01 zbornik2005 voce- vol 11 1-60 str · 2012-04-26 · uzgoji i me{ovita rezidba. Zbog vrlo sna`nog...
114
UDK/UDC 167.7:63 YU ISSN: 0354-1320 RADOVI SA XX SAVETOVANJA UNAPRE\ENJE PROIZVODNJE VO]A I GRO@\A Vol. 11. br. 5 Proceedings of XX th Conference of Improvement in Fruit and Grape Production Vol. 11. No. 5 Beograd 2005. 01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:29 Page 1
Transcript of 01 zbornik2005 voce- vol 11 1-60 str · 2012-04-26 · uzgoji i me{ovita rezidba. Zbog vrlo sna`nog...
UDK/UDC 167.7:63 YU ISSN: 0354-1320
RADOVI SA XX SAVETOVANJAUNAPRE\ENJE PROIZVODNJE VO]A I GRO@\A
Vol. 11. br. 5
Proceedings of XXth Conference of Improvement in Fruit and Grape Production
Vol. 11. No. 5
Beograd2005.
01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:29 Page 1
Redakcioni odbor
Nenad \uri} (Beograd), Mirko Ivanovi} (Beograd), Savo Vu~kovi} (Beograd),Milan Adamovi} (Beograd), Dragan [kori} (Novi Sad), Tihomir Kasalica (Beograd),Dragoljub @uni} (Beograd), Petar Mi{i} (Beograd), Slobodan Milenkovi} (^a~ak), @ivo-rad Gaji} (Beograd), Vladislav Ognjanov (Novi Sad), Tripo [}epanovi} (Zrenjanin),Zorica Pajki} (Beograd), Zora Jeli~i} (Beograd).
Izdava~ki savet
Vaso Komneni} (Beograd), Gordan Zec (Beograd), Predrag Jovi} (Beograd),Gordana [urlan-Momirovi} (Beograd), Milan Nedi} (Beograd), Radmila Beskorova-jni (Beograd), Slavica ^oli} (Beograd), Goran Grubi} (Beograd), Mihajlo Nikoli}(Beograd), Viliman Koljaji} (Beograd), Slobodan Vukovi} (Beograd), Janja Kuzevski(Beograd)
Glavni i odgovorni urednik
Vaso Komneni}
Urednici
Slavica ^oli}Sne`ana Milosavljevi}
Uredni{tvo i administracija
11213 Beograd, Padinska Skela
Tel: 011/8871-175, 8871-174, Fax: 8871-125E-mail: [email protected], [email protected]
www.agroekonomik.co.yu
Priprema: GRID Studio, Beograd
[tampa: Grafiprof, Beograd
Tira`: 200
Ovaj Zbornik Nau~nih radova XIX Savetovanja unapre|enje proizvodnje vo}a ipovr}a, {tampan je uz pomo} Ministarstva za nauku i za{titu `ivotne sredine RepublikeSrbije.
01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:29 Page 2
Sadr`aj/Content
N. Kora}, P. Cindri}, \. Papri}, I. Kuljan~i}, M. Medi}*REZULTATI 50 - GODI[NJEG RADA NA STVARANJU NOVIH SORTI I KLONOVAVINOVE LOZE U SREMSKIM KARLOVCIMA
RESULTS OF THE 50 YEARS WORK ON CREATING NEW GRAPEVINE CULTI-VARS AND CLONES IN SREMSKI KARLOVCI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
S. Paunovi}DETEKCIJA FITOPLAZMI STOLBUR GRUPE NA VINOVOJ LOZI U SRBIJI
DETECTION OF THE GRAPEVINE PHYTOPLASMAS OF THE STOLBUR GROUPIN SERBIA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
V. Ognjanov*OTPORNOST SORTI BRESKVE I NEKTARINE NA NISKE ZIMSKE TEMPERA-TURE I KASNE PROLETNE MRAZEVE
EVALUATION OF WINTER COLD AND SPRING FROST HARDINESS IN PEACHAND NECTARINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
I. Gli{i}, M. Mitrovi}, @. Karaklaji} Staji}, M. Blagojevi}*
OTPORNOST NEKIH SORTI I HIBRIDA BRESKVE PREMA NISKIM TEMPERATU-RAMA NA PODRU^JU ^A^KA
RESISTANCE OF SOME PEACH CULTIVARS AND HYBRIDS TO LOWER TEM-PERATURES IN THE AREA OF ^A^AK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
M. Luki}, S. Mari}, S. Radi~evi}, M. Mitrovi}, I. Gli{i}*ISTRA@IVANJA U CILJU UVO\ENJA U PROIZVODNJU NOVIH SORTI JABUKE
RESEARCH AIMED AT INTRODUCTION OF NEW APPLE CULTIVARS INTO PRO-DUCTION . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
D. Milatovi}MORFOLO[KE OSOBINE STABLA SORTI KAJSIJE
MORPHOLOGICAL PROPERTIES OF APRICOT CULTIVARS TREE . . . . . . . . . . . 52
E. Nenadovi} - Mratini}, D. Milatovi}, D. \urovi}BIOLO[KE OSOBINE SORTI TRE[ANJA U BEOGRADSKOM PODRU^JU
BIOLOGICAL CHARACTERISTICS OF SWEET CHERRY CULTIVARS IN THEBELGRADE REGION . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
M. Mitrovi}, S. Radi~evi}, M. Luki}*PORAST SADNICA TRE[NJE I VI[NJE OKALEMLJENIH NA PODLOZI KOLT
GROWTH OF SWEET AND SOUR CHERRY NURSERY TREES GRAFTED ON THECOLT ROOTSTOCK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66
M. Raki}evi}, M. Mitrovi}, M. Blagojevi}, M. Sre}kovi}*UTICAJ RASTOJANJA SADNJE I PRODU@ENOG DEJSTVA NPK + MG \UBRIVA
01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:29 Page 3
NA PRINOS [LJIVE ^A^ANSKA RODNA
THE INFLUENCE OF PLANTING DISTANCE AND EXTENDED EFECT OF N:P:K+ MG FERTILISER ON THE YIELD OF PLUM CULTIVAR CACANSKA RODNA 71
M Nikoli}, M. Veli~kovi}, J. Milivojevi}, D. Radivojevi}MOGU]NOSTI GAJENJA CRNE I CRVENE RIBIZLE U SRBIJI -SORTIMENT I SIS-TEMI GAJENJA
GROWING POSSIBILITIES OF BLACK AND RED CURRANTS IN SERBIA - AS-SORTMENT AND TRAINING SYSTEM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79
T. Lazi}, \. Ru`i} MIKROPROPAGACIJA KAO NA^IN BRZOG RAZMNO@AVANJA NOVIH SORATAKUPINE CV ^A^ANSKA BESTRNA I RIBIZLE CV ^A^ANSKA CRNA
MICROPROPAGATION AS MEANS OF RAPID MULTIPLICATION OF NEW CUL-TIVARS CACANSKA BESTRNA BLACKBERRY AND CACANSKA BLACK CUR-RANT. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
S. ^oli}, G. Zec, D. Marinkovi}, S. Milosavljevi}, Z. Jankovi}*ZNA^AJ IZBORA GENOTIPOVA I POLO@AJA PRI PODIZANJU ZASADA BADE-MA I BRESKVE
IMPORTANCE OF GENOTYPES AND POSITION OF ORCHARDS FOR ALMONDAND PEACH . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96
R. Mileti}, M. @iki}, N. Miti}, R. Nikoli}POMOLO[KO-TEHNOLO[KE OSOBINE SORTI LESKE OKALEMLJENE NA SE-JANCU ME^JE LESKE
POMOLOGICALLY- TECHNOLOGICAL CHARACTERISTICS OF HAZELNUTTREE CULTIVARS GRAFTED ON TURKISH HAZEL ROOTSTOCK . . . . . . . . . . 104
01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:29 Page 4
UDK: 634.8.09(497.113)Pregledni rad
REZULTATI 50 - GODI[NJEG RADA NA STVARANJU NOVIHSORTI I KLONOVA VINOVE LOZE U SREMSKIM
KARLOVCIMA
N. Kora}, P. Cindri}, \. Papri}, I. Kuljan~i}, M. Medi}*
Izvod: Rad na oplemenjivanju vinove loze u Institutu za vo}arstvo i vinogradarstvoPoljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada, traje vi{e od pola veka. Osnovni cilj ovog ra-da je oboga}ivanje sortimenta novim, kvalitetnijim genotipovima u skladu sa zahtevimadoma}eg i svetskog savremenog vinogradarstva. U prvoj fazi oplemenjiva~kog rada ciljje bio pobolj{anje kvaliteta do tada gajenih autohtonih sorti vinove loze, u drugoj fazire{avan je problem osetljivosti sorti prema niskim zimskim temperaturama. Kori{}enjempozitivnih rezulta iz prethodnih faza, u tre}oj fazi su stvarane sorte kompleksno otpornena mraz i gljivi~ne bolesti. U svim fazama rada kvalitet gro`|a je bio na prvom mestu.Primenom metoda polne hibridizacije i individualne klonske selekcije, do 2004. godineje stvoreno i priznato 19 vinskih, dve stone sorte i tri klona Rizlinga italijanskog. U raduse daje pregled i analiza rezultata rada na stvaranju novih sorti i klonova vinove loze uInstitutu za vo}arstvo i vinogradarstvo, Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada.
Klju~ne re~i: vinova loza, nove sorte, klonovi, opis, proizvodne osobine
Analiza rada na stvaranju novih sorti vinove loze
Rad na oplemenjivanju vinove loze zapo~et je 1947. godine, to jest od osnivanjaPokrajinskog Zavoda za vinogradarstvo i vo}arstvo u Sremskim Karlovcima. Zavod je1959. godine prerastao u Institut za vinogradarstvo i vo}arstvo a 1972. godine je inte-grisan sa Poljoprivrednim fakultetom iz Novog Sada. U Sremskim Karlovcima se sadanalazi Ogledno dobro za vinogradarstvo gde se izvodi nau~ni rad, i nastavlja tradicijaoplemenjiva~kog rada. Metodama introdukcije, polne hibridizacije i individualneklonske selekcije sortiment se oboga}uje kvalitetnijim i vrednijim genotipovima vinove
5
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 5-22
* Dr Nada Kora}, dr Petar Cindri}, dr \or|e Papri}, dr Ivan Kuljan~i}, mr Mira Medi}, asistent,Poljoprivredni fakultet, Trg Dositeja Obradovi}a 8, 21000 Novi Sad
01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:29 Page 5
loze.Imaju}i u vidu primarne ciljeve u oplemenjiva~kom radu ove ustanove, za ceo peri-
od bi se mogle izdvojiti tri faze u stvaranju novih sorti vinove loze:
I faza
Nastojanja selekcionera su bila usmerena na pobolj{anje kvaliteta do tada gajenih au-tohtonih sorti vinove loze (Kevidinka, Smederevka, Prokupac). Njihovim ukr{tanjem sanajkvalitetnijim zapadnoevropskim sortama stvoreno je i priznato sedam novih sorti. Tosu bele vinske sorte: Neoplanta, @upljanka, Sirmium, Sila i Nova Dinka i crne - Probusi Rumenika.
Neoplanta
Nastala je iz ukr{tanja Smederevke i Traminca. Autor sorte je prvi direktor Institutaza vo}arstvo i vinogradarstvo, profesor dr Dragoslav Milisavljevi}. Priznata je 1970. Na-jvi{e se pro{irila u fru{kogorskom vinogorju.
Bujna je sorta sa neurednim porastom lastara. Razvija mnogo zaperaka. Sklona jeformiranju gustog {palira, a kao posledica toga, slabije se oplo|ava. Zahteva redovno iuredno izvo|enje zelenih operacija u cilju regulisanja vegetativno-generativnog potenci-jala.
