to the New Testament and Early Christian Literature, English Translation, London, Nicholson and Watson , 1936 Euzeblje , Crlcvena historija. Engleski prijevod. James Hastings, А Dictionary of the ВiЬ/е, Edin­burgh, Т. and Т. Clark, 5 svezaka, 1898-1904. F.J.A. Hort, Тhе First Epistle of St. Peter, Lon­don, Macmillan, 1898. Journal of Тheological Studies. Robert Leighton, Archblshop of Glasgow (umro 1684), А Practica/ Commentary upon the First

9

PRVA PETROVA Epistle of St. Peter (mnogo jzdanja).

Mastennann Ј .Н.В. Mastermanл, The First Epistle of St. Peter, London, Macmillan, 1912.

NTS New Testament Studjes. RВ Revue BiЬlique. Selwyn E.G. Selwyn, Тhе First Epistle of St. Peter, Lon­

don, Macmillan, 1946. TR Textus Receptus. Windjsch Н. Wjndjsch, Die Katholischen Briefe (Handbuch

zum Neuen Testaтent) , Зrd editjon, edjted Ьу Н. Prejsker, Tublngen, Ј .С.В . Mohr, 1951 .

Zahn Th. Zahn, Ап lntrodiction to the New Testament, Engljsh Translation, Ediлburgh, Т. and Т. Clark, З sveska, 1909.

10

PISCEV PREDGOVOR

lako ova PosJanjca sadrzj Bogom nadahnutu poruku za kr~­cane svih IPOvjjesnih razdoЬlja, njezine su trj glavne teme posebno relevantne za na~e vrijeme. Dok znanstvena postignuca, Ьlagosta· nje ј dijalektj~k.i materijalizaт n~e stoljete zajednjck.im snagaтa nastoje ~to vBe posvjetovnjti , 1. Petrova nат u ратеt doziva ne­besk.i ј vjecnj pogled na svijet а kr~cane podsjeca da su na zemljj sато do~jacj i putnicj. Odatle , dok nek.i oslobo<lenje od bolestj ј udobnost drie osnovnim kr~canskim ciljevima, treba se podsjetiti pouke 1. Petrove, da је svetost vainija ј da se svima kojj Ы da u o­vom seblcnom i gremom svijetu slijede Кrista , valja pripraviti na trpljenje zbog pravednosti ј prihvatiti cjnjenjcu da Bog trpljenjem vodi do veceg dobra. Takoc1er, dok u tzv. kr§Cansk.im zcmljaтa ,

ozbiljno opada razjna morala а jskrenj mladj obracenicj svoje odu­~vljenje lako trate rijecjma а ne dokazuju ga djelima, potreban nат је jzazov 1. Petrove da blsmo Кristu ј evandelju odgovorili jz. mijenjenim pon~anjem prema blizлjima . Proucavanje ove Posla· nice pruZilo mj је veliko zadovoljstvo, ј mogu se sато nadati ј

moJitj da се ovo tumacneje nekoga potaknutj da naae sli~nu po­mot u onomu ~to sат Bog ј о~ uvijek kroz nju govori.

Tuma~enje slijedi obrazac kojega su se drZali ј prethodnj naslovi ovoga njza. Кroz Poslanjcu se jde od stiha do stiha. Meau­tim, za one kojj zele proucavatj nauk Poslanice о nek.im glavnim kr~canskim doktrinaтa na kraju kлjige dodao sат odjeljak u ko· jemu su izdvojeni i pretresenj neki vafnjjj odlomcj.

Mnogo dugujem onjma kojj su 1. Petrovu posJanjcu tuma­~ili prije mene. Мој maleni doprinos nikad ne Ьi blo ni zapo~et bez pomoei i nadahnuca njihovih djela. Osoblto bih izdvojio tu­ma~enja E.G. Selwyna, С. Bjgga, G.W. Blenkina, С.Е.В. Cranfiel­da, Ј .Н.В . Mastermana ј Roberta Ueghtona te Expository Discourses оп Ј Peter Јоhла Browna. Dugujem takoder zahval­nost i D.H. Wheatonu, М.А., B.D., s Oak Нill koledza za pomoe u citanju rukopisa i mnogo vrijednih primijedaba, а naro~ito A.F. Wallsu za spremnost na suradnju u pisanju uvoda.

ALAN М. STIBBS

11

PREDGOVOR UVODU

lskusnj ljudi kaiu: kad sluga gospodari, zemlja је uznemjre­na. BiЬlijski је kriticizam pomoena discjplina, sluga izlaganja Bot· је rijeti. Uzurpira li on kojim s\ucajem prijestolje, njegova vladavi· na dovodi do nevolje. Medutim, sasvim је jasno da sluge imaju ~to raditi u pa\acama, i nisu ondje bez tasti. Tako se i ја nadam da се uvodne bilje~ke posluiiti istrativanju smisla teksta i njegovoj primjeni u tivotu. U njima ne dajem podroban pregled k.ritickih pitanja u vezi s Poslanicom (zainteresjrane upucujem na djela na­vedena u Ыlje~ama) а ј о~ manje jzvoran doprinos njihovu rje~ava­nju. Njihova је svrha barem malo pri pomoci da se knjjga sagJeda u njezinu izvomom okruzenju.

Mnogo dugujem onima koji su bili mjerodavniji u proucava­nju Novog zavjeta, narocito izvrsnu Se\wynovom twnacenju . ls­krenu zahvalnost dugujem profesoru F .W. Bearu ј jzdavatkoj kuci 8\ackwell, koja је objavila njegovo twnacenje 1. Petrove, §to su bili toliko ljubazni te rni dopustili da upotrijebim prvu korekturu i dodatak za drugo izdanje, u koji је unijet vecj broj navoda, dok su јо~ bili u tisku. lako је stajalШe ove knjjge korjenito drugacije od Bearova, svima mora Ьiti prihvatljivo njegovo tivo ј pronjcavo izlaganje vlastjte pozjcjje.

Drugoj dvojicj pisaca dugujem, mada neizravnjje, јо§ уј~. Svom utjtelju F.L. Crossu dugujem vi~ no ~to mogu izreci.

A.F. Walls

12

UVOD

1. Podaci u Poslanici

U naslovnom retku tvrdi se da је Pos\anjca djelo apostola Petra. Redak 5,1 daljnjj је , premda skromno izra!en nagovje~taj ,

p~ceva apostolskog polozaja. Udio u pjsanju, Ш mozda uruciva­nju pisma (5,12) pripisan је Silvanu "vjemom bratu" . Pismo је u­puceno iz "BaЫlona" , u kojem је ј Marko (5 ,13), kr~anima u Pontu, Galicjji, Kapadocjjj, Azijj ј Bitinjjj (1 ,1) · tj. u sjevemom i zapadnom podrucju Male Azjje.

11. 1. Petrova u ranoj Crkvi

Nije se uvijek uvidalo koliko su se mnogo kr~anj prvih sto­ljeca bavili pitanjima autorstva i apostolstva. Tada је kolalo mno~tvo spjsa koje su navodno bili napisalj veliki apostoli. То је Ьiо veliki proЫem, i trebalo ga је brzo rije§iti, 1 alj ј pored toga njihovo ispjtivanje nije Ыlо nedomШjeno i povr~no . Crkveni histo­ricar EuzeЬije iznosj stajalj§te zauz.eto pocetkom 4 . stoljeca, kad su prestali veliki progonj i zapocelo doba sveopeih sabora.2 1. Petrova tada је prihvacana kao nespomo djelo apostola Petra. Gle­de 2. Petrove mjestimice је Ьilo kolebanja а u vezi s ostaljm spisi­ma pripisivanima Petru · kao ~to su : Petrovo evan<!elje, Petrovo propovijedanje, Petrova djela ј Petrovo otk.rivenje · postojj ozbilj­nasumnja.3

U literaturi prvoga razdoЬlja ne nalazimo njjedne nabacene ili sugerirane dvojbe glede 1. Petrove. Euzeblje jzrijekom kaie4 da su је "ranjje starje§ine" slobodno koristili, а odjeci toga nadeni su u spisima Юementa Rimskog (96. godina), Ignacija, Bamabe ј

Herme, kojj dolaze jz razlicjtih podrucja ј pripadaju pocetku dru­goga stoljeca. Та su podudaranja najce~e slaba ali jpak nije Ьlago receno, da su Ьа§ sva slucajna. Nema sumnje da ju је Polikarp ces­to upotre1Ьljavao5 а njje bez jkakve vainosti da је on Ьiо kr~ten vec 69. godjne.

Mogucj odjecj Pos\anjce uocenj su tako<!er u nedavno

13

PRVA PEТROVA pronal1enom Evandelju istine, koje је , pretpostavlja se, napjsao gnostjk Valentin prije konatnoga raskida s Crkvom. Van Unnik6

је ukazao (na vjerojatnost) da taj neobltnj spjs namjemo odraiava rijetj knjjga koje је Rimska crkva prije 145. godine driala autori­tatjvnim.

Od dosad spomenutih pisaca, nijedan kao izvor ne jmenuje Petra, ali oni ipak ukazuju na uobltajenu upotrebu Poslanjce ј ~i­roko prihvatanje njezine autoritativnosti. Malo је vjerojatno da Ьi se njome tako slutili da su swnnjali u Petrovo autorstvo; а da је tada krutila bez ikakva potpjsa Ьi1о Ьi to јо~ manje vjerojatno. (:ј. ni se da ju' је koristio ј Рарјја, koji је svoja glavna djela napisao znatno prije 140. godine. S lrenejom, kojj је svoje poznato djelo Protiv krivovjerja napjsao izmedu 180 ј 90, dolazimo do razdoЬlja jz kojega su satuvani veci i znacajniji spisi: u njima ј pjsci poput Кlementa Aleksandrijskog i Tertulijana8 Petrovo autorstvo ne.do­vode u pitanje. Osim toga, onovremeni izvori pokazuju da је Pos­lanica bila dobro uklop1jena u iivot Crkve. Njezini akordi odjeku­ju i u patetitnom pismu prognanika iz Lyona ј Beta. Ona oЬliku­je izraze apologeta kao ~to su ТеоШ i pjsac Pos\anjce Djognetu. Prikrivenu, nalazimo је i u napadima utenih krivovjemika u Alek­sandriji, tije argumente poblja Кlement, ј u opsjenjjvatkim sljed­bama koje је Irenej raskrinkao na Zapadu. Marcjon 1. Petrovu, naravno, nije uvrstio u svoj kanon jer је odbacivao sve nepavlov­ske poslanice, а}ј postoji dokaz da ju је poznavao.

Tek na osnovi navedenih podataka treba suditi zbog tega se ona bez ikakva komentara, ne navodi u latjnskom popisu kanon­skih knjiga poznatom kao Muratorijev fragment, kojega izvomik potjete iz ovoga razdoЬlja. Tekst fragmenta sporan је ne samo u ovom pitanju, а vi~e је nego vjerojatno da је upravo taj redak slu­tajno ispao; ipak, mora se priznati da је mnogo manje dokaza о u­potrebl 1. Petrove u latinskim nego li u grtkim crkvama. 1 0

Stoga motemo zakljuciti da, ostavljajuti ро strani moguce kori~tenje 1. Petrove u drugim novozavjetnim spisjma,11 nalazi­mo mnoge dokaze о njezinu utjecaju na misao ј jzratavanje ranih kr~ana te da је Ьila n~iroko prihvatana ј opcenito priznavana kao Petrova; nikomu drugom ј nije bila pripisivana. Chaseov је sud јо~ uvijek totan: "Jedjno naravno tumatenje poznatih nащ cinjenica jest da је od samoga pocetka drtana djelom toga aposto-

14

UVOD la." 1 ~

1 tada је Ьilo ljudj kojjma nije nedostajalo kritjcke pronjca­vosti ј teo]o~ke mjnucjoznosti, ljudi svjesnih proЬlema zbog po­stojanja tolikih spjsa kojjma se pripjsjvalo Petrovo autorstvo.

111. 1. Petrova u suvremenoj Crkvi

Cini se da se ovome prvi suprotstavio J.F. Selmerk, hiroviti pionir suvremene krititke metode. Njega је nakon kratkog vreme­na poteo slijeditj Claudjus.1 з Tjjekom 19. stoljeca njegov dokaz, osnovan na tumatenju odnosa jzmedu 1. Petrove ј pavlovskih pos-1anica, mnogi prihvacaju i prosiruju. Dokazj koji su najvi~e utjecali na druge bili su : (1) jezik ј nacin izraz.avanja Poslanice ne odgova­raju onomu ~to о apostolu znamo iz drugih izvora; (2) tekst ne ostavlja uvjerljiv dojam da ga је pisao Gospodinov pratilac; pjsac је samozatajan do neizratajnosti; (З) ocita је znatna knjiievna ј teolo~ka zavisnost о Pavlovjm poslanjcama, sto је za Petra nevje­rojatno; i (4) odredena povijesna situacjja pripada vremenu na­kon Neronova progona, kojemu se oЬicno pripisuje Petrova smrt. Istraijvacj · dvadesetog stoljeca sklonjjj su dokazjma, jzvedenjm u tek nedavno razvijenom proucavanju, posebno (5) suglasnosti rije­ci i fraza 1. Petrove i rjetnika neznabol.ackih misterija; ovo naro­cjto ро uzoru na Reitzenstejnove radove о misterijskim religija­ma; i (6) formalnom svrstavanju Poslanjce medu propovijedj, vje­rojatno za kr~tenje, do tega se doslo osoЬito pod utjecajem suvre­menog proucavanja knjjtevnih oЬljka.

Tumatenja Poslanjce koja sц ponudili interpretatori uvjere­nj u totnost gomjjh tvrdnji nj jzdaleka nisu istovjetna. Medu zna­tajnjm imenima na koja cu se ј kasnije pozivati nalaze se М ; Di· belius, Н. Wjndisch, R . Perdelwitz, Е.Ј. Goodspeed, а od najnovi­jih i najutjecajnijih, na engleskom, F.W. Beare.

Medutim, patristitko uvjerenje da је pjsac poslanice apostol Petar nikada nije bilo oboreno. Ne Ьi bilo te~ko navesti upecatljjv popjs znanstvenika kojj su ga prihvacali ј branili а kojima se ne Ьi mogao pripisivati konzervativjzam u kritickim pitanjima. Neki priznaju da im njje lako odluciti se, i skloni su pjtanje autorstva smatratj nerjesivim.l 4

Metlu suvremenim engleskim tumacenjima dva se jsticu,

15

PRVA PETROVA ј оЬа djelo prihvacaju kao Petrovo: sjajan Hortov posthumnj frag­ment ј Se\wynova ucena ј jasna rasprava. Wil\jam Ramsay, u pre­davanjima na koledzu Mansfield koja tvore osnovu njegove Crkve и Rimskom Carstvu (Church jn the Roman Empire), tvrdi da upu­cjvanje na progon u Poslanjcj pretpostavljaju vrijeme jzmedu 75. i 79. godjne tj. vrijeme u kojem apostol vi§e njje zjvio. Razgovor s Hortom ga је , medutim, uvjerio da Ьi knjjga jpak mogla Ьitj Petro­vo djelo;1 s i to је j§lo cak dotle da је , kako Ьi to pomirio s vlastj­tjm datiranjem progona, predloZio da se Petrov zivot produzj za nekoliko godjna te da traje duze nego ~to ga odreduju predaja ј vjerojatnost. U tome је jmao malo sljedbenika, 16 ј "cjni se da је ipak moguce blrati samo jzmeё!u prihvacanja Petrova autorstva, pripjsujua poslanjcu Neronovu vremenu, ili stavljajucj је u vrije­me Trajana ј Plinjja. "1 7

IV. Da lije "Petar" pseudonim?

Vecina onih kojj knjjgu datjraju poslije Neronove vladavine drte је "ps~udoepjgrafom", tj. djelom namjemo potpjsanom kri­vjm jmenom. Time se sastavljacu ne pripjsuju necasne pobude. Beare npr. kaZe: "Кclcanj Male Azjje mora da su znali da је Petar davno mrtav ... mog!j su pseudonim prepoznati i shvatjti - on је blo prihvatljjv ј bezazlen literamj jzum kqim se ucjtelj posluZio jer mu је bilo mnogo vi~ stalo do sadrfaja kr~anske poruke nego do utvп1jvanja vlastitog autorstva." 18

NЗZalost , nemamo nikakvih svjedocanstava da su kr~anj s pocetka drugoga stoljeca djelo dojsta tako ј primili. Nasuprot to­mu, vrlo је te~ko zamjsliti da је azijskim blskupima Polikarpu ј

Papijj taj jzum blo prihvatljjv ј bezazlen, bili zreli ljudj, ј zjvjeli su blizu, moZda cak u podrucjjma u koja је poslanjca blla upucena, ј bili su sasvim svjesnj, poput blave svoje generacjje, velikoga proc­jepa izmedu sebe i izvomih apostola. Ako su ga ipa.k tako pnmali, u kojem su to trenutku njihovi nastavljacj pristalj raspoznavati ј

kad su pripjsjvanje autorstva Petru poceli shvacati doslmno? Njje ovdje mjesto da dalje pretresamo ~to sve podrazumijeva pseudo­epjgrafija ili stav kojj su prema njoj iauzeli prednjcejski katolicki kr~cani 1 9 alj jpak moramo recj da је jaka potvrda 1. Petrove cesto blla neprilika za teoriju pseudoepjgrafskog jzvora;2 0 ma koliko

16

1.

~ 1

UVOD оЉо unakrsno jspjtjvana, ona uvijek ima aliЬj.

Та је cjnjenica vjerojatno dovela do razlicitih teorija: da је poslanjca jzvomo Ьila anonimna, da је njezino pripisivanje Petru slucajno; da se radi о jdeji, moZda nagadanju, kasnjjeg redaktora kojj је dopisao uvodne ј zakljucne retke.2 1 Takvj prijedlozj svje­doce о slotenosti proЬlema. Prema njima, knjjga је trebala blti na­pjsana nakon Petrove smrti, zatim је, anonjmna, kruzila n~jroko ј blla mnogo upotreЬljavana, da Ьi јој se tek tada dodalo odredi~te ј jme , koje је Ьilo opcenito ј nedvojbeno prihvaceno u razmjemo kratku vremenu. Poslanica Hebrejima moze Ьiti primjerom ano­njmnog jzdanja koje је kasnjje pripjsano jednom apostolu, naime Pavlu, ali .se ipak nitko Poslanjci n~e usudio dodati apostolski pot­pjs а veliki prednjcejski poznavateljj nisu Ьili nesvjesnj te~koea oko ustanovJjjvanja njezina рјsса.н

Sto da napravimo sa zakljucnjm rijecima koje upucuju na Silvana ј Marka? Neki su u njima vidjeli prikrivenu aluziju da је knjjgu sastavio Silvan, kojj se pla§ljivo skriva jza mnogo slavnjjega jmena;2 3 ali to pretpostavlja lakovjemost ј daje neugodan okus pohvalj u 5 ,12. Се~сј је, medutjm, stav kojj zastupa Beare, da rije­c j iz 5,12 njsu nj~ta drugo do dio pseudonjmnog aparata;24 vje­rojatno је isto mislio ј DiЬelius kad govori da sve ukazuje na izvor "u krugu oko Petra" . Ali to pokrece nove proЬleme; postojj li, naime, jzvan ovog pjsma Bta ~to Silvana povezuje s Petrom ili Ri­mom? Pretpostavimo, kao ~to је uoblcajeno, da је ovaj Silvan jsti onaj Sila kojj se spomjnje u Djelima apostolskim. О njemu jpak nakon drugog Pavlova mjsijskog putovanja u Novom zavjetu ne cujemo ni!:ta.2 5 О Marku se govori kao о pozeljnom suradniku ~esdesetgodi§njega Pavla,26 jako ga pouzdana rana predaja pove­zuje s Petrom. Stoga se, prema onom ~to znamo, cini da Ьi pseu­doepjgrafski mehanizam Ьiо mnogo uvjerljivijj kada Ьi namjesto Silvana kao posrednika navodilo Marka ili Юementa, kojj su povjerljive osobe pseudoapostolske predaje kasnijih godina.

Medutim, mehanizam је toliko nenametljjv а upucjvanje na apostole toliko suzdrfano da suprotnost spisima koje s razlogom mozemo smatrati pseudonjmnima te~ko da moze Ьiti veca. А tako је te~ko za pseudonimnost zarnisliti motjv (zШto ne Ьi pismo upu­ceno nekom posebnom prilikom Ьilo poslano jednostavno, kao ~to su ih slalj lgancjje ј Polikarp?) da neki krblari u svezi tih ci-

17

PRVA PETROVA njenica naJaze jak dokaz Petrova au torstva. 2 7

Cini se da u ovom slu~aju "zlatna sredina" ipak nije najbo­lje Jje~nje jer PC~>lanica i1i је djelo Petra, apostola ~ije ime nosi, i1i је pseudoepigraf. Vidjeli smo da је pretpostavka о pseudoepigraf­skom izvoru pritije~njena tako velikim pocetnim te~koeama da Ы samo neobl~no uvjerljiv dokaz mogao prutiti vi~ vjerojatnostj. Ako ukratko pogledamo neke druge aspekte Poslanice, moMa се­то se zapitatf imamo li uop6e neki takav dokaz.

V. Jezik i izrafavanje

Jezik Poslanice formalno је dobar, odmjeren, dotjeran i ot­mjen, ima izvesne istancanosti koje npr. ne naJazimo u neobuzda­noj Jje~itosti Pavlovoj. Postoji mnogo starozavjetnih navoda i aJu­zija koji uvijek dolaze iz Septuaginte, te se mote zaklju~iti da је taj prijevod pscu Ьiо dobro poznat.

Petar iz evandelja, mec1utim, gaJilejski је ribar koji је govo­rio ararnejskim s jasnim sjevemja~kim naglaskom. U Dj 4,13 izri­jekom је opisan kao "nepismen i neuk". Cak ako ј dopustimo na­predak u gr~kom, kojj је misionarski rad u neznabofa~kim pod­ru~jima · zapo~et posve slu~jno, ј to prilicno kasno. mogao do­nijeti, motemo li prihvatjti da је on tvorac tako istancane ravno­teze fraza i vje~tog jzbora rijeci? Zar se Petar doista mogao tako dobro upoznati sa Septuagintom?

"Na ovo зе pitanje", kate А.Н. McNeile, "ne more sa sjgur­no~u odgovoriti."28 Beare nije tako suzdrtan : "Takvo pjsmo ne­pismen ribar njje mogao napEati ра da је tivio ј vire od stotinu godina. "2 9

Prije nego krenemo daJje morarno ovdje primijetiti da је ne­prikladnost Petrova op6eg obrazovanja i poznavanja grckog о ko­jjma se ovdje gova-i vjerojatno preuvelicana. U Dj 4,13 agramma­tos, §to se prevodi kao "nepismen", ne mora nutno znaciti "onaj kojj ne zna pjsati", а u tom kontekstu vjerojatno znacj "bez for­maJne poduke u Pismu". Bilo је pravo cudo ~to su se ti neuki laicj tako uvjerljivo mogli oduprijetj ocevima Izraela u pitanju visoke teologije.30 Ne treba zamШjatj da је Galilejac kojj ne zna grcki Ьiо ogranjcen na poslove oko ribamjce. Grcki se tada u cjtavoj PaJestini moraJo moei razumjetj а, gdje је nutno, ј govoriti kao

18

1.

1

r 1

UVOD drugi jezik. Svugdje susrecemo grcka osobna ј mjesna jmena, grcki novac ј grcke tu<!jce. Tako је Ьilo svugdje gdje је kozmo­politski jezik Ьiо grcki; svatko tko је imao mnogo veze s javnjm poslovima i1i trgovjnom trebao је njjme s lakocom govoriti. з t Reci na osnovi toga da је u Galilejj sasvim vjerojatno Ьilo nekog dvojezi~ja" ,H kao ~to cjnj Beare , njje dovoljna ocjena. Ueber­man је pokazao da је stara pretpostavka da је grcki Ьiо zabranjen strogim Zidovima jeruzaJemske tradcije neutemeljena.зз А ~to da tada tek mislimo о podrucju koje је vec u lzaijjno vrijeme bilo "poganska GaJileja" u koju su potpuno prodrli stranci, s kojjma su strogi Zjdovi moraJj Zivjeti, raditi ј trgovatj? Ili, ~to da katemo о covjeku cjji su brat Andrija ј sugradanin Filip imali prava grcka jmena?

. ?sj~ toga, neki idu predaJeko nag!Шvajucj govomjcki, pre­finJent sttl autorova grckog, dok su, ustvari, semitski izrazi zam­jetljivi ь~ kao i klasicnj,34

. Isto tako, ne mo1emo odbaciti mogucnost da је Petar otpri­Je poznavao Septuagintu. Grcka kultura i knjitevm оЬНсј utjecali su ј na vjerski zivot visoko pravovjemih Zjdova. зs Helenjstjcki Zidovi, kojj su govorili grcki, stvorili su vlastite sinagoge u PaJesti­nj,36 а Djela nат prikazuju JeruzaJemsku crkvu s velikim skupom helenistickih Zidova.3 7 Ona tako<!er prikazuju Jakova, Gospodj. nova brata, koji је morao Ьiti GaJilejac, kao i Petra, kako drzi go­vor u kojem је dokaz ројасао navodjma teksta Septuaginte. зs Jus~ Muce~ik, roden i obrazovan u Smimj po~etkom drugoga s~olJeca, u svun se svojim spisima koristio tim prijevodom. Septua­gшta је, doista, za vecinu prvih kr~ana bila autorizjrana verzija Staroga zavjeta: zar da onda ne ocekujemo da su је poznavalj svi koji su dugo bili povezanj s misjjom meau neznabo~cima ј kojj su propovijedaJj na grckom?

VI. Нipoteza о SjJvanu kao piscu

I pored toga ~to је primjerena patnja posvecena prethodnim r~matranjima, mnogi се јо~ uvijek osjecati da te~koea njje otklo­ПJena. Morat cemo sada promisliti о tocnom znacenju retka 5,12. U kom је smislu pjsmo pjsano "ро" Silvanu ј tko је taj "vjemj brat"?

19

PRVA PETROVA • Prvo pjtanje otvara nekoliko mogucnosti. Silvan mofe Ьitj

donosilac pisma, tajnjk kojemu је pjsmo kazivano u pero а mogao је jmati ј udijela u njegovu sastavljanju. Mofe se zamisliti ј spoj tih djelatnosti, npr. sastavljanje ј dono~nje. Sila је u Dj 15,22 dostav­lja~. а da Ы se jzrazilo to zna~enje upotrijebljeno је "poslati ро". Da је Silvan ovdje uzet samo kao donosilac, o~ekivali Ыsmo sli~­nu konstrukciju u 5,12. Meёlutim, njje tako, ј gotovo је sjgumo da izri~aj dopu§ta njegovu knjjzevnu dje1atnost.

Каkо su se u helenjsti~kom svijetu sastavljala i izdavala pis­ma i knjj~ neoЫ~no је privlacna tema koja јо§ njje dovo~no op­sefno ј usporedno proo~ena koliko Ы to zaslutivala. Praksa kazi­vanja u pero bila је krajnje uoЬi~ajena. Cini se da је Pavao Posla­njcu Юmljanjma kazivao u Pero Tercjju ,40 а sjgumo је da su ј kasnjji kr§canski pjscj tako pjsali.41 Suvremena literatura takoёler potvrёluje da su, posebno u pjsanju pjsama, tajnjcjma ~esto povjc­ravane znatne ovlasti. Upravitelj Ьi tajniku dao skicu onoga §to fe­li recj, pregledao ono §to је ovaj sastavio, mobla dodao nekdiko svojih rije~~ 42 ј potom ga zapecatio. Pismo је bilo jpak njegovo, potjecalo је od njega ј on mu је Ьјо jamac.43

То Ьј lako mogao biti slueaj ј s na§m pjsmom. Moglo Ы potjecatj od Petra, k~j Ьј za nj jamcjo ali Ьј izraZЗvanje, otmjen na~in jzlaganja, vje§ta upotreba Septuaginte - ј tko zna §to јо§ -moglo biti Silvanovo. Мnogi prihvacaju pretpostavku da је Silvan misionar kojj se spcrninje u nekoliko Pav1ovih pisama, а u Djelima naziva Sila.44 Ako је tako, onda о njemu znamo vi§e nego §to se ponekad feli priznatj.4S Вјо је Zjdov, ali rimski grcitanjn; prorok ј predan radnjk u misjjj meёlu neznabo§cima. Polo1aj mu је Ьјо ta­kav da mu је , uz јо§ jednog izaslanika bila po~rena "§ka\Џjiva" mjsij~ donijeti ј oЬjasniti odluke Jeruzalemskog sabora nefidov­skim kr§canirna. Radjo је s Pavlom, s kojim је bio povezan i u sla­nju 1. ј 2. Solunjanjma.46 Napadna upotreba prvog lica mnofine u Solunjanima, zajedno s povremenim upadima prvog lica jednine, cesto је primijerena, а Pavao osobne zamjenice ne upotrebljava nehajno.47 То daje naslutiti da је u tim pismima Pavao svog pra­tioca povezao sa sobom mnogo blife nego u drugim P,smima, ј da promjene "mi" u "ја" jmap posebno zna~enje. То bi se osobjto moglo odnositi na mjesta gdje је jedan od njih dijelom ill u cjelini odgovoran za pocetnj nacrt pisma. Ako је tako, da li је to Ыо Sil-

20

UVOD van?

Мnogi su biЬlicari ј ranjje pripjsjvaJj Silvanu takvu ulogu u sastavljanju 1. Petrove a1i ipak је tek tuma~enje dekana Selwyna izrazito obiljefeno poku§ajem da se da pun prikaz njezine unutar­nje vjerojatnosti na osnovj onoga §to о Silvanu znamo ј mofemo posteno izvestj. Beare је u pravu kad upucuje na to da neke pret­postavke о njemu ј njegovim sposobnostima govore protiv toga,48

ali Selwynov glavnj dokaz tjme ne pada. On ukazuje na poveza­nost misli i frazeologije jzmedu 1. Petrove, 1. ј 2. Solunjanjma ј apostolske odluke jz Dj 15. Dokazj su odvec Љoki ј slofenj da bj­smo ih ovdje moglj jzlofjtj а potanko jzvedene nalazimo ih u dru­gom razmatranju koje је dodano njegovu tuma~enju.49 Naravno, nece svi cjtateljj bjti jednako uvjereni njegovim dokazjma ј dije1o­ve се vjerojatno sasvim razlicjto vrednovati; ipak, ne mofe se negi­rati da је vr1o pronjcavo ј utjecajno osvijetlio vezu izmedu ~etiri navedena teksta. То mofe pomoej da se npr. u egzegezi 1. Petrove

3,7 i 1. So1unjanima 4,3-5 jedan redak cjta u svjetlu drugog, jma­juci na umu da Ьј za jzra1avanje u оЬа odgovoran mogao biti sa­mo jedan spretan pjsac. U obzjr valja uzeti ј to da Se1wyn tvrdi

kako jza Silvana stoje uzorcj ucenja ј zbjrke " lsusovih rijecj" kojj su sastav1jani pod apostolskim ј proro~kim vodstvom i cemu је ovaj svakako mogao nesto doprinjjeti. Na ovo cemo se vratiti ne§­to kasnije.

Beare drZi da је u pseudoepjgrafskom mehanizmu Silvan predstavljen samo kao pjsac а hipotezu о njemu kao piscu otpisu­

je kao u nedostatku bo1jeg rjesenja. s о Tvrdi da је covjek Silvano­va polofaja morao pisati u svoje jme u podru~ja u kojjma је djelo­vao ili ga је bar trebalo spomenuti u pozdravu. Mei1utim, to, jako је moZda tocno, ne pogai1a bit pjtanja. Ako је Petar, jedan od vo­decih apostola, zafelio pjsati ј u tome mu је pomogao Silvan, tada se vise ne javlja pjtanje Silvanova pisanja. U svakom slucaju, na os­novi pseudoepigrafske hipoteze, tko god da ju је pjsao, ne nalazj

nes1aganje u aluziji. Svi primjeri zajednickog potpisa nalaze se kod Pav1a: ne mofemo stoga zakljucivati da је obi~aj bio sveopci. Ne mozemo Ьiti sjgumi ni da је Silvan radio u krajevima u koje se pjs­mo upueuje: а ako jest, §to је moguce, dostavlja~ је bio i sastav­ljac i mogao је osobno susresti primaoce.5 1

Dr. Beare pretpostavci da su Silvan ј а fortiori Petar zajedno

21

PRVA PETROVA autori ozbl§no zamjera nes.klad s utenjem Poslanjce, а napose os­kudnim upucjvanjem na Duha. Obzjrom na svjedotanstvo Pavla ј Djela mora se recj da је te~ko "vjerovati da Ьi jjedan znatajnj vo­<!a toga prvog razdoЬlja mogao pisati о cudorednu ~jvotu kr~cana а da ne spominje preobrafavajucu snagu Duha. " 5 2 Medutim, то· ramo prirnijetiti da је to sasvim dvojben dokaz, posebno nesretan u ovom slutaju: oskudan ili ne, nazotan је nauk о Svetan Duhu u odnosu na cudorecitj zivot i otit је bar toliko koliko ј u mno­gim Pavlovim poslanicama.5 з Тај је nauk najjstaknutijj u Poslani· ci Efezanima, koju Веаrе uopce ne pri(isuje prvom razdoЬlju , nego је drZi djelom druge generacije kr~ana! 5 4

Natin pisanja pretpostav§en hipotezom о Silvanu nije ро· svema stvar proiOosti. D.M. Patm је pron~ao analogiju (u potpu· no razli~itoj vezi) u jednoj dan~njoj mladoj crkvi. Юneski Ьis· kup, koji kod kuce govori kineskim narjetjem ali se jzvrsno sluzi i eng\eskim, imao је nekoliko tajnjka. Prvi, Evropljanin, spremao је i jspravljao gra<!u koja se pфvljivala na engleskom. Drugi је pisao .klasitnim kineskim, treci "komunistickim" а tetvrtj razJitjtjm tj. povima modemog kineskog jezika; svaki је trebalo prema engles­kom jzvomiku da izradi skicu, koju је dopunjavao sam Ьiskup. "U tim је okolnostima ј jezikoslovna vjerodostojnost ocjto neupot­reb§iva jer su se stilovj tajnika znatno razlikovaJj. Povrh toga, ј

provjeravanje dosljednosti rnisJj mora se obaviti vrlo patljjvo jer је izraz Ьiskupovih pogleda Ьiо pod utjecajem umova tajnika kroz koje su pro~li . а mnoge su okolnosti koje mogu utjecatj, ј dojsta utjecu, na tajnikov izbor. Vjerodostojnost је zajamtena nazot­no~u ziga. U ovom slutaju ta formalna vjerodostojnost govori о tome da spjsi dolaze jz Ьiskupova uma. "5 s

Ovime ne rnislimo recj da је to slika odnosa Petra i Silvana, ali nат primjer moze p<Жazati kako jzvjesna posrednikova slobo· da jzrazavarga ne iskljueuje apostolsku vjerooostojnost. !Лlје od toga ne da se nj~ta odredeno reci: bilo Ьi jalovo tragati za totnim razgranitenjem Petrova i Silve11ova djela ј nekih izvora kojj su im prethodili. Moze nат se ~initi da neke putokaze vidimo. Neki је oblik hipoteze natuknut samim rijecima pisma, moze se slagati sa suvremenim oЬicajem, nudi razumno rje~enje onoga ~to Ьi na drugi nacin Ьilo proЬlematitno, ne Cinj nasilje nad tekstom: tome ni~ta ne proturjeti i hipoteza ne zvuci nevjerojatno. Ona ostaje

22

ј 1

1

1 1 1

1

UVOD hipotezom ali, prema na~m sad~njem znanju zasluzuje bar prvenstvo mettu ostaJjm ponudenim rje~enjjma. 5 6

VII. Pisac i njegova pro~lost

Postoje najrazljtitiji sudovi о pj~tevojosobnostj , podrijetlu ј malo је nepristranih. (:jni se da је stoga najkorisnije na ovome mjestu jzloZiti danamje stajaJj~te ј ukazati na moguce pravce u stvaralackom proucavanju.

Pisac 1. Petrove drzi se u pozadjnj ј ne jstite apostolski po­Jozaj na kojj ima pravo · to је otjto svakome tko tita Poslanicu. Dok је za neke to uvjerJjjv dokaz vjerodostojnosti Poslanice, za druge је razlog neposredne sumnje. То је jpak, mora se priznati, neoblcno nacelo prosudivanja, kojim se jednima djelo otkriva pseudonimnim jer ima osobnih natuknjca, а drugima ne zato sto ih nema.5 7

DiЬeJius prigovara da spisu nedostaje osobnostj · u njemu ne nalazimo nj~ta sto Ьismo opravdano otekivali od voёle dvanaesto· rice. 5 8 Drugi su ј о~ odredeniji. "(:jni se nevjerojatnim da Ьi Petar mogao pokazivati tako jasnu zavisnost о Pavlovim poslanicama, koje mu nikada nisu Ьile Ьliske , а jedva da se sluzi lsusovim jezi­kom, а s njim је Ьiо neposredno povezan za titava njegova javnog djelovanja. Nevjerojatno је ј to da Ьi se, nudeci primjer lsusova pon~anja u trpljenju, mogao potpuno oslanjati na rijeci Deutero Izaije а ne na vlastita sjecanja. "5 9 S druge strane, о istom odlom­ku dekan Selwyn kate da nas podsjeca na mnoge doga<!aje о koji· та svjedoci sат Petar,6 0 ј nalazi da se na ovom mjestu iznijeto apostolsko svjedocanstvo protete kroz cijelu Poslanicu.

Nije li u retku 1 ,8 prikriveno i nenametljivo natuknuto to svjedocanstvo? Vec u nagla~vanju ~injenice da primaoci njsu vid­jeli Isusa moguce је nacuti glas onoga koji ga је vidio. 61 Drsko је tvrditi da veliki odlomak 2,20 i slijedeci ne mogu Ьiti djelo neko­ga tko је te dogadaje vidio. Selwyn је pron~ao jezitnu slitnost iz­medu tog odlornka i Markova izvje~taja о muci; а postoje i dobri razlozi za povezivanje Markova evandelja s Petrom. Srodnosti su medu njima medutim, јо~ duЬlje. ОЬа prikazuju Кrista kao Slugu iz Iz 53. 1. Petrova lsusovu smrt tumati kao otkupninu, upravo onako kako u Marka smisao svoje trtve obja~njava sam Gospodin.

23

PRVA PETROVA U оЬа djela jstakлuta је tema zastupnj~ke naravi njegove muke. А pojam Sluge, kako је naglasjo Oscar Cullmann , prevladava ј u go­vorima kojj se u Djelima pripjsuju Petru. 6 з

lako ј ostalj novozavjetnj spjsj pone~to duguju lzaijj 53, nj­kako ne moie Ьitj slui!ajno da su upravo onj povezanj s Petrovim jmenom pod tako dubokim dojmom trpe6eg Sluge , da se, ma koli­ko da su razlil!jta oblika, on moze prjpjsatj njjhovoj sredi~njoj misli о Kristu.64

Pisac se ipak ne "oslanja potpuno na rijecj Deutero-lzaije" ј

ne navodj ih doslovno sebl u prilog, nego, kako kaie Beare, " jzra­zava svoje m.isli poznatim jezikom Pisma. "6 5 Izaija 53 ne opisuje samo Slugino drianje ј trpljenje nego ј njihov znacaj, sto vrijedj ј

za ovaj odlomak.66 То nije samo opjs muke ј pozjv na nasljedova­nje nego ј govor о unutamjem smjslu muke ј njezjnoj posljedicj, spasenju koje је samo njegovo trpljenje moglo utjelovjtj. Redak 5,1 treba tumai!iti kao nenametJjjv ali jpak dovoljno odreden zahtjev za poloiajem apostola ј svjedoka "patnji ј slave"67 . poto­nje vjerojatno na Gori preobraienja.68 Reci da ovo treba "razum­jeti m.isticno"69 ј da se tu govori о "nekome tko se zauzeo za pashaln.i i.ivot "7 о oduzima svaki sm.isao ovim rijecima ј ne uspije­va objasniti jznenadno umetanje prvog lica jednine. Namjera је ocita а pisac se jpak ne zadrzava na vlastjtoj pro~ostj nego usmje­rava na tocku koju ieli potkrijepiti. Selwyn је popjsao odlomke za koje nikako njje ocjto da ih је napisao Petar, ali kojj bl, u slu­caju da је on jpak pravi pisac, mogli na osnovj te pretpostavke do­bjti potpunjjj smjsao.7 1 Primjecuje da se mjesta na kojjma nalazi­mo Petrovo svjedoi!anstvo pojavljuju u odlomcima "koji su od te­meljne vainosti za Poslanicu i tvore njezinu okosnjcu."72

Zblrke Gospodinovih jzreka mora da su oblikovale vaini dio predaje ј da su ih prvi m.isionari stalno upotreЬijavali . Stoga ne treba uzimati da su verba Christi nuZin znak apostolske vjerodos­tojnosti. Selwyn m.isH da su one prije znacajka Silwanovih inter­vencjja. Medutim, sam је Petar morao blti jedan od izvora pri sa­kupljanju grade ; zanimljivo је da poslanice pod njegovim ј Jakov­ljevim jmenom nose naro~jto jasne naznake tih rijeci. U 1. Petro­voj one nisu vanjski navodj7 з utkane su u govor.

Postoje ј mnoga druga suglasja jezika i mjsli. 7 4 lpak, bilo Ы k.rajnje nerazumno pretpostavljati da su ona sva neposrednj znaci

24

UVOD djelovanja izvjesnih Gospodinovih rijeci na Petra ј na tome odvec graditi. 1 tako se sa sjgumoscu moie zakljuciti da se pisac 1. Pet­rove slui.io lsusovim jezikom ј Ьјо dobro upoznat sa iivotom ј u­cenjem Ucjteljevim, u mjeri kojaje spojiva s onim sto Ьј se moglo ocekivati od Gospodjnova pratioca.

Napokon, postojj znacajna jezgra mjsli zajednjl!kih 1. Petro­voj ј govorima u Djelima pripjsanim Petru.75 Vjdjeli smo koliko је temeljan pojam Sluge u 1. Petrovoj, Marku i Djelima 2·3. Pet­rovi govori u Djelima s 1. Petrovom dijele jstj osjecaj prorockoga ispunjenja,76 naglзSavanje kriia kao unaprijed odredena Boijeg cina,77 bliske veze uskrsnuca ј uza.SaSca,78 poziv na pokajanje ј krstenje,79 sigumost u Кristov sud i.ivima ј mrtvima.so Usporedi­mo li apostola koji jskoracuje u prvim poglavljjma Djela s onim sto nalazimo napjsano u njegovo jme, iznova uocavamo stvamo slaganje. U оЬа susrecemo radosno priznavanje mjsjje medu nezj. dovima ј Ьlagoslova kojj је prate, pri eemu se, i pored toga, za­pravo jzraiava i.idovsko stajal.iste.81 U оЬа nalazjmo kako ocevi­dac pozjva na vjeru.H U оЬа slui!aja se nalazimo u okolini gdje u govoru veliko znacenje ima ime lsus.sэ

Postoje ј neke sitnice koje nisu sasvim beznacajne: proro­canstvo о kamenu8 4 i х у/оп, ~to znaci "drvo", za krii. s s

Na pocetku odjeljka rekl.i smo da се u odredivanju pjsceve osobe i prethodna iivota blti tesko docj do nepristranih mjerila. No jpak, cini se, postojj prilicno velika jezgra dokaza koja se mo­ze suprotstaviti svakomu tko neodgovomo govorj da је pisac bez­nacajni pavlovac koji nije mogao biti lsusov pratilac. Uzeti zajed­no ti dokazi imaju jos viSe smjsla, oni povezuju svjedoi!enje Mar­ka, Djela ј 1. Petrove, odgovaraju орсој slicj Petra u Novom zavje­tu ј barem donekle prikladno zaodijevaju Petrovo autorstvo pos­ljednjeg navedenog djela. Kroz sve njih kao srebma njt provlaci se tema о "patnjama ј slavi", od vremena kad је Petar blizu Cezareje Filipove odstupio od svoje predodibe koja mu se tada cinila neza­mjslivo odbojna ра sve do vremena kad svoju bracu poziva da uzj. vaju u djonjstvu u Кristovim patnjama kako Ьј moglj uijvati ј u njegovoj objavljenoj slavi.B6 ..

25

PRVA PETROVA

VIII . Pis~eva vjerska pozadina

Ako је ono sto smo dosad zakljutili totno, misli ј ruke ko­je su sastavljale 1. Petrovu pripadaju palestinskom Zjdovu prvog kr~anskog narastaja koji је vec imao dugu i plodnu vezu s nefido­vima. Buduci da su neki doista pronaШ tragove nezidovske i nez­nabozatke pozadine u Poslanici, Ыlо Ы dobro i to spomenutj.

Najznatajniju raspravu napisao је R. Perdelwitz8 7 u vrijeme kad su neki ЫЬ!itari vrlo nategnuto tvrdili da је kr~anstvo Ыlо zavisno о misterijskim religijama. Perdelwitz se, mei1utim, nije ba­vio utvri1ivanjem povezanosti sadrzaja Poslanice s misterijama, ne­go је smatrao da је njen oЫik pod jakim njihovim utjecajem, i to tolikim da је mislio kako su i pisac i primaoci ЫН Ьiv§ poklonici misterijskoga kulta, vjerojatno povezanj s frigijskom Velikom Maj­kom ili KiЬelom. U njoj је kr~anstvo prikazano kao novi i uzvi­seniji misterij , а krstenje kao inicijacija; teste negacije ј nijetne testice (npr. neraspadljiv i neokaljan u 1 ,4) ukazuju na nadmoe­nost kr~cansldh Ыagoslova. Perdelwitz tom utjecaju pripjsuje ј sva poimanja za koja ne moze pronaa analogije u hebrejskoj ј rano­kr~anskoj predajj . Та su posebno povezana s " nanovorodenjem", о kojem se govori u 1 ,З i dalje i 1 ,23, а koje se u Мitrinjm i Кibe­Jinim obredima izvodilo taurobolijom ili kupanjem u krvi bika (za sto on nagovjestaj nalazi u 1 ,2 i dalje, ukljuёujuci "poskropljenje krvlju"), ј utenjem о novoj duhovnoj oЬitelji ј svecenstvu u koje su ёitatelji stupili. Prema tadзSnjem poznavanju povijestj obreda, zakljuёjo је da upotreЬa tih sНka u podruёju kojem pripada 1. Petrova zahtjjeva njezino datiranje na potetak drugog stoljeca.

Веаrе , jako odbacuje aJuzjju na tauroЬo/iju, Perdelwitza sli­jedj dotle da dopusta da dodiri s rnislerijima daju naslutiti kako onj upucuju na pisёevu proSlost. Srnatra da tome u prilog govori i to sto u Poslanici ne postoji nikakva briga za velike Pavlove teme о mjestu Zakona u Zivotu Boijeg naroda, sto Ьismo oёekivali od kr~anina zidovskog podrijetla.88 F.L. Cross u nedavno objavlje­noj monografijj8 9 smatra da u Poslanici nalazimo igru rijeёima koja se susrece ј drugdje u ranoj krscanskoj literaturi: Pasha ("Uskrs") ј paschein (trpjeti). Buducj da jedna jma semitsko а druga grёko podrijetlo, mnogima se ёjnilo da se takvim igrama ri-

26

UVOD јеёi mogao koristiti samo netko grtke pozadine.90

Vecina toga је , mei1utim, vrlo nesigumo zakljuёivanje. Poz­navanje povijesti obreda krajnje је ograniёeno а ёаk ako su dodiri i bili uspos.tavljani, odvec је smiono to upotrijeЬiti kao ёvrst do­kaz za datiranje knjige. Medutim, sa sigumoscu se moze reci da takvi dodiri nisu bili uspostavljeni. МаЈо tko је slijedio Perdelwit­za u njegovoj teoriji da se u 1. Petrovoj nalaze natuknjce о tauro­bo/iji91 (а koliko је samo taj odlomak bogatijj znaёenjem kad ga se tumaёi u svjetlu starozavjetnog Skropljenja!)92 а i drugi su mu primjeri jednako slaЬi i bolje objaS.njivi drugim izvorima. lstim Ы se postupkom dalo pokazati ј da је pisac Ьiо palestinski rаЬЫ i kumranski sljedbenik.9 э Moze se sasvim Jako zamisliti da је Petar svoju misao ucinio uvjerljivijom pozjvajucj se na obredne оЬiёаје

poznate njegovim ёitateJjjma, ali da su postojali mnogi i znaёajni dodiri · to se ne mofe pokazati.

Pafnja danзSnjih jstrafivaёa usmjerena је mnogo ёеsсе na zidovske srodnosti s opomenama u Poslanici nego li s neznabofaё­kim.94 А nije tesko zamisliti nekoga tko је Ьiо radosni svjedok Boijeg prihvacanja nefidova u svoj lzrael u kuci Komel ga stotni· ka, i doЬio poduku neugodno osnafenu Pavlovim gruЬim jezikom u Antiohiji, koji oslovljava nefidove krscane kao " izabrane putni·

ke Raseljenistva",95 kako opisuje njihov sadasnji polofaj pojmo­vima koji opozivaju zavjete Bozje s oёevima. Stajaliste је zidovs­ko, shvacanje kr~ansko. Takoder је Jako zamisliti da se Zidov kr~anin p.rema raskalasnom i bezakonitom fivljenju odnosj kako prema "vr§enju volje pogana".96 Odsutnost brige о mjestu

Zakona ne mofe govoriti protiv toga. Kad Ьismo imali od Pavlo­vih posJanjca samo one Solunjanima i Korincanima, ne Ьismo mogli ni slutiti da se Pavao tim pitanjem toliko bavio. lsto vrijedi i za natuknutu igru rijeёima о paschein, јег i to је dvojbeno;97 ёаk ј kad Ьi bila dokazana, Ыlо Ы prenagljeno otuda identificjrati pjsёevu pozadjnu · asonancom se propovjednici ёesto slufe i bez nakane da tjme pribave znanstvenu etimologiju.98

IX. Teoloske srodnosti Poslanice

Bez obzira uzjmaJj se za pisёevu pozadjnu helenjzam ili fi. dovstvo, prouёavatelji Poslanice suglasni su da је njegova teologija

27

PRVA PETROVA pavlovska. Ne samo to, nego su ј оЬ\јсi njegova teolo~kog jzraza mnogo Ь\Ш Pavlovim, nego, recimo, Ivanovim ili Jakovljevim.99 Та cinjenica stoji nezavisno о tome smatra li se titeramu ovisnost о Pavlu istinitom ili ne .

То је meёlutjm, moguce razljcjto objasnitj. Cjnjenica da recj 2,4 ј dalje doktrinu о Crkvi prikazuju pavlovskiш pojmoviшa,

zbog cega se ne pojavljuju nikakve te~koce oko primanja obrace­nika nezidova, navela је jednog uglednog Ьiblicara da kaie: " Ako је Petar pjsao ovaj· odlomak, onda mora da је u starosti postao Pavlov ucen jk. А to о njemu nemamo prnvo recj ј vetikim ga dije­lom Jisjti njegova nezavisna znacenja."J оо Beare s pravom istjce da 1. Petrova nije puki odjek Pavla nego dje\o covjeka oblikova­nog pavlovskim spjsima.

О literamom cemo aspektu kasnije recj jos ponesto а sada se pjtamo: Sto jmamo pravo ocekivatj u strogo teolo~kim pjtanjj­ma? Које cemo "nezavisno znacenje" dati Petru? Nekoc opce­prihvacena pretpostavka da su Petar ј Pavao zjvjeli u trajnom i nuznom suprotstavljanju sretno је protjerana па granjce kriticjz. ma ali njena utvara јо~ uvijek seta sredistem а o~tro neslaganje ko­je је Pavao spomenuo u Galaeanjma 2 navodno pokazuje da је Pe­tar Ьiо, barem privremeno, u neslozj sa svojjm o~troumnjm dru­gom.1 о Ј Ali u odlomku se njciш ne nagovjestava da је Petrova teo\ogija Ьila pogresnjja od Bamablne; upravo suprotno, u Pavlo­vim је ocjma Petrov prijes tup Ьiо nesklad prakse ј teorije. Izdao је nacelo slobode nezjdova kqe је ranjje vi~e djelcm nego rijecjma, svesrdno podr2avao. Povlaeenje jz zajednistva kod stola nalagao је strah pred razdraz.Jjjvom bracom Zjdovima, а ne njegovo teolos­ko uvjerenje. Ј 02

U Novom zavjetu Petra vidimo ponajvjse kao apostola obre­zanja, 1 о з jako on igra ј znacajnu ulogu u pocecjma mjsionjranja nezjdova. Pouzdana predaja jednoglasno prenosj da је njegov kas­niji rad sezao uveliko jzvan Palestjne, а cjni se da nema razlo~ odbaciti rane izvjestaje, podrzavane jzuzetniш svjedocanstvom 1. Юementove , da su Petar i Pavao zajedno radili u Rimu dok ih Ne­ronov progon u tome njje prekinuo. Ј 0 4 Nema ni najmanje razloga da vjeerujemo da se Petrova teoloska uvjerenja razlikuju od Pavlo­vih; u tim okolnostima otkrice crta Pavlova nacina izrazavanja, posebno u oslovljavanju nezidovskih zajednica, nije iznenadujuce .

28

UVOD Ne iznenaduje nj druga cinjenica koja se cesto previda: postojanje veze misli ј jezika s Jakovljevom posJanjcom. Sasvim је razumljjvo da је Petar na neki nacin duzan obojicj velikana s kojima је radio. Svima njjma osnovna је "kerigma", i1i propovijedanje, bila zajed­nicka. Apostolsko svjedocanstvo о lsusovim rijecima i djelima Pe­tar је mogao datj kao nitko drugi. Lik Gospodina, kojega је pro­matrao slijedeci njegovo ucenje Jahvina trpeceg Sluge, usjekao mu se u svijest. Ali za razvijanje literamog jzraza uznapredovale krs­canske misij е Bog је priprernio druge umove i jezike. 1 о s

Naposljetku, moramo se prisjetiti da је Silvan mnogo godina pomagao Pavlu.

Pri pokusaju datiranja teologije Poslanice nalazimo se, kao sto је poznato na teskom tlu, gdje subjektivni obziri igraju vafnu ulogu, te pokretanje ovog pitanja. rw malu prostoru jedva da ј mo· ze Ьiti korisno. BiЬlicari kojj stHЪog drugih razloga skloniji kasni· jem datiranju naginju rnisljenju da se radi о postpavlovskoj misli 106 dok drugi misle da јој ona prethodi. Mozemo navesti dva suda koja su jzrekli ЬiЬiicari kojj se njsu, bar ne u spjsjma gdje su ih jznijeli, konacno jzjasnili о autorstvu ј datjranju teksta. Кir· sopp Lake kafe: "Jednostavnost је teologije toliko izrazita da sa­ma pruza dokaz za rano datiranje."1 О? А Cross kau: "Teologija 1. Petrove odaje mnoge znakove velike starosti", 1 о а ј nastavlja tumaceci "da је sunazocnost kraja kao tek buduceg i vec sadas­njeg" nesto od cega su pisci drugog stoljeca odstupШ.

