TEHNOLOGIJA, INFORMATIKA I OBRAZOVANJE ZA DRUTVO UENJA I ZNANJA

6. Meunarodni Simpozijum, Tehniki fakultet aak, 35. jun 2011.

TECHNOLOGY, INFORM ATICS AND EDUCATION FOR LEARNING AND KNOWLEDGE SOCIETY

6th International Symposium, Technical Faculty aak, 35th June 2011.

UDK: 311:37.01 Struni rad

STATISTIKI METOD U PEDAGOKIM ISTRAIVANJIMA I SAVREMENE TEHNOLOGIJE OBRAZOVANJA

Jelena Maksimovi 1

Rezime: Opte prihvaena kao jedina pouzdana osnova za donoenje sudova o efikasnosti razliitih procedura, statistika je oigledno nauna disciplina iji je uticaj na javni i privatni ivot ogroman. Statistika analiza se takoe smatra u mnogim naunim disciplinama nezamenjivom za izvlaenje pouzdanih zakljuaka iz empirijskih nalaza. Retko koja je grana matematike nala tako iroku oblast primene. Kao i nauka o raunarima, statistika se smatra oblau odvojenom, ali blisko vezanom, sa matematikom. Pedagoka statistika se bavi utvrivanjem veza, odnosa, pravilnosti i zakonitosti izmeu dve ili vie pojava, na osnovu prouavanja masovnih pojava. Dananja pedagoka statistika bazira se na savremenim i multivarijantnim statistikim postupcima. Maksimum je doivela upravo u eri kada postoje zavodi za statistiku, statistiki asopisi, statistiki bilteni i godinjaci. U radu se govori o upotrebi statistike metode koja je osavremenila pedagoka istraivanja i doprinela da se nekadanje teorijske pretpostavke, hipoteze i saznanja potvrde i na empirijski nain.

Kljune rei: Pedagoka statistika, statistiki metod, pedagoka istraivanja, tehnologija, obrazovanje

STATISTICAL METHODS IN EDUCATIONAL RESEARCH AND

MODERN TECHNOLOGY EDUCATION

Summary: The generally accepted as the only reliable basis for making judgments about

the efficacy of different procedures, the statistics is clearly a discipline whose influence on

public and private life huge. Statistical analysis is also considered in many scientific

disciplines irrepressible drawing reliable conclusions from empirical findings. Rarely is a

branch of mathematics that has found such wide application area. As well as computer

science, statistics area is considered a separate, but closely related, with mathematics.

Educational statistics are engaged in establishing connections, relationships, regularities

and patterns among two or more occurrences, based on the mass phenomenon. Today's

Educational Statistics is based on modern and multivariate statistical procedures. The

maximum is very experienced in an era when there are statistical agencies, statistical

1 Mr Jelena Maksimovi, Filozofski fakultet, Ni, E-mail: jmaximovic@filfak.ni.ac.rs

Tehnologija, informatika i obrazovanje, TIO 6 Jelena Maksimovi

journals, newsletters and statistical yearbooks. The paper discusses the use of statistical

methods to modernize the Educational Research and contributed to the former theoretical

assumptions, hypotheses and findings confirm and empirical way.

Key words: Educational statistics, statistical methods, educational research, technology,

education

1. UVOD

Statistika je sistematizovani skup znanja o statistikim metodama koje se bave kvantitativnim istraivanjem masovnih pojava. Vaan cilj statistike je usvajanje statistikog naina miljenja kao specijalne tehnike miljenja i rada bez koje nema naunog miljenja. Statistika je grana primenjene matematike koja se bavi prikupljanjem, obradom,

interpretacijom i prezentacijom podataka. Opte prihvaena kao jedina pouzdana osnova za donoenje sudova o efikasnosti razliitih procedura, statistika je oigledno nauna disciplina iji je uticaj na javni i privatni ivot ogroman. Statistika analiza se takoe smatra u mnogim naunim disciplinama nezamenjivom za izvlaenje pouzdanih zakljuaka iz empirijskih nalaza. Statistika je osnov naune metodologije i primenljiva je u svim disciplinama. Za neka moderna nauna polja, kao sto je kvantitativna genetika, statistika mehanika, i za polje psihologije-testiranje inteligencije i pedagogije, statistika matematika je neodvojiva od teorije same nauke. Retko koja je grana matematike nala tako iroku oblast primene. Kao i nauka o raunarima, statistika se smatra oblau odvojenom, ali blisko vezanom, sa matematikom.