List je veliki, sa dubokim bo~nim urezima, petodelan. Grozd je srednje veli~ine,konusan, bobice okrugle, `uto zelene, so~ne, vrlo aromati~ne. Sazreva u II epohi. Po rod-nosti nadma{uje Traminac, ali prinos jako oscilira po godinama. Veoma je osetljiva naniske temperature, na sivu plesan gro`|a i na pepelnicu. Zahteva dugu rezidbu. Dobronakuplja {e}er, gotovo redovno oko 20%. Sadr`aj kiselina je relativno nizak.
Vino ima intenzivan miris, sli~an muskatu. Bogato je, sa visokim sadr`ajem alkoho-la, ili sa ostatkom neprevrelog {e}era. ^ak i rakija komovica ispe~ena od Neoplante imakarakteristi~an miris.
Ovo je sorta za visokokvalitetna vina severnja~kih vinogorja. Treba da se sadi naterenima gde ne postoji opasnost od niskih zimskih temperatura, na siroma{nijimzemlji{tima i manje bujnim podlogama (Cindri} i sar, 2000).
@upljanka
Sorta je dobila ime po rodnom kraju autora, prof. dr D. Milisavljevi}a. Rezultat jeukr{tanja Prokupca i Crnog burgundca. Priznata je 1970. godine.
Najvi{e vinograda sa ovom sortom je podignuto u Vojvodini (na drugom je mestu popovr{inama) a gaji se i u drugim vinogorjima sa umereno kontinentalnom klimom.
6
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 5-22
01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:29 Page 6
^okot je vrlo bujan. List je veliki, petodelan ili trodelan, tamnozelen, bez sjaja. Grozdje srednje veli~ine, sa dugom, zelenom dr{kom. Bobice su srednje veli~ine, ovalne, ze-leno-`ute boje sa izra`enim mrkim ta~kicama. Poko`ica je ~vrsta, meso so~no, bezposebne arome.
Sazreva na po~etku III epohe. Daje visoke i redovne prinose. Odgovaraju joj visokiuzgoji i me{ovita rezidba. Zbog vrlo sna`nog ~okota treba je saditi na ne{to ve}a rasto-janja. Otpornost prema niskim temperaturama je osrednja. Otporna je na sivu plesan, avrlo osetljiva na plamenja~u i pepelnicu.
Dobro nakuplja {e}er. Krajem septembra ili po~etkom oktobra, u Fru{koj Gori, re-dovno nakuplja oko 20% {e}era i uz to ima visok sadr`aj kiselina (9 -12 g/l). Po sastavukiselina @upljanka je specifi~na, jer sadr`i vi{e jabu~ne nego vinske kiseline.
Vino je `uto-zelene boje, osve`avaju}e, puno, sa ~istim, prijatnim vinskim bukeom.Po kvalitetu vina obi~no malo zaostaje za Rizlingom italijanskim. Tehnolozi kod vina@upljanke moraju voditi posebnu brigu o jabu~noj kiselini. Ako do|e do jabu~no-mle~nefermentacije, kiselost vina se drasti~no smanji, te ono postane neharmoni~no (Cindri} isar. 2000).
Sirmium
Sorta je dobila ime po latinskom nazivu grada Sremske Mitrovice. Stvorena jeukr{tanjem Sovinjona i Smederevke. Autor je prof. dr D. Milisavljevi}, a priznata je1970. godine. Nije se mnogo pro{irila.
^okot je bujan. List je veliki, trodelan, okruglast, tamno zelen. Grozd je srednjeveli~ine (oko 150 g), ~esto sa krilcem. Bobica je srednje krupna, ovalna, svetlozelene bo-je, sa r|astim pegama na osun~anoj strani. Meso je so~no, finog ukusa.
Sazreva na po~etku III epohe. Daje visok prinos. Odgovaraju joj visoki uzgoji i dugarezidba. Otpornost na niske temperature je slaba. Vrlo je osetljiva na sivu plesan. Ovo suglavni nedostaci sorte.
Osrednje nakuplja {e}er. Hladnih godina treba vr{iti popravku slasti. Vino je ze-lenkasto-`ute boje sa vrlo prijatnim, blagim mirisom. Harmoni~no je sa finim kiselina-ma. Nekih godina daje najkvalitetnija vina. Na`alost, ovo nije redovna pojava.
Sorta za kvalitetna bela vina, me|utim, zbog velike osetljivosti na sivu plesan i nisketemperature, nije za preporuku njeno masovno {irenje (Cindri} i sar. 2000).
Sila
Stvorena je ukr{tanjem Kevidinke i [ardonea. Priznata je 1988. godine. Autori su S.Lazi}, V. Kova~ i P. Cindri}. Sorta je dobila ime po inicijalima prvog autora dr SimeLazi}a. Za sada se gaji u Fru{koj Gori.
^okot je srednje bujnosti. List je krupan, ~vrstog tkiva, naj~e{}e ceo, nalik na list Ke-vidinke, ali znatno krupniji. Grozd je razgranat i rastresit, prose~ne mase oko 200 grama.
7
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 5-22
01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:29 Page 7
Bobice su sitne, okrugle, zelenkastobele, sa obilnim pepeljkom. Meso je so~no, ukus har-moni~an. Poko`ica je debela i ~vrsta.
Pozno kre}e i pozno sazreva (po~etak III epohe). Dobro se oplo|ava. Rodnost je ve-lika. Odlikuje se visokom otporno{}u na sivu plesan gro`|a. Po otpornosti prema niskimtemperaturama znatno je slabija od Rizlinga italijanskog. Ovu osobinu kao i kasno sazre-vanje treba imati u vidu pri izboru terena za sadnju vinograda.
U odnosu na Rizling italijanski nakuplja ne{to manje {e}era i ima ni`e kiseline. VinoSile je lako, harmoni~nog ukusa, sa diskretnom, prijatnom aromom. Ukupni sadr`ajkiselina nije visok, ali po{to je najve}e u~e{}e vinske kiseline, aktivna kiselost je visoka.
Nova Dinka
Istog je porekla kao i Sila. Priznata je 1989. godine. Za sada se nalazi samo u ogled-nim zasadima.
Razvija srednje bujan ~okot sa malim brojem lastara. Grozd je srednje krupan, zbijen(oko 200 g). Bobice su male, okrugle, zelene boje, so~ne, neutralnog ukusa.
Sazreva u III epohi. Daje vrlo visoke prinose, osrednjeg kvaliteta. Otporna je na sivutrule` gro`|a ali je osetljiva prema niskim temperaturama. Vino je obi~no tanko, neu-tralne vinske arome, sli~no vinu Kevidinke.
Rumenika
Sorta je rezultat ukr{tanja Skadarke i Terana. Priznata je 1982. godine. Autori su D.Milisavljevi}, S. Lazi} i V. Kova~. Za sada se nalazi samo u oglednim zasadima na vi{elokaliteta.
Razvija sna`an ~okot. Dobro se oplo|ava. Grozd je srednje veli~ine (oko 160 g), ras-tresit. Bobice su srednje veli~ine, ovalne, tamnoplave boje.
Sazreva u III epohi. Nakuplja mnogo {e}era (~esto preko 25%) {to je posledica de-hidriranja bobica, usled su{enja peteljkovine. U ovakvim godinama je mogu}e dobiti de-sertno vino sa ostatkom neprevrelog {e}era. Pri sasu{ivanju dolazi do koncentrisanja ikiselina, tako da su vina harmoni~na, osve`avaju}eg ukusa. Vino ima rubin crvenu bojui neutralnu aromu.
Srednje je rodnosti. Treba je rezati duga~ko. Osetljiva je na niske temperature. Nabotritis je malo osetljiva.
Pored proizvodnje desertnih vina, mogla bi da slu`i i za popravku {e}era drugim sor-tama.
8
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 5-22
01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:29 Page 8
Probus
Stvoren je ukr{tanjem Skadarke i Kaberne sovinjona a priznat 1983. godine. Sorta jedobila ime po rimskom caru Marcusu Aureliusu Probusu, koji je u III veku na{e ere ob-novio fru{kogorsko vinogradarstvo. Autori sorte su: D. Milisavljevi}, S. Lazi} i V. Ko-va~. Poslednjih nekoliko godina se masovnije {iri na Fru{koj Gori.
Razvija sna`an ~okot. Grozd je valjkast, zbijen, srednje veli~ine (oko 180 g). Bobicesu okrugle, plavocrne boje.
Gro`|e sazreva u III epohi. Ki{nih jeseni po malo truli. Na niske temperature jeprili~no osetljiva. Solidne je rodnosti. Treba je rezati duga~ko. U Sremskim Karlovcimaje u proseku za 17 godina sredinom oktobra imala 19% {e}era i 8,9 g/l kiselina.
Vino Probusa je karakteristi~nog, prijatnog mirisa, vrlo intenzivno obojeno, har-moni~nog ukusa, bogato.
Probus je perspektivna sorta za visokokvalitetna crna vina. Mogla bi da na|e svojemesto u regionima za crna vina na lokalitetima gde ne postoji ve}a opasnost od niskihtemperatura (Cindri} i sar. 2000).
II faza
Sve sorte stvorene u prvoj fazi su pored zna~ajnog pobolj{anja kvaliteta zadr`aleizrazitu osetljivost prema niskim temperaturama. Zbog toga se u cilju pove}anja ot-pornosti na niske temperature u ukr{tanja uklju~uje nasledna osnova isto~no-azijske vrsteVitis amurensis koja je poznata po visokoj otpornosti, a isto tako i po kratkoj vegetaciji(Koleda, 1975; Kozma, 1993,1998). Naravno, nije se po~elo od divlje vrste nego su zaukr{tanja kori{tene nove ma|arske sorte Kunleány i Kunbarát koje su rezultat vi{ekratnehibridizacije Vitis amurensis x Vitis vinifera. Ove dve sorte su ukr{tane sa uglednim, pokvalitetu veoma cenjenim zapadno-evropskim sortama. Nasledna osnova sorti ove gen-eracije teoretski sadr`i 87,5% Vitis vinifere i 12,5% Vitis amurensisa. Rezultat rada u ovojfazi je {est priznatih belih vinskih sorti. Zlata, Liza, Rani rizling, Lela, Mila i Petra (Ko-ra}, Cindri}, 1999; Cindri} i sar, 2000).
Zlata
Nastala je iz ukr{tanja: Ir{ai Oliver x Kunleany. Priznata je 1991. godine. Autori su P.Cindri}, Lj. Jazi}, Nade`da Ru`i}, i N. Vukmirovi}. Za sada se nalazi na vi{e lokalitetau oglednim vinogradima.
Ima sna`an ~okot sa vrlo duga~kim i opu{tenim lastarima, sli~no kao Ir{ai Oliver. Imalepe krupne grozdove (oko 230 g), srednje rastresite, sa duga~kom dr{kom. Bobice susrednje veli~ine, okrugle, tamno `ute boje, na suncu r|aste.
Rano zapo~inje vegetaciju i rano sazreva (I epoha). Srednje je rodnosti. Odlikuje sevisokom otporno{}u prema niskim temperaturama u po~etku i sredinom zime. Krajem
9
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 5-22
01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:29 Page 9
zime otpornost joj se smanjuje. Ima dobru otpornost na sivu plesan i povi{enu toleranci-ju na plamenja~u, dok je na pepelnicu jako osetljiva. [e}er dobro nakuplja, ali je trebabrati kada dostigne oko 18%. Ako se bere kasnije kiseline brzo opadaju.
Vino je neutralne arome, pitko, tanje, ne{to slabijeg kvaliteta od Rizlinga italijanskog.Zna~aj Zlate je pre svega u njenom ranom sazrevanju (Kora}, Cindri}, 1999).