Cross naposljetku pjta: "Pokazuje li ona duh onih ЬiЬlijskih spisa koje svakodnevno upotrebljavamo u nзSim kr~canskim sluz­bama, ili pak neki kasnijeg vremena, koji, ma ko\iko uzvi5en, nije onaj Novoga zavjeta?" Zatim dodaje: "Misliш da се mnogi imati spreman odgovor."109

Х. Literame srodnosti Poslanice

Mnogi dijelovi Poslanice podsjecaju nas na druge djjelove Novog zavjeta. Posebno su uocljive slicnosti s pos\anjcama: Rim· ljanjma, Efezaniшa, Hebrejima i Jakovljevom. Neke su toliko je­dinstvene da је tesko pretpostaviti da su s\ucajne. Naprimjer, kao sto smo vec vidjeli, u Pos\anici se Stari zavjet navodi prema XLL, alj u odlomku 2,4-8 nalaziшo navod koji se od Septuaginte razli·

29

PRVA PEТROVA kuje jednako kao i Rimljanirna 9,32 sJ.11 о

Ako slitnosti poput ove nisu slucajne, moguce је pretposta­viti troje: ili su se u Pos)anjcj koristili drugi spjsj, i1i se u drugim spisjma koristilo njome, Ш se ј u jednjma ј u drugima koristjo nek.i zajednick:i jzvor.

Drugu mogucnost motemo odmah obezvrijeditj. Ponekad se jstica\o da Poslanjca Efefanirna zavisj о 1. Petrovoj ali se njtko nj. је potrudjo pokazatj da li to vrijedi za sve nabrojane poslanjce . Prvu se mogucnost cesto jsticalo а piscu Poslanice pripjsjvalo poz­navanje cjtave Pavlove zblrke pisama.111 Napose је C.L. Мitton tvrdjo da 1. Petrova koristi Poslanicu Efefanjma jednako kao ~to se u Poslanicj Efefanima koriste misli iz РоsЈалјсе Kolo~aлj­ma.112 То је posebno znatajno stoga ~to Mjtton drzj da је Posla­nica Efefanjma napisana oko 90. godine, ра Ьi prema tcrne 1. Pet· rova morala pripadati prvim godinama drugog stoljeca. 1 1 з

Trecu је mogucnos t vrlo zdusno ј obrazlozeno podupirao dekaл Selwyn. On је u svim navedenim spisima pronзSao tragove zajednickog uzroka naucavanja koji Ы mogao potjecati iz aposto\­skih vremena. Dokaz za to vidio је u samoj suglasnostj medu nji· ma.114

Ponovo smo nai~li na predmet toliko golem ј slofen da се­то se ovdje morati zadovoljiti pukim natuk.nicama.1 1 s Danas se raspravlja ne samo о stvamoj literamoj zavisnostj nego ј kad se vec cini da su tinjenice ustanovljene, znacenje im se razljcjto od­re<1uje ciniteljima kojj su izvan nзSeg dosega. Pomno uspore<Jjva­nje tekstova koje ovo proucavanje zahtijeva izjskuje rnnogo truda; strpljjvi Ьiblicari koji su se tome posvetili doista zavreduju djvJje­nje ali је ј pored toga te~o jzbjeci dojam da znanstveni kritjcjzam ima izrazitih ogranicenja. On је u izvjesnom smislu krut, ра iako postite rezultate u promatraca budi surnnju. Rezultati su cesto medusobno oprecni. То Ы mogao blti najpouzdanjji razlog za jst­razjvanje nekog "kompilacijskog" spjsa (kakvirn neki drre Тасјја· nov Diatessaron ili Нarmonjzirano evanae\je), ali nemamo razloga vjerovati da је na taj nacin sastavljeno rnnogo drevnih spjsa.1 1 6

Iako рјtалје vjerodostojnostj PosJanjce Efezaлjma nije pred­met nзSeg razmatranja, moramo jpak primijetitj : prvo, da nj Мit· tanov postupak, nj njegovi zakljucci nisu posve uvjerljivj, 1 1 7 i drugo, da literamu zavisnost 1. Petrove о Poslanici Efezanima, а·

30

UVOD

ko је ј prihvatimo dokazanom, ne moramo prihvatiti kao glavnu potporu pri utvrdjvanju kasnog datiraлja Efefaлima i jstovreme­no, kasno datiranje 1. Petrove. U tom Ьi se s\ucaju radilo о k:ruz­nom dokazivanju. Treba da kao mogucnost budemo spremni pri· hvatjti i suprotan dokaz, jer kad Ьi se pokazalo da su razlozi za ra­no datiraлje 1. Petrove dobri, tada Ьi to trebalo utjecatj ј na dati­raлje Pos\anjce Efefanirna.118

Moramo se ponovno pjtatj ~to jmamo pravo ocek.ivati. (:jni se da nema apriomog razloga kojj Ьi iskljucivao literamu ovisnost Petra о Poslaлici Efefanima, pod pretpostavkom da ju је napisao Pavao. Doista, ako је Petar Ьiо u Rimu u Neronovo doba, kad su te rijeti bble рјsале, tada је svakako vrlo Jako mogao doci do Pav­lovih pisama Rimljanima ј "cirkulamog" pisma Efef.aлima; dakle, upravo onili kojih tragove nalazimo najizrazitije prisutne u 1. Pet­rovoj.119 Mozemo takoёler ocek.ivati i da је Silvan, nekada Pav\ov suputnik, Ьiо uveliko upoznat s njegovi.m utenjem i pismima. О· cek.ivati mofemo i to da su u apostolskoj crkvi postojali i uzori zajednickog nauka, sto se moglo odraziti u spisima razlititih pisa­ca.

Xl. Obrascj lrncanskoga nauka

U poslanicama povremeno nailazirno na nagovjestaje grade koju su prvi misionari upotreЬ\javali u svom radu. Najistaknutija је medu njima zЬirka "Gospodjnovih rijeci" na koje se Pavao ро· ziva odgovarajucj korintskim tra.Ziteljima.l 2 о Postoje takoder na­govjestajj svojevrsne poduke koju su prirnili prvi obracenicj.12 1

Каkо se evandelje ~rilo , а sve viSe obracenika dolazilo iz potpuno neznabozackih i vjerojatno vrlo porocnih sredina, 1 2 2 potreba za sustavnom etickom podukom sve se vise nametala. Mogao Ы se О· cekivati kodeks " paraneza"' kako је nazivaл, koji је Ьiо povezan s pripremama za kr~tenje, iako se nije svodio samo na to. U toj i njoj slicnoj gradi koja se upotreЬ\javala u mjsiji prvoga stoljeca mogla Ьi se nalaziti mjera орсе predaje. Apostojj koje је sam Gos­podin Ьiо odredjo јо~ su bili fivi i bili su priznati voae Crkve.

U tome su s\ijedШ fidovski primjer. Obracenicj na zidovstvo odavno su primali slicnu poduku.1 2 э Kasnije nalazimo da је znat­no vremensko razdoЬlje bilo propisarto • u nekim slucajevima go­tovo tri godinel 2 4 .. kao "vjeronautna" poduka prije nego sto se

31

PRVA PETROVA moglo pristupjtj kr~tenju.

Nadblskup Quebeca, Philjp Carrington u svojoj jzvrsnoj knjjzj 12 5 tvrdj da је uspio razlutiti oznake tog zajednickog obras­ca u Nov<m zavjetu i napominje da on obja~njava neke sliCnosti medu novozavjetnim sJisima koje Ьi inace pripisjvali preuzima­nju. Jedan primjer pokazat се nат vrstu sliёnosti za koju on vje­ruje da је povezana s "katehetskim" obra~em:

1 Petrova 1 ,б. 7 Radujte se Makar se sada malo i zalosillj Zbog razlicith ku~ja

Da prokusanost va~ vjere Steknete hvalu ...

Riшljanima 5,3.4 Jakov 1 ,2.3. Mi se djcimo Pravom radoscu smatrajte

U nevoljaтa Kad upadnete u razne Jer znamo ku~je

"Nevdja rada Zлajuci da postojano~cu

Postojanos t prokuSэ.no~cu

prokuSaлost ... "

"Proku~anost va~e vjere

rada postojano~cu ... "

Ako su slicnosti s1ucajne, podudamostj su znacajne. Pa;tojj 1i Hterama zavisnost, preuzirnanje Ьi bilo vrlo s1ozeno. АЈј ako su Petar, Pavao ј Jakov svoje misli tkali na zajednickom apostolskom obrascu za potjcanje vjemika, lako је objasnjtj ј sliёnostj i razlike.

Carrington vjeruje da se jz Poslanice Efezanima ј KoloSэnj­ma, kao ј jz Jakovljeve ј 1. Petrove ј upucjvanjem na druge posla­njoe, moze rekonstrujrati skica cetverostrukog opeeg krscanskog katekizma. Motemo ga 1etirnice pogledatj u odnosu na 1. Petrovu .

а. U provrn se dijelu trali da se odbace pozude ј gresna obl­ljezja predasnjeg iivota (а narocito grijesj govorom) kao ono sto pripada proЉstj (Ј . Pt 2,1.11).

Ь. Zatim slgedi pozjv na krscansku ponjznost, podloznost i podrec1jvanje vlastitog jnteresa. Posebna је painja poklonjena polozaju odredenih s1ojeva dru~tva: zenaтa, mutevima i robovj­ma; Ј 2 6 ali· du2nost obuhvaca sve - pokaavanje vlastima, podredi­vanje krscana jednih drugima (1. Pt 2,12-3,9 - odlomak ukljucuje djgresjje ).

с. Slijedj pozjv na budnost ј molitvu: oblёno se pojavljuje u zavrsnoj opomenj poslanjce, а naJazj se u svakom "zakljucnom" pozivu 1. Petrove ( 1. Pet4 ,7; 5,8).

32

UYOD d. Po:sljednji је poziv na otpor i nepopustanje c1avlu (1. Pet

5,8.9). Navedena razmatranja osvjet1javaju mnoga pitanja. Cinjeni­

ca da se neke najoёitije sliёnosti izmec1u 1. Petrove i nekih drugih poslanica pojavljuju upravo u tim dijelovima navodi na slutnju da im је jzvor upravo obrazac, а ne neposredna zavisnost. Uz to, Car­rjngton ukazuje na zanimljivu ёinjenicu da је vecjna nauka о pro­gonstvu u 1. Petrovoj zajednjcka s drugim poslanicama, i procje­njuje da se radi dijela zajednjcke podloge katehetske gra<!e. Se1-wyn u paZJjjvom istralivanju 1 2 7 radije vjdi odvojenu cjelinu uce­nja о progonstvu, nufni nauk о progonstvu kao razlogu radosti kusnje karaktera, nufnu vizitaciju, znak Ьlizine bozanskog suda i zaШte, а usidreno је Gospodinovim rijeёima о tome.

Selwyn nalazi da se "spjsj о progonstvu" odrazavaju u 1. Petrovoj i drugim posJanjcaтa, posebno u 1. i 2. Solunjanima, u kojima је Silvan jgrao znacajnu ulogu. Takoder vjeruje da mote odrediti, toёnije od Carringtona, prave izvore opeeg katekizma, cak i razluёiti dva zasebna oblika kr~nja ј zaseban popis kateku-

menskih krijeposti. Stvaranje tih uzora povezuje sa Silvanom. То takoder potkrepljuje analizom liturgijskih ulomaka kao sto su himni. Da Н се Selwynova pomna analjza moei podnijeti tezinu te goleme gra<!evine tek се se vidjeti. Ј :1 а Neki djjelovi uvjerljjvijj su

od drugih. lpak, mozemo Ьiti zahvalnj dekanu ј nadЬiskupu na poticanju jednog od najkonstruktivnijih pokreta u suvremenom li­teramom kriticizmu, pokretu koji zasluzuje mnogo vi~ proucava­nja. Moze se postavitj pitanje: Zasto su apostoli uopee pjsali ako su postojali opcepoznati zajednicki oblici?12 9 Ali ovdje se ne predlaie mogucnost da su pisci proizveli sam oblik. Carrington jz­javljuje da је potpun krsnj oblik nenadoknadiv jer su ga pisci оёј­tо rnijenjali, dopunjavali i oko njega pleli nove rnisli. То је sато prispodoba koja povwni daje oЬ!ik.

Neka nат u zakljuёku budu dopustena dva pitanja ili upo­zorenja.

Prvo, ne povezujemo li motda odvec lako oЬ!ik s krstenjem, zavedeni mozda svojirn ёitanjem iidovskoga оЫёаја i zahtjevima kasnijih katekumena? Naime, neki rani izvori koje posjedujemo daju naslutiti da su se prvi krSёani, kao na ranometodistiёkirn raz­rednim sastancima, ozbiljno obvezivali na stroge cudoredne duz-

33

PRVA PETROVA nostj Ш su za vrijeme regulamih sastanaka primalj stalne cudoredo ne opomene. 130 Tjme Ьismo objasnili kako је moguce da na jstj oЬli.k nailazimo u spjsima kojj nат nj~im posebnjm ne ukazuju da su Ьili namijenjeni katekumenima ili novokr~tenicima.

Drugo, dokle smo u pravu kad polazimo od pretpostavke da sva zajednj~ka predaja na koju nailazimo odrazava pjsane dokuo mente? Cak ј danas neki oЬiici evangelizacjjske ј pastoralne literao ture tefe ukalupljnosti: sli~ni tekstovi ј upotreba sli~nih primjeo ra bez jkakve је o~jte Hterame zavisnostj. Dva pjsca traktata mogu odrfavati zajednj~ki uzorak ј tako ga reproduciratj da ga se moze prepoznatj ј u razljtitim jzrazima. Medutjm, jako uzorak dojsta postoji, on jpak njkad njje Ьiо u pisanom oЬJjku.

Xll . Progonstva u 1. Petrovoj

а. Upucivanje па progonstvo Progonstvo је u poslanici ~etiri puta natuknuto. 1. U 1,6° 7 ~itateJjj su radosnj jer usprkos mnogim ku~njama

kroz koje prolaze njihovim zjvotom upravlja nada u Gospodjnovo djelovanje. Ku~nje се trajati kratko, а za to се se vrijeme, kao u zlatarevoj peci, isku~ pro~istitj kako Ьi mu kad se sve dovr~j vjera oja~ala. Ne~to kasnije {1,11) navode se Kristove patnje ј buo duca slava о kojoj su govorili prorocj.

2. U 3,13°17, nakon poticanja na ljubav ј ponjznost, navodj se kao орее na~elo da nitko nece nauditi kr~anjma zbog njihova revnovanja za pravednost. 1pak, moze se dogoditj da kr~cani moo raju trpjeti "zbog pravednosti". Kojima se to desi, kako stojj u Ьlazenstvima , pripada kraljevstvo nebesko. Ne treba da se pla~e. Svatko neka u srcu bude siguran u Кristovo gospodstvo, spreman odgovoriti na svako pitanje о vjeri, zadrzavajuci pritom duh Ьlао gosti ј po~tovanja. То се urnnogome razorufati protivnike ј posrao miti klevetnike. Bolje је trpjeti ako је to volja Bozja, ~jneci dobo ro, nego ~ineci zlo. То se ponovno potkrepljuje primjerom Кristoo vih patnji о jer su Ьile potpuno nezasluzene о ј na~inom na koji ih је podлio.

З. U 4,12°19, nakon hvalospjeva za kojj se moglo o~ekivatj da najavljuje kraj knjige, pojavljuje se nov potjcaj. (';jtatelje ne tre· Ьа jznenadivati neposredno "ku~anje vatrom" (purosis) koje ih

34

UVOD snalazi. Ono ih ima proku~ati i pro~istiti. Njihov polotaj је razlog za radost; u mjeri u kojoj su dionjcj Kristovih patnjj, mogu o~ekio vati da се Ьiti dionjcj njegove slave kad do<te. Radosno је Ьiti kleo vetan zbog povezanosti s Kristovim jmenom: na njima је samo da se briлu da to bude zbog Kristova jmena а ne zbog ne~ega drugog. Proslavljat te se Bog zbog kr~cana. Sud је zapo~eo; prvo се se reo ~tatj Crkva. Ako se s Bozjjm narodom postupa tako strogo, ~ео mu da se nadaju Bozji proHvnjcj?

4. Pozjv na otpor davlu u 5,9 zna~ajka је katehetskog oblio ka, а progonstva su smatrana njegovim prvim oruzjem. (;jtatelje se bodri podsjecanjem da jste patnje trpe mnogi kr~canj ~rom svijeo ta.

Ь. Da li је progomtvo и svim s/ucajevima jedanko? U prva dva odlomka jasno је da ku~nje postoje а nepravedo

no se trpljenje smatra mogucim; u druga dva prestoji sud vatrom. Od 4,12 dalje jezi.k је mnogo odre<tenjjj. Neki su zbog toga tvrdili da su 4,12 ј dalje , kasnijeg porijekla ј da odrazavaju drugatijj, teo ti oЬli.k progonstva. Drti se da su dva pisma, ili propovijed ј piso то jstoga pisca, 1 3 1 Ьila spojena. Dok se prvj suo~avao s lokalлjm ograni~enim progonstvom, drugi predvi<ta vece, obuhvatnjje pro­gonstvo u zem)jj. Drugi pak uzimaju da је Petar, kada је poslanica vec trebala Ьiti odaslana, primjo novosti о prijetecim proЬiemjma u krajevima u koje је pisao, te da је 4,12 i dalje dodao kao posto skriptum.13 2

Dok u 4,12 nije moguce zaoblcj izvjesnu crtu hitnosti, razlio ka izme<tu ta dva odlomka zлatno је uveblana. Valja naime, prio rnijetiti da se potpuno jsti jezik upotreЬijava u оЬа odlomka. Ako је "potar" u 4,12 kumja (peirasmos) , u 1,7 ј dalje kumje (peiras­moi) su poput zlatareve vatre. U оЬа је progonstvo razlog za rao dost (1 ,6; 4 ,13). lsto Gospodinovo Ьlatenstvo prirnijenjeno је u оЬа odjeljka {3,14; 4,14). U jednom је djjelu obznanjena slava trpljenja koje ~ovjek podnosi kao blcanjn {4,16). U svim је djjeo lovima Poslanice (2,13 ј dalje; 4 ,15) propisana poslu~nost drzavo noj vlasti u svim zakonitjtn i ~asnim stvarima i na svim se mjestio ma podrazurnijeva da се neprijateljj kr§cana rado iskoristitj svaku "priliku" koju Ьi im njihovo lo~e ј nepromi§ljeno vladanje moglo pribaviti. U svakom је s1utaju ukazano na uzor Kristova trpljenja

35

PR VA PETROVA (1 ,11 ; 3,18 ј 4,13), а nezas1uzeno trpljenje kr~ana povezano је s Botjom voljom (3,17; 4 ,19). Povrh toga, one kojj trpe poziva se da purosis ne doZivljuju kao jznenadenje , to је ne~to ~to se mote o~ekivatj . Iz toga је jasno da је purisis jste vrste kao trpljenja о kojjma је u Poslanjcj prethodno Ьilo rijecj_l з з

U svjetlu svega toga te~ko је zamjsJitj da је izmedu ta dva di· је! а Poslanice proteklo znacajno vrijeme Ш da је progonstvo koje prijetj u 4,12 dojsta razli~ito od ranjje predocenog. Тј ljudi vec poznaju trpljenje (1 ,6 ј dalje). Nova је opasnost nova samo ро stupnju alj ne ј vrstj_ Formalno, odjeljak 4 ,12·5,11 najbolje је prO· matratj kao sateti pregled ranije recenog u kojem se osnatuju nje· gove glavne poduke. А neki se elementi zajednickog katehetskog oЬljka, kao ~to srno vec vidjeli, ponavljaju i ovdje jako su se na svojjm pravirn mjestjma vec javilj_

с. Narav prikazanog progonstva 1 3 4

U prvom odlomku ni~ta ne upucuje na to da "rnnogovrsne kumje" nisu samo osobne, jako је ocjto da su o~tre. 1 u 3,15 i da· lje Cini se da glavna opasnost dolazj od susjeda а ne od drtave jer kr~anj treba da se sprernno susretnu s ispjtjvanjem svoje vjere (15); medutim, odjeljak se takoder rnote primijenjtj na proЬleme sa sucirna za prekr~aje . Fraza "ako је to Botja volja" ukazuje na to da, јаЈ<о је do pojedi11a~nih trpljenja moglo kasnije docj, u to vrijeme vladina politjka nije Ьila automatski napad na k~cane; re­dak 13, kao ј 2,14, podrazumjjeva da se, u uoblcajenom pravnom poretku, kr~cani nemaju ~ega bojati. Medutim, jstj odlomak ocjto dopu~ta mogucnost da provedba pravde mote postatj cudna, slije· ра i pristrana.

U odlomku 4,12 i dalje suprotstavlja se trpljenje zbog poci· njena zla ј trpljenja zbog Кristova imena. Poseban је zadatak drza· ve da katnjava prekr~jtelje ~to nekoga mote navesti na pretpostav· ku da је "trpljenje zbog Кristovog jmena" prema jstom nalogu. Povrh toga u prepjscj Plinjja Мladeg, rimskog legata u Bjtjnijj jz 110. poslije Кrista pojavljuje se pjtanje da li је "samo ime" (по· men ipsum) kr~ana uzrok katnjavanja ili tek "sramota zbog ро· vezanostj (s krcanjrna)" (flagitia cohaerentia). Ovo pjtanje koje se pojavilo u kraju u kojj је pismo Ьilo upueeno nave\o је mnoge povjesnjcare da progonstvo "zbog imena", natuknuto u 1. Petro-

36

UVOD voj, poistovjete s Plinijevom jstragom 111 godine.' 3S Ali ne Ьis· mo smjeli dopustiti da nas privlacnost tog poistovjecivanja zavede ј zaboravitj veliko isticanje lsusova "imena" meau prvim k~ani· ma.

lsus u evande\jjma pretkazuje nesmiljene postupke koje .се njegovi sljedbenicj pretrpjeti zbog njegova jmena,IЗ6 alj u-njegovo su irne,13 7 ј propovijedanje (\atno Ш istinito ), lijecenje ј gostolju· Ьivost. U Jeruzalemskoj crkvi u njegovo se jme spa~valo, kr~tava­lo, naucavalo i iscjeljjvalo, 1 э а а, u sasvirn stvamom smislu, Ьivalo ј progonjenjm. 139 Luka s mnogo toga, kao ~to smo vec vidjeli, povezuje Petra, i о njemu, zajedno s lvanom, pi~e: "oni pak odu ispred Vjjeca, radosni §to Ьijahu dostojni podnijeti pogrde za /те " (Dj 5,41).

Takve misli javljale su se u lcdtanskim umovima kad su se svakodnevno susretali s klevetama i nedacarna. Kad nШ Posla· nica govori о dioni§tvu kr~ana u Кristovim patnjama, ona svje· docj о tome da su progonstva јо§ uvijek Ы1а odrnjeravana Kris· tovim patnjama, ona svjedo~i о tome da su progonstva ј о! uvijek bila odmjeravana Кristom samim. Njegov ih је narod primao "u njegovo ime", "zbog njega".I40

Za njih је to Ьila pozadina " imena". S tim је u velikoj mjeri suglasno ono ~to је rimski legat rekao. Uoblcajen dio "ku!nje vat· rom" nije bilo smaknuee nego poniZenje.I41 Od susjeda, svjetine ili mjesnih sudaca · bila osuda formalna Ш cak nikakva • neki su ljudj trpjeli jer su bili kr~ani, dakle, "zbog imena".

Mozemo, takoder, utvrditi razliku izmedu Plinijeve flagi· tia cohaerentia ј grijeha, za koje Petar nagovara lcdtane da ih od· Ьасе. Plinije nesumnjivo ima na umu cestu.neznaЬo!acku klevetu da kr~ani na svojim tajnim obredirna cine odvratne zlocine: ro· doskvmuce, ljudozderstvo i njima slicne. Zbunilo ga је malo ~to cak nitj nakon mucenja od kr~ana о tim zlocinima ne moze nj~ta saznati. Razlog ~utnji Ьiо је jednostavno u tome ~to tj zlocjnj uopee nisu postojali. Protiv takve osude nije postojala odgovaraju· са obrana. AJi Petrove opomene u 4 ,15 nemaju takav prizvuk.142

Uloga u kojoj se kr~anin ne Ьi smio naci kao npr. "zlocinac", previ~e је uopeena, а druga, "nametljjvac", uopce njje katnjjva. Petra brine samo to da lcdtani u o~ima svih neznaboiaca onih s autoritetom ili onih bez njega, budu bez krivnje. Trpljenje nije

37

PRVA PEГROVA vatno, vatno је da је nezasluzeno.

Posljednje upu~jvanje na progonstvo znacajno је ро tome ~to ukazuje na to da trpljenje onih kojjma је pismo upuceno njje ograniceno samo na njihov prostor, nego је zajednicka sudЬina ta­da~njih bl~ana.

Mo1emo, stoga, zakljucitj da 1. Petrova govori Crkvi da se trpljenje koje su podnosili novozavjetnj kr~~anj za nju njje promj­jenilo. Као [ u Djelima, glavne nevolje do1aze Ocl nesluzbenih ј po­lusluzbenih izvora ili pak siШbenih kojj djeluju ultra vires. Njje vjerojatno da је smrt bila uoblcajen jshod njihova pon~anja . 14 3

Vjerovalj su da su progonjeni "zbog imena", ali su izraz upotreb­Ijavali u prvolrntanskom, а ne rimsko-pravnom smis1u.

d. Povijesrш pozadina progonstva и Ј. Petrovoj U Djelima nalazimo da su kr~anski misjonari cesto bili u

te§kim ј pogiЬljenim okolnostima, ali su ta progonstva blla mjes­na, oblcno potaknuta tidovskim utjecajem Ш povredom necjjih trgovackih jnteresa,144 а kad Ы presuda blla donesena, najce§~e јој nije prethodilo saslu§anje .14 5 Prvo progonstvo koje је pokre­nuo Rim а о kojem pone§to znamo Ьilo је Neronovo; osudio је kr~ane zbog pozara u Rimu,146 64. godjne. Zbog njega su Petar ј Pavao jzgublli zjvote. 14 7 Ne postoje pouzdani dokazi da se pro­gonstvo pro§irilo jzvan Rima14 8 ali su rimski prokuratori ЬШ sklonj odratavati volju imperatora, napose, ondje gdje elementi moej nisu ЬШ sklonj kr~anstvu lako је moglo doej do o§trog izlje­va.149

О narednim godjnama imamo vrlo malo pouzdanih podata­ka. W. Ra.msay је vjerovao da је tada§nja razdrazJjjva vlast kr§~ane smatrala zblljskom ј mogu~om prijetnjom sjgumostj, 1 s о te su protiv njih ustanovilj odredene zakonske mjere. Tako је od Vespa­zjjanova vremena nadalje "ime" u tehnjckom smis1u bilo kaznjjv prekr§aj. Bilo је nezakonjto Ьiti kr~anjnom. Sigumo је da se 95. god. na kr§~ane u Ьijesu okomio Domicjjan а Otkrivenje, koje se oblcno datira u vrijeme njegove vladavine, ukazuje na to da је progonstvo zahvatilo i pokrajine. NajzanjmJjiviji neznabozacki do­kument о postupanju s kr§~anima ipak је ve~ spomenuta prijepjs. ka izme<lu Plinija, koji је 110/ 111 . god. postao prokurator Bjtjnj­je, ј jmperatora Trajana.1 s 1

38

UVOD Plinjje, kojj se njkad prije njje bavjo kr§canjma, pjta da li pri

odmjeravanju kazne treba uzeti u obzjr dob, spol ili pozjv. Tako­der ga zanjma da li је samo jme kr§~anjn dovoljan razlog za kaznu, ili samo prekr§ajj koje su kr§canj (navodno) bili skrivilj.

Ovako је on jstraiivao је li tko kr§canjn: zahtjjevao је od ljudi da se poklone jmperatorovu kipu , ј, ako su odblli, smaknuo Ьi ih zbog nepokomosti. Ostalj Ьi Ьili oslobodenj.

Kr~anj su Ьili vrlo brojnj, nalazili su se na svim dru§tvenjm polozajima u gradu ј selu а me<Ju njjma bilo је ј rimskih gradana. Od njegova silovitog djelovanja u opasnosti od razaranja nalazili su se hramovi posveceni bogovima. Anonimno' s 2 mu је blo pos­lan jedan popjs а postojj ј nagovje§taj da је kr§canski uspjeh 1 s з povrijedjo izvjesne jnterese. Trajanov odgovor opeenito odobrava takvo pona§anje . Kr~~ane ne treba jzbavljatj, ako su pravi\no osu­denj, а ako odblju vjeru javno opozvati, treba ih kaznjtj - medu­tim, ne treba uvazavatj njjeda anoniman dokaz.

Postavlja se pjtanje da li se 1. Petrova uklapa u tu sjtuacjju. Vjdjeli smo da, pri pa1\jjvu jstraiivanju, malo §to PosJanjcu pove­zuje s P\jnyevom jstragom. Vj~ cjnitelja govori protjv bilo kakve veze. On је Ыо prokurator а Bitjnjja-Pont pod njegovom nadlez­nostj. Nj§ta ne uk9zuje na to da је svoju politiku nametnuo dru­gim oЬlastima, u koje је 1. Petrova Ьila upucena. Redak 5,9 ро· novno pokazuje da је njihovo trpljenje jsovrsno s trpljenjem kr§~a­na na drugim mjestjma, te ne prtpostavimo li da је Trajan pro· gonstvo poduzeo u cjtavom Carstvu, za §to ne postoje dokazj, to ne odgovara prilikama.

Razmotrimo \i Dornicijanovu upravu ili, kao Ramsay, po­datke jz sedamdesetih ј osamdesetih godjna ро Kristu, bavimo se razdoЬljem iz kojeg gotovo da ј nemamo usporednih svjedocan­stava. Ako to olak~ava prihvacanje hjpoteze, udvostrucuje se oba­veza njezina obrazlaganja. Glavnj razlog zbog kojeg је postavljena nesumnjivo је bilo vjerovanje da "trpljenje zЬog jmena" ukljucuje s\Шbeno djelovanje, za §to se pak unutar op~eprihvacenih granica Petrova Zivota njje moglo na~i nikakva jamstva. Poku~aJj smo ovdje pokazatj da jpak ne mora blti tako. Ramsay, kojj је drzao da је vrijeme Plinijeve vladavine odve~ kasno, ј та pravo, smatraju­~j da djelovanje Plinija ј Trajana projzJazj jz daleke pro§losti; ono njje , kao ~to ponekad tvrde branite\jj datjranja u Trajanovo doba,

39

PRVAPEТROVA

potetak novog smjera. Plinije, iako nesiguran u tehnitkim pojedi­nostima, uvjeren је da protiv kr~ana treba poduzeti zakonske mjere. Otito је , dak.le, Ьilo onih koji su Ьili osudeni. Ali tini nат se da је u slutaju Poslanice pitanje о nomen ipsum Ьilo latno ku­W\je. Naime, Plinije na pitanje ne doblva izravan odgovor i , ~to је takoder totno, on ne ublja k~ane zbog nomen ipsum, nego zbog nepokomosti. Trajanov odgovor је sud ad hoc, i najmanje zado­voljava. Da li је "ime" zlotin, ili ne? lspovijedanje kr~anstva mo­t e Ьiti Wnjeno smrcu, ali је odgovomost za samo izvr~enje na progoniteljima, а ne na vlastima i policiji. Odatle slijedi da uglav­nom pravedni i humani imperator, koji је , istina, ј na osnivanje potamih teta gledao kao na moguc izvor pobune, 1 5 4 nije toliko nastojao jskorijeniti krscanstvo, koliko driati ga pod nadzorom. I u tim nezadovoljavajucim uvjetima, prepusteni rnilosti susjeda i zlobnu ogovaranju, s nejasnim osudama i namjemo skrojenim za­konom, krscani su tivjeli desetljecima. Pitanje postavljeno u Djeli­ma, zbog kojeg su zlodjela ti ljudi krivi , u prvom ј drugom stolje­cu nije jasno odgovoreno.

Zato se tini da trpljenja nagovjjestena u Poslanici nisu po­sebno vezana ni uz jedno pojedinacno zakonodavstvo. Progonstva kr~ana bila su u prvom stoljecu cesta. Koliko su mogla Ьiti o~tra vidimo jz Djela apostolskih i drugih pisama upucenih "braci koja su u svijetu" : npr. Poslanice Solunjanima i Hebrejima, od kojih prvo sigumo, а drugo mozda, nema veze niti s jednim nama poz­natim progonstvom.

Qpjsani uvjeti bili su mogucj ј prije ~ezdesetih godina, te se u datiranju ne mora posezati za kasnijim godinama. Ukoliko pak u 4 ,12 i dalje zamjecujemo prizvuk neoblcne hitnosti lako је mo­guee da је Petar u Pavlovu smaknucu i u prvim tamorima о hajka­ma na krscane, koje su zavrsile poznatim krvoprolicem ро Nero­novom nalogu, vidjo pokret neprijatelja koji Ьi se mogao ozbiljno odrzatiti ј na pokrajine.

"Орсј Botji sud (pun·sis) ocitovao se posvema~njim nedos­tatkom sigumostj , cemu su kr~cani bili izloteni u svakom trenut­ku ј u svakom dijelu Carstva, kao i klevetanjem, izbjegavanjem, nasiljem svjetjne ра cak i smrcu. U svako vrijeme ј na svakom mjestu mrzili su ih zbog Кrista. Drustvo је bilo negostoljuЬivo а svijet nepravedan." 1 5 5

40

UVOD Ziveci ро najstrotim uputama za odrtavanje reda i postuju­

ci konstitu.jrane vlasti, trajno potjcanj na dobra djela i cudoredan tivot, kr~cani se nisu uklapali u drustvo. Njihovi prijatelji smatrali su ih cudacima jer vise njsu sudjelovali u razuzdanim obltajjma helenistickoga drШtva 1 5 6 ј zgratali im se. 1 s 7 Pripisjvano im је da su " mrzitelji ljudi". Tijekom vremena, posebno s povecanjem bro­ja krscana sumnjjcenje је poprimalo sve tete razmjere. Poceli su ih smatratj ne samo nedrustvenjma nego protudrustvenjm elemen­tom · prijetnjom poretku ј drustvu. U takvoj klimi nasilje је mog­lo svladati zajednjcu kao provala razornoga vulkana, svi su ih mrzili · zbog "imena".

XIII. OЬlik 1. Petrove

Vec smo uocili da Poslanica u retku 4,11 doseze vrhunac, nakon kojega se neke prethodno razlotene teme ponovno javljaju, upravo se stoga taj redak mnogima cini prirodnom razdjelnicom Poslanice, sto upucuje na to da је pismo moglo Ьiti dodano pro­povijedi Ш da se motda radi о dva spojena pisma. Profesor C.F.D. Moule nedavno је nabacio zanimljivu mogucnost, da Ьi dva pisma slicna sadrzaja mogla Ьiti napisana odjednom, prvo (1 ,14,1 sa zakljucnim pozdravom) upuceno u krajeve gdje је progonstvo bilo o~tro , а drugo (1 ,1-2,10; 4 ,12-5 ,14) u krajeve gdje је ono jos uvi­jek bilo samo moguce. Та su dva " umetka" zatim bila zajedno prepisana.1 s 8 Za ocekivati је , me<1utim, da Ьi takav postupak OS·

tavio neke znakove neuskla<1enosti, sto nije slutaj. Stoga је bolje ulomak 4 ,12-5,11 promatrati jednostavno kao kratko ponavljanje i naglзSavanje vatnih elemenata i poticaja.

Glavni odjeljak knjige testo је Ьiо klasificiran kao propovi­jed; doista ne mote se u njemu pretuti zvuk izvome propovijedi . То је zivo poticanje bogato ritrnicki izrateno. Medutim, ne treba odmah pretpostavljati da је bilo umjetno prevedeno u pismovni oЬiik u vrijeme kad је postalo pomodno tako ciniti.1 s 9 Naravno, moglo је Ьiti i onako kako smatra Crenfild, da је Petar odrzao propovijed а kasnije је ро Silanu poslao kao pismo. 1 6 о U svakom slucaju, iza svakoga novozavjetnog spisa stoje mnoge apostolske propovijedi.

Neke su znacajke ipak privukle posebnu paznju. DiЬeliusu

41

PRVA PETROVA napadna "mnotina liturgijskih izraza" kojj mu postaju objaJnjjvi smje~tanjem knjige u kontekst javnog bogoslufenja.161 Perdel­witz, <:!jju smo teoriju о misterijskim religijama vet spomenuJj, drti da је velika tema knjige ustanovljenje kr~anskoga kr~tenja nasuprot poganskim misterijama. В.Н. Streeter16a је prihvatio to tuma~enje , i Poslanicu smatra propovijedj Aristjona, blskupa Smime,163 koju је odrfao kandidatima za kr~tenje: robovima, udatim fenama i ofenjenim mu~arcima.

Ти је teoriju u kratkim ali plodnim bllje!kama pridodanim vlastitom izdanju Windjschova tuma~enja preuzeo Н. Preisker.l 64 Odjeljak 1,3-4,11 nije toliko propovijed uz kr~tenje koliko liturgi­ja s izostavljenim obrednim uputama. Osobltost је ovoga tuma~e­

nja u tome ~to nas uputuje da slijedimo uzorak obreda kr~tenja od po~etne molitve, koja nag)Шva izvjesnost spasenja, do poduke о kr~tenju ј samog kr~tenja, koje se prema Prejskeru pojavljuje jz. mei!u 1,21 ј 1,22 gdje se jznenada mijenja vrijeme, "po~to ste o­~istili svoje duk". Zatim slijede poticajj himne, proro~ko otkrive­nje i zaklju~na molitva. Ni tada njje sve zavrkno jer nalazimo da је 4,12 ј dalje zaklju~na molitva za ~itavu zajednicu: zbog toga se о progonstvirna govori kao о ne~emu prisutnom. Stilisti~ke razli­ke ukazuju na to da su u slufЬi sudjelovalj prorocj ј karizmatici.

Navedena је teorija izvedena na osnovi pomne analize obli­ka i mnogjma te se u~initi odvet izvje~ta<:!ena. Koji је npr. kriterij za raspoznavanje "otkrivenja"?166 Imamo li pravo izdvajati zak­lju~nu molitvu ako ona sada uopte nije u molitvenu obliku? Oni koje је privukla ova teorija zbog ~este upotrebe rije~i "sada"l68 drfe da Ьi ukazivanje na vr~enje obreda moglo takoi!er uputivati na to da је "sada" uzeto kao primjer radosnog ~ekanja posljednjih vremena ~to poput zvona odzvanjaju <:!itavom PosJanjcom. l69

Uputivanje na to da smo "nanovo rodeni za fjvu nadu" Ш poticanje da <:!eznemo za mljjekom kao novorooen~ad 1 7 1 njsu sj­guran dokaz da se radi о Jcr~tenju. Cin r<Xlenja vec је prepoznat i njegov је ishod dofivljen, te on ne mote upucjvatj na ne~to !to 6е se zЬiti tek poslije 1,21 . Ovaj izraz treba usporediti s odgovaraju­cim ~lanom katehetskog oblika o<:!uvana kod Jakova gdje је upu­civanje potpuno jasno: "Ро svom naumu on nas porodi rije~ju ls­tine da budemo prvina neka njegovih stvorenja." 1H "Rodenje"

42

UVOD se u оЬје poslanice odnosj na evandelje а ne na krsnu vodu. То potvrduje i redak 1,23 , kojj је prema Preiskerovu stajalШu djo po­svete koja se izrice prilikom kr~tenja , gdje su kandjdatj za kr!tenje opisani kao ljudi kojj su "nanovoroдeni ... Rije~ju Bozjom", !to је kasnije izricito oznaceno kao propovijedano evandelje. l 7 з

Slika dojen~adi i mlijeka odvec је cesta u Novom zavjetu da bi јој se ovdje dalo posebno znacenje. Doista, jako је Moule moz­da u pravu kad smatra da је piscu na umu "obrazac" kr~tenja, va­Ija uociti da је jedino mjesto koje otvoreno upucuje na kr~tenje u­metak.174

Cross је u spomenutoj monografiji hipotezu preoblikovao; na osnovu bogate patristicke gralle vrlo privlacno podupire mШje­nje da је Poslanica mjsni dio krsne slufbe odrZзne na Uskrs. Uka­zuje na stalnu upotrebu pashein, " trpjeti", u poslanici, daleko ce!cu nego drugdje u Novom zavjetu, i na igru rijecima za koje postoje brojne usporednice s Pascha, Uskrs. 1 7 s Poslanicom prov­Ja~i tipologiju Кnjige Izlaska. Teme ~oslanice moguee је ukratko izloziti ovako: "kr!tenje, Pasha, trpljenje - uskrsnuce, cudoredne obaveze". "Obred kojem te teme pripadaju" pashalna је krsna euharistija.l 76

Cross ukazuje na mnoge pojedjnosti iz ranokr~anskih izvo­ra (а ocjto ima ј druge u pripravi) а poglavito jz Нipolitove Apos­to/ske predaje napjsane u Rimu oko 215 . godjne аЈј koja nesum­njjvo sadrzi mnogo stariju graдu. Те pojedinosti, drzi on, jasno osvjetljuju ~to se u Pos\anjcj dogada. Poziva na patljivo usporedno proucavanje PosJanjce i krsnog ј potvrdnog obreda iz Apostolske predaje. 1 7 '7

Pozjv се nesumnjivo Ьitj ~jroko prihvacen.l 7 s Njjedan jzvor kojj moze baciti ne!to svjetla na sveti tekst ne smije se zanemariti. Medutirn, neke opomene treba jmati na нmu. Na prvom mjestu, svaka rezerva koju osjecamo prema Preiskerovoj hipotezj nuzno се se vezati za taj njezin novi obtik.1 79 Qsjm toga, zbog naravi sa­mog prouёavanja odvec је lako u nak tekstove ucjtati jdeje ko­jjh ondje nema. (Npr. ne smijemo zaboraviti da, ma koliko Iako na to pomi!Jjali, Apostolska predaja zapravo ne kзZe da se kr~te­nje zblvalo na Uskrs180 а vjerojatno ima tragova tipologije Izlas­ka kojj nemaju veze nj s Uskrsom niti s kr!tenjem.1 8 1) Apostols-

43

PRVA PETROVA ka predaja takoder је djelo koje oblluje proЬlemima; tekstovnim, povijesnim ј liturgijskim. Ne mozemo uvijek blti sigumi da znamo ~to је pisao Нipolit; а kad blsmo i mogli, da је on u svakom sluca­ju predstavljao Rim, Ш nekoga drugoga osim sebe, jer је zapravo Apostolska predaja polernicko djelo. 18 2 ёаk i kad u nekim kasni· jim spisima mozemo pronaci odgovore za koje se cini da osvjetlja­vaju Poslanicu, moramo blti spremni prihvatiti da ona neki srnisao i ima bez njih.l 8 3

Ogranicimo 1i se na ono ~to је uverljivo potvrdeno, znamo da nат 1. Petrova dolazi kao pismo, te ga kao pismo ј valja prven­stveno proucavati.I84 ёitamo 1i је kao pismo, vЗZnost pridana kr~tenju manja је nego sto Ы se prema suvremenim raspravama moglo ocekivati.

XIV. Odredi§te Poslanice

Pismo је upuceno krscanima u Pontu, Galiciji, Kapadociji, Aziji i Bitinjji.ts s Promotrimo li tocne granice tih pokrajina, tada to podrucje obuhvaca veci dio Male Azije sjevemo od planine Taurus. Ali to vjerojatno nije najtocnije odredenje. U vrijeme kad је pisana Poslanica pokrajine Bitinija i Pont zbog upravnih su raz­loga bile sjedinjene iako im Petar р~ odvojeno. Stoga smo prinu­deni uzeti u obzir da se on nije nuzno pozivao na rimske politicke granice.

U tom је slucaju znacajno da se i "Azija" i "Galacija" puc­ki upotreЬijavaju s mnogo ogranicenijim znacenjem od njihovih politjckih konotacija. Tako "Galacija" moze oznacavati sjevemu Ш pravu, Galaciju, а tri su odvojena dijela Azije nazvana pokra­jinskirn imenima.

U Djelima 16,6.7. Duh Sveti zabranio је Pavlu i njegovim pratiocima propovijedati u "Aziji" • upotrijebljenoj ovdje u ogra­nicenom srnislu- i Bitiniji? Da li је to zato ~to је Petar, pored os­talih, vec blo radio u tim podrucjima? Ako da, \jerojatno se ovdje rnisli na Aziju i Galaciju u ogranicenijem srnislu. Ovim prijedlo­gom podrucje u koje је pismo upuceno mnogo је uie ali zato ima jedno znacajno zajednicko odredenje - radi se,o opcenito govore­ci, о onom dijelu Male Azije koji nije evangelizirao Pavao.18 6

44

UVOD Red imenovanja је, medutim, neoblcan. Niti је abecedni, ni­

ti pak onaj kojim Ьi se pokrajine zamiSljale iz vjerojatnog ugla, iz mjesta pisartja. Pont i Bitinija, dijelovi jedne pokrajine, navedeni su izdvojeno; prvi na pocetku а drugi na kraju niza. W. L. Кnох је tvrdio da је poredak takav samo zbog dobra ritmickog ucin­ka.l8 2 Beare, koji drii da је pismo upuceno progonjenima od Pli­nija, nudi vrlo nesiguran prijedlog da su Pont i Bitinija tako raz­mjesteni zbog svoje vainosti, buduci da је u njima progonstvo moglo uzeti maha, dok su druge, о kojima takvih dokaza nema­mo, smjestene izmedu jer је samo postojala mogucnost da se pro­gonstvo na njih proSiri.I88 Medutim, time davni Hortov prijedlog jos nije poboljSзn: "Ako ... navedeni red nije izmastan, on odgo­vara ... putanji koju blsmo mogli prirodno slijediti pristajanjem u Pontu, kruzenjem poznatim Ш vjerojatnim srediStima krscanskih zajednica, i vracanjem u susjedstvo uz Cmo more." 189

Dostavljac koji је slijedio tu putanju lako је mogao blti sam Silvan .

XV. Mjesto pisanja

Poslanica је upucena iz Babllona. Postoje dva mjesta koja nose to ime. Drevni mezopotamski grad koji је tada Ьiо srediste cistog i nepopustljivog judaizma mogao је, razurnljivo blti to mjesto. 19 о Medutim, cini se da је odvec tesko povjerovati da su Marko i Si.lvan, Pavlovi prijatelji, kako navodi zakljucak Poslani­ce, takoder Ьili ondje. ёinjenica da је lstocna crkva sebl prisvajala apostola tek kasnije, а i tada samo na osnovi ovog odlomka, uka­zuje na to da se nijedna predaja о Petrovu privremenom boravku ne temelji na tom mjestu.

Babllonom se takoder nazivao i jedan rimski granicni polo­zaj na Nilu jer se smatralo da su ga osnovali babilonski odmetni­ci.• 9 i U prilog pretpostavi da је Petar kratko boravio u Egiptu mogla Ьi se navesti · iako nedovoljno uvjerljivo · dobro poznatu vezu Marka i aleksandrijske crkve i cinjenica da је Basilid, alek­sandrijski krivovjernik, tvrdio da preko svog tumaca Glauka 1 9 2

drzi Petrovu apostolsku predaju. Ali Babllon vjerojatno nikada nije blo vi~e od utvrde, i cini se da nema posebna razloga zbog ko-

45

PRVA PETROVA jeg Ьi si Petar u njemu na~inio sjedi~te . 1 9 з

Daleko је vjerojatnjje da "Babilon" stoji urnjesto Rima. U tom ga smislu nalazimo navedena u Otkrivenju194 а, jmajucj na umu da је takav na~jn govora vec pripravljen u Starom zavjetu, njegova је upotreba kao blre 1 9 6 me4u kr~anima lako razumljiva. lna~e podlo1an stav prema Rimskom carstvu u Poslanicj njje, kao !to se ponekad izjavljuje, tome zapreka, jer nije samo progonstvo u~inilo Rim materom Ьludnica. Uz to, u Rimu је Ьiо Marko а raz· lotno је vjerovati da је u njemu djelovao ј Petar.

Sada ј Beare, nakon !to ga је Cross uvjerio u vezu Poslanice s Нipolitom1 97 а tjme i s rirnskom liturgijom, prihvaca Rim kao mjesto pisanja. Prethodno је smatrao, datirajucj је kao ј drugi mnogo kasnije, da irne Babilon, jako smi!ljeno da predstavlja Rim, ne prenosj nikakvu stvamu obavijest kako је knjjga bila pjsana za navedena podru~ja . 1 9 8 U Suvremenim verzijama govori se о tome daje " Babilon", nasuprot neЬeskoj domovinj, zami!ljen kao ozna· ka za mjesto progona, podsjecajucj na " Raseljeni!tvo" jz џ.t9 9

Ali to ostavlja nejasnoee u onome za ~to Ьi se o~ekivalo da је jas· no odredeno · jer tada Ьi cije/a Crkva bila u " Babilonu", dok Ре· tar jpak pozdravlja odredenu crkvu.

XVJ. Vrijeme pisanja

Nastanak Poslanice oЬi~no se smje!tava u jedno od ova tri razdoЬlja : Trajanova vladavina ( oko 111 )2 о о Domicjjanova vlada· vina (90-100) Ш Neronova vladavina (62-63). Ovdje svakako treba dometnuti ј Ramsayev pogled, sasvim osoblt , prema kojemu је Poslanica mogla Ьiti napjsana oko 80. god. То је vrijeme predla· gao dijelom zbog vlastite teorije о progonstvu radi jmena а dije· lom zato !to је Ьiо uvjeren da prije tog datuma Pont njje mogao Ьiti evangeliziran u mjeri u kojoj to Poslanica pretpostavlja. 1 po­red njegova stramog suda u tim stvarima, nijedna pretpostavka nj­je dobro utemeljena а prednja~j ona о produfavanju Petrova 1ivo­ta do vremena koje, prema njegovoj pretpostavci, najbolje odgova­ra nastanku knjige.

Ako su naprijed jznjjeti dokazi valjanj, nema potrebe pose­zati za razdoЬljem od 80 do 100. godjne, а јо§ manje onim jza to· ga.

46

UVOD Najbolje odgovara vrijeme ne!to prije Neronova progonstva

63. ili po~etkom 64. godine.2 01 МоМ а је umorstvo Jakova Pra­vednika 62. god. u Jeruzaletnu, koje ukazuje da је judaizam ko­na~no odЬio kr~anstvo, kao ~to predlafe Selwyn, moglo dati po­sebnu o!trinu galiJejskom apostolu pri obracanju nefjdovskoj bra· сј, "izabranjm patnjcima Raseljeni!tva".:ao:a Ш је mofda napjsana nakon Pavlove smrti, te su njegovi pratjocj Marko ј Silvan, kojj su sada pomagali Petru, postali pjscj Petrova evandelja ј njegove pos· lanjce.103 Sve okolnosti ne mofemo znati pouzdano; znamo jpak da је osamnaest mjesecj Ш najvi!e dvije godine nakon pisanja ovog pisma Petar slijedio Jakova i Pavla, dokraja jspMj ~a§u trpljenja ј slave.

ХVП. Pisac i njegova poruka

Na prethodnjm smo stranicama dodimuli mnoge aspekte Poslanice. Mnoge sve to neodoljivo upucuje u jednom smjeru: to nije samo apostolski nauk, о kojemu svjedo~i Duh, nego је to dje· lo Кristovog apostola.

Vrlo је vjerojatno da је u taj posao Ьјо upleten i prorok Sil· van. Tocan udio sudionika u pjsanju Poslanice nikada nam nece bjti poznat. Utvrdivanje nadma§uje sve vje!tine kasnijeg nara§taja da razmrsj vlakna spletena suradnjom stvaralaca. А cak ј ondje gdje је to moguce, to ne Ьi bilo osoblto korisno. Poslanjca је do nas do!la s Petrovim potpjsom ј autoritetom, autoritetom aposto· la Isusa Krista ј svjedoka njegova trpljenja ј slave. Кr~canski Cita­telj ne mole se oteti njenu neodoljjvu ritmu. Glas ~ovjeka kojj se ponosi Gospodinom ј nije~e ga, kojj, kad ga ovaj pogleda, jzlazi ј gorko pla~e . koji se raduje jer ga smatraju dostojnim da pretrpi sram zbog njega ј koji је u smrti ispru1io ruke da proslavi Boga, kojj sebe skromno naziva "starje!jnom ј svjedokom". glas takvog ~ovjeka, ~ovjeka koji је iskusjo najvi!u temperaturu peci u kojoj se ku~ kr~anska vjera, privla~j ~jtatelja, i ukazuje mu na njegova slugu · Spasitelja. 1 zato se on mofda mogao molitj:

Ah pokw mi to mjesto najvece srece, Mjesto gdje borave tvojj narodj, Gdje svecj ushiceni gledaju.

47

ANALIZA

Naslov i pozdrav (Џ.2)

П Narav spasenja koje nam је Bog pribavio ( 1,3·12)

111 lzazov drup~ijeg Zivtjenja (1,13-2,3) а. Svrha BoZjep izbora (Џ3-16) Ь. Po:ziv izabranima da se Ьоје Boga (Џ 7-21) с. lzral.avanje novoga iivota (1,22·2,3)

IV Povlastice pripadnika Boijega naroda (2,4-10) а . Novi "duhovni dom'' (2,4.5) Ь. Кamen uponi (2,6-8) с. Narod Botji (2,9.10)

V Zivot kr~зna u odnosu na druge (2,11·3,12) а. Neki razlozi za samodisciplinu (2,11.12) Ь. Dui:nost pokoravanja svjetovnoj vlasti (2,13·17) с. Du.Zлost slup prema eospodarima (2,11.12) d. Pri.mjer Кrista, na~g Otkupitelja (2,21 Ь-25) е . Dui:nosti muteva i iena (3,1·7) f. Nacela kr~anskoga uvtjenja (3,8-12)

VI Trpljenje radj pravednosti (3,13-17)

VII Кristovo trpljenje i njegove slavne podjedjce (3,18·22)

VIII Daljnji poziv na sveto uvtjenje (4,1~)

IX Prakt'i~ni zahtjevi u~eni~tva (4,7-11)

Х Daljnji nauk о kr~nskom trpljenju (4,12-19)

XI Odgovornost starje§ina (5,1-4)

XII Poziv na poniznost i strpljivost (5,5-9)

Xlll Zavr~no poшdanje i osobni pozdrav (5,10-14)

49

KOMENTAR

1. Naslov i pozdrav ( Џ .2)

Ро uvrijezenu obl~aju pisac imenuje sebe а potom i one ko· jima se obraca, i u pozdravu izratava svoju dobronamjemost. Os· novni је okvir ovdje proЯren opisom pisca i ~itatelja jer su i jedan i drugi vezani uz Isusa Кrista. Petar kao apostol, ima posebno pos­lanstvo а citatelji, iako privremeno raseljeni u razne dijelove Male Azije, vec otprije su izabrani od Boga i posvecenj Duhom da budu oda11i njegovoj volji; o~i~ceni su ј posveceni trtvom Isusa Krista. Petar im zeli u ~to vecoj mjeri priЬlШti objavu botanske naklo· nosti i mirom ovjencan blagoslov kojj ona daruje.

