130190262 Menadžment u Farmaciji

8/10/2019 130190262 Menadment u Farmaciji

1/6

MENADMENT U FARMACIJI

PREDSTAVLJAMO VAM STALNU RUBRIKU MENADMENT U FARMACIJI, KOJA E NA SISTEMATIAN I PRATIAN NAIN OBRAIVATI TEME VEZANE ZA UPRAVLJANJE U FARMACEUTSKOJ INDUSTRIJI, NAROITOU OBLASTI APOTEKARSKE DELATNOSTI.

Farmaceutsko poslovanje menadment i podrkaAutor: Igor Lazarevi, Aventin Partners

POJAM MENADMENTA U FARMACIJI Menadment u farmaciji predstavlja posebnu granu zdravstvenog menadmenta, koja je primenjena na farmaceutsku delatnost i koja se bavi svim aspektima upravljanja u farmaciji. Zdravstveni menadment predstavlja proces upravljanja svim aspektima u sistemu zdravstva u cilju unapreenja javnog zdravlja,dok farmaceutski menadment predstavlja proces upravljanja svim aspektima u dijagnostici i leenju bolesti pacijenata kroz razvoj i primenu medikamenata. I zdravstveni, i farmaceutski menadment baziraju se na pronalaenju najboljih reenja uz korie ogranienih resursa, a sprovode se kroz aktivnosti planiranja, organizovanja, voenja i kontrole. TA JE TO MENADMENT Menadment, kao univerzalnu socioloko-ekonomsku ktegoriju, je mogue definisati na razne naine, zavisno od ugla posmatranja. U socijalnom pogledu, menadment predstavlja umetnost (vetinu) postizanja rezultata uz pomo drugih ljudi. (Marry Parker Follet) U sistemskom pogledu, menadment predstavljaproces voenja sistema iz take A u taku B na nain koji e unaprediti performanse togstema. U organizacionom pogledu, menadment predstavlja proces upravljanja

Imajui u vidu znaaj maloprodaje lekova i apotekarske delatnosti, od sutinske je vansti sprovoditi dobro upravljanje u ovoj oblasti, kako na nivou pojedinanih maloprodajnih objekata, tj. apoteka, tako i na nivou ukupne apotekarske delatnosti.

aloprodaja lekova predstavlja jedan od najznaajnijih segmenata svakog farmaceutskog trita. S jedne strane, farmaceuti u apotekama obavljaju direktnu komunikaciju sa pacijentima, kao krajnjim korisnicima lekova, dok s druge strane, apoteka predMenadment Menadment MENADMENT u farmaciji u zdravstvu stavlja znaajnog partnera u dterminisanju ukupne ponude i potranje lekova i formulisanja zdravstvene MESTO FARMACEUTSKOG MENADMENTA politike jedne zemlje. U SISTEMU MENADMENTA

M

26 | BB-Informator | 214


2/6


LJUDI

RESURSI

EFEKTIVNOST EFIKASNOST

AKTIVNOSTI

TAKA A (sadanjost)

Planiranje

Organizovanje

Voenje

Kontrola

TAKA B (ciljevi)

NAIN NA KOJI FUNKCIONIE MENADMENT

operacijama odreene organizacije u pravcu realizacije postavljenih ciljeva. (Ordway Tead) Imajui sve to u vidu, moe se rei da menadment predstavlja proces kojim se judi okupljaju kako bi ostvarili zajednike ciljeve uz to efektivniju i efikasnijuupotrebu ogranienih resursa. MENADMENT U PRAKSI ta menadment znai u praksi, najbolse moe videti kroz sagledavanje njegovih osnovnih elemenata, kao to su funkcije menadmenta, vrste, nivoi, uloge i vetine. Prema klasinom pristupu, osnovne funkcije menadmenta su planiranje (sagledavanje buduih dogaaja i opredeljivanje naina na kojise reagovati na te dogaaje), organizovanje (raspodela aktivnosti i resursa na ljude, kako bi se ostvarili definisani ciljevi), voenje (preduzimanje svih onih mera koje su potrebne da bi planovi bili realizovani, a vaan deo voenja predstavlja iupravljanje ljudskim resursima) i kontrola, koja predstavlja aktivnost praenja realizacije planova i promena u okruenju koje mogu da prouzrokuju promenu planova.Menadment je aktivnost koja se realizuje na svim nivoima organizacije. Imajui to