Liza
Sorta je dobivena iz ukr{tanja: Kunleany x Pinot gris (Burgundac sivi). Priznata je1991. godine. Autori su: P. Cindri} i V. Kova~.
Razvija sna`an ~okot sa velikim brojem duga~kih lastara i vrlo razvijenim i brojnimra{ljikama. List je trodelan, sa {iroko otvorenim dr{kinim urezom, tamno zelen, ~vrstogtkiva. Grozd je mali (oko 120 g), srednje zbijen, kupastog oblika. Bobice su male,okrugle, zelene boje, so~ne, kiselkastog ukusa, bez posebne arome.
Liza je u procesu priznavanja upore|ivana sa Rizlingom italijanskim. U odnosu nanjega ranije zapo~inje vegetaciju, i malo ranije sazreva. Pribli`no je jednake rodnosti, aliznatno bolje nakuplja {e}er i uz to zadr`ava visok nivo kiselina. Odlikuje se visokom ot-porno{}u na sivu plesan gro`|a, izra`enom tolerancijom na peronosporu, ali je osetljivana oidium.
Po otpornosti na niske temperature znatno nadma{uje Rizling italijanski po~etkom isredinom zime.
Liza daje bogato, karakterno vino, koje je sli~no sorti Pinot blanc. Zelenkaste je bo-je, ponekad sa ostatkom neprevrelog {e}era, sa izra`enim, finim kiselinama vo}nogkaraktera (Cindri} i sar. 2000; Kora}, Cindri}, 1999).
Rani Rizling
Sorta je stvorena iz ukr{tanja: Rizling italijanski x Kunbarat. Priznata je 1991. godine.Autori su: P. Cindri} i V. Kova~. Gaji se u Fru{kogorskom vinogorju.
Razvija vrlo sna`an ~okot sa velikim brojem duga~kih lastara. List je krupan,naj~e{}e ceo. Grozd je srednje krupan (oko 170 g), srednje zbijen, nepravilnog oblika.Bobice su male, okrugle, zelenkasto`ute boje, so~ne, bez posebne arome.
Vrlo rano zapo~inje vegetaciju. U cilju regulisanja rodnosti po`eljno je la~enjem uk-loniti lastare koji su se razvili iz suo~ica. Sazreva 10 - 15 dana pre Rizlinga italijanskog(II epoha). U odnosu na Rizling italijanski daje isti ili ne{to vi{i prinos, no obi~no naku-plja vi{e {e}era, uz istovremeno ne{to ve}i sadr`aj kiselina.
Po otpornosti prema niskim temperaturama sli~na je Rizlingu italijanskom. U pogle-du otpornosti prema gljivi~nim bolestima, odlikuje se smanjenom osetljivo{}u na oidiumi na botritis, dok je u odnosu na peronosporu na istom nivou kao i Rizling italijanski.
Rani rizling daje vino ~iste, vinske arome, lako, sa malo povi{enim kiselinama, ali u
10
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 5-22
01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:29 Page 10
tipu Rizlinga italijanskog (Kora}, Cindri}, 1999).
Lela
Sorta je istog porekla kao i Rani rizling.Razvija vrlo sna`an ~okot. Grozd je srednje krupan (180-200 g), cilindri~an, srednje
zbijen. Bobice su male, okrugle, zelenkaste boje, so~ne, bez posebne arome.Sazreva istovremeno sa Rizlingom italijanskim, ali je od njega mnogo rodnija. Na
lastarima nosi redovno 2 - 4 grozda. Daje harmoni~no vino, neutralne arome, koje pokvalitetu malo zaostaje za Rizlingom italijanskim. Odlikuje se visokom otporno{}u nasivu plesan gro`|a i dobrom otporno{}u na peronosporu. Po otpornosti na niske temper-ature tokom zime je ne{to slabija od Rizlinga italijanskog. Zapa`eno je da se mladi las-tari Lele lako o~enjuju vetrom. Nakon toga izbijaju novi iz suo~ica, koji su tako|e visokerodnosti, no to gro`|e kasnije sazreva. Ispoljila je izrazitu osetljivost na su{u. Nije semnogo pro{irila u proizvodnji.
Mila
Sorta je stvorena iz ukr{tanja: Kunleanj x Muskat Otonel. Priznata je 1991. godine.Autori su P. Cindri} i Nada Kora}. Za sada se nalazi na vi{e lokaliteta, ali samo u ogled-nim vinogradima.
^okot je slabije bujnosti. Formira redak {palir. Nekih godina se slabije oplo|ava.Grozd je mali, (oko 110 g), rastresit, redovno sa izvesnim procentom neoplo|enih, ze-lenih bobica. Bobice su male, okrugle, sa debelom poko`icom, zelene boje sa roza ni-jansom na osun~anim delovima. So~ne su konzistencije sa finom aromom.
Mila zapo~inje vegetaciju istovremeno sa Tramincem. Sazreva desetak dana poslenjega. Odlikuje se malom, ali vrlo postojanom rodno{}u. U odnosu na Traminac imaznatno vi{i sadr`aj kiselina. Mila ima vrlo visoku otpornost na niske temperature, tokomcele zime. Moglo bi se re}i da je gro`|e potpuno otporno na sivu plesan.
Vino je visokog kvaliteta, sa finim, diskretnim, cvetnim mirisom. Na novosadskomsajmu je vi{e puta dobilo zlatnu medalju.
Zbog izrazito visoke otpornosti na niske temperature i sivu plesan gro`|a pogodna jeza mikrolokalitete gde postoji ve}a opasnost od niskih temperatura i gde je velika rela-tivna vla`nost vazduha. Interesantnija je za dalji oplemenujiva~ki rad nego za proizvod-nju vina (Kora}, Cindri}, 1999).
Petra
Sorta je nastala iz ukr{tanja: Kunbarat x Pinot noir. Priznata je 1991. godine. Autori
11
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 5-22
01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:29 Page 11
su P. Cindri} i V. Kova~. Razvija sna`an ~okot sa velikim brojem duga~kih lastara. Zreo lastar je svetlo mrke
boje sa srednje debelim i srednje duga~kim internodijama. Grozd je mali (120-140 g),zbijen, ponekad malo slabije oplo|en. Bobice su male, okrugle, sivkastozelene, aro-mati~ne. Peteljkovina ima karakteristi~no crvenu boju.
Petra ranije zapo~inje vegetaciju od Traminca za oko tri dana, a sazreva pribli`no is-tovremeno sa njim. Po rodnosti ga znatno nadma{uje. Veoma dobro nakuplja {e}er i imaizra`en miris, te je veoma pogodna za proizvodnju prirodnih desertnih vina. Za kvalitetvina je na novosadskom sajmu vi{e puta odlikovana najvi{im priznanjima.
Petra se odlikuje smanjenom osetljivo{}u na peronosporu i sivu plesan, ali je osetlji-va na oidium. Otporna je na niske zimske temperature, no rano zapo~inje vegetaciju, tepostoji rizik od poznih prole}nih mrazeva. Olak{avaju}a okolnost je ~injenica da ima do-bru rodnost suo~ica. Nekih godina se slabije oplo|ava. Perspektivna sorta (Cindri} i sar,2000).
III faza
Savremeno oplemenjivanje vinove loze, izme|u ostalog, ima u vidu za{titu zdravlja iza{titu `ivotne sredine. Jedan od najva`nijih preduslova za proizvodnju gro`|a uz sman-jenu upotrebu pesticida je stvaranje sorti otpornih na gljivi~ne bolesti (Alleweldt,1985;Basler,1988; Csepregi, Zilai, 1989; Mikulas,1993).
Geneti~ki izvori otpornosti na najva`nije gljivi~ne bolesti u okviru roda Vitis su de-terminisani (Boubals,1973; Vojtovi~,1981; Staudt et al.,1984; Alleweldt, 1985;Alleweldt, Posingham,1988; Dettweiler,1994; Blaich,1998). Budu}i da su otpornost nagljivi~ne bolesti i kvalitet poligeno uslovljeni, njihovo optimalno kombinovanje putemoplemenjivanja je dugotrajan, ali izvodljiv proces, (Csizmazia,1977,1995; Eibach etal.,1989; Eibach 1994,2000; Kozma,1993; Cindri}, Kora}, 1997; Cindri} et al.,2002).
Ve}ina sorti iz druge faze oplemenjiva~kog rada, pored visoke otpornosti na nisketemperature, vrlo dobrog kvaliteta, otpornosti na Botrytis cinerea i smanjene osetljivostina Plasmopara viticola, ispoljava izrazitu osetljivost na Oidium tuckeri. U cilju daljegpove}anja otpornosti na gljivi~ne bolesti, preko Seyve Villard-ovih hibrida i sorti nastal-ih od njih pro{iruje se nasledna osnova sa severno-ameri~kim vrstama visoke otpornostina Plasmopara viticola i Oidium tuckeri. U ovom smislu je izvedeno vi{e povratnihukr{tanja uz neprestano nastojanje da se pobolj{a kvalitet a zadr`i rezistencija.
Sejanci nekoliko poslednjih generacija su uzgajani i selekcionisani na prvom i dru-gom stepenu u poljskim uslovima bez hemijske za{tite. Elitni genotipovi su podvrgavanilaboratorijskim testovima otpornosti po metodama koje su razra|ene u Institutu u Geil-weilerhof u Nema~koj (EIBACH, 1994). Pored ovoga primenjivan je i metod gajenjao`iljenih reznica u poljskim uslovima bez za{tite od gljivi~nih bolesti i ocenjivanja nji-hove otpornosti na plamenja~u i pepelnicu primeno deskriptora OIV (1984).
Iz ove faze za sada su priznate dve stone sorte - Lasta i Carmen i {est belih vinskihsorti: Kosmopolita, Petka, Rumenika i Ba~ka, Panonia i Morava.
12
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 5-22
01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:29 Page 12
Lasta
Stvorena je ukr{tanjem sorti Muscat de St. Vallier x Ljana. Priznata je 1991. godine.Autori su: P. Cindri} i Nada Kora}.
^okot je srednje bujnosti. Razvija mali broj duga~kih lastara. List je petodelan, nanali~ju ~ekinjasto maljav, sa {iroko otvorenim dr{kinim urezom. Grozd je srednjeveli~ine (280-300 g), srednje rastresit. Bobice su ovalne (22,8 x 17,3 mm), ujedna~enekrupno}e, zelenkasto `ute, izrazito hrskave konzistencije. Poko`ica ~ini celinu sapulpom, a semenke pri jelu ne smetaju. Gro`|e ima vrlo prijatan, osve`avaju}i ukus.
Lasta sazreva u II epohi. Osetljiva je na vremenske prilike u doba cvetanja, tako dase ponekad u grozdu formira manji broj bobica. U procesu priznavanja upore|ivana je saMuskat Hamburgom. U odnosu na njega daje ne{to ni`i ukupni prinos, ali vi{e tr`i{nogstonog gro`|a. Gro`|e mo`e dugo da stoji na ~okotu, i u tom slu~aju nagomilava mno-go {e}era, ali zadr`ava finu sve`inu. Ne napadaju ga ose i ne truli. Gro`|e se vrlo dobrotransportuje. Ako se prstenuje ranije sazreva i bobice su mnogo krupnije.
Lasta je otporna na peronosporu, ali osetljiva na pepelnicu. Prema niskim temperatu-rama je osetljivija od Muskat Hamburga, ali manje osetljiva od Afuz-alija. Ovo je prvajugoslovenska sorta otporna na gljivi~ne bolesti, koja daje kvalitetno stono gro`|e (Ko-ra}, Cindri}, 1995; Kora} 1998; Kora}, Cindri}, 1999; Kora}, Cindri} 2001, 2004, 2004).
