A m s t e r d a m КОДОВИ НЕОЛИТА И САВРЕМЕНИ...

Годишњак Факултета за културу и медије, бр. 6, год. VI (2014): стр. 437-454

УДК 75.041 730.041

1Проф.дрВиолетаЦветковскаОцокољић*1

Факул тет за кул ту ру и меди јеМега тренд уни вер зи тет

Бео градПроф.дрТатјанаЦветковскиФакул тет за послов не сту ди је

Мега тренд уни вер зи тетБео град

ДрСрђанСремацVri je Uni ver si te tit

Amster dam

КОДО ВИ НЕО ЛИ ТА И САВРЕ МЕ НИ СРП СКИ СЛИ КА РИ БОГИ ЊА ЖАБЉЕГ ОБЛИЧ ЈА

2–ДУХОГЊИШТА**2

Сажетак: У овом раду ауто ри се баве архе тип ским прин ци пом жене и њеним пред ста ва ма у вајар ству и сли кар ству од пери о да нео ли та до савре ме-ног доба. Пре пли та њем и пои сто ве ћи ва њем вели ке боги ње мај ке-роди ље, моде ла куће, пећи (које је детаљ но истра жио Чау си дис) ауто ри су се надо ве за ли на посто је ћа истра жи ва ња и на касни је пери о де и поје ди не кул ту ре, укљу чу ју ћи и хри шћан ски сред њи век као и савре ме но сли кар ство. Ауто ри су насто ја ли да путем ком па ра тив не ана ли зе испи та ју везу изме ђу основ них архе тип ских моти ва и пред ста ва жене које су се током веко ва јавља ле у непро ме ње ним или дели мич но изме ње ним облич ји ма у визу ел ној кул ту ри са при ме ри ма из савре-ме ног сли кар ства у Срби ји. С обзи ром на ком плек сност теме, ауто ри су иза-бра ли поје ди не при ме ре током исто ри је за свр ху овог рада, као и дво ји цу савре-ме них срп ских сли ка ра: Мла де на Срби но ви ћа и Југо сла ва Оцо ко љи ћа. Ауто ри су утвр ди ли посто је ћу и непро ме ње ну везу изме ђу древ них при ка за жене као вели ке роди тељ ке и мај ке, са савре ме ним ликов ним ства ра ла штвом, што ука-зу је на то да су архе тип ске пред ста ве мушког и жен ског прин ци па оста ле исте а да је потре ба за њихо вим при ка зи ва њем под јед на ко акту ел на.

Кључне речи: НЕО ЛИТ, БОГИ ЊА МАЈ КА, САВРЕ МЕ НО СЛИ КАР-СТВО, АРХЕ ТИ ПО ВИ.1 Контакт: [email protected] Рад је реализован у оквиру пројекта МНТР бр. 179032.

Вио ле та Цвет ков ска Оцо ко љић; Татја на Цвет ков ски; Срђан Сре мац438


Увод

У пери о ду када се раз ви ја ла умет ност нео ли та, пре по зна та као први вид сти ли за ци је и ликов но оства ре ње раци о на ли зо ва не људ ске мисли, микро ко смос и макро ко смос били су испре пле та не рав ни дело ва ња у живо ту чове ка. Доба нео ли та обе ле жи ле су прве позна те „фор ме апстракт-ног мишље ња и ства ра ња кон крет них визу ел них систе ма у пред ста вља њу зна ков но-сим бо лич ких фор ми визу ел ног кому ни ци ра ња” а умет нич ко де-ло више није било само пред ста ва „неког мате ри јал ног пред ме та него и пред ста ва иде је”(Бог да но вић, 2002: 14).

Сим бо ли зам нео лит ске умет но сти, из угла запад ног чове ка нови јег доба, сагле да ван је на раз ли чи те начи не, а нај ве ро ват ни је и уз изве сне пре пре ке с обзи ром на то да су број ни сим бо ли, данас, све де ни на ни-во зна ка, а ода тле на ниво укра са. Њихо ва прво бит на уло га као да је на неки начин неста ла. Међу тим, основ ни архе тип ски моде ли, који су мож-да наиз глед забо ра вље ни, под јед на ко при вла че пажњу савре ме ног чове ка (ства ра о ца) иако њихо во поре кло и бли скост делу ју зама гље но и чуд но-ва то. У том мезо ко смо су који је настао као про из вод пре пли та ња људ ског и небе ског, раз ви ла се јед на спе ци фич на умет ност која је под јед на ко и данас инспи ра тив на умет ни ци ма.

1.Неолитскимезокосмос:жена–кућа

Нај ка рак те ри стич ни ји еле мент нео ли та сва ка ко пред ста вља фигу-рал на пла сти ка у кера ми ци. Она је нај че шће гру ба и сумар на са тен ден-ци ја ма фини јих, сти ли зо ва них обли ка. О тој фор ми, гото во тран сцен де-тал ној, Сре јо вић (1973: 26) изно си тврд њу да је могла наста ти са мо из „ве-ли ке уз не ми ре но сти и стра ха пред по ја ва ма спољ ног све та, из по тре бе да се по мо ћу сте ре о ти пи зо ва ног, не по крет ног ли ка, пре ва зи ђу ди на мич на зби ва ња и сло же ни про бле ми сва ко днев ног жи во та”. Чау си дис (2009) се бавио истра жи ва њем одно са изме ђу е/нео лит ских гра ђе ви на (5 – 8.000 годи на п. н. е.) и жен ских био ло шких функ ци ја (мен стру а ци ја – поро ђај – пост по ро ђај на фаза) успо ста вља ју ћи сим бо лич ку при ро ду веза изме ђу чове ка и неба, макро и микро космо са. Нагла сак њего вих истра жи ва ња усме ра ван је ка духов ним аспек ти ма ове кул ту ре где он првен стве но ана-ли зи ра пред ме те изра ђе не у кера ми ци (посу де, пећи, куће, сто ло ве, ору-ђа), уну тар којих су садр жа не тро ди мен зи о нал не (пла стич не) и дво ди-мен зи о нал не (црта не и сли ка не) пред ста ве зоо морф них, антро по морф-них, ком по зи ци о них или гео ме триј ских моти ва пре ма чему утвр ђу је да њихов кон текст јасно гово ри о њихо вој сим бо лич кој, одно сно мит ско-

439Кодо ви нео ли та и савре ме ни срп ски сли ка ри боги ња жабљег облич ја


рели гиј ској димен зи ји. Међу тим, про блем истра жи ва ња нео лит ске сит-не пла сти ке јавља се, изме ђу оста лог, и због тога што се поста вља пита ње у коли кој мери раци о нал ни кон цепт мишље ња савре ме ног запад ног чове-ка може да се при ла го ди кон цеп ту нео лит ске зајед ни це.