1. Petar. Gr~ki naziv za "kamen" (na aramejskom "Kefa"). То је ime Gospod dao Simunu, sinu Ivanovu (vidi lv 1,42; usp. Mt 16, 18), i ono је postalo njegovim kr~canskim jmenom. Obratite pamju na 2,4.5. gdje sam Petar tako opisuje one koji prilaze Кfjs­tu; oni postaju "kao kamenje". Izraz apostollsusa Krista moze zna~iti: ( l) poslan od lsusa Кrista i (2) poslan da sluti i propovije· da lsusa Кrista. Upravo poslanstvo Petru daje vlast da kr~canima uputi ovakvu poslanicu. Pozivanje na poslanstvo u skladu је sa ~i­njenicom da se obraca kr~anima s kojima do tada nije imao osob· noga dodira.

"Naslov" upucuje na to da su onj kojjma је poslanica narni­jenjena nastanjeni u razbljtim dijelovima Male Azjje sjevemo od gorja Toros (vidi Uvod, str. 44 ) . Petar ih opjsuje kao putnike Rase/jenistva. Rije~ diaspora, preveden sa "Raseljeni~tvo", ozna· ~enj su Zidovj izvan Palestjne (vidi lv 7,35) а ovdje su njome oz· na~eni kr~anj. Тај jzraz ujedno namece mjsao da su onj na ovom svijetu ne samo "raseljeni" nego i daleko od pravoga doma, met· ropole na nebu. Prema tome, ovozemaljsko је stanovanje samo "privremeno" ( vjdi 1,17, gdje rije~ paroikia ozna~ava "proputo· vanje" tj. mjesto kojem se ne pripada). Ovdje su stoga nazvanj parepidemoi, "putnjcima". Та rije~ uklju~uje dvoje: pripadnost drugom narodu ј privremen boravak. Nalazjmo је ј u Postanku

51

PRVA PETROVA 1,2 23,4, LXX, gdje је upotrijeЬljena za opjs Abrahamova boravka u Калааnu, te u Psalmu 39,12, gdje oznatava tovjekov privremeni boravak na zemljj. Petrova pozdravna rijet postaje tako pozjv kr~­canima da se smatraju gra<!anima neba, odnosno tek "prido~lica· ma ј putnjcima" na ovome svijetu (usp. 2,11).

2. Rijetju izabrani u grtkom zapotjnje Petrov opis onih ko· jima је Poslanjca namijenjena, ~to upucuje na narav njihova odno· sa prema Bogu. Sve to prethodj opjsu njihova polofaja na ovome svijetu kao "putnika". Ono ~to је u Starom zavjetu znatajka Iz­raela (vidi Pnz 14,2; Iz 45,4) prenijeto' је ovdje na k~ansku za. jednicu kao na Novj lzrael (usp. 2,9.10). Slijede zatjm tri jzraza kojima su nagla~na imena osoba svetoga Trojstva jmplicjrajucj da sve tri zajednitki sura<!uju u tovjekovoj povezanostj s nebeskim odre<!enjem. lzbor potjete od Boga Оса, njegove neprolazne volje ј namjere. Njegovo predznanje ukljutuje misao о predodre<!iva­nju (usp. 1 ,20; 2,23). Bozjj jzbor ј namjera otjtuje se djelovanjem Dulш, kojj na ljude utjete posvecujuci ih tjneci ih tako dostoj­nima nebeskog pozjva. Nakraju se spominje pos/u!nost · izabrani treba da velitaju Boga. Udio u takvom odret!enju zahtijeva po­!kropljenje krv/ju lsusa Krista. U svjetlu Starog zavjeta taj se rjet­nik mofe povezati s rnnogotime .. On se mote odnosjti na prijenos zasluga pomirЬene ј otj~ujuce Кristove smrti na izabrane (usp. Br 19,9; НеЬ 9,13), na potvrdu novoga Saveza kao ј na sudjelova­nje u njegovim blagodatjma ј obvezama (usp. Izl 29,21; Lev 8,30; НеЬ 10, 19-22). Sve se to moze uvrstiti u tumatenje ovoga mjesta. Vrijedno је spomenutj da је po!krop/jenje krv/ju navedeno na pos· ljednjem mjestu. Ono vjerojatno upucuje na oti~ujucu narav Кristove smrtj koju cemo trebati do samoga konca n~ega ovoze­ma1jskog Zivqt.a (usp. 1 Iv 1 ,7).

Punina vam milosti i mira! Petar zakljutuje pozdrav molit­vom za one kojj се poslanicu titati zeleci jm da steknu veliko o­sobno iskustvo u poznavanju Ьlagodati Bozje bavljenju ljudima u Kristu i kroz Duha.

52

PRVA PEТROVA 1,3

11. Narav spasenja koje nam је Bog pribavio ( 1,3-12)

Boga se ovdje ~tuje kao onoga kojj tini djelo milosr<!a u Kristu koje nат nepoЬitnodokazuje da posjedujemo nebesku ba~­tjnu ј obecava da cemo dotekati trenutak kad cemo u njoj moej potpuno utivati. Takvj nas jzgledi moraju obradovati tak i kad se na<!emo u vrtlogu te~kih zjvotnih jsku~nja, а napose po~to shvati­mo da ona sluze dokazivanju nepatvorenosti na~e vjere ј, odatle, uvecavanju slave na~eg Spasjtelja kad do<!e vrijeme njegova pojav­ka. U meduvremenu sadamjjm druzenjem s nevjdJjjvim Gospo· dom ј shvacanjem spasenja motemo oeutjeti okus nejzrecjve bu­duce radostj. Drevni prorocj pretkaza)i su upravo to spasenje. Duh jm је Krjstov otkrio da је predodretteno da on patj kako Ьi silna milost posta1a dostupna ljudima. Drevne је proroke, kao ј dana~­nje propovjednike, Bog jmenovao da potaknu na~e sudjelovanje u spasenju. Sve је to toliko predivno da ј nebeski antteli svrcu pog­led dolje ne Ьi li to ~to bolje razabraJj.

3. Blagoslovljen Bog... Samo ovakvim ~tovanjem mote se jzrazitj punina jstjne koja slijedi. Bog, tvorac na~ga spasenja, opjsan је ovdje na kr~canski natin. lzraelcj su Boga Ьlagoslivljali kao stvoritelja svijeta ј svog osloboditelja jz Egipta. Kr~canj ga Ьlagoslivljaju kao Оса utjelovljenoga sina, onoga koji је Isusa ро· djgao jz mrtvih. Stoga ga treba priznavati stvoriteljem novoga stvorenja ј duhovnjm osloboditeljem.

lsus se jzrijekom imenuje kao па! Gospodin lsus Krist, tj. kao od Boga obecani Mesjja, bozanski uzdignuti Gospodar svega svjjeta i Bozji poslanik kojj te dvije slufbe treba obaviti u nШm interesu i и n~e dobro, pojedinatno i zajednitko. Bogje Isusa u­tinio Gospodom i Kristom podigav!i ga iz mrtvih (usp. Dj 2,36). То jzvanredno znatenje njegova uskrsnuca ovdje је nagla~no. Tu se rat!a na~ nada koja kao i uskrsli Gospod "Zivi", koja је ne­umrla (vidj Rim 6,9). 1 mi sudjelujemo u njoj kao "zjvoj", tj . ona nije samo n~e otekivanje nego ј n~ zivot jer smo Kristovim uskr· snucem ponovo ro<!eni te sudjelujemo u Кristovu neprolaznom Zi· votu.

53

PRVA PEТROVA 1,4 Glagol anagennan, "nanovo se roditi", koji nalazimo ovdje i

u 1 ,23, ne jav1ja se nigdje drugdje u Novom zavjetu а niti u LXX. Njegovu је upotrebu vjerojatno nametnula Gospodinova izreka u Iv 3,3, gdje on na grtkom glasigennethenai anothen, "Ьiti nanovo ro4en". Glagol prvenstveno izrafava odlu~nu promjenu nШga polotja i na!ih izgleda kao posljedicu odlutna Кristova zauzima­nja za nas (usp. 2,24, i 3,18) koje је njegovim uskrsnu~em uspje~­no dovrkno. Nadalje, on implicira istinsko sudjelovanje u novom, bogomdanom tivotu, odnosno novom rodenju ро Duhu (1,23). Кr!tenje vodom vanjski је znak i potvrda tih dvaju Ьlagodati ( usp. Tit 3,S). Кasniji kr~anski pisci ponekad upotreЫjavaju anagen­nan za kr!tenje а ima ih koji misle da је ta ideja ve~ ovdje sadrfa­na. Me4utim, opasno је skretati pamju s botanske duhovne stvar­nosti na znak kojega је jedini raison d'etre da pamju i vjeru us­mjeri prema kr~tenju vodom, nego prema Кristovoj smrti ј uskr­snu~u. te vjemikovu odazivu uskrslom Gospodinu.

Тај se Botji tin ovdje smatra objavom njegova velikog mi­losrda. Milosrde је izraz koji se u Novom zavjetu upotreЫjava da Ьi se opisala Botja Ьlagonaklonost prema odbatenima ј nedostoj­nima, poganima ј grewcima, pozivaju~i ih da sudjeluju u Kristovu spasenju, slavi ј bogatstvima (vidi Rim 11 ,30.32; 15,9; Ef 2,1-7 ; Tit 3,5).

4. Posebno Ьismo radosno trebali otekivati utivanje u obe­~anoj ЬaJtini Та је rijet u Starom zavjetu oznatavala dio koji је u Кanaanu pripadao svakom pripadniku Botjega naroda. Grtka је rijet za to /deronomia. Ona, medutim, ·mnogo vik oz.natava pot­puno posjedovanje nasljeda nego samo pravo na njega. Odgovara­ju~ "nagrada, bdtina" (КоЈ 3,24) kojoj se kr~ani raduju u Кris­tu је па пеЬи, а ne na zemlji - za razliku od one koju ~ekaju ljdo­vi. Nanizane su tri negacije da Ьi se pokazalo kako ona - nasuprot svim zemaljskim uticima - njje izlotena uni~enju izvana ili uru~­vanju iznutra. Ona ne mote, kao ovozemaljski Kanaan, blti opus­tokna Ш onetШena (Lev 18,27), niti ~е se, poput ovozemaljskih posjeda, istro~iti i odbacitj. Isto tako, ona је ve~ patJjjvo izdvoje­na, pohranjena (u grtkom је upotrijeЫjen particip perfekta) i ~e­ka da u njoj utivamo. Та је bdtina u najvikm smislu sam Gospod (vidi Ps 16,5). Oni koji "trate ono ~to је gore" (КоЈ 3,1-3) krunu

54

PRVA PETROVA 1,5 svojega zadovoljstva nalaze u Кristu, koji је zdesna Bogu. On је neprolazno Ьlago, osigurano i trajno na nebeskom prijestolju, da­no njegovu narodu na vje~no utjvanje (vidi Post 15,1; 1 SoJ4,17; 5 ,9 .10). Nadalje, potpuno posjedovanje te Ьа~tјле donijet ~ suk­Jadnu nagradu u Kristovoj slavi, slavi uzvikna Covjeka (vidi Ко! 3,4, RV). Jer, "kad se otituje, Ыt ~emo njemu slitni" (1 lv 3,2). Takvo је naime "izbavJjenje otkupljenjem", potpuno utivanje u obecanoj bШtini koju Kristov narod sada mote radosno i~tekivati. Duh је "za1og" te bdtine а njegova је prisutnost u ndim srcima jamstvo da ga u potpunostj posjedujemo (Ef 1,14; Rim 8,11. 18-23).

S. Ne samo da nат је ta prekrasna nebeska bdtina priprem­ljena za uZivanje, nego smo i mi, sami kojima је ona botanski na­mijenjena, stalno "cuvani" (phrouroumenous, particjp prezenta iz vojnjtkog rjetnika,; usp. 2 Kor 11 ,32; Fil4,7), ј sacuvanj cije­Hm tijekom ndega ovozemaljskog hodoca~ca. Botanska nas moc cuva da Ьismo sigumo stigli do cilja, potpuna posjedovanja bdtj­ne. Ovdje doJazj do izrataja jasno uvjerenje apostolskih pisaca da се sam Bog one koji su pozvanj da sudje1uju u ispunjenu obecanja dovesti do tog cilja (usp. Fil 1,6; Ј Kor 1,8). Time se jpak ne u­manjuje covjekova uloga u ostajanju pod botanskom zdtitom ј konacnom prisvajanju botanskoga spasenja. Tako jsku~avamo stalnu zaйitu jer potpuno nam spasenje postaje dostupno jedino ро vjeri.

Spasenje о kojem se ovdje govori jest nada ј dovrknje bu­ducnosti, eshatolo~o ispunjenje, ne~to ~to је u potpunosti unap­rijed pripravio Bog (usp. Lk 2 ,30.31 ), kojega је ostvarenje izvjes­no ali ј раЈс ceka da sazrije trenutak kako Ьi se pokazalo. (Neki tu­maci izraz spremno da se objavi povezuju s ba~tinom umjesto sa spasenjem. То medutim ne mijenja znatajno smisao jzreke). Nag­l~enost eshatologije znati da ~е se prava narav spasenja otkriti tek na kraju vremena koliko god ono vec doista zapotelo u jskust­vu ljudi koji vjeruju u Krista (vidi Lk 19,9) i koliko god Ьilo sva­kodnevno iskustvo njihovoga zemaljskog uteni~tva (vidj 2 Kor 6,2). Tada се Kristov narod utivati pravo "spasenje" (vidi Rim 13,11 ј НеЬ 1 ,14; 9,28, ggje nailazimo na slitnu upotrebu te rije­ci).

55

PRVA PETROVA 1,6. 7 6. 7. Sigumi izgledi za stjecanje ba§tine i za§tita pod okri­

ljem Bozje moej dovoljan su razlog za neprekidnu radost cak ј usred mogucih sada§njih ku~jj, osoЬito ako razurnjjemo koja је svrha ku~jj u odnosu na ocek.ivan ishod. Bog dopu~ta ku~nje da Ьi ispjtao izvomu vjeru covjekovu. U BoZjjm је ocima jstjnska vje­ra vrednjja od suhoga zlata, kojemu se cistoea takoder jspjtuje u vatri. Naime, kad se lsus javno pokate kao Bozjj Кrist, njegovoj се slavi pridonjjeti, а odobravanje ј nagradu jshodjti, popratno otkri­ce da mu је njegov narod usred tame ј bola ovozemaljsk.ih okol­nosti ј protivljenja vjerovao kao Kristu dokazav~i tako njegovu moe da covjeka za§tjti ј jspunj radosnom nadom.

Zbog toga najvjerojatnjje se odnosj na upravo opisanj bo­zanski Ьlagoslov. Ма/о ("kratko vrijeme") nagla~va kratkotraj­nost svih ovozemaljskih ku~nji u usporedЬi s vjecnom nagradom (usp. 2 Kor 4,17). Ako treba oznacava mogucnost takvoga jskust­va, odnosno okolnostj koje ga mogu uciniti nemjnovnim. Rijec deon sugerira bozansku nutnost kakvu је lsus jskusio u svojoj pat­njj. Ku~nje su za Bozjj narod ponekad "jmperativ", zeli \ј se ciniti Bozja volja (usp. 3,17). Ku~nja bolje izrauva smisao grcke rijecj, nego napast, kako stojj u nekim prijevodima. "Peirasmos ovdje ne oznacava unutra~nju borbu protiv sklonostj prema zlu, nego neza­sluzenu patnju" (Bjgg). 2alostiti se paradoksalne је suprotnost potjcaja zbog toga se radujte. То је otvoreno priznavanje cinjeni­ce da zemaljske ku~je uzrokuju duboku du~vnu bol. Takvo је js­kustvo takoder prigoda da se dokaze jedinstvena narav prave krs­canske radostj. Za vjemika kojj se nada obecanoj ba~tinj ili spase­nju ј kojj priznaje da је Bozja providnost odredila da ku~je slute Кristovoj slavj ј krscanskoj duhovnoj dobroЬiti, nevolje mogu Ьiti ј razlog radosti (usp. Rim 5,24; 8,18; Jak 1 ,24).

Da је prijevod veznika hina, "kako Ьi ... " · 7. redak ukazuje na svrhu takve ozalo~enostj . Prokuianost vase vjere · grcka se fraza odnosi na vjeru koje је jzvomost bila ispjtjvana dokazima. Као sto covjek vatrom ku~a ј otkriva razliku izmedu pravog ј lat­nog zlata, tako ј Bog utvrtluje razliku jzme<1u prave vjere ј povr~a vjerojspovjedanja. Zlato је uzeto za usporedbu jer ima veliku vri­jednost u usporedЬi sa stvarima s kojjma ga је lako zamijeniti а iz­vomost mu se dokazuje vatrom. Kako је u Bozjim ocima vjera

56

PRVA PETROVA 1,8.9 ako је istinita ј ima neprolaznu vrijednost, mnogo vrednija, ra­zumJjivo је da се ј Bog na sliёan naёjn upotrijebltj vatre ku~njj da Ьi otkrjo ј pokazao gdje postoji prava, jstinska vjera. Kusnje koje se javljaju kao djo na~ega ovozemaljskoga jskustva ne treba smat­ratj njёim cudnjm ili iznenadujucim, nego necjm ~to је providno~­cu odredeno za bozanske i vjecne ciljeve (usp. 4 ,12). То је vjdJjjvo otkrivenje nekoga tko је sve vrijeme Ьiо duhovno ј nevjd­ljjvo prjsutan ( vjdj takoder l Kor 1, 7; 2. Sol 1, 7).

8.9. Ve1ika ј neprestana radost ne samo da је moguca vec sa­da, u vrtlogu kusnji, nego jma razloga i za јо~ vecu radost. То је druzenje s nevidljivjm zivim Gospodinom, djelatna Jjubav za nje­ga, svakodnevno oslanjanje na njega kroza ~to se nazire prava mje­ra spasenja duse. Sve to povecava neizmjernu, neizrecjvu radost (usp. Fil 4 ,4). Tako vec unaprjjed sudjelujemo u slavi buduce pot­pune objave.

Ovdje se javlja kontrast jzme<1u slike lsusa, kako u prvom tako i u drugom dolasku, ј znanja о njemu kroz vjeru, sto је sadas­nje jskustvo njegovoga naroda. Petrovi citateJjj nisu vidjeli Isusa dok је boravio na zemljj, а Petar jest. lpak, onj se lsusu odazjvlju ljubavlju. Nisu ga moglj vjdjetj kao sto се ga svi vidjeti u vrijeme objave а opet se djelatno pouzdaju u njega uzjvajucj u Ьlagoslovu koji jz tog povjerenja projzJazi (usp. lv 20,29).

Partjcip pisteuontes (vjerujuci) oznacava trajnu sada~njost. Opisuje djelatnost koja је ili tipicna ili se stalno ponavlja. Particjp је popracen prilogom eis (s akuzativom) kojj izrazava kretanje ka, ulaz u) i1i jedjnstvo s neёjm . Prema tome, vjerovanje је potpuno kad osoba koja vjeruje, sjguma u Kristovu pristunost i pouzda­nost, dolazi k njemu predajuci mu se, ј u njemu trajno nalazi oslo­nac ( usp. НеЬ 11 ,6). Glagol kojj је preveden kao klikCite od ra­dosti izrazava vrlo snatno cuvstvo. Neizrecive znacj da је radost takva da se ne moze opjsatj rijeёjma, а proslavljene da ona vec jsj­java slavom neba i1i dolazecjm danom otkrivenja.

Postigoste, komizomenoi, particip prezenta srednjeg roda, jzratava jdeju о "postizanja necega za sebe", za vlastito uzjvanje. Neki misle da to znaёi da prava vjera donosj takvu sjgumost da је njezjna nagrada (ostvariva tek u buducnosti) vec sada gotovo kon­zumjrana. Spasenje је zapravo nesto sto pripada buducnosti, kao

57

PRVA PETROVA 1,10-12 ~to kaze 5. stih. Drugi pak smatraju da se particip prezenta odnosi na iskustvo spasenja koje је u svojoj pravoj mjeri shva~eno ј ostva­reno ovdje ј sada. Bez obzira u kojem smislu shvatili taj jzraz, on opjsuje razlog neizrecjve ј proslavljene radostj. Svrha, telos, ne oz­na~ava prestanak i1i zaklju~ak nego cilj Ш dovr~nje na~e vjere .

Vrijedno је primijetiti da se Krista smatra osobom koja је povezala tri temeljne djelatnosti - nadu {3), vjeru (7 ,8) ј ljubav {8) (usp. 1 Sol 1,3; 5,8) - s rado~u (8), koja је pridodana kao nuzna posljedica. Sve је to usmjereno na njega, osobu koja је ustala od mrtvih. Vjera se odnosj na nevidljjvoga Gospodjna ј na nadu u bu­dute spasenje (usp. НеЬ 11 ,1). Те su djelatnosti zna~ajke zivoga kr~anstva.

10-12. U pro§losti је spasenje za bozanski nadahnute proro­ke Ьilo predmetom istraZivanja ј jspjtjvanja. Ant1elima је spasenje takot1er stalan predmet velikoga zanimanja. Proroci su govorili о botanskoj milosti koja se ima pro§iritj na pogane. Pod pritiskom svjedo~eceg Duha bili su jedinstveni navjestjtelji Kristu odrettenih patnjj, te slave koja ~е potom uslijediti. Poku§ali su otkritj vrijeme ј odrednjce vremena u kojem ~е se to zblti . Otkriveno jm је , me· c1utjm, da ti dogat1aji najvj~ Ьlagodati nece donjjeti njjma nego o­nima kojima је predvic1ena milost namijenjena. Upravo to, kad је vrijeme ispunjenja dooto, objavljuju navjestiteJjj Ьlagovijesti . Opu­nomoeio ih је za to isti Sveti Duh koji је blo poslan s neba da na· dahne proroke. Cudo za koje Petrovi ~itatelji i svi koji ~е zjvjeti u nadi spasenja zahvaljuju Bogu jest ~injenica da smo тј izabrani narod koji се uzjvati u BoZjoj milosti, milosti о kojoj Ьi prorocj ј

ant1eli zeljeli znati јо~ vi~. Proroci koji prorokovahu о milosti vama namijenjenoj

odnosi se na besjede onih koji su prorokovali da ~е Bozja nezaslu· zena milost Ьitj podarena poganima. U Starom zavjetu jma mnogo takvih odlomaka. Jedan apostolski izbor nalazimo u Rim 9 ,25.26. 33; 10,11 .13 .20; 15,9·12.21 . Rije~ haris, milost, upotreЫjavana је (naro~ito kod Pavla) u vezi s pro§irenjem spasenja na pogane. Pavao se njome sluzio i u vezj s vlastitim poslanjem: da propovije­da poganima о neistrazjvom bogatstvu Krista ( vidi Dj 11 ,23 ; 15,11; Ef 3,2.8). "Iznenat1uju~a milost Gospodinova, kojom oni koji Ьijahu potpuno jzvan kruga povla§tenih sada primaju bozan·

58

f·

PRVA PETROVA l,UH2 sku naklonost, izgleda da је upravo trazila da se za nju pronat1e novo, upe~atljivo ime. "~ 04 Sam је Krist prorekao i naredio takav razvoj , toliko neocekivan u ocima njegovih prvih Zidovskih uceni· ka (Мk. 13,10; Mt 28,19).

Proroci su takot1er govorili da ~е prije to1ike slave Krist mo­rati patiti (vidi primjer Iz 70,14.15). Paralelna frazeo1ogija upu~u­je na povezanost а istovremeno i suprotnost izmedu " milosti" ko· ја ima _?oei "vama" poganima i " patnji" kroz koje mora "pro~i Кrist". Prijedlog eis, "na", pojavljuje se u оЬје fraze. Prorocj su tako pronikлuli u tri stvari: prvo, da Krist mora patiti; drugo, da је to za njega jedini mogu~j put u slavu (npr. Lk 24,25-27); pri cemu upotreba neoblcnog plurala "slave" nagla§ava vi§eslojne i vi­§estruke posljedice; tre~e . da ~е od svega §to ~е jz te patnje projs. tecj izvanredno Ьiti upravo pro§irenje milosti na pogane. Takav tj­jek zЬivanja, Kristova patnja spas za pogane, Ьiо је potpuno neo­cekivan za Zidove (prvo u potpunosti, а drugo uglavnom) iako је Stari zavjet nudio jasna prorocanstva ј obe~anja.

Duh Kristov u prorocima је djelovao tako da pronicu u ono о cemu su govorilj. Dojsta, svjedo~anstvo Ьiја~ vi§e njegovo nego njihovo. lznenaduju~j sadrtaj svjedo~anstva potaknuo је ljude ko· ji su ga pretocili u rijeci da istrate njegovo puno zna~enje, poseb­no ono §to se odnosi na vrijeme i nacin njegova ispunjenja. Ned­vojbeno је ovdje sadnana cjnjenica d.a ono ~to su prorokovali nije Ьiо plod njihove ma§te nego da su bili dovedeni u stanje " izvan se­be", govore~i rijeci koje nisu dolazile od njih nego od Boga (npr. lv 11 ,49-52; 2 Pt 1 ,19·21).

Odgovor na traganja za potpwtim znacenjem proroci su na§· li u svijesti da ne propovijedaju seЬi, nego onima koji се zivjeti u dan ispunjenja. То potvrttuje Pavlova ponovljena izjava (Rim 15,4; 1 Kor 10,11)daje Bog naumio da Pisma Starog zavjeta budu upozorenje kr§Canima. Dakle, mi kr~ani u njima nalazimo Ьо· gomdanu pomo~ da Ьismo vi~ cjjenili Bozju milost. Ona su "vrs· ne ucjniti (nas) mudrima na spasenje ро vjerj, vjeri u Kristu lsu­su" (2 Tim 3,15). Odatle projzlazi da ~emo dobro uciniti ne do­pustimo li takozvanom kriti~kom i znanstvenom pristupu da nas li§i kr~anskoga nacina s1utenja Starim zavjetom, koji u sebl skriva Bozju namjeru.

59

PRVA PETROVA 1,10-12 Djelovanje Bozjeg Dиha mеёlи ljиdima dvostruko је vezano

uz Krista. BoZji dar Dиha ljudima и bltije BoZji dar Kristu. Isusje postao Kristom kada је na tako jedinstven nacin "pomazan" Du· hom. Svj ljudi koji dijele iskиstvo pomazanja Duhom dijele poma· zanje koje је udijeljeno utjelovljenom Sinu BoZjem, tj. Dul1a Kris­tova. Osnovna odlika djelovanja Duha је slavljenje Krista, svjedo­cenje za njega, te njegovo prjkazivanje ljиdima (Iv 15,26; t6,14). То је ono ~to је Duh и starozavjetno doba cjnjo kroz proroke; U·

naprijed је svjedocio о Kristи ( usp. Otk 19,1 0). U vrijeme Pede· setnjce dogada se posebno, novo poslanje Duha s neba; ~alje ga иz­viseni Krist, а sve s jstjm ciljem - da Ьi se glas о lsusи kao Кristu pronjo s jednog na drugi kraj Zemlje (Dj 1 ,8; 5,30-32). Svjedoce· nje starozavjetnih proroka, novozavjetnih apostola i misjonara u Bozjoj sluzbl proZima Duhom nadahnuto jedinstvo. Slaganjem njihovih svjedocanstava ljиdi shvacajи Воzји milost spasenja u Кristи, i njegova se Crkva иzdize (Ef2,18-22).

Glagol "parakuptein" u smjslu "nadvjtj se nad nesto ј gleda· ti dolje" иpotreЬJjen је ј и Lk 24,12; Iv 20,5). То cine nebeska Ьi· са, andeli, jskazиjucj zacиdno zanimanje za ono sto Bog na zemJjj cjnj za spasenje ljиdj (иsр. Lk 15,1 О; Ef 3,1 0).

111. IZAZOV DRUGACUEG ZIVUENJA

Pozvani da uzivaju и spasenju, onj kojj vjeruju u Krista sиo­ceni su ovdje sa zahtjevom za preobrazbom svoga ponзSanja. Po­zjva se na svetost ј na novj odnos prema Воgи kao Ocu, prema BoZjoj svetosti, prema Bogu sucи svih 1jиdi, njegovoj jzbaviteljskoj zadaci ј slavi uskrsnиca, te , napokon, i prema vlastitu iskиstvu po­novnog rodenja odazivom istini. NaglaSena је potreba aktivnog sиdjelovanja uma ј dotjcnog djscipliniranog ponasanja. Jasno је jz. razena opomena d.a valja prekinиtj sa zlom и mislima, rijecjma i djelima te nastojati da se postane svet, da zivotom zavlada dиbo­ko postovanje prema Воgи , ljubav prema bliznjemи ј da se zjvj od odgovarajиce dиhovne hrane. Та је hrana sama Rijec Bozja, koja­dijelecj Zivotnost ј neprolaznost onoga od koga је potekla - pred­stavlja djnamicnи silu kоји Bog upotreЬijava kako Ьi do nabroje­nih promjena do~o; prvo cjscenjem, а zatim razvojem ј rastom,

60

PRVA PETROVA 1,13 do potpunog spasenja. Svi kojj sи jednom osjetili Bozju milost ceznиt се za njom.

а. Svrha Boijeg izbora (1,13-16) Bozja је namjera s pozvanima dvojaka; prvo, da cine ono

sto је njegova volja, da budu poslusnj, te, drиgo, da postanи ро­риt njega, tj. da rastи u svetosti. Prije obracenja covjek Zivi u ne­znanju, ne poznavajucj nj Boga, niti njegovu volju. Njime vlada potreba za zadovo1javanjem vlastitih ielja i oponasanjem prolaz­nih oblcaja ovoga svijeta, umjesto potrebe za izvrsavanjem Bozjih zapovijedi i zivljenja ро uzoru na BoZje osoblne. Kada se covjek odazove Bozjem pozjvu, mora doci do korjenite promjene. Dota­daSпji nacin Zivota valja prek:inutj ј nadomjestiti ga nastojanjem da se sve do u pojedinostj postigne slicnost sa svetoscu bozanske oblteljj. Tako se ostvaruju BoZje namjere za njegov narod jasno iz­recene u drevnom Zakonu koji је od njega potekao.

13. Zato ирисuје na to da su zahtjevi koji slijede utemeljenj na prethodnim iskazima. Tipicno је da se u poslanicama postav­Ijaju etiёki zahtjevi utemeljeni na prethodnom izlaganju doktrine. Тај је logi~ni slijed popraeen i uocljivom promjenom naglaska. Izravno nam је receno ј viSe риtа ponov1jeno - spasenje cemo jma­ti kr.oz vjeru. Moramo је primiti priznajucj potpunи ovisnost о Bogu ј о njegovoj spasonosnoj rnilosti. Medutjm, kad smo se jed­nom odazvali pozivu vjere, od nas se zahtijeva da shvatimo kako se od sada oёekuje energicna ј discjplinirana aktivnost te da cemo svoje nove obaveze ispuniti i и novim povlasticama uzivati samo a­ko u tome uspjjemo. Buduci da sada jmamo novi odnos prema Bogu, novu slobodи u Kristu i novi zjvot u Duhu, do nas је da sve to odjelotvorimo posluSпoscu i pokoravanjem Bozjoj volji. Opasi­te bokove pameti svoje, metafora је, koja је иpotrijeЬljena zbog cestog oblcaja stanovnika Srednjeg Istoka da - bиduci da su nosili dиgacke odore - pripзSи haljine и visini bokova kada se od njih zahtijevao veci napor. Pamjak и nзSem podneЬlju Ьiо Ьi, recjmo, jzraz "zasиkatj rukave" ili "skinиti kapиt". Moramo se dakle po­ceti pona.Sati poput nekoga tko је naumio obaviti kakav posao. Ne zaboravimo da se ta nova ozbiljna aktivnost oёekuje и oЬiasti duhovnog, umnog Zivota. Obracenje u Кristu i ponovno rodenje u

61

PRVA PEТROVA 1,14.15 Duhu treba da budu popra~eni budenjem uma, novim sposobnos­tima shva~anja, botanski oslobooenim ј obnov1jenim (usp. Rim 12,2; Ef 4,17.18.23).

Rijee nephontes, budite trijezni, prvenstveno se odnosj na apstinenciju od alkohola, а ako se upotrijebl u mataforickom smislu, ona opisuje moralnu budnost Ш trezvenost op~enjto, kao npr. u govoru i pona!anju. Ovdje se ona odnosj na tivot u discjp. liniranoj samokontroli za raz1iku od nepromiiOjene neodgovomos­ti s jedne te religijske ekstaze s druge strane. Prema Novom zavje­tu, eovjek ispunjen Duhom ne~e se zanijeti do stanja abnormalne ekstravagancije u pona!anju kao da је pripit, nego ~е se ponmti kao eovjek koji potpuno vlada sobom (Gal 5,22.23. RV).

Prilog teleios, u prijevodu savneno, znaci potpuno, Ьеz re­zerve. То mora Ьiti znaeajka svakog vjemika jer on ima dovo1jno razloga za nadu u milost koju mu Кristova objava donosj. Zadnja fraza u retku 13 ne govori о necemu !to treba j§cekivati, nego о tome za!to se uvijek mote fivjeti u nadi, kada se Krist pojavi, vjer­nici mogu Ьiti sjgumi u njegovu naklonost. Upotreba participa prezenta u grckom jeziku sa znaeenjem Ьivati done!en u vezi s ri­jeeju "milost" mote znaeiti Кristov prvi do1azak (usp. Tit 2,11). Particjp prezenta trajnog glago1a sugerira da Кrist, kada god se ob­javi vjemiku, donosi samo dobroblt.

14.1S. Као poslu!м djeca izratava jsto ono !to ta fraza zna. ei u kontekstu, ali Ьi prijevod "djeca poslu!nosti" tocnije predsta­vio greki izvomik; osjm toga, izraz se najbolje mote razwnjeti kao hebraizam koji opisuje one cija је "majka" poslu§nost, tj. ljude kojirna је poslШnost osnovno nadahnu~e i koji su predani provo­denju te poslu!nosti, а ne onu Bofju djecu koja su neposlUSпa (usp. izraz "sjnovi neposlumosti" u Ef 2,2; 5,6). Као !to је ve~ iz­rateno u 2 retku tak:va је poslu!nost Вogu i botanski predodrec1en cilj za jzabrane - ono §to Pavao naziva "poslumo~u vjere" (Rim 1,5; 16,26; usp. 6,13-18}, kao ј pravilan odraz njihova novog fjvo­ta u Bogu. Та Ьi, dakle, aktivnost za njih jmala Ьiti karakteristie­na, te se od njih s pravom oeekuje.

Ne suprilicujte se prija!njim poiudama ... naprotiv, kllo Ito је svet ... i vi budite sveti. Puni odaziv Botjem pozivu neumitno i­ma dvije strane. Ukljueuje prijekid s onim !to smo dotada einili ј

62

PRVA PETROVA 1,16 nastanak necega !to dosad njsmo Ыli. То mora postati oejto u svim pojedinostima nШg ophooenja s drugim 1judima. Takve su upute Ьile davane i obra~nicima u prvoj Crkvi (usp. Ef 4,17-24; Tit 2,11-14), а vjerojatno su uteme1jene ј nadahnute slienim upu­tama iz Zakona о svetosti u Starom zavjetu (Br 28,1-54).

Greka rijee za "suprilieiti se" oznacava ne!to povr§no, pro­lazno ј promjenjjvo. Isti se izraz pojavljuje u Rim 12,2: "Ne suob­lieujte se ovom svijetu " (usp. 1 Kor 7,31). Stari nacin tivota, koji treba napustiti, nadalje је opisan kao besmis1eno podavanje uticima, uzdizanje prirodnih strastj ј obuzetost njima, !to sve zajedno vodj k zlu jer nema pravog znanja. Neznanje је prvenstve­no nepoznavanje Boga, posebno budu~i da је on sada poznat kao Krist, а odnosi se i na Ьezbo!tvo ( 1 So1 4,5) ili, o~enito, па duhovno sljepilo neobra~nih, ра bili onj ljdovi ili pogani (1 Tjm 1,13).

Као :fto је svet onaj koji vas pozva. Greki pridjev hagios ovdje је vjerojatno u ulozi jmenice. U Starom zavjetu ima mjesta u kojima је odgovaraju~j hebrejski pridjev upotreЬljen u smislu onaj koji је svet, u svrhu jdentiflkacjje samoga Boga (Iz 11 ,25; 12,1 4.15 .20). Novo mjerilo tjvota za pravi uzor koji valja opona­!ati kr~anjn nije njtko drugi do Bog sam. Novi moraJnj zahtjev u­temeljen је na n~em novom osobnom odnosu prema njemu, od­nosu kojj је uslijedio nakon njegova poziva. Sada trebamo Ьiti o­pona!ateJjj Bofjj, vo1jena djeca (Ef 5,1), treba da budemo savr!eni kao na! nebesld Otac (Mt 5,48) da Ьismo mu postalj slicnj. Takav је na! poziv i to mu је cilj (usp. Kol 3,10); svekoliko na!e pona§a­nje mora Ьi tj razrada tih nacela u praksj.

Postoje i druge natuknice u ovoj poslanicj о Bofjem pQzivu ј njegovim posljedicama (usp. 2,9.20.21; 5,10). Poziv genethere. budite zna~j "postanite" ili "pokatite dajeste". Rijet anastrophe znaej "pona!ati se" u svemu. Ona је јо~ naglШna rijeeima и sve­mu iivljenju.

16. Budite sveti tocno prenosj greke rijecj, ali ј s pravom nagla§ava jmperativni prizvuk te jzreke. ~oziva na otkrivenje u Starom zavjetu ј znacaj autoritetjvna obrazlotenja BoZje namjere. Kada је pozvao lzraelce jz Egipta, ucinjo је to da Ы na nov i pose­ban nacjn postao njihov Bog. Tada је zatratio da onj kojj ~е ро-

63

PRVA PETROVA 1,17-21 stati njegov narod budu sveti kao on (vidj Izl 6,6.7; 19,3-6; Br 11,45; 19,2; 20,7 .26; usp. 1 So14,17). Prvi dakle, ј ujedno do­vo1jan, razlog za!to se Bozjj narod treba tuvati netjsto~e jest sve­tost sarnoga Boga; sarno tako mogu onj odgovoriti pozivu ј uzivati u prisnu drutenju s njim. Objava BoZje naravi ј poziv na blisku po­vezanost s njjm svetost tine obavezom. Religija ј etika Ьiblijski su temeljno vezani. Prava predanost Bogu mora se otjtovatj svetim Zivljenjem. Etitki postupcj treba da odrazavaju samo Bozju narav. Vladaju~e natelo suoblitavanja BoZjoj naravi kao cilja prave mo­ralnosti jzritjto је ј autoritativno jskazano u starozavjetnom Za­konu, kojj је Bog dao. Zato se aposto1 na to pozjva kao na ne~to konatno - tako је pisano. Istovremeno svjedotj о bozanskom podrijetlu, vrhovnoj v1asti ј jstinitosti Mojsjjeve objave. Novi nas zavjet iznova suotava s obavezom, kr~anskom potrebom ј moej da ga jspunjmo.

Ь. Pouv i&bavtjenima da se Ьоје Вор (1,17-21) Obrazlaiu~i dalje jzazov drugatjjeg ziv1jenja, nag!Шva se

duh strahopo~tovanja u kojem kr~ani. svjesni privremenosti bo­ravka na zemlji, treba da proiive svoj vijek. Qnj Ьi trebali Ьitj po­taknuti na takav stav jer, kao ~to su lzrae1ci Ьili jzvedenj iz Egipta da Ьi osobno na nov natjn upoznali Boga, tako su ј onj jzbav1jenj iz ropstva obltnog, praznog Zivota da Ьi ga u novoj vrstj poveza­nosti upoznali kao Оса. Svijest о takvoj vezi sa sucem cjje1og svije­ta trebala Ьi ih ispunjavati strahopo~tovanjem. lsto kao ~to su lzraelci u Egiptu krvlju irtvenogjanjeta bili wti~eni od suda tako su i kr~ani po!te<teni zahvaljujuci Кristovoj dragocjenoj krvi. Sam је Bog tu zrtvu predvidio za njihovo otkupljenje ј о~ prije negoli је svijet stvoren. Krist је to utinio za njihovo dobro. Bog је prihva­tio Кrista i njegovu smrt umjesto grewka kojj su zaslulili osudu. Kroz Кrista oni Воgа mogu promatrati sa sigurnjm povjerenjem ј nadom, mogu ga i vidjetj u s1avi kojom је uskrsli Isus ovjentan, od­nosno vidjeti obecanje vlastitog spasenja - oЬe~anu zemlju ili ba~­tinu - do koje се doci ро zavr~tku ovozemaljskoga put.a (sjetjte se redaka 3-5). Svijest о tome svima koji је imaju treba da omogu~i da se na nov natin suote sa zivotom. Osje~aj strahopo§tovanja prema Bogu treba se razviti uz svijest da su na ovom svijetu samo

64

PRVA PETROVA 1,17 prolaznicj.

17. Ako dakle Ocem nazivate njega pravilno odraiava zna­cenje grckog jzvornjka. lsti glagol epikaleisthai s akuzativom po­javljuje se i u odJomku Dj 25 ,11 : " Na cara prizivljem!" (vidi tako­<ter Dj 7 ,59). Кr!cani su povla!tenj da prizivaju Boga Оса u po­moc. Tu se djelomicno misli ј na lsusov nauk . on је naime pouta­vao utenike da se mole rijetima: "Ote .. . " (Lk 11,2; usp. Rim 8 ,15 ; Gal4 ,6). U grckom је rijec "Otac" nagla!ena samim poloza­jem ispred glagola, time se daje do znanja kako izgovaranjem tog imena kr~canj mogu prizjvatj vrhovnog, nepristranog Suca. Prema Zakonu о svetosti u Starom zavjetu, roditelji su u dru~tvu po~to­vanjjj cak ј od sudaca (Lk 19 ,2.3). Koliko 1i se tek po~tovanja tre­ba odatj Bogu, kojega ne smatramo Sucem nego Ocem? Ipak, s druge strane, kao ~to Bozja svetost obavezuje njegov narod na sve­tost, ј istjna da su onj sada Bogu kao djeca Ocu treba jh potjcati da zjve tako da od njega doblju pohvalu, а ne kaznu (usp. Pnz 10, 12-20; 2 Кос 5 ,l 0). Nepogre§ivo ј nepristrano on sudi ljudima prema njihovim zaslugama. Prilog koji је preveden kao nepristra­no znacj otprilike ne obzjru~i se nepotrebno na povrмsko (iz­gled);_na sve ~to је u suprotnostj s unutr~njom naravi. Bogobojaz­nost, zdravo i pozitivno poЉvanje Boga preduvjet su istinskog ra­zumjjevanja zivota. Upravo to razurnijevanje omogu~uje ljudjma da prekinuv~ prethodno sa zlom caste ј slave Boga (Ps 61,10; 62,1; Izr 16,6; lz 11,24; Lk 12,4.5 ; kao i Petrove rijecj uDj 10, 34.35).

Vrijeme svoga proputovanja u grckom izvorniku nema do­datnog priloga "ovdje", kojj slijedi iza navedene jzreke (za razliku od engleskog prijevoda, gdje је rijet "here" (ovdje) prisutna- ор.

prev.). Dodana је (u engleskom prijevodu, ор. prev.) kako Ьi po­bliZe oznatila da se radi о Zivotu kr~~ana na zemlji. Oni Ьi se nЮ­me morali svjesno uzdriati od poimanja zivota kao necega ustalje­nog. Nasuprot tome, valjalo Ьi ga smatrati usputnim, pro1aznim, gotovo Ьi se moglo re~i - proputovanjem. Grcki prijedlog рага ko· jim pocinje rijet paroikia, privremeni boravak, uljjeva dodatnu snagu samom izrazu i njegovoj upetat1jivostj. Suprotan utinak izaziva prijedJog kata (u smislu "do1je") koji nalazimo na potetku rijeci katoikia, u prijevodu "stalan boravak" (Dj 13,26). Paroikia

65

PRVA PErROVA 1,18.19 је upotreЬljena u Dj 13,17 da Ьi se opisao privremeni borava.k Iz­raelaca u Egiptu. Iz svega proizlazi da se od kr~aлa ocekuje da na svijetu tive ne smatrajuti da tu pripadaju i da te zauvijek osta­ti. Rijec parohija izvedena је iz grcke rijeci paroikia, раје ujedno obja!njena i temeljna ideja odnosno podrijetlo tog pojma.

18.19. Кcleani treba da zapamte da su Ьа§ kao i Izraelci, ko­je је Bog izveo iz Egipta, osloЬdeni ropstva; za kr~aлe ropstvo је zapravo nacin Zivota, jalov i isprazaл tivot kojemu nedostaje prao voga, istinskoga po!tovaлja prema Bogu ј - u skladu s tim - osjetao ја za prave vrijednsoti. Takav zivot nije davao nikakva vrijedna re­zultata, kretuti se uglavnom unutar uzanih okvira naslijedenih о­Ьiсаја, ograлicen tradicijom i konvencijama. Od toga su oni za­pravo izЬav/jeni! Time nije samo uvedena ideja izbavljenja nego doЬivamo ј podatke о cijeni otkupljenja, !to је u skladu s Gospo­dinovom izjavom о svrsf njegove misije - da "zjvot svoj dade kao otkupninu za mnoge" (Мk 1 0,45). Cijena koja se jma platjti nije ni u kakvoj vezi s ovim prolaznim, korumpiraлjm svijetom; njje ona ni zlato ni srebro nego dragocjena krv Kristova koji је poput jaganjca bez mane ponuden za zrtvu.

Као §to је uoblcajeno u slicnim kontekstjma, krv ј ovdje simbolizira Zivot polozen za zrtvu. Nevinoga ; neoka/janoga • to su ЬШ ritualni zahtjevi Pashe i ostalih prigoda koje su ukljucivale frtvovanje (Izl 12,5; Br 22,19.20; Pnz 15,21). Cinjenica da је trto veno jagnje moralo Ыti bez ikakvih vanjskih ili unutamjih znakoo va kojj Ьi upu(:ivali na to da s njim ne§to nije kako valja sjmbolizjo ra - primijenjena na covjeka - moralni integritet ј , optenjto, savr­~nstvo. Ukratko, Ыtе koje se na taj nacjn zrtvuje nece umrijetj zbog vlast.ita grijeha, nego se njegov Zivot nudi za iskupljenje grije­ha drugih. Vatno је spomenuti da se na ovom mjestu lsus ј njegoo va smrt tumace izrazima razwnljivim samo poznavaocima Staroga zavjeta. lsus treba Ьiti priznat kao onaj kojj ispunjava Mesjjjnu zao da(:u, а njegova smrt kao zrtvovanje ј nadomjestak, а time ј izbav­ljenje - smrt bezgremoga za dobroЬit i otpust onjma ~to robuju grijehu. Priznanje cijene tog otkupljenja namete obavezu primjeo rena uredenja vlastitog Zivota.

20. Predviden prije postanka svijeta - Кrist ј njegovo djeloo vanje u vjecnim nakanama Boijjm, u Bozjem umu jmaju svoje

66

PRVA PETROVA 1,21

mjesto ј svrhu ј to јо~ prjje negoli је uspostavljen stvorjteljski роо re~ak: Uvjdamo da covjekov pad u ponor grijeha ј ropstva koje је slJjedilo Boga njsu jznenadШ . On је sve to predvidjo; ~tovi!e, jmao gotov ј lijek protjv toga, svoj nacjn jzbavljenja. Unaprijed је znao ~to mu је cjnitj kada se za to ukaze potreba. Znao је osoo bu ро kojoj се to provestj, vlastjta Sina, kojegje Bozjj Duh opre­mio za zadatak koji mu је povjeren ј kojj te ga i jspunjtj postav§j u jzbaviteljskom zrtvovanju pravo Pashalno janje. Ovdje se susre­temo s jdejom Mesjje kojj ima dotj ali ј Mesjje kojj mora umrijeti kako Ьi izbavjo svoj narod, u skladu s unaprijed zami§ljenjm Bozo jjm plaлom za svijet, planom skovanim prije postanka svijeta (usp Ef 1,4-10).

A li se ocitova па kraju vremena radi vas. Volja provjdnostj, trcnutak ј povijesno razdoЬlje Кristova dolaska smatraju se vrhuno cem ј dovr~njem prethodnog razdoЬlja (usp. НеЬ 1 ,2; 9,26). lz­raz oCitova se (grcki phaneroo, u pasjvu ), па slican је nacjn upot­rijeЬljen za utjelovljenje, posebno kada је rijec о Kristovoj trtvj (НеЬ 19,26 ј 1 lv З ,5). Bozaлska vjecna nakana, jspunjena Bozano skim ocjtovanjem u povijesti, posebno је usmjerena na spasenje onih kojj Ьi inace о kao, uostalom, ј Petrovi citatelji - Ьili smatrani gre!nicima ј poganjma.

21 . lz.raz U Boga prijevod је grckih rijeci eis Тheon. Takav jzbor rijeci predlaie aktjvaл pristup ј predavanje, vjerovaлje u Воо ga. Bog nas је dvojako odlucno uvjerio da mu mozemo priti ј роо darjtj vjeru . Prvo, kako smo upravo vidjeli, imamo ono §to је Кrist ucinio ispunjvSi svoju mesjjansku zadacu izbavljenja Ш - kako rece Petar u 3,18 о priЬIШvSi nas Bogu. Drugo imamo ono ~to је sam Bog ucinjo da Ьi predocjo prihva(:anje Kristove osobe, njegova djelovaлja (podizu(:i ga jz rnrtvih, kao ј (:jлjenicu da је Кristu роо dario potpunu zemaljsku ј nebesku slavu). Oni za koje је Кrjst umro jmaju dakle dvostruk razlog za priЬlitavanje Bogu. Mogu mu prici s punim povjerenjem, znajuci da се ih prihvaHti, nadajuci se da се na koncu dijeliti slavu kojom је Krist vec ovjencan usp. Rim 5,2; 8,16°21). Obratite paznju na otvoreno ukazivanja na to da је Krist svet ро podrijetJu i ро ispunjenju cilja, ~to је sve Во~јс djelo koje za cilj ima priЬliiavanje ljudj Bogu.

67

PRVA PEГROVA Ј,22. 23а

с. Ocitovanje novoga f ivota ( 1,22-3,3) Izazov na druga~ije tivljenje opet se ponavlja. Аре\ је јо~

jednom utemeljen na dvojakoj promjeni koju u fivote ljudj donosj odazjv evandelju. Po~to su na~li iskupljenje, ljudi se moraju odrecj gremoga fivota. Bog im daje novi fivot; taj Ьi se zivot morao o~ito­vati odgovarajucim novim djelovanjem. Posebno se to odnosi na bratsku ljubav. Sve stavove i dje1a kojj је ugrozavaju ili nije~u va­lja odbaciti. lskustvo o~i~enja i ulazak u novi zivot ljudi duguju evandelju, koje su ~uli tijekom s\uiЬe Boije, а svoj novi fivot tre­ba da i dalje razvijaju traieci istov~nu duhovnu hranu , Bofju ri­je~. jer su Bozju milost vec okusili.

22.23а. Pos/uh istini o~ito se odnosi na odaziv evanc1elju. Ovom izrekom jzdvaja se kr~canstvo od pogre~aka poganskih reli­gija kao istina i aktivna poslu~nost (usp. 1,2.14). Pravi se odaziv ostvaruje u iskupljenju, s jedne, i u novom rodenju, s druge strane. То su osebujni po~etnj Ыagoslovi evande1ja, ina~e opjsani kao op­rostenje grijeha i dar Duha (npr. Dj 2,38). Oni su, zajedno s rados­ti koju nose jasno simbolizirani ~inom krstenja а neki smatraju da је ta ideja sadrfana i ovdje buduci da su particjpi oCistili i nanovo ste rodeni u perfektu, stvarajuci tako dojam о odlu~nom dogac1a­ju u pro§losti koji utje~e na sadamjost. Nasuprot ovom rniSljenju mogli Ьismo primijetiti da se sam tekst ne odnosi na krstenje, ne­go na istinu i Rijec Bofju, sredstvo koje Bog upotreЬljava kako Ьi se postiglo o~iscenje i izbavljenje (usp. izjave samog Gospodina u Iv 15 ,3; 17,17; 6,63Ь ). (Krstenjem se postife potvrda i ilustracija istine i djelotvomosti Bozje rije~i na pojedinca, koji, odazivajuci se, priznaje vjeru u Gospoda i oslanja se na njega (usp. 3,21).

Za nehinjeno bratoljuЬlje. Bozjim djelovanjem doblvamo i novu narav, koja dolazi do izraiaja, i nove rooake - bracu i sestre u Кristu - prema kojima је izraiavamo. КrscaJ}i se trebaju vo1jeti ne kao da su braca nego zato sto jesu braca. Та ljubav mora Ьiti nehinjena, " " wije Ьiti prijetvoma Ш poput povrsno glwnljene uloge, sentimentalno rje~ita. Ona mora istinski proistjecati iz srca sama; mora Ьiti zarka. Gr~ka rije~ ektenos ne zna~i "s toplinom", nego "punim intenzitetom" ili nesto doslovnije, "u punom raspo­nu"- dakle dokraja, potpuno (usp. 4,8, takoder i 2,17; 3,8).

68

о

1 t

PRVA PEТROVA 1,23Ь-25 23Ь-25 . Novi fivot od Boga nanovo је rooen jz neraspadljiva

sjemena. Oni koji ga posjeduju, postaju "zajedni~ari bozanske na­ravi" (2 Pt 1 ,4). Novi se fivot prenosi na ljude i oni ga mogu shva­titj ро nadahnutoj Bozjoj rije~j - rije~j , koja је dinami~nom pro­povijedi postala djelatna u Petrovjm ~jtate\jjma (usp. "Sjeme је Rije~ Bozja" Lk 8,11 ) . То sjeme poput svojega stvoritelja, nije raspad/jiva, nego neraspad/jiva rije~ . ona fivi i ostaje. U gr~kom izvorniku posljednje dvije rije~j iivi i ostaje, gramablki se mogu odnositi na Boga (usp. Pnz 6,26) ali, prema navodu iz Starog zav­jeta koji slijedi kao i njegovu tuma~enju u 25. retku, sve se to mo­ze odnositi na Bofjj govor ( usp. НеЬ 4 ,12).

Vracajuci se na lz 11 ,6-8 i navodecj taj odlomak, Petar misli na to da Rijec Bozja zivi ј ostaje, ne postajuci njkada mrtvim slo­vom na papiru. Ona ljudima govori nepromjenjivu ј zivu istinu na­lazecj opravdanje u ispunjenju koje mora docj. Bog naime kroz svog Duha stalno potvreluje autoritet nad ljudima u vidu Rije~i koja ostaje i pokazuje koliko је fiva jer u~injenim djelima ispunja­va obecanje (usp. Iz 4 ,10.11 ) .