Karmen
Stvorena je ukr{tanjem Moldove i Kardinala. Autori su P. Cindri} i Nada Kora}. Priz-nata je 2003. godine.
Karmen je vrlo bujna sorta. Odrastao list je veliki, okruglast, trodelan, tamno zelen.Grozd je vrlo sli~an grozdu Moldove. Veliki je, rastresit, konusan sa srednje duga~kom,zeljastom peteljkom. Bobice su krupne, ujedna~ene po veli~ini, jajaste, tamno plave,ujedna~ene po boji. Poko`ica je srednje debljine, topiva, obilno posuta pepeljkom. Pul-pa je bezbojna, srednje ~vrsta, neutralnog ukusa, kiselkasto-slatka, bez posebnog mirisa.Semenke ne smetaju pri jelu.
Sazreva u isto vreme kad i Kardinal. Velike je rodnosti (preko 2 kg /m2). Preporu~ujese kratka rezidba. Srednje je otporna na pepelnicu, otporna na botritis a osetljiva na pla-menja~u. Mo`e se gajiti uz redukovanu za{titu.
Zbog velike i redovne rodnosti, velikog udela tr`i{no vrednog stonog gro`|a, ra-nog sazrevanja, krupnih, ujedna~enih po boji i veli~ini bobica, i prijatnog ukusa, Karmenje stona sorta pogodna za gajenje kako na oku}nici tako i na ve}im povr{inama. Ovo jekomercijalna stona sorta koja se ve} uveliko pro{irila u Srbiji (Kora}, Cindri}, 1999,2003, 2004).
13
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 5-22
01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:29 Page 13
Kosmopolita
Rezultat je zajedni~kog rada ma|arskih i doma}ih selekcionera. Nastala je 1987. go-dine ukr{tanjem sorti Cserszegi füszeres x Kristaly u Institutu za vinogradarstvo i vinarst-vo u Ke~kemetu u Ma|arskoj. Od semenki koje su donete u Sremske Karlovce odnego-vani su sejenci. Posle ispitivanja na I, II i III stupnju sorta je priznata 2001. godine. Au-tori su P. Cindri}, Nada Kora}, P. Kozma i V. Kova~.
^okot je sna`an sa velikim brojem uspravno rastu}ih lastara i velikim brojem tako|euspravnih zaperaka. Lastari su ljubi~asto crveni sa kratkim internodijama.
Listovi su relativno mali, petodelni. Grozd je izdu`en, valjkast, srednje rastresit a ponekad ~ak i rehuljav. Bobice su okrugle, ru`i~aste boje sa debelom poko`icom. Pulpa jeso~na, fine muskatne arome.
Kosmopolita rano zapo~inje vegetaciju i rano sazreva. U Fru{kogorskom vinogorjugro`|e sazreva krajem avgusta ili po~etkom septembra. Ne sme se zakasniti sa berbomjer lako gubi kiseline. Srednje je rodnosti ali nakuplja velike koli~ine {e}era u {iri. Dajeizuzetno lepo vino, ne`ne, muskatne arome.
Na sivu trule` je potpuno otporna, na plamenja~u je srednje otporna a na pepelnicusamo manje osetljiva.
Po otpornosti na niske zimske temperature zna~ajno prevazilazi Rajnski rizling. (Ko-ra} i sar., 2002)
Petka
Rezultat je ukr{tanja sorti Petra i Bianca. Autori sorte su P. Cindri}, Nada Kora}, V.Kova~ i Mira Medi}.
Nasledna osnova sorte Petka je veoma slo`ena. Pored ve}eg broja vinifera sor-ti u njoj se nalaze geni velikog broja Seyve Villardovih i Seibelovih hibrida, odnosno ra-zli~itih vrsta roda Vitis.
^okot je veoma bujan sa dugim lastarima koji imaju srednje uspravan rast. List jeokrugao, ko`ast, ceo. Zeleni lastari se u prole}e relativno lako o~enjuju vetrom. Grozd jesrednje veli~ine, valjkast, zbijen, sa okruglim, `uto-zelenim, so~nim bobicama.
Petka zapo~inje vegetaciju malo pre Rajnskog rizlinga a gro`|e sazreva u II epohi.Odlikuje se velikom rodno{}u. Suo~ice su tako|e vrlo rodne. Nakuplja mnogo {e}era u{iri uz srednji sadr`aj kiselina. Vino je kvalitetno, harmoni~no.
Otporna je na sivu trule` gro`|a, srednje otporna na plamenja~u i pepelnicu. Moglabi se uspe{no gajiti uz redukovanu za{titu.
Otpornost prema niskim temperaturama je relativno dobra (Kora} i sar., 2002; Cin-dri} i sar. 2002).
14
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 5-22
01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:29 Page 14
Rubinka
Rubinka je nastala iz iste kombinacije ukr{tanja kao i Petka.^okot je umerene bujnosti. Razvija mali broj vrlo duga~kih lastara. Uvek ima redak
{palir, jer ima vrlo slabe zaperke. List je okrugao, slabo urezan. Grozd je izdu`en, sred-nje zbijen na dugoj poluzdrvenjenoj dr{ci. Bobice su blago ovalne, srednje veli~ine sa de-belom poko`icom zeleno-roza boje, so~ne konzistencije pulpe.
Relativno kasno zapo~inje vegetaciju, a sazreva pribli`no kada i Rizling italijanski.Rodnost je srednja, ali redovna. Dobro nakuplja {e}er i ne gubi kiseline. Daje vrlo solid-no elegantno vino neutralne arome.
Odlikuje se vrlo visokom otporno{}u na sivu plesan gro`|a, a ima relativno dobru ot-pornost ina peronosporu i oidium. Uspe{no bi se mogla gajiti uz zna~ajno smanjenuupotrebu pesticida.
Otpornost na niske temperature je vrlo dobra, znatno prevazilazi Rizling italijanski(Cindri} i sar. 1996, 2002).
Ba~ka
Ba~ka poti~e iz iste kombinacije ukr{tanja kao i dve prethodne sorte. ^okot je veoma sna`an, sa dugim relativno uspravnim lastarima. Formira pun zeleni
zid {palira. List je trodelan ili ceo, ~vrstog tkiva. Grozd je srednje veli~ine (oko 200 g),srednje zbijen, kupastog oblika, na dugoj zeljastoj dr{ci. Bobice su okrugle, male sa de-belom poko`icom zelenkaste boje sa roza nijansom na osun~anoj strani. Pulpa je rela-tivno ~vrste konzistencije.
U odnosu na Rizling italijanski malo ranije zapo~inje vegetaciju i ne{to ranije sazre-va. Odlikuje se visokom i redovnom rodno{}u. Dobro nakuplja {e}er. Daje vino ~istogneutralnog mirisa i harmoni~nog ukusa.
Nije osetljiva na sivu plesan, a na peronosporu i oidium je ispoljila visku otpornost.Ispoljila je visoku otpornost prema niskim temperaturama po~etkom zime. U zimu1996/97, kada je ve}ina poznatih sorti pretrpela velika o{te}enja od niskih temperatura,ovaj genotip je dao normalan rod (1,30 kg/m2). Rizling italijanski je iste godine imao bez-na~ajan rod.
Prema dosada{njim rezultatima, ova sorta bi se uspe{no mogla gajiti bez hemijskeza{tite od gljivi~nih bolesti (Kora} i sar. 1996, 1999, 2000, Kora} i Cindri}, 2000; Cin-dri} i sar 2002).
Panonia
Stvorena je ukr{tanjem Rajnskog rizlinga sa doma}im vrednim genotipom SK 86-2/293 (SK 77-7/4 x Bianca). Priznata je 2003. godine. Autori su P. Cindri}, Nada Kora}i V. Kova~.
15
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 5-22
01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:29 Page 15
Odrastao list je tamno zelene boje bez sjaja, naj~e{}e petodelan. Grozd je rastresit,{iroko konusan, krilast. Bobice su okrugle, male (oko 1,6 g), zeleno-`ute, so~nog mesaprijatnog ukusa.
U odnosu na Rajnski rizling Panonia ranije zapo~inje vegetaciju za oko 4 dana i rani-je sazreva za oko dve nedelje. Razvija mali broj lastara uspravnog rasta. Za ovu sortu jekarakteristi~no da zaperci prestaju sa rastom nakon {to formiraju nekoliko listova. [palirje uvek redak i uredan. U pore|enju sa Rajnskim rizlingom na zelenim delovima ~okotaima manje posla tokom vegetacije.
Panonia ima visoku otpornost na plamenja~u i na oidium. Ni na sivu plesan nije mno-go osetljiva ukoliko se berba obavlja na vreme. U ve}ini godina se mo`e uspe{no gajitibez pesticida. Otporna je niske zimske temperature.
Rodnost sorte je na nivou Rajnskog rizlinga. Nakuplja mnogo {e}era (preko 20%) iima visok nivo kiselina (9 g/l).
Panonia daje harmoni~no vino blage arome, vrlo ~esto sa ostatkom neprevrelog{e}era. Zapazili smo da {ira ove sorte brzo oksidi{e. Ovo treba imati u vidu kod primarneprerade (Kora}, Cindri} 2000).
Moravia
Stvorena je ukr{tanjem Rajnskog rizlinga sa doma}im vrednim genotipom SK 86-2/293 (SK 77-7/4 x Bianca). Priznata je 2003. godine. Autori su P. Cindri}, Nada Kora}i V. Kova~.
Odrastao list je svetlo zelene boje naj~e{}e ceo ili trodelan. Grozd je rastresit,{iroko konusan sa 1-3 krilca. Dr{ka grozda je kratka. Bobice su malo spljo{tene, srednjeveli~ine (2,3 g), zelene sa so~nom pulpom i karakteristi~nog ukusa.
Morava ima uspravan rast lastara. Razvija puno lastara na ~okotu, ima sna`ne zaperkekoji ~esto nose male grozdove sa po nekoliko bobica.
U odnosu na Rajnski rizling ranije zapo~inje vegetaciju za nekoliko dana, agro`|e sazreva kasnije oko nedelju dana (tab. 3). Ne bi trebalo da se ranije bere jer visokkvalitet posti`e samo kada se bere u punoj zrelosti.
Sorta ispoljava visoku otpornost na plamenja~u i na sivu plesan gro`|a. Ot-pornost na oidium je osrednja. Treba napomenuti da je napad oidiuma na gro`|u uvekmanji nego {to je na li{}u. Otpornost prema niskim temperaturama je visoka.
Morava nadma{uje Rajnski rizling po prinosu gro`|a, me|utim prinos mnogooscilira po godinama. Karakteristi~no je za ovu sortu da uvek ima visok sadr`aj kiselina,~ak ne{to vi{i nego Rajnski rizling. Kvalitet vina je uvek visok. Vino ~esto ima pikantnuaromu koja asocira na aromu Sovinjona.
Morava bi se uspe{no mogla gajiti sa nekoliko tretmana protiv oidiuma. Za{titaod plamenja~e i botritisa nije neophodna (Kora}, Cindri}, 2000).
16
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 5-22
01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:29 Page 16
Klonovi Rizlinga italijanskog
Rizling italijanski (Talijanski rizling, ili Gra{evina) je sada, a verovatno }e jo{dugo tako i ostati, osnovna sorta u celoj Panonskoj niziji.
U ve}ini godina od ove sorte se proizvode kvalitetna vina sa geografskim porek-lom. Nekih godina, sa odre|enih lokaliteta dobija se i vrhunsko vino. Zbog poznog sazre-vanja i osetljivosti na sivu trule` gro`|a ova sorta ~esto ne nakupi dovoljno {e}era pa semogu proizvesti samo vina stonog kvaliteta. Zbog variranja kvaliteta vina po godinama,selekcioneri su postavili sebi za cilj da izdvoje ~okote sa ranijim sazrevanjem gro`|a ibr`im nakupljanjem {e}era. Na Oglednom dobru za vinogradarstvo u SremskimKarlovcima 1975. godine je zapo~et rad na individualnoj klonskoj selekciji ove sorte a1991 godine su priznata tri klona. To su ujedno i prvi klonovi vinove loze selekcionisaniu nas.