Чау си дис (2009) заго ва ра тео ри ју да се упра во у ком па ра тив ном при-сту пу са етно ло шком гра ђом (обред но-магиј ске актив но сти, мито ви, пре-да ња, лек си ка, фра зе о ло ги ја и еле мен ти визу ел не кул ту ре) може пре по-зна ти изве сна веза са изу зет но арха ич ном тра ди ци јом као и семи о тич ки кодо ви који омо гу ћа ва ју чита ње поје ди них еле ме на та нео лит ске кул ту ре. Ана ли зи ра ју ћи спе ци фич ну кате го ри ју нео лит ских пред ме та који су до сада про на ђе ни само на тери то ри ји Репу бли ке Маке до ни је, одно сно мини-ја тур не моде ле кућа од кера ми ке (15-50 цм) чији је гор њи део обли ко ван у виду шупљег кубу са (при каз реа ли стич не или схе ма ти зо ва не пред ста ве куће) а гор њи део оформ љен у виду шупљег цилин дра у фор ми људ ске гла ве или фигу ре жене с јасно назна че ним пол ним обе леж ји ма, Чау си дис (2009) их је ока рак те ри сао као култ не пред ме те, жртве ни ке типа „...’мати-кућа’ који пред ста вља ју обо го тво ре ну кућу као сим бол неко ли ких њој има нент-них кате го ри ја и функ ци ја: рађа ње т.ј. репро дук ци ја, зашти та, одр жа ва ње живо та, оку пља ње и орга ни зо ва ње људи, руко во ђе ње зајед ни це, а веро ват но и пре по род – вас кр са ва ње умр лих” (Чау си дис, 2009: 54). Он је утвр дио да се на овим пред ме ти ма често про на ла зе и мале пер фо ра ци је у виду мла дог месе ца који је при ка зан окре нут наго ре или надо ле, што се може пове за ти са месе че вим мена ма (циклич но кре та ње Месе ца ако се гор њи део фигу ре тума чи као небо) као и са женом и мен стру ал ним циклу сом.

Кера мич ки култ ни пред ме ти (жртве ни ци) типа мати кућа, из нео ли та у Маке до ни ји на изве стан начин ће се, у основ ним еле мен ти ма задр жа ти и у сред њем веку, наро чи то у пери о ду 14. и 15. века. На сли ци 1. при ка зан је мо-дел мати кућа који је пои сто ве ћи ван и са жртве ни ком. На сли ци 2. при ка-зан је детаљ са сце не Стра шни суд који при ка зу је пер со ни фи ка ци ју земље1. То је кри ла та жена са спе ци фич ним поло жа јем руку, кри ли ма, и сук њом која фор ми ра обр ну ти тро у гао. Нео би чан вео, чије се поре кло про на ла зи у антич кој умет но сти, црве не је боје као и њена доња сук ња и ковр џа ва коса. Пара ле ла се може про на ћи и са моде лом кри ла те боги ње, обна же них гру ди и у сук њи, круп них очи ју и гро теск ног лица, на пло чи ци из Веле сти на (Čau-si dis, 2005: 443). И у дру гим кул ту ра ма ће поја вљи ва ти овај модел вели ке мај ке, боги ње земље, у наве де ном обли ку или у обли ку рибе, жабе или боги-ње роди ље, увек са нагла ше ном фор мом тро у гла (Gim bu tas, 2001: 102).

1 Радојчић (1982: 154) наводи да је сликарство у Велућу било сасвим наивно а да су технички слабо изведене фреске више налик минијатурама истог примитивног стила. Изражен је утицај фолклорне уметности у оквиру које се јавља утицај народних веровања испреплетан са источним хришћанством.



Слика1:Кера мич ки култ ни пред ме ти типа мати кућа, нео лит, Маке до ни ја2

Слика2:Пер со ни фи ка ци ја земље, црква Ваве де ње Бого ро ди це, 14. век, Велу ће3

Чау си дис (2009: 55) тако ђе наво ди да се месе ча сти (српа сти) отво ри који се јавља ју на поје ди ним жртве ни ци ма могу про ту ма чи ти и као сим-бо лич ко изјед на ча ва ње куће и жене али не првен стве но на мор фо ло шком, већ на био ло шком нивоу. С обзи ром на то да су жене у свим арха ич ним кул-ту ра ма у току мен стру ал ног циклу са има ле посе бан ста тус, без обзи ра на то да ли су биле обо жа ва не или одба ци ва не и изоп шта ва не у том пери о ду из зајед ни це (или су бора ви ле на тава ни ма кућа јер се сма тра ло да су толи-ко нечи сте да би опо га ни ле земљу), оне су про во ди ле то „посеб но” вре ме у одво је ним тзв. жен ским про сто ри ја ма, црве ном шато ру или бал кан ским тзв. кућа ри ца ма4 (које су пре жи ве ле до 20. века), у који ма су, поред тај ни заче ћа и рађа ња, биле упу ћи ва не и у изра ду кера мич ких пред ме та. „Тен-

2 Преузето из: Чаусидис 2009, 65 (TI, 3).3 Преузето из: Radojčić 1982, 135 (слика 70).4 Као једна од паралела кућарицама могле би послужити и минијатуризоване по-

суде за ускршња јаја познате као чуваркуће, у које се стављало прво црвено обоје-но јаје као симбол Христове крви али и плодности и живота. Џимбатас (Gimbutas, 2001: 110) наговештава везу, на примеру фигура геометријског облика и положаја кућа Лепенског вира, између јајета, рибе и жене која као креатор свега може бити тумачена и као чувар куће.