Dananja pedagoka statistika bazira se na savremenim i multivarijantnim statistikim postupcima. Maksimum je doivela upravo u eri kada postoje zavodi za statistiku, statistiki asopisi, statistiki bilteni i godinjaci. Upotreba statistike metode osavremenila je pedagoka istraivanja i doprinela da se nekadanje teorijske pretpostavke, hipoteze i saznanja potvrde i na empirijski nain.

elja da se studenti upoznaju sa statistikim razmiljanjem dovela je do nedavnog uspona istraivanja u statistikom obrazovanju. Statistiko razmiljanje je definisano kao "misaoni proces" koji prepoznaje promene svuda oko nas i prikazuje sve to radimo, a svaki rad je niz meusobno povezanih procesa i identifikacije, karakterizacije i kvantifikacije. Temelji "statistikog razmiljanja" jesu varijacije, izgradnja i zakljuivanje iz modela, posedovanje znanja u statistikom domenu i domenu objanjenja, i sinteza ili integracija.

Statistika pismenost obuhvata osnovne i vane vetine koje se mogu koristiti u razumevanju statistike informacije ili rezultata istraivanja. Statistika pismenost ukljuuje razumevanje pojmova renika i simbola i obuhvata razumevanje verovatnoe kao mere neizvesnosti. Statistiko rezonovanje se moe definisati kao nain na koji ljudi razumeju statistike ideje i stvaraju smisao statistikih informacija. Ovo ukljuuje donoenje tumaenja na osnovu seta podataka, predstavljanja podataka ili statistikih rezimea podataka. Statistiko rezonovanje podrazumeva povezivanje jednog koncepta u drugi ili se mogu kombinovati. Statistiko razmiljanje podrazumeva razumevanje zato i kako se sprovode statistika istraivanja i velike ideje koje lee u osnovi statistikih istraivanja. Ove ideje ukljuuju sveprisutnu prirodu varijacije i kada i kako koristiti odgovarajue metode analize podataka kao to su numeriki pregledi i vizuelni prikazi podataka. Statistiko razmiljanje je razumevanje prirode uzrokovanja, kako napraviti zakljuke iz uzoraka do populacije, i zato su eksperimenti potrebni u cilju utvrdjivanja uzorka.

Tehnologija, informatika i obrazovanje, TIO 6 Jelena Maksimovi

Statistiko razmiljanje, takoe, ukljuuje donoenje zakljuaka i prepoznavanje i razumevanje celog procesa (od postavljanja pitanja, do prikupljanja podataka, izbora

analize, testiranja pretpostavki itd). Konano, statistiki mislioci su u stanju da kritikuju i ocene rezultate reenog problema ili statistikih studija. Kvantitativne informacije su svuda i sve vie predstavljaju nain da se doda kredibilitet reklamama, argumentima ili savetima.

2. PEDAGOKA STATISTIKA U NASTAVI

Studijski predmet statistika u pedagogiji ima za cilj da obrazuje studente da intelektualno

reaguju na kvantitativne informacije u svetu oko njih. Sve vie, jedan od navedenih ciljeva obrazovanja u oblasti statistike je razvijanje fleksibilnog naina za reavanje statistikih problema, statistike pismenosti, srodnih komunikacionih vetina i vetina analiziranja podataka, za razliku od prenoenja samo kompjuterskih i proceduralnih vetina. Neke od ovih izazova potrebno je uzeti u obzir:

Mnoge statistike ideje i pravila su kompleksni, teki ili nelogini. Teko je motivisati studente da se ukljue u rad uenja statistike.