Rizling italijanski klon SK-13 se odlikuje izuzetno visokom rodno{}u i kvalite-tom vina na nivou populacije sorte. Redovno nakuplja dovoljno {e}era.
Rizling italijanski klon SK-54 je umerene, ali solidne rodnosti a u odnosu napopulaciju sorte redovno ima vi{i sadr`aj {e}era i daje kvalitetnija vina.
Rizling italijanski klon SK-61 je visoke rodnosti a po sadr`aju {e}era i kvalite-tu vina je na sredini izme|u prethodna dva klona (Kora}, Cindri}, 1994; Cindri} i sar.2000).
U praksi se najvi{e pro{irio klon SK 54.
Rezime
U tabeli 1 su dati osnovni podaci za sve novostvorene sorte. Proizvodni rezultati (pri-nos, sadr`aj {e}era i kiselina u {iri) predstavljaju prose~ne vrednosti vi{egodi{njih ispiti-vanja u oglednim zasadima u Sremskim Karlovcima.
17
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 5-22
01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:29 Page 17
Tab. 1. Nove sorte vinove loze stvorene u Sremskim KarlovcimaNew grapevine cultivars created in Sremski Karlovci
18
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 5-22
01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:29 Page 18
Literatura
1. Alleweldt,G. (1985): Resistenzzüchtung von Reben. Rebe u Wein, Nr 2, 75-78.2. Alleweldt,G., Posingham,J.V. (1988): Progres in grapevine breeding. Theor. 3. Appl. Genetics 75, 669-673.4. Basler, P. (1988): Zukunftfragen in Weinbau: Rebsorten und integrierte produc-
tion. Schweiz. Z. Obst. Weinbau, 14, 412-414.5. Bleich, R. (1998): Some thoughs on resistance breeding. VII eme Symp. Inter.
Sur Genetique et L Amelioration de la Vigne. Montpellier.6. Boubals, D. (1973): The basic elements of resistance to plant and animal pests
and theirinheritance. Int. symp. an grape breeding. Geilweilerhof.7. Cindri}, P., Kora} N., Duli}, M., Slavi}, K., Duli}, K., Duli}, V.(1996): Nove
sorte vinove loze u rejonu Suboti~ko-horgo{ke pe{~are. Savremena poljoprivreda,vanredni broj, Novi Sad, 50-56 str.
8. Cindri}, P., Kora} N. (1996): Biological characteristics of new grapevine culti-vars for white wine. Proceedings for natural Sciences, Matica Srpska, Novi Sad, No 91,83-88 str.
9. Cindric, P., Korac, N. (1997): Grape breeding for disease resistance at SremskiKarlovci. Acta Hort. 473, ISHS 1998. Proc. IS on Production of Quality Wine.
10. Cindri} P., Kora} Nada, Kova~ V. (2000): Selekcija vinove loze na otpornostprema niskim temperaturama. Savremena poljoprivreda, vol 49, 37-43.
11. Cindri}, P., Kora}, N., Kova~, V. (2000): Sorte vinove loze. Monografija. NoviSad.
12. Cindric, P., Korac, N., Kovac,V. (2002): Grape breeding for resistance. ActaHort. 603, ISHS 2003 Proc. of the Eight Intern. Conference on Grape Genetics andBreeding.
19
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 5-22
01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:29 Page 19
13. Cindri}, P., Kora}, N., Kova~, V., Medi}, M. (2002): Nove otporne sorte vinoveloze stvorene u Sremskim Karlovcima. Poljoprivreda, br. 390-393.,23-32.
14. Csepregi, P., Zilai, J. (1989): Szölöfajtaismeret és hasznalat. Budapest.15. Csizmazia, D.J. (1977): Peronosporarezistens szölöfajtak elöalitasa és
bevezetésük a termesztésbe. Borgazdasag, 2.16. Csizmazia, D.J. (1995): Bianca - interspezifische Neuzüchtung aus Ungarn. Das
Deutsche Weinmagazin, 2, 25-26.17. Descriptor list of grape vine varieties and Vitis species (1984): OIV, 1984..
Paris. 18. Dettweiler, E. (1994): Datebase for grapevine varieties and species.VI th. Intern.
Symp. on Grape Breeding. 21-23, Yalta.19. Eibach, R., Diehl, H., Alleweldt, G. (1989): Untersuchungen zur Vererbung von
Resistenzeigenschaften bei Reben gegen Oidium tuckeri, Plasmopara viticola und Botry-tis cinerea. Vitis 28, 209-228.
20. Eibach, R. (1994): Investigation about inheritance of powdery mildew resist-ance for grapevine. VI Intern. Symp. on Grape Breeding. 59-61, Yalta.
21. Eibach, R. (2000): Investigation on the inheritance of resistance features tomildew diseases, Proc. of the Seventh Intern. Symp. on Grapevine Genetics and Breed-ing.Acta Hort. ISHS No 528, 455-466.
22. Kora}, N., Cindri}, P. (1994): Klonovi Rizlinga italijanskog. Poljoprivreda, br.372-374, Beograd, 82-87.
23. Kora}, N., Cindri}, P. (1995): Nove selekcije stonih sorti Poljoprivrednog fakul-teta u Novom Sadu. Poljoprivreda, 375-378, 24-29.
24. Kora}, N., Cindri}, P., Kova~, V. (1996): Sorte vinove loze za proizvodnju vin-jaka. Savremena poljoprivreda, vanredni broj, 57-61.
25. Kora}, N. (1998): Specijalne ampelotehni~ke mere za proizvodnju visokok-valitetnog stonog gro`|a. Zbornik nau~nih radova sa 13. Jugoslovenskog savetovanja ounapre|enju proizvodnje vo}a i gro`|a. 43-49.
26. Kora}, N.; Cindri}, P. (1999): Lasta - prva jugoslovenska stona sorta vinoveloze otporna na plamenja~u (Plasmopara viticola). Letopis nau~nih radova, 1-2, 49-53,
27. Kora}, N., Cindri}, P. (1999): Otpornost na niske temperature nekih doma}ihnovostvorenih vinskih sorti vinove loze. Zbornik nau~nih radova sa 13. savetovanjaagronoma, veterinara i tehnologa. Vol. 5 . 1, str. 365-371.
28. Kora}, N., Cindri}, P. (1999): Neke perspektivne stone sorte vinove loze.Zbornik nau~nih radova sa 14. jugoslovenskog savetovanja o unapre|enju proizvodnjevo}a i gro`|a. Grocka, Vol. 5 2, 39-47.
29. Kora}, N., Cindri}, P. (2000): Otpornost prema niskim temperaturana kandida-ta za nove sorte.Savremena poljoprivreda. vanredni broj, 45-49. Novi Sad.
30. Kora}, N., Cindri}, P. (2001): Prstenovanje kao na~in za pobolj{anje kvalitetastonog gro`|a Laste. Zbornik sa savetovanja u Beogradu (Agroekonomik).
31. Kora}, N., Cindri}, P., Kova~, V., Kozma, P. (2002): Novostvorena sorta vinoveloze -Kosmopolita.. Savremena poljoprivreda, br. 1-2, 35-41.
32. Kora}, N., Cindri}, P., Kova~, V., Medi}, M. (2002): Nova sorta vinove loze -Petka. Zbornik nau~nih radova 2002. (Radovi sa XVI savetovanja agronoma, veterinarai tehnologa. 269-275.
20
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 5-22
01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:29 Page 20
33. Kora}, N., Cindri}, P. (2003): Nova stona sorta vinove loze - Karmen. Grocka.Zbornik radova. 11-16.
34. Kora}, N., Cindri}, P. (2004): Stone sorte vinove loze pogodne za ekolo{kuproizvodnju stonog gro`|a. Savremena poljoprivreda. 23 Savetovanje o unapre|enjuproizvodnje vo}a i gro`|a u Vojvodini, LIII 1-2, 23-33.
35. Kora}, N., Cindri}, P. (2004): New table grape cultivars - Lasta and Carmen. IIBalkan Symposium of viticulture and enology, Symposium proceedings Institute of Viti-culture and enology Pleven, Bulgaria. 204-209.
36. Koleda, I. (1975): Ergebnisse von Kreuzungen zwischen Vitis amurensis undVitis vinifera in der Züchtung frostwiedestandfahiger Reben. Vitis, 14.
37. Kozma, P. jr. (1993): Selekcija vinograda na ustoichivost i otbor perspektivnihintrodukovanih sortov i hibridnih form dlja Vengriji. Disertacija. Moskva.
38. Kozma, P. jr. (1998): Winegrape breeding for fungus disease resistance.Proc.VII Int. Symp. Acta Hort. 528, ISHS 2000.
39. Mikulas, J. (1993): Tudatos természetalakitas. Kertészet és szölészet, 12, 5-7.40. Staudt, G., Bauer, O., Koepchen, W. (1984): Resistenzzüchtung bei Reben.Der
Deutsche Weinbau, 36, 1538-1543.41. Vojtovich, K.A. (1981): Novie kompleksno ustoichivie sorta vinograda.Kishin-
jev
21
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 5-22
01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:29 Page 21
22
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 5-22
UDK: 634.8.09(497.113)Review paper
RESULTS OF THE 50 YEARS WORK ON CREATING NEWGRAPEVINE CULTIVARS AND CLONES IN SREMSKI
KARLOVCI
N. Kora}, P. Cindri}, \. Papri}, I. Kuljan~i}, M. Medi}*
Summary
Grapevine improvement at the Institute for fruit growing and viticulture, Facul-ty of Agriculture in Novi Sad lasts for more than half of century. Basic aim of this issueis the cultivars enrichment by newer, higher quality genotypes in the accordance with thedomestic and international viticulture demands. In the first phase the aim was improve-ment the quality of autochthon grapevine cultivars, yet the second phase encompassedthe recognisition to sensibility of cultivars towards low problem temperatures. Within thethird phase, usage of positive results from previous phases, created frost and the fungusdiseases resistant cultivars. Grapevine quality during every phase has been a priority. Ap-plication of the hybridization and individual clone selection until 2004 nineteen vine cul-tivars, two table cultivars and three Riesling Italian clones had been created. In this issuean overview and the analysis of work results on creation of a new cultivars and grapevineclones at the Institute for fruit growing and viticulture, Faculty of Agriculture in NoviSad.
Key words: grapevine, new cultivars, clones, description, productivity features
* Nada Kora}, Ph.D, Petar Cindri}, Ph.D., \or|e Papri}, Ph.D., Ivan Kuljan~i}, Ph.D., Mira Medi},M.Sc., Faculty of Agriculture, Trg Dositeja Obradovi}a 8, Novi Sad.
01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:29 Page 22
UDK:634.8.03:577.21Originalni nau~ni rad
DETEKCIJA FITOPLAZMI STOLBUR GRUPE NA VINOVOJLOZI U SRBIJI
S. Paunovi}
Izvod: U radu je ispitivano prisustvo fitoplazmi Elm Yellows i Stolbur grupe uuzorcima vinove loze koji su ispoljavali simptome tipa `utila vinove loze. Uzorci susakupljeni u Srbiji na nekoliko lokaliteta tokom septembra 2004. godine. Molekularnadetekcija fitoplazmi je obavljena primenom lan~ane reakcije polimeraze (PCR) u kojojsu kao templet kori{}ene DNK ekstrahovane iz fitoplazmi izolovanih iz centralnih nera-va zrelih listova. Za izvo|enje same PCR su kori{}eni komercijalni kitovi firme Loewe,Nema~ka.
