1) dr Slavko Arsovski, Univerzitet u Kragujevcu, Mašinski fakultet Kragujevac, mail: cqm@kg.ac.rs

BUDU NOST KVALITETA I KVALITET BUDU NOSTI

THE FUTURE OF QUALITY AND THE QUALITY OF FUTURE *

dr Slavko Arsovski1)

Rezime: Paradigma kvaliteta se snažno razijala u pravcu teorije i prakse, omogu ivši snažanarazvoj i pozitivna o ekivanja u budu nosti u pogledu održivosti, kvaliteta života, itd. Sa drugestrane, budu nost zavisi od mnogih drugih faktora, kao što su klimatski, politi ki demografski, itd.,koji uglavnom negativno uti u na kvalitet budu nosti. Predmet ovog rada je da ova dva toka, kojasu uglavnom tekla nezavisno, ukrsti, me usobno poveže i ukaže na osnovne uticaje na kvalitetbudu nosti.Klju ne re i: kvalitet, budu nost, klju ni faktori, proces

Abstract: Paradigm of quality was strongly developed towards the theory and practice, enablingthe development and positive expectations for the future in terms of sustainability, quality of life,etc. On the other hand, the future depends on many other factors, such as climatic, political,demographic, etc., which mainly negative influence on the quality of the future. The subject of thispaper is that these two flows, which mainly flowed independent, intersect, interconnect, andpresent the main influences on the quality of the future.Key words: quality, future, key factors, process

1. BUDU NOST KVALITETA

Koncept kvaliteta ima svoju istoriju,sadašnjost i budu nost. Da bi bolje sagledalibudu nost(i) kvaliteta, potrebno je analiziratipredhodni period, po ev od 20-og veka. Tu serazlikuju tri perioda:

pre 1980-e godine,od 1980-e godine do današnjih dana isadašnjost kvaliteta.

Prvi period karakteriše naglasak namikroaspektima kvaliteta, uglavnom u podru jumerenja, upravljanja i detekcije kod proizvoda iusluga. Stvaraju se službe za kontrolu kvaliteta iinterno fokusirani programi unapre enja kvaliteta.Rešenja problema su se odnosila na tehni ku sferu,bez izgradnje veza sa zainteresovanim stranama.Radovima Shewhart-a u 30-tim godinama 20-togveka zapo inje primena statisti kih metoda, da bise zaslugom Deming-a u 50-tim godinama uJapanu ovaj proces obogatio menadžmentprincipima, najpre radi analize proizvodnihsistema, a zatim statisti kog pra enja i unapre enjaistih. Demingova mantra je bilo da radnici nisuodgovorni za greške šefova, iz ega je proizašaonjegov poznati sistem od 14 ta aka menadžmentakvalitetom [1].

U USA je 1949. godine Wareman objavio radu asopisu Fortune o principima kvaliteta, jezikomkoji razumeju menadžeri na operativnom nivou.

Paralelno sa ovim aktivnostima koje jepokrenuo Deming, Juran je 50-tih godina u USA iposebno u Japanu snažio uticaj na razvoj kvalitetakroz trilogiju: planiranje, upravljanje, unapre enjei stav da treba delovati u pravcu menadžmenta nalicu mesta, boljoj obuci zaposlenih i stalnimunapre enjima.

Na razvoj kvaliteta snažno je uticaoFeigenbaum, sa knjigom Quality Controls:Principles, Practice, and Administration (1951) ukojoj je postavio temelje totalnog kvaliteta,uobli enog kroz kasnije izdatu knjigu TotalQuality Control (1991). Njegovi radovi su postaliosnova za razvoj koncepta TQM. Kada su ga pitalina šta se odnosi re Total, on je rekao i na Qualityi na Management.

U pokret za kvalitet nešto kasnije se uklju ioCrosby sa konceptima Cost of Quality (CoQ) iZero Defect (ZD), koji su postali baza za kasnijikoncept Six Sigma (SS).