Mnogi studenti imaju problema sa osnovama matematike (kao to su frakcije, decimale, algebarske formule) i to ometa uenje povezanosti statistikog sadraja.

Kontekst u mnogim statistikim problemima moe da obmane studente, zbog ega moraju da se oslone na svoja iskustva i esto neispravne intuicije da bi proizveli odgovor, a ne da izaberu odgovarajue statistike procedure.

Studenti izjednaavaju statistiku sa matematikom i oekuju da e fokus biti na brojevima, izraunavanju i na jednom pravom odgovoru.

Nekoliko faktora doveli su do ovih trenutnih napora za promenom nastave statistike na

svim obrazovnim nivoima. Ovi faktori obuhvataju:

Promene u oblasti statistike, ukljuujui i nove tehnike istraivanja podataka. Promene i poveanje upotrebe tehnologije u praksi statistike, i sve vea dostupnost u

kolama i kod kue. Poveana svest o nemogunosti studenata da misle i razlau statistiki, bez obzira na

dobre rezultate u kursevima statistike.

Mnoge preporuke su date za to kako bi kursevi statistike trebalo da budu predavani, kao

obavezni predmeti. Neke od ovih preporuka su:

Ukljuiti vie podataka i pojmova. Oslanjanje na realne (ne samo realne) podatke.

Fokus na razvoj statistike pismenosti rezonovanja i razmiljanja. Kad god je mogue, automatizovati izraunavanje i grafiku oslanjajui se na tehnoloke

alate.

Forsirati aktivno uenje kroz razliite alternative predavanja. Uvaavanje snage statistikih procena, sreu, sluajnost i istranu strogost, te sklonost

da postane kritini evaluator statistikih zahteva.

Stvaranje sredine za reavanje problema u cilju savladavanja statistike zahteva od predavaa da na svim nivoima uspostavi emocionalno i kognitivno podsticajnu atmosferu u kojoj bi studenti:

Oseali slobodu da istrauju, pretpostavljaju, kreiraju hipoteze i ideje, te da se ne boje da eksperimentiu sa raznolikim primenljivim statistikim instrumentima i metodima.

Oseali prijatnost i u stanjima privremene zbunjenosti i situacijama u kojima se susreu

Tehnologija, informatika i obrazovanje, TIO 6 Jelena Maksimovi

sa nedokuivim rezultatima, kao i sa neodreenou inherentnoj statistikim i situacijama verovatnoe.

Verovali u svoju sposobnost da upravljaju srednjim nivoima i snalaze se u neredu i

zbrci u okviru postojeih, da prevazilaze privremene prepreke i donose odluke potrebne radi dostizanja odgovarajuih ciljeva.

Bili motivisani da se uhvate u kotac i nastave da rade na zadacima ili problemima, koji mogu zahtevati znaajnije ulaganje energije.

U javnosti u velikoj meri postoji otpor prema statistici, ne samo meu laicima, nego i meu strunjacima razliitih struka. Na primer, kada se studenti drutvenih fakulteta (pedagogija, sociologija, psihologija), iznenade to moraju sluati i polagati statistiku, oni to esto komentariu reima da su pomenute studije upisali upravo zato to ne vole, i ne znaju matematiku. Dakle, poistoveuju statistiku sa metamatikom. Meutim, mnogi studenti nisu spremni da prihvate i funkcioniu u okviru ovakve sredine za uenje u statistikom obrazovanju koja se bazira na tehnici reavanja problema. Jednim delom ova nespremnost proizlazi iz stavova koje su stekli na osnovu svojih iskustava sa matematikom (ili

predavaima iz matematike). Predavai statistike bi trebalo da procenjuju i prate oseanja i ideje studenata, kako bi se uverili da svi studenti ili ve poseduju ili su razvili gore opisane dispozicije koje predstavljaju uslov za funkcionisanje tehnike reavanja problema, te da uoe one studente koji razvijaju neproduktivna uverenja ili negativne stavove, kako bi im se ponudila odgovarajua pomo. Mnogi su isfrustrirani pred statistikom zbog njenog, za njih nerazumljivog jezika, a naroito zbog nerazumljivih simbola na koje u statistici nailaze. Glavni razlog otpora prema statistici poiva na miljenju da je statistiku nemogue savladati bez znanja matematike. Meutim, to nije istina. Glavni statistiki principi i nain miljenja mogu se usvojiti potpuno logikim putem, a od matematike je potrebno znati samo etiri osnovne operacije: sabiranje, oduzimanje, mnoenje i delenje.