Fitoplazme Stolbur grupe (16SrXII) su detektovane u 8 od 34 testirana ~okota u sor-tama Crni burgundac, Rajnski rizling i Kaberne sovinjon sa lokaliteta ]uprija, Talijans-ki rizling sa lokaliteta Sremski Karlovci, Sovinjon i Rajnski rizling sa lokaliteta Trstenik,kao i u dve testirane podloge za vinovu lozu Kober 5BB i SO4 sa lokaliteta Vr{ac. U te-stiranim uzorcima nisu detektovane fitoplazme Elm Yellows grupe (16SrV).
Klju~ne re~i: vinova loza, Stolbur grupa fitoplazmi, Eml yellows grupa fitoplazmi,lan~ana reakcija polimeraze, komercijalni kitovi
Uvod
Fitoplazme su poznati infektivni prouzrokova~i bolesti kod velikog broja biljaka. Navinovoj lozi bolesti izazvane fitoplazmama su ozna~ene zajedni~kim imenom - `utila vi-nove loze. Prvo `utilo vinove loze pod imenom Flavescence doree (FD), opisano je u ju-gozapadnoj Francuskoj pre gotovo 50 godina (Boudon-Padieu, 2000a). Danas je pozna-to da `utila vinove loze mogu biti izazvana fitoplazmama koje pripadaju jednoj od 7 ra-zli~itih grupa fitoplazmi. U Evropi su najva`nije Elm Yellows grupa, ~iji je glavni pred-stavnik FD, i Stolbur grupa sa prouzrokova~em bolesti Bois noir kao glavnim pred-stavnikom. Mada fitoplazme prouzrokova~i `utila pripadaju razli~itim grupama, simpto-
23
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 23-31
Dr Svetlana Paunovi}, Institut za istra`ivanja u poljoprivredi SRBIJA, Centar za vo}arstvo ivinogradarstvo, Kralja Petra I, 9, 32000 ^a~ak,
01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:29 Page 23
mi koje izazivaju su identi~ni, ili vrlo sli~ni i zna~ajno uti~u na vitalnost, dugove~nost,prinose i kvalitet plodova kod zara`enih biljaka. Karakteristi~ni simptomi obuhvatajuuvijenost li{}a na dole, promenu obojenosti li{}a, `utilo kod belih sorata i crvenilo kodcrvenih sorata, koja se sa napredovanjem sezone (kasno leto i jesen) intenzivira. Tako|e,dolazi do neravnomernog zdrvenjavanja lastara, njihovog savijanja na dole usled sman-jene lignifikacije, nekroze vr{nih ili bo~nih pupoljaka, su{enja cvasti i bobica, kao ipropadanja pojedinih zara`enih ~okota, naj~e{}e u prvoj godini po infekciji. Sve vrste Vi-tis vinifera su osetljive na bolesti `utila u razli~itom stepenu. Neke sorte se mogu opo-raviti od FD ako su za{ti}ene od ponovnog zara`avanja. Za infekcije fitoplazmama jekarakteristi~na niska koncentracija patogena i njihova neravnomerna distribucija unutarzara`enih biljaka.
FD je ra{iren u Francuskoj, Italiji, [paniji i Portugaliji, mada je karantinski patogenza EU, dok je Stolbur fitoplazma ra{irena u Francuskoj, [paniji, Nema~koj, [vajcarskoj,Italiji, Ma|arskoj, Hrvatskoj, Sloveniji, Gr~koj, Izraelu (Bertaccini et al., 1995, Lavinaet al., 1995, Boudon-Padieu, 2000b, Larrue et al., 2000).
Simptomi koji su ukazivali na prisustvo fitoplazmi na vinovoj lozi su uo~eni i u na{ojzemlji i tokom 2002. i 2003. godine detektovano je prisustvo FD i Stolbur fitoplazmi(Ivanovi} i Ivanovi}, 2000, Kuzmanovi} i sar., 2003, Duduk i sar., 2003).
Detekcija i pouzdana identifikacija fitopalzmi je vrlo va`na zbog razli~ite epidemi-ologije i preduzimanja mera kontrole. FD se {iri u vinogradu sa ~okota na ~okotcikadama Scaphoideus titanus, i mo`e izazvati epidemiju, dok se BN retko prenosi sa~okota na ~okot jer se njen vektor Hyalesthes obsoletus hrani na divljim vrstama i ko-rovima, ali retko na vinovoj lozi. Pojava i ra{irenost BN je veoma razli~ita u pojedinimregionima, pa je mogu}e da razli~ite vrste biljaka doma}ina koje slu`e kao rezervoar fi-toplazmi u prirodi, kao i eventualno postojanje nekog drugog vektora Stolbur fitoplazmi(Larrue et al., 2000) mogu igrati va`nu ulogu u epidemiologiji Stolbur fitoplazmi.
Cilj na{eg rada je bio da izvr{imo molekularnu detekciju i identifikaciju fitoplazmi u~okotima vinove loze na nekoliko lokaliteta u Srbiji, kao i da ispitamo mogu}nost ko-ri{}enja komercijalnih kitova za rutinsku detekciju i identifikaciju fitoplazmi lan~anomreakcijom polimeraze iz EY i Stolbur grupe.
Materijal i metod rada
U toku septembra 2004. godine pregledani su ~okoti sorata i podloga za vinovu lozuna nekoliko lokaliteta u Srbiji i izvr{eno uzorkovanje listova za analizu na prisustvo fi-toplazmi. Uzimani su zreli listovi sa donjeg dela ~okota koji su ispoljavali simptome `uti-la ili crvenila li{}a, uvijenosti li{}a i nezdrvenjenost lastara, ili su u slu~aju podloga ilisadnog materijala bili sa izrazito blagim simptomima ̀ utila ili crvenila li{}a po obodu lis-tova ili izme|u nerava, ili bez simptoma.
U radu je ispitivano prisustvo fitoplazmi vinove loze iz Elm Yellows grupe-EY (ko-joj pripada i fitoplazma prouzrokova~ zlatastog `utila odnosno crvenila li{}a-Flaves-cence Doree) i Stolbur grupe fitoplazmi (u kojoj se nalazi fitoplazma prouzrokova~ crni-
24
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 23-31
01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:29 Page 24
la drveta vinove loze Bois noir-BN).Testirana su po dva uzorka sa 10 ~okota podloge za vinovu lozu Kober 5BB, 2 ~oko-
ta podloge SO4, jedan ~okot podloge Kober 114, 13 uzoraka vinove loze slede}ih sora-ta: Crni Burgundac, Kaberne Sovinjon, Rajnski rizling i Talijanski rizling, 8 uzorakasadnog materijala vinove loze cvs. Frankovka, Sovinjon, Rajnski rizling i [ardone. Uzor-ci su sakupljeni u okolini Vr{ca, Sremskih Karlovaca, Trstenika i ]uprije.
Izolacija fitoplazmi i ekstrakcija DNK - Fitoplazme su izolovane iz floemskog tkivacentralnih nerava listova po metodi Dellaporta et al., (1983), a DNK ekstrahovane pometodi Doyle i Doyle (1990). Centralni nervi listova (0,7g po uzorku) su u te~nom azo-tu isitnjeni do praha i dalje homogenizirani u 20ml predhodno ohla|enog pufera za izo-laciju fitoplazmi koji sadr`i: K2HPO4 x 3H20, KH2PO4, saharozu, bovin serum albu-
min, polivinilpirolidon-PVP K15 i limunsku kiselinu, (pH 7,6). Homogenat je centrifu-giran 4 min na 5700 g na 4°C. Pa`ljivo sakupljen supernatant je ponovo centrifugiran 25min na 9500 g uz hla|enje posle koga je talog, u kome se nalaze fitoplazme, dalje ko-ri{}en za ekstrakciju DNK. Talog je resuspendovan i inkubiran na 60°C 10-30 min u 1mlpufera (heksadecil trimetil amonijum bromid-CTAB, polivinilpirolidon PVP K 30, NaCl,EDTA-Na2, Tris, i 2-merkaptoetanol, pH 8, predhodno zagrejan na 60°C). Potom jelizatu dodavana jednaka zapremina me{avine hloroforma i izoamil alkohola (24:1, v/v) iposle 5 min mu}kanja me{avina je centrifugirana 10 min na 7600 g. Gornja vodena fazaje pa`ljivo uzimana i iz nje su talo`ene DNK dodavanjem 1ml izopropanola predhodnoohla|enog na -20°C, mu}kanjem i centrifugiranjem 10 min na 10500 g. Talog je ispiransa 1,5 ml 70% hladnog etanola (-20°C) centrifugiranjem 5 min na 10500 g. Osu{en talogje resuspendovan u po 100 l sterilne dva puta destilovane H20 i ~uvan na -20°C do iz-
vo|enja PCR.PCR testovi na prisustvo fitoplazmi iz Elm Yellows i Stolbur grupe su ra|eni sa
komercijalnim kitovima firme Loewe Biochemica GmbH, Nema~ka. Navedeni kitovisadr`e me{avinu sva ~etiri dezoksinukleotida (dNTPs), grupno-specifi~ne setove pra-jmera, pozitivne i negativne kontrole za obe grupe fitoplazmi. Umno`avanje DNK jera|eno kori{}enjem 5 l uzorka ekstrahovanih DNK u razre|enju 1:10, 0,2 l Taq polimer-aze (5U/ l) u ukupnoj zapremini PCR reakcione sme{e od 50 l.
Sama PCR je ra|ena za Elm Yellows grupu po slede}oj {emi: po~etna denaturacija 2min na 95°C, 35 ciklusa-denaturacija 50 s na 93°C, vezivanje prajmera 60 s na 50°C isinteza DNK 90 s na 720C, uz kona~nu ekstenziju od 5 min na 72°C.
PCR za Stolbur grupu je ra|ena sa identi~nim vremenom i temperaturom po~etne de-naturacije i kona~ne ekstenzije i slede}ih 35 ciklusa PCR: denaturacija 20 s na 93°C,vezivanje prajmera 60 s na 55°C i ekstenzija 60 s na 72°C.
U testovima su kao obavezne kori{}ene pozitivne i negativne kontrole isporu~ene ukitovima.
DNK dobijena umno`avanjem u PCR-u je analizirana elektroforezom u 5% poli-akrilamidnom gelu pri konstantnom naponu od 150 V uz kori{}enje markera DNK poz-nate molekulske mase od po 100bp i bojenjem srebro-nitratom (Schumacher et al., 1986).
25
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 23-31
01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:29 Page 25
Rezultati istra`ivanja i diskusija
Testiranjem 34 ~okota sorata i podloga vinove loze na prisustvo fitoplazmi izEY i Stolbur grupe PCR metodom kori{}enjem komercijalnih kitova detektovano je pris-ustvo fitoplazmi iz Stolbur grupe u 2 podloge za vinovu lozu i 6 sorata vinove loze.Specifi~no umno`avanje fragmenata DNK molekulske mase od 620bp (Sl. 1A). je dobi-jeno u PCR sa kitom za detekciju fitoplazmi Stolbur grupe kod slede}ih testiranih sora-ta: Crni burgundac, Rajnski rizling i Kaberne sovinjon sa lokaliteta ^uprija, Talijanski ri-zling sa lokaliteta Sremski Karlovci, Sovinjon i Rajnski rizling sa lokaliteta Trstenik, kaoi u dve testirane podloge za vinovu lozu Kober 5BB i SO4 sa lokaliteta Vr{ac (Sl. 1A).
Testiranjem istih uzoraka na prisustvo EY fitoplazmi nije dobijeno umno`avanjeDNK fragmenata karakteristi~no za prisustvo fitoplazmi iz ove grupe (Sl. 1B).Umno`avanje o~ekivanog fragmenta DNK od 1600bp je dobijeno kod kontrolnog pozi-tivnog uzorka.