u vidu, moemo posmatrati menadment najvieg nivoa (Top Mana-

gement), koji se odnosi na funkcije upravljanja celokupnim sistemom, tj. firmomili organizacijom; menadment srednjeg nivoa (Middle Management), koji upravljanjapojedinim celinama sistema, tj. firme ili organizacije; i menadment nieg nivoa (Lower Management), koji upravljanja svakodnevnim aktivnostima, a esto se granii sapojmom rukovoenja. U praktinom pogledu, pojam menadmenta posmatra se na nivou ulogai vetina. Menaderske uloge definiu sve ono ime se menaderi bave, i odnose se na irpersonalnu ulogu (uprav-

ljanje meuljudskim odnosima), informacionu ulogu (upravljanje informacijama) i ulogu odluivanja (proces donoenja odluka). S druge strane, menaderske vetine predstavjaju sve one osobine koje su karakteristine za nekoga ko se bavi menadmentom. Prem

a klasinom pristupu potrebno je posedovati konceptualne vetine (sposobnost analizekompleksnih situacija i konceptualizacija deavanja u okruenju), interpersonalne vetine (sposobnost da se na kvalitetan nain upravlja meuljudskim odnosima, tj. da sekomunicira, motivie, vodi, delegira i kontrolie) i tehnike vetine, sve one kompetecije koje menadera ine strunjakom u odreenoj funkcionalnoj oblasti. Po pravilu, za ie nivoe menadmenta najvei znaaj imaju tehnike vetine i informaciona uloga, za srnivoe najznaajnije su interpersonalne vetine i interpersonalna uloga, dok za vie nivoe menadmenta najvanije su konceptualne vetine i uloga donoenja odluka. VRSTE MENDMENTA Menadment kao vetina, sposobnost ili zanat, se moe primeniti na bilo koju ljdsku aktivnost koja angauje resurse


3/6

Tehnike vetine

Interpersonalne vetine

Konceptualne vetine Funkcija donoenja odluka Informativna funkcija Interpersonalnafunkcija Lower Top Middle management management managementMENADMENT KOCKA



4/6


i ljude i tei ostvarenju ciljeva. Ukoliko se posmatraju funkcije (funkcionalni aspekt), moe se govoriti o menadmentu ljudskih resursa, prodaje, komunikacija, proizvodnje, istraivanja i razvoja, finansija itd. Praktino, funkcionalni aspekt definiesva funkcionalna podruja u kojima se sprovode menaderske funkcije. Sa aspekta aktivnosti i organizacije, moe se govoriti o raznim pojmovima koji su komplementarniili su deo menadmenta, kao to su liderstvo, preduzetnitvo, rukovoenje, odluivanjeotivisanje, inoviranje, psihologija, organizaciona kultura, organizacione promene, strategija itd. Praktino, organizacioni aspekt definie sve one poslove koje obavlja menader jednog sistema, tj. firme ili organizacije. Ukoliko se posmatraju oblasti (sistemski aspekt), govorimo o primeni menadmenta u raznim sistemima, tj. oblastima drutvenog ivota. Tako imamo menadment u ekonomiji, javnoj upravi, meunarodim odnosima, politici itd, kao i menadment u zdravstvu i menadment u farmaciji. MENADER, LIDER ILI PREDUZETNIK Pre svega, posao menaderisanja, tj. upravljanja, se ralikuje od posla rukovoenja. Naime, rukovoenje uglavnom obuhvata aktivnosti delegiranja zadataka i kontrole izvrenja istih, dok je menadment sloeniji posao, koji, pored delegiranja i kontrole izvrenja zadataka, obuhvata i kompleksne aktivnosti upravljanja meuljudskim odnosima, upravljanja resursima, donoenja odluka, analize okruenja itd. Takoe, postoji razlika izmeu menadera, lidera i preduzetnika. Pojam lidestva je jedan od kljunih pojmova u menadmentu, i odnosi se na sposobnost pojedincada motivie aktivnosti grupe u pravcu realizacije zajednikih ciljeva. Liderstvo sebazira na linoj harizmi, i smatra se da se lider raa, a menader postaje. Ipak, ee deava da odlini li-