Kao studenti, i kasnije predavai na kursevima statistike na univerzitetskom nivou, autori su uvideli i osetili kako stavovi i ubeenja, posebno ona negativna, moe imati direktan uticaj na atmosferu u uionicama i na mogunost svakog individualnog studenta da ui. Pozitivna reakcija pomae da se stvori pozitivna atmosfera. Na kraju moemo rei da e statistiki nain miljenja, jednog dana, za svakodnevni ivot graana postati jednako neophodan kao znanje itanja i pisanja.

3. PEDAGOKA STATISTIKA U FUNKCIJI SAVREMENE TEHNOLOGIJE OBRAZOVANJA

Statistika u pedagokim istraivanjima i uopte u sistemu obrazovanja i vaspitanja ima veoma veliki znaaj i mogunosti. Najznaajnije su sledee:

Statistiki pokazatelji obezbeuju veu preglednost, sistematinost i preciznost u opisivanju i prouavanju pedagokih pojava i njihovih meusobnih veza, kako i veza i odnosa, tako i odnosa sa drugim, nepedagokim pojavama. Na taj nain dolazimo do objektivnijih i pouzdanijih pokazatelja o pojavama koje su predmet pedagokih prouavanja.

Merenje i kvantifikovanje pedagokih pojava i njihovih odnosa zahteva primenu i potovanje metodoloko-statistikih postupaka i procedura. Samo tako utvreni statistiki pokazatelji mogu se korisno upotrebiti u naune i praktine svrhe u oblasti vaspitanja i obrazovanja. Statistiki pokazatelji nisu sami sebi cilj, ve predstavljaju sredstvo i mogunost da se pomou njih (ne iskljuujui, ve podrazumevajui primenu

Tehnologija, informatika i obrazovanje, TIO 6 Jelena Maksimovi

i drugih nauno-istraivakih metoda i postupaka) egzaktnije utvruju, analiziraju i prouavaju pedagoke pojave u prolosti i sadanjosti, ali i predviaju razvoj pedagokih pojava u budunosti.

Statistiki postupci omoguavaju da se dobijeni podaci i rezultati istraivanja srede i poveu u smislenu celinu. Na taj nain statistiki pokazatelji mogu da se dovode u vezu sa istim ili slinim statistikim pokazateljima u nekom drugom vremenu ili sa nekim drugim podrujima u istom vremenskom preseku.

Na osnovu rezultata ispitivanja ispitanika obuhvaenih uzorkom istraivanja, mogue je s odgovarajuim stepenom pouzdanosti zakljuivati o stanju ispitanih pojava na ukupnoj populaciji kojoj ispitanici pripadaju.

Na osnovu statistikih pokazatelja mogue je pretpostaviti, odnosno prognozirati sa izvesnom pouzdanou kretanje (tendenciju) broja pedagokih pojava. Zato se statistiki pokazatelji veoma esto i uspeno koriste u planiranju i programiranju vaspitno-obrazovne delatnosti.

Pravilnom primenom statistikih metoda i postupaka obezbeuje se vei stepen naunosti pedagokih istraivanja i pouzdanija osnova za planiranje (projektovanje) razliitih segmenata razvoja sistema vaspitanja i obrazovanja.