Sorta Crni burgundac je testirana pripremanjem ~etiri uzorka li{}a uzetih sa ra-zli~itih delova istog ~okota i kao {to se vidi na gelu na Sl 1. u dva uzorka je umno`enfragment o~ekivane veli~ine od 620bp (Sl. 1A, linije 3 i 4 u gelu) u dosta niskoj kon-centaciji, dok u dva uzorka nije do{lo do umno`avanja (Sl. 1A, linije 6 i 13). Dobijenirezultati jasno pokazuju da fitoplazme `utila mogu biti neravnomerno distribuirane uzara`enom ~okotu i u jako niskoj koncentraciji. Zbog toga je za pouzdanu detekciju fito-plazmi naro~ito kod uzoraka sa simptomima kod kojih testiranjem jednog uzorka nije do-bijena pozitivna PCR potvrda prisustva fitoplazmi neophodno testirati ve}i broj uzorakasa istog ~okota bez obzira na teoretski veoma veliku osetljivost molekularne detekcijePCR metodom.
Sorta Crni burgundac je ispoljavala simptome izrazitog tamno-bordo crvenila listova,uvijenost li{}a na dole, krtost listova, nezdrvenjenost lastara. Sli~ni simptomi su uo~enii na testiranoj sorti Kaberne sovinjon, dok su sorte Rajnski rizling, Talijanski rizling, So-vinjon i [ardone isopljavale simptome `utila celih listova ili blagog `utila izme|u nera-va, pra}eni uvijeno{}u li{}a, kao i nekrozom li{}a po obodu i izme|u nerava. Na delu te-stiranim podlogama simptomi su bili u vidu blagog `utila izme|u nerava i po obodu lis-tova, dok su kalemovi u prpori{tu uglavnom bili bez simptoma.
U podlogama bez simptoma (11 od 13 testiranih), koje su testirane pripremanjem podva uzorka od razli~itih listova sa iste podloge, nije detektovano prisustvo fitoplazmi kodKober 5BB, SO4 i Kober 114, kao ni u uzorcima sorata vinove loze koji su bili bez simp-toma.
Rezultati su u saglasnosti sa ve} objavljenim rezultatima drugih autora u koji-ma se isti~e da su Stolbur fitoplazme pisutne u Srbiji na ve}em broju lokaliteta (Kuz-manovi} et al., 2004, Duduk et al., 2004). U ovom radu nisu testirani uzorci sa lokalite-ta na kojima su drugi autori (Ivanovi} i Duduk, 2003, Kuzmanovi} i sar., 2004) dokaza-li prisustvo FD, kao {to je region @upa-Aleksandrovac i Ni{.
Tako|e, u ovom radu je potvr|eno da se za testiranje ve}eg broja uzoraka mogu ko-ristiti komercijalni kitovi za detekciju fitoplazmi vinove loze sa kojima se u samo jed-nom krugu PCR testa dobija rezultat. Fitoplazme Stolbur grupe se mogu pouzdano de-
26
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 23-31
01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:29 Page 26
tektovati uzimanjem uzoraka li{}a u septembru mesecu. Primenjena metoda izolacije fitoplazmi i ekstrakcije DNK je dala zadovoljavaju}e
prinose i ~isto}u ekstrahovane DNK bez prisustva inhibitornog efekta genomske DNKloze na izvo|enje same PCR reakcije {to se u literaturi navodi kao mogu}i problem(Heinrich et al., 2001). Neophodno je u daljem radu eksperimentalno utvrditi da li je zapouzdanu detekciju fitoplazmi mogu}e uzimati uzorke i u drugim vremenskim termini-ma tokom leta ili jeseni.
Zaklju~ak
Pregledom vinograda u toku septembra 2004. godine utvr|eno je prisustvosimptoma tipa `utila na vinovoj lozi na nekoliko lokaliteta u Srbiji: Vr{ac, SremskiKarlovci, Trstenik i ]uprija. Simptomi su uo~eni na sortama Crni burgundac, Rajnski ri-zling, Kaberne sovinjon, Talijanski rizling i Sovinjon, kao i izrazito blagi simptomi `uti-la po obodu ili du` nerava na dve testirane podloge za vinovu lozu Kober 5BB i SO4.
U testiranim uzorcima sa simptomima detektovane su fitoplazme iz Stolburgrupe (16SrXII). Prisustvo fitoplazmi iz EY grupe nije detektovano.
Primenjen postupak pripreme DNK fitoplazmi kori{}enih kao templet u PCRreakciji, kao i komercijalni kitovi firme Loewe (Nema~ka) za detekciju fitoplazmi izStolbur i Elm Yellows grupe su se pokazali kao pouzdani i relativno jednostavni za iz-vo|enje PCR za ve}i broj uzoraka i dobijanje rezultata posle samo jednog kruga PCR.
Literatura
1. Bertaccini, A., Vibio, M., Stephani, E: (1995): Detection and molecular charac-terization of phytoplasmas infecting grapevine in Liguria (Italy) PhytopathologiaMediterranea, 34: 137-141.
2. Boudon-Paidieu, E. (2000a): Grapevine phytoplasmas. First internet conferenceon phytopathogenic mollicutes.http:/www.uniud.it/phytoplasma/pap/boud8290. html.
3. Boudon-Padieu, E. (2000b): Recent advances on grapevine yellows: detection,etiology, epidemiology and control strategies. Extended abstracts of XIII Meeting of theInternational Council for the Study of Viruses and Virus-like Diseases of the Grapevine(ICVG), 12-17 march 2000, Adelaide, Australia; 87-88.
4. Dellaporta, S. L., Wood, J., Hicks, J. B. (1983): A plant DNA minipreparation.Version II. Plant Molecular Biology Reporte, 1: 19-21.
5. Doyle and Doyle (1990): Isolation of plant DNA from fresh tissue. Focus (LifeTechnol. Inc.), 12: 13-15.
6. Duduk, B., Ivanovi}, M., Duki}, N., Botti, S., Bertaccini, A. (2003): First reportof an elm yellows subgroup 16SrV-C phytoplasma infecting grapevine in Serbia. Plant
27
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 23-31
01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:29 Page 27
Desease, 87:599.7. Duduk, B., Botti, S., Ivanovi}, M., Bertaccini, A. (2004): Stolbur (Bois Noir) i
European stone fruit yellows fitoplazme na vinovoj lozi u Srbiji. Zbornik rezimea V kon-gresa o za{titi bilja, Zlatibor 22-26. novembar, 134.
8. Heinrich, M., Botti, S., Caprara, L., Arthofer, W., Strommer, S., Hanzer, V.,Katinger, H., Bertaccini, A., Laimer de Camara Machado, M. (2001): Improved detec-tion methods for fruit tree phytoplasmas. Plant Molecular Biology Reporter, 19: 169-179.
9. Ivanovi}, M., Ivanovi}, D. (2000): Pojava simptoma sli~nih fitoplazmama na vi-novoj lozi u kru{eva~kom vinogorju. Zbornik rezimea XI jugoslovenskog simpozijumao za{titi bilja i savetovanja o primeni pesticida, Zlatibor, 4-9. decembra, 42.
10. Ivanovi}, M., Duduk, B. (2003): Fitoplazme vinove loze u Srbiji. Zbornik rez-imea VI savetovanja o za{titi bilja, Zlatibor, 24-28. novembar, 27.
11. Kuzmanovi}, S., Starovi}, M., To{i}, M., Stojanovi}, S., Tomi}, T (2003): Phyto-plasmas on grapevine in Serbia. Extended abstracts of 14th meeting of ICVG, Locoro-tondo (Bari), Italy, Septembar 12-17, 93.
12. Kuzmanovi}, S., Martini, M., Ferrini, F., Ermacora, P., Starovi}, M., To{i}, M.,Osler, R. (2004): Stolbur I Flavescence Doree fitoplazme prisutne na vinovoj lozi u Sr-biji. Zbornik rezimea V kongresa o za{titi bilja, Zlatibor 22-26. novembar, 138.
13. Larrue, J., Caudwell, A., Boudon-Padieu, E. (2000): Occurrence and symptomexpression of Bois Noir in Burgundy over a 15 years period. Extended abstracts of XIIIMeeting of the International Council for the Study of viruses and Virus-like Diseases ofthe Grapevine (ICVG), 12-17 march 2000, Adelaide, Australia; 118.
14. Lavina, A., Batlle, A., Daire, X., Clair, D., Boudon-Padieu, E. (1995): First re-port of grapevine Bois Noir phytoplasma in Spain. Plant Disease, 79 (10):1075.
15. Schumacher, J., Meyer, N., Riesner, D., Weidemann, H. L.(1986): Diagnosticprocedure for detection of viroides and viruses with circular RNAs by return-gel elec-trophoresis. J. Phytopathology 115: 332-343.
28
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 23-31
01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:29 Page 28
29
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 23-31
UDC: 634.8.03:577.21Original scientific paper
DETECTION OF THE GRAPEVINE PHYTOPLASMAS OF THESTOLBUR GROUP IN SERBIA
S. Paunovi}
Summary
The paper shows the results of the research on the presence of the Elm Yellowsand Stolbur group phytoplasmas in grapevine samples which demonstrated symptoms ofgrapevine yellows type. The samples were taken from several localities in Serbia duringSeptember 2004. Molecular detection of phytoplasmas was performed by polimerasechain reaction (PCR) with DNA template, extracted from the phytoplasmas isolated fromthe central veins of mature grapevine leaves. Commercial kits of Loewe, Germany, wereemployed for the performance of the PCRs.
Stolbur group phytoplasmas (16SrXII) were detected in 8 out of 34 plants of thefollowing cultivars: Pinot noir, Riesling White and Cabernet Sauvignon of the Cuprija lo-cality, Italien Riesling from the Sremski Karlovci locality, Sauvignon and Riesling Whitefrom the Trstenik locality as well as two tested grapevine Kober 5BB and SO4 rootstocksfrom the Vrsac locality. Phytoplasmas of the Elm Yellows group were not found in thestated samples.
Key words: grapevine, Stolbur group phytoplasma, Elm yellows group phytoplasma,polimerase chain reaction, commercial kits
Svetlana Paunovi}, Ph.D., Instituite Srbija , Fruit and Grape Research Centre, Kralja Petra I, 9, 32000^a~ak
01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:29 Page 29
30
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 23-31
01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:30 Page 30
31
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 23-31
Sl. 1. Poliakrilamid gel elektroforetska analiza PCR proizvoda dobijenih sa prajmerima
za fitoplazme Stolbur grupe (A) i prajmerima za fitoplazme EY grupe (B) testiranjem
uzoraka vinove loze. Linije 1-14: odgovarajuæi uzorci vinove loze: Kober 5BB uzorak
1, Kober 5BB uzorak 2, Crni burgundac uzorak 1, C. burgundac 2, SO4, C. burgundac
3, Talijanski rizling, Frankovka, Sovinjon, Kober 5BB uzorak 3, Rajnski rizling, + K
pozitivna kontrola, C. burgundac uzorak 4, Kaberne sovinjon; linija M-Marker DNK
poznatih molekulskih masa 100bp Ladder
Fig. 1. Polyacrylamide gel electrophoretic analysis of PCR products obtained with
Stolbur group phytoplasmas primers (A) and Elm yellows phytoplasmas primers (B) from
grapevine samples. Lines 1 - 14: corresponding grapevine samples: Kober 5BB sample
1, Kober 5BB sample 2, Pinot noir sample 1, Pinot noir sample 2, SO4, Pinot noir sample
3, Italien Riesling, Frankovka, Sauvignon, Kober 5BB sample 3, Riesling White, + K
positive control, Pinot noir sample 4, Cabernet Sauvignon; M- markers 100 Base Pair
Ladder
01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:30 Page 31
UDK: 634.2:632.11Originalni nau~ni rad
OTPORNOST SORTI BRESKVE I NEKTARINE NA NISKEZIMSKE TEMPERATURE I KASNE PROLETNE MRAZEVE
V. Ognjanov*
Izvod: Izmrzavanje cvetnih pupoljaka je ocenjeno u uslovima ekstremno niskihzimskih temperatura u 2005. god. i u slovima vrlo jakih poznih proletnih mrazeva u2002. god. Kod 17 sorti breskve i 15 sorti nektarine. Sorte nektarina Romamer 2, Su-percrimson i Springred i sorte breskve Redhaven, Automn glo, Early O'Henry i selekci-ja vinogradarska breskva P@1 pokazale su se kao najotpornije.