ден ци је син хро ни зо ва ња прве мен стру ци је код дево ја ка с њихо вим уво ђе-њем у вешти не везе ња упу ћу ју на хипо те зу да се магиј ска моћ веза некад бази ра ла на нена че тој пло до но сној моћи девој ке која се запра во тран спо-но ва ла у њега (тј. крв девој ке у црве ну боју веза5).” (Чау си дис, 2009: 58)

Пре ма тра ди ци ји, бал кан ске кућа ри це, у виду засеб них гра ђе ви на, слу жи ле су сва ка ко као изо ла ци ја жена у изве сним пери о ди ма и с обзи-ром на то да су углав ном биле изгра ђи ва не од при род них мате ри ја ла и да је мушкар ци ма био стро го забра њен улаз, јед ном годи шње би им у току обре да, када би биле напу ште не, упра во мушкар ци ски да ли и спа-љи ва ли слам на ти кров који би се опет у исту свр ху поно во поста вљао (што ука зу је на сим бо ли чан чин дефло ра ци је али и на утро бу жене)6. Кров или кон крет ни је таван, уоби ча је но је био сакра ли зо ва ни део гра-ђе ви не и пред ста вљао је небе ски свод или гра нич ни про стор наста њен божан ским сила ма и духо ви ма пре да ка и разним дру гим неви дљи вим бићи ма. „У окви ру про стор не семи о ти ке тра ди ци о нал не источ но сла вен-ске куће, таван и кров ула зи у сфе ру ’оног све та’, све та ’дивљег’ и ’некул-ту рал ног’ тако да се, у космо ло шком кон тек сту, они често изјед на чу ју с небом или гра ви ти ра ју ка њему“ (Чау си дис, 2009: 61). На исти начин, с обзи ром на успо ста вље ну везу куће са женом, одно сно њеном утро бом (мате ри цом), таван би се могао тума чи ти и као вул ва, одно сно гра нич ни про стор изме ђу рађа ња дете та и њего вог ула ска у нови свет, али и њего-вог сим бо лич ног поврат ка у утро бу, одно со уми ра ња и одла ска у непо-зна ти, оно стра ни свет.

5 Девојка која везе црвеном пређом у затвореној просторији појављиваће се, касније, на хришћанским иконама Благовести, где ће девојку представљати Богородица, девица која прима благу вест о рођењу Исуса Христа.

6 Чаусидис (2010а) прави паралелу и између обредног прављења црепуља, мешења теста и нарастања, са трудноћом. У овом обреду присутан је и мушки аспект где је тзв. супруг црепуље – вршник, који је надвијен над њом и покрива је. „На кос-молошкој разини, он добија значење небеског свода и Бога Неба који ступа у све-ти брак (хијерогамију) с мајком Земљом, представљеном посредством црепуље, при чему хлеб добија значење њиховог детета” (Чаусидис, 2010а: 160). У неколико македонских села, забележено је да за време обредизоване производње црепуља (реализоване на празник светог Јеремије), од истог материјала од ког су се правиле црепуље моделована и антропоморфна фигурина називана човече која је имала на-глашени мушки полни орган. Однос фигурине и црепуље, између осталог, указује и на њихов коитус, који на макрокосмичком нивоу добија карактер светог брака између мајке земље, представљене црепуљом, и оца неба, заступљеног фигуром човечета.



2.Неолитскимезокосмос:материца–пећина

Чау си дис (2010а) тако ђе, путем семи о тич ке ана ли зе, успо ста вља ју ћи везу изме ђу опре ме за тра ди ци о нал ну изра ду хле ба у рела ци ји са репро-дук тив ним орга ни ма жене (мате ри ца, вул ва, дој ке) и оста лим, слич ним по обли ку, еле мен ти ма при ро де (рупа у земљи, бра зда, пећи на, доли на) раз ра ђу је наћ ве и пра ти пара ле лу изме ђу нара ста ња хле ба7 и труд но ће. Тако ђе, он ана ли зи ра и про цес пече ња хле ба у рела ци ји са сазре ва њем фету са у утро би, или биљ ком у утро би земље. 8 Про цес нара ста ња хле ба, који је нај ве ро ват ни је пот пу но нео бич но и чуде сно дело вао нео лит ском чове ку, а чијим поступ ком су се бави ле искљу чи во жене, допри не ће томе да и посу де за меше ње хле ба доби ју посеб но жен ско зна че ње, одно сно да првен стве но буду пои сто ве ћи ва не са утро бом. У кон тек сту побољ ша ња раста хле ба у наћ ва ма, Чау си дис (2010а) наво ди да би се у кори то сачи-ње но од жен ског дрве та бушио отвор и наби јао клин од мушког дрве та што аутор пои сто ве ћу је са сим бо лич ним чином кои ту са. Чау си дис наво-ди киклад ске култ не пред ме те (сли ка 3) обли ко ва не попут плит ких теп-си ја или тава с кру жним кор пу сом и две ручи це, одно сно са пар ци ја ли-зо ва ним пред ста вља њем жен ског тела. Тако је, жен ски карак тер посеб но нагла шен посред ством вул ве пред ста вље не у виду обр ну тог тро у гла са вер ти кал ним заре зом на сре ди ни што ука зу је и на њено изјед на ча ва ње с мај ком Земљом. Пећи у који ма се пекао хлеб тако ђе има ју дубо ку сим-бо лич ку везу са жен ском утро бом али и жен ским пол ним орга ном. Пре поја ве кало та сте пећи (фуру не) за пече ње хле ба, у исту свр ху кори шће-не су обли ко ва не нише или јаме иско па не у земљи, у које су се као и код пећи ста вља ла нај пре под ло же на дрва. Пре ма Чау си ди су (2010а: 149-150) те прво бит не пећи нали ко ва ле су пећи на ма те он про на ла зи ана ло ги ју упра во у ети мо ло ги ји, наго ве шта ва ју ћи да је можда то раз лог слич но сти у речи ма пећ и пећи на али и пич и пич ка што на укра јин ском јези ку има исто зна че ње9. Тако ђе, древ ни оби чај сахра њи ва ња умр лог у пећи у ана-ло шкој вези је ново ро ђен че том које изла зи из утро бе (пер со ни фи ко ва не обли ку пећи) и поно во се у њу (мате ри цу-пећи ну) вра ћа.10

7 Детаљњије о вези нарастања хлеба, односа и улоге мушког принципа као оца хле-ба или оца теста (квасац), као и везе у релацији квасац – киша, види у: Чаусидис, 2010б.

8 Персонификација земље на средњовековним фрескама уобичајено на глави носи биље, или оно из ње израста (види слику 2).

9 Детаљњије о вези пећи са вулвом, материцом и женом, види у: Чаусидис, 2010а.10 О проналасцима тзв. персонализованих пећи, укључујући и налазиште Винче, де-

таљније, види у: Чаусидис, 2010а.