Dakle, statistika u oblasti vaspitanja i obrazovanja ima veliki znaaj i mogunosti. Ona omoguuje:

podizanje pedagokih istraivanja na vei nauni nivo, precizan opis i prikazivanje istraivanih pojava pomou preciznih, jasnih, preglednih i

objektivnih statistikih pokazatelja, prognozu daljeg razvoja pedagokih pojava na osnovu dobijenih rezultata istraivanja, uvid u strukturu istraivanih pojava i njihove meusobne odnose, vrednovanje (evaluaciju) i afirmisanje postignutih rezultata u vaspitanju i obrazovanju.

to se tie znaaja statistikog metoda u vaspitanju i obrazovanju, i pored razliitih i suprotnih miljenja o primeni statistike u istraivanjima fenomena u vaspitanju i obrazovanju, na temelju dosadanjeg naunog rada u pedagokoj nauci, moe se doneti zakljuak da je upotreba statistikog metoda podigla nauni nivo istaivanja. Sutina i logika samih statistikih postupaka i sadraja nastavnog programa moe se shvatiti samo neposrednim istraivanjem i primenom statistikih parametara. Zbog toga je od velikog znaaja savladavanje osnovnih statistikih pojmova, parametara, da bi ih na adekvatan nain primenili u praksi. Osnovni preduslov upotrebe odreenih statistikih podataka, predstavlja poznavanje karaktera pedagoke pojave ili podataka koji se prikupljaju posmatranjem i merenjem date pojave koja je predmet istaivanja.

Razvijanju ovog metoda doprinosi tehnoloki razvoj i izrada razliitih softvera koji omoguavaju automatsku analizu podataka. Zahvaljujui sloenim programima za proraunavanje, obavljaju se suptilne analize i reavaju kompleksni zadaci postavljeni na poetku istraivanja. Da bi se statistiki metod korektno primenio, potrebno je ustanoviti taan predmet istraivanja, izbor uzoraka na kojem e se vriti statistika analiza, grupisanje podataka radi kasnije lake klasifikacije zavisno od naune discipline za koju se ti podaci istrauju, a ne samo od ispitivane pojave. Zatim se vri segmentiranje podataka i potom direktno primenjuje statistika analiza koja se potom moe predstaviti razliitim tabelama i grafikonima ija preglednost omoguava pouzdanije donoenje suda o ispitivanoj pojavi.

Tehnologija, informatika i obrazovanje, TIO 6 Jelena Maksimovi

Statistiki metod je doprineo proveri mnogih teorijskih stavova i objanjenja do kojih su dole pojedine nauke. Na osnovu statistike metode, mogu se preciznije opisati pojave i njihova manifestovanja i to u tolikoj meri da se struktura mnogih drutvenih nauka izmenila. Statistiki metod je i sredstvo obrazovanja i vaspitanja pojedinaca, kojima njegovo poznavanje otkriva smisao za sistem, preciznost, jezgrovitost izraza, loginost dokazivanja i drugih kvaliteta znaajnih u formiranju ljudske linosti uopte, a posebno strunjaka, naunih radnika. Statistiki metod je znaajan za informisanje javnosti, jer sve one koji se bave obrazovanjem interesuju rezultati problema do kojih se dolo istraivanjem, na osnovu ega oni dalje mogu da usmeravaju svoj rad. iroka primena statistikog metoda u izuavanju obrazovanja i drutvenih pojava i procesa nije sluajna. Ona se primenjuje pre svega zbog tenje drutva da se odluke zasnivaju na naunim, objektivnim i preciznim osnovama i informacijama.

Navedene prednosti u korienju statistike metode u istraivanjima vaspitanja i obrazovanja doprinele se profesionalnom razvoju i osposobljavanju studenata pedagogije

na diplomskim i postdiplomskim studijama, tj. buduih istraivaa, kao i osposobljavanje nastavnika praktiara, uz primenu odgovarajue literature i nastavnih planova i programa.