U lz 11 ,6-8 prolaznosti stvorene prirode suprotstavlja se ne­pogreSiva stalnost Bozjjh rije~i . Ljudska su blca, bez iznirnke (sva­ko tijelo), poput travki u polju; ljudska је s/ava poput cvijeta, po­put slave raslinja. Svi do~ekaju dan odlaska, dan kada umjru i ne­staju, sto је suprotno od onoga kako ljudj kazu ' Ьilo ра proSlo'. U stvorenom poretku kojj nutno odurnire Bozja rijet nudj ljudima sigumost, izvjesnost te sudjelovanje u zivotu koji је stalan, kojj o­staje ( usp. Mk 1 З ,31). Stoga nije neobl~no da se njezino navjescj­vanje mec1u poganima opisuje kao "evangelizacija", navjestanje pozjtjvnih promjena.

2,1. Novi fivot , koji Bog daje i za koji se odlu~ujemo, ne moze se fivjeti u Bozjoj oblte1ji ako odlu~no ne prornijenimo stav i odnos prema bracj koja ga osujecuju. Zato su data posebna upo­zorenja da se ostave svi oblci drиStvenog zla, napose onj kojj obl~­no prvi dolaze do izrafaja, tj. stavovi koji korijen jmaju u srcu i motivima i oni u koje upadamo zbog nepromШjenih rije~i i povrs­nog zajednШva .

Kakia, zloca (RV "pakost") najbolje se mofe shvatiti u op­cenitom srnislu (usp. Jak 1,2 "pr1javstina"), dakle kao svi oЬiici

69

PRVAPETROVA 2,2 zla ponaW\ja. Medutim, u Novom zavjetu ta se rijec cesto odnosj i na zlu narnjeru, "zlu narav koja је sklona ~koditj drugima" (Ј. В. Lightfoot). Na slican nacin pogre§ni odnosi s bracom oblluju svim oЫicima prijevare ili pokvarenosti, §to dovodi do licemjerja u ko­jem se, poput Ananije i Safire (Dj 5,1-2), glumi naizgled prihvatljj­va uloga, ali se iznutra neiskreno, tezj osobnim interesima, ugledu i materijalnoj doblti.

Јо§ jedna pojava cesto uzrokuje neslaganje medu kr§Cani­ma: zavist. Izra.tava se klevetanjem, omalovazavanjem osobe na koju smo ljubomomi, а najce§Ce zato jer јој је pripalo mjesto koje smo sebl zarni§~ali. 1 licemjerje i zavist obuhvacaju i zla djela, i zle rijeci.

2. Novi Zivot s Bogom, medutim, zahtijeva i odgovarajucu hranu, zelimo li se razvijati u radosti ј dozivjeti spasenje. Tu hra­nu morarno traZiti i u njoj uzivati poput novorodencadi koja cez­ne za hranjenjem. Qpjsana је kao to logikon adolon gala, duhov­no, nepatroveno mlijeko. Pridjev logikon znacj "razuman" Ш "ra­zumski" (usp. Rim 7,1). Ideja је u tome da se radj о "mljjeku" koje sluZi vi§e umu nego zelucu. Ako uzmemo u obzir da se to rnlijeko sastoji od rijeci а ne od tekucine, vjerojatno postoji neka veza izmec1u prethodnog upucivanja na bozanski logos ili "Rijec" (1 ,23), kojim Bog nekome daje novi Zivot. Као ~to је majcino rnlijeko pravilna hrana za dojencad, tako је ј odgovarajuca hrana za "nanovo roc1ene ... Rijec Boga". Vrijedno је uociti jsticanje rije­cj ј odsutnost bilo kakva spomena sakrarnenta kao odgovarajuceg sredstva za duhovnu prehranu.

Drugi pridjev adolon znacj "cisto", odnosno "bezazleno", "nepatvoreno". Ako zelimo da novorodencad bude zdrava i raste zdrava, rnlijeko kojim se hrani mora Ьitj nepatvoreno (usp. 2 Kor 4,2, gdje Pavao govori о nepatvorenosti rijeci Bozje). U novorode­nom kr§Caninu kojj se hranj nepatvorenom hranom raste ј nepat­voren Zivot. Rijec "nepatvoreno" u suprotnosti је sa svakom zlo­com koju valja odloz.itj, kako kate Petar u 1. retku. Uzetj zajed­no, ta dva retka naporninju da lo§j odnosj s bracom kr§canima mogu dovestj do prestanka opskrbe hranom. Sarno onj kr§canj ko­ji odloze zle misli ј zla djela protiv svoje subrace mogu racunatj na pravi, zdravi tek na duhovnu hranu ј samo onj kojj uzimaju takvu

70

PRVA PETROVA 2,3 hranu dorastj се do krscanske zrelostj ј jskusjtj potpuno spasenje.

3. Rjecnik kojj ovdje nalazjmo ocjto је preuzet jz Ps 34,8. Uvodna rjjec ei, ako, odnosj se prjje na razlog nego na pitanje. Smjsao Ьi otprilike Ьiо: buducj da ili s obzjrom da (jako је na§ prevodilac ipak upotrjjeblo "ako", tj. "ako ste dojsta okusili kako је dobar Gospodjn"; ор. prev.). То ukazuje na izvor iz kojeg kr§­canin crpi Zivot ј hranu (od Boga, kroz njegovu Rijec) i na ono §to ее mu pruZiti zelju da uvecavanjem osobnog iskustva s Bozjorn ljubavi i milostj. Zato bogomdanu Rijec treba zeljeti ne zbog nje same nego zato §to ona omogucuje priЬJjzavanje onomu od koga је potekla ј jer sluZi shvacanju njegove milosti.

IV. POVLASТICE PRIPADNIКA BOZJEG NARODA (2,4-10)

Svi koji pridu Kristu odazjvajucj se propovijedanoj rijeci, e­vandelju, nacj се se zajedno s njjm u ћramu, ili bolje receno, pos­tat се svecenici cija је zadaca prinosenje duћovnih zrtava Bogu kroz Krjsta. Као §to је pretkazano u Pismu, Krista је Bog postavio objedinjujucim sredistern Boije gradevjne. Та povlastica obecana је ј svima koji vjeruju u Кrista. Postoje rnedutjrn i ljudi koji ga ne priznaju i koji odbacuju rijec koja obecava dobroblt svima koji u njega vjeruju. Tako taj isti Krist za njih postaje razlog za nevjero­vanje i za sud. Svi, pak, koji ga priznaju postaju pripadnici Bozje­ga jzabranog naroda. Njihov izlazak iz tame na puno svjetlo uziva­nja u bozanskoj rnilosti i prjpadnosti njegovu posebno izabranom narodu samo је ро sebl odraz Bozjega velicanstvenog djelovanja.

а. Novi "duhovni Dom" (2,4.5) Slijedi јо§ jedna usporedba: prvo је opisano kako ljudi pos­

taju kr§Canima а potom posljedice te promjene. Kr§canima ljudi postaju jednostavno prilazeci Кristu, koji је ovdje nazvan Kamen iivi. Oni koji tako pric1u sarni postaju kao iivo kamenje od kojeg se slaze duhovni Dom. Buduci da је kamenje "zjvo" , tj . Jjudi sami, oni nisu sarno hrarn u kojem treba da se §tuje Bog nego su i sveto svecenstvo, odnosno posveceni svecenicj, kojj prinose duhovne irtve, Bogu ugodne upravo zato jer su duhovne ј jer su prinijete

71

PRVA PETROVA 2,4 ро sarnom Jsusu Kristu ( " kroz" . u engl . prijevodu RV) i u zajed· nicj s onim kojj se ldanja s njim.

4. Glagolska slozenjca proserchesthai zajedno s ponovlje· nот prepozicjjom pros Ш "prema kome" jzrazava jdeju pri1afe· nja, pristupanja s narnjerom ostanka ј osobnog druzenja. Rijec је upotrijeЬljena u LXX kad se opjsuje bogosluzno pristupanje Bogu uz molitve ј prino~nje zrtve. S njomje povezana rijec "prozelit", koja oznacava onoga kojj је necemu pristupjo а upotreЬljavana је da Ьi se opjsalo poganjna kojj је pre~o na judaizam, odnosno covjeka kojj је jzvana ~о u Вођi narod. Мisli se, dalde, da oni kojj u proiOosti njsu ЬШ pripadnicj naroda sada doblvaju priliku da to postanu. Pristupajucj Кristu povla~teni su da postanu pri· padnjcj Bozjega naroda (usp. Ef 2,11-12).

Redak 4 odnosj se na Krista а spjevan је jezikom Staroga zavjeta · kako sarn Petar kaze. Jednako је jasna povezanost ј sa srecЩnjim cinjenicarna evan<1elja, raspecem, uskrsnueem ј uza~~­

cem Кristovim . Kamen је iiv ne sarno zbog toga ~to је osoba ne­go ј zato ~to је "uskri~n od mrtvih" ј ~to "vj~ ne urnire" (Rim 6 ,9) а ј ро sebl је duh iivotvomi ( 1 Kor 15 ,45). Ljudj ga odbaci!e tj. osud.Ш su ga ј odbacili kao nekorisnog. То se posebno odnosi na lsusovu tvrdnju da је Mesija, ~to su odgovornj ~dovski vooe odbacili. lstim је rijecima opjsano neodobravanje staJje~jna, g1ava­ra svecenickih i pismoznanaca (Мk 8,31 ; Lk 9 ,22) , ~to је Bog ј

predvidio. Nasuprot tome , u ocima је Bozjim izabran, dragocjen. Bog se suprotstavio 1judskoj prosud.Ьi ј lsusa , uzvisiv~j ga, priznao Кristom. То је Ьiо glavni naglasak evan<!e1ja koje је Petar propo­vijedao (Dj 2 ,23.24.32.33; 4,11.12; 5,30.21 ; 10,39.40). lzraz ho eklektos, и ocima Boijim izabran, opis је Bozjeg Sina koji odgo· vara onom u Lk 23,35. Uzvisiv~j ga, Bogje izrazio svoj stav prema njemu i oznacio da је jedjnstveno odabran ј dragocjen. Hebrejski izraz u lz 28,16 znacj "skupocjen" ali ovdje upotreЬljena grcka rijec entimos prije Ьi znacila castan, ~tovan , visoko cjjenjen (Lk 7 ,2, "drag", Fil2 ,29 ; "ј po~tujte takve" Lk 10,8).

S. Govorecj metaforicki, onj koji Krista priznaju odabranjm "karnenom povezano~u sa njjm postaju Zivo karnenje, koje se tre­ba ugraditi u Dom Bozji. Petar ovdje jznosj jstjnu о kojoj svjedocj njegovo kr~ansko jme (tj. stjjena), jstjnu ~to ju је naucjo od Gos· poda sarna. То је bilo onda kada је Sjmun na slican nacin lsusa

72

PRVA PEТROVA 2,5 priznao Bo1jjm Sjnom. lsus mu је od•:ratio: " B1ago teЬi, Sjrnuлe , sjne Jonin , jer ti to ne objavi tije1o ј krv, nego Otac moj , kojj је na neЬesjma. А ја tebl kazem: Ti sj Petar · Stjjena ј na toj stjjenj sa­gradit cu Crkvu svoju ... " (vjdi Mt 16,15·18). Izraz ugradujete se uldjucuje mjsao da se ljudi prjstupajuci Kristu pripajaju Crkvi, а ne obratno, prjpajajuci se Crkvj pristupaju Кristu.

Duhovni Dom. Prema opjsu u ovom se retku radi о sveti~­tu ili hrarnu (usp. Ps 69,9 ; lv 2 ,17; lz 66,7 ; Mk 11 ,17). Zato је u kr~canskom smjslu ovozemaljski oblik prave religije od Boga odabrano sveШte, njegov narod. Za razliku od zjdovstva, u kojem је sarno odabran broj ljudi jz jednog jedinog plemena preuzimao funkciju svecenika, u novoj kr~anskoj zajednjcj svi pristupaju svecenstvu i zato se sveti~te moze sastojati od njih samih. U sredi~­tu је prisutnost Boga, komu se Jdanja ј koga se ~tuje . Ono ~to је u zjdovstvu bllo nezamjslivo, u kr~anstvu је teme1jno; prozeliti ро· staju svecenjcj. Svecenjc\d status uZiva cjjela zajedлjca, svald pripadnjk Bozjeg naroda. Pov1astjce me njsu ogranjcene na malen broj ljudi о сјјој slutЬi vecjna ovisj.

Кarakterstjcna djelatnost svecenjka је prino!enje duhovne i rtve. Zrtve koje se sada prinose nisu vj~ ~votinjske ј ceremonj. jalne, nego duhovne ј moralлe . Јо~ su u Starom zavjetu molitva, velicanje i zahvaljivanje smatrani djelima (Ps 50,14; 51 ,17; 107,22 ; 141 ,2). Ovdje је sasvim jasno, pogotovo gledano kroz prizmu rijec " duhovno", da su irtve na koje se mjsli svakodnevлj poboz.ni Zivot u posMnostj (usp. Rim 12,1); velicanje Boga ј zah­valjjvanje Bogu (НеЬ 13,15) te praktjcno slutenje ljudskim potre­bama (НеЬ 13,16). Kada је religjja bila stvar ceremonjjalnog irt· vovanja Zivotjnja, Ьilo је veliko pjtanje hoee lj zrtva Ьiti prihvaee­na (~to ona, zbog svoje naravi, nikada zaista njje mogla Ьiti , vidi НеЬ 10,1·10). Kr~anj su sigurni da ее njihove trtve Ьiti ugodne Bogu jer Bog kao bogo~tov1je teli vo1jnu, rnisaonu ј moralлu pos· lu~nost , bolje receno: slobodno izabranu osobnu odanost, kakve u Zivotinja ne motemo nacj, а svi kojj su pristupili Kristu mogu Ьiti sjgumi da се njihova ро njemu prjnesena trtva, biti prirnljena.

Ь. Ugaoni kllmen (2,6·8) Petar navodi prorocke Jcnjjge kako Ьi pokazao da Krist, kao

glavni ugaoni kamen nove zgrade jma jedjnstven polotaj, ~to је od

73

PRVA PETROVA 2,6 Boga predvideno i unaprijed odredeno, On predstavlja dobroblt svima koji u njega vjeruju, а neodgovomima, koji se ne obaziru na Rijet, ona је poput kamena koji graditelji odbacBe ili о koji se mnogi spotitu · а sve је to jasno proreteno. lsti kamen koji vjer­nike jspunjava povjerenjem, nevjemike podvrgava neizbjetivom sudu (Mt 21 ,42.44). Isti glagol titllemi u izvomiku је u retku 6 preveden prezentom aktiva postavljam а u retku 8 aoristom pasiva "odredeni". Tri vatna odlomka iz Starog zavjeta (Iz 28,16; Ps 118,22: lz 8,14) u kojima је upotreЫjena шetafora kamena pove­zana su kako Ы u potpunosti predocili istinu. lma nekiћ drevnih tidovslcih dokaza koji upucuju na to da su Zidovi kamenom nazi­vali Mesiju. Otito је da se ti zapisi ovdje u potpunostj primjenjuju na Кrista.

Posebno је vatno primijetiti u kolikoj је mjeri Petrovo evan­delje о Kristu metaforitlci sugestivno. Као da је netko tvrdjo da је Mesjja, lsus, odbaten od samih gradite1ja, od kojiћ Ьi se otekivalo da се ga dotekatj s pozdravom. Oni su, medutim, u njemu gledali nekoga tko ih vrijeda. lpak, upravo је njega Bog postavio da bude glavni ugaoni kamen u novom Domu Bozjem. Svi kojj u njega, ta­ko uzvi~no prikazanog, vjeruju, ne samo da nisu razotarani i ne samo da su poput kamenova pridruteni velikom sredi~njem obje­dinjujucem kamenu, nego s njime dijele tasno mjesto u Botjim o­tima.

U ranim danima Crkve Pisma su otito bila u орсој upotrebl, da se objasni zatudujuce tidovsko odbljanje Кrista ј karakter no­voga Botjeg naroda kao "duhovnog Doma" kojj se irna sagraditj pozivanjem ljudi izvan kruga povla~tenih , koji се jednostavno vje­rovati u proslavljenog Boga (u.sp. Dj 4,10-12; Rim 9,32.33; 10, 8-13).

6. Rijet dioti prevedena је kao stoga. lsta raijet u 1 , 16 pre­vedena је kao ta pisano је, а u 1 ,24 kao doista. Uotljjvo је da ta­ko uvijek potinje navod iz Staroga zavjeta, navod relevantan za sadrzaj Poslanice. Rijec graphe u jednjnj је i bez clana, te se ne odnosi na navode iz Pisma (mnozjna) niti na neki odre<leni ulo­mak. То је kao da se kaze "tako је pjsano" ili "pjsano је". Pisma koja se ovako navode smatraju se ispunjenima Kristovirn uza~a~­cem. On је dragocjeni kamen ugaoni, buduci da је Krist prije na

74

PRVA PETROVA 2,7 vrhu negoli na dnu nove zgrade (ili, kako Pavao kaze u Ef l ,22: "Sve mu podloZi pod noge, а njega postavi · nad svime · Glavom Crkvi.") Osoblto је prikladna mjsao о njemu kao о glavnom ili dragocjenom kamenu, а ne recjmo, temeljnom kamenu. Ljudi tre­baju pristupiti lsusu na prijestolju. priznati, uzvi~na , kao Gospo­da kako Ы pripali njegovoj zajednici spa~enih. Sion, и kojemu се se to jspuniti, nebeslci је Jeruzalem (usp. Ps 60,1-2; НеЬ 4,14-16, 12,22-24}.

7. Petar nadalje nagla~ava · kako navodima jz Pisama tako ј vlastitim svjedocenjem · da је jednostavan , jedini i dovoljan uvjet za dobrobit - vjera u Krista. Dobroblt, koju opisuje kao udio u Кristovoj "dragocjenosti" ј "castj", tj. uznesenje do prijestolja koje Kristu daje Bog takoder је dana onima kojj vjeruju u njega ili od njega primaju dobra (usp. Ef 2,5-6; НеЬ 7,25).

Grcki partjcjp apistousin znaci prije "onj koji ne vjeruju" nego "neposlu~ni" (kako stoji u nekim prijevodima; u nas је tako i prevedeno а opaska se odnosj na engleski prijevod, u kojem stoji "neposlu~ni" ; ор. prev.). Bez clana rijec se moze shvatitj u njenu opecenitom znatenju, tj . da ne oznacava nikoga posebno. Kamen

koji odbacise gradite/ji • kamenje је u to vrijeme prije nego ~to Ьi se upotrijebilo za kvalitetne gradevine Ьilo pregledavano. Kamenje koje nije dolazilo u obzir najvjerojatnije је na neki nacjn oznaca­vano (usp. Pavlovo upucivanje na "iskljutenost" u 1 Kor 9,27).

8. Мisao sadriana u izrazu kamen spoticanja odnosi se na kamen ili stijenu koja leti na putu ј о koji se putnici namjemici spoticu. Tako i Кrist, nakon ~to se otkrio, nejzbjezno stojj na pu­tu onima kcji ne vjeruju te onima kojj se suprotstavljaju evandelju (vidi 4 ,17). Nevjerovanje је njihova teme1jna pogre~ka. Као sto se prava vjera otituje poslu§no~u tako se nevjera izrazava hotimic­nom neposlusno~u. Nevjemici, suotivsi se s Kristom i od1uciv~i se jednom protiv njega, ustanove da је on, iako im је jednom ponudio da bude u.z njih, sada protiv njih. Takva osuda nevjere jednako је bo:Zanslci odredena kao i spasenje vjerom u uskrslog Кrista.

с. Bof.ji norod (2,9.10)

Ova dva stiћa rjecnikom Staroga zavjeta opisuju dru~tvo о-

75

PRVA PETROVA 2,9 nih kojj vjeruju u Krista. Svi su nazjvj zblme jmenjce.

9. Rod izabrani; potjece jz Iz 43 ,20 а kraljevsko svecenstvo jz Izl 19 ,6. 1 u hebrejskom izvomiku ј u LXX nalazimo ideje "kraljevstva" i svetenstva (usp. Otk 1 ,6; 5,10). Ovdje, u 1. Petro· voj dobro је preuzeto znacenje jz grckog, svetenstvo koje pripada kralju odnosno koje је u slu!Ьi kralja. Na nekim drugim mjestima u Novom zavjetu "basileion" nije samo pridjev kojj znaci kraljev· ski nego slu!i i kao jmenica koja oznacava " palacu" Ш "kraljevski dvor" (Lk 8,25). 1 ovdje se more tako shvatitj - kao opis kr~an­ske zajednjce poput "kraljevskog dvora" Ш "kraljevih odaja". Мnogo је , medutim, vjerojatnije (posebno s obzirom na blЬlijsko znacenje hebrejskih i grck:ih rijecj koje se oblcno prevode kao "kraljevstvo" te u svjetlu izjava kao ~to su Zah 6,1 З i Otk 5,1 О) da su kr~anj ovdje opjsani kao ljudj kojj s Kristom sudjeluju u vladanju kao kraJjevi ј kao svecenjci. U toj su hijerarhijj pozvanj da vladaju ј slure.

Sveti puk potjece jz Izl 19,6. Grcka se rijec ethnos u mno­!ini oblcno upotreЬljava da Ьi se oznacjo poganski narod. Izrael, kao jedan od naroda, razlikovao se time ~to је Ьiо svet, posvecen Bogu. Narod steёeni slozenaje sjntagma jz lz119,5; lz 43,21 ј МаЈ 3,17 (usp. Tit 2,14; Ef l,l4). lmenica " laos" opjsuje Вођј narod kao "laike", tj. zavjetni narod Bozjj. Inace se ta rijec drugdje u­potreЬljava za izrae1ski narod kako Ьi ga se razlikovalo od drugih naroda (Dj 16,17.23; Rim 15,10). Da navjeitate silna djela ... mj­sao је jz Iz 63,21 . Aretai је prevedeno kao silna djela а znacj "krijeposti visoke kvaJjtete" koje onome tko ih cjnj osiguravaju ugled. Ovdje mno!ina ne upucuje samo na izvanrednost Bofjih o­soblna nego ј na djela kojima se ono ocituje dovodeti k seЬi one kojj su bili daleko. Iz tame ... k svjetlu tipican је novozavjetni opis promjene koju је kr~ansko evandelje unijelo u !ivote obracenih pogana (usp. Dj26,18; 5,8; Kol1 ,13).

1 О. Мisli jz ovog stjha izviru iz Но~ 1 ,6-1 О; 2,23 ; usp. Rim 9 ,23-26 gdje se jasno ukazuje na pozjv ljudjma " ne samo jzmedu Zjdova, nego ј jzmedu pogana". U originalu је rijec Ne-mili izra­zena particjpom perfekta, ~to upucuje na dugotrajnost takva sta­nja, dok је za sada Mili upotrijeЬljen partjcjp aorista, ~to istice od­lucni trenutak obracenja, kada su, cuvШ evandelje, jzvedeni jz ta-

76

PRVA PETROV.A. 2,10 me na svjetlost.

Izrazi kojj su ovdje upotrijeЬljeni u Starom su se zavjetu od­nosili na Bozje namjere s narodom kojj sebl pozva jzabrav!i ga jz ropstva egipatskoga. Kasnije је јо~ jednom, vrativ~ ih jz Babilona jzravno pokazao da ih smatra svojjma. Upotreba tih izraza upucu­je na to da se u kr~anskoj zajednici jspunilo sve ono ~to је pro­rocki obecano u starozavjetnoj povijesti. Crkva Kristova, kako to Petar jasno zakljucuje, pravi jest Bozjj lzrael, osoЬit је narod, od Boga pozvan ј odreden.

Odlomak (2,4-10) u cjjelosti ukazuje na to da su poziv ј od­redenje temeljno ostvarenj jedino u Кristu i ро Kristu. On је "od Boga izabranj" svet enik na njegovu prijestolju u kome se jsprepli­cu svecenicka ј kraljevska v1ast. DoЬio је jedinstvene pov1astice kao osoba Svetoga Trojstva ј Bozjj Sin. Као Krist, on te castj dije­\j sa svojirn narodom. Narod cine onj "kojj vjeruju" (vidi redak 7). То је dru~tvo ljudj kojj su bili bez polo!aja, dru§tvo gre~nika kojj su zasluZivaH sud, а sada, zahvaljujucj Bozjoj milostj prema njjma u К.ristu , buducj da su mu pristupili ј da u njega vjeruju, re­ceno im је da su dio zajednice obiljerene jzborom, kraljevskom ј svecenickom vla~u . sveto!Cu ј povl~tenim polo!ajem u odnosu na Boga - polozajem njegova posebnog naroda. Isto jm је tako re­ceno da је sve ~to јт se desilo i sve ~to su Bo!jjm dje1ovanjem po­stali smj~jeno da Ьi ро cjjelom svijetu pronosili ј navije~tali glas о njegovim djelima ј nacjnu djelovanja.

V. liVOT КRSCANA U ODNOSU NA DRUGE (2,11-3,12)

U novozavjetnim poslanicama uoЬicajenim, nacinom Petar sada jznosj opeenite ј pojedinacne poduke ј opomene glede bl­canskog ponШnja. Ovaj odjeljak poslanice zapocjnje (2,11.12) ј zavr~va (3,8-12) opomenama koje ~е opeenito mogu prirnijeniti na sve kr~cane u njihovom Zivotu medu drugim ljudima. Odlom­cj se bave dufnostima ~ana kao gradana, kao slugu, kao zena i muzeva. Time su pokriveni najvamiji ljudski odnosj - odnos pre­ma drZЗvi, pos1odavcu, domu i braбnom drugu. Podjse6aju6i na Кristovo strpljjvo podno~nje nezasluzenih patnjj, kao na uzor

77

PRVA PEТROVA 2,11 kojj Ы trebalo slijedjti, Petar ne moze а da ponovno ne ukaze na jedinstvenj pomjmj~kj karakter ј djelotvomost koju је imala Nje­gova smrt (2,21-25).

Optj је naglasak na djelatnom ј strpijjvom podno~nju, na ~estitoj ј Фscjpliruranoj poboznosti koja је potaknuta po~tova­njem prema Bogu ј nadahnuta povjerenjem u Boga. Kr~aru tre­baju priznati vrhovnu moe bozanske providnosti u uredjvanju ј vo<!enju ljudskih ustanova i odnosa za ~ovjekovo dobro. Na~jn da kr~ani udovolje Bogu, da slute Njegovoj voijj ј da jskuse Nje­gov Ыagoslov, nikako ruje pobuna protiv postojeceg poretka u dru§tvu, nego је to pozitivan stav i odgovomo obavljanje razli~i­tih dutnosti koje od njih zahtijeva suZivot. Kr~ani Ьi, dakle, tre­bali Ьiti bogobojazni, lojalci ј poslu§ni gradani, susjeФ punj razu­mjjevanja, marljivi i vjemi radnici, tihe i strpljive :lrtve nepravde, vjemi i odani bratru drugovi, suosjecajnj ј Ыagonakloni u osob· nim odnosima, ј uopee ljuФ koji koriste svaku priliku da jzbjega­vaju zlo i ~jne dobro. Takav се Zivot Ьiti sam ро sebl dobar, а do­rujeti се ј zadovoljstvo kr~arunu, jer се njegov :livot napredovatj pod Вozjim Ыagoslovom.

а. Neki razlozi za samodisciplinu {2,11.12) Zahtjev za Фscipliniranim osobnim opho<!enjem kr~cana је

dvojak. S jedne strane, zahtjev је negativan i privatan, а odnosj se na osobna odricanja. S druge strane, zahtjev је pozitivan i javan, а odnosi se na pon~je koje је krijeposno u o~ima drugih.

11 . Navedena su tri razloga wto moramo svoj Zivot Фscip­linjrati ј na odreden na~jn usmjeriti; dva se nalaze u ovom retku. Prvo, gradanj smo neba. Jednom kad smo postali kr~canj , о samj­ma sеЫ trebamo razmj§ljati kao о pukim prido§licama ј putnjcima (usp 1 ,1; НеЬ 11,1 3), koji privremeno borave na zemljj, ne pripa­dajuci јој ј ne namjeravajuci na njoj naci stalni boravak. Prva rije~ paroikoi opisuje one koji nemaju ni prava nitj pravnog polozaja u mjestu svoga privremenog boravШa. Druga rijet parpidemoi nag­la§ava. ~injerucu da su oni samo privremenj stanovnici. Dokle god smo na ovome svijetu u kr~anskom Zivotu mora postojati stano­vita odvojenost. Drugo, takva disciplina u jnteresu је na~ jstjnske dobroЫti. Ljudska narav skriva opasnosti za na§ duhovni :livot.

78

PRVA PETROVA 2,12 Tijelo је dobar sluga, а}ј lo§ gospodar. Putene poiude, kojima se podrazumjjeva seЫ~ne, potencijalno opasne prirodne zudnje koje, poput pobunjenika mogu podicj bunu protiv na~ poboznosti · one navje~uju nutarnjj rat n~em istinskom "ја" (usp. Rim 7,23; Jak 4,1). Svjesrum odricanjem moramo jm potkopatj upori§te.

12. Treci razlog za samoФscjplinu na§ је utjecaj na sklonost drugih ljudi prema Bogu. Na~ namjere ј molitve treba da klevet­nike uvjere da su na§a dobra djela moguca jedino milosnjm djelo­vanjem Bo:Zjega Duha kako Ы ј oni priznalj njihova bozanskog stvoritelja. Petar ovdje doslovce ponavlja nauk kojj је ~uo od GospoФna (Mt 5,16).

Pijec anastrophe, izmijenjeno f.ivljenje, odnosi se na cjelo­kupno covjekovo vladanje. Pridjev kalos, uzoran (za razliku od agathos, kojj se s jstom imenjcom javlja u 3,16 ј zna~i takoder "dobar"), opjsuje dobrotu koju i drugi mogu vjdjetj. lstj је pridjev upotrijeЫjen i u Mt 5,16 а kasnije se ponovo javlja u izrazu vasa dobra djela.

Vas sada potvaraju kao zlocince. Neutemeljene optuzbe za nemoralnost ј kainjivo pona§anje podnosili su protjv kr§cana oni koji su ih htjeli dotucj. Takve su se optuzbe ј nekada, kao ј danas, najbolje u§utЮvale djelima, а ne rije~jma (usp. 2,15).

Glagol epopteuein, promotriti, mou zna~iti "gledati neko­ga tko је Ьiо pokrenut i kome su se otvorile o~i" . Prepozicija ek, "zbog" sugerira da је to posljedjca dobrih djela. Promatracj u tom trenutku јо~ ne slave Boga ali do toga mofe doej kasnjje, kad spo­znaju pravu narav djela i Bofju pomoe koja ih је omogucila. Dan pohoda odnosj se na osoЬito Botje pribli1avanje ljudima u sudu Ш milosti. lzraz se vjerojatno odnosj na dan kona~noga Suda, kada се takvi klevetcicj morati dati Bogu slavu ј priznati §to su vidjeli. Medutim, mofe se to odnositi ј na ovozemaljski zjvot u kojemu Bog moze odlu~iti da takve pojedince privede vjeri pomocu "dob· rih djela" koja su vidjeli i koja su dotada namjemo krivo tuma~ili.

Ь. Duinost pokoravanja svjetovnoj vlasti (3,13-17) Na~elo pokoravanja unutar dru§tvenog uredenja mofe se

primjjeruti, naprimjer, na pravilno priznavanje vlasti. Kr~canjn tre­ba uvidjeti da su vlastodr§ci pred Bogom odgovomj da ~uvaju za-

79

PRVA PETROVA 2,13а kon ј red , sprjjete anarltjju ј moraJnu jzopacenost te da poticu li· јеро pon~anje. Onj to cjne katnjavajucj one kojj ne cjne dobro ј hvaJe one cije је pona~anje kreposno ј uzomo. Кr~anjn se dakJe treba potcjnjtj autoritetu ј ozblljno shvatiti sve ~to vlast ро sluz­benoj duznosti cini i govori.

Takvo lojaJno pokoravanje vlastj jasna је Bozja volja; kre­posno pona~je mote pomoei u suzbljanju postupaka kr~telja zakona koji nemaju nj volje ni razwнa da po~tuju zakon. Као gra­danj, kr~ani moraju Ьiti svjesni da su slobodnj aJi slobodu ne smi­ju zloupotrijeЬitj kao pokrice za zla djela. MoZda ovo zvucj para­doksaJno aJi za kr~anjna pravo kori~tenje slobode njje u tome da radi !to hoce ne obaziruci se na zahtjeve vlasti, nego u svijesti da је svojevoljno Bozji sluga. Pravilno priznavanje istine о ljudskom zivotu ј botansld ustanov\jenim odnosima ukJjucuju po~tovanje svakoga Bozjeg stvora, ljubav prema kr!canskoj bracj, ~tovanje Bo­ga ј poШvanje vlastj.

13а. U RSV prijevodu anthropine ktisis prevedeno је kao ljudske ustanove. U ldasicnom grckom jeziku ktisis oznacava os­nivanje grada, te se ј ovdje taj izraz mote odnosjtj na uoblcajene dru~tvene ustanove nekoga poretka (drtava, kucanstvo, mj~na, dru!tvena ili tvomicka zajednica, obltelj). Razlicita vremena i mjesta znace ujedno i velike razlike u ustrojstvu tih ustanova. Кr!­cani treba da uvide da је opci znacaj takvih ustanova u sldadu s BoZjom voljom za uredenje ljudskog Zivota, te lojalno ispunjavaju dutnosti u odnosu na njih. U ЬiЬlijskom grckom ktisis i glagol ktizo upotreЬljavaju se jskJjucivo za Botja djela, а ne za ljudska, tako da је ktisis drugdje prevedeno kao "stvaranje" (vidi Мk 13,19) Ш "stvor" (2 Kor 5,17). Stogaje vjerojatno pravilnije i Ьli­te ЬiЬlijskoj upotrebl ovakvo razwrujevanje izraza: svaka botan­ska ustanova medu ljudima · time se nastajanje tih ljudskih usta­nova pripisuje boZaпskoj inicijativi (usp. "vlasti ... koje postoje od Boga su postavljene" Rim 13,1).

Pokoravajte se ... radi Gospodina nagla!ava svjesno jzabrano, dobrovoljno pokoravanje. Kr!Cani jspunjavaju svoje dutnostj ne zato ~to Ьi morali, nego zato ~to su to slobodno izabraJi. Sloteni glagol hipotasso koji је ovdje upotreЬijen ima smisao jzreke "po­korite se" i moze se neposredno povezati s glagolom tasso koji se

80

·' 1

ij

l

PRVA PETROVA 2,13Ь upotreЬijava pri opisu boZaпskog uspostavljanja reda u Rim 13,1 . Buduci da је Bog u svojoj savjesnosti odredio da Zivot bude takav kakav jest, kr!Cani u t~ treba da se uklope i, pokoravajuci se, jspu­njavaju zadace za koje su odre<1eni. Izraz radi Gospodina otkriva pravi kr!Canski motjv za takvu poslu!nost Ш prilagodenost. Mogu­ca su tri obja!njenja: 1. Kr~cani vjerom raspoznaju takve ustanove kao od Boga postavljene ј pokoravaju se prvenstveno Bogu (usp. НеЬ 12,9, gdje se tako<1e pojavljuje hipotasso); 2. l Bog se, kao covjek pokoravao ра kr!Cani treba da slijede njegov primjer; 3. Da Ьi preporucili drugim ljudima Krista kao Gospodina i da se samo­voljnim ponШnjem ne Ьi nanosila !teta njegovu imenu naredena је poslumost.

13Ь . 14. Za prvi primjer bozanske ustanove uzeta је drtava, bolje receno, svjetovna vlast, bez obzira radilo se о vrhovnom vla­daru ili njemu podredenim funkcionerima. Ako se dade strog biЬ­lijski smisao rijeti ktisis, "bozansko stvaranje", tada kraJjeve valja smatrati osobama kojima је Bog udijelio mjesto ј zadatak. Ostale funkcionere treba gledati kao оsоЬе koje s kraljem dijele botanski zadatak.

Zemaljski su vladari izravno opunomoeeni da predstavljaju Boga kao Suca. Botja pravednost i njegov gnjev vjd\jivo se mani­festiraju u njihovu djelovanju, pravednu katnjavanju zlocinaca i javnim pohvaJama ј nagradama onima koji cine dobro (usp. Rim 1 3,3.4). Svi koji su stekJj poslanstvo botanskog autoriteta moraju u djelovanju Ьiti poput Boga, kome zapravo sluze, tj. moraju Ьiti skJonj pravednosti, а mrziti nepravdu (НеЬ 1,8 i 9). То ukazuje da vlast nije odgovoma samo za materijalno Ьlagostanje gradana nego - i ponajprije - za njihovo moralno stanje. Qcjto da se ta nacela mogu unaprijediti i otuvati samo pod uvjetom da se zlo katnjava, а krepost potice.

15. Ovo, houtos, тоzе se odnositi i na ono ~to је receno i na ono !to се Ьiti receno. Boija је vo/ja, prvo, da kr!Canj budu pokomi vlastima; а drugo, da po§tivanjem zakona izbjegnu osudu i zadoЬiju pohvale vlasti. Prakticna posljedica takva kreposnog pon~anja Ьit се sti!avanje, odnosno potpuno u~utkavanje , onih koji su inace uvijek spreтnj napadati kr!Cane. Grcki glagol phimoun preveden је s u§иtk4ti а znaci staviti bmjicu. lsti је

81

PRVA PETROVA 2.16 glagol upotrijeЬljen da Ьi se izrazilo ~to је na~ Gospodin u~injo u~utkav~i saduceje tMt 22,34) i ne~istog duha , "Umukni" (Mk 1,25), te smirbli oluju, "Utihni" (Mk 4 ,39). Rije~ znaёi sprije~iti nekoga da progovori, postici da se netko uzdrZi od progovaranja. lzraz agnosia, neznanje, o~triji је od rije~j agnoia ј znaci vj~e od nedostatka znanja. Vi~e oznacava tvrdoglavo odbljanje da se nau~j ili prihvati istina. lsta se rijeё pojavljuje i u 1 Kor 15 ,34, " neki ... ne znaju za Boga". Bezwnnicj, hoi apflrones, odnosj se na one koji nemaju razwna, koji nerazumno poku~avaju reci ne~to о kr~anstvu. Cijeli izraz oznacava one koji napadaju kr~anstvo bez razloga ili znanja. Ovdje se feli reci da се ih po~tivanje zakona u~utkatj.

16. Кdeani treba da prepoznaju i djelatno uZivaju u svojoj slobodi u Kristu pritom је ne z1oupotreЬljavajuci. Naprimjer, ona ne smije Ьiti pokrice Ш izgovor za z1a djela, а napose ne za odava­nje porocima (usp. Ga1 5,13). Ne smiju smetnutj s uma da treba da zive kao Bozji "sluge" ili " robovi" (gr. duloi). Jedina prava sloboda za koju је sposobno ovisno Ьiсе poput covjeka је slobod­na upotreba vlastitih sposobnosti u sluzbl Bogu~os (usp. 1 Kor 7,22).

lako је pokomost ljudima nare<!ena, ona ne znaci negaciju kr~canske slobode. Kr~anska se poslu~nost ne ocjtuje kao prisila nego kao radostan ј slobodan izbor i ra<!a se iz osjecaja dutnosti prema Bogu, vi~ nego prema ljudima. Та znacajna ј korjenita raz­lika u duhu blcanske poslumosti nagla~va ozblljnost opomene na~ga Gospodina u Mt 5,39-41. Prevladava misao da kr~canj ,

premda postaknuti na podredjvanje, јо~ uvijek traba da otvoreno pokazuju da su slobodni Ьirati, ј to angaZirajucj se јо~ vi~ u sluzЬi · ali dobrovoljno i v1astitom inicijativom.

17. Postujte ili "visoko cijenite" pravilan је opcenit stav prema svim ljudima. Svi ga kao Botja stvorenja i objekti njegove posebne ljubav i paznje zas1uzuju (Post 5,1; 9,6; Ps 8,4 .5 ; lzr 19, 16; Rim 14,10). То nacelo osuduje velik djo covjekovih postupa­ka prema drugim 1judima kako u politjckom, tako ј u jndustrij­skom svijetu. Bojte se Boga ili "~tujte" odgovarajucj је . i jedjn­stven · stav prema Bogu. lzriёiti nalozj vo<leni su opcim zahtje­vom da se prizna prava narav raz\icjtih pojedinaca i skupina ka-

82

PRVA PETROVA 2,17

ko Ьi iskazaJj svakome , ј svjma zajedno, primjerenu paznju i po­~tovanje.

Ljublti - to је kr~canski prjstup zajednici (usp. 1,22; 3 ,8; 4 ,8 ; 5,14). Znacajno је ovdje primjjetitj da se kr~cane ne savjetuje posebno da jednj drugima pojedjnaёno izrazavaju ljubav, nego da је iskazuju Crkvi kao tijelu Ш zajedni~tvu. Na ovom Ьi mjestu bilo zanimljivo navesti rije~i iz Westminstrskih nacela (Westminster Confession), tim vi~e Ио Љ se danas malo cita. "Svi sveci koji su ujedinjeni s lsusom Kristom u njegovu Duhu i kroz vjeru ... sjedi­njeni su medusobno u ljubavi, zajednШvu darova i milosti; oba­vezni su izvr~avati svoje dutnosti , javne i osobne, za zajednjcko dobro u covjeku i jzvan njega. Sveci su ро svom zavjetu duznj odraz.avati sveto druzenje i zajedni~tvo u sluzЬi Bogu kao ј ostale sluzbe koje doprinose zajednjckoj duhovnoj izgradnjj. Takvo se zajednШvo treba prenjjetj · buduci da Bog za to daje priliku · na sve one koji bilo gdje zazjvaju jme Gospoda lsusa."2 06 Na ovom mjestu John Brown o~troumno komentjra da је "krivo shvacanje bratstva i Кristove Crkve dovelo do vrlo znacajnih praktjcnih po­gre~aka, navodeci ljude na to da mrze ј progone bracu misleci da cine djela Jjubavj . Ljudj su cesto mislШ da po~tuju Crkvu jstodob­no zlostavljajucj njene istinske pripadnike.20 7

с. Duinost slugu prema gospodarima {2,18-2la) Ovdje Petar prihvaca ropstvo kao prevladavajuci dru~tveni

sustav u kojem se kr~anin koji је sluga mora pokoriti ј u njemu nacj svoje mjesto. Cak i kada је zbog strogih gospodara i nepra­vedna postupka te~ko ј bolno drzati se ovoga nacela, kr~canjn mo­ra ustrajatj , nadahnut svije~cu о Bogu ј onome ~to је Bogu milo.

18. Oiketai, sluge, oznacava ёlanove kucanstva, sluzinёad, uklju~ujuci i slobodnjake i robove. Petar nema na umu robove u klasnom smislu, nego kucanstvo kao uoblcajenu dru~tvenu usta­novu. Despotai, gospodari, vrlo је snatna rijec а oznacava neogra­niёeno posjedovanje i moe. Sa svim postovanjem moglo Ьi (kao u Ef 6,5) znaciti: iz po~tovanja prema njihovu polozaju (usp. kralja castite, 2,17) ili, ~to је vjerojatnije, iz po~tovanja prema Bogu i njegovoj vrhovnoj providnosti, koja odreduje okolnosti ljudskih

83

PRVAPETROVA 2,19.20 tjvota (usp. Ко! 3,22).

Gospodari mogu pripadatj dvjema skupjnama. Jednj su gos· podari dobri i Ьlagi ili "obzimj". Druga rijec epikies znacj "pra· vican" ili " razuman". Tumacj se takoder ј kao "popustJjjv" ili "spreman odre~j se svojih prava" odnosno "sklon uzeti manje ne· goli mu pripada" (Aristotel). U LXX upotrijeЬijena је za Boga kojj rado pra~ta (Ps 86,5) Drugu pak skupinu gospodara cjne onj kojj mogu Ьiti naopaki. Doslovce prevedena grcka rijec skolios znacj jskrivljeru, ulijevo, jzopacenj (vjdi Lk 3,5). Uzeta је u meta· forickom srruslu а oznacava osobu nepo~tenu, lukavu (vjdi Fil 2,15), perverznu ј nepravednu (nefer), osobu s kojom је te~ko jzj~j na kraj.

19 .20. Petar se zauzima za strpJjjvu ustrajnost u pokornu ј lojalnu podno~enju nepravdi, cak ј kada to ukljucuje bol. Za pod· no~nje udaraca (rijec је kolaphizomenoi, udariti koga pesnjcom), nema nagrade niti jcega ~to Ьi covjeku donjjelo slavu ako hrabro podnosj kaznu, kad ju је zaslutio. Bogu је milo strpJjjvo podno~e·

nje trpljenja zbog dobrih djela. Petar dva puta jzjavljuje da takav postupak u seЬi nosj mi·

lost (grcki charis). Redak 19 pocinje rijecima: То је uistinu, mi· lost, touto gar charis, а redak 20 zavr~va ... ro је Bogu milo, touro charis рага Theo. Sto se time teli recj? Rijec se mote odno· siti na ne~to prijatno za gledanje lli rnilo ро samoj svojoj pojavi. U ВiЬЈјјј se njome najce~e oznacava nezasluten postupak pun Ьlа· gonaklonosti kojj za uzvrat izaziva cast ј zahvalnost. Petar najvje· rojatnjje govori о ucenju samoga Gospodina zapjsanom u Lk 6, 32-34. U tom odlornku tri se puta postavlja pitanje: "Kako li vam uzdaije?" (charis), ~to Ьi moglo znaciti: Каkо uop~e zas1utujes zahvalu ili pla~u? (usp. Lk 17,9; Мk 5,46). Ovdje је mogu~e na~j sva tri znacenja rijecj charis u punom smislu. Takvo djelo, nastav· lja Petar, u skladu је s Кristovim nacelima djelovanja. On se tako pona~o kada је trebao podrujeti patnje koje njje Ьiо zaslutio. Ucinjo је to strpJjjvo, rrumo ј pokomo. U Botjjm ocima Ьijase to djelo koje jspunja zadovoljstvom, jzraz botanske rnilosti. Ono је zadobilo Botje odobravanje i pla~u. Ucinjeno је za na§u dobroЬit. Donjjelo nат је spasenje . lsus је stvorio obrazac pona~anja kojj Ьismo mi trebaJj slijediti. Каd је Bog zadovoljan, rnilost se ocituje

84

1 :

~

PRVA PEТROVA 2,2l a ј covjek stjece botansku pohvalu а dotad neprijateljski raspo1ote­ni Jjudj pocinju priznavati Boga. Argument da nas taj nauk vi~ ne mote zaokupiti, jer је slutenje ne§to ~to pripada pro~osti , nije do­voljan. U ti.votu ј sada na poslu Ш u ku~i. u skoli ili u crkvj, ima slicnih situacjja, u kojima su nam drugi ljudi pretpostavljeni. Као kr~ani pozvani smo da budemo pokomi, da sura<!ujemo ј da se ne tuti.mo, cak ј u slucaju da se s nama nepravedno postupa.

Radi savjesti, radi Boga. Imenjca suneidesis, iza koje slijedi genitiv jmenjce Bog, bez prijedloga, najbolje se mote shvatiti kao savjest (usp. Ј Kor 7,7 ; НеЬ 10,2). Cjjeli jzraz dakle znaci: potak­nut svije~~u о BoZjoj prisutnostj ј voJjj. Takav covjek zna da Bog vjdj i zna sto Bog ocekuje. Brjne se da mu udovolji (usp. Ef 6,7).

21а. Та па to ste pozvani odnosj se na botanski poziv u Kristu da postanemo pripadnjci njegova naroda. Pronalatenje svog boianski usmjerenog poziva ostvaruje se u upravo spomenutim ze­maljskim okolnostima, odnosima ј jskustvima. Ako, naprimjer, sluga postane kr~anjn, prjrodno је da је Ьitan dio Botje nepos­redne namjere da ј dalje ostane sluga; on, dakle, ne~e prestati Ьiti sluga zato sto је post.ao kr~anin, ali 6е se zato prema svom gospo­daru ponasati kao kr~anski sluga (usp. 1 Kor 7 ,17-24).

d. Primjer Krista, na!eg Otkupite/ja (2,21 l>-25) lznenaduju~u jstinu da је Bog odredio da nevini na svijetu

ponekad moraju patiti kao da su ucinili neko zlo te pravi duh po­komosti u kojem sve to valja podnosjti vrhunski otivotvoruje Kristovo trpljenje. On је dao primjer koji valja slijediti jer on Ьiја­~ potpuno Ьezgre§an, kako u djelima, tako i u mislima. Nepra­vedno ponitenje, vrijedanje i zlostavljanje podnio је u Шini, zado­voljan predanjem Bogu, pravednom Sucu. Podnio је kaznu za na­se grijehe, sve do posljednje javnoga smaknu~a. kao da је Ьiо naj­vecj zlocjnac. ZaЬludjelim, jzguЬljenim gre~njcima njegovo је trp­ljenje jshodilo izbavljenje, otvaraju~j im mogu~nost da tivot obno­ve u skladu s novjm mjerilima, jznad svega novoj odanosti ј posve­~enju njemu.

21 Ь. Кrist је ucenjke о patnjj ucjo troje: prvo, da mora trp­jetj, jer је Кrist (Lk 24,25-27 4447); drugo, da njegova patnja slu· ti drugima, da za mnoge pribavlja iskupljenje grijeha (Mt 20,28;

85

PR VA PEТROVA 2,22

26,28); tre~e. da svi kojj ga slijede jsto tako moraju Ьiti spremnj na patnju (Mt 8,34; 10,38 i 39). Petar toga nauka u po~etku njje shva~ao. Ovdje u Poslanicj pokazuje kako ga је potpuno prihvatio i kako ga promi~e kao teme1j onoga ~to s pravom zovemo kr~an­stvom.

Ovaj redak sa.Zima sve tri ta~ke: Prvo jzraz jer i Krist је trpio obuhva~a ~injenicu da је i patnja djo na~ega poziva jer је Ьi-1а dio ј njegovoga. Кristu patnja Ьiја~е boiaлski odredena, а to su ј nadahлuti proroci predvidjeli ( 1,1 0-12).

Drugo, on nije trpio radi sebe, nego za vas (u RV za nas), ј to u jme ј za dobroblt drugih, da se osigura otkup1jenje od grijeha (vjdi redak 24).

Tre~e. on је tako na~inio presedan ј dao primjer svojjm sljedbenjcjma. Na trp1jenje svi kojj su u dana~njem svijetu vezanj uz Krista ј nazjvaju se kr~anima moraju ra~unatj. S trpljenjem se moramo suo~iti dobrovoljno; ono је jskustvo kojega se ne treba stidjetj ј koje ne smije jzazjvatj zlovo1ju; naprotiv, va1ja ga prihva­titi radosno ј zahvalno, proslav1jaju~j Boga (vidj 13,16). Rije~ hupogrammos, primjer, zna~j zapjs u dлu, podnotju, kojj se stoga mote tratiti ј prepisati. G1ago1 preveden sa do idete stopama nje­govim sloteni је glago1 ј glasi epakolouthein а zna~i slijeditj njego­ve stope. U vezi s ovirn Petrovirn priznanjem, usporedjte јо§ 1v 13, 7.15.36; 21,18.18.22. U recima 22-25 Petar na lijep na~jn prenosi stihove iz Staroga zavjeta. Ni manje ni vi§e nego pet navoda jz 1z 53 navedeno је na ovom mjestu. Redak 22 slijedi prema lz 53 ,7 "mu~en Ьi i nije otvorio usta svojih". Redak 24 sadrZi jzraz jz lz 53,12 "da grijehe mnogih ponese na sebl" i jz Iz 53,5: "njegove nas rane jscijeli§e". Redak 25 sadrZi misli Iz 53,6: "Poput ovaca svi smo 1utali." Cak ni Petar, koji је vidio lsusovo trpljenje ј slu­~o Gospodinov nauk, nije nШо boljega jezika da opi§e neke crte Кristove patnje i njeno zna~enje. Тај primjer utvrduje kr~ane u uvjerenju da su starozavjetna proro~anstva potekla od Boga ј da su namijenjena kako Ьi 1judima pomogla da razumiju ј cjjene oso-bu i djela Kristova. ·

22. Ovaj redak svjedo~i о potpuлoj bezgre§nosti Isusovoj , svjedo~anstvo do1azi od ~ovjeka kojj је lsusu Ьiо vr1o blizak. Isus njkada nije zgrije§io, kate Petar, ni dje1om, nj rije~ju. Nikakove

86

PRVA PETROVA 2,23 krivnje ni prijevare u njega se nije moglo na~j . То zna~i da lsus ni­je zas1uZio da trpi, §to se ne Ьi moglo re~j nj za koga drugog. Bio је poput jagnjeta nevin ј neokaljan ( 1,7). 1 tako је , nemaj~j vlastj. tog grijeha zbog koga Ьi odgovarao, mogao ponjjeti grijehe drugih.

23. Naglasak је ovdje na jznenac1uju~oj ~ut.njj lsusovoj, na besprijekomu pokoravanju postupku kojj njje zaslutjo, а sve zbog povjerenja u pravednost ј za!titu Botju. Kada su ga nepravedno vrijec1alj, nije uzvra~ao. Каdа su nepravedno s njjme postupali, nije proklinjao mu~ite1je, niti zazivao kaznu na njih (za razliku od Pavla, vjdj Dj 23,2.3.). То Ьiја§е ne~to dojsta jedjnstveno. Primjer· no strpJjjvo podno§enje trpljenja j§lo је do krajnjih granjca. lako је jzbor rijecj ovdje ne~to druga~jjj, o~ita је veza s јо§ jednjm pro­rockim opjsom Trpe~eg S1uge u lz 53. Ondje је u retku 7 dvaput nagla§eno da је stalno drtao usta zatvorena: "Z1ostav1jahu ga, ј muca!e, ј nije otvorio usta svojih: Ко jagnje na ldanje odvedose ga, ko ovca nijema pred onima §to је strifu, njje otvorio usta svojih." Partjcjp prezenta ј jmperfekt u gr~kom nagla§avaju da on pod stalnom ј ponav1janom prijetnjom njjedлom nije prekinuo tj­§inu. Sve vrijeme, kao trtva, nije uzvra~ao na z1ostav1janja. Sve vri­

jeme patnje nije pribjegao prijetnjama. G1ago1 paradidomi, preda­tj, upotrijeЬJjen је za jzdaju na!eg Gospoda u ruke gre§nika (Mt 14-16; Мk 14,41.42). UpotrijeЬJjen је ј za lvana Krstite1ja, kojj Ьiја§е predan ili "zatvoren" (Mt 4,12), te za Gospodina. kojeg su Zidovi predali Pilatu а Pilat ga "predao" vojnjcima · u svakom s1u­caju radi izvr§enja kazne, kao da је zlocinac (Iv 19 ,11. Ј 6). Ovdje izraz prepu!tajuci se sadrZi ј mjsao da је Gospod predao samoga sebe kako Ьi podлio kaznu za na§e grijehe (usp. Rim 4,25), ali ne ljudima u ruke , nego u ruke Botje, ruke pravednoga Suca.