Polaze i od ovih teorijskih postavki guruakvaliteta, u 70-tim godinama su, u suprotnosti saprogramima kontrole kvaliteta, razvijeni programiobezbe enja kvaliteta (QA- Quality Assurance).

A-300

To je delimi no olakšalo prevladavanje 1. naftnekrize u Japanu krajem 70-tih godina.

Drugi period (posle 1980. godine) karakterišeprepoznavanje zna aja kvaliteta kao univerzalnemantre. Kvalitet je sve više postajao lek za svebolesti. Posebno zna ajan pomak u stvaranjukvaliteta predstavljala je veza kvalitet-poslovneperformanse, kroz koncept high-performing workorganizations. U ovom periodu raste potreba zastandardima kvaliteta, obi no u snažnom zamahupre svega ISO standarda kvaliteta, razvojanacionalnih i drugih nagrada za kvalitet i poslovnuizvrsnost, istraživanja u oblasti kvaliteta. Posebnudimenziju ovom periodu daje razrada TQMkoncepta, sa integracijom Statisti ke kontroleprocesa (SPC-Statistical Process Control),liderstva, zna aj i uloga stejkholdera, Six Sigma,Leon Production, Kaizen (Imai Masaaki),Company-Wide Quality Control (Ishikawa), Just-In-Time itd. Sve ovo je dovelo do snažnog zamahau organizacijama u pogledu unapre enja kvaliteta.

Tre i period (sadašnjost) u evoluciji kvalitetakarakteriše poimanje kvaliteta kao strategijskogpokreta a menadžmenta u celoj organizaciji. Tozahteva preispitivanje poslovnih strategija,posebno stejkholdera i shareholdera u pravcuostvarivanja poslovne izvrsnosti i konkurentnosti iodrživog razvoja. Kvalitet postaje vezivno tkivoizme u entiteta organizacije, po ev od fazedefinisanja strategije i operativnih planova, domonitoringa i unapre enja svih poslovnih procesa.Za ovo je nezaobilazna primena odgovaraju ihinformaciono-komunikacionih tehnologija (ICT)[2].

Budu nost(i) kvaliteta se mogu dobitiekstrapolacijom trendova (slika 1) nivoa znanja okvalitetu.

vreme

nivo znanjao kvalitetu

1234

postoje i koncepti

1. stav

2. stav

3. stav

novii koncepti

sadašnjost

Slika 1 - Budu nost kvaliteta

Neki od koncepata, kao npr. SPC, JIT,Konban e se razvijati vrlo sporo (1), drugi kaonpr. Lean Production, ZD nešto brže (2), tre i jošbrže kao npr. SS, Kaizen, CWQC (3), a etvrti jošbrže (npr. Hoshrin u kombinaciji sa ZD, Lean

Production, TQM), što je predstavljeno linijom 4na slici 1.

Ostaje da se identifikuju elementi budu nostikvaliteta [3]. To se zasniva na tri stava:

kvalitet mora da obuhvati i okruženjeorganizacije,kvalitet mora biti i alat u slu ajuporeme aja poslovanja ikvalitet mora da integriše zahteve svihzainteresovanih strana.

Prvi stav je utemeljen na zahtevima standardau pogledu zaštite životne sredine, analize rizika izokruženja itd. U uslovima ograni enja prirodnihresursa, kvalitet mora da omogu i održivi razvojorganizacije, što zna i da moraju da se uklju easpekti stabilnog inputa, pove anja cena inputa,pove anja rizika inputa, pove anja rizika odvijanjaprocesa (npr. zbog snabdevanja vodom, el.energijom, itd). Standardi kvaliteta e se prožimatisa standardima vezanim za rizik, ranjivost,resilience, itd.