Сли ка 3: Киклад ски култ ни пред ме ти у обли ку мате ри це11

3.Богињажабљегобличја–духогњишта

Модел боги ње мај ке која је у вези са водом, одно сно рибом или жабом пред ста вља један од нај ста ри јих моти ва у умет но сти. Он се поја вљу је у пери о ду пале о ли та, нео ли та, брон за ног доба, антич ке Грч ке, а пре жи ве ће и током хри шћан ског сред њег века али и касни је, у свом дели мич но изме-ње ном облич ју до 16. али и 20. века у дели ма сли ка ра о чему ће касни је бити више рече но. Као један од нај ра ни јих при ме ра наво ди се скулп ту ра Пра ро ди тељ ка из кул ту ре Лепен ског Вира, где нај ве ћу пажњу при вла чи фигу ра са рибо ли ком људ ском гла вом која рука ма (налик кан џа ма реп ти-ла) отва ра сво ју вул ву (сли ка 4). Тодо ро вић (2008: 102) изно си запа жа ње да наве де на фигу ра исто вре ме но садр жи и карак те ри сти ке дете та и сти ли-зо ва ног фету са у мате ри ци које сво јим рука ма шири вул ву у обли ку тро-у гла. Овај модел роди ље, поја вљи ва ће се и касни је у мно гим кул ту ра ма. Џим ба тас (Gim bu tas, 2001: 29) пра ви пара ле лу упра во изме ђу рибо ли ке људ ске фигу ре из Лепен ског Вира и моти ва фигу ре под нази вом She e la na gig (sli ka 5), наво де ћи да је она наслед ник нео лит ске жабље боги ње. Ова фигу ра поја вљи ва ла се у пери о ду од 12. до 16. века нај че шће у Ирској али и у Вел су, Енгле ској и Фран цу ској и уоби ча је но је уре зи ва на (угра ђи ва на) у зам ко ве и хра мо ве а сма тра ло се да је њена основ на наме на да шти ти од боле сти и од смр ти. Међу тим, ова тео ри ја је у скла ду са сред њо ве ков ним хри шћан ским раз ми шља њем с обзи ром на то да су сви паган ски идо ли и бого ви демо ни зо ва ни. Основ на уло га ова квих скулп ту ра у вези са женом рибо ли ког12 изгле да или налик жаби, која се пора ђа, у вези је под јед на ко и са реге не ра ци јом и са смр ћу као при род ним циклич ним чином.

11 Преузето из: Čausidis 2005, 449 (TII, 1, 2 и 3). 12 Чајкановић (1973: 95) наводи да је код многих народа риба представљала симбол

душе и да се сматрано да је у њој инкарниран дух предака.



Слика4:Скулп ту ра Пра ро ди тељ ка, Лепен ски Вир13

Сли ка 5: Модел фигу ре She e la na gig14 на цркви, 1140. годи на (Kil peck, Here for dshi re), Engle ska15

Слика6:Хелен ска боги ња Бау бо, 3 век п. н. е.16

Сли ка 7: Цртеж са стећ ка, Рав но, Купрес, Босна17

Чау си дис (2005: 439-440) тако ђе наво ди везу изме ђу рано сред њо ве-ков них дво пло ча стих фибу ла са тзв. коди ра ним космич ким ниво ом где зоо ан тро по морф ни ниво сим бо ли зу је земљу = боги њу-роди љу налик жаби, 13 Преузето из: Деретић 2011: 145.14 Дискусије поводом тачног значења овог имена још увек трају и оно је непознато. Смат-

ра се да је име део народног фолклора. Оно је у наведеној форми прилагођено и 1861. године усвојено од Краљевског ирског друштва (Todorova Georgieva, 2011: 225).

15 Преузето са: http://www.historicimpressions.com/Sheela1L.jpg (посећено 30.03.2012).

16 Преузето из: Todorova Georgieva, 2011: 224.17 Преузето из: Čausidis, 2005: 449 (TVI, 5).



с раши ре ним нога ма у обли ку зоо морф них про то ма. Он наво ди пода так да је и на сло вен ским фибу ла ма „дње пар ског типа” при сут на ова мит ска сли ка али да се уме сто лика небе ског божан ства, у гор њем делу, испод зоо морф ног неба нала зи тро у га о ни или пето у га о ни сег мент.

Тодо ро вић (2008) тако ђе наво ди запа жа ња која је изнео Чау си дис пово дом везе рас про стра ње не пред ста ве боги ње поро ди ље (налик жа-би) на сре до ве ков ним стећ ци ма и већ уста но вље ног тро у га о ног моде ла у про то мо де лу фор му ли са ном у Лепен ском Виру. У коре ла ци ји са дво-стру ким антро по морф ним прин ци пом је архе тип ски мито ло шки мотив дрве та живо та и њему срод ног космич ког дрве та, у непо сред ној рела ци ји са иде ја ма космич ке пла ни не и космич ког чове ка. Фигу ри не жабе, још од пери о да нео ли та, изра ђи ва не од црног или зеле ног каме на и поста вља не у посу де у зидо ве хра мо ва, повре ме но су се јавља ле и као шема ти зо ва не жабе. Све де не на хије ро глиф, жабе поста ју знак М. Ово сло во М може се про на ћи и на вели ким посу да ма из Вин че (око 5 000 п. н. е.) које делу-је попут жен ског вра та на коме се нала зи људ ски лик боги ње са рука ма налик жабљим кра ци ма и увек нагла ше ном вул вом (Gim bu tas, 2001: 27). Чау си дис (2005) тако ђе, цик-цак лини ју пове зу је са пла ни ном тако да се може потвр ди ти веза са иде јом космич ке пла ни не и жен ске утро бе.

Тодо ро вић наво ди да је пре ма Чау си ди су наве де на дво стру ка антро-по морф на пред ста ва на паган ском нивоу могла пред ста вља ти „матро нал-ни кон цепт схва та ња вре мен ских и веге та тив них циклу са у васи о ни (...) а веро ват но и пред ста ву о људ ској загроб ној суд би ни” (2008: 102). Овде се пре ма наве де ним ауто ри ма јавља јере тич ко-дуа ли стич ки прин цип, где се са јед не стра не одви ја бес ко нач ни круг уми ра ња тела и поно вље них инкар на ци ја све тло сне душе а са дру ге стра не пред ста ве о рају као мате-ри ци и рај ском врту. Тодо ро вић потвр ђу је кроз наве де не при ме ре везу кућа-све ти ли ште, рај-мате ри ца и под се ћа на изјед на ча ва ње тро у гла са сим бо ли ком утро бе (мате ри це), одно сно вул вом. Он нагла ша ва тро у гла-сти облик вул ве на фигу ри ни из Лепен ског Вира који је иден ти чан обли-ку све ти ли шта, гро ба и сим бо ла крај огњи шта у Лепен ском Виру, где се пре ко тро у гло ва рас по ре ђе них уз огњи шне кон струк ци је оства ри ва ла и сим бо лич на веза са све том мртвих. Тако тро у гао сим бо ли зу је и шема ти-зо ва ну пред ста ву куће али и вул ве (или мате ри це).