Ovdje moumo vidjeti pravu narav ј nadahлuto povjerenje Kristovog dobrovo1jnog pokoravanja bez pritutЬi zbog nepraved­nog trp1jenja. Мimo ovozemaljskih okolnosti ј protivnjka, on је prizлao vrhovnu v1ast ј pravednost Botju, predaju~j sebe ј svoj s1u­~aj Bogu. Na taj је na~in uspostavio primjer koji treba da slijede svi koji, slijede~i ga, takoc1er nepravedno pate. Qnj, kako to kate Petar ( 4,19), treba da "dobrim djelima povjere svoje duse vjernom Stvoritelju ••.

87

PRVA PETROVA 2,24 Takoder, u jedinstvenom trenutku patnje nШega Gospoda,

dok је Bezgre~nj patio kao najvecj zlocjnac podnosecj najvecu kaznu za grijehe, u dva је smisla priznao Boga prevdnim Sucem. S jedne strane, dobrovoljno ј jspunjavajucj volju Bozju zauzev~j mjesto gre~njka ј ne pobunjv~i se protjv onoga kroza ~to је morao proej. Svjesno је prihvatjo da је to kazna koju grjjeh zasluzuje, te se predao da bude kafnjen. Shvatjo је da dopu~tajucj takvu sra­motu, bol.i prokletsvo pravednj Bog pravedno sudj. S druge stra­ne, buducj da је sam Ьiо bezgre~an , Vjerovao је da се ga Bog, pra­vednj Sudac, u pravo vrijeme pronacj pravednim, uzdignuti iz gro­ba i nagraditi za ono ~to је dobrovoljno jzdrzao i podnjo radj dru­gih, dajucj mu pravo da ih potpuno spasj kazne za njihova zlodje­la.

24. Оп koji и tijelu svome grijehe nafe ропеsе па drvo - ovo jzricito potvrduje da је trpljenje bilo kazna za grijehe ali da grijesj njsu bili njegovi, nego na~. Zauzeo је, dakle, mjesto gre~jka ј u­mjesto njih podnjo kaznu. Вјо је ka:l.njen, a1i umjesto drugih, u­mjesto onih kojjma је kazna Ьila namijenjena. "Nositi krivicu" u Starom zavjetu znaci Ьiti odgovoran za nju ј podnjjeti kaznu, tj. umrijeti (vidi Iz128,43; 55 ,15.16). Ponovo је rjecnik preuzet jz Iz 53,12, i stojj: "da grijehe mnogih ponese". Opis је ovdje neoblc­no dramatjcan. Petar svjedocj kao ocevidac dogadaja. Krist ј njt­ko drugi vlastitim је tijelom spasio gre~nika . Ucjnio је to kao Cov­jek. Ponio је grijehe, pokorio se podno~nju kazne za ljude na drvetu (vidi marginu u RY. Prijedlog epi znacj kretanje prema od­redi~tu). То znacj da је u potpunosti obavio zadatak za koji је Ьiо odabran ј jmenovan - da pati radi nas ј da ponese n~e grijehe, ра ј do podno~nja smrtne kazne, koja је jzvr~na javnim razapinja­njem na drvo. Тај је nacin ka:l.njavanja prirnjenjivan kada se radilo о najvecim zlocincima jer је smatran najsramotnijjm ј najbolnjjim poznatim nacinom umiranja; ро Bozjem sudu takvirn је jzlaga­njem otvoreno ј javno potpao pod prokletsvo neba (Pnz 21 , 22.23).

Posebno је vrijedno primijetjtj da u kontekstu u kojem Pe­tar cjtatelje prvenstveno nastojj navestj da slijede Кristov primjer i strpljivo podnesu nepravedne postupke, cim је spomenuo Кristo­vu patnju, ne moze а da ne spomene njenu otkupiteljsku narav.

88

~

1 1

1 1

1 .,

PRVA PETROVA 2,25 Drugo lice mnoZine namjerno mjjenja u prvo (tj. u grijehe паlе) kako Ьi i sebe ukljucjo u gre~njka namjesto koj'ih је Isus podnio punu kaznu.

Svrl1a је Krjstove patnje u potpunostj osloboditi grijeha one za koje је t rpjo ј otovritj jm mogucnost novoga Zivota u praved­nostj. Paradoksalno је da је njegova bol njjma 1ijek. Isus se ne za­nima samo za gre~nike , otpust njihove krivnje ј oslobodenje od kazne za grijehe nego ј za ono ~to се time postatj moguce : potpu­no oslobad!anje od grijeha ј gre~nog djelovanja ј preusmjeravanje zjvota ka Bogu ј njegovoj pravednostj. Glagol apogiпesthai, umri­jevsi, ne pojavljuje se nigdje drugdje u grckom jzvornjku 8јЬlјје. Doslovno taj jzraz znacj "Ьiti daleko", "ne Ьitj nazocan" ili "oti­cj" а partjcjp kojj је ovdje upotrijeЬljen moie se nacj u pjsaca kla­sjcne Grcke, kojj su njjme oznacavalj "oЩloga", tj. "umrloga". Tom rijecju ovdje se opjsuje ~to се gre~nicj postati u odnosu na svoje grijehe, buduci da ih је Krist ponjo ( usp. 4,1 ; Rim 4,2.11 )­Misli se da nakon ~to је Кrist kao n~ zastupnjk i1i zamjena, umro radi grijeha, ј za grjjeh, тј stojjmo pred Bogom oslobodenj pro~ih erjjeha i gre~noga Zivota. Od tog smo trenutka slobodni, rije~ni da zjvimo zjvotom pravednika (usp. 4,2; Rim 6,11-13.18). Cijom se modrico.m izlijeciste uzeto је jz Iz 53,5. Rijec molops, modrice oznacava o:tiljke, tragove Ьiса. Opisana је sjtuacija koja је sluga· ma ј robovima Ьila ј predobro poznata а radi se о Ьicevanju lsusa. Petar nas usmjerava ka naizgled kontradiktomoj cinjenici : Gospo­dinovo trpljenje nama је donijelo dobroblt. Као §to је Theodore rekao: "Ovo је nov ј neoЬican nacin lijecenja: lijecnik trpi gubl· tak а bolesnik Ьiva izlijecen."

-25. Uvodni izrazj retka uzeti su jz Iz 53,6. Njjma se opisuje opte covjekovo stanje. Ljudima је sudeno da lutaju kao ovce , kao ј Petrovi citateljj prije obratenja. SadtJ је drugacjje: Zivot kojemu је nedostajao vodic, cuvar i cilj sada је preusmjeren na ovisnost i odanost onomu koji se brine za doЬroЬit stada.

. Obratite se, opestraphete epi, daje naslutjti da se u njihovu zjvotu zЬio obrat, okret "prema" necemu. Prestalj su besciljno lu­tati ј usmjeravaju se k novoj odanosti, koja pocjnje prevladavati, kao ~to se lutanje izguЬljenih ovaca zavr~va vracanjem cuvaru, pastiru. U jzrazu k pastiru i cuvaru du!a svojih grcka rijec episko-

89

PRVA PETROVA 3,1 pos ("blskup", u na~m prijevodu "tuvar") njje tjtula, nego vBe opjs onoga ~to pastjr radi, on је "nadglednjk". Pastjr ј blskup ni­su, u natelu, razlitjte dutnostj nego samo razlitjtj nazjvi za ljude kojj ро jstom pozivu, аЈј u razlititoj slutbl, rade u Crkvi. Petar po­ziva starje§jne Ш prezbltere da budu ј pastjri ј tuvari (5 ,1.2) а Pa­vao opominje "blskupe" (koje Luka opjsuje kao stalje~ne ili prez­bltere) da djeluju kao pastjri (Dj 20,17 .28).

Petrova izjava podrazurnijeva (kako је jzrijekom poutavao na~ Gospod, (lv 10,16) da prethodno razasute ljude ujedjnjuje o­danost jednom Pastjru (usp. 2,4.5), te da је "glavnj pastjr" u Crk­vi sam Krist.

е. Dиfnosti mufeva i fena ( 3,1-7) Brak је јо~ jedna Botja ustanova u ljudskom dru~tvu koja

od pojedinaca zahtjjeva odgovomost. Petar ovdje govori о duznos­tima prema bratnom drugu, prvo prema tenama а zatjm prema mutevima. Vafno је uotiti napose danas kada svi dru§tvenj slojevj trзZe svoja prava ј od drugih zahtijevaju ono za §to mjsJe da jm pripada, da је ovdje naglasak na dutnostjma prema drugome. Po­stav~j kr§Canin, tovjek mora koljenjto mjjenjatj pona§anje u svim vrstama dru§tvenih odnosa, ра tako ј u oblteljskim. Mora blti svjestan da ga Bog promatra ј da mora raditj ono §to је vrijedno u Botjim o~ima. Razumije se da se to odnosi ј na zene ј na mu§kar-се.

1. Tako i vi ... povezuje novi odlomak s onim §to је pretho­dilo dajuci do znanja da је to nastavak njza upozorenja koja se od­nose na kr§Canski odnos prema drugima, odnos u kojem se treba drZЗti jstoga natela dutne pokomosti ili jskazivanja ~asti ј pravog po§tovanja (usp. 2,13.17.18; 3,7).

Zenama se kaze pokoravajte se, ili podloZite se, svojjm mu· zevima, §to ne podrazurnijeva jnferiomost njihova spola. Podrede­nost u tom smislu znatj pokoravanje tene kao supruge, majke . domacjce itd. u okvirima doma. Svaka obltelj , da Ы bila ujedjлje na ј sretna, mora jmati glavu kao §to ј svaka momtad mora jmati kapetana. Prava glava oblteJjj је mu§karac, muz. Kona~na odgo­vomost za ono §to se radj, kako ј kada se radj, mora Ьiti njegova. Karakteristika је , dakle, dobre zene pristajanje uz odgovome od-

90

1 1

1

l

PRVA PETROVA 3,2 luke ј praktj~ne z.ahtjeve njezjna muza. Dojsta, ovaj odlomak ј

kontekst upucuje na to da upravo kao §to mogu postojati naopaki gospodari (2,18) postoje i mutevi, pogotovo onj kojj nisu kr§Cani, kojima је te§ko udovoljjti. U takvim uvjetjma vjera ј pobotnost kr§canki mogu pomoci da ј dalje pokorno sura<Juje ј bude dobra supruga.

Navedena је sjtuacjja u kojoj је tena kr§Canka а muz ne vje­ruje, §to najvjerojatлije odgovara poganskoj oblteJjj u kojoj је sa­mo zena postala kr§Cankom. Postojj mogucnost mutevljeva nepri­jateljskog stava prema evandelju. Glagol apeithein preveden kao neposlusni, te§ka је rije~ ј ovdje se vjerojatno odnosj na muteve kojj se namjerno suprotstavljaju jstiлj.

Muz kojj nije blcanin mote blti pridoblven za vjeru, kako Petar kaze, tjhim svjedo~anstvom tenjna kr§canskog pona§anja. U izrazu bez rijeci, za razliku od prethodne neposlusni Rijeci, jme­nica rjjec, logos, nema clana. Buducj da se "rije~" sa tlanom od­nosj na eva.ndelje, propovijedanje kr§Canske poruke, jzraz bez rije­ci jedлostavno zna~j bez govorenja i1i obja§njavanja. Anastrophe ne zna~j razgovor nego pona§anje, fivljenje. Jasno је dano do zna­nja da zena nece moci mutu о kr§canstvu svjedocjtj rijecjma, pro­povjjedjma, nego, jedлostavno , nacinom zivota, odnosecj se pre­ma njemu poput dobre l.ene . l pretpostavljenj u dru§tvu kao ј ЬЈјs. ki rooacj, s kojjma su kr§canj stalno u dodjru, najbolje se dosetu kr§Canskim svjedotanstvom. Da. .. budu pridoblveni; rije~ njje po­Ьlite ozna~ena, ра se mote vj§eznacno shvatiti (u RV "osvoje­ni"). Muz kojj se tako obrati takoder је "osvojen" od tene Ш crkve.

2. Posto promotre prijevod је particjpa aorista а smjsao је : buduci da su vidjeli. Epopteuein znacj pozorno promatrati, uvid­jeti. Muz се jmati mnogo prigoda da uo~j kako је cedno tivljenje njegove tene nadahnuto njezinim §tovanjem Boga.

3 .4. Kr§Canka, takooer, treba da nastojj udovoljavatj Bogu, svjedo/Шj za njega povecanim zanimanjem za unutra§nje Ьiсе , а ne za odjecu, posebnim njegovanjem stalotenosti ј postojanosti ј duha Ьlagosti ј velikodu§nosti u odnosu na Jjude ј dogadaje. Njezi­nirn pona§anjem moraju vladatj nove vrijednostj, vrijednosti koje cjjenj Bog, а ne ljudj. Nasuprot l.enama koje cijenj Bog, а ne ljudi.

91

PRVA PEТROVA 3,5.6 Nasuprot ienama koje veliku vзznost prjdaju jzgledu, te mnogo polaiu na nakit, frizuru ј haJjjne, kr~canka ne sлUje zaboravitj da "~ovjek gleda na о~ј , а Ј ahve gleda ~to је u srcu" ( 1 Sam 16, 7). Bogu је vaina ~ovjekova nutrina.

Valja primijetjti dramati~an opis izvanjskog kicenja {gr~ki kosmos), koje је skupo ј zahtijeva vremena а odnosj se na plete­nje kose, stavljanje nakita ј odijevanje. lzraz covjek skrovita srca sadrzj rije~ anthropos, koja se odnosi na osobnost, na unutra~njeg ~ovjeka (usp. Rim 7,22), ~to је drugima nedostupno ј njje poput odjece ј kose predmet lainog prikazjvanja. U jzvorniku pridjev neprolazne stojj bez imenice. "Nakit" (А V) Ш "odjelo" moida ovdje najbolje odgovara. Aphthartos. nepotkupljjv, omilje­na је pj~~eva rije~ (vidj 1 ,4.23). Ovdje, kao i u 1,4 (usp. 1 ,18 ; Mt 6,19 .20), ona ozna~uje nemogucnost kra<te, kojoj su podlozna materijalna ovozemaljska dobra. Suprotnost koju ~etar postavlja izme<tu vanjskog i skrovitog i izmetlu onoga ~to ljudi vide ј onog ~to Bog vidi, zajedno s neprolaznim dul10vnim vrijednostima, u na~elu је izravna paralela Gospodinova nauka u Mt 6,1·18. Rijeci Ыаgа (duha) opisan је na~in na koji se zena pokorava muzevlje­vim zahtjevima. Smiren ( duh) opisuje njen stav ј narav njena dje­lovanja i reagiranja i prema muzu, ј prema Zivotu uopce. Ona ne smjje pokazatj znakove pobune ili zlovolje, zbunjenosti iJi uzruja­nostj.

5.6. Velike zene Staroga zavjeta, osoblto Abrahamova i ena Sara, navedene su kao uzor koji treba da nadahnjuje kr~anke. U Petrovo vrijeme one su uZivale povl~ten polozaj kao pripadnice Bogu odanog naroda, bile su svete. NauCile su kako da se po­uzdaju u lzraelova Boga. Njihovo ponШnje odrazavalo је njihovu svetost. Zivot su im krasile sve poieljne osoblne · napose u odno­su prema muzeVima - pokoravanje, dobrocinstva, odsutnost Ьilo kakve panjke i1i uzbune. Sara је pokazala pravilan odnos prema Abrahamu nazvav~ ga svojim gospodarom. Кr~anke, polozajem su njezina djeca, pozvane su da budu poput nje, da ~ine dobro, da budu staloiene i tihe.

Neki prevodioci spoлUnjanje Sare i ~injenice da zene posta­ju njena djeca povezuju s gr~kim participima na kraju 6. retka sa "svetim ienama" iz 5. retka. То navotlenje tih zena kao primjera

92

r

t

l

PRVA PETROVA 3,7 daje dosljednost i potpunost jer se stje~e dojam da one posjeduju iste tri zna~ajke koje su u prethodnim recima pripisane dobrim krscankama: pokomost, dobrocinstvo ј odsutnost panike. Glavna је svrha ovog odlomka poziv ienama da steknu te vrline.

Те ga nazva gospodarom znaci zdu~om pokomo~u prizna­vajuci muiem Ш gospodarom. lzbor rijeci jednak је onom koji se upotreЬljava kad se ieli opisati vjemikov odnos prema Кristu kao Gospodinu. Priznavanje takva odnosa na pravi је nacjn zaokruie­no tek poslusno~u ili duinjm pot~injavanjem . Njeziм ste djeca {grcki tekna), tj. pokazali ste se njezinim pravim potomcima. Као ~to је Abraham nazvan "ocem vjemika", ј Sara moie Ьiti nazvana "majkom pokomih". Zastra!ivanje је prijevod grcke rjje~i ptoesis, uzbuna, nespokoj, а ozna~ava strah.

Recj 3-6 vjerojatno su daleka jeka lzr 3,25-27. Osnovna mj­sao ovog dijela је ponovljena glavna tema ove posJanjce. Bez obzj. ra na Zivotne uvjete ј jskustvo, Petar pozjva sve kr~ane da pred Bogom jspunjavaju svoje duinosti u drustvu bez straha cjnecj dobro jer imaju trajno povjerenje ј ~vrstu nadu u Boga (usp. 2,12.15.23 ; 3,13.14; 4,19).

7. Petar se ovdje osvrce na duznosti muza krscanjna prema zeni. Ni ро cemu se za razliku od primjera iz retka 1 gdje krscan­ka za muza ima nekr~anina, ne da naslutiti da se radi о ieni ne­krscanki.

Кr~anina i njegovu ienu u iivotu mora voditj svijest о ieni­nu prirodnu stanju i poloiaju. S jedne strane mora priznati njezi­ne ograni~ene fizicke mogucnosti, razumjeti i z~titi. Samo се јој tako moci iskazati dutnu cast i Ьiti vrijedan njezina bra~nog pov­jerenja i odanosti. S druge strane, duhovno, mora јој kao sub~ti­nicj Bozje milostj i dara vjecnoga tivota koji је obojima udijeljen, priznati punu jednakost. Qsjm na uzajamnu ljubav mui ј iena po­zvani su da zajedno uiivaju u duhovnom druienju s Bogom i Кris­tom, а u tom podrucju iena nije slaЬija Ш jnferioma, nego ravno­pravna ј jednaka. Zajednica muia i iene doseci се puno kr~ansko ispunjenje samo ako se osjetljiva mel!usobna veza odriava i razvi­ja. Njihovo је zajedni!tvo plodno, ne samo fizjcki, djecom, nego i duhovno, zajednjckom molitvom ј trenucjma usli!anja (usp. Mt 18,19; 1 Kor 7,3.5). Treba takol!er pazitj da molitve ne budu

93

PRVA PETROVA 3,8 "sprije~ene" (enkcptesthai). Ljudska nes1oga mof.e ugrozjti du­hovnj sklad.

OЬazrivo tivite sa svojim zenama. G1agol sunoikein, zajedno stanovatj, u LXX naj~e~e se upotreb1java za bra~nj odnos, poput glago1a "poznavati" u hebrejskom (vidj Post 4 ,1 ј u gr~kom Mt 1,25). Poznavanje Boga moze muza ј zenu satuvatj od odavanje putenim uzjcjma, ра to valja vi~e cjjenitj ј za tjm vBe teziti nego za bratnom zajednjcom u fizjtkom smjs1u (vjdj 1 Sol 4 ,3.5; lv 17,3).

f Na~ela kncanskcg tivljenja (3,8·12) Glavni dio Poslanice (2,11-3,12), djo u kojem Petar govori о

kr~anskom fivljenju u odnosu prema drugim ljudjma, zakljutuje se poticajem koji se kao i uvodne rije~j u 2,11-17, odnose na sve slojeve podjednako. Vjemike se poziva da pokafu kr~ansku lju­bav, blagost i dobru volju prema drugima: prema kr~anima s jed­ne, te neprijateljski raspo1ofenim ljudima s druge strane. Navod iz Starog zavjeta (Ps 34) potkrepljuje tvrdnju da pravo uzivanje zjvo­ta proistje~e iz iskustva Bozje pomoei, iz odbacivanja zla ј iz dob­rih djela.

8. Snaga izraza to de telos, napokcn, proizlazi iz dostjgnu­toga vrhunca izlaganja а ne nagovje~taja zavr~tka pisma. Slijedi zЬir napomena razlititim s1ojevima ljudi u vidu kratkih praktjt. nih !iroko primjenjivih uputa, а sve uz jednostavan zahtjev: 1jubav na djelu.

U ovom retku rtavedeno је pet poteljnih kr~anskih odlika. Sve se one ti~u dndtvene sfere, odnosno rnedusobnog odnosa kr~­cana. Jednodu§ni, homophrones, znatj onj kojj jednako mjsJe. Odgovarajuci glagol za izraz rnisliti, (imati na pameti, ор. prev.) upotrijebljen је i u Мk 8,33 i Rim 8,5. Narav tovjekova odre4ena је i otkriva.se mislima kojima se bavi. Кr~ane- na tome Petar jn. sistira · treba da ujedinjuje zajednitko zanimanje i stav; svi treba da rnisle na stvari koje su u vezi s Bogom i Duhom nas1jedujuci ta­ko Кristov um (usp. Fil 2,2.5). lsto kao ~to kr~ani jmaju zajed­nj~ko "vjerovanje" (homologia, vidi НеЬ 3,1; 4,14, RV), tj . svj govore jsto, tako treba da imaju i zajedniti um, um nadahnut Bozjom rije~ju i Duhom. Zato ono ~to Petar zeli i opisuje nije sa-

94

PRVAPETROVA 3,9 то ljudski sporazum nego sporazum kojj је postjgnut nakon !to је svaki pojedinac prihvatio Bozju istinu (usp. Ef 4,13-15).

Rije~ sumpatheis, zna~j suosjecatj, zajedno patiti, (Ьiti puni suosjecanja, D-F), tj. "radovati se s radosnima i plakati sa zapla­kanima" {Rirn 12,15; usp. НеЬ 13,3). U su§tini, to је posljedica prethodne odlike. Duhovne jstomH1jenike, treba da pokrecu isti duhovni osjecaji. Zato se kr~cani mogu ujediniti i s mnogo iara pjevati pjesme koje jzraiavaju njihovo vjerovanje, proslavljaju Boga itd.

Bratska ljuЬav, philadelphoi, impJicjra mectusobnu ljubav jer nas sada povezuje pripadnost Bozjoj oblteJjj. Povezana s Bogom, ta rijec doblva najdublje, ј izrazi to kr~ansko, znacenje ( usp. 1. Sol4,9).

Milosrdni, eusplagchonoi, zna~i Ьiti osjecajni, brzi kada tre­ba ne~to osjetiti ј taj osjecaj pokazati. Gr~ka se rije~ odnosi na dobro stanje covjekove "utrobe" ili "unutra!njosti" (Fil 2,1). Odgovarajucj se glagol u Novom zavjetu upotrebljava samo za Krista tako da samo ako imamo njegova Duha, mozemo postati "rnilosrdni". U danamje vrijeme kad tako cesto i mnogo slu~o vijest~ tragiёna sadrzaja previ~ smo se navikli na tucte patnje, skloru smo povrmoj tvrdoej, te§ko nas је dublje dirnuti . one nas ne pokrecu da no§to ucinimo. Meau kr~canima postojj velika pot­reba za slobodnim potpunjm ј otvorenim pokazjvanjem dubokih osjecaja te odgovarajucim djelovanjem.

.. Philophro~es~ u RSV ljubazan, uljudan, ne nalazi se u naj­bolJim manuskripuma, te RV ј na§ prijevod slijede ёјtалје tapei­nophrones ponizni. Кrotost ili poniznost duha Ьiblijska је vrlina, vrlina koju Grci nisu cijenili, ali koja odgovara stvarnosti Zivota. Slaba smo. ovisna i konatna stvorenja s "Ьijednirn tijelima" {Fil ~ ,~1 ). Prema tome, duh poniznosti pravi је duh u kojem valja fiv­JCtJ pred Bogom. Pokazao ga је i nau~avao Isus (Mt 11 ,29). Bog ga nagraduje trajnom milo~u; tijela ее uzvisiti u pravo vrijeme (5,5.6).

9. Petar upucuje na nacin kako kr~ani trebaju da postupaju prema neprijaznima, onima !to im namjemo §kode Ш ih omalova­zavaju. Sam је lsus poucavao na~elima kojih se kr~canin mora drfati u takvirn prigodama. S jedne strane, ne smije pribjeci osve-

95

PRVA PETROVA 3,10 ti niti s drugima postupati kao on, а s druge strane, rijecju i dje­lom valja pokazati dobru volju. Takvo ропаsалје , premda potpu­no suprotno onomu sto se ljudima u takvih slucajevuna cini nor­malnim, pravi је nacin ophodenja, nacin kojem nas Krist poziva i koji се narn sarn ро seЬi donijeti nagradu - vi~e 6emo u~ivati u ~ivotu jer се i Bog s narna jednako postupati. 1 on је, naime, dob­rostiv prema onima koji su protiv njega grijesili rijecju i djelom (Mt 5,44.45; Lk 6,27.28.35.36), ра i prema nezahvalnicima i opa­kima.

Ne vracajte zlo za zlo. Glagol apodidonoi znaci uzvratiti, ne ostati du~an. lsti se nalog na slican nacjn pojavljuje u Rim 22,17 i 1 Kor 5,15. То је ocito Ьiо uoЬicajeni djo moralnih uputa obra­cenjcjrna, uputa koje su Ьile utemeljene na onome sto је sarn lsus naucavao (Mt 28,19.20). Naprotiv, Ьlagos/iv/jajte. eulogountes, partjcjp је а ne imenica. lsus је naucavao: " Biagoslivljajte one koji vas proklinju" (Mt 5,44; Lk 6,28. А Pavao је svoje apostolsko vla­danje opisivao ovako: "Proklinjani Ьlagoslivljarno" (Ј Kor 4,12). Glagol eulogein, Ьlagosloviti , ukljucuje misao о djelatnoj ljubaz­nosti, tj. о govorenju lijepih rijecj о onjma koji о narna ruzno go­vore ј о molitvi Bogu za njihov Ьlagoslov.

Izraz ... јег ste па to pozvani ponavlja rijeci iz 2,21. Ondje su se odnosile ne strpljivo podnosenje nepravedna postupka, а ovdje na aktivno uzvracanje dobrim na zlo. Bog u Kristu Ьlagosliv­lja one koji su grijesili protiv njega. Bjtan је dio naseg krscanskog poziva da se tako ponaSзmo prerna onima kojj grijese protiv nas. Zaista, Bozji cemo oprost ј milost doЬiti sarno ako naucimo jed­nako tako oprastati i dobronarnjemo se odnositi prema drugima (Mt 6,12.14.15; 18,32-35 ; Мk 11 ,25.26). Кrscansko ponasanje ne treba dakle proistjecati jz pukog osjecaja moralne obaveze, nego jz osobnih ј teoloSkih razloga, zbog cega ј mi gresnicj utivarno u Boijoj milostj. Treba zapazitj i to da sarni odredujemo mjeru Ьla­goslova koju cemo primjti, prema mjeri u kojoj se pokoravarno o­vom nauku (Lk 6,36.38)'.

10. Navodecj Ps 34,12-16 Petar u Pismu nalazi prikladnu nadopunu ј potvrdu svome potjcaju na uzdrzavanje od osvete dje­lom ј rijecju. Vec smo spomenuli da su pojedjni dijelovi ovoga psalma u ranoj Crkvi sluzili kao dio katekizma Ш kao Ыmna: na-

96

PRVA PETROVA 3,11 pustati zlo u rijecjma i djelima, cjnjti dobro, uspostavljati i odria­vati miroljuЬive odnose s ЬJjinjima - to su postupcj kojjma se po­stize jstinsЮ zjvot prepun zadovoljstva.

Petar jpak prilagodava rjecnik Ps 34,12. Za razliku od psal­ma Petar ovdje ne opisuje samo covjeka kojj ieli dug ј dobar tivot on opjsuje onoga kojj zeJj tivjetj tivotom kojj voli, koji ima cilj , zjvot oslobot1en frustracije i dosade, sto је protivno stavu Propov­jednika u 2,17: "Omrznuh iivot, jer тј se uciлj mucnim sve sto se zblva pod suncem: sve је ispraznost ј pusta tlapnja" Ш "trca­nje za vjetorom" (RV).

Ne suspregne prijevod је rijeci pausato, ~to znacj uciniti da prestane. Rijeёi od kojih se valja suspregnuti zle su (tj. sracunate da nekome n~kode) Ш prijevame (tj. sracunate da zavedu). Valja prim~etiti da је ovdje naglasak na djelovanju tih rjjeci na druge (usp. Izl 20,16).

11. Zla nek se kloni. Treba prestatj samoobuzdavanjem slo­bodnim izborom i samosavladavanjem cinjti zlo. Dobro njje sarno pojam о kojemu cemo s djvljenjem govoritj nego nesto sto valja ј ёinitj. Sretnj ј skladnj odnosi s drugim ljudjma ne srniju Ьitj samo naSз teznja nego ј nacelo koje eemo gorljjvo promjcatj (usp. Rirn 12,18; 14,1 9; НеЬ 12,14).

12. Oci Gospodnje. U Ps 34,15.16 " Gospodin", Jahve, Bog је kojj је sklopio zastupni odnos sa svojim narodom. On motri na pravedne. Onje tu da usliSз njihove "ponizne molitve", ispovijesti i potrebe. S druge strane, on vidi, sudi i kainjava zlocince. Upot­reba irnena Gospodin za Boga vjerojatno upucuje na to da је u pi­tanju njegov zavjetni narod. Kad lzrae1ci cine zlo, stite ih njegovo nezadovoljstvo i kazna (usp. Ат 3,1.2; Но~ 12,2).

VI. TRPUENJE ZBOG PRA VEDNOSТI (3,13-17)

Buduci da је Bog na strani onih koji od1uble ciniti dobro (3,11.12), doista im nitko ne moie ucinjti nista nazao (usp. Rim 8,32). Na svijetu је ipak uvijek moguce da се kr~cani patiti zbog svoje pravednosti . То moie Ьiti Bozja volja za njih. Ako do toga dot1e, trpljenje ne trebaju shvacati kao nesretnu sudЬinu, nego

97

PRVA PETROVA З,ЈЗ kao dodatnu pov1astjcu. Nj u kom s1u~aju to ne mora Ьiti prilika za uznemjrenost; naprotjv, kr5canj treba da zadrze jskrenu oda­nost Кristu kao Gospodinu ј budu spremnj otvoreno jspovjjedatj kr~ansku nadu. Moraju se pobrinutj da patnju ne zasluze zlim djelima; dos1jedno~u neka posrame klevetnike .

13. Petar zapo~jnje odlomak nagla~avajucj da је vjerojatnost trpljenja - ukoliko kr~anjn Zivj kako Ьi dojsta morao - mala. Op­cenito uzev~, takav na~jn zjvota ne jzazjva protjvljenje. Ako se pokaie da revnujete za dobro, tko Ьi vam naudjo? - pjta Petar. Sucj, ako valjano obavljaju svoju duznost, pohvaljuju one ~to ~jne dobro, а ne progone ih (2,14). lzgleda daje to ono ~to projz1azj jz ovoga stiha.

Medutim, u ovom kontekstu, kao jzazov upucen kr~canima , to pjtanje moze upucjvatj ј na duЫje stvari. Petar naime odmah pre1azi na mogucnost trp1jenja zbog pravednostj ј na taj na~jn sa­mo ponavlja Gospodinova upozorenja u~enicima: da radi praved­nosti mogu Ьiti i progonjeni (Mt 5,10-12; usp. 2 Tim 3 ,12). Prema tome, njje moguce izbjeci vjerojatnost da се Kristovj sljedbenici koji ~ine dobro Ьiti izlozeni protivljenju i te~kocama koje се jz to­ga proizaci. Petar pita, tko da vam lUludi ... Glagol kakoun ne mo­ra zna~iti samo uznemiriti Ш lo~e postupati nego ј na~koditj losjm postupkom, а to је ovdje prikladnije tuma~enje . Pojav1juje se i u Dj 7,6, "Ьit се zlostaljani" i 12,1, "mu~jti" (RV 'afflict ' - nanije­ti bol). Sagledano u svom kontekstu pitanje Ы dakle , kako AV prijevod navodi, moglo glasitj: Bez obzjra na to s kakvim cete se tjelesnim ili materijalnim pote~kocama morati suo~itj , tko vam zaista moze nauditi ako ~inite dobro?

1 ne samo to; one kojj teze dobrim djelima Bog ~uva, ~to se upravo potkrep1juje u Ps 34. Na Boga i njegovu pravednost moze­mo se os1oniti ne samo u trai.enju odgovora na vapaj za pomoc ; mozemo ra~unati ј na njegovo odlu~no suprotstavljanje zlo~jnci­ma. Ка.kо im onda Ьilo tko moze na~koditi kad jm sam Bog po­mai.e, suprotstav1jajuci se onima kojj ~jne zlo ( usp. Rim 8,3 1. 35-37). lzraz "ako revnujete za" nastao је prevodenjem gr~ke rije­~i mimetai, koja doslovno zna~i opona~ati . RV prijevod navodi oni koji revnuju, entuzjjasti.

14. Gr~ld jzvomik na kojemu se temelji prijevod Nego то-

98

t

t

PRVA PETROVA 3,15 ra/i ~ trpjeti izrazava niZi stupanj vjerojatnostj, tj . smisao mu је : ~ak 1 ako Ьiste moraJj trpjetj. Petar tvrdj da su svi koji zbog pra­vednosti trpe "Ьlazenj" (gr~ki makarioi - sto је u nas prevedeno s Ьlago vama, ор. prev.). Tako је u~inio ј nas Gospodjn u Mt 5, 10-12. Naravn~, to је naizgled posve suprotno naravnoj ~ovjeko­voj reakciji. Bjti sretan ovdje ne zna~j veselitj se nego blti visoko ~ovl~ten, postati objektom posebne bo:t.anske rnilosti (usp. Mari­JШ hvalospjev: "Odsad се me, evo, svi narastajj zvatj Ьlai.enom", Lk 1 ,48). Nasuprot tome kada ~ovjek mora trpjeti, on se prirod­no osjeca ne samo nesretnim nego i Шenim povlastica, osjeca da se s njim neljubazno postupa, da ga је Bog zanemario iJi da s njj­me lose postupa.

Ne bojte se njihova zastra!ivanja. "а straha njihova se ne pl~te" (RV ј Karadi.iC); uzimajuci u obzjr ј strah koji pro:t.ivlja­vaju, ј strah. koji oko sebe ~ire. Petar se ovdje oslanja na neke rnisli ј i~raze jz 1z 8,12.13: "Ne bojte se ~ega se on (narod) Ьојј ј ne­maJte straha. Jaltve nad vojskama, on jedinj neka vam bude svet ј jedino se njega bojte." Zna~enje је ovdje ne dijelite njihov strah а "strah" је u recima 12 ј 13 vjerojatno upotrijeЬljen kako Ы se o­pisala religijska odanost. То је poziv da se u trenucjma opasnosti ј straha ne utje~u drugim bogovima (sto su mnogi zaista ј ~inili), nego da gaje tihu odanost Jahvi ј da u njemu nadu uto~jste . Mo­guce је da је Petar ovdje upravo na to mislio, posebno ako је nam­jeravao - nШа jzravno ne imenujucj - upozoriti na vjerojatnost da се na neke kr~ane Ьitj izvrsen pritisak da se klanjaju Caru i1i da se obrate na pogansko jdo1opoklonsivo (usp. 4,3.4.). Poziv kojj slije­di, da budu odanj Kristu "kao Gospodinu" (RV), te da, ako ih se bude pitalo, posvjedo~e о svojoj kr~anskoj nadi, potpuno se uk­lapa u navedene okolnosti.

Medutim, s druge strane, lz 8 ,12 moi.e zna~jtj jednostavno: Ne dijelite njihov strah; ne pridruzujte se орсој panicj. Petar moz­da ovdje misli (а gr~ld se izvomik moze ј tako razumjeti): Ne boj­te ih se; ne dajte da vas uspani~e". U svakom slu~aju , poziv koji sJjjedi na prvom је mjestu .... i ne plasite se. Glago1 tarassein u pa­sjvu zna~j Ьitj uznemiren. Nalazimo ga u Mt 2 ,3; 14,26; Iv 14, 1.27.

15. U gr~kom se "Krist" upotreЬljava ~е~се nego "Bog". 1z-

99

PRVA PETROVA 3,15 razi koji se u Iz 8,13 odnose na Jaћvu, izravno su primijenjeni na lsusa, te se na taj nacin daje do znanja da је on Krist, ton Cltris-­ton, onaj koji је patio i kojemu se treba klanjatj kao Bogu. Tako­der, poredak rijeci u grckoш kojj pocinje s kyrion de sugerira da Ьi Gospodirz trebao imati predikativnu шос. U prijevodu jmamo "Gospodin Krist neka vam bude svet u srcjma vasim."

Vrjjedno је jstacj da је srce svetjste u kojemu treba da stu­jemo Кrista ј prjznamo ga svetjm. Takvo jzriavanje uzjma u obzjr okolnostj izazvane progonima, u kojima nije Ьilo uvijek moguce sastajati se na zajednickom mjestu okupljanja. Krscanj su stoga pozvanj da bez obzjra na okolnostj budu u zjvu zajednistvu s Kris­tom, dozivljavajuci njegovu prisutnost i postujucj ga u srcu. То је ujedno unutrasnji, duhovni karakter svakog jstinskog krscanskog odnosa prema Кristu kojj је potpuno neovisan о mjestu. Кrist је, najme, оЬесао da svoju prisutnost nece objaviti u odredenim zgra­dama, u vezi s vjdJjjvim predmetima, nego u ljudjma, u njihovim srcjma ј njihovoj sredini (usp. Mt 18,20; 28,20). Neki tumace da se savjet budite uvijek spremni па odgovor odnosi па sluzbeпe progone krscana, tj . mogucnost da се ih se za vrijeme propisana postupka о tome pitati: " Budite spremni u grckom pros apolo­gian, tj., u smislu odbraлe , objasnjenja. Rijec је upotrijeЬ!jena u Dj 25,16; 2 Tim 4,16 i u Fil 1,16.17 u znacenju obrana. Ostali izrazi u ovom retku medutim, upucuju na nesto о cemu vjemici u Ьilo koje vrijeme mogu Ьiti upitani, nesluzbeno i spontano. Glagol aiten, zatraiiti , prije Ьi se mogao odлositj na oblcan razgovor, ne­go na sluzbenj upit. Osim toga, izrazi uvijek i svakomu naznacuju uopcenost. Krscanin mora imati na unш da ga Ьilo tko u bilo koje vrijeme moze traziti da obrazlozi i opravda svoje krscansko uvjere­nje.

Ovdje jmamo neke prakticne upute о krscanskom svjedo­canstvu. Pogresno је stalno ljudima propovijedati. Кrscanka- tako veli Petar · treba nastojati da pridoblje supruga nevjemika ne go­voreci о vjeri (3,1). lpak, sve је drugacije ako netko zatraZi objas­njenje. lsto tako, ako su krscani oprezni, cesto се u primjedbl iz­recenoj u prolazu prepoznati pitanje. Tada је vrijeme da se progo­vori, ali za to treba Ьiti spreman.

Кrscanin se tada treba zauzeti · ne agresivno i1i napadajuci

100

1

~

PRVA PETROVA 3,16 predrasude druge osobe · 1ogicnim izlaganjem ili razumnim obju­njenjem (logos) о nadi koja је osobltost krscanske zajednice (usp. НеЬ 10,23). On to mora· takoder uciniti Ыаgо i s poftovanjem, nenametljivo i bez uznositosti, s duznim postovanjem prema dru­gima, sa strahopostovanjem prema Bogu. Netko се, naime, vise paziti na to kako је nesto receno nego sto је receno. Samo ako ih ono prvo privuce (odnosno, u najmanju ruku, ne odblje) pos1usat се i drugo.

Razumljivo је da su mnogi ovo protumacili kao aluziju na Petrov promuaj kada је zanijekao Gospodiлa. Upitan nenadano, od nepoznate osobe, na neuoblcajenu mjestu, usput ј povrSпo, ni­je imao spremna odgovora. А ono sto је rekao nije Ьilo izgovore­no ni krotko, niti s postovanjem.

16. Ovaj redak nalikuje 2,12 а do prilagodavanja izraza vje­rojatno је do~o zbog raznolikosti grckim rukopisa. Svjesno podr­zavajuci dosljedno kreposno pona!anje, k!Scani Ьi dobrim ponua­njem mogli posramiti one koji ih klevecu. Pred Bogom krscani u­zivaju slobodu duha koja је neophodna za djelotvomo svjedoce­nje pred ljudima, ali samo ako uspiju odriati dobru savjest. U pro­tivnom ugrozavaju ustrajnost u vjeri (vidi 1 Tim 1 ,19; Dj 24,16). En ho doslovce znaci u kojem, u odnosu na kojeg (usp. 2,12). U izrazu oni koji ozlogbluju va! dobar livot и Kristu glagol katala­lein, potcjenjivati, omalovatavati, pojavljuje se i u pasivu i u dru­gom licu mnozine te znaci govori se protiv vas. U izrazu ( da) budu postideni (u RV posramljeni; u grckoj slozenici znaci posramiti i usutkati (da prestane klevetati) (usp. 2,15; Lk 1 3,17). G1ago1 epereazein. potvarati, znaci zlobno optuziti (usp. Lk 6,28).

1 7. Ako је to volja Bozja, Ьо1је је da trpimo kao oni sto ci­ne dobro, nego kao oni sto ~iле zlo. Jer kada trpe zlocinci, oni jednostavno dozivljavaju posljedicu svoga zlodjela · to је nesto za­sluzeno, to је izvr5enje osude; nesto sto u stvorenom poretku do­nekle izrazava vrhovnu botansku moe i moralni karakter. Kada trpe oni koji ~iле dobro njihovo trpljenje nije prava moralna pos­ljedica njihova dobro~iлstva, iako su moida upravo njihova dobra djela izazvala ljude da prema njima lose postupaju. Takoder, ako pravedni Bog, koji је uspostavio cudoredni poredak, dopu~ta da oni koji ~ine dobro trpe, i, stovi~e. ako је njegova volja da iz toga

101

PRVA PEТROVA 3,17 proizade ne§to dobro; na njegovu slavu, za dobroblt drugih ili pak za osobno dobro onoga kojj trpj. Takav nac3jn razmi§ljanja vodj Petra k vrhunskom primjeru takva trpljenja, primjeru kojemu ga је pouc3io sam Кrist i Duh: trpljenju Кrista, kojj је , jako prave­dan trpio od ljudske ruke ро voijj Bozjoj ј za dobroblt ljudj.

УП. КRISТOVO TRPUENJE 1 SLA VNE POSUEDICE NJEGOVIH МUКА (3,18-22)

Trpljenje о kojem Petar ovdje govori neobltno је ј jzrazjto kr~ansko. Dvije iznenadujuee osoblne upravo је jzravno odrectio (3,17). S jedne strane, ono је nezasluteno (usp. 2,19.20}, а s druge, bozanski odredeno. Takvo је trpljenje jzrazjto blcansko stoga §to ga, prvo, vrhunski oprimjeruje patnja samoga Krista ј , drugo, jer је to iskustvo za koje su odredeni ј njegovi sljedbenjcj, njegov narod. Trpeci tako ostavio nат је primjer koji treba da sli­jedimo (2,21}. Qsjm toga, kao ~to su strozavjetnj prorocj blli Du­hom nadahnuti da proritu (l ,1 0.11 }, trpljenje, ne samo da је bilo predodredeno za pravednoga Кrista, nego је to Ыо i njegov pre­destinirani put k slavi. Izlozen patnjj, znao је da се iza nje slijectiti odgovarajuca slava, ~to znac3i da је ljudske , ovozemaljske patnje vrijedilo podnijeti radi botanske, vjec3ne nagrade. Na tu se temu Petar vraca i razvija је u ovom i u slijedecem odlomku (4,12-19} kako Ы ustvrctio da takvo trpljenje u povijesti Кrista i u povijesti njegova naroda ima dalekosetne nebeske posljectice.

Dok su Kristove muke i muke kr§cana u nac3elu ј slijedom slic3ne, Кris~ovo је trpljenje kako ро svojoj naravi, tako ј ро pos­ljecticama jectinstveno. On је, pravedan trpio nezasluzeno; kazna koju је podnio Ыја§е za grijehe nepravednika, da ih pomiri s Bo­gom. Zaista, patio је imajucj u vidu krajnji cilj: privestj osudene gre§nike natrag k Вogu .

Takoder, Njegovo је trpljenje imalo јо§ jednu svrhu, donose­ci neposredno i potpuno slavu i uzvi§enost. lako је pretrpjo najve­cu kaznu zbog grijeha gre§njka ј u tjjelu Ыо usmrcen, odmah po­tom navijestio је svoju slavu nepokornjm ј utamnjc3enjm zlodusj­ma koji ljude uvuko§e u grijeh ј sud. Ustao је od mrtvih ј uza§ao na nebo. Ustolic3en је Bogu zdesna. Sve su mu sile ј vlastj podrede-

102

+

PRVA PEТROVA 3,18 ne, Gospodar је svega: smrti ј Zivota, pakla ј neba; kao takav, on moze spasiti i dovesti natrag k Bogu one za koje је umro.

Posljectice njegova trpljenja ј dobroЫt koju је ono omoguci­lo namijenjeni su nama gre§nicima. Kr§tenje oznacava nac3jn ulas­ka i obiljehva na§e tijelo jzvjesno~u na§eg punog sudjelovanja. Na slitan nacin prica о koraЫji ј potopu simbolizira nacjn na kojj Bog gremilce spasava suda. Prvo, Bog је dovoljno dugo odJagao sudnji dan da Ы koraЫja mogla Ыti jzgradena. Zatim, du§e koje u­do§e u koraЫju njsu, dodu§e, jzbjegle sud, ali su spa§ene jer је voda potopila ostale a1i jm i omogucШa da iz staroga zaplove u no­vj svijet. lzШv§i iz koraЫje, uvidjeli su da su stare stvari i§tezle ј da је sve postalo novo.

Тај је simbol jspunjen u Кristu (vjcti 2 Kor 5,17}. Bog ga је pripremio da dode u puninu vremena. Sud је u meduvremenu Ыо odgoc1en. Tada se sud srutio na njega kao potopne vode na korab­lju. Kada mu se gre§nicj utjec3u, oni ne izbjegavaju sud za grijehe, nego blvaju spa§enj u Кristu; umjesto suocavanja s vlastitom sud­binom, Ыvaju sjgurno dovedeni Bogu.

Кr§tenje izravno odgovara slicj spasenja kroz vode potopa. Ono svjedocj о sudu jspunjenom u Kristovoj smrti za nas. Ako smo bltenj u Kristovu smrt (usp. Rim 6,3.4}, proej cemo kroz sud te jzatj spa§enj, oslobodenj prokletstva, kao sudjonjcj Kristo­va novog zivota. Na drugoj stranj, njegovo nas trpljenje tako pri­vocti k Bogu.

Nada za koju se moli i koja se Zivotno ostvaruje u gre§niko­vu jskustvu nije sadrtana u ceremonjjj kr~tenja nj u vodj kr§tenja koja Ы oprala necistoeu tijela, nego u jskrenu odazjvu srca Bogu, а napose u osobnu priznanju vjere u raspeta i uskrsla Krista. Samo utjelovljeni Кrist, raspeti, uskrsli ј okrunjenj, moze nas jzbavjtj od grijeha i uciniti da udemo u Zivot; to ne moze ceremonija kr§te­nja. Izvanredna teolo§ka razrni§ljanja ovog zaista izuzetлog od­lomka odratavaju gotovo u potpunosti neke od kljucnih tvrdnji ranog razdoЫja Crkve, kada su Кristovi sljedbenicj kr§tenjem priz­navali vjeru. ViJe је nego vjerojatno da је u takvim prigodama pri­ca о koraЬljj i. potopu slutila kao znacajna svetopjsamska ilustra­cjja.

18. Petar titatelje podsjeca da је Кristovo trpljenje vrhunski

103

PRVA PETROVA 3,18 primjer trpljenja opisanog u 3,17. Sve ~to ga је zadesilo strpljivo је podnio. Krscanj treba da se sa slitпim trpljenjem suo~e na druga­~jji na~in. Krist је trpjo do vrhunca ј Ьiо је иbljen dodи!e и tijelи. Trpljenje se ovdje odnosj na smrt, kako stojj ј u tzv. Njcejskom vjerovanju : "On trpje ј Ьi zakopan." 1 u nekim rukopjsjma stojj "umrije".

Za grijehe prijevod је gr~kih rije~j peri hamartion. Vjdj ka­ko se taj jzraz upotreЬljava u LXX, Lev 5,7 ; 6,30 (usp. Rim 8 ,3 ; НеЬ 1 0,6.8). Buducj da је Krist Ьiо bez grijeha, ovj jzrazi sugerira­ju da је trpjo radi poлUrenja Ш otkup1jenja (usp. lv 2,2 ; 4 ,1 О). Ta­koder, trpjo је zastupnj~ki Ш zamjenski, pravedan za nepravedne. Кaznu za grijehe gresnjka podnjo је umjesto njih te su steJdj sta­tus ~ovjeka koji ne moze ponovno Ьitj osuden za grijehe, odnosno za kojeg је otkup vec "placen" (usp. lv 5,24; Rim 8,1). Нарах, jednom zna~j jednom ј za svagda. Kristova se zrtva njje morala ponavljatj kao uzaludno zrtvovanje Zivotjnja u levitskim ritualima. Jedan jedini dogadaj potpuno је ј kona~no rijesio proЬlem kojj је jskrsnuo grijesjma nepravednika (usp. НеЬ 9 ,26.28 ; 10,10-14).

Kristovo је trpljenje odlu~no uklonilo prepreku ј otvorilo pristup ne samo Kristu nego da vas privede Bogu te da mu privede ј nas (usp. Мk 1 5,38). То је ujedno ј prvi i konacni cilj sveukup­nog religijskog djelovanja • gresnicima osjguratj pornirenje s Bo­gom · potpun, slobodan ј neometan pristup Bozjoj prisutnostj ј nepomuceno uzjvanje u zajednistvu s njjm. Ubljen, pojam kojj uk· ljutuje nasilje, smaknuce, zajedno s prethodлim "umrije", upucu­je na realлost Кristovih tjelesnih muka ј smrti te na narav njegova kraja · namjeravanj, boJnj zavr5etak njegova zemaljskog zivota (НеЬ 5,7).

Oiivljen и dиhи vjerojatno se ne odnosi na Duha Svetoga. U gr~kom izvomiku tijelo ј dиh navedenj su bez clanova, te ih је najbolje shvatiti kao dva djjela, dva stanja koja u ljudskom obblju na5ega Gospodina slijede jedno nakon drugoga (usp. Mt 26,41 ; Rim 1,3.4; 1 Tjm 3 ,16; takoder 1 Kor 5,5 ; 1 Pt 4 ,6). Prvo saznaje­mo da је njegov zemaljski Zivot naglo prekinut kaznom smaknuca, kao da је gresnjk, Zatjm, poput neocekivana anti-klimaksa, sazna­jemo da njegov ljudski duh nЧе роSзо u Had da tamo ceka konac­ni sud ј drugu smrt, nego је uZivao u dobroЫti oiivljavanje tj.

104

1

ј

PRVA PETROVA 3,19 ulaska u potpunjjj Zivot (usp. Юm 1,3.4; 1 Kor 15,45). Prema to­me, fizjcka snнt njje Ыlа prvj, zemaljski stupanj neumjtnog slijeda kojj је vodjo prema konacnom sudu (НеЬ 9,27), nego tocka na kojoj је sud zbog grjjeha jednom zauvjjek zavrsio. Njegova fizicka srnrt nije bila smrt u grjjehu, nego smrt grijehu, jednom ј zauvjjek (Ют 6,10). Neposredнo nakon toga mogao је uzjvatj u slobodj, njje Ыо viSe ogranjcen, stegnut (Lk 12,50). Umrjjevsj, njje postao zrtva, nego pobjednik, Gospod , koji је jznad smrtj ј svih onih kojj, grjjeha radi, vec Ьiјаlш zrtve smrtj (Юm 14,9; НеЬ 2,14.15; Otk 1,18). Као ј kada se , neposredno nakon sto је njegov zemaljski zjvot Ьiо zavr5en, razderala hramska zavjesa (Мk 15,37 .38), rijecj koje su upotrebljene naglaSзvaju dobroЬit njegove 1rtve, " zavrSe· na posla" . sto је uslijedilo odmah ро smrti. Uskrsлuce jz groba bj­lo је jedno od njih. 1 prije toga ро duhovnom se svjjetu mogao slo­bodno kretatj kao Pobjednjk.

19. U svom ozivljenom ljudskom duhu, prjje nego li mu је tjjelo uzdjgnuto jz groba, Кfjst је uzjvao novu slobodu ј gospodst­vo ј mogao је роеј dusima kojj zatvoreni cekaju sudnjj dan (2 Pt 2 ,4 .5: Juda 6) ј navjjestjti im svoju pobjedu nad smrtj ј nad poslje­dicaшa njihova zla djelovanja na ljude . Tako ih је ucjnjo svjesnj. ma da је njihovo sudenje konacno zapecaceno ( usp. Kol 2, 14.15).

Glagol kerиssein, navijestitj ili prog1asjti (Otk 5,2), preveden је glagolom "propovijedati" ј valja ga razlikovatj od evaпgelizein, navjjestanja dobrih vijesti (vidi posebno u 4 ,6). Petar ne kaze da је Krist propovjjedao evandelje, nego da је najavio svoju pobjedu nad Zlim, а to је za zle duhove bila loSз vjjest.

Mnogi su izraz duhovima и tamnici zeljeli objasnjtj povezu­jнcj ga s dultovnjma ljudima kojj su umrli ; medutjm, u skladu s liнgvjstjckom upotrebom u Pismu ј povezanosti s Nojnjm vreme· нima, pravilнjje Ы bilo razumjeti ga kao nesto sto se odnosj na posmule andele (usp. Post 6,14; 2 Pt 2 ,4.5). Юјес pneиmata, dиhovi, samo ј bez pobli.Zeg opjsa njgdje u BiЬlijj ne oznacuje du­hove umrlih ljudj. Uzrnite kao primjer "dusima savr5enih praved­nika" (НеЬ 12,23). Ovdje rijec oznacava nadnaravna Ьiса , dobra ј zla (НеЬ 1 ,14; Lk 10,20). Navedimo mj5eJjenje E.G. Selwyna: "Cjnjenica је da је rjjec pneиmata upotrjjeЬ!jena za nadnaravna Ьјса, da se u Zidovskoj tradicijj govori о takvjm Ьicjma ... neposlus-

105

PRVA PETROVA 3,20 nima Bogu, blcima koja su zamijenila mjesta koja su u poretku i· mala, blcima kaznjenima tamnicom , te da se racunalo da se ta promjena desila neposredno prije potopa. Na ta se vjerovanja bez sumnje aludira u 2 Pt 2 i u Judi 6 ,7 · sve to vrlo izrazito govori u prilog ovakvom tumacenju .