4. ZAKLJUAK

Sticanje statistike pismenosti je preduslov za bavljenje strunim i naunim radom svakog pedagoga. Danas skoro da ne postoji nijedan nauno-empirijski rad, objavljen u naunim asopisima ili u obliku monografskog dela, bez primene statistike. Izvoenje primenjenih, eksperimentalnih, sociometrijskih, komparativnih, operativnih, temeljnih ili bilo kojih

drugih pedagokih istraivanja u koli, nezamislivo je bez primenjene statistike.

kolskim pedagozima potrebna su odreena teorijska znanja, kao i praktina osposobljenost za njihovu primenu. Ta osposobljenost ne podrazumeva samo teorijska injenina statistika znanja, ve i sasvim odreena znanja za izbor i primenu odgovarajuih statistikih postupaka, ali istovremeno i za interpretaciju sreenih podataka istraivanja. Uenje statistike se ne svodi na pamenje statistikih pravila i obrazaca i izraunavanje statistikih parametara, ve za pruanje mogunosti uenja na nain koji podrazumeva konstruktivni didaktiki pristup, da statistike pojmove i zakone usvajaju s razumevanjem, da razvijaju statistiki nain miljenja.

Jedan od problema je to to je matematika jezik za izraavanje u statistici, a koji nije uvek u dovoljnoj meri poznat istraivaima pojava u oblasti drutvenog ivota. Statistike konstrukcije su uvek date u vidu brojeva, i one se tumae, a za to je neophodno dobro poznavanje statistikog metoda za pravilno tumaenje i odvajanje tanog od netanog i istinitog od neistinitog.

Pored pojmova, vetina i vrste razmiljanja, veina statistiara verovatno bi se sloila da takoe imamo kljune ciljeve za to kako smo eleli da studenti vide statistiku, kao rezultat kurseva.

Takvi ciljevi su:

Vano je da studenti naue neke osnove statistike, kako bi se bolje razumeli i procenili informacije u svetu.

Svako moe da naui vane ideje statistike radei naporno na tome, koristei dobre navike studija, i radei zajedno sa drugima.

Tehnologija, informatika i obrazovanje, TIO 6 Jelena Maksimovi

Uenje statistike znai uenje komunikacije putem statistikih jezika, reavanje statistikih problema, izvlaenje zakljuaka i podravanje zakljuaka objanjavajui rezonovanje iza njih.

Da postoje esto razliiti naini da se rei statistiki problem. Moe se doi do razliitih zakljuaka na osnovu istih podataka, iako koriste razliite

metode analize.

5. LITERATURA

Brki, M. i Kundaina M. (2003): Statistika u istraivanju odgoja i obrazovanja. Mostar - Sarajevo: Koled drutvenih i humanistikih znanosti.

Cohen J. (1988): Statistical power analysis for the behavioral sciences. Hillsdale.

Gojkov, G. i saradnici (2002): Leksikon pedagoke metodologije. Vrac: Via kola za obrazovanje vaspitaa.

Guilford, J. P. (1956): Fundamental Statistics in Psychology and Education, New York.

Dragievi, . i Tenjovi, L. (1997): Statistika za psihologe sa prirunikom za vebe. Beograd: Drutvo psihologa Srbije za primenjenu psihologiju.

Kolesari, V. i Petz, B. (2003): Statistiki renik. Jastrebarsko: Naklada Slap.

Kouh, B. i Maksimovi, J. (2009): Obrada podataka u pedagokim istraivanjima. Ni: Filozofski fakultet.

Kouh, B. (2003): Statistine metode v pedagokem raziskovanju. Ljubljana: Filozofske fakultete Univerze v Ljubljani.

Kundaina, M. i Brki, M. (2004): Pedagoka statistika. Uice: Uiteljski fakultet.

Maksimovi, J. (2009): ''Komplementarnost kvalitativne i kvantitativne metode u pedagokim istraivanjima'', Osvita: problemi ta perspektivi. Organizator skupa: ii i i , i i , Krakowska Akademia IM. A. F. Modrzewskiego, Gorlivka (), 2009, . 95-104.

Matovi, N. (2007): Merenje u pedagokim istraivanjima. Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta.

Petz, B. (1983): Osnovne statistike metode za nematematiare. Zagreb: SNL.

Snidikor, D. V. in Kohren V. G. (1971): Statistiki metodi. Beograd.