Позна то је да су и Егип ћа ни пошто ва ли жабу као боги њу Хекет, пра и-скон ску (при мор ди јал ну) мај ку све га посто је ћег. Хекет, одно сно Хека та, била је жабља боги ња која је пома га ла при наме шта њу дете та у утро би и која је упра вља ла поро ђа јем. На њеним амај ли ја ма писа ло је: „Ја сам вас-кр се ње” (Var ner, 2007: 135). Она је била и заштит ник мај ки и ново ро ђен-ча ди али је пред ста вља ла и плод ност, нови живот, изо би ље и ембри о нал-ну (кли ја ју ћу) сна гу воде. У раном пре ди на стич ком пери о ду (око 3 100



п.н.е.) она је при ка зи ва на као жена са жабљом гла вом или као жаба која оте ло вљу је боги њу, а сма тра на је и све том баби цом (Var ner, 2007). Хекет је кон тро ли са ла плод ност и реге не ра ци ју након смр ти а пове зи ва на је и са грч ком боги њом Бау бо (сли ка 6) и са сумер ском Бау (боги ња меди ци не и здра вља), тако ђе нази ва ном Баба (Gim bu tas 2001, 206), која би се могла дове сти у везу са сло вен ском Баба Јагом која тако ђе пред ста вља древ ну боги њу смр ти и обна вља ња18.

Сло вен ска боги ња Моко ша, сма тра на вели ком мај ком, вели ком вла-жном земљом, била је мај ка све га. Поне кад је пои сто ве ћи ва на са Злат ном бабом тако ђе нази ва ном и Зале та, Баба-Јега (Baba-Jed za) што коре спон ди-ра са руском Баба Јагом. С обзи ром на стро гу забра ну обо жа ва ња паган-ских божан ста ва, Моко ша ће се одр жа ти у хри шћан ству у пре о бли ко ва ном лику Деви це Мари је и Пара ске ве. Она је зами шља на као тка ља и при ка зи-ва на као жена са вели ком гла вом и вре те ном. „Њени покло ни ци је зами-шља ју како пре де нити живо та сва ке вече ри“ (Monag han, 2010: 516). Она је сма тра на боги њом плод но сти али и вла дар ком над смр ћу јер је при ка зи-ва на у црној боји попут „земље у коју се покој ник сме шта” и пред ста вља на је каме њем, облут ци ма на који ма су биле дели мич но обли ко ва не жен ске гру ди (Monag han 2010, 518) а које ће се као мотив јави ти још у фигу рал ној пла сти ци нео ли та.

Као гла сник смр ти, веро ва ло се, да се жаба може успу за ти на гру ди осо бе која спа ва и иси са ти дах из њеног тела, иза зи ва ју ћи сигур ну смрт19. Лик боги ње жабе пре жи вео је кроз нео лит и брон за но доба али и мно го касни је ће се поја вљи ва ти (сли ка 5). Веро ва ње да је у телу лута ју ћа утро ба (мате ри ца) у фор ми жабе поја вљу је се наши ро ко у Егип ту, Грч кој и Риму, али и у север ној Евро пи током исто ри је, али у поје ди ним мести ма и данас (Var ner, 2007: 135-136). Као црни ло утро бе (пећи на) уну тар тела јавља се и сим бо ли за ци ја хисте ра фор му ле и еги пат ског божан ства Кну би са које је било оми ље но међу гно сти ци ма. Број ни при ка зи који пове зу ју Кну би-са20, а касни је Гор го ну са мате рич ним про бле ми ма а садр же хри шћан ску ико но гра фи ју (Бого ро ди ца, архан ђел Михај ло), нај че шће садр же hyste ra фор му лу. Пре ма Спи ро вим истра жи ва њи ма, нај зна чај ни ји обра зац који се про на ла зи и у сред њо ве ков ним амај ли ја ма у свом нај чи сти јем обли ку носи сле де ће инскрип ци је: „Утро бо (мате ри це) црна, нај цр ња као зми ја склуп чај се и као зми ја сик ћи, и као лав ричи и као јаг ње лези!“ (Spe ar 18 Детаљније о вези са словенском Баба Јагом, види у: Чаусидис 2009.19 Паралела се може пронаћи са словенском Мором или Мораном, у њеном циклич-

ном рађању и умирању (Nodilo, 1981).20 О поистовећивању, у функционалном смислу, са Соломоновим печатом и вези са

кључем за материцу, види у: Vikan, 1984: 100-103. Детаљније о симболици три сло-ва „S“ или „Z“ и везе са плодоносном водом Нила, што се такође повезује са месече-вим менама и женским месечним циклусом, види у: Mastrocinque, 2005.



1993, 30). Опи си ва ње мате ри це и запо вед не чини као што су речи „као јаг ње лези” и „пиј крв” упу ћу ју на мате ри цу као да је она живо биће које носи епи те те там но и црно21 а често је опту жу ју „да се умо та ва (спи рал-но) као зми ја и шишти као змај” (Vikan 1984, 77). Ако би се ова фор му ла и при каз пои сто ве ти ле са жабом као утро бом која лута, из хри шћан ског угла сва ка ко би пред ста вља ли изве сног демо на. Тако би се он могао тума-чи ти, кроз дуа ли стич ки кон цепт, као демон у жен ском облич ју или чувар пра га који се поја вљу је два пута: први пут он се поја вљу је када човек као беба изла зи из утро бе (таме) на све тлост и у живот а дру ги пут када ула зи, поно во се вра ћа у таму из све тло сти, у смрт.

Мотив жене роди ље, налик жаби, поја вљи ва ће се на стећ ци ма сред-њо ве ков не Срби је и Маке до ни је а наро чи то Босне (сли ка 7). Мани хеј ска схва та ња која су се задр жа ла у визу ел ној кул ту ри и крат ким пору ка ма на стећ ци ма још увек нису у пот пу но сти испи та на али дају вред но све до чан-ство о спе ци фич ној езо те рич ној мисли али и дуа ли стич ком кон цеп ту.