Drugi stav se odnosi na situaciju organizacijekoja je u krizi, kako finansijskoj, tako iprogramskoj. To je budu nost svih organizacija –poslovanje u uslovima stalnih i sve manje

ekivanih poreme aja, tj. kriza postaje sinonimposlovanja. Od kvaliteta se o ekuje da pove akapacitet organizacije i društva za brzo obnavljanje(resilience), što je ve iskazano kroz Ameri kinacionalni standard ASIS SPC. 1-2009 i ISO22399:2007 (Societal Security – Guidelines forincident preparedness and operational continuitymanagement), BS 25999-1:2006 (BusinessContinuity Managament). U odere enim oblastimae se stvarati odre ena znanja i tehnike za

delovanje u slu aju velikih poreme aja i ja anjesposobnosti organizacije i društva da se tomesuprostave (adaptivni kapacitet).

Tre i stav se odnosi na integraciju zahtevasvih stejkholdera i prakti no razvoj integrisanihsistema menadžmenta, na bazi standardizovanihsistema kao što su sistemi bazirani na ISO 9000,ISO 14000, ISO 18000 itd. Ve sada postojeorganizacije npr. iz oblasti telekomunikacije sa 9integrisanih standardizovanih sistemamenadžmenta. Integracija je izvršena prekoprocesa i/ili PAS 99 ili drugih preporuka. Šta je tunovo? To su pre svega novi zahtevi postoje ih ilinovih stejkholdera, kao npr. zahtevi budu ihstandarda, naro ito granskih, zahtevi lanacasnabdevanja, virtualnih organizacija i kompanijaitd. Zadovoljavanje zahteva svih stejkholdera trebada omogu i viši nivo kvaliteta života (slika 2).

A-301

Zaposlenost Ekonomskiresursi

P oro

dica

ido

ma

inst

v o

Zna n

je,

o bra

zov a

nje

i obu

ka

Zdravljei briga o zdravljuZajedni ki

život i

društvena

uloga

KVALITETŽIVOTA

1

2

3

45

6

7

8

KVA

LITE

T I

BEZ

BED

NO

ST P

RO

IZV

OD

A

KVA

LIT

ET

OR

GA

NIZ

AC

IJE

KVALITET PROCESA U DRUŠTVU

Slika 2 - Veza izme u kvaliteta života i kvalitetaorganizacije, procesa i proizvoda

U ovom modelu kvalitet života je u centru, akoncepti i praksa kvaliteta su ulazi i izlazi izkvaliteta života (QoL). Na taj na in kvalitet postajekrovni pojam za svaku paradigmu menadžmenta

koji holisti ki podržava svaki stejkholder,doprinose i porastu ljudskih vrednosti i ostvarenjuizvrsnosti. Ovakvo shvatanje poti e od Aikensa(Quality: A Corporate Force), na ijim osnovamase prema 3 razvijaju koncepti Quality InspiredManagement (QIM) i meta management (Foley,Kevin u knjizi Meta Management: AStakeholder/Quality Management Approach toWhole – of – Enterprise Management). Kvalitetpostaje vrednosni stav i percepcija o kvalitetupostaje zna ajnija od realnosti. Kvalitet postajetransparentan i stvar poverenja. Mapiranjebudu nosti postaje stvarnost [4].

2. KVALITET BUDU NOSTI

Budu nost je zagonetka. U svomegocentri nom svetu, ljudi e i dalje imati svoja

ekivanja i potrebe. Kvalitet kao nivozadovoljavanja istih e zavisiti od ostvarivanjarazli itih pozitivnih i negativnih scenaria:

pozitivni scenariji (A):rast u eš a obnovljivih izvoraenergije,rast i integracija znanja,osvajanje života u kosmosu,osvajanje života u morima i okeanima,ograni enje demografskog rasta, itd.

negativni scenariji (B):brza eksploatacija svetskih rezerviresursa,politi ke nestabilnosti i ratovi,prirodne i vešta ke katastrofe,

dalja alijenacija oveka, itd.