PO FUNKCIJAMA

PO AKTIVNOSTIMA

PO OBLASTIMA

Proizvodni menadment Menadment nabavke Menadment prodaje Marketing menadment Finansjski menadment Menadment razvoja Menadment logistike itd.

Liderstvo Preduzetnitvo Rukovoenje Planiranje Odluivanje Motivisanje Inoviranje Promene itd.

Makroekonomski menadment Menadment javne uprave Meunarodni menadment Menadment u zvstvu Menadment u farmaciji Menadment u tehnologiji itd.

VRSTE MENADMENTA

deri nemaju menaderske vetine, to predstavlja glavni problem u dostizanju zajednikiciljeva. S druge strane, preduzetnici su osobe koje svesno preuzimaju rizike iangauju resurse da bi iskoristili anse za ostvarenje dobiti, koje su prepoznali uokruenju. Preduzetnici su osobe sa razvijenim poslovnim duhom i izraenom energijomu traenju ansi za sticanje dobiti. esto su dobri preduzetnici ujedno i dobri lideri. Meutim, slino kao i sa liderima, preduzetnici esto nemaju menaderske sposobnostito rezultira u tome da ciljevi ostanu neostvareni. Ukratko, dobar menader je onajkoji razvija i podrava i liderske i preduzetnike vetine, to kod sebe, to kod svoj

saradnika. Menaderski posao je esto baziran na strategijskom razmiljanju i donoenjuodluka. Strategijsko razmiljanje za jednog menadera znai razmiljanje o aktuelnostim, o potencijalnim buduim dogaajima, kao i o nainu na koji e reagovati u budunosti.nader skoro svakodnevno donosi razne vrste odluka. Odluke mogu biti manjeg ili veeg organizacionog znaaja, ali u svakom sluaju definiu pravac u kojem e se organizacia ili firma kretati. Dobri menaderi esto uvaavaju sugestije i predloge lanova svog ima, kao i zaposlenih, jer na taj nain imaju mogunost da bolje sagledaju situacijui donesu kvalitetnije odluke.

Na kraju, treba rei da se menaderi esto bave i promenama. S jedne strane, menaderi


5/6

ogu sami inicirati promene, dok s druge strane, mogu responzivno reagovati na promene koje donosi okruenje. Nain na koji sprovode promene, kao i nain na koji upravljaju meuljudskim odnosima definie tzv. organizacionu kulturu jedne organizacije, t. firme. Jedan od osnovnih zadataka menadera je izgradnja zdrave i jake organizacione kulture, koja se esto u svakodnevnom ivotu naziva radna sredina ili kolektiv.PODRKA MENADMENTU U FARMACIJI Imajui u vidu pojam i domet savremenog menadmenta, unarednim tekstovima bie vie rei o raznim aspektima menadmenta koji mogu pomoi u upljanju savremenom firmom u oblasti farmacije, a naroito u apotekarskoj delatnosti. Poznavanje savremenih tehnika, koncepata i razmiljanja moe biti i kritini faktoruspeha, koji odreenu firmu (apoteku) moe uiniti uspenijom u odnosu na konkurenciju.U tom smislu, u narednim tekstovima, bie obraivane teme koje e predstavljati podrkuposlovanju u farmaciji, a sve te teme e biti posmatrane u odnosu na tzv. funkcionalni aspekt menadmenta.



6/6

130190262 Menadžment u Farmaciji

Documents

Transcript of 130190262 Menadžment u Farmaciji