4.Богињаогњиштаисавременосрпскосликарство

У умет но сти 20. века на срп ском под руч ју, може се издво ји ти сли кар Мла ден Срби но вић који је, при ме ном архе тип ских прин ци па мушког и жен ског оства рио један спе ци фи чан опус, где се наве де ни прин ци пи оса мо-ста љу ју у виду поје ди нач них наче ла, а повре ме но се и пре пли ћу22. Срби но-вић, сма тра ју ћи да је над ре а ли стич ко и сим бо лич ко сли кар ство резул тат европ ског ана ли тич ког ума, „... искон ске сли ке дово ди у ста ње пред све сти, и ту се нала зи бога ти извор њего ве инспи ра ци је. Он поно во пре жи вља ва иску-ства чита ве врсте, што се у њего вој умет но сти одра жа ва као пре о бра жа ва ње трај них вред но сти сим бо ла у модер не обли ке” (Sli jep če vić, 1981: 38).

У даљем тек сту више пажње биће посве ће но ана ли зи сли ке Дух огњи-шта II (у тро у глу) из 1990. годи не (сли ка 8). На сли ци је при ка за на мла-да жена, буј не црве не косе, обна же них гру ди, у сук њи и раши ре них но-гу у поло жа ју нео лит ске боги ње роди ље. Са њене леве стра не нала зи се дивљи вепар а испред ње, у доњем делу сли ке, са десне стра не при ка зан је сли кар а са леве стра не чети ри деч је фигу ре које се нала зе око котла у коме се кува хра на, на отво ре ној ватри. Повр ши на на којој седи као и читав доњи део сли ке, који фор ми ра пра во у га о ник је у ватре ној наран-21 Детаљније о концепту амајлија са материчним чинима (hystera), види у: Spear, 1993: 25. 22 Разматрање преплитања мушких и женских архетипова захтевало би посебну сту-

дију али, с обзиром на то да је у раду анализиран архетип жене као велике мајке и огњишта, може се навести пример слике Чувар огњишта (1990) у којој се преплићу неолитске форме женског стваралачког принципа и мушка форма осе света (axis mundi) са елементима Збручанског идола из 11. века.



џа сто цр ве ној боји. Повр ши на иза њених леђа је у небе ској пла вој боји а у све тли јој нијан си је озна чен обр ну ти тро у гао. Тро у гао се завр ша ва у пред њем пла ну тако да се његов доњи крак пре тва ра у вери ге на котлу. Као што је већ обја шње но на осно ву истра жи ва ња, обр ну ти тро у гао је од нај дав ни јих вре ме на сим бол жене, вул ве али исто вре ме но и мати куће и огњи шта, одно сно пећи. Ватра која се рас плам са ва пре ко њеног пол-ног орга на, додат но потвр ђу је наве де ну сим бо ли ку. Жена буј не црве не косе, обна же них гру ди и у сук њи у асо ци ја ци ји је са древ ном боги њом мај ком, чије ће се облич је вре ме ном из рибе и жабе, пре о бра ти ти у наве-де ну пред ста ву а тако ђе ће се задр жа ти и у риту ал ним рад ња ма поди за-ња жен ских сук њи (Gim bu tas, 2001: 27-31). Она сим бо ли зу је и сло вен ску боги њу Моко шу, која ће се поја вљи ва ти на њего вим сли ка ма и у виду вели ке тка ље која испре да људ ске суд би не. Њено тело, са раши ре ним нога ма (тро у гао), ука зу је на везу са жабљом боги њом али и кул том боги-ње Бау бо (сли ка 6) и црте жи ма са сте ћа ка (сли ка 7). Пре пли та њем два исто вет на тро у гла23 доби ја се облик хек са гра ма који сим бо ли зу је везу макро и микро космо са, одно сно чове ка и све та који га окру жу је. Тако-ђе, успо ста вље на је веза изме ђу уну тра шњег и спо ља шњег, воде и ватре и рађа ња и уми ра ња. Шема ти зо ва ни знак М, одно сно мотив жена-пла ни на тако ђе се про на ла зи у поло жа ју њених ногу, а ватра је огњи ште, пећи на, јама из које изви ре нови живот и у коју се након смр ти вра ћа. Поло жај њених руку, обли ку је са доњим екс тре ми те ти ма тра пе зо ид који је налик финал ним обли ци ма све ти ли шта Лепен ског Вира (Тодо ро вић, 2008: 98).

Дру ги, под јед на ко инте ре сан тан при мер, који коре спон ди ра са архе-тип ским сим бо ли ма у савре ме ној умет но сти је ства ра ла штво Југо сла ва Оцо ко љи ћа. Пове зи ва њем архе тип ских прин ци па мушког и жен ског, он усме ра ва свој ства ра лач ки опус на „међу про стор изме ђу два кода” (Про-да но вић, 2012: 66) пове зу ју ћи визан тиј ску ико но гра фи ју са пери о ди ма пре при ма ња хри шћан ства Јужних Сло ве на али и са касни јом обно вом гно стич ких и мистич ких кул то ва. Але го ри ја пећи не и алхе миј ског суда (Vas her me tis) који мора бити налик мате ри ци, гово ри о топло ти жен ске утро бе која је нео п ход на за ства ра ње алхе миј ског дела, одно сно новог живо та. Рађа ње, сим бо лич но схва ће но, зна чи пре о бра жај мета ла али и уче ни ка и његов пут ка про све тље њу. Он изла зи из пећи не као ново ро ђен-че и ула зи у пећи ну сво је душе на путу за пре о бра жа јем. Мрак из којег изла зи га изно ва доче ку је када кре ће у потра гу за собом. Опус почи ње у там ним дуби на ма земље и под руч ју obscu ra foe mi na. Тако, човек рођен у

23 Тодоровић (2008), у прилог тумачењу троугла у култури Лепенског Вира, наводи да је код Грка делта, тј. троугао, симболизовала жену, а Питагорејци су троугао сматрали за прапочело, због његовог савршеног облика, али и због тога што је пред-стављао праузор свеопште плодности.



тами, при мор ди јал ној води, без о блич ној маси, доби ја облик црпе ћи зрак све тло сти, одно сно „син извла чи зрак из соп стве не сен ке” (Berk, 2004: 238-239). Древ на мај ка, као ство ри тељ ка све га посто је ћег, и код Оцо-ко љи ћа се јавља у облич ју мла де жене која рађа космич ко јаје. Фор ма њеног тела у ана ло ги ји је са пра ро ди тељ ком Лепен ског вира која ука зу је на боги њу роди љу али и на поло жај фету са исто вре ме но. Боја њене коже је земља на, налик Ада мо вом ства ра њу када му је Бог удах нуо живот ни дах кроз ноздр ве (1 Мој. 2,7 ) док исто вре ме но ства ра све то ве. Поло жај руку и ногу у бла го иска за ном ста ву роди ље обли ку је већ опи са но сло во М и тра пе зо ид ни облик, док се на месту њене вул ве нала зи сфе ра ису-ње на древ ним нео лит ским боја ма, допу ње них мисти ком касног сред њег века (црве на, бела, црна и злат на боја).