Koji e scenariji ili njihova kombinacijadominirati u narednom periodu? To niko sasigurnoš u ne može da predvidi, ali se za slede ih10 godina mogu o ekivati neki konkretni pozitivnii negativni scenariji:

A1 – porast u eš a obnovljivih izvoraenergije,A2 – rast znanja pre svega u oblastigenetskog inženjeringa, vešta keinteligencije, strukture materije itd.B1 – sve ve i problem obezbe enja vode zapi e, energije i nekih materijala.B2 – uticaj prirodnih nepogoda naposlovanje (npr. uragani, zemljotresi)B3 – uticaj nenamernih ošte enja idiverzija.

Model kvaliteta budu nosti mora da uzme uobzir ove mogu e situacije (slika 3). Svaka odrelacija u ovom opštem modelu ima intenzitet kojise procenjuje (pesimisti ki, srednji, optimisti ki).Optimisti ki scenario je da se zadrže ili pove ajupozitivni uticaji. Kod negativnog scenarija jeobrnuto.

Zaposlenost Ekonomskiresursi

P oro

d ica

ido

ma

inst

vo

Zna

n je,

o bra

zova

nje

i obu

k a

Zdravljei briga o zdravlju

Zajedni ki

život i

društvena

uloga

KVALITETŽIVOTA

1

2

3

45

6

7

8

KVA

LIT

ET I

BEZ

BED

NO

ST P

RO

IZV

OD

A

KVA

LIT

ET O

RG

AN

IZA

CIJ

E

KVALITET PROCESA U DRUŠTVU

A1

A2

B1 B2 B3

Slika 3 - Osnovni model kvaliteta budu nosti

vreme

nivokvaliteta

života

1

2

3

4

sadašnjost

5

Slika 4 - Kvalitet života u budu nosti – kvalitetbudu nosti

U zavisnosti od ja ine uticaja u okviruosnovnog modela kvaliteta života i veza sa Ai i Bi,

A-302

dobijaju se razli iti nivoi kvaliteta života, kao merekvaliteta budu nosti (slika 4).

U varijanti 1 preovladavaju pozitivni uticaji imožemo o ekivati svetlu budu nost , dok uvarijanti 2 posle po etnog pozitivnog trenda dolazesve više do izražaja negativni uticaji i kvalitetbudu nosti postaje neizvestan. Varijanta 3 seodnosi na strategiju zadržavanja kvaliteta ubudu nosti, a u varijanti 4 dominantni su negativniuticaji. U varijanti 5, posle po etnih negativnihuticaja kroz rast znanja može se o ekivati porastnivoa kvaliteta života.

Svaki od navedenih scenarija je neizvestan.Ono što daje izvesnost je porast svesnostiopasnosti kod svih stejkholdera, potrebno zapove anjem kapaciteta za promene i prihvatanjestava da je budu nost ve po ela.

3. ZAKLJU CI

Iz izloženog se mogu izvu i slede i zaklju ci:- kvalitet je u svom razvoju u 20. veku

imao faze evolutivnog i skokovitograzvoja,

- uslovi poslovanja su se u 21. vekuzna ajno promenili, pa je trendunapre enja kvaliteta i kvalitet životadoveden u pitanje,

- budu nost kvaliteta i kvalitet budu nostise sve više prožimaju i uslovljavaju,

- scenariji kvaliteta u budu nosti sve višezavise od globalnih faktora.

LITERATURA[1] Summers D., Quality Management: Creating

and Sustaining Organizational Effectiveness,Pearson International Edition, 2009.,

[2] Chaffey D., E-Business and E-CommerceManagement, FT-Prentice Hall, 2007.,

[3] Aikens H., Quality Inspired Management: TheKey to Sustainability, Prentice Hall, 2011.,

[4] Nast Dž., Mapiranje ideje, Sezam Book,Zrenjanin 2007.