20. Kad ih ono Bofja strpljivost iscekivase, tj . kad је Bog pruzao gresnicima priliku da se pokaju i sklone u koraЬlju koja Ьi· jase pripremljena prije nego sto је osuda pala (usp. Post 6,3; Rim 2,4; 2 Pt 3,9). U kojoj, eis heu, izraz је koji sugerira ulazenje, "u· laskom u koju".

G1ago1 diasozein, spasen. znaci blti sigurno sproveden. Pri· jedlog diл ponov1jen је u izrazu di' hudatos. "kroz vodu " , tako da Ы smisao mogao blti da su sigurno sprovedeni kroz vodu. Druga је mogucnost da prijed1og znacj pomocu, tj. da је potop Ыо sredst· vo njihova spasenja, jer је sud koji је drugima donio smrt njih od· veo u novi svijet. То se slaze s paradoskalnom istinom nauka vjere da se Kristovom smrcu gresnjci ne spaSзvaju samo smrti nego i privode u novj Zivot. U doba potopa to је bl1o dostupno samo o­njma kojj su se uspeli u koraЬlju , tako da se ovdje sugerira da је prilazak Kristu, preduvjet uzivanja dvostruke dobrobltj.

21. Кrstenje је isto tako protu/ik (grcld antitupos, usp. НеЬ 9 ,24) odgovorajuca slika spasenja, ј to bogata ј neposredna, jer pokazuje odnos krstenika ј lsusa Krista. Као sto se u prici о potopu govori о sudu kojeg su se ljudj u koraЬlji blli spasili kako ы usli u novi zivot, tako ј krsna voda govori о smrtj koja је snasla Кrista, smrti zbog gresnjka, od koje su, i zahvaljujucj kojoj, spa· reni i kroz koju vjernici pred Bogom, ulaze u novi zivot. Kristovo uskrsnuce omogucuje vjernicima da sudjeluju u tom novom zivo­tu.

Na ovom mjestu Petar u umetku namjerno dodaje dvjje pos­tavke kako Ы dao do znanja da puko sudje1ovanje u vanjskoj for­mi krstenja ne spasava. Jedino nas Krist svojom smrcu i uskrsnu­cem moze spasiti, а ne krsna voda. Oni koji zele blti sudionici spa­senja moraju pristupiti raspetom i uskrslom Кristu. То se ostvaru­je osobnim samopredanjem vjeri u Krista i istinskim ispovijeda­njem te vjere u Boga. Krstenje је javna potvrda vjere.

Molitva, grcki epetotema, znaci zahtjev, upjt. То se vjero·

106

ј

1 t 1

PRVA PETROVA 3,22 jatno odnosj na uoblcajena pitanja ј odgovore pri krstenju. Posto· је dokazi u papirusima da se rijec upotreЫjavala za sluzbeno pita· nje i odobrenje (pristanak) koje је jameilo ugovor. Moguce је, isto tako, umetak shvatiti kao da zavrsava izrazom "za dobru savjest" te izraz uprav/jena Bogu (eis Тheon, prema Bogu) prikljuciti ne­posredno g1avnom glagolu, doblvajuci smisao da nas krstenje si· gurno privodi k Bogu. То је potpuno u skladu sa svrhom Kristove smrti jzrazenom u 3 ,18; "privede nas k Bogu" .

Takoder, prema takvom tumacenju razvija se u potpunosti pozitjvna blt Kristova djelovanja za spasenje ј nare injcjjacjje u njemu. SpaScnj suda za grijehe, pomireni smo i s Bogom.

22. Ovdje se upoznajemo s pobjednjckom stranom Kristova trpljenja; navedeno је ono sto је uslijedilo posle njegove smrti а sto u punoj mjeri odrazava vrijednost trpljenja ј lsusovu moc da spasi sve za koje је umro. On је kao covjek podignut jz mrtvih ј njegovo је ljudsko tije1o pros1avljeno; uzaSзo је na nebo. (Ponav­ljanje grckog particjpa poreutheis, koji se pojavljuje i u З , 19, u­pucuje na sukcesjvne stupnjeve njegova pobjedonosnog napredo· vanja). On је zdesna Bogu, na najpovla§tenijem polozaju u svemi· ru. Sva nebeska blca i vlasti pod njegovjm su nadzorom. Priznati sve to u cзsu krstenja, u krscanskom stovanju , Ьiti siguran da је raspeti Isus ziv, slavan i da vlada, priznati gdje se sada nalazi (u· ocite upot:rebu prezenta 'jest zdesna Bogu") · sve је to dio prave, istinske , spasenjske vjere, dovoljan razlog postojanja Crkve i krs· canske vjere i nade (usp. Rim 10,9.10; Ef 1 ,19·22).

VJII. PONOVUENI POZIV NA SVETO 2IVUENJE (4,1-6}

Tvrdnje jzrazene u ovim recima, poput onih u prethodnim, prilicno је tesko objasniti. Posebno se to odnosi na retke 1 i 6 . Razlicitj komentari nude posve oprecna tumacenja. Ne namjera­vamo cak ni sazeto izlagati sve jer blsmo na taj nacin citatelja pri­je zbunili, negoli mu pomoglj. Ovdje cemo zato namjemo slijediti samo jednu nit tumacenja, nastojeci da to ucjnimo na nacin koji је u skladu s naSim shvacanjem odlomka u cijelosti. Ukratko, Pe­tar kaie stijedece: buduci da је Krist umro za njih, oni koji posta·

107

PRVA PETROVA 4,1-6 nu kr~canj ne mogu zjvjetj ostatak zemaljskog zjvota onako kako su zjvjeli ranjje: nakon smrtj Zivjet се vje~no , nece se. kao ostaJj ljudj, moratj suo~jtj s vje~nom osudom.

Poku~jmo se priЬIШti vjerojatnom slijedu mjs(j . Uvodnj jz. raz vraca se na Kristovo trpljenje , о kojemu је bllo rjje~j u pret­lюdnjm stihovima, napose u 3,18. То је trpljenje bilo ljudsko i ovozemaJjsko "u tjjelu", а u njegovom је slucaju zna~ilo Ьiti ubljen . Na jsto se mjsJi ј ovdje. Bjtj ubljen, kao sto је Ьiо on , jedjnj је nacjn trpljenja kojj svakako dokrajc uje nec jje grijesenje . U jedjnstvenome slu~aju bezgresnog Krista, njegova sшrt, kao smrt nevjna nadomjestka kojj је podnjo kaznu zbog tudiћ grijeha. Umro је grijehu jednom zauvjjek. Otada zjvj vje~no, zjvi Bogu (vidi Rim 6,10). Osim toga, buducj da је umro za nas (snasla ga је kazna zbog naSih grijeha) i buducj da је gresnjcjma, u ~јје је jme trpio, otvorena mogucnost novoga zivota, nacin na kojj sada zivimo i nasj izgledj nakon smrtj time su odlu~no ј konacno promjjenjenj. Stoga u buducnosti moramo gledati s odgovaraju­cim novjm stavom uma.

Prvo, zbog Kristove smrti ostatak zemaJjskog zjvota treba da provedemo druga~ije: ne vise jskJju~jvo zadovoljavajucj svoje sebl~ne prohtjeve, nego sluzeci vo\jj Dozjoj. tj . Pavlovjm parale\iz­mom jzrazeno, smatrajucj sebe mrtvima grijehu, а z.ivjma Bogu, te predajucj udove svoje Bogu u sluzbl pravednostj (Rim 6,11-1 3). Danj zemaJjskoga Zivota koje smo proveli u grijehu prije negoli postadosmo krscanjma dovoljan su danak poganskim uzicjma ј zlj­ma idolatrije . Odsada valja po~etj zjvjeti na nov na~jn : ako to u~j­njmo, dosadasnji nasj prijatelji i istomi§ljenici Ьit се jznenadenj sto vj!e ne sudjelujemo u zajedni~kim obl~ajjma , te moiemo o~e­kivatj da се svoje nezadovoljstvo izrazjtj na za nas ponjzavaju~ i na­cin.

Drugo, moramo shvatjti da su njihov ј nas polozaj tl odnosu na Boga potpuno razli~itj , sto se posebno odnosj na neizbjefnj Boiji sud za one kojj ~jne zlo. U sudnjj dan Bog се im suditi bez obzira Ьili onj tada jos zivj ili vec mrtvi. Nakon fizi~ke smrti ceka ih vje~nj sud (НеЬ 9 ,27). Polozaj krscana, cak ј onih koji su dosad umrli, potpuno је druga~jji jer su oni na ovome svijetu ёuli i prih­vatili nauk о Кristovoj patnjj zbog grijelta, kako Ьi pravedne i ne-

108

i .\.

PRVA PETROVA 4,1 pravedne priveo Bogu. Njih ne6e sustici sudnji dan kao gresnike. Osuda zbog grijeha za njih је stvar pros1osti, nesto sto је Kristo­vom smrcu uredeno ј okon~ano na zemlji. Posljednji zaostatak njena ovozemaJjskog efekta okusili su, kao ostaJi gresnici, umrijev­Si. Ali otad, prema Bozjoj namjeri, staJno uzjvaju u dobroblti Кris­tove smrtj, duhovnom Zivotu u Bogu.

1. Uvodna misao buduci da је Krist trpio и tijelu vraca ~jta­telje na 3,18. Podsjeca ih da је Krist u tijelu izdrzзo bol i Ьiо uЬi­jen. То је okoncalo njegov odnos prema grijesjma ljudi, ~iju је kaznu podnjo u vlastitu tjjelu (2,24). Njje umro "u grijehu" Ш "pod grijehom", nego "grijehu". Novi Zivot koji mu је dan kao ~ovjeku kad је "oiivljen u duhu" (3,18) i tjelesno uzdjgnut od mrtvih Zivot је koji otad iivi potpuno odan Bogu, u potpunu i slo­bodnu pristupu njemu. Oni za ~ije је dobro trpjo pozvanj su ovdje da se naoruzaju odgovarajucim stavom, te da u skladu s njjm pro­vedu Zivot potpuno druga~ije. Pozvani su da priznaju kako nitko не moie Ьiti potpuno krsten u Кrista а da pritom ne prizna: prvo, da је svrha svega toga posvecivanje Zivota djelima koja su ро vo1ji Bogu (usp. 2,24 ј Rim 6,1-13), а ne motivima prirodnim sklonos­tima .

lako је u nekim gr~kim rukopisima "za nas" izostavljeno (i u nas, ор. prev.), postoje u tekstu priliёno jaki dokazi u prilog za­drtavanju tih rije~j. One ne ostavljaju mjesta dvojbl glede smisla retka. O~ito se misli na supstitucijsku narav Kristova trpljenja а krscani su, svatko za sebe, pozvani da dijele njegove pos~edice i svrhu smatrajuci se mrtvima grijehu i pustajuci da njihovim iivoti­ma zavlada Bog. Ovdje је rijeё о ne~emu vi!em od imitatio Christi Ш slijedenja Кristova primjera. Radi se unio mystica ili о misti~­nom jedinstvu, osjecaju umiranja s Кristom zbog grijeha i uskrsa­vanja u njemu u novi iivot koji se Zivi za Boga. 1 ovdje, а i drugdje u Novom zavjetu, poldonjena је posebna painja novom i pravom mi~jenju, stavu uma, kao temelju radikalne promjene ponasanja koja se treЪa odraziti u iivotima svih koji pripadaju Кristu (usp. Rim 12,2; Ef 4 ,17-24, posebno 23).

U rijeёimajer tko trpi и tijelu, okanio se grijehл neki vide a­luziju na pro~iscujuce djelovanje tjelesne patnje. NadЬiskup Leighton (in соЈ.) kaie: "Bol ponizno podnjjeti pro~iscava i oslo-

109

PRVA PETROVA 4,2 Ьа~а srce od grijeha, odvikava od svjjeta ј njegovih obl~aja." Ali izra.z okanio se grijeho doirna se prejakim ј preodlu~nim da Ьi ga se tako tuma~ilo. Uzmemo li u obzir kontekst ј sli~ne pozive u drugim pos\anjcama, doei cemo do zaklju~ka da Petar ovdje pozj. va kr~ane da ponesu posljedice Кristovog, а ne vlastjtog trp\jenja. Zaista ~inj se da njegov nauk podra.zumijeva da се kr~anjn, ako sebe bude smatrao mrtvirn grijehu i ako bude Zivjo u Bogu, jzШ­nim smatrati stvarno fizi~ko trp1jenje i smrt, kao ne~to ~to Ьi ga "okanilo od grijeha" (usp. 1 Tim 1,20; 1 Kor 5,5).

2. Napadna tvrdnja u ovome retku upucuje na krajnju svrhu Кristova trpljenja i na оrю ~to Ьi trebalo Ьitj istinskim kr~canjno­virn oda.zjvom botansJdm namjerama s tim u vezi. Ona upucuje na um kojim se kr~canin mora oboruzati kako Ьi od tog trenutka za­po~eo novirn Zivotom kao ј na pozjtjvne pos\jedice ne ~jnjenja grjjeha. Na~elo, ili pravilo, ро kojemu se zivot kr~canjna otad jma ravnati jest volja Bozja, а ne ljudske pozude. Dvije jmenice u jed­nini u velikoj su suprotnosti imenicama u mnozini. Kr~canski zj. vot, ako је na pravi na~in ureden , pruza jedinstvo i cjelovitost ko­ju gre~nici ne mogu osjetiti. Samo је jedan pravi Bog: za svoj na­rod on u svako vrijeme ima jednu jedinstvenu volju. Nasuprot to­me, greWke vuku i zeUe da zadovolje razli~ite sldonosti i strasti koje njima vladaju, ovisno u ~ijem su dru~tvu.

3. Ovozemaljski kr~aninov Zivot dijeli se na dva dije\a: pro!lo vrijeme, prije obracenja, i vrijeme !to и tijelu јо! preosraje (redak 2), nakon obracenja. Ovo drugo razdoЬlje on ne smije ut­ro~ti ~inecj ono ~to је bilo odrednicom prvog. U danirna prije ob­raeenja vrijeme nije provodio ~ineci volju Bozju (stih 2), nego ~i­neci (glagol је kateirgasthai, provesti u djelo) volju (RV "zelje"; gr~ki boulema, odJu~ne ciljeve, usp. Dj 27 ,43) pogana tj . bezbot­nika (usp. 1 Sol 4 ,5). То је uldju~ivalo dje1a u tjelesnom smislu razuzdana kao i neprikladno religijsko ~tovanje. Petrov jezik (а posebno particip perfekta peporeumenos, hodeci) implicira da su sve to njegovi ~itatelji prije radili, ali sada vi~e ne rade (usp. 1 Kor 6,9-11).

Aselgeiai, razvratnosti, imenica је u mnozini koja zna~i ispa­di ili pona~anje suprotno svakoj pristojnosti. Pijancevanja, oinop­hlugiai, zna~i prelijevanje vina, tj. ban~enje. Potoi, pijanke, zna~i

110

PRVA PETROVA 4,4 zabave u kojima se pije. Athemttos zna~i nezakonito, ne~to ~to se suprotstav1ja zakonima prirode i savjesti, te kao takvo potpada ~ak i pod 1judsku osudu.

4. Вezbotnici im se cude, iskreno su iznena~eni jer oni kojj su postali k.r~ani vi~ ne sudjeluju u takvirn ispadima. lzraz rijeka raskala!enosti opisuje to ponuanje - buducj da vi~ nisu dio te ri­jeke, kr~ani се do:Zivjeti ponitenja, proklinjanje. Iskustvo potvr­duje da 1judi koji se tako okane prijamjeg razvratnog i ido1opoldo­ni~kog dru~tva do:Zive od njega nepravedne osude i ldevete.

S. Polagat се oni raёun (usp. Mt 12,36; 18,23; Rim 14,12; НеЬ 4,13). Nitko ne moze izbjeci kona~nu odgovomost za rije~i i djela uёinjena na ovome svijetu. Spreman suditi- podsjeca nas na to da је Bog onaj koji се suditi (usp. Suci 11 ,27), i koji sa svojim savr~nirn znanjem, ima sve uvjete da to savr~no izvede (usp. Post 18,25; Pnz 32,4). Sudtti iive i mrtve; i na drugim se mjestima u Novom zavjetu pojav1juje ovaj kratki satetak koji se odnosi na Bozji sud nad svirn ljudima Ьili oni tada zivi Ш mrtvi (Dj 10,42; 2 Тim 4 ,1). Bog је Кrista imenovao sucem (lv 5,22.27 ; Dj 17,31 ; Rim 2,16). Dio evan~elja i istinc о Bozjim namjerama s ljudima u Кristu jest da је Кrist postavljen da se bavi svirn ljudskim proЬle­mirna, а napose onirna koji se odnose na grijeh. Oni koji ga ne pri­maju kao Spasitelja moraju se s njirne suo~iti kao sa Sucem. lsto tako, buduci da је on BoZji poslanik, njegov sud treba smatrati su­dom Boga Оса.

6. Propovijedanje evan~elja ne samo da nudi ljudirna dobro­Ьit koju pruia okanjivanje od grijeh.a i druga~ije Zivljenje tijekom ostatka ovozemaljskog Zivota (4,1.2) vec i povlasticu izbjegavanja suda i ulaska u potpuniji duhovni tivot nakon smrti. Grijeh mora Ьitj suden ili sada i1i nakon smrti. Gremici koji se ne odazivaju po­zivu evandelja morat се se nakon smrti suo~iti sa sudom ( 4,5). 0-ni, medutim, koji se odazovu, shvatit се da је sud za grijehe u pot­punosti okon~an ovdje, u tijelu, osudom koju је Кrist za njih podnio. Posljednji ostatak talca grijeha koji moraju otrpiti smrt је njihovih gremih i smrtnih zemaljskih tijela. Nakon toga slijedi du­hovno ozivljavanje i ulazak u potpuniji Zivot. Zato је evanaelje za vrijeme zemaljskog zivljenja navije~tano smrtnicima koji su vec tjelesno umrli • ako nairne prihvate vjeru, sud za gre~nike u cijelos-

111

PRVA PETROVA 4,6 tj је okontaл na ovome svijetu, и tijelи ј и dиlщ, ovdje . а јо~ vi~ nakon smrtj ; onj ulaze u zjvot, а Kristovo fizjcko umjranje ј du· l10vno ozjvljavanje dovodi ih u Bozju prisutnost ( vjdj З , 18).

Neki mjsle da је ovdje kao ј u З, 19, moguce nacj napomenu da је ljudjma nakon smrti pruzena mogucnost da cuju evandelje. Ovo tumatenje nema utemeljenja nj u navedenjm recjma, а njti u kontekstu, а ne moze se recj niti da takva jdeja dalekoseiniћ pos· ljedica ima osJonac jgdje drugdje u BiЬliji . Mjslimo da је stoga s pravom mozemo odbaciti. Njje ih malo (uldjucujucj Augustjna, Bedu, Erazma ј Luthera) koji su smatrali da se ta tvrdnja odnosj na duhovno mrtve, kojima se propovijedalo na ovome svjjetu (usp Iv 5,25; Ef 2,1.5; 5,14), kako Ьi se probudili za duhovnj zjvot. Protiv ovog drugog gledi~ta mozemo navestj slijedece: rijec mrtvi upotrijeЬ\jena је u retku 5 za tjelesno mrtve, а rijec navije!teno stojj u pro~lom vremenu. Protiv prvog mШjenja moiemo navcstj da se navjje~talo kako Ьi do promjene doslo dok su jos blli и tijelu odnosno zjvi, te se to ne Ьi moglo deSзvatj nakon smrti.

U svakom slucaju opredjjelilj Ьismo se za trece gledjstc, tj. da је u vrijeme dok su Ьili zivi evandelje navijestano ј onjma kojj su otad vec umrli, kako Ьi sud zbog grijeha Ьiо okontan ovdje ј

sada u tijelu ј kako Ьi za vjecna vremena uzivaJj u duhovnom zjvo· tu poput Bo:ljega, kao sudiorucj boianske naravj. (U grckom jz. vomjku postojj znacajaл kontrast izmedu aorista, u kojem stojj glagol osиden, ј prezent trajnog glagola iive).

Doej се do velike promjene. yudi kojima na ovome svjjetu vladaju strasti suocit се se nakon smrti sa sudom, а onj kojj ovdje i sada prigrle vjeru evandelje, nece samo proej bez suda nego се i uiivatj u novom duћovnom Zivotu nakon smrti u druienju s Во· gom (usp. 1v 5,24).

IX. PRAKТICNI ZAIПJEVI КRSCANSKE DISCIPLINE (4,7·11)

Ovim odlomkom zaokruzuje se drugi, glavni dio Poslanice. U njemu su kratke upute о prakticnim zahtjevima krscaлske djs. cjpJine: (1) krscanski iivot treba zivjetj u svjetlu predstojeceg dovrsenja, (2) krscani, prema tome, treba da ostanu trezvenj i ne

112

PRVAPETROVA 4,7 zaлose se podavanjem uiicima i uzbu4enjima, (З) treba da ostanu duhom budni sto је nuino za stalnu i dje1otvomu molitvu, (4) prvenstveno treba dati aktivnom izratavanju 1jubavi prema blif· njemu, napose kroz spremnost za gostoljublvost, (5) treba da po­sluiuju jedni druge od Boga danim darovima, rijecju i djelom, (6) u svemu te1e velicanju Boga kroz lsusa Krista.

7 Vjemici znaju da је Krist, koji је doSзo da trpi i da spasi, odreden da bude Bozji izaslanik kad se bude sudilo 1judima. Petar је upravo podsjetio (4 ,5) da је on "spreman suditi zjvima ј rnrtvi· ma". Oru takoder treba da znaju da istinsko ispunjenje njihova poziva ј sudblna u Kristu nadvisuju smrt i sadзSnji poredak svijeta u "spasenju koje је spremno da se objavi u pos1jednje vrijeme" ( 1 ,5), "о objavljenju Isusa Krista" ( 1, 7). 2:ivot u tijelu na ovome svijetu ј u sadзSnje doba nece se nastaviti zauvijek. Sve se ima о· koncati ј dovrSiti. Osim toga, neizbjeini svr!etak se priЫiiio. О njemu valja uvijek razmiSljati kao о predstojecem. Svijest о tome treba prekinuti samozadovo1jstvo i utjecati na krscane da se u sva· kodnevnu ziv1jenju suoce s novim smislom nepro1aznih vrijednos· tj. То је jos jedan razlog wto valja napustiti zjvot odavanju uii· cima za volju samodiscipline, molitve i s1uienja bliinjima u ljuba· vi. U naglaSзvanju predstojeeeg dovdenja i prakticnih izazova kojj се uslijediti prepoznajemo utjecaj nauka nШga Gospodina. On је govorio о slicnosti ljudi potpuno zaokupljenih pro\aznjm interesj. ma ovoga svijeta (usp. 4 ,3.4) s 1judima Noina vremena (usp. 3,20), kad је sud, potopa sve unШio vodom (Lk 17,26.27). Govorio је i о odgovomosti onih sto posluiuju • da budu budni i aktivru u vjemoj s1uzbj kada se njihov Gospodin pojavi (Lk 12,35-43).

Osvijestite se drugim rijet ima znaei budite "zdrave рате· ti". Glago1 sophronein imati kontrolu nad sobom, upotrijeЬljen је i u opisu ozdravljenja opsjednutog Gerazenca (Мk 5,15) kao kon· trast staлju "izvaл sebe" (2 Kor 5,13) i "procjenjivanju sebe" (Rim 12,3). Gre~ni svijet, koji se odaje uiicima, krije opasnost gu· Ьitka mentalne ravnoteze. Oni koji se spremaju za Kristov dolazak moraju Ьiti Ьistre glave i ciste savjesti.

Otrijeznite (se) za molitvu poja~ava istu opomenu uz dodat· ni razlog: takva је trezvenost nuina za pravu molitvu. Кrscani ne srruju dopustiti da im um pomuti bilo pice, Ьilo uspavanost. Мо-

113

PRVA PETROVA 4,8 raju Ьitj budnj ј pazJjjvj, sve svoje sposobnostj dr~tj pod nadzo. rom kako Ьi se mogli posvetiti molitvi. Petar ovdje vjerojatno mis· li na situaciju kada је u Getsemanskom vrtu zaspav~ propustjo molitvu. Zbog toga је Ьiо nespreman za ku~nju koja је uslijedila (vjdi Мk 14,3740; 66-72).

8. Da se kr~canj 1jube, samo se ро sebl podrazumijeva. U o­vom retku pozvani su da је ravno odrzavaju. Pridjev iarko, ekte­nes, ne odnosj se na toplinu emocjja koliko . prema Cranfieldu -na zategnutost mВica revna ј ustrajna sportasa. Osnovna је jdeja napetost ili sezanju za ne~im. G1agol prufitj se upotrijeblo је Kse­nof~n opjsujucj konja u punom galopu. Pridjev ozna~ava ja~jnu , ozb1ljnost, nastojanje da snage dodu do punog opsega. Takva me­dusobna ljubav vaznjja је od j~ega drugog. Ljubav је sveobuhvatna vrlina koja treba da upotpunj ј okrunj sve druge djelatnosti (usp. ~ol 3,1 ~). Njoj treba datj prednost u krscanskom zivotu jer је ona UJedno 1 glavna osoblna ро kojoj se krscanj, Bozja djeca i u~enici Кristovi , razlikuju od drugih (vidi 1 lv 3 ,14; 4,7.8; Iv 13,34.35).

.. :etar nastavlja iz1aganje о na~inu na kojj ljubav djeluje ј na kOJ1 Ь1 trebala djelovatj medu krscanima. Ona pokriva mno!rvo grifeha, spremna је stalno prastati. Tako је Bog postupao s nama, ра, prema tome, moramo i mi postupati s drugima. Slitne rije~i mogu se naci u lzr 10,12: "Mrznja jzazjva svadu, а ljubav pokriva sve pogreske." То zna~i da 1jubav odblja vidjeti pogreSke (usp. "yubav ne pamti zlo", 1 Kor 1 3,5). Vjerojatno u tom smis1u Pe­tar navodi te rije~i na ovom mjestu. Kasniji krscanski pisci (Tertu· lijan i Origen) tuma~ili su ih kao da one upucuju na to da ljubav prema ~~~ma sakriva vlastite grijehe. То, medutim, ne uklju~uje nutno 1 1deJU da се netko zadoЬiti oprost zato sto је ljubazan. Na· dahnuce tvrdnje vjerojatno se krije u nauku nasega Gospodina da samo oni koji oprastaju drugima mogu o~ekivati da се im ј nada­lje Воg opra~tati (Mt 6 ,14.15; Мk 1 1,25.26).

9. Gosto/jublvost prema krscanima iz drugih mjesta koje motda osobno ј ne poznajemo, ali kojima treba zaklon i hrana jos је jedan na~jn izrazavanja krscanske ljubavi. Postavsj krscanj­ma, mnogi su prestali rado primati Ьivse prijatelje, te se ukazala potreba nadoknade prijateljstva medu onima koji su sada braca u Kristu. Sli~no su ј krscanski misionari , kojj su napustili dom i du-

114

r

PRVA PETROVA 4,10 gogodiSnje prijate1je da Ьi propovijedajucj putovalj uzduz i popri· jeko, trebali materijalnu podrSku i pomoe na putu brace krscana ~ije Ьi crkve posjecivali. Веz toga Ьi nastavak njihova djelovanja blo nemoguc. Stoga su pozivi na gosto1jublvost ~esti (vidi Rim 12,13; 1 Tim 3,2.3; 2 lv 5·8).

Izraz bez mrmlfanja, RV "gundanja", podrazumijeva da su zahtjevi koji su se postavljali pred gosto1jublve domaejne ponekad bili ve1iki, te da su oni bili u napastj da gostima stosta zamjere ј prigovore. Takve prigode, medutim, valja smatrati blcanskim pov1asticama, na~inom slutenja Kristu (Mt 25,35.38.40). Gosto· 1jublvim se mote Ьiti u uvjerenju da ее Воg priskrblti sve sto је potrebno i da ее takva usluga donijeti iznenadujucu nagradu (2 Kor 9,6·8; НеЬ 13,2).

10. Ovdje је rije~ о tome da је svaki krscanin doblo nekakav dar od Boga, dar kojim se treba koristiti za dobroblt cijele crkve i kojjm treba poslutivati druge. Poslufivanje treba Ьiti u skladu s naravi odredenog dara, а to nisu odredili ljudi, nego Bog (usp. 1 Kor 12,4-11). Тј se darovi jako razlikuju ali su svi izraz razli~itih (gr~ki poikilos, doslovno brolik) Вofjih milosti. Bog, dakle, sva­kog ~lana svoje oЬitelji ili svako kucanstvo opskrЬljuje za posluzj. vanje dajuci mu kao upravitelju odgovomost da svoj dar upotrije­Ьi u s/uiЫ braci. Sposobnost za slutenje nije, dakle, ograni~ena na povla5tenu manjinu u Crkvi, tj. na posebne poslutitelje. Svaki krscanin mote o~ekivati poseban Ьozanski dar za neki oЬiik slute­nja i priznati da pred Bogom odgovara za pravilno uprav1janje da­rom. Takoder, Bog је tako ~lanove krscanske zajednice u~inio medusobno ovisnima. Nijedan vjemi.k ne moze potpuno uzivati u BoZjoj milostj u Кristu, odnosno ~initi sve sto mu ona omogucu­je, u samoci. Samo u aktivnim medusobnim odлosima krscanj · mogu primiti pomoc i ispuniti svoj poziv. Glagol diakonein, s\u­Ziti, dvoriti, vr1o је opeenit i obuhvaca razne vrste usluga koje ~j­nimo drugima. Npr. u Dj 6,14 glagol i odgovarajuca imenjca diakonia upotrijebljeni su da ozna~e i posluZivanje kod stolova (tj. dijeljenje hrane) i s1u~enje Bozjom rije~ju.

11. U ovom retku razlikujemo dvije osnovne vrste krscan­skog poslutivanja braee: prvo, slu~enje rije~ju, propovijedanjem, pou~avanjem; te, drugo, djelima, ~inima prakti~ne 'ljubazлosti

115

PRVA PETROVA 4,12-19 kao §to је gostoljublvost. lzraz govori li tko ovdje pokriva sve vj­dove sluienja jzgovorenom rijecju. Rijeti, logia, drugdje је upotrj­jeЬijeno za Pisma Ш rijecj jz Bozjih usta (Rim 3,2; Dj 7,38). Nekj Ьi rado logia smatrali nominatjvom ј jzraz tumacili kao-tako stojj u Pismima, tj. jstjnjto ј jskreno, BiЬiiju uzjmajucj kao uzor. lako је to moguce. vjerojatnije је da је logia akuzatjv te da znacj-neka ono §to on kaze odgovara rjjecima Boga samoga. lzraz posluiuje li tko ukljucuje djela prakticne ljubaznosti. То је takoder oЫik bo­gosluienja. Novac, kojj se doblva zauzvrat, treba smatrati boian­sk.im darom koji је u vezj sa sluzenjem. Tako se treba odnositj prema svim ostalim vrstama osobnog posjeda kojjma se rnoze slu­zjtj bez obzira radi li se о materjjaJnim dobrjma, obdarenostj ili tjelesnoj snazj.

Sjntagrna snagu koju daje Bog sadrzi glagol choregein, ~to znacj opskrЬitj. Prava svjjest о bozanskom podrjjetlu takve spo­sobnostj zahtjjeva da se njome sluzj skromno ј marljjvo, prjznajll· 6 da је to dar od Boga kojj valja svom snagom jskorjstavatj.

Da se и svemu slavi Bog cilj је i vrhunsko zadovoljenjc krs­canskog sluzenja. Bog sc slavj kada raznolikost ј vrijednost njego­vilt darova revпom primjenom dolaze do izrataja ј kada se sluzj zahvaljujucj Bogu. Komu slava i vlast bolje је shvatjti kю jzjavu, nego kao molitvu. Amen ovdje viSe znaci tako jest, nego neka ta­ko bude. Iako se ova tvrdnja moze odnosjti na Boga, u kontekstu ј u svjetlu slicnih izjava na drugim mjestjma (2 Tjm 4,18; 2 Pt 3,18; Otk 1,6) najbolje ju је shvatjtj u odnosu na lsusa Krista.

Х. DAUNJI NAUK О КRSCANSKOМ TRPUENJU (4,12-19)

Kusnje ј trpljenje koje podnosimo zbog vjere ne treba nas jznenadjvati ili postjdivatj, nego radovati; valja ih smatratj sred­stvom za slavljenje Boga. То dvoje, naime, nisu нeprilike koje o­metaju ispunjenje Bozjeg plana, nego bozansk.i nacjn ispjtjvanja ј prociscavanja vjere. Bog ih moze upotrijeЬitj radj postizanja svo­jih ciljeva, а to ј cini. Qsjm toga, valja jh smatrati nзSim udjelom u Кristovim patnjama. Takva је povlastjca sama ро sеЫ razlog za radost, to vjse sto sadrii sjgumo obecanje sudjelovanja u Kristovu

116

PRVA PETROVA 4,11 nadolazecem slavnom objavljenju. А oni kojj sada sudjeluju u Kristovu trpljenju od ljudske ruke sudjeluju i u krunjdbenom Ыa­goslovu osiguranom pravom Bozjem hramu, tj. u slavi objavljenja boianske prjsutnosti, kojj prisvajamo uz sveprjsutnost Duha.

lskustvo koje valja smatratj Ыagoslovom treba prjci u ime Kristovo, kao krscanjn. Moramo, prema to.me, Ьiti sjgumi da је trpljenje kojemu smo izlozenj jzvomo krscansko ј nezasluzeno. Nema, najme nj radosti, njti slave u trpljenju zlikovca Ш covjeka kojj је zapao u teskoee nepozvanim mjje§anjem u tudj zjvot.

Trpljenja krscana pocetnj su stupnjevi Bozjeg suda nad gres­nim ljudima. Oni procjscuju s obzirom na spasenje premda uzro­kuju privremenu ovozemaljsku bol i guЬitak. Konacnj stupnjevj Boijeg suda donjjet се samo prokletstvo ј vjecnj guЬitak bezboi· njcima koji njsu posluSПj evan<!elju. Oni pak kojj znaju da su jm patnje u skJadu s Bozjom voljom, а ne posljedjca zlih djela, treba da nastave cjnitj dobro, uvjereni da im Bog, ј unatoc trpljenju, snuje vjecno dobro, privodecj na koncu ј njih s Kristom k slavj.

12. LjuЬljeni. Ovim oslovom pocjnje trecj, zavrsnj odlomak Poslanjce (usp. 2,11). Zanimljjvo је da ј Petrov govor .џa Pedeset­njcu jma tri djjela, od kojih svaki pocjnje novim vokativom (Dj 2,14.22.29). lzrazom purosis, pofara Ito bukti mjsli se na "jspjti­vanje vatrom", postupak kojj se primjenjuje pri prociscavanju me­tala. Vjdi 1 ,7, gdje је ispjtivanje zlata vatrom izravno spomenuto. 1stu ideju nalazimo ј u Izr 27,21 (gdje LXX upotreЬljava slican rjecnik): "Taljika је za srebro i рес za zlato" (RV usp. Ps 66,10; Otk 3,18).

Ne cudite se zna~i: ne budite iznena<!eni ili zaprepa§teni neoЬicno§cu ili jznenadnoscu ku!nje. "Stit.e da vas isku§a" , tj. ku§nja је nesto §to је Bog izravno odredio za ispjtjvanje ili ku§a­nje kako Ьi se jspjtaJa narav i kakvota. Vjesto је ubacena primjed­ba da се obraeeni pogani za razliku od vjemika zjdovskog podri­jetla Ьiti osoblto nenaviknuti na progon zbog vjere. Naravno da te zbog toga trpljenje promatrati kao ne~to ~to је uslijedilo nakon ~to su postali krscanima, kao neoЬitnu nesrecu, nesto cega ne Ьi trebalo bltj ј §to је u suprotnosti s obecanim Ьlagoslovima evan­<!elja.

13. Ва§ naprotiv, krScanski Ьi pristup trpljenju trebao Ьiti potpuno drugacijj. Buducj da te patnje znace sudjelovanje u Кris-

117

PRVA PETROVA 4,14 tovu trpljenju, one ne treba da nas iznenaduju, nego stalno radu­ju. G\agol chairete u sadamjem је vremenu i ne zahtijeva izdvojen odgovor, nego trajan stav i djelovanje . Trpjeti zna~i Ьiti povla~ten sudjelovanjem u razradivanju Bozje namjere, namjere ро kojoj Кrist patnjom ulazi u s\avu (usp. 1,10.11 ; Lk 24,26). Prema tome , dijeliti Kristove patnje ovdje zna~i Ьiti na sjgumom putu ka sudje­lovanju u njegovoj s\avi koja се us\jjedjtj nakon smrti (usp. Mt 5,11.12; НеЬ 11,26). Razlog za stalnu radost njje samo u ovome zivotu. Ро objav\jjvanju lsusove slave, kada ga cijeli svemir ugleda i prizna Gospodinom, Ьit се јо~ vi~ radostj. Radosno trpjeti da­nas zna~i pripremiti se za radost koja се tada nastupiti (usp. 1,7; Rim 8,17 .18; 2 Kor 1 ,4-7; Tit 211-13). lzgledi za takvu srecu ta­koder Ьi trebali Ьiti razlogom stalne radosti vec sada - iako јо~ u­sred nevolje (usp. Rim 5,2.3; 12,12).

14. Pogrtluju li vas zbog Imena Kristova, blago vama para­doksalna је istina kr~anskog iskustva jer trpjeti pogrde zbog Kris­ta nije nesreca koju cemo samosataljjvo oplakivati, nego povlasti­ca za koju cemo zahvaljivatj Bogu (Dj 5,41 ). Те su rije~i odjek ri­je~i samoga Gospoda (Mt 5,11). Da pogrda dolazi zbog priznava­nja Isusa i povezanosti s njim kao s obecanim Mesijom ili Kristom, Gospodinom. Svi koji su mu odani i slu:!e njegovu izbavljenom na­rodu uvijek се imati udjela u trpljenju pogrda. То је dio njihova poziva na svijetu (usp. Ps 69,7-9; 89.50.31; НеЬ 11 ,26; 13,13).

Jer Duh S/ave, Duh Boiji и vama potiva. lsus ЬiјШ poslan odozgo kao Botji Кrist , ЬiјШ pomazan kada је Sveti Duh si~o na njega (Iv 1,29-34; usp. lz 11 ,2; 61,1). Njegov narod, koji zbog nje­ga podnosj pogrde ј trpi radi njegova imena posebnim pomaza­njem Ш objavom Duha Botjeg, dolaskom slzekinah Ш "slave Gos­podnje", simboli~ki prikazane kao stup oЬlaka ili stup vatre (vidi lzl 33,9.10; 11,34.35) , ozna~en је kao boravi~te Bozje. Upravo u posebnu objavu Botje prisutnosti progonjeni su toliko sigumj (usp. Iv 14,23).

UpotreЬ\javani jzrazi na razli~jte se na~ine tuma~e. Moguce је uzeti da se "slava" (u gr~kom ima odreden ~Ian) odnosi Ш na Sjna ili na Boga Оса. (Sto se ti~e ostalih mjesta gdje је moguce sli~no twna~enje, vidi 2 Kor 3,18; 4,6 ; Jak 2,1). Ako ga tako shvatimo, stih se odnosj na tri osobe Trojstva, upucujuei na Duha

118

PRVA PETROVA 4,15 koji dolazj i nastanjuje se u srcima kr~ana, а ujedno је ј Duh Кrjs­tov ј Duh Bozjj.

Neki smatraju da је izraz to tes doxes - doslovno: onaj od slave ( da Ьi smjsao Ьiо potpun neki nadodaju odgovarajucu imenj­cu, duh) - aluzija na ne~to drugo, а ne na Duha. Naprimjer, mogu­ce је dodati "ime", napose stoga jer se ta imenjca pojavljuje u prethodnoj re~enicj. Sveti grad, а osoblto hram, opisan је kao mjesto gdje је Bog upisao svoje ime (1 Kr 8 ,29; 9,3; 14,21). lzraz moze takoder zna~iti jednostavno objav\jenje s\ave, tj. shekinah, kao i trpljenje, predznak slave, jer oni kojj s Кristom ovdje ј sada trpe sigumo ее s njirne Ьiti i u buducoj slavj.

1 S. Каdа Bozjj narod nezasluteno trpi ra.di Кrista , on stje~e iskustvo drutenja s njim i proslavlja njegovo ime. Dvostruko је stoga vatno da se ne desj da ih, bilo zbog zlih djela ili zbog dru­gih nepromiSljenostj, sustigne zasluteno trpljenje. Ne samo da su takva djela sama ро seЬi lo~ nego kad onaj tko se naziva kr~ca­ninom opravdano podnosi kaznu, potkopava se ugled prave kr~­canske patnje.

Pahchein, trp/jenje, previle је o~enita rije~ da Ьi jmala smi­sao pravne kazne cjvilnih Ш carksih vlasti iako to znatenje njje jsk\ju~eno, poseЬice u slu~ajevima ubojstva ili krade. Nuznost opominjanja kr~cana da ne potine koje od takvih z\odjela dosta govori о socijalnoj pozadini ј obl~ajjma obracenika na kr~canstvo. Potrebno ih је posebno upozoriti da takve stvari sada vi~ ne smi­ju cjnitj (usp. 1 Kor 6,9; Ef 4,28; 5,3-12).

Nametljivac је prijevod gr~ke rije~i allotriopiskopos. onaj kojj se mije~ u stvari koje ga se ne tj~u. Valja primijetiti da hos, kao, prethodj imenicama koje ozna~avaju ubojicu i namet/jivca. ali ne ј onima koji ozna~avaju lcrad/jivca ili zlotinca. Ponavljanje na ovom mjestu sugerira da su spomenuta razljtita djela. Dok su prva tri moguca i u kr~ana ј u onih koji to nisu, nametljjvost је ne~to osebujno za kr~ane, ne!to za tega mogu Ьiti osudeni i zbog ~ega mogu trpjetj. Neki misle da se ovo odnosi na moguce napade ј optuzjvanja da su kr~ani prouzro~ili oЬiteljske i trgovatke nes­porazume i razdore (usp. Mt 10,35.36; Dj 16,19; 19,24-27). Vje­rojatnije је jpak, da se ovdje radj о lo~em postupanju susjeda sa kr~anima , do ~ega је opet, mog)o doej zbog njihova neumjesnog

119

PRVA PEТROVA 4,16 mjje~anja u tude Zivote . Za k~canjna је imperativ da pocne uredj­vatj svoje pona~anje prema novim mjerilima cjstoce ј pravde , ali mu ta nova sv~est i nova briga ne daje pravo da se mjje~a u zivote drugih - pogotovo onih kojj njsu kr~anj - niti da ih poku~ navestj da Zive ро njegovoj jasnijoj spoznajj.

16. Naziv kr!canin dobili su kao nadimak od pogana ljudj koji vjeruju u lsusa. Poganj su promatrajuci sa strane primijetili da se razvio religjjski pokret razlicit od judaizma (Dj 11,26). Agri­pa ga је takot1er upotreЬljavao, ј to s prijezirom (Dj 26,28). Ovdje se ocjto aludjra na ne Ьа§ dobronamjemu upotrebu tog naziva. 0-cjto је pod odredenim okolnostima bilo dovoljno da netko bude prepoznat kao kr!canin ра da bude jzlozen dru§tvenom prjjekoru ili cak sluzbenom gonjenju. Petar zeli recj da nema razloga sramu §to se zbog jmena mora trpjeti kao nj zbog toga ~to ih uopce tako nazivaju. Upjranje prstom u kr§canina daje mu priliku da slavi Bo­ga Zivecj u skladu sa svojim jmenom. Zbog tog imerш prijevod је s grckog rijecj en to merei touto. U RV nalazj se ј druga moguc­nost: "u to ime", tj . zato §to se tako zove (usp. 4,14).

17 .18. Petar sad upotpunjuje jstinu о sada§njjm ovozemalj­skim patnjama BoZjega naroda. Bozji се sud, kaze on, zapocetj u Njegovu domu, dakle, od nas kr~ana. U konacnici Ьit се uperen protiv nevjemika, onih !to nisu poslu!ni Ш onih §to odЬijajucj vjerovati namjemo odbacuju Boije evan<lelje. SudЬinu koja ih o­cekuje stra§no је ј zamjsljti. Ako naime Bog, pravednj Sudac, toli­ko mrzi zlo da се suditi ј svom jzbavljenom narodu, kakva Li се tek Ьiti sudЬina nevjemika kad se oslobodj njegov gnjev protjv gre§nika? Ш ako se opravdanj gre~nik kojj је zelio cjniti Bozju vo­lju jedva uspjje spasjti, kakav се tek Ьitj kraj bezboinih i gresnih, kojj su dvostruko skrivilj; srcem, zbog pogre§na odnosa prema Bogu, i cineci zla djela tjjekom Zivota? Redak 18 navodi LXX ver­zjju lzr 11 ,З 1.

Slijedi јо~ jedna usporedba kr~ana s hramom Ш sveШtem u kojem Bog objavljuje svoju prisutnost (usp. 4,14). lako је Bozji dolazak ро njegov narod osiguran, on se ne moze ostvariti bez pri­premnog suc1enja i proci§cenja. Sto о tome kazu proroci moze se nacj u Ez 9 ( vjdi posebno stih 6) ј u Mal З, 1-6.1 7.18. Isti proroci jasno kaiu da се Bog, nakon §to svoj narod sudom pripremi za

120

PRVA PETROVA 4,19 svoju prisutлost, presuditi gre§nicima ј protjerati ih u tamu da mu vjse ne stoje pred ocima. Dakle, pita Petar, gdje da se takav pojavj (КоЈ 1 ,4-10)?

lstine koje је prethodno izlozio Petar ovdje ponavlja s no­vim naglaskom. Radi se о tome da се oni kojj su ovdje osudeni za grijeh poslije naci spasenje, а onj koji ovdje Zive bezboino i u gri­jehu suocit. се se jednom sa stra§nom presudom. Iako је sve to jz­razeno kratko ј s rezervom, ipak - ukoliko onjma kojj postaju kr§­cani treba сјШnје prije negoli se pridruze neЬeskoj slavi - ono jm је odmjereno vec u ovom zivotu, а ne u nekakvom medustanju. A­ko Bog u svojoj providnostj dopu§ta da proc1u kroz takvu patnju, to је zato da im se duh spasj u Кristov dan (usp. 4,6; 1 Kor 5,5). Takvo razumijevanje 4 ,17.18 na nov nacin osvjetljava znacaj alu­zjje na sud u tjjelu u 4 ,6.

19. Zbog svega toga k~anj treba da priznaju da је za njih iskusjti trpljenja ро vo/ji Boijoj. То moie Ьitj nacin na koji ih Bog uvodj ili u vecu slavu Ш u svetost (usp. Rim 8,17; НеЬ 12, 5-11). Као Stvorite/j, uredjvac Zivota, Bog је vjeran i na njega se mozemo osloniti sto se tice ostvarenja njegovih planova i namjera. Zbog toga cak ј kad pate, kr§cani treba da s povjerenjem posvete srca Bogu. Osim toga, oni sarni moraju cineci dobro doprinijeti provoc1enju njegove volje i prono§enju njegove slave svijetom. Ne smiju se dovestj u situaciju da ih od toga odЬije ogorcenje zbog Bozje provjdnostj koja predvic1a mogucnost trpljenja ili zbog ljudi koji oteiavaju njihov polozaj. Treba da uce iz Kristova primjera i slijede ga (2,21). On trpeci nije na zlo uzvratio zlim rijecima ili djelima, nego se pouzdao u Boga, pravednoga Suca (2,22-24; usp. Lk 2З,46; Ps З 1 ,5). Moguce је da је Petar ovdje mjslio i na pos­ljednju molitvu nШga Gospoda prije smrti na krifu.

XI. ODGOVORNOSТ ST ARJESINA (S,l-4)

Na ovom se mjestu Petar zbog pastirske brige о Bozjem sta­du obraca odgovomima u mjesnim crkvama. S njima se, kao "su­starje~ina", poistovjecuje. Poziv na odgovomo sluienje utemeljen је na jedinstvenu osobnom jsJcustvu svjedoka Kristovih ovozemalj­skih patnji i nebeske slave. Poziva ih da odano i odu§evljeno О·

121

PRVA PETROVA 5,1 bavljaju svoj zadatak, da budu uzori, а ne da poku~vaju domjnj­ratj. Pravilno obavljanje pastirske zadace, nadgledanje ј djscjpJinu, upu~jvanje ј usmjeravanje. Detaljan opjs natjna na kojj Ьi se ta sluzba jmala obavljati obuhva~a ~st totaka jznesenih u tri para а svaki se par sastojj od pozitivnog ј negativnog pojma. Starjefu\e treba da deluju: 1) s pravim poticajem, ili u pravom duhu; ne zato §to Ьi bili primoranj, nego zato ~to su to slobodno jzabrali, 2) s pravim motjvom; ne zbog materijalnog dobltka, nego jz tjstog u­zjvanja u tom pos1u, З) na pravi natjn; ne tjeraju~j nego vode~j ,

ne dominirajucj nego dajucj primjer. Pridodano је ј obecanje koje upu~uje na to da se taj posao mora raditi 4) s pravom svijestj da se slufi Nadpastiru, kojemu su svi odgovomj ј koji се vjetnim nagra­dama nagraditi njihovu sluzbu.

1. U uvod је ukljutena i rijet ckJk/e, oun ( u grtkom titanju, kojemu se daje prednost), ~to upu~uje na to da se preporuka nas­tavlja na prethodni odlomak u kojemu se spominju neizbjezne muke ј sudovj. Та dva odlomka vjerojatno povezuje mjsao da su starje§ine najpovla§tenjje ј najodgovomije u Bofjem domu, alj ј da su najodgovomijj ujedno i najizlozeniji Bozjem sudu. Od njjh se o­tekuje najvi§i uzor (usp. Ez 8,11.12; 9,5.6, osoblto: "i onj pote~e od starje§ina"; Mal З,З, osoblto: "otjstjt се sinove Levijeve" ; vidj takoc:1er Jak З,1). lli se mofda hoee re~i da neizbjetnost ovoze­maljskih muka ј bozanskog suda u iskustvu Bozjeg naroda ~inj ј о~ veeom potrebu za vjemo~u u pastirskoj brizj.

Nas1ov starje!ine, presbuteroi, opjsuje njihov polotaj : stariji tlanovi ili voc:1e. (:jni se da su "Ьiskupj" (episkopoi, nadglednjci) ј "pastori" (poimenes, pastiri) u ranoj Crkvi Novog zavjeta Ьili oni koje su ina~e obl~no nazivalj "starje§inama". Navedena dva nazi­va upucuju na narav sluzbe ј odgovomosti starje~jna . Tu poveza­nost Petar potvrduje u retku 2, pozivajucj starje~jne da pasu Ш pa­ze stado (poimлinein, ~jnjti kao pastiri) ј da ga nadgledaju (epis· kopein, nadgledatj ili djelovatj kao Ьiskup ). Svecenik је postala op~eprihvacena rijet ј jedjno se njome moze prevestj grtka rijec hiereus, onaj tko prinosj zrtvu, te sluzbenjk Bozji (НеЬ 5,1 ). То је posve drugatija s1uzba koja se u Novom zavjetu nikada otvoreno Ш iskljucivo ne pripisuje prezblterima nego cjjelom Bozjem naro­du. Otuda izraz "svecenstvo laika" (usp. 2,5). lzostavljanje odre-

122

l 1

PRVA PETROVA 5,2 denog ~lana jspred rijeti presbuteroi i upotreba te rijetj u retku 5, gdje ona oznatava starije nasuprot mlac1ima, vjerojatno pro§iru­je znatenje rijetj te ona obuhvaca ј starije ~lanove mjesnih zajed­nica koji na bilo kojj natjn obavljaju pastoralnu brigu.

Ја, sustarje!inл, RV "kojj sam takoc1er starje§ina" (gr~ki sum presbuteros). Petar, kao apostol, ne narec1uje s visine, nego sa suosje~anjem , kao netko tko је pozvan na slitnu odgovomost kao ј onj ; ohrabruje ih da budu odani svojoj dutnosti. Na t.aj se nacin ј sam pokorava vlastitoj preporucj (vidj redak З) da ne treba gospo· daritj bra~om kr~anima, nego im Ьiti uzor ј ponjzno jm sluzjti. Svjedok, martus. ne znacj samo: onaj koji је ne~to vidio nego kojj о tome ј drugima pri~a. Ocito је da samo osoba u koje је jspunjen prvi uvjet mofe ispunjti ј drugi (Iv 15,27; Dj 1 ,21.22). Petrova svi­jest da је kao svjedok Kristovih patnja osoblto povla~ten ovdje se s pravom moze povezati s njegovom svijesti о osobnoj odgovor­nosti koju mu је dao uskrsli Gospod da bude svjedokom "tome", tj. da svjedoci (vidi Lk 24,4448; usp. Dj 1 ,8).

Slava koja se ima ocitovati bozansld је predodreilena Kris· tova slava ( Џ 1 ) , slava dana Kristu nakon uskrsnu~a ( 1 ,21 ), slava koja se tek ima otvoreno objavitj (usp. 4 ,13) slava u kojoj pripad­nicj Кristova naroda, ukljucuju~j ј Petra, treba da kao suba~tinici Кristovi sudjeluju (Rim 7,17.18). Petrov opjs samoga sebe kao za­jednicara ili sudionika u toj slavi mofe se odnositi na posebnu po­vlasticu da је mogao lsusa vidjeti preobrafena (usp. Pt 1 ,16.17). Preobrazenje n~g Gospodina, dakle, prethodnica је Кristove sla­ve, onakve slave kakva Се se objaviti pri njegovu drugom dolasku (vidi redak 4).

2. Pozivajucj starjeмe da pasu povjereno im stado Bof.je, Petar drugima zapovijeda ono jsto §to је i njemu zapovjedio uskrs­li Gospodin (vidi Iv 21,16). Glagol poimainein ukljucuje sve ~to је u vezi s pastirskim pozjvom. Pastiri treba da imaju na umu da је stado Во1је , а ne njihovo te da su oni samo podrec1eni pastiri (usp Ps 100,3; Ez З4,7-10). Isto tako, Bog jma samo jedno stado, podi­jeljeno jzmeilu pastira (usp. redak З, RV) kojj moraju obavljati svoju duznost.

Ne prisilno znati ne nasilu (usp. 2 Kor 9,7). Iza rijecj nego dragovo/jno neki rukopisi dodaju ktzta theon, ро Bof.ju (u n~m

123

PRVA PETROVA 5,3 prijevodu, ор. prev.), tj . u skladu s njegovom nakanom, slobodno jzabratj ono za ~to znaju da је Bozja volja. lnace, to moze znacjtj ј: prema Bozjem uzoru, tj. slijedeci ili opona~ajucj ga (usp. 6 ,36). Ne radi prljava dobltka, znaci ne jz teznje za niskim ili necasnim dobltkom. lzgleda da su takvj sluzbenjci doblvali ј novcanu nak­nadu te da su se neki tog posla prihvacali samo kako Ы pribavili materijalnu korist (usp. 1 Tim 5,17; Tjt 1 ,2).