Сли ка 8: Дух огњи шта II (у тро у глу), Мла ден Срби но вић, 199024

Слика9:Ства ра ње космич ког јаје та, Југо слав Оцо ко љић, 201225

24 Преузето из: Симовић и др. 2005, 90 (слика 28).25 Фотографија: В. Цветковска Оцокољић, април, 2012.



Закључак

У успо ста вља њу везе изме ђу жене и куће, послу жи ле су нео лит ске фигу ри не са под руч ја Маке до ни је. Не тре ба забо ра ви ти да је човек нео-ли та нај ве ро ват ни је успо ста вљао нерас ки ди ву везу изме ђу сакрал ног и све тов ног, одно сно да је његов сва ко днев ни живот пот пу но обје ди ња вао оба еле мен та схва та ња све та и живо та. Бал кан ске кућа ри це при ка зи ва не су и као сти ли зо ва не фигу ри не са испуп че ним сто ма ци ма, који су озна-ча ва ли бре ме ни тост. Тако је жена схва та на као чувар куће али и пло да мате ри це. Она је била вели ка мај ка, боги ња земље и ство ри тељ ка све га посто је ћег. Овај мотив ће се касни је поја вљи ва ти и на фре ска ма сред њег века, наро чи то као пер со ни фи ка ци ја земље.

Вели ка боги ња мај ка и њена утро ба тако ђе су пои сто ве ћи ва не са наћ ва ма за пече ње хле ба где је нара ста ју ће тесто сим бо ли зо ва ло плод у утро би жене. Елип са сти облик наћ ви сачи ње них од жен ског дрве та тако-ђе се може дове сти у везу са пер со ни фи ка ци јом земље (сли ка 2) и елип-со ид ним назна че ним обли ком који чине вео и доња сук ња. Овај облик као и њего ва сим бо ли ка, пре не ће се у окви ру хри шћан ства, на при ме ру поро диљ ског црве ног пре кри ва ча на коме лежи Бого ро ди ца, у моде лу Хри сто ве ман дор ле али и шире схва ће не фор ме позна те као vexi ca piscis. Пећ је, тако ђе сво јом топло том допри но си ла да тесто нара ста у хлеб што је коре спон ди ра ло са при род ном топло том тела али и огњем и ватром у пећи. Ова пара ле ла ће се наро чи то одр жа ти у окви ру запад не европ ске алхе ми је где ће се хер ме тич ки суд пои сто ве ћи ва ти са утро бом жене.

Од пери о да пале о ли та, а наро чи то нео ли та али и касни јих вре ме на, боги ња земља, вели ка мај ка, роди ља биће пред ста вља на у обли ку рибе или жабе или са жабљим екс тре ми те ти ма. Под јед на ко ће бити при су тан обр ну ти тро у гао који ће се јавља ти у поје ди нач ним сег мен ти ма или ће уокви ри ва ти цело куп ну фор му, као сим бол мате ри це, вул ве и плод но-сти, али под јед на ко и жене и земље али и гро ба и куће (Лепен ски вир). Овај дуа ли стич ки прин цип који ука зу је на циклич ност при ро де кроз жи-вот и смрт, кли ја ње и обна вља ње, успо ста ви ће чвр сту везу изме ђу земље и жен ске утро бе. Култ боги ње мај ке-земље у облич ју рибе или жабе, пре-не ће се и у касни је кул ту ре и рели ги је али ће његов основ ни сми сао оста-ти исти. Утро ба у облич ју жабе, схва ће на као живо биће, тако ђе је вези-ва на за црни ло земље и хто нич не еле мен те.

У савре ме ном све ту а наро чи то сли кар ству које је оду век има ло функ-ци ју да на видљив начин саоп шти неви дљи во и оно стра но, чини се да су древ на схва та ња при ми тив на и зао ста ла а њихов зна чај неби тан. Међу тим, иако се кул ту ра дана шњег чове ка бит но раз ли ку је од нео лит ског, основ ни чове ко ви про бле ми оста ли су непро ме ње ни. Про блем плод но сти утро бе,



рађа ња дете та, плод но сти земље и усе ва, ста ре ња и уми ра ња, сетве и жет-ве, под јед на ко бри не и савре ме ног чове ка. Иако се тоте ми зам, фети ши зам и идо ла три ја, пре ма Миче ло вим речи ма, „веро ва ња у вези са веро ва њем дру гих људи, и сто га нераз дво ји ва од систе ма раци о нал них или колек тив-них пред ра су да“ (Цвет ков ска Оцо ко љић, Цвет ков ски, 2010: 641) они садр-же основ не архе тип ске фор ме које се нису про ме ни ле. Тако је мотив боги-ње мај ке, сим бо ли зо ван у гео ме триј ској фор ми тро у гла, жене роди ље са жабљим кра ци ма или људ ског фету са рибо ли ког изгле да који рука ма држи соп стве ну вул ву или рађа космич ко јаје, под јед на ко акту е лан. Наве де не пред ста ве при вла че пажњу сво јом неве ро ват ном визи бил но шћу, наго ве-шта ва ју ћи искон ске тежње и ана ло шке везе изме ђу микро и макро ко смо-са, живо та и смр ти, мушког и жен ског архе ти па.