З. Ba!tin.a, ltoi kleroi, ovdje c jnj se znaci va~ udjeli Ш "mi­razi". Као uzor, tupoi ginomenoi, znaci postajanje uzorom, tj. pokazujuci se uzorima koje stado mora nasljedovati.

4. Upotreba rijecj pltanerotltentos, kad se pojavj (RV "bude objavljen" ), nagovje~tava da dolazi vrijeme kad се svj vjdjeti Кris­ta. U mettuvremenu, kr~canski pastiri treba da obavljaju svoj po­sao kao da su ga vec vidjeli ј kao da је on njih vec vidjo, po~tujucj nagradu koju се dobltj (usp. НеЬ 11 ,26.27). On је "Natpastir'' (grcki archipoimentos) ili nadblskup kojemu su svi podredenj pas­tjri odgovomj ј kojj ее ih nagraditi.

Vijenac је u to doba Ьiо nagrada za pobjedu npr. u natjeca­nju (vidj 1 Kor 9 ,24.25). Izraz vijenac s/ave znacj ne samo vijenac koji sjmbolizjra slavu nego ј sudjelovanje u slavi kao nagradu ("vj­jenac zjvota" , Jak 1 ,12; Otk 2,10). Izraz neuveli prijevodje rijecj amarantinos, pridjev kojj znaci napravljen od amaranta, cvijeta kojj navodno nikad ne vene, kojj је "vjecjt" (usp. 1 ,4).

XU. POZIV NA PONIZNOST 1 STRPI.JIVOST (5,5-9)

Podjednako је vazno da svi kr~anj steknu pravilan stav uma i odaziv duha u odnosu na bliznje ј njihove Zivotne uvjete . Treba da budu pokomj ј dragovoljn~ usluznj, napose prema starijima, а najvi~e prema Bogu. Svjjest daje Bog protiv onih kojj upomo zah­tijevaju prava za sebe, а da се "u svoje vrijeme" nagraditi pokor­ne, trebala Ьi ih ј obuzdati ј nadahnutj. Bogu treba vjerovati jer se on brine. Svu se zabrinutost moie prebacjtj na njega ali jstodobno vaJja zadrzatj samokontrolu ј bdjetj jer је ёlavo aktivan ј agresjvan neprjjatelj kojj zeli unj~tjtj kr~cansku vjeru i svjedocanstvo. Nje­mu se mozemo suprotstavjti drzecj se vjere i svjedocecj, а tomu се

124

PRVAPETROVA 5,5 pripomoej podsjecanje na cjnjenicu da trpljenje radi Krista nije neoblcno Ш jedinstveno jskustvo nego da zahtijeva strpljjvost.

5. Rijec tako cini se jednostavno uvodi u ј о~ jednu preporu­ku u vezj s pon~anjem (usp. 3,1). Petar ponovno nagla~va drago­voljno podredivanje, pokoravanje u davanju castj drugima ј slute­nju (usp. 2,13.18; 3 ,1). Takvom Ы se ponizno~cu jmao odJjkovati svaki clan kr~anske oblteljj, а napose mladici, koje samoljuЬlje lako zanese. Izraz starje!ine, presbutoroi, ne odnosj se samo na one kojj imaju nadglednjcku sluiЬu nego ј na starije ро dobl.

Neoblcan glagol egkomboustltai, preveden kao pripasati se, oznacava jnace vezivanje pregace а smjsao је pripwte se ponjz. no~u kao pregacom; takav izbor rijecj, osoblto u Petra, upucuje na njegova sjecanja iz "Gomje sobe" kada је lsus pripasao prega­cu kako Ьi ucenicjma oprao noge. Poniznost. tapeinophrosune, u Ьiti је stav uma. Ovdje se pozjva na ponjznost u djelima (ne u os­jecajima ni u molitvama za ponjznost). Ponjznost valja izrazitj slu­zenjem drugima, primanjem njihovih naredbl ј uklapanjem u njj­hove rasporede. Grcka rijec a/leois jednostavno znacj jedni prema drugima, odnosno za dobroblt drugoga.

Bog se oholima protivi, а poniznima daruje milost navod је jz lzr 3,34 (usp. Ps 18,25.26; 88,6; Lk 1,51-53). Svima се bltj u­putno da se podsjete da Bog promatra ~to rade ј u skladu s tim s njjma i postupa. Protivi se uznositima ј bahatima. Poniznima udje­ljuje naklonost. UZivaju u njegovoj darefljjvosti. On ih podrzava. Ponjznima је osjgurana nagrada. Njih prihvaca iBog а ј ljudj (Post 39,21).

6.7. Vladajuee naeelo dobrovoljne, djelatne pokomosti ј

ovdje doseze naj~ri raspon. Dobrovoljna pokomost treba se iska­zjvati prvenstveno prema Bogu • treba se poniziti pod snaZпu ruku BoZju . а}ј ј u odnosu na sve !to se de~ava, а napose na trpljenje kojemu се kr~anj radj Кrista moZda blti izlozeni. Takav pristup ј stalna pokomost inspirirani su svije~u о Вођој vrhovnoj vlasti ј provjdnosnom nadzoru · sve su stvari, naime, pod njegovom moc­nom rukom · а pouzdanjem u njegovu brigu za narod kojj trpj jz. razava se povjerenje da ga on sada cuva ј da mu za buducnost sprema slavu. Petar zeli recj da Bog nadzire sve ~to se dogaela, s punim povjerenjem mozemo blti sigumi da је sve ~to poduzme za

125

PRVA PETROVA 5,7 dobro njegova naroda. Кr~ani, dakle, treba da se pokore ne samo okolnostirna nego i ruci ВоZјој koja ih nadzire (usp. НеЬ 12,7-9). U tom uvjerenju s pravom se nete dopustiti da ih pritisnu uznemi­renost i panika, nego 6е se odlucno predati Gospodu. Budu6i da se izraz pod snafnom rukom Bofjom odnosi na Bozju providnost koja sve nadgleda, а napose (u uoblcajenoj Ьiblijskoj upotrebl) na njegovu sposobnost da izbavlja svoj narod i sudi neprijateljima (vi· di lzJ 3,20; 51 ,5; Pnz 5,15; 1 Кr 8,42), imperatjv ponizite se dos­lovce zahtjjeva od vjemika ne samo pasjvnu rezjgnacjju nego ј ak­tjvnu suradnju, to jest, kako kafe Selwyn, "dopustite da budete ponifenj" . Usporedite to s bolesnikom kojj odablre odrei!enog li­jecnika predaju6j se u njegove ruke ј nadaju6j se obe6anoj dobro­Ьitj . Obe6anje da vas uzvisi utemeljeno је na rjjecjma samoga Krjs. ta (Lk 14,2) . U pravo vrijeme, kao ~to kaze Lejghton , znacj "ne u vrijeme koje zamШja~. nego u vrijeme koje је Bog mudro odre­dio".

Redak 7 djelomicno navodi, а djelomjcno tumaci mjsao iz Ps 55,22: "Povjeri Jahvi svu svoju brigu i on 6е te potkrijepjtj." U navodu se u LXX upotreЬljava rijec merimna, briga, uznemjre­nost. Kad nas snai!u brige, ne moumo jh jednostavno odbacjtj ј na taj ih se nacin rijegti. Moumo se, mei!utim, rije~iti tjeskobe koju one uzrokuju. Sve !to ugro!ava mir i uzburkava um mofemo odbaciti jer se moumo pouzdati da је Воg sposoban ј spreman pomocj. Merimna dolazi od glagola kojj znacj podijeliti. Uznemj­renost moze do te mjere uzburkati i podijeliti um da potpuna ро· bofnost postane nemoguca. Lijek је obracenje ј osloboi!enje pre­davanjem uznernirenosti Вogu . Povjeriti је prijevod grcke rijecj epiriptein, §to doslovce znaci baciti na (usp. Lk 19,35) а podrazu­rnijeva i na§ napor. Aorist, u kojemu se particip nalazi, oznacava odlucnu akciju. Predav~i sav teret Bogu, moramo ga upotpunostj odbaciti, povjeravajucj mu se ј dopu!tajuci mu da nas vodi. Budu­ci da mu time ukazujemo povjerenje, on nат је оЬесао da се se brinutj о nama ј da се nas odrzatj u duhovnom miru, ocuvati od tjeskobe ј panike . Jer оп se brine za vas jzrazava vjeru kojaje ka­rakteristicna za kr~anstvo i Ьiblijsku vjeru. Druge su religije, sa svojjm brojnim ceremonijama, oblcno okupirane proЬiemom ka­ko da postignu da se Bog za ne§to pobrine, odnosno "zrtvom i1i

126

~ .

1

+

PRVA PEТROVA 5,8.9 molitvom poku~vaju pobuditi zanimanje bozanstva" (Master· man). Кr!cani polaze od uvjerenja da se Bog brine i na tome sve temelje (usp. Mt 6,25-35; Rim 5,8; 8,32).

8 .9. Tako ve1iko povjerenje u Boga ne opravdava odavanje uticima ј nemamost. Ј о§ uvijek postojj potreba da covjek sam se­be kontrolira.da bude budan. Petar se nije toga drfao kada је zani­jekao Кrista. Na~ је protjvnik uvijek aktjvan ј traZi priliku da nas nadv1ada. Nakanio је sjjati razdor, kidati prijateljstva, potjcati na zlo. On pred ljudima optuzuje Boga, pred Bogom ljude, ljude је· dan pred drugima. Zeli potkopati povjerenje, u~utkati jspovijed ј ugasiti vjeru. Moramo zadrzati svoj stav ј Ьiti jaki u kr§canskom uvjerenju. Tu nат moze pomoci mjsao da u tom sukobu njsmo samj ј da nШе pote!koce nisu jznjmka. Naprotjv, takva su jskustva uoblcajena u Bozjem narodu za vrijeme njihova boravka na ovo­me svjjetu, (usp. НеЬ 12,7.8). Umjesto da ih smatramo nesretnim spletom okolnosti, valja pomisliti da su ona zapravo jzvr!enje Boz­jih namjera s njegovim narodom, za njegovo dobro ј u njegovu jnteresu. Pote~ocama 6е docj kraj kada Botje namjere budu js. punjene.

Antidikos, protivnik vas, znacj protivnik u parnici (usp. Lk 12,58; 18,3). Rijec diaЬolos, t1avao, tj. klevetnik Ш onaj kojj kri· vo optuzuje, upotreЬijena је u LXX umjesto hebrejskog "Sotona" (ЈоЬ 1,6·12 ; Zah 3,1). ОЬје rijecj oznacavaju zlog neprijatelja ko­ji optuzuje i lafno tereti (Otk 12,9-1 l ;usp. 1 Pt 2,12;3,16;4,4).

Obllazi traieci koga da profdre. Oprite ти se stameni и vjeri. Opasnost na koju se ovdje misli ро svoj је prilicj njjekanje vjere pod pritiskom Ш zastra~jvanjem. Takvim је pritiskom Ьiо svladan Petar kada је zanijekao svoga Gospodina. lsus је о toj o­pasnosti govorio kao о neposrednoj napasti ponajprije zbog dje1o­vanja Sotone. Petar ovdje takoi!er provodi ono !to mu је Gospo­din naredio da ucini cim se oporavi od svoga propusta, da јаса svoju bracu ( vidi Lk 22,31.32). U prilog ovakvom tuma<::enju mo­zemo navesti Otk 12,9-11 , gdje se za ttavla kate da је Ьiо savla­dan vjemim svjedocenjem ј neustra§ivom odano!cu sve do smrti. Takotter, u pismu koje su crkve u Lyonu ј Becu pisale za vrijeme progona Marka Aurelija stoji da su oni kojj isprva zanjjeka~ vje­ru, а kasnije se роkајШ ј Ьijahu cvrsti u svom uvjerenju "progu-

127

PRVA PETROVA 5,10 tani i ponovno tivi izrigani od zvijeri" (Blenkin). Obratite pafnju na ~injenicu da druge tipi~ne izvore opasnosti · svijet i tjelesnost · vjemici treba da jednostavno napuste , dok је davo neprijatelj ko­me se valja odlu~no oprijeti.

Va!a braca prijevod је rije~i adelphotes, ~to zna~ i bratstvo odnosno kr~anska zajednica, i<Dja se ovdje smatra odvojenom, u svijetu jedinstvenom grupom (usp. 2 ,17). Podnose, glagol epite­lesthai (u trajnom prezentu), zna~i da se patnje јо~ uvijek usavr!a­vaju, da svrha u koju su do~e. tek ima Ьiti ispunjena.

ХПI. IZVRSENO UfVRDIV ANJE 1 OSOBNI POZDRA V (5,10..14)

Кr~ani se mogu osloniti na samoga Boga zbog bogatstva njegove milosti, jer је sam on zelio da ih kratka ovozemaljska trp­ljenja osna:te i u~ine postojanima. Njegova, naime, snaga uvijek prevladava.

Petar је zamolio Silvana da napi~ ovo pismo jer је u njega kao vjemog ~Jana bratstva imao povjerenja. Poslanica је prili~no kratka. Namjeravao је ohrabriti kr~ane, posebno dajuei im apos­tolsko svjedo~anstvo о pravoj naravi Bozje rnilosti , rnila;ti koju te uzivati ljudi koji pateci ostaju ponizni, ovisni i vjemi. Poti~e ih se da u tome budu postojani i ~vrsti.

Pozdrave ~је izabrana crkva Bofja u gradu poznatu ~rom svijeta, а posebno Мarko, koji је Petru poput sina. Zeljaje da iz­me<tu sеЬе odr:tavaju sli~nu srda~nost i uZivaju rnir koji је poda­ren svima koji su u Кristu lsusu.

10. Glagoli su ovdje u buducem vremenu а ne u optativu; izrafavaju obetanje, а ne zelju. Petar ne moli u smislu " neka Bog ... " , nego potvr<tuje da Bog "hoee" odnosno "te" u~initi ne~to dajuti ~itateljima stanovitu potvrdu, jemstvo. Na Boga se mogu osloniti jer te on do kraja ishoditi njihovo spasenje (usp. 1 ,5.6.) . On је Bog svake mi/osti i pozvao ih је da sudjeluju u njegovoj sla­vi. Izraz koji se odnosi na svaku milost ili "svakoliku rnilost" (usp. 4,20) podrazumijeva da Bozja rnilost pokriva sve potrebe svakog ~lana kr~anskoga bratstva. О bozanskom pozivu re~eno је troje: on је и Kristи, tj. potje~e od Isusa Krista; njemu је na vјеёпи slл-

128

f· 1

•·

PRVA PETROVA 5,11 vu; Ьit се ispunjen po!to та/о potrpite. Poziv је dakle sli~an Кri­Кristovu - ovozemaljsldm trpljenjem do nebeske slave (usp. 1 ,2). Sudjelovanje u trpljenju dio је poziva jednako kao i kona~no sud­jelovanje u slavi (2,20.21 ). Nagl~ena је suprotnost izmeau vje~ne i bo:tanske naravi slave i kratkoee trpljenja. То upucuje da је cilj vrijedan trpljenja. Slava koja ima potom uslijedШ kr~anima treba omoguciti da trpljenje shvate na pravi na~in (usp. 1,6 ; 2 Kor 4 ,17).

U RV stoji: " Bog ... t e vas ... usavr~ti , utvrditi, oja~ati." Naglasak је ovdje na osobnoj , izravnoj sluzbl Boga njegovom na­rodu. Izrazavajuci rni1ost i ispunjavajuci svrhu njihova poziva, Bog se sam brine о njihovu napredovanju i usavr~avanju (usp. 1 Sol 5,23). Selwyn pi~e: " Ne оЬесаје se puka pomoe, nego aktivna in­tervencija ~ osobna prisutnost samoga Boga." Za usavrfiti korijen­sko је znacenje gr~kog glagola katartizein, urediti Ш upotpuniti, u~initi takvim da moze izvrШi svoju zadacu". Rije~ se ina~e upotreЬljava za krpanje mreze (vidi Мk 1 ,19 ; usp. 2 Tim 3,17; Lk 6,40). Uёvrstiti zna~i u~initi postojanim , kao ~to је navedeno u prethodnom retku (usp. 2 Sol 2,17; 3 ,3). Bog је i samoga Petra pou~io da tako sluzi svojoj braci (vidi Lk 22,32). Masterman ob­jamjava da Ьi uёvrstiti moglo zna~iti oprerniti za aktivnu sluzbu. Slijed rnisli u tom Ьi slu~aju Ьiо ovakav: Bog се ih prvo u~vrstiti u vjeri i dati im snagu da budu postojani; potom се ih osnafiti za aktivnu sluzbu, tj. oja~ati ih da idu dalje, da nastave. Izraz utvrdi­ti nalazi se u vecini rukopisa iako је otvoreno pitanje da li је sas­vim u duhu gr~kog izvomika.

11. U gr~kom u ovom retku nema glagola. Radi se vjerojat­no о jeziku molitve, "neka tako bude". Ј о§ је vjerojatnije da је to jezik priznanja kao i u 4,11 , а i u poznatom zavr~etku "O~ena~" • njemu vlast zauvijek. Takvu iskazu " Amen" samo јо~ dodaje nag­Ja~enu potvrdu te doprinosi ~vrstoj osnovi za povjerenje i hrab­rost. lmenica kratos, snaga ili mot u Novom se zavjetu upotreЬlja­va samo kad је rije~ о Bogu. Njome se opisuje sposobnost nadzira­nja, kontrole ; stjecanje polozaja i njegovo odr:tavanje. Tu moc sa­da i za sva vremena ima Bog.

12. U ovom је trenutku Petar vjerojatno sam uzeo pero i vlastoru~no dodao zavr~ni post scriptum (usp. 2 Sol3,17). Silva-

129

PRVA PEТROVA 5,13 па se obl~no spominje kao Pavlova izabranog suputnika na dru­gom misijskom putu (Dj 15,40) i suradnika pri pisanju pisma So-· lunjanima (1 Sol 1,1; 2 Sol 1,1; 2 Kor 1,19). U Djelima ga Luka zove "Sila". Као i Pavao, i on је blo Zidov i rimski gra<!anin {vidi Dj 16,19.20; 25,37). Moguee је da је Silvan latinski а Sila gr~ki oblik njegova izvomo aramejskog imena Sch'.'iach, ~to Ьi zna~ilo poslan.

Iako Ьi Pi!em vam .. ро Silvanu moglo zna~iti da је Silvan Ьiо glasnik koji је pismo {vidi Dj 23, gdje је isti ~ovjek nosio pis­ma pisana nakon Jeruzalernskog sabora); premda је vjerojatno i bilo tako, Petrovo "pi~m vam" (umjesto, recimo, "~em vam") izgleda da upu~uje na to da је Silvan Ьiо i Petrov pisar. Na taj Ьi se na~in dalo objasniti kako su misli za koje se s pravom smatra da potjel:u od Petra bile tako dobro sro~ene u gr~kom.

U izrazu bratom vjemim ро izboru rije~i. poretku i upotre­Ьi odre<!enog ~lana, kao i ро polozaju rije~i vam u gr~kom, moglo Ьi se zaklju~iti da је Silvan Ьiо dobro poznat primaocima pisma te da se Petar poziva na njegovo vjemo sluzenje medu njima. Koga smatram • Petar ne iznosi mi~jшje u koje nije siguran, nego ~vrs­to utemeljen stav о Silvanovoj naravi i radu.

Usporedite izrazPi!em vam ukratko s НеЬ 13,22. Ovo zna~i da је Poslanica kratka i nuzпo zgusnuta u usporedbl s svime ~to Ьi Petar volio da је mogao napisati ili s onim §to Ьi Silvan mogao re~i kad stigne. Da vas oЬodrim i powjedoгim- • odraz је Petrove dvo­jake namjere - da apostolskim svjedocenjem о spasonosnoj milost j ВоZјој potvrdi njihovu vjeru i nadu u Boga i da ih ohrabri da u njoj budu postojani. Ovo је istinita milost Bof.ja odnosi se, izgle­da,na temeljnu apostolsku poruku (pozvan је da svjedo~i). poru­ku о rije~i Кristovoj , ро kojoj је spasenjska rnilost obuhvatila ј besprizome i ponizne (1 ,10; 5,5), ~ine~i ih nasljednicima Zivota (3,7) i osposoЬljuju~i ih da jzdne ovozemaljska trpljenja (4,10); te kasnije u~aju vje~nu slavu. Nje se drf.ite prijevod је grtkog imperativa (usp. 1,1 З) а zaokruzuje Petrovo svjedotenje.

13. Izraz suizabranim и Babllonu moglo Ьi se razumjeti ј kao da se odnosi na Petrovu zenu. U Otk 1,18 "Babllon" је upot­rijeЬljen u smislu Rim, а tako ga se moze i ovdje razumjeti. Tek u vrijeme i nakon refoПТJacije pocelo se uzimati u obzir i doslovno

130

PRVA PETROVA 5,14 zna~enje {Babilon u Mezopotamjjj) i1i Babilon kao jedna od voj­nih postaja u Egiptu. (Vidi u Uvodu str. ј dalje, detaljnije raz­matranje.) Budu~i da na pocetku Petar citatelje u Maloj Aziji o­pisuje kao "izabrane ... putnike raseljenike" (Џ), l:ini se priklad­nim protuma~iti da se radi о kr~anskoj zajednici u Rimu, koja је sudionica istog izbora (suizabranica) а raseljena u samom Babilo­nu, svjetskom sredi~tu organiziranog bezbo~tva. Petrovo svjedo­~enje о kr~anskom bratstvu, koje ~rom svijeta ima iste ku~nje (5 ,9), ali koje usred njih Ьiva izlozeno pravoj rnilosti BoZjoj (5,12), to cini јо~ upe~atljivijim.

Marko sin тој vjerojatno је isti Marko kojega se spominje u Djelima {12,12.25; 15,36-39) i u Pavlovim poslanicama (Kol4,1 0 ; 2 Tim 4,11 ), onaj koji је napisao drugo Evandelje. Tradicionalno se smatra da mu је u tome izravno pomogao Petar. Izraz "moj sin" odnosi se ili na kr§~ansku ili, jednostavno na ljudsku poveza­nost. BuduCi da postoje dokazi о Markovu boravku u Rimu, oni Ьi mogli potvrc1ivati i Petrov boravak u Rimu dok је pisao ovu poslanicu. Medutim, kronologiju Petrova boravka u Rimu i Mar· kovih kontakata s Pavlom i Petrom u to vrijeme njje mogu~e toc­no odrediti.

14. Petar se brine da kr~ani kada se sretnu medusobno iz­raZэ.vaju dobru volju, tele~i da se i on moze medu njima na~j. qelov /jubavi Ьiо је cesto na~in pozdravljanja kd~ana kad Ьi se sastali na sluzbl Botjoj (Ш kada Ьi se drutili kojom drugom prigo­dom); to је Ьiо vanjski znak zajedni~tva i ljubavi ( usp. Rim 16,16; 1 Kor 16,20; 2 Kor 13,12; 1 Sol5 ,26).

Petar zavrbva jednostavnim, znacajnim i sveobuhvatnim o­pisom kr~ana, svima koji ste и Kristu. Тај opis upu~uje na to da sudjelovanje u Ьlagoslovu i zajedni~tvu evandelja zavisj isklju~ivo od izravna, osobna odnosa prema Mesiji. Njtko ga ne moze uZivati mimo njega; а uZivati ga mogu svi koji mu pripadaju.

131

PRVA PETROVA- NAUK POSLANICE

NAUK POSLANICE

1. Boija narav

lz mnogobrojna upucjvanja na Boga u Poslanicj, vecinom uzgredna ali vrlo od.mjerena, moremo pone~to nau~iti о Boijoj vrhovnoj vladavini, naravi i djelovanju.

On је " Bog" (u gr~kom stojj odredenj ~lan, ho theos, 1,3; 2,17) i "Воg Otac" Ш "Bog ј Otac Gospod.ina nuega Isusa Кrista" {1 ,2.3), tj. on је istiniti Воg, prva osoba Trojstva. Narod kojj је spasio mofe ga tako<!er nazivati "Ocem" (1 ,17). Drugi се ga na kraju spoznati kao Suca koji се, kad dode vrijeme, suditi svima, fivima ј mrtvima (4,5). On се suditi "svakoga prema njegovim dje­lima" ј "nepristrano" (1 ,17). Кr~canj ne srniju smet.nuti s uma da on sudi vec sada jer је morao zapo~eti od svoje kuce. Svijest о to­me treba ih potaknuti na bogobojaznost i pouzdanje ( vidi 1 ,17; 2,23 ј 4 ,14-19). On, naime, gleda pravedne i slu~ njihove molitve, ali se suprotstavlja zlo~incu (3,12). Oholima se protivi, а ponizni­ma daje milost (5,5). Njegov narod stoga treba priznati njegovu sna!nu ruku, poniziti se pred njom i o~ekivati da се ih ona u pra­vo vrijeme uzvisiti {5,6).

Boga treba priznati i Ьlagosloviti (1 ,3) kao tvorca na~ga spasenja. On је to spasenje odred.io ili predvidio prije postanka svi­jeta. lspunjenje spasenja dogada se prema njegovu predznanju ( 1, 2.20). On је Krista uskrisio od mrtvih ј dao mu slavu. Onima kojj u njega vjeruju to daje ~vrst temelj pouzdanja ј nade (vidj 1,3.21).

Bog svojem narodu postavlja posebne zahtjeve. Narod odsad treba da bude poslШan i odan njegovoj voljj (1 ,2; 4,2). U slobod.i kojom ih је on u Кristu oslobodo kr~ani treba da five kao njegovi sluge (2,16). Njihovo pona~je Bogu treba Ьitj prihvatlji­vo, pred njim dragocjeno (2,20; 3,4). On u svemu treba Ьiti proslavljen ( 4 ,11) jer njemu pripada slava ј vlast u vijeke vjekova (5,11).

On је svet (Џ 5.16), rnilosrdan (1 ,3), rnilostiv (5,20) ј strp­ljiv (3,20). Njegova rije~ fivi i ostaje (1,23.25). Stogaje ispravno bojati ga se (1,17; 2,17). Takva svijest о Bogu treba da potakne

132

1

t 1 1

1

•

PR VA РЕТRОУА - NAUK POSLANICE njegov narod na druga~§j fivot, fivot kakvim jna~e nikada ne Ьi fivjeli (2,19). Bog mu је primjerom pokazao da u njega mofe ima­tj povjerenja (1 ,21). Znajuci da se on za njega brine, narod svu svoju brigu mofe povjeritj njemu (5,7). Na razli~jte mu је na~jn~ pokazao milost obdariv~ ga darovima za mnoge slufbe (4,10.11).

Medutjm, moguce је da је njegova volja da njegov narod ovdje na zemljj trpj ј kad ~ini dobro (3,17; 4,19). Trpljenjem se Bog slufi d.a jsku~a ј zrelijom u~ini njegovu vjeru (1 ,6.7), te ga ta­ko usami (5,1 0). Qnj kojj trpe treba da sebe predaju njemu kao Stvoritelju ( 4 ,19), poput Krista, kojj је od ljudskih ruku trpio ne­pravedno "prepu~tajucj se Sucu pravednome" (2,23).

11. Osoba i djelo lsusa Кrista

U cjtavoj se Poslanjci pretpostavlja da је lsus Кrist · kojemu је pisac, kako sam tvrdj (1,1), apostol- ujedno i Sjn Bozji i Gos­podin Crkve , tj. zajednice izabranih. Njegov је "Ota9" vje~nj Bog а on је opisan kao "na~ Gospodin" (1,3). Bog mu је u vje~nostj odredio svrhu koju ima jspuniti u povijesti. Вјо је predodreden prije postanka svijeta da svojom krvlju, tj. umrijev~i na zemlji kao ~ovjek, spasi svoj narod (1 ,18-20). U starozavjetno doba, prije no ~to se osobno pojavio na Zemlji, Duh ~ija је zadaca svjedociti о njemu, govorio је ро prorocima о trpljenjima koja su odredena da kao Mesija pretrpi i slavi koju се odatle zadoЬiti (1 ,1 0.11).

Тај se vjecnj bozanski naum sada ispunio. Као istjnjto dovr­senje zemaljske povijesti, Кrist se pojavio ovdje na zemlji, kako је bilo i predviёteno ( 1 ,20). Trpio је u Щelu kao ~ovjek ( 4, l ). Bio је "uЬijen u tjjelu" (3,18). 1 nakon smrtijos uvijek djelatan u duhu, oti~ao је propovijedatj utamni~enim zlodusima, navije~tajuci svo­ju pobjedu, pobjedu sada potpuno sigumu po~to је njegova ze­maljska zrtva Ьila prinesena {3,19). Bog је to pe~atom potvrd.io, dajuci gre~nicima, beznadnicima, nov temelj pouzdanja uskrisiv~ Isusa iz mrtvih ј proslavivg ga (1 ,3.21). Isus је Ьiо bozanski uzdjg. nut - uza~o је na nebo ј Ьiо postavljen zdesna Bogu kao Gospo­din nad svim nebeskim vlastima i silama (3,22). lpak, jstj taj Isus јо~ treba Ьiti otkriven ј potpuno objavljen (1 ,7). Slava koja mu је odreёtena treba Ьiti potpuno objavljena (4,13). Petar to govori

133

PRVA PETROVA- NAUK POSLANICE

vrlo uvjerljjvo jer је svjedok Кristovih patnjj ј jer је na Gori preob­ra!enja unaprijed vidio Кrisotvu nebesku slavu • slavu koja se tek jma o~jtovati (5,1).

Кristovo utjelovljenje ј zemaljsko trpljenje ne vodj samo njega nebeskoj slavi; ono sad~njim ј vje~nim dobrima vodj ј one zbog kojih је trpjo. Naime, о njegovu se objavljenju, bez obzjra da li se tu misli na njegovo prvo do~~e ili kona~no objavljenje, mi­lost donosi njegovu narodu (1 ,13).

lsusov zemaljsЮ tivot upravo је smrcu, prolivanjem krvj na krifu, doveden do vrhunca. Na k.rizu је , kao nevin ј neokaljan Ja­ganja~, prinesen da jshodj oslobodenje onih u okovjma (1 ,18.19). lspunjo је ono ~to је u starozavjetnoj sJicj ostvareno oslobode­njem lzraelaca od ropstava ј suda u Egiptu kad su kJalj pashalnu jagnjad i njihovom krvlju ~kropШ dovratnike.

Krist је podnjo smrt kojom su tada urrurali zlotjncj. Javno је smaknut, izlozen sramu ј prokletstvu vje~anja na drvo, kao ~ov­jek kojj је zasluzio najstrozu kaznu za grijeh. On је trpio u zamje­nu, nadoknadu, Pravednik namjesto nepravednjka. Uanjo је to kako Ьi svima donjo zdravlje, obnovu i porrurenje, da nas privede Bogu (2,24; 3,18). Buducj daje njegova krv jednom zauvijek pro­livena, ona је, metafori~Ю. otada trajno dostupna za ~kropljenje grijehom obojenih ј jsJdju~enih iz Ьlagoslova ; pribavlja ljudjma o~j~enje , Bozjj prihvat ј sudjelovanje u Ьlagoslovima novoga Sa­veza milosti, Saveza vje~no zapetacena njegovom smrcu (1 ,2).

Iako se Кrista, uskrsla, uzdignuta i ustolitena, sada ne mofe vidjeti, njegov narod је u zajedni~tvu s njjm jer mu se odzjva osob­nom ljubavlju, vjerom ј predanjem (1 ,8). Narod treba Ьitj svet kao Gospodin u njihovim srcjma (3,15). Krist jm Duhom jam~j svoju prisutnost ј od njihovih srca stvara seЬi zemaljski hram ( 4, 14). Vjemike takoder poziva da zajedno ostvare odnos prema njemu kao novo, bofanski zami~jeno zajednj~tvo. On је, naime imeno­van 1ivim kamenom, od Boga izabranim i caocenim, postavljenim da u nebeskom Sionu bude zaglavnim kamenpry1 gradevjne koja је sastavljena od kamenja - ljudi. Svi koji k njeшu dodu ј okuse nje­govu milost uziduju se u hram, pripadaju svecenstvu povla~tenu prinositi Bogu duhovne frtve. Bog ih prihvaca na osnovu njihova

134

PRVA PETROVA - NAUK POSLANICE osobnog odnosa s Кristom ј trajnog povjerenja u Kristovo posred­ni~tvo. On је tako duhovni pastir ili Ьiskup novoga stada okuplje­nog od zalutalili gre~njka kojj su se pokajali ј ро njemu bili vrace­ru Bogu (2,3-5.35).

lspunjavajucj svoju zemaljsku zadacu, Krist је takoder svom narodu ostavio primjer kojj treba nasljedovati. On је Ьiо bezgre­san ј u djelu ј u rije~jma , "ne ut jnj grijeha, njti se prjjevara nade u njegovim ustjma". Pod mukama ј provokacijama nepravedna pos­tupka ruje prijetio mutiteljima, nego је u tШnj svoj slu~aj predao Bogu, ratunajucj na sjgumo i nenadm~no djelo njegove praved­nostj ј vjemosti (2,20-23 ; 4,19).

zjvotnj put na~ega Gospodina kao Krista takoder jasno oci­tuje da su dvije znatajke Ьitne ј medusobno dopunjujuce u svo­jem zaokrutenju. Jedna је sada~nje zemaljsko trpljenje, а druga buduca nebeska slava. Sudjelovanje ј jednom i u drugom, Kristov narod stoga moze smatratj Ьitnim dijelom kr~canskoga poziva i tasti. Kr~canj sada treba da se raduju kao zajednicari Kristovih patnjj kako Ьi , kad njegova slava bude objavljena, moglj radosno klicatj (1 ,11; 4,13 ј 5,10).

Konacno, postojj ј ozbiljna druga strana onoga ~to је Bog naumjo za Krista. Pojaviv~j se na zemJjj kao obecanj Mesjja, vje~­nj Bozjj sin neke је ljude uvrijedjo. Sredjsnjj kamen, kojj је Bog podigao da Ьi Ьiо zaglavnjm, odbacili su zemaljski crkvenj gradjte­Jjj. То је dio Кristove zemaljske sudЬine ; on је cjnjo Bozju volju ј

ispunjo njegovu vje~nu nakanu, da ga ljudj odbace, da ga odbace cak ј religijski vode, kojj tvrde da vr~ Bofju sluzbu. Kamen kojj је Bog izabrao postao jm је "kamen spotjcanja; stjjena posrtanja". Dogadaj j iz Kristova zemaljskoga fivota ј prorocko tuma~enje Bo­gom nadahnuta Pisma pokazaJj su da је jstj lsus kojega је Bog jme­novao da bude izvorom beskona~nih Ьlagoslova onjma kojj vjeru­ju jstodobno nejzbjeznj uzrocnjk suda ј propastj onjma kojj ne vjeruju (2,3.7.8).

Ш. Djelo Svetoga Duha

Poslanjca sadrzj takoder nekoliko znatajпillпaputaka о dje­latnostj Duha Bofjega, о njegovoj suradnjj u jspunjavanju unapri-

135

PRVAPETROVA -NAUKPOSLANICE jed odrettenih ciljeva Boga Оса za njegova Sina i, ро njemu,' za i­zabrani i izbavljeni narod. Prije nego ~to se Sin pojavio na Zemlji, Duh је, izravno povezan s njim i njegovim djelom kao Mesijom ili Кristom , svjedo~io ро prorocima о trpljenjima i slavi koji su mu odredeni i Воtјој spasavajucoj milosti koja ее tako doti do ljudi, napose do pogana. Stoga, kako Petar implicira, spise Staroga zav­jeta s pravom motemo smatrati Duhom nadahnutim svjedo~anst·

vima i evantteoskim istinama (vidi 1,1 0-12). Nakon ~to је Кristovo zemaljsko djelo bilo dovr~no, Sveti

је Duh Ьiо posebno poslan s neba da osnati svjedoke za navije~ta­nje Radosne vijesti i da jam~i da u Pismima proro~ki objavljene istine sada, u dane njihova ispunjenja, valja propovijedati onima za ~ije su dobro odredene (vidi 1 ,12; usp. Lk 24 ,44-49; Ој 1 ,8).

lsti је Duh djelatan kao Posvetitelj. On uvodi izabrane u stvamo u!ivanje Ьlagoslova koji su im u Кristu, kroz njegovu pro­livenu krv i u skladu s time potyrdenim obecanjima Botjeg Save­za, postali dostupni. Djelo је to Duha · proizvesti poslu~nost u Botjemu narodu, tj. utjelovljenje svetosti u zna~aju i vladanju (vi· di 1,2).

Duh takoder na osoЬit natin po~iva nad Bo!jim narodom u svijetu - kao stup oЬlaka ili vatra nad zavjetnim kov~egom u pusti· nji, simbolizirajuci botansku prisutnost (vidi Izl 33,9.10; 40, 34-38) · tako da on mote osjeeati Botju pri.sutnost, napose kad trpi zbog Кristova imena (vidi 4 ,14).

Znatajno је prirnijetiti da ova poslanica takoder upucuje na odjelitu i izrnije!anu prisutnost i djelatnost svih triju osoba Troj­stva · Оса, Sina i Duha Svetoga . naro~ito u 1 ,2 а vjerojatno i u 4,14.

IV. Bolji narod

а. Botanski izbor, iskupljenje i posvecenje Petar ~itatelje oslovljava kao narod kojemu је dan novi sta·

tus i koji је vje~nom nakanom i zemaljskim posredovanjem tivoga Boga stekao novo iskustvo. Naslovljenici su "izabrani ро predzna­nju Boga Оса" ( 1 ,2). Otkupljeni su "dragocjenom krvlju Krista" ( 1,1 8.19), а ne propadljivim stvarima. Мilost im је donijeta njego-

136

t

1

PRVAPETROVA - NAUKIOSLANICE vim objavljenjem ( 1,10-1 З). Vje~nj Sin Bo!ji, kojega је Bog pred­odredio prije postanka svijeta, u povijesti se o~itovao otkuplje­njem (1 ,20). Uskrisiv~i Krista od mrtvih i uzdigav~i ga u nebesku slavu, Bog је vjernike uvjerio da ga sada, kroz Krist.a, mogu gledati vjerom i nadom ( 1 ,З .21 ). Rije~ Botja, Ьlagovjjest spasenjske mi· losti, propovijedana јт је s uvjeravajucom silom Duha (1,12.25). Njihov odgovor Rijeti istine · jzra!en kr!tenjem (3,21.22) · slijedi­la su obecana dobra o~i~enja ј otivljenja. Oni su "oti~ceni" i "nanovo rodeni" ( 1 ,22.23). Duh jm је postao posvetiteljem ( 1 ,2). Oni su "nekot (bili) Ne-narod, а sada (su) Narod Bozji" (2,10). "Bogu svake milosti", kojj ih је ро Кristu lsusu pozvao ne samo da sada umru grijehu i tive pravednosti (2,24) nego takoder "na vjetnu slavu", kr!canj mogu vjerovati da се ih, nakon ~to malo potrpe, usavr~iti . u~vrstiti, oja~ati ј utvrditi (5,10).

Ь. Nebeski poziv Narod kojj је Bog izabrao pozvan је da sudjeluje u ispunje­

nju svrhe koja nece Ьiti do kraja ostvarena za zemaljskoga tivota, nego na nebesima ј u dolazecem danu njegovu. lzabranici su po­zvani na vje~nu slavu (5,10). Odre!!eni su za posjedovanje "bШti­ne neraspadJjjve, neokaljane ј neuvele, za njih pohranjene na nebe­sima" (1 ,4). Predvitteni su za spasenje koje је spremno da se obja­vi u posljednje vrijeme (1 ,5). Zbog toga mogu ra~unati da ее ih Botja snaga ~uvati do dana punog posjedovanja njegova pod uslo­vom da vjeruju ј nastave li vjerovati u njega (1 ,5). Okusiv~i Кristo­vjm dolaskom otkupljenje i kako је dobar Gospodjn (2,3), onj се se i dalje sve do kraja, nadati milosti koju im donosj objavljenje l­susa Krista (1,13). Тај се pogled u buducnost u njima, bez obzira na okolnosti, proizvesti neizrecjvu radost (1 ,6.8). Treba da Zive u svjetlu predstojeceg dovr~nja, svjesni da se "pribliiio svrretak sve­ga" (4,7) ј anticipiraju dan kada се se otkriti Кristova slava tezeci da i.ive kao da vec sudjeluju u buducem radosnom klicanju (4,13). Placa za vjemu slutbu Ьit се "neuveli vijenac slave" (5,4). О Kris­tovu objavljenju sada!nja vjera u Boga, vjera koja mu је vrlo dra­gocjena i izvomost koje testiraju sada!nje ku!nje, stje~e hvalu, sla­vu i ~ast (1 ,7).

137

PRVAPEТROVA- NAUK I'OSLANICE

с. PonaJanje svojstveno /a'ScCJYlima Pone!to od vec reteno ga upucjvalo је na to da onj kojj su u

Кristu postali Botjj narod s.,..·oj novj o~os ј ~lofaj ~oraju po_ka­kazati korjenjtom promjenc:>IП ~ona!an~a. ~?Jedno ~е , mec1uttm, zasebno prikazati neke od gl avnih оsоЬша ПJima SVOJStvenoga po­na!anja. Izdvojjt cemo cetiri ·

1. Dolazak Kristu. p,"'ii od.lucujucj odgovor na kr!Cansku Ыagovijest jest docj Kristu, povjerovati ~u (2,4-7). Bog је Krista u nebeskom Sjonu posta\'io fcao zaglavrн kamen ј svakomu koji u njega vjeruje оЬесао dar. 'Ј'а.К~ svatko tko postane kr!Caninom ku­~a svatko za sebe kako је dobar Gospodjn. Drugacjje receno, В~ pozjva Jjude ј~ tame k divnom~ svjetlu svojemu (2,9). One koji su lutalj poput ovaca tc:> dovodt do toga da Krista priznaju Pastirom ј Cuvarom njihoviЬ dusa (2,5). Postaju posluSпi jstjnj ј nalaze ocjscenje ј ozjv§enje ~оје daje Bog (1 ,22.23). U kr!tenju, koje је vid.ljivi zna.k takva ocj~enja ј obnovljenja, uvjereni u osob­no spasenje, ne zbog obredne upotre~e vod~: kao ~а Ьi ona imala ka.kvu moe da otklonj morэlnu nec~tocu tli stvon novu narav . nego jskreno!Cu, kada jh tko _upjta za vlastjti odgovor vjere u ras-petog, uskrslog ј uzvisenog J(rlst~ (З ,l8-~2)· . . . . .

2. Odustajanje od grijeha 1 posveclvanJe. PokaJanJe 1 VJera u Кrista vode k odgovarajucerrJ dvostrukom cudorednom zahtjevu kojemu је moguee osobno odgovo~ Р.~ Kri~to~oj smrti ј uskrs­nucu. Кrist је na svojem tijelu_ роnю gnjehe ljudi na drvo ka.ko Ьi se njihova povezanost s grijestma mogla prekinutj ј kako Ьi onj mogli iznova poceti Zivjeti prэvedno (2,24). Кr!Canj su pozvani da se oborufaju istim mШjenjefl'1 ( 4,1) ј shvate da је svrha Kristove smrti ј uskrsnuca zajamcjti svakomu tko lsusa prizna svojjm nosa­cem grijeha ј Gospodinom da mofe pres_t~~ fjvot tr~tjti u_ gres­nom samoopravdanju ј slobod~o ~е posv~~tJ IZvrSзvanJU ~OfJ~ vo­lje (4,2). Cijena i svrna otkuJ>l!~nJa od gn!eha (1,18.19) 1 nov1 od­nos prema Вogu kao Ocu u JcoJI su krscaru pozvanj (1,14-17) nejz. bjefno ih obvezuju da otada tjve dostojni toga poziva, da naslje­duju oЬitelj kojoj pripadaju, да u svakom vidu ponasanja postanu svetj kao §to је sam Bog svet. Od Boga su, naime, rodenj (1,23), te treba da odlote svaku zlocu rnisli i duha, rijecj i djela (2,1 ). Mora-

138

1 PRVAPEТROVA - NAUKPOSLANICE

ju prestati ugadatj stetnjm putenjm teljama (2,11 ) . Moraju se klo-niti zla ј tiniti dobro (3,11 ). То је jedjno pravo djelovanje izvome poslusnostj jstini.

З. Trajno cinjenje dobra. Nije dovoljno samo poceti isprav­no Zivjeti mora se i nastaviti. Potrebno је da se krscanj medusob­no vole kao braca u Kristu jzvomom ј farkom ljubavlju (1,22) ј da budu pripravni jednj se drugima podloZiti ponjzno slufeci (5,~)- U du_hu voljne, pokome suradnje ј priznajucj da su takvj od­n~s• ust:an b~fanski odredenj onj treba da prihvacaju ј vjemo us­mJeravaJu SVOJe obveze u gradskom, z:ajednickom ј oblteljskom zj. votu (2 , ~ 3·3:17). __ Bofja је _volja da takvim djelovanjem usutkaju klevete 1 pпdobtJU neke шасе ravnodusne za vjeru u Krista.

Tko zeli tinitj dobro neka trati mjr ј za njjm neka jde (3, 10-12) jer је to pozitivan nacin tivljenja i p~avo Ьlazenstvo. Krs­cani stoga treba da ustraju u dobrocinstvu bez obzjra §to zauzvrat primili (4,19). Ne smjju vracati "zlo za zlo nj uvredu za uvredu: nego n~protiv, Ьlagoslivljati" (3,9). Jer, kate Petar, "na to ste ј pozvaш da bastinite Ьlagoslov". Takva се postojanost Ьiti moguca samo ako ~ud~ duhom budni ј disciplinjrano trijeznj {1,1 З ; 4, 7) ~~9)~0, optruc• se <1avlu, i predajucj se Bogu, bdiju ј mole se (5,

. . 4. Srr~ljivo podnosenje zla • posebno zla nepravednog trp­IJe~Ja._ ~ SVIJetu kao sto је nas takvo је trpljenje пeizbjezno ј zbog SЗVJCSti 1 zbog Krjsta (2,19; 4,13-16). Kad su na to pozvanj, treba da. se_ ~jete Kristov~g prjmjera ј podu njegovjm stopama (2,21 ), ra­dUJU~J se predn?stJ sudjelovanja u njegovom trpljenju, ј gledajucj napnJed na obecano sudjelovanje u njegovoj slavi.

d. Krscanskc zajedni!tvo

Iak~ ~е -~јес ekklesia, crkva u Poslanjcj ne pojavljuje, u njoj su kr!Can1 IZПJekom poduceni da sebe razumjju kao clanove bo­z~ske zajednjce: Iako su na ovome svjjetu putnici, iako su raselje· ш u ~oga mJesta, zajednic ki su jzabrani ј zajednjcki јщ је Gospodin (1 ,1 -3); tako tvore u svijetu osoblto ј jedjnstveno "bratstvo" (grcka rijec adelphotes u 9. је retku u jedninj ј s od~ede~jm claпom), ciji su clanovj ј zajednjcki podnose пejzbjez­

no 1 bozansko predodredena trpljenja.

139

PRVAPETROVA -NAUKPOSLANICE Svi koji dola.ze Kristu moraju mu pristupiti kao "zaglavnom

kamenu" i neposrednim osobnim odnosom prema njemu sami naci svoje mjesto "kao !ivo kamenje " u gradevini ili duhovnom domu u kojemu Bog boravi i gdje ga se casti (2,4-6). Krscane је stoga moguce jednostavno opisati kao "sve koji su u Kristu" (5,14). Ne samo tako, jer to su "kamenje" "zivi" ljudi, ne samo "materjjaJ" za hram ili oltar nego jzabrano svecenstvo koje ро Кristu prinosj duhovne zrtve ugodne Bogu. 1 ponovno zbog izrav­na osobnog odnosa s Kristom takva sluzba postaje moguca i prih­vatljiva.

Кrscani se takoder trebaju smatratj pripadnicjma, onima ko­ji su pozvani da zajedno budu "rod izabrani" kraljevsko svecenst· vo, sveti puk, narod kojj Bog sam posjeduje" (2,9). То znaci da О· ni koji ranije nisu imali zajednicki identitet postaju ne samo na­rod nego i BoZji narod (2,10). Odredeni su da onim sto jesu i o­nim ~to cine zajedno kao jedan narod sluze Bogu i navijestaju Bozje kreposti i "silna djela".

Od posebne је, stoga, prakticne vaznosti da krscani jedni druge priznaju kao bracu u Kristu i da to zajednistvo zive. Cetiri puta Petar naslovljenike bodri da se medusobno vole jer su sada braca (1 ,22; 2,17; 3,8; 4,8). Та im је obveza nametnuta kao izrav­na posljedica poslusnosti istini; doista, ona treba bltj iskren izraz ciste i trajne, Bogom dane ljubavi za druge . Saosjecanje, Ьlagost, poniznost, gostoljublvost ј aktivna sluzba valja sasvim svjesno ро· kazivati prema sukrscanima (3,8; 4,8-11). Svi moraju shvatiti da su darovi koje su pojedinacno dobili od Boga namjjenjenj da vjez­bom budu usavr~avanj u sluzbl jedan drugome .

Krscani takoder treba da о sebl rnisle kao о Bozjem stadu (5,2) jet su, lutavsi poput ovaca naШi na potrebnu brigu, vodstvo i hranu obrativ~i se i priznav~i Кrista kao Pastira i Cuvara svojih duSз (2,25). Njihovo zajednistvo se zasniva upravo na tom novom zajednickom osobnom odnosu prema Kristu; to znaci da postoji sarno jedno BoZje stado jer postoji samo jedan nadpastir. Briga о ovcama u stadu dodijeljena је starje~inama (5,1-4), kojih је uloga da nadgledaju (5,2) grcki episkopein . Svoj zadatak oni treba da izvr~avaju ne gospodareci ovcama, nego postajuci uzorima; vodeci ih, а ne prisiljavajuci.

t40

l i

PRVA PETROVA- NAUK POSLANICE

V. UWGE TRPUENJA

U Poslanici velik је znacaj dan ulozi trpljenja Kristova i nje­gova naroda u Bozjem naumu. Daleko od toga da Ьi krscane sab· Jaznila pomisao da Krist treba da trpi ili da Ьi trpljenje smatrali necim stranim Bozjem narodu; krscani su ovdje pozvani da prihvate trpljenje kao nesto vazno i za sadasnje zemaljsko napre­dovanje i za konacno nebesko ispunjenje. Razmotrimo potanko glavne vidove Petrova razlaganja ove teme.

а. Тrpljenje је и ovom svijetи Kristu Ьilo predodredeno

Starozavjetni proroci, koje је Duh pokrenuo da unaprijed vide vrhunski prikaz bozanske spasjteljske milosti prema gresni­cima, unaprijed su svjedocili о trpljenjima koja imaju zadesiti Mesiju ( 1,10.11 ) . Trpljenja se ovdje pre~utno smatraju necim sa cime se mora racunati ako se Bog umijesa u spasavanje 1judi. U ЬiЬlijskom otkrivenju BoZje nakane, Mesjja i trpljenje idu zajedno. Jedno bez drugog ne ide.

Ь. Pravednik и gresnи svijetи neizbjeino тога trpjeti

Ne moze se htjeti zivjeti pobo:tno, kao sto Pavao kaze u (2 Tim 3,12), а iskljuciti mogucnost progonstva. Kreposno ј savjesno ponaSзnje moze covjeka uplestj u nepravedno trpljenje (2,19). То izvanredno oslikava zemaljska sudblna Kristova (2,21-23) jer је on blo bezgresan u djelu i rijeci, а ipak је Ьiо vrijedan i mucen. Ni drugi ne mogu blti izuzeti od slicna postupanja. Svakako valja za· pamtiti da је to "pohvalno", ili milo Bogu, i da on "prihvaca" "a­ko covjek zbog savjesti prema (njemu) trpi zalost, nepravedno trpljenje". Svatko tko mora trpjeti zbog pravednostj moze se smatrati sretnim ili Ьlazenim (3,14).

с. Izиzetno Kristovo trpljenje do smrti za gresnike posljedica је i jedini /ijek za grijeh

Takvo trpljenje mora podnijeti pravedan za nepravedne, Кrist spasitelj i porniritelj gresnika (3,18). On је na5e grijehe ро·

141

PRVA PETROVA - NAUK POSLANICE nio pretrpjevsi u tijelu najvecu kaznu : smaknuce na krizu (2,24). То nas је oslobodilo nasljeda grijeha. SiЬanjem koje је on podnjo mi smo jzlije~eni . Umro је za na~ grijehe da Ьi nas mogao dovesti Bogu. Svjesni da је Кrist u tijelu trpjo za na~ grijehe, mofemo ј moramo prestati grijesiti ј opravdavati se ј valja nат zapo~etj fiv­jeti ~inecj Bozju volju ( 4, 1.2).

d. Trpljenje је и ovome svijetu odlucujuci dio i prednost kr!canskog poziva

Trpljenje zato treba strpJjjvo podnositi (2,20.21 ). Svi kojj pripadaju Кristu i u ovome su svijetu Ьili javno povezanj s njjm predisponirani su da zbog toga trpe. Trebaju se smatrati sretnjcj­ma kad im је dopusteno trpjeti zbog Кrista Ш poput njegova naro­da (3,14.17; 5,12-16), znajuci da su takve patnje zajednj~ka sud­Ьina krscanske brace diljem svijeta (5,9). Bog moze upotrijeЬitj ј upotreЬ!java takvo trpljerge za ciljeve koje је sam predodredjo : da Ьi jskusao vjeru (1 ,6.7) ј ljude u~jnio zrelijima (5 ,1 0), da Ьi o~js­tio njihovo ponaSaпje ( 4,16.17), ра da donesu hvalu ј slavu Кristu (1 ,7). Odatle krscanj mogu znatj da njihovo trpljenje nije njsta ne­oЬi~no (4 ,12), nego da је u skladu s Bozjom voljom (4,19). U potpunom pouzdanju treba da ustraju u dobru, uzdrzavajuci se svake osvete ј predajucj sebe ј svoj slu~aj, kao sto је ј Кrjst u~inio/ Bogu, vjemome Stvoritelju ј pravednome Sucu (2,23; 4 ,19).

е. Za Krista је tтpljenje Ьilo, а za njegov narod jest, put prema slavi

Prorocj, kojj su predvidjeli trpljenja koja је morao procj Me­sjja, predvidjeli su takoder "slave koje се slijedjtj" (1,10.11). Pe­tar u ovome pjsmu ne govori samo kao "svjedok Кristovih trplje­nja" nego ј kao "zajednj~ar slave koja se jmala o~jtovatj" (5,1). Nakon sto је Кrist trpjo, "Ьiо uЬijen u tjjelu", uskrsnuo је ј Ьiо је podignut Bogu zdesna, "po~to mu bljahu pokoreni andeli, vlasti ј sile" (3,18.21.22). Posto ga је Bog tako proslavjo, mozemomu pouzdano vjerovatj ј nadati se (1 ,21) .

Jedanako је ј s onima kojj su ovdje zajednjcari Kristovih patnjj jer се se oni, kad njegova slava bude objavljena, radovati ra­dosnim klicanjem ( 4,13). Bog svake milostj poziva nas na vje~nu

142

PRVA PETROVA -NA UK POSLANICE slavu u Кristu (5, 10). Medutjm tom се nas cilju privesti tek nakon sto nakratko potrpimo. Trpljenjem се nas usavrsitj , u~vrstjti ј o­jacati.

Vl. NEIZBJElNOSТ BOlJEGA SUDA

Buducj da Bog sudi pravedno (2,23), nepristrano, svakoga ро djelu (1 ,17), grijeh se,gdje god da se nasao, mora suo~iti s Boz­jim sudom. 1 zjvj ј mrtvj polagat се Bogu ra~un (4,5). То је zastra­sujuca buducnost. S pravom Petar pita: " Opak i gresnik gdje da se pojavi?" (4,18). Met!utim, Bog је pripravio put Ьijega, put spase­nja ј posvecenja za gresnike put kojjm se neizbjeznj Bozji sud zavrSэ.va ovdje, u tjelu: prvo, u Kristovu odlu~nom odnosenju gri­jeha na drvo sto vafj zauvijek (2,24; 3,18), ј , drugo, jscjeljuju­com bozanskom djscjpJinom (4,16-19). "Та vrijeme је da zapocne Sud - od doma Bozjega." Sud је tako jzveden ovdje "ро ljudsku, u tijelu" (4,6) da Bofjj narod, s njjm tako pomiren i o~jscen od prljavstine, moze zjvjeti nakon smrti "ро Bozju, u duhu". Takvo ih jskustvo ~jni sli~nim onima u koraЬ!j i , koji u vrijeme potopa njsu izbjegli sud, nego su sjgumo pro~Ii kroz njega i ројаvШ se u novom svijetu kojj vise nece jskusitj suda (3,20-21). О takvomu spasenju kroz sud kojj se u smrtj sru~jo na Krista svjedo~j krste­nje u Krista. Iz ovog nauka o~jto је da Krist ne nastavlja svoje pomirbeno djelo u nebu njti za Bozjj narod postoji ~istiliste

nakon smrt j. Sav је sud u Кristu za njegov narod okon~an ovdje pri njegovoj smrti kako Ьi mogao postojati fivot " u pravednosti" ovdje ј "ро Bozju, u duhu" nakon smrtj (2,24; 4,6).

УП. KONACNA OBJAVA КRISTOVE SLA VE

Na ovom mjestu treba, ~ak i pod cjjenu ponavljanja, naglasi­ti da su glavna obiljezja Poslanjce povjerenje ј nada ( 1 ,3.2 1 ). Pred Bofjim narodom је sjgumo buducnost proslavljanja Кrista kojega pozna kao svog Pastjra. On koji је vec ustao od mrtvih, podjgnut zdesna Bogu, kojemu је dana slava (1 ,21 ; 3,22) treba Ьiti otkriven ј objavljen (1 ,7 .13; 5,4). Njegova се slava tada Ьiti potpuno ostva­rena ј o~jtovana (4,13). Petar је o tkrivenje njegove slave vidio u-

143

PRVA PEТROVA - NAUK POSLANICE naprijed na Gori Gospodinova preobrazenja (5,1; usp. 2 Pt 1, 16-18). Oni koji ga znaju, vole i sada mu, kao nevidljivome Gos­podinu vjeruju, imaju predokus neizrecjve radostj koja 6е se pot­puno jzraziti tek kada se njegova slava konatno otkrjje ( 1,8; 4,1 З) То 6е Ьiti kad se natpastjr tako objavj svima da 6е mu, vide6j sta­menu vjeru njegovoga naroda pod zemaljskim trpljenjem, otvore­no prinijeti hvalu i cast (1,6.7); а onj kojj su u njegovoj sluzЬi Ьili

vjemj prirnit ее krunu slave (5,4). Та budu6nost treba da nadahne njegov narod da zemaljske patnje radosno otrpj,budu6j da је za­jednjcar Кristovih patnji ј da се njegova sre6a ј stvamo sudjelova­nje s Кristom u slavi svakoga pojedinca dose6j vrhunac u dan kad Kristova slava bude otkrivena (4,12.\З; usp. 8,19-20). "Komu sla­va ј vlast u vijeke vjekova" (4,11).

144

1 r

BILJE~KE

Usp. G. Qujspel ј R.M. Grant, "Note on the Petrine Apo­crypha", Vigi/iae Christianae VI, 1952, str. З1 ј dalje.

2 Crkvena povijest, Ш.З.1.

З Usp. primjedbe Serapiona, antjohijskog Ьiskupa izmedu 190 ј 211 , ~to ih navodi EuzeЬije u НЕ 6,12.З: "Petra i druge a­postole primamo kao Кrista, ali odbacujemo spise koji laz­no nose njihova imena jer smo dovo1jno iskusni da znamo kako nam takvi nisu ostavljeni u ba~tjnu." Вјо је uznemjren ~renjem latnoga ucenja koje је podr~ku nalazilo u "Evande­lju ро Petru".

4 НЕ З ,З .1. Popise tih svjedocanstava pogledaj u А. Н. Charte­ris, Canonicity, Edinburgh, 1880, str. ЗО 1-311; С. Bjgg, St. Peter and St. Jude, 1901, str. 7-15; ј The New Testament in the Apostolic Fathers u jzdanju Commitee of Oxford So­cjety for Нistorical Theology, Oxford, 1905. Odbor је u procjenama vr1o odmjeren ј priklanja se stranj razbora.

5 Као ~to је sam EuzeЬije prirnijetjo: НЕ 4,1 4.9. 6 U The Jung Codex kojj је uredjo F.L. Cross, 1955, str.

81-129. Tekst ТЈzе Gospel о[ Truth s prijevodjma sada је dostupan zahvaljuju6j М. Maljnjneu, Н. С. Peuchu ј G.Qujs­pelu, Evangelium Veritatis, ZUrich, 1956.

7 Euzeblje, НЕ З ,39 ,17. О vaznosti ovoga usporedj: Th. Zahn Introduction to the New Testament, engleski prijevod, E­dinburgh, 1909. 11. str. 163 i dalje i 185 ј dalje, te F.H. Chase , clanak "Peter, First Epistle or•, u НDВ, Ш. str. 780.

8. Ali vjerojatno ne do kraja tivota: usp. В. F. Westcott, Тhе Сапоп о[ the New Testament, 6. jzdanje, 1889, str. 262 i dalje.

9. Usp. Th. Zahn, Forschungen zu Geschichte des Neutesta­mentliche Kanons, 11, 1, Erlangen, 1890, str. 105-110, 142. Zahn daje provizomu rekonstrukciju teksta. Usp. takoder Bigg, str. 14 i dalje.

10. Usp. Westcott, nav. dj. str. 263, bilj. 3: "ne postoji ni naj­manji nagovje~taj da је njezjn autoritet ikada Ьiо osporavan,

145

PRVA PEТROVA ali se, s druge strane, ~ini da је (u latinskim crkvama) nisu mnogo ~itali." No па osnovi postojanja mnogih starih latino sk:ih rukopisa mo1emo za.klju~iti da su је poznavaJi. Muratoo rijev је fragment vjerojatno ipak blo izvorno napisan na gr~o kom.

11 Primijetimo usput da Ы 2 Pt 3,1 moglo Ьitj rano svjedo~ano stvo о njezinu ranom postojanju pod Petrovim jmenom.

12 Nav.~l.,str.781.

13 Uransichten des Christenthums, Altona, 1808. Ovo djelo njo sam vidio; oslanjam se stoga na Ј.Е. Huthera u ~etvrtom izo danju Meyerovih komentara, engleski prijevod, Edinburgh, 1881. str. 35. i daJje. Huther daje zanjmljjv, jako kratak, prikaz kriticizma po~etkom 19. sto1je~a.

14 Npr. Кirsopp La.ke, kojj nije konzervativan kritj~ar, tvrdj da је te!ko odbaciti cvrsto rano svjedocenje u prilog ranom dao tiranju knjjge, te stoga daje prednost odlomcima u kojima se govori о progonu. Usp. njegov ~Janak "Petar" u 11 . jzd. Encyclopaedie Britanice te njegov lntroduction to the New Testament, 1938, str. 165 i daJje.

15 Тhе Church in the Roman Empire before AD 170, 7. jzd. 1903, str. 283, Ыlј. Usp. takoder Ramsay, "Church and Empjre јл the fjrst Century", Expositor, 4. serija, sv. VIII, 1893, naro~jto st.r. 282°296. U kasnjjem radu, Pauline and Other Studies, 1906, str. 260 ј dalje, ~ini se da govori poto puno uvjereno о Petrovu autorstvu.

16 Jedan је jzdvojeni primjer Р. GordonoSmith, Encyclopedia Britanica, 14. jzd. sv. 17, pod rije~j "Peter", fjrst Epjstle or•. Usp. takoder Н.В. Swete, Тhе Gospel According to St. Mark, 1908, str. 22.

17 К. ј S. La.ke,lntroduction to the New Testament, 1938, str. 167.

18 F.W. Веаrе , The First Epistle о! Peter, Oxford, 1947, str. 129.

19. АЈј usp. primjedbe D. Guthriea, "TertuШan and Pseudonyo miti", Exposilory Time, LXVII, 1956, str. 341. ј daJje.

20 Cjni se da је to blo sud Кirsoppa La.kea, nav. ~\. koji govori о pretpostavci podrijetla jz vremena Plinjja о koja mec1utim

146

ВIUESКE trafi rje!ienje jednako tako kao i ona о anonjmnom kru1eo nju.

21 Npr. А. Hamack, Die Chrono/ige der altchristlichen Literao tur Ьis EuseЬius, sv. 1, Leipzjg 1897. str. 451 ј daJje, koji smatra da је Petrovo ime dodano dje1u kako Ы se njime jamcilo apostolstvo u vrijeme kad је Kanon oblikovan. А. С. McGriffert, А History о! Christianity in Aposto/ic Age, Ео dinburgh, 1897. str. 593 ј daJje, vidi pak u pripisivanju djeo Ја Petru samo nedutno pjsarsko nagac1anje. On sam, meiJuo tim, nagac1a о jer to te~o da је jAta vi~ od nagaiianja о da је pravi pjsac Poslanjce Bamaba.

22 "Tko је pjsao poslanicu", kafe Origen, "ustvari, samo Bog zna." EuzeЫje, НЕ 6., 25,14.

23 Npr. Н. von Soden u Holtzmannovirn HandoComrnentar zum Neuen Testament, FreiЬurgoimoBrejsgau, 1891. str. 114. ј dalje. Usp. njegovu Hystory of Ear/y Christian Literature (е~. prijevod 1906), str. 281. i daJje. Takve su teorije ponekad sklone povezivati Tihika sa sastavljanjem Poslanice Efe1anima: vidi W. L. Кnох, St. Paul and the Church of the Gentiles, Cambridge , 1939, str. 203. а usp. i C.L Мitton , Тhе Epistle of Ephesians, Oxford, 1950, str. 268.

24 Tako stoji u prvom izdanju. U drugom on prihvaca rimsko podrijetlo poslanice.

25 Dj 18,5; 2 Kor 1,19. 26 2 Тim 4,11. 27 Tako npr Ј. Moffatt, lntroduction to the Literature of the

New Testament, trece izdanje, Edinburgh, 1918, str. 334 ј

daJje. Goodspeed, mettutim, pokreta~a naJazj u potreЫ da se odgovori zahtjevu Pos}anjce Hebrejima da Rimska crkva treba da nau~ava ostaJe crkve. (Introduction ro the New Testament, Chicago, 1937, str. 267. i dalje). Као i tolika mnoga izvoma rnnijenja tog patrijarha ЫЬli~ara i ovo је po­stavljeno s toliko dirljivosti ј ~ara da se ~inj gotovo nepriso tojnim tra:Шj vi§e dokaza nego §to ih on daje.

28 Introduction to the Study of New Testament, drugo izdao nje, revidirao C.S.C. Wjlliams, Oxford, 1953. str. 220.

147

PRVA PEГROVA 29 Веаrе , str. 29. 30 Agrammatos u papjrusima testo znatj nepjsmen, ali se ј

znatenje neobrazovan takoder mofe podrfati. Rijet idiotes upotrijeЬ!jena u Dj 4,13 najce~e oznatava "samouka" Ш laika u nekom podrutju (vidi К. Lake ј Н .Ј. Cadbury u ТЈ1е Beginrings о{ Christianity, 1933. IV, str. 44). U fjdovskom okviru, gramma ј njeziлi srodnjcj dugo su bili povezjvanj s Pismom. Tako u lv 7 ,15, iznenaduje da Isus poznaje "slova" (grammata) jako njje Ьiо obrazovan. No jznenaduje ~to је on ne~to napisao, nego ~to је naucavao u Hramu, ј to nauk koj nije naucjo u raЬinskoj ~oli, nego jz jzvora na kojj uputuje redak 16.

31. Za temeJjjto jstrativanje dokaza о upotreЬi grekog u Palestj­ni vidj Zahn, 1, str. 34-72 ј, s jednog potpuno druktjjeg sta­jalШa, S. Liebeman, Greek in Jewish Palestine, New York, 1942. Veliki gramaticar Ј. Н. Moulton podrtava Zahnovc nalaze (otkrica) ј navodi usporedbu s dvojezjcnim pokraji­nama u Walesu. Ljudi u pokrajjni mogli su upotreЬljavatj grtki, svoj drugi jezik, na razlicitim nivoima u skladu s ob­razovanjem, ali "su mogli pjsati kao oni koji upotreЬljavaju jezjk od mladosti, ne kao strancj kojj se te~ko izra.tavaju u nesavr~eno-poznatim naJjecjem (jdiomom)" (Gramrnar of New Testament Greek, trece jzdanje 1906, 1, str. 6. ј dalje).

32 Beare. str.28. 33 S. Liebennan , Hellenism in Jewish Palestine, New York,

1950. str. 100 ј dalje. 34 Jedan prirnjer, particjp upotrijeЬljen kao imperativ, pokazu­

je se da odrazava semitsku upotrebu od D. DauЬea u dodat· ku knjjzj E.G. Selwyna, Тh! First E{istle о{ Sr. Peter, 1946, str. 467-488.

35 Ueberman, nav. dj. na mnogim mjestirna (passjm). 36 Usp. G. Dalman,Jesus·Jeshua, (engl. prijevod) 1929. str. З. 37 UoЬicajeno tumacenje Dj 6 · da se tu mjsJi na neznabo~ce

(nezidove) · jma prednost prema tvrdnjj Н. Ј. Cadburyja, Beginnings of Christianity, V, str. 59 ј dalje.

38 Dj 15,14-18. Ј akovljeva poslaлica takoeler redovito upotreb­\java Septuagintu za svoje navode. Povezanost obaju s Jako-

148

1

1

1 t

ВILJESКE vom, Gospodinovim bratom, mote se naravno, negjratj: ali vjdi R.V. G. Tasker, Тhе General Epistle of James, u ovoj serijj, str. 20 ј dalje.

39 Usp. Moulton, nav. dj. , str. 8, Ьilje~ka .

40 Rim ] 6,22. 41 Prirnjeri iz papjrusa ј natpjsa dani su u G. МilJjgan , Тhе New

Testament Documents, 1913, str. 241 i dalje. Vjdi takoder Ьibliografiju koju је В .М. Metzger objavjo uz clanak "Etno­graphy and Church Нistory" , u Twentieth Century Ency­clopedia of Re/igious Knowledge, Grand Rapjds, 1955, ll, str. 1060 ј dalje . EuzeЬije (НЕ t,23,2) daje ~aJjjvu sliku neu­mornog Origena kojj zapoiOjava sedam tajnika ј jsto toliko prepisivaca, uzdrtavanih daretJjjvo~u bogata prijate\ja.

42 Da li је 2 Sol 3,17-18. primjer za to? Gal 6,11-18 mote Ьitj drugi, jako, ako је tako, moramo zakljuciti da је PosJanjca Galacanjrna Ьila kazjvana u pero: drugi је njje mogao "sa­stavitj".

43 Vrijednu usporedbu klasjcnih Pavlovih metoda jzveo је Ј .А. Eschljmann, "La Redactjon des Epjtres Paulinjennes" , RВ, LШ, 1946, str. 185 ј dalje.

44 Potpuno dokazao P.W. Schniedel , clanak "Silas, Silvanus", Encyclopedia BiЬ/ica, IV, ko\4514-4521 . 8jskup Ughtfoot medutim, jstice da to njje potpun dokaz (Notes оп the Episrles o{St. Paul, \895 , str. 7).

45 Beare kate da ne znamo vi~e nego da Ьi se ponekad pridru­zio Pavlu ј Ьiо rano povezan s rnisjjom medu neznabo~cjma (str. 28).

46. Dj 15,22-17 ,15; 1 So\1 ,1; 2 Sok 1,1 ј 2 Kor 1,19. 47 Usp. W.F. Lofthouse, "1 and We jn Pauline Letters" ,Expo­

sitory Times, LXN, 1953, str. 241 ј dalje. 48 Beare, drugo jzdanje, str. 189 ј dalje. 49 E.G. Selwyn, Тhе First Epist/e о[ St. Peter, 1946, str.

365466, а posebno str. 369-384, 439-461. 50 Selwynovo ј Вeareovo tumacenje pojavila su se gotovo jsto­

dobno, tako da se nijedan njje mogao koristjtj radom drugo­ga. U drugom izdanju Beare је mogao posvetitj nekoliko stranjca jspjtjvanju Selwynova oblika Silvanove hjpoteze

149

PRVA PETROVA kojj mu se rije ucinio nimalo uvjedjjvijjm od ranjjjh verzjja. Vrlo to~ro jstaknuo је da postojj velika razlika u jzri~ajima izmel!u 1 Pt ј stilisti~ki neodredene Poslanjce Solunjanjma ј da је njegovo stajali!te potvrdilo nekoliko temeljjtih prou­~avatelja Poslanice Solunjanima; zna~ajan је rad В. Rigauxa Les Epitres аих Thessaloniciens, Pariz, 1956, str. 105 ј dalje kojj Silvanu ne dopu~ta vaian udio u sasta.Jjanju Pavlovih pjsama. Opreza1 sud patera Rigauxa zasluzuje velik obzir, ali se pitamo nije li on svojim prikazom prekomjerno podre­zao Selwynov dokaz. Mofda је zna~ajno da on odJu~no od­bacuje bilo kakvu neposrednu li terarnu ovjsnost 1. Petrove о Solunjanima, koju pak Beare priznaje, drze~j d:~ Lhjrka Gospodinovih rije~j ј ~irenje Pavlova propovjjedaпja i potj­canja dovoljno obja~njava njihovu povezanost. То su upravo elementi koje Selwyn, kojj tvrdj da su veze odve~ o~jte da Ьi bile slu~ajne ј odve~ razbacane da Ьi govorile u prilog literarnoj ovisnosti, nastoji ogranjcjti na Silvana. Beareov dalji dokaz iz razlike u stilu (tonu) jzmedu Poslanjce Solu­njanima i 1. Petrove ne cini se uvjerljjvim.

51 То njje "naprosto besrnisleno" (Веаrе, str. 183), ako dopus­timo da se rnislilo kako su samo dijelovi Azjje ј Galacjje do­lazili u oЬzir ( vili str. 63 i dalje ). Napokon, Silvan је ј ranjje na !irokom podrucju Ьiо takav "izaslanik" (Dj 15,23.27.32. 33).

52 Веаrе , str. 28. 53 О djelu Duha u vjemiku govori se u 1,2, gdje је to temeljno

za uspjeh dokaza, а mozda i u 4,6 ј 4,14 ("kroz Duha" u А AV 1,22 vjerojatno njje izvoran). U 1,11 о Svetom se Duhu govori kako boravi u prorocima а u 1,12 u vezj s propovije­danjem. Isto је ј u 1 So1 1,5; u 1 Sol 1,6 ј 4,8. govori se о djelu Duha u vjemiku; 5,19 se pak odnosj na ne~to drugo. U 2 Sol samo se redak 2,13 odnosi na djelo Duha u vjemjku. U Poslanicj Kolo~ima, gdje se mnogo govori о moralnoj obnovi, samo se slucajno govori о tome, ј to u 1,8. U Posla­nicj Filipljanjma nalazimo tri navoda о Svetom Duhu, dva znacajna za na!e pitanje; u Poslanici Filemonu uop~e ih ne­ma. Najjstaknutija mjesta Pavlova nauka nalaze se !iroko jz.

150

l '

t

~

.1

ВILJESКE vedena u Poslanjcama Rimljanima, Korjn~anjma, Gala~ani­ma ј EfeZaпjma . Izlaganje nauke 1 Petrove о Duhu vidj u u komentaru.

54 Beare, str. 9 ј dalje. 55 "Pseudonymjty: а Chinese Footnote", Theology , LVIП,

1955, str. 143. 56 Od male је pomocj re~j zajedno s Lohseom, ~јја је kritika

Selwyna navedena ј u Rigauxa (nav. dj ., str. 109 ј dalje. Ьilj) ј u Bearea (2. jzd. str. 192), da se s hipotezom tajnjka moze poku~atj poljuljatj autenti~nost svakog pjsma. Jednako је tako jstina da se metodom stilisticke kritike , cesto kori~te­ne na novozavjetnjm dokumentima, mogu~e odbaciti auten­tjcnost svakoga spjsa. Za§to da teret dokazjvanja uvjjek lei.i na obrani, njje Ьа! jasno. Ako, kao §to Lohse kaze, hipoteza о taj.niku samo uvodi nove nepoznanice u razmatranje, dob­ro је podsjetiti se da se u proucavanju ovih po~tovanja vri­jednih spjsa suo~avamo sa mnogim nepoznanjcama, te da moramo porniriti se s tim da trebamo Ьiti manje sjgurnj ne­go §to Ьismo to feljeli. Ako smo, kao ~to је rekao W.L. Кnох u svom o!trom prikazu Selwyna (Тheology, XLIX, 1946. str. 342 ј dalje), suoceni s pjtanjem: Tko је u ranoj crkvi mogao sastaviti tako divan rad u ritrni~koj prozj antjc. kog tipa?, ne mozemo tvrditi da znamo dovoljno eda Ьismo moglj re~j · kao §to оп, ~ini se, podrazurnijeva. "nitko"; ne mozemo znati dovoljno da Ьismo rekli da Silvan njje mo­gao. Najmanje !to hipoteza о tajnilcu ima na svojoj stranj је to ~to njje nova, nego su је priznavali ј stari. Tako u cetvr­tom stolje~u Jerolim ne drZi najnaravnijjm tumacenjem ocj­tih razlika jzmel!u 1 ј 2 Pt cak ni to da је jednu mogao napj­sati Petar а drugu njegov tajnik, nego smatra da је Petar u­najmjo razlicite tajnike za dva pjsma (Epistle Х:Х:). Нipoteza о tajniku mofe ukljucjvati nepoznatu osobu, ј stoga Ьiti o­sumnjjcena da uvodi novi elenient nihilizma u proucavanje novoga zavjeta; mel!utim, u drevnoj literaturi tajnjcj su bili nepoznatj jako su stvamo postojalj, а to treba uzetj u obzjr,

57 "Ako pjsac govori о sebl u naslovu sarno jednog pjsma, kao !to је to u 1 Pt, naslov se drZi dodatkom. Ako on nesumnjj-

151

PRVA PETROVA vo skriva svoj identitet, kao sto је to u Evande1ju ро Ivanu, njegove se rijeti dr! e toliko dvojbenima, ~ak neprili~nima,

da on mora Ьiti krivotvorjte1j . Ako pak ~jni оЬоје , kao sto .је to u 2 Pt, dokazj protjv njega cesto se smatraju nepoblt­njma. " 8jgg, str. 232.

58 М. DiЬelius , А Fresh Approach to tile New Testament and Early Christian Literature, 1936. str. 188.

59 Beare, str. 25. 60 Se1wyn, str. 30. 61 Usp. lv 20,29. 62 Usp. Мk 10,45 sa.1 Pt 1 ,18. Кn ох (nav. dj .) takve " markov-

ske" govore oёuvane u 1 Pt nazjva "s1uёajnjma".

63 Peter (en~. prjjevod , 1953), str. 67 i dalje . 64 Cullmann (nav. dj.) drzj da је Petrova kristo1oska mjsao ЫЈа

pod korjenitim utjecajem pojma SJuge , i da је to u skladu s onim sto smo о njemu nauёili na drugim mjestjma. Kod Ce­zareje Filipove upravo је on jzrazjo veliku ograniёeпost

pred potrebom Mesjjanskog trpJjenja. Prema 1 Kor 15 on је Ьiо prvi svjedok uskrsnuca, prema Djelima aposto1skim prvi koji је propovijedao ёjnjenjce koje је nekoe drtao ne­ukusnima. Pogled unatrag prema njegovu nijekanju Gospo­dina mote mnogo pomoo da se objasni usredotocenost na Kristovo trpjenje ј smrt u Petrovu propovjjedanju. Treba primjjetjti da Cullmann ne govori prvenstveno о Ј Petrovoj, nego о Dje1ima; kaze da ukoliko 1 Petrova nije jzvorna, ona Ьi svejedno bila spomenik Petrove teologjje ј propovijeda­nja.

65 Beare, str. 123. 66 Vjdi narocjto J.W. L. Hoad " Some New Testament Refe­

rences to lsaiah 53" Expository Times, LXVШ, 1957. str. 254 ј da~e . Hoad kaze : "Etjka је Ьi1а nauёavana u skladu s teo1ogijom osobe ј djeJa Kristova utemeljenom na Iz 53." То ponekad zaborav1jaju onj kojj naglasavaju nas1jedovnj e­lement u Pos1aлjci: odJomak zapoёjnje etikom ali krece pre­ma objavi zrtvene ј zastupne pomirbe. Zapoёjnje pozjvom na nas1jedovanje, zavrsava onime koga va1ja nas1jedovati.

67 Ustvari jedan је aposto1 Ьiо svjedok uskrsnuca (Dj 1 ,22; 1

152

t

t

ВIUESКE Kor 9,1 ј 15,8.9). Ovdje pjsac jma na umu vise trpljenje negoH Mesjjjno uskrsnuce; medutim, i ono је u mH1jenju povezano s buducom s1avom. Premda је prvotnj smisao "svjedoka" u 8jЬliji prjje "svjedoёenje za nesto" nego "Ьiti svjedokom neёega", оЬа se smjsJa naravno prozjmaju. Apostoli su bl1j svjedocj Кristova uskrsnuca, Petar је Ыо svjedok trp1jenja i s1ave, jer је vjdio dokaze tih dogadaja. Pravo је cjepidlaёenje kad Beare dokazuje da "su ga svi na­pustili i pobjegli". Zna~j da Petar zapravo njje blo svjedok trpJjenja ( drugo izdanje str. 1919).

68 То moze ukljuёjvati dos1ovno prihvacanje preobraienja" (Beare , drugo izdanje, str. 191) ali је mozda sam Petar to odvec dos1ovno shvacao. Pretpostavimo li jzvomost 2 Petro­ve, tada rije~i 1 Pt 1,16-18 svjedoёe о duboku dojmu sto ga је doga<!aj ostavio na njega; pretpostavimo li pak da је Pos-1anjca sumnjiva podrijetla, one barem dokazuju da је redak 1 Pt 5 ,1 vec rano blo tako tumaёen.

69 DiЬe1jus, str. 188. 70 Cross, str. 35. 71 S1jedeee se jsp1ati prouёavati: (а) 1 ,З (ziva nada), usp. Iv

21 ,22 ; (Ь) 1,7-9 , usp. Lk 22,31; Мk 8,29 ; (с) 1,10-12, usp. l.k 24,25 ј dalje; Dj 15,14 i dalje; {d) 3,15, usp. nadimanja ј jzgovore Mk 14,29 .71 ј primjer Мk 14,62 ; 15,2; (е) 5,2 s Iv 21 ,15 ј dalje.

72 Se1wyn, str. 31 i dalje. 73 Moguce је usporeditj Ј Pt 1,16 s Mt 5,48; 1,17 s Mt 22,16;

1,18 s Мk 10,45 ; 1,22 s Iv 15,12; 2,4 s Mt 21,42 ј dalje; 2,19 s Lk 6,32 i Mt 5,39; 3,9 s Mt 5,39; 3,14 s Mt 5,10; 3 ,16 s Mt 5,44; Lk 6 ,28; gdje su upotreЬljene jste grcke rije­cj: 3 ,20 s Mt 24,37 ј dalje; Mt 5,16;4,13 s Mt 5,10 ј dalje; 4,18 s Mt 24 ,22 ; ~ .З s Mt 20,25; 5 ,7 s Mt 6,25 ј dalje. Ne moraju sve, naravno, Ьiti svjesлi odjecj.

74 Vjdi popis napaЬircen od Е.Н. P1umtrea, St. Peter and St. Jude u Cambridge ВiЬ1е, 1879. str. 65 i dalje. Selwyn (str. 442449) rad proutavanje "Verba Christi" u Djelima ј pos-1anjcama, koje је on drzao "spjsima о progonstvima". Mora se, me<!utim, napomenuti da "Verba Christj" njkako nisu

153

PRVA PETROVA ograni~eni samo na odlomke koji se bave progonstvom.

75 Dokaze za prihvacanje onoga ~to је Petar rekao potrati u F. F. Bruce, Тhе Speeches in Acts, 1944, i Тhе Acts о[ the Apostles (gr~ld tekst), 1951, str. 18 ј dalje. О odnosu 1 Pet­rove prema Petrovim govorima vidi Selwyn, str. 33-36 а us­poredi Zahn, П, str. 137 ј dalje; 186 bilj. 2.

76 Dj 2,16 i dalje, 3,18; 1 Pt 1,10 i dalje. 77 Dj 2,23; 1 Pt 1 ,20. 78 Dj 3,32 i dalje; 1 Pt 1,21; 3,22. 79 Dj 2,38.40; 1 Pt 3,20 i dalje. 80 Dj 10,42; 1 Pt 4,5. 81 Dj 10,9 i dalje; 11,17 i dalje, 15,7 i dalje ; 1 Pt 1,1.4-12,

2,3-10. 82 Dj 2,32; 3,15; 5,32; 10,39 i dalje; 1 Pt 1 ,3; 1 ,8; 5,1. 83 Dj 2,21; 2,38; 3,6.16; 4,12 i mnogi drugi; 1 Pt 4,14 ј naziv

kr~ani{Dj 11,26; 1 Pt4,16). 84 Dj 4,9 i dalje; 1 Pt 2,7. 85 Dj 5,30; 10,39; 1 Pt 2,7. 86 Usp. G.B. Stevens, Тhе Тheology о[ the New Testament,

drugo izdanje, Edinburgh, 1906, str. 294 i dalje. 87 Die Mysterionreligion und ProЬlem des Ј Petrusbriefes,

Giessen, 1911. Najzna~ajnije primjere na koje se poziva te­meljito је istrafio Selwyn, str. 305-311 .

88 Beare, str. 16 i dalje; 27. "Ako је Ьiо Zidov, oslobodio se vlastita vjerskog nasljeda vi~ nego ~to је to ikad mogao Ра-vao."

89 Ј Peter: А Paschal Liturgy, 1954. 90 Moramo reci da sam Cross isti~e kako pitanje autorstva 1

Petrove nije svrha njegova rada (izvan zadanog okriva); i svi nagovje~taji koje on u posljednjem poglavlju nabacuje navo­de na zaklju~ak da је podrijetlo knjige ipak u apostolskom vremenu,

91. Ne postoje dokazi о tom saЬ!asnom obredu kulta CiЬele do sredine drugog stoljeca. Velild prou~avatelj mitrajzma Franz Cumont drZi, medutim, daje on vjerojatno od davni­na Ьiо prakticiran u Aziji (pamtivijeka): Тhе Mysteries о[ Mithra, (engl. prijevod), New York, 1956. str. 180.

154

т

1

1

1

ВIUESКE 92 Vidi tuma~enje 1 ,2. Beare taj redak obj~njava ne sporninju­

ci tauroboliju (str. 51 i dalje). 93 ZanimJjjvo је da neke od navoda kojima se posluzjo Perdel­

wjtz nalazjmo medu onjma za koje је David Daube u knjizi Тhе New Testament and RabЬinic Judaism, 1956, nШо Z.idovske paralele.

94 Npr. Daube, nav. dj., Р. Carrinton, The Primitive Christian Catechism, Cambridge, 1940.

95 Vidi 1,1 RV, ј tuma~enja in loc. 96 4,3. RSV. 97 Vidi str. 98 Moze se pornisliti na takve propovjedni~ke ilustracije kao

na obj~njenje "opravdanog" Ш kao "upravo kao da nisam nikada grije~jo".

99 То naravno ne zna~i, reci da ispod povr~ne ne postoji teo­lo~o jedinstvo ~itava Novog zavjeta. Bitni sklad Pavla, lva­na i Jakova dubok је i doista temeljan, ali za neke svoje veli­ke teme oni se slUZ.e razli~itim rje~nikom.

100 Dibelius, str. 188. Ali imamo li ikakva dokaza daje u vecjni ili u svim naslovljenim pokrajinama jkada postojao "iidov­sld proЬlem"? Zapazi koliko је navod iz Но~а 2 jzmijenjen. Onj nisu, kao drevni lzrael, posjedovali status, ра ga potom izgublli; prije obracenja nikad nisu ni ЬШ narod. Usp. Zahn. 11, str. 143.

101 Npr. Beare, str. 26.30. 102 Gal 2,11 ј dalje. 103 Gal2,8. 104 Usp. ~itav tok dokaza u Cullmann, str. 70-152. 105 Usp. Zahn, П, str. 176. "Iz svega ~to znamo о Petru nj naj- .

manje ne treba pretpostavljati da је on Ьiо izvoran u onom srnislu u kojem su to bili Jakov, Pavao ili Ivan. Nasuprot, ро naravi је bio podlozan utjecajima izvana; s druge strane, brzo oporavljanje od pogre~a u koje ga је sklonost vodila dokazuje da ~ineci ~to је dobro i problta~no nije se morao boriti s jaldm nagnucima svoga karaktera.

106 Tako Beare, str. 30. Najposebniji primjer koji navodj nauk jest о Svetom Duhu (о tome vidi ranije ).

155

PRVAPETROVA 107 EncyclopaedШ Britannica, jedanaesto jzdanje, sv. ХХЈ , str.

296. 108 Cross, str. 43. 108. Nav. dj. , str. 44. 110. Usp. Selwyn, str. 268 ј dalje, gdje је ovaj odJomak op~jmo

obra<ten . 111 Npr. Beare (drugo jzdanje, str. 195) drZi da 1. Petrova poka­

zuje poznavanje nekoliko, ako ne svih, Pavlovih pjsama ј ne­koliko drugih novozavjetnih spjsa te da је morao jmatj prjs­tup cjelovitom pavlovskom korpusu. Prema teorijj koju, ~ini se, Beare potpjsuje, korpus njje sabran prije 90. godjne. Vjdi C.L. Мitton, The Formлtion о[ the Pauline Corpus of Letters, 1956, ј preg1ed T.W. Mansona u ЈТS (New Serjes), VII, 1956. str. 288 ј dalje kojj o~tro napada tu teoriju.

112. The Epistle to the Ephesians, Oxford, 1951. str. 176-197, а napose "The Relationship between 1 Peter and Ephesjans", ЈТS (New Series), 1, 1950, str. 67 ј dalje. Njegova је teza da је na mjestima gdje se Poslanjce Efezanima, Kolo~anima ј 1. Petrova sluze zajedni~kim materijalom, 1 Petrova uvijek Ьli· za Efezanima nego Kolo~ima.

113 Usp. Beare, drugo izdanje, str. 195 i dalje, "kao ~to је deu­teropav1ovsk:i znaёaj Poslanice Efetanima Ьiо iscrpno poka· zan ... prikazivanje njegove upotrebe u jsto vrijeme jskJju~u­je svaku moguёnost Petrova autorstva."

114 U Essay П svoga tuma~enja, str. 363-466. 11 5 Uz navedena djela, vidj tako<ter koristnj sazetak suvremene

literature u Beare, drugo jzdanje, str. 192 ј dalje. 116 Beare nas podsjeёa da "upotreba tehnika kritike oЬlika ne

poni~tava ~injenice literame ovjsnosti" (drugo jzdanje , str. 196). Medutim, u Poslanici postoje ~injenjce koje је vrlo te~ko utvrditi. lz Мittonovih oЬimnih radova moglo Ьi se zaklju~iti da је pitanje razrije~eno tako da se prvenstvo daje Ko1o~ima pred Efez.anima; prili~no је velika razlika u sta­vovima smatra li tko Pos1anicu Efezanima dje1om koje pri· pada kasnjjem piscu, pjscu kojj је poznavao Pos1anjcu Ko­lo~anjma kao titeramo djelo, ili pak Pavlu. Sjeёamo se tako­<ter opseznih radova Emesta Perya, Die РrоЫете der Ко/о-

156

\.

BILJESКE sser und Epheserbrie[e, Lund, 1946, kojj zaklju~uje da је Pavao pjsac Poslanjce Efezanima. Postoje, takotler, znakovi da Ьi pjtanje prvenstva Poslanice Kolo~anjma ponovno mog­lo Ьiti postavljeno (usp. Ј . Coutts, "Ephessjans 1,3-14 and 1 Peter 1,3-12", NTS, 3 ,1957. str. 1115 ј dalje). lznova se podsjeёamo ј Ho1tzmannove hipoteze jz devetnaestog sto-1jeca. Holtzmann је , postav1jajucj kao po1aznu to~ku razli­ёjta izdanja, nastojao pokazatj da је ponekad Pos1anjca Efe­zanjma а ponekad Poslanjca Ko1o~anjma jmaJa prevenstvo · nezgrapno ј potpuno nemoguёe (usporedj, me<tutjm, С.

Masson, Colossians, Pariz, 1950). 117 Vjdj npr. J .N. Sanders u Studies in Epl1esians, uredjo F.L.

Cross, 1955. ј , najsuvremenije Е.К. Sjmson ј F.F. Bruce , Ephessians and Co/osians, 1958.

118. Као sto је Mitton otvoreno dopustio: "1stina је , naravno, da ako se 1. Petrova moze pouzdano prjpjsatj vremenu dok је Petar zjvjo, prvenstvo Pos1anjce Efezanjma moglo Ьi ~ak Ьiti klju~ni dokaz da ju је napisao Pavao" {Epist/e to the Ephesians, str. 196).

119 Usp. Zahn, 11, str. 177, kojj је natuknuo da је nekoliko primjeraka Pos1anice Efezanjma sa~uvano ј dostupno 64. godine u Rimu.

120 Usp. 1 Kor 7,1 0.12.25; usp. 1 So14,15. 121 Usp. 1 So12,3; 4 ,1 ј dalje; 2 So1 2,5.15. 122 Nekoliko uvida u proslost prosje~nih ~1anova nezjdovske

crkve dao је Pavao u 1 Kor 4 ,9-11. Usp. 1 Pt 1,18; 2 ,1. 123 Usp. npr. D. Daube, nav. dj. Zapazj, takoder, detaljne upute

u zajednickim "Propisjma" kojj su davani novacima (novo­obracenjcima) Kumranske s1jedbe.

124 Tako Hipolit, "Тraditio apostolica" XVII, 1 (izdanje G. Djx, 1937), oko 215 godine. Нipolit је Ьiо sklon cistunstvu, ta· ko da to moze Ьitj pouzdano svjedocanstvo za razdoЬlje.

125 Тhе Primitive Christian Catechism, Cambridge, 1940. Na­vedeni primjer osmotren је na str. 18 ј dalje.

126 U svim drugim djelima ukljuceni su i gospodari; zbog nekog razloga u 1 Petrovoj su izostav1jenj,

127 Selwyn, str. 439 ј dalje. Usp. Beare, drugo izdanje, str. 193 i

157

PRVAPETROVA ВILJESКE dalje.

1 smrt. Ipak је sjgurno da posebno spomjnje poni1enja (4,14)

128 Usp. ve~ navedenu kritiku В. Rigauxa. Medutim, pogledaj . ј klevete (3,16). ranije str. 144 Npr. Dj 16,19 ј dalje; 19,23 ј dalje.

129 Usp. Веаrе , drugo jzdanje, str. 194. 145 2 Kor 11 ,23 ј dalje pokazuje da po1ovica njje biJa recena. 130 U Plinijevom Pismu XCVI on sporninje Trajanu da se kr~a- 146 Tacjt, Anali, XV, 44. Zapravo је sjgumo da kad Tacjt kai.e

ni prisefu protiv nekih grijeha. Justin, Obrana, LXVII , spo- da su "onj kojj jspovjjedaju" predanj na muke, rnisli: ispovj-rninje ~udoredne poticaje u nedjeljnoj slufbl. jedaju da su kr~canj.

131 Neki su cak predlagali razlicitog pisca. 147 Ј. Юementova 5. Ne trebamo jz toga, medutim, zakljucjtj 132 Selwyn to nagadanje opisuje kao "ne nerazurnno" (str. 38 ). da su onj zajedno trpjeli (vjdj dalje str. 47 ) . 133 Me<Iutim, cetvrti element, suprotstavljanje aavlu, ne nalazj 148 Osirn ako, poput Horta, Otkrivenje datiramo u sezdesete:

se u ranijirn djjelovirna: dalje navodenje da 4,12 ј dalje nije The Apocalypse о[ St. John, 1908. str. XXVI ј dalje. poseban dio, nego sastavnj za knjigu od pocetka. 149 Usporedj W.M . Ramsey, nav. dj. str. 245 .

134 U vezi s razlicitim izrazima usporedi vrijedan Selwynov cla- 150 Prema Tacjtu (nav. mjesto) krs~ane su pod Neronom proga-nak "The Persecutions in 1 Peter", Bulletin о[ Stиdorum njalj javnim odobrenjem jer "mrze ljudsld rod". Novi Testamenti Societas, I, 1950, str. 39. ј dalje. 151 Epistulae ad Тraianum, XCVI , XCVII (u nekim jzdanjima

135 Tako npr. Perdelwitz, Beare i dr. В.Н. Streeter, The Primiti- XCVII , XCVIII). ve Church, 1929, str. 128, misli da је djelo izvomo pisano u 152 Koji ukljucuje imena ljudj koji Ьi negjraJi da su krscanj Ш dva dijela, otprilike 90. godine, te da su uvodnj ј zavr~nj recj izjavili da su to prestaJj Ьitj: vjerojatno sredstvo da se otpla-dodani u Plinijevo doba u Pontu. te starj dugovi.

136 Мk 13,13 i usporednj tekstovi Lk 21,1 2. 153 Drugaёjje , zakljucna Ьilje~ka о opadanju trgovaёkog posla 137 Npr. Мk 9,3741 (cetiri odjelita pojavka). za hranu za frtvene fivotinje priHcno је u opadanju. 138 Npr. Dj 2,21.38; 3,6.16; 4,12.17 i dalje; 5,28. 154 Plinije, Epistиlae ad Traianum, XXXIII-XXXIV (ili XUI-139 Dj 5,41; 9,16. ХUЛ). 140 Usporedi Dj 9,4-5; takoder Mt 5,11; na bla!enstva se dvaput 155 Sewyn, str. 54.

smjera u odlomcima о progonstvu u 1 Petrovoj. 156 4,4. 141 1 Pt 4,14. 157 3,16. 142 Posteno је samo upotrijeЬiti prisegu о uzdrfavanju od zlocj- 158 "The Nature and Purpose of 1 Peter", NTS, Ш, 1957, str. 1

na, na sto Plinije smjera dokazujucj povezanosti s 1 Pt 4, ј dalje. ako је tko spreman reci da su otprilike u P\jnijevo doba tak- 159 Usp. R.L. Archer, "The Epjstolary Form in the New Testa-vo uzdnavanje kr~ani poceli dnati obvezantnim. Vjdj W. ment",Expository Тimes, LXJII, 1952, str. 296 ј dalje. М. Ramsay, Тhе Church in the Roman Empire, sedmo jzda- 160 Cranfield, str. 1 1. nje, 1903, str. 289. 161 DiЬelius, str. 187.

143 Selwyn (nav. cl.) ј W.C. van Unnik, "The Teacrung of Good 162 The Primitive Church, 1929, str. 115 ј dalje. Streeter је Works in 1 Peter", NTS, 1, 1955, str. 92 ј dalje. Obojica do- poznavao Perdelwitzovo djelo samo "jz druge ruke", te nije kazuju da Petar ne govori о smrti kr~ana, nego samo о nji- 1 primijenio njegovu teoriju dodira s rnisterijskom reJigjjom. hovim trpljenjima. Ali valja se iskreno podsjetiti da on jstu

1 163 Jedan od mnogih zapanjujucih ukaza u toj zagonetnoj a1i

rijec i upotrebljava za Кristova trpljenja, ukljucuju~j tu

r

cesto cudJjjvoj, knjizi.

158 159

PRVAPEТROVA

164 Die Katllolischen Briefe u Lietzemannovom Handbucl1 zum Neuen Testament, trece izdanje, Tublngen , 1951. Za nas vazni djo nalazi se na str. 156 i dalje.

165 Preisker na\azjjedan u 3 ,13-4,7а (Windisch, str. 158). 166 Preisker 4,7Ь-11 smatra zaklju~nom molitvom, ali. u pjsa­

nom oЬljku (Wjndisch, str. 159). 167 1,6.8.12; 2,10.25; 3,21. 168 Usp. E.G. Se1wyn, "Eschato1ogy jn the 1 Peter" u The

Вackground of the New Testament and its EscJ/atology, u­redilj W.D. Davies i D. Daube, Cambridge, 1956, str. 394 ј dalje. Тај 'sada' jedna је od osobltostj poslanjce ... ј ne treba ogranj~avati na trenutak obracenja Ш kr~tenja; on , najme, ukazuje na razdoЬlje ј okolnostj nastajanja Novog Izrae1a, kojj је obuhvacao ј Zjdove ј pogane, ј Evande1je se ~iri1o na sve strane" . Iako se rijec "sada" u 3,21 pojav1juje u jstom kontekstu kao i kr~tenje , ona sjgumo samo jstjce suprot­nost u odnosu na drevni potop.

169 1,3; usp. 1,23. 170 2,2. 171 Jak 1,18. 172 Sigumo ne iskaz prilikom kr~tavanja? (tako Cross, str. 34). 173 Usp. Mt 11 ,25;Lk 10,21; 1 Kor3,1.2 ; 1 So12 ,7(TR); Heb

5,12.13. Upotreba rijeci brephos u 1 Pt 2,2 kaosuprotstav­ljene rijeci nepios u drugim navedenjm mjestjma vjerojatno nije znacajna.

174 3,21 . 175 U primjerima igre rijecima koje navodj Cross, medutim , рО·

javljuju se i PascJ/a ј neki obJicj u 1 Pt nalazimo samo pa­schein. Osim toga, kao ~to W.C. van Unnik postavlja, "U­potreba grckog glagola pascho, trpjeti, toliko је povezana sa suvremenim cjnjenicama da to nikada ne moze ukazivati jg­ra rijecju Pascha-Uskrs" . ("Christianity accordjng to 1 Pe­ter", Expository Times, LXVIII, 1956. str. 79 i dalje).

176 Cross, str. 36. 177 Cross predlate ovu analizu:

1,3-12 Biskupova svecana uvodna molitva. 1,13·2 1 S1uzbeni pozjv kandidatima.

160

1. ). 1

1

ВIUESКE 1 ,22-25 (Кr~tenje је obavljeno) Biskup pozdrav1ja novokr~-

tenike. 2,1-1 О Biskup о temeljima posvecena zjvota. 2,24,6 Biskupov govor о kr~canskim obavezama. 4,7-11 Pos1jednje upozorenje i Ьlagoslov.

Cross upotreЬljava naslov "Ьiskup", kako kaze. "bez predrasuda".

178 Beare toplo pozdravlja hipotezu (drugo jzdanje, str. 200 i dalje ) . "Ne razumijem kako netko ne vidi da postoje izves­tan, cak nagluen, stupanj sluzbenog odnosa." То је kritizi­rao Moule (NТS, Ш, 1957. str. 1 ј dalje) ј, mnogo povr~nije, Van Unnik (Expository Times, LXVIII, 1957, str. 97 i da­Jje).

179 Cross uk.lanja elemente preve1ike kriticnosti jz Preiskerovih stilistickih ј formalnih podjela.

180 G. Djx u svom izdanju dopunjava rubrike ј naslove odjeljaka koji upucuju da se obred dogai!ao u Svetom tjednu, ali to njje dio teksta kakav је to do nas do~o. Нipolit ukazuje na to (izdanje Dix, ХХ.7) da se kr~tenje trebalo dogaёlati u nedjelju, ali to poblife ne odreёluje. Uskrsnjm postom bavi se mnogo kasnjje (XXIX).

181 Npr. ХХVШ.6. Ne~to slicno predlagao је A.F. Walls, "А Promotive Christian Harvest Thanksgiving", 17teology, LVIII, 1955. str. 336 i dalje.

182 Tekst apostolske predaje ne postoji kao cjelina; on је pre­Zivio u ~о fragmentamu (i vjerojatno jzrn.ijenjenom) 1atin­skom prjjevodu i njegovi su djje1ovi pripojeni razlicitjm dje­lima na grckim, sirijskim, koptskim, arapskim i etiopskim. Iako је zivio u Rimu, Нipolit potje~e iz jstocne crkvene pre­daje, §to је - mnogo је tomu dokaza - utjecalo na njegov rad, kojj је imao svrhu poduciti prave vjemike о mjerodavnom ј "apostolskom" pravi1u о crkvenoj upravi, bogoslufju ј oЬi­

cajirna. Izgleda da је nedugo prije Ш poslije pisanja djela prekinuo s Rimskom crkvom.

183 Prostor ne dopu§ta primjereno pretresanje primjera; no pro­fesor Van Unnjk се reci: "Mnogi izrazj koje Cross povezuje s kr§tenjem daleko su oprenjtijeg znacenja" (nav. clanak,

161

PR VA PETROVA str. 80). U 2,2, bilo је pred1ozeno da se daje vrc mlijeka i meda na prvoj pricesti novokr~tenim osobama. (Aposto/ska predaja Х:ХШ.2). Mec1utim, kao kr~anska hrana, spominje se samo mlijeko, dok је u oblcaju о kojem govore patristic· ki pisci, med Ьitan za simbolizam: to је obecana zemlja u koju su novi kr~ani uШ. Zanimljivo је da Perdelwitz (nav. dj . str. 56 ј dalje) navodi niz neznabozackih slicnosti za ko· је vjeruje da ilustriraju ovaj redak.

184 Nije lako objasniti zзSto Ьi liturgijski tekst trebalo pretvoriti u pismo. Usp. Mou1e, nav. clanak, str. 4: "Ne cini mi se da је lako... zamisliti da је liturgijski tekst osloboden svojih "rubrika" {koje, naravno, Ьijahu usmene), ali s izmjenama vremena i izlomljenim odjeljcima ipak se zadrzao zajedno i da је zumo mogao Ьiti dotjeran kao pismo ј odaslan (bez ri­jecj objзSnjenja) kr~canima koji nisu bili svjedocj njegova jz. vomog nastanka.

185 Proizvo1jno је potcjenjjvati naslov kao izmi~jen i pretpos­tavljati da se radi о "sveopcoj poslanjci" citavoj Crkvi zato ~to је te!ko razabrati osobne okolnosti po~iljaoca i primao· са (kao Dibelius, str. 187 i dalje).

186 То pretpostav1ja da su Galacanj kojima је Pavao naslovio pismo, bili Juzni Galacani.

187 U Selwynovu prikazu, Тheology, XLIX, 1946. str. 344. 188 Beare, str. 23 i dalje. 189 F.J.A. Hort, Тhе First Epistle of St. Peter, 1898. str. 15.

Вeareova primjedba da nijedan glasnik ne moze planirati pu­tovanje ako su progoni kr~ana sve ze~i znacajno је samo za njegovo stanovi§te da pismo pripada Plinijevu vremenu u Pontu. Silvan је te zajednjce mogao doseci bar toliko ne· ugrozen koliko ј Tjmotej progonjene Solunjane (1 Sol 3,2). Upotreba glasnika, osobnog apostolova poslanika i covjeka koji i sama visoko cijenjena, ne mora nuzno znacitj da је postojao samo jedan primjerak pjsma. Silvan nije do~ao samo kao po~tar .

190 U pentekostnoj gornili bilo је Zjdova jz Perzije ј Mezopota· mjje (Dj 2,9).

191 Strabo, Geography, :XVII, 1,30.

162

BIUESКE 192 Юement Aleksandrijski, Stromateis, Vll.l7. 193 Ovaj је prijedlog nastojao dokazatj G.T. Manley, "Babllon

on the Nile", Evangelical Quarterly, XVI, 1944. str. 138 ј dalje.

194 Otk 14,8; 17 ,5. jtd. 195 Npr. Iz 14. 196 Neki (npr. Selwyn) drze ga kriptogramom stavljenim zbog

sjgumostj, ali te!ko da је to u pjsmima poput l Petrove bilo nuzno.

197 Iako је Нipolit prilicno nepouzdan svjedok rimske liturgije (~to Beare , cjni se, djjelom priznaje kad govori о njegovoj sj­rijskoj pozadini u vezi s Aposto/skom predajom: 2 jzd. str. 204).

198 Streeter vjeruje da је djelo napjsano u Azjjj , ali da је naslov dodan u Bjtinijj · Pontu, kad је zbog progonstva ј tamo ot· kriven znacaj knjige.

199 Tako М.Е. Boismard, "Une Liturgie Baptjsmale dans le Pri· ma Petri", 11, RВ, LXIV, 1957 str. 181. Р. Boismard podri­jet1o knjige nalazi u Antiohiji: on u njoj vidj liturgiju prilj­kom kr~tenja ~to је drugdje ostavila trag.

200 Starijj tumaci cesto pomicu datum u 115. godinu Ш јо~ kasnije, ali taj se prijedlog vi~e ne prihvaca. Svaka dodana godjna vanjske dokaze mnogostruko mrsi.

201. Cinjenjca је da od vlasti moremo ocekivati da djjeli pravdu (2,13 i dalje) ј da covjek koji cini dobro ne bude uznemira­van. Ali Selwyn ( Bulletin of Studiorum Novi Testamenti

• Societas, 1,150, str. 49 ј dalje), navodi W.L. Клох, istice da se u 1. Юementovoj, pisanoj u sjeni Domicjjanova progo­na, jednako Ьlago govori о vlastima.

202 Selwyn, str. 56 i dalje. 203 Usp. F. Wartburton Lewis, "Note on the Date of the First

Epistle of Peter", Expositor, 5. niz, sv. Х, 1899. str. 319 i

dalje. 204 Ј. Armitage Roblnson, Comm~ntary оп Ephesians, 1922. 2.

izd. str. 224. 205 John Brown, sv. П, str. 14. 206. Westminster Confession, XXVI, 1.2.

163

PRVA PETROVA 207 John Brown, sv. Il, str. 99. 208 Najvrednije ј najdetaljnjje ispitivaлje razli~itih proЫema ј

mogucnosti tuma~enja i razumijevanja cijeloga ovog odjelj· ka 1 Petrove mogu se naci u Selwyna, str. 197.·201 ; 314-362.

209 Potpunije izlaganje vidi u Uvodu str. 4S i dalje.

164

~

1 1