Лите ра ту ра:

Бог да но вић, К. (2002): [1] Визи бил ност латент ног дина ми зма у ста тич-ким фор ма ма; Чачак: Цен тар за визу ел ну кул ту ру и визу ел на истра-жи ва ња „Круг”.Цвет ков ска Оцо ко љић, В.и Цвет ков ски, Т. (2010): „У потра зи за духом [2] ства ри: упо тре ба мито ло шких и алхе миј ских еле ме на та у савре ме-ној еко ном ској про па ган ди”, Теме, XXXIV(2); 639-656.Дере тић, Ј. (2011): [3] Кул тур на исто ри ја Срба; Бео град: Euro-Giun ti.Gim bu tas, M. (2001): [4] The Living God des ses; Ber ke ley–Los Ange les, CA: Uni ver sity of Cali for nia Press.Чај ка но вић, В. (1973):[5] Мит и рели ги ја у Срба; Бео град: Срп ска књи-жев на задру га.Čau si dis, N. (2005): „Pogan ska reli gi ja Sla ve na u svje tlu rano sred njo vje kov-[6] nih mate ri jal nih nala za s pod ruč ja Bal ka na”, Histria Anti qua, 13; 437-456.Чау си дис, Н. (2009): „Бал кан ске ’кућа ри це’ и нео лит ски кера мич ки [7] жртве ни ци у обли ку куће”, у Етно-кул ту ро ло шки збор ник: за про у ча-ва ње кул ту ре источ не Срби је и сусед них обла сти XIII, ур. Петро вић, С; Свр љиг: Етно-кул ту ро ло шка ради о ни ца Срвљиг; 53-72. Чау си дис, Н. (2010а): „Мати хле ба: жен ски аспек ти наћ ви, пећи и цре-[8] пу ље у сло вен ском фол кло ру, у рела ци ји с пра и сто риј ским тра ди ци-ја ма”, у Тра ди ци о нал на естет ска кул ту ра: хлеб, ур. Жунић, Д; Ниш: Цен тар за науч на истра жи ва ња САНУ и Уни вер зи те та у Нишу; 131-167. Чау си дис, Н. (2010б): „Отац хле ба. Мушки аспек ти ква сца и дру ги еле-[9] мен ти обред не про из вод ње хле ба”, у Етно-кул ту ро ло шки збор ник: за про у ча ва ње кул ту ре источ не Срби је и сусед них обла сти XIV, ур. Петро-вић, С; Свр љиг: Етно-кул ту ро ло шка ради о ни ца Срвљиг; 89-112.



Mastro cin que, A. (2005): [10] From Jews magic to Gno sti cism; Tubin gen: Mohr Sie beck.Monag han, P. (2010): [11] Encyclo pe dia of God des ses and Hero i nes I–II; San ta Bar ba ra, CA: Gren wo od Press.Nodi lo, N. (1981): [12] Sta ra vje ra Srba i Hrva ta; Split: Logos.Про да но вић, М. (2012): „Укр ште ни кодо ви – о сли ка ма Југо сла ва [13] Оцо ко љи ћа”, у Југо слав Оцо ко љић, ур. Цвет ков ска Оцо ко љић, В; Бео-град: УЛУ С–Ка ру по вић.Radoj čić, S. (1982): [14] Srp ska umet nost u sred njem veku; Beo grad: Izda vač ki zavod Jugo sla vi ja. Симо вић, Љ; Меда ко вић, Д. и Сте ва но вић, Т. (2005): [15] Срби но вић Мла-ден; Бео град: САНУ.Sli jep če vić, Lj. /ur./ (1981): [16] Mla den Srbi no vić: retro spek tiv na izlo žba 1950-1980; Beo grad: Muzej savre me ne umet no sti u Beo gra du.Spe ar, J. (2008): „Medi e val Byzan ti ne Magi cal Amu lets and The ir Tra di-[17] tion”, Jour nal of the War burg ND Cour ta uld Insti tu tes 56; 25-62. Todo ro va Geor gi e va, R. (2011): „The migra ting symbol: Vesi ca Piscis from [18] the Pytha go re ans to the Chri sti a nity”, in Har mony of Natu re and Spi ri tu-a lity in Sto ne (ed. Cvet kov ska Oco ko ljić, V); Bel gra de: Sto ne Stu dio Asso-ci a tion; 217-229.Тодо ро вић, И. (2008): „Етно ло шко-антро по ло шки поглед на Лепен ски [19] вир”, у Етно-кул ту ро ло шки збор ник: за про у ча ва ње кул ту ре источ не Срби је и сусед них обла сти XII, ур. Петро вић, С; Свр љиг: Етно-кул ту-ро ло шка ради о ни ца Срвљиг; 97-107. Var ner, G. (2007): [20] Cre a tu res in the Mist: Lit tle Peo ple, Wild Men and Spi rit Beings aro und the World: A Study in Com pa ra ti ve Mytho logy; New York: Algo ra Publis hing.Vikan, G. (1984): „Art, Medi ci ne and Magic in Early Byzan ti um”, in [21] Dum-bar ton Oaks Papers 38, ed. Tal bot, А.М; Was hing ton: Har vard Uni ver sity Press; 65-86.


UDC 75.041 730.041

AssociateProfessorVioletaCvetkovskaOcokoljić,PhDFaculty of Cul tu re and Media

Mega trend Uni ver sityBel gra de

ProfessorTatjanaCvetkovski,PhDFaculty of Busi ness Stu di es

Mega trend Uni ver sityBel gra de

SrđanSremac,PhDVri je Uni ver si te tit

Amster dam

GODDESINTHEFROG’SAPPEARANCE –SPIRITOFTHEHEARTH:

NEOLITHICCODES ANDMODERNSERBIANPAINTERS

Summary: This paper deals with archetypal fema le prin ci ple and its repre-sen ta ti ons in sculp tu re and pain ting from the Neo lit hic period to modern times. By the intert wi ning and equ a ting the gre at mot her god dess-mot her, model hou ses and fur na ces (which is clo sely exa mi ned by Cha u si dis) the aut hors have fol lo wed up on exi sting rese arch and the later peri ods and indi vi dual cul tu res, inclu ding the Chri stian Mid dle Ages, and con tem po rary art. The aut hors sought to exa mi ne thro ugh a com pa ra ti ve analysis of the rela ti on ship bet we en basic and archetypal motifs and women sha pe who have appe a red over the cen tu ri es in the same or par ti ally alte red sha pes in visual cul tu re, and con nec tion in visual cul tu re with exam ples from con tem po rary art in Ser bia. Given the com ple xity of the subject, the aut hors have cho sen some exam ples thro ug ho ut history for the pur po ses of this paper, as well as two con tem po rary Ser bian artists: Mla den Srbi no vic and Jugo-slav Oco ko ljic. The aut hors iden tify exi sting and unchan ged rela ti on ship bet we en anci ent depic ti ons of women as mot her with con tem po rary visual arts, which indi ca tes that the archetypal ima ges of male and fema le prin ci ples have rema i ned unchan ged and that the need for the ir dis play still pre sent.

Keywords: NEO LIT HIC, THE MOT HER GOD DESS, CON TEM PO RARY ART, ARCHETYPES.

A m s t e r d a m КОДОВИ НЕОЛИТА И САВРЕМЕНИ...

Documents

Transcript of A m s t e r d a m КОДОВИ НЕОЛИТА И САВРЕМЕНИ...