Klju~ne re~i: breskva, nektarina, osetljivost, zimski mraz, kasni prole}ni mraz
Uvod
U poslednjih desetak godina niske i visoke temperature imaju poseban zna~aj asvako udaljavanje temperature od optimuma za pojedine fenofaze mo`e delovati vi{es-truko nepovoljno. U izgradnji ideotipa treba po}i od ~injenice da je fenotip rezultat real-izacije genotipa u odre|enim uslovima spoljne sredine. Kada se defini{u ciljevi ople-menjivanja vo}aka, klimatska adaptabilnost trebala bi da prethodi selekciji na kvalitetploda. Tu u prvom redu treba sagledati koji su limitiraju}i faktori.
Svedoci smo priznavanja velikog broja novih sorti breskve i nektarine gde se pomo-lo{ke karakteristike ploda pribli`avaju savr{enstvu a arhitektura biljke omogu}ava lakoformiranje savremenih uzgojnih oblika. Klimatska adaptabilnost je uslovljena svojstvi-ma sa znatno kompleksnijom naslednom osnovom koje je vrlo te{ko kvantifikovati(Sherman i Beckman, 2003). Genetska varijabilnost u adaptabilnosti naj~e{}e nije odmahevidentna kako u po~etnom materijalu za selekciju tako ni u superiornom potomstvu.Zbog toga se naj~e{}e nivo adaptabilnosti introdukovanih sorti mo`e sagledati tek posleuvo|enja u intenzivnu proizvodnju.
32
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 32-37
* Dr Vladislav Ognjanov, Poljoprivredni fakultet, Trg Dositeja Obradovi}a, 8, 21000 Novi Sad.
01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:30 Page 32
Cilj ovoga rada je utvr|ivanje otpornosti na niske zimske temperature i pozne pro-letne mrazeve kod sorti breskve i nektarine koje danas predstavljaju najnovija dostignu}aoplemenjiva~kog rada i oslonac savremene proizvodnje breskve u svetu..
Materijal i metode rada
Kolekcija breskve i nektarine Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu je re-pozitorijum germplazme Prunus persica sa oko 1200 genotipova. Oko 100-tinakgenotipova, sorti, hibrida i genotipova vinogradarske breskve je odabrano kao reprezen-tativni uzorak i po~etni materijal u oplemenjiva~kom radu.
Kao podloga kori{}ena je neselekcionisana vinogradarska breskva, a zasad jeposa|en sa razmakom sadnje 4 x 2,5 m. U prole}e 2002. godine ocenjeno je izmrzavan-je cvetnih pupoljaka posle proletnog mraza 7/8. 04., a u prole}e 2005. ocenjeno je izm-rzavanje od niskih zimskih temperatura u februaru 2005. Ocena otpornosti ura|ena je poslede}oj skali: 0 - nema izmrzavanja cvetova; (1) - manje od 50% izmrzlih cvetnih pupol-jaka; (2) - od 50 do 80% izmrzlih cvetnih pupoljaka; (3) - od 80 do 95% izmrzlih cvet-nih pupoljaka i (4) - preko 95% izmrzlih cvetnih pupoljaka.
Rezultati i diskusija
Proletnji mraz u no}i izme|u 7. i 8. aprila 2002. godine u potpunosti je uni{tiorod kod svih iscvetalih vo}nih vrsta. Breskva i nektarina su znatno bolje podnele prolet-ni mraz, za razliku od jabuke gde je rod bio potpuno uni{ten. Detaljnija ispitivanja za-metanja plodova kod breskve i nektarine su skrenuli pa`nju na nekoliko sorti koje su utakvim uslovima donele rod koji je prema{io tro{kove ulaganja. To je pre svega rezultat~injenice da izmrzavanja cvetnih pupoljaka breskve i nektarina sa intenzitetom od 30%nemaju negativnog efekta na prinos (Szabo i sar., 1995). Isti autori navode da se u uslovi-ma normalnog intenziteta cvetanja optimalnan prinos posti`e sa 15% zametnutih cvetnihpupoljaka i da, s obzirom na potrebu prore|ivanja plodova, intenzitet zametanja ne trebada prelazi 20-30%. Jedini preduslov je prisustvo p~ela u vo}njaku i vremenske prilikepogodne za njihovu aktivnost i normalnu oplodnju.
Najotpornije na proletne mrazeve su vinogradarske breskve, industrijske sorte aod `utomesnatih sorti Redhaven, Automn glo i Earli O'Henry. Od sorti nektarina u 2002.godini jedino su Romamer 2 i Supercrimson donele komercijalan rod. Zadovoljavaju}istepen tolerantnosti pokazala su i sorte Caldesi 2000, Stark Redgold, Fantazia, Caldesi84, Venus i Orion (tab. 1).
Obja{njenje za pre`ivljavanje zametaka breskve u uslovima jutarnjeg mraza od- 8°C je arhitektura cveta gde je podcvetan plodnik za{ti}en cvetnom trubom i vazduhom
33
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 32-37
01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:30 Page 33
34
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 32-37
izme|u nje i zida plodnika kome treba izvesno vreme da se ohladi.Zbog vrlo visokih temperatura u toku jeseni, u novembru i prvoj polovini de-
cembra, kada u zemlji{tu ima dovoljno vlage, breskva i nektarina, umesto da se spremajuza ulazak u duboki zimski odmor, intenzivno rastu. Izostaje normalna aklimatizacija ko-ju inicira postepen pad temperatura od septembra do decembra. Aklimatizacija se presvega ogleda u pretvaranju skroba u {e}ere koji su akumuliraju u vakolama. Izdr`ljivostcvetnih pupoljaka u velikoj meri zavisi i od koncentracije rastvorljivih proteina i ukup-nih lipida ~iji sadr`aj stalno raste sa sni`avanjem temperatura (Burak i Eris, 1992), kao iod stepena dubokog hla|enja vode u cvetnim pupoljcima breskve (Proebsting, Jr., 1988).
Temperature od -23°C u februaru 2005. god. kod najve}eg broja sorti i nektari-na o{tetilo je cvetne pupoljke sa u~estalo{}u ve}om od 50% a vrlo ~esto i preko 85%. Na-jni`i stepen izmrzavanja uo~en je kod sorti breskve Redhaven, Maja, Automn glo i se-lekcije vinogradarske breskve P@1 dok kod sorti nektarina najotpornije su bile Romamer2, Supercrimson i Springred.
Scalabrelli i Couvillon (1985) uo~avaju razli~ito pona{anje cvetnih pupoljaka uodnosu na njihov polo`aj na stablu i rodnoj gran~ici, {to se uo~ilo i u na{em radu, ali zaiznala`enje nekih zaklju~aka potrebna su dodatna istra`ivanja.
01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:30 Page 34
Tab. 1. O{te}enja cvetnih pupoljaka breskve i nektarine kasnim proletnim mrazevima u2002. god. i niskim zimskim temperaturama u 2005. god.
Zaklju~ak
Germplazma vrste Prunus persica odlikuje se velikom geneti~kom varijabil-no{}u u odnosu na otpornost na niske zimske temperature i kasne proletne mrazeve. Na-jve}i broj danas vode}ih sorti je vrlo neotporan u uslovima izmenjene kontinentalneklime. Kao najotpornije pokazale su se sorte breskve Redhaven, Loadel i Automn glo inektarine Romamer 2, Supercrimson i Springred.
35
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 32-37
01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:30 Page 35
Analiza osetljivosti cvetova na proletne mrazeve u 2002. i cvetnih pupoljaka naniske zimske temperature u 2005. pokazale su i postojanje korelacije izme|u otpornostina niske temperature u toku zime i u vreme prole}nih mrazeva.
U uslovima izmrzavanja cvetnih pupoljaka zbog niskih zimskih temperatura ilipoznih proletnih mrazeva sa intenzitetom od 30-40% mo`e se ostvariti vrhunski prinos akod izmrzavanja od 50-80% umeren prinos sa zna~ajnom ekonomskom pobiti.
Literatura
1. Burak, M., Eris, A. (1992): Relationships between frost resistance and carbohy-drate, protein and lipid contents in buds of some peach cultivars. Acta Horticulturae315:6170.
2. Proebsting, E. L. (1988): Winter hardiness of peach buds. In:The Peach (N.F.Childers et W.B.Sherman, Eds), Fourth Edition, Horticultural Publications, Gainesville,Fl., USA, pp. 346-349.
3. Scalabrelli, G., Couvillon, A.G. (1985): Te effect of temperature and bud typeon rest comletion in Redhaven peach. Acta Horticulturae 173: 103-112.
4. Sherman,B.W. Bechman, G.T. (2003): Climatic adaptation in fruit crops. ActaHorticulturae 622: 411-428.
5. Szabo, Z., Soltesz, M., Buban, T., Nyeki, J. (1995): Low winter temperature in-juryicot flower buds in Hungary. Acta Horticulturae 384:273-276.
36
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 32-37
01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:30 Page 36
37
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 32-37
UDC: 634.2:632.11Original scientific paper
EVALUATION OF WINTER COLD AND SPRING FROSTHARDINESS IN PEACH AND NECTARINE
V. Ognjanov*
Summary
Winter cold and spring frost hardiness in 17 peach and 15 nectarine varieties wasevaluated in conditions of extreme low winter temperatures in 2005. and after severespring frost in april 2002. Nectarine varieties Romamer 2, Supercrimson and Springredand peach varieties Redhaven, Automn glo, Early O' Henry were the most resistant.
Key words: peach, nectarine, winter cold hardiness, spring frost hardiness
* Vladislav Ognjanov, Ph. D., facultu of Agriculture, Trg Dositeja Obradovi}a, 8, 21000 Novi Sad.
01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:30 Page 37
UDK: 634.25:632.111.6Kratko saop{tenje
OTPORNOST NEKIH SORTI I HIBRIDA BRESKVE PREMANISKIM TEMPERATURAMA NA PODRU^JU ^A^KA
I. Gli{i}, M. Mitrovi}, @. Karaklaji} Staji}, M. Blagojevi}*
Izvod: Naj~e{}i problem u gajenju breskve predstavlja njen ograni~en areal raspros-tranjenosti koji je u prvom redu uzrokovan osetljivo{}u prema niskim temperaturama.
Kako su tokom februara i marta meseca 2005. godine bile izra`ene niske temperaturekoje su mogle uticati na izmrzavanje cvetnih pupoljaka breskve cilj ovog rada je bio dase putem komparativnih prou~avanja vi{e razli~itih sorti i hibrida utvrdi njihov stepen ot-pornosti. Kao najotpornija pokazala se sorta Summerset sa 11,29% izmrzlih cvetnihpupoljaka, dok je najve}u osetljivost pokazala sorta Weinberger sa 86,56% izmrzlihpupoljaka.
Klju~ne re~i: breskva, sorta, hibrid, cvetni pupoljci, niske temperature.
Uvod
Breskva je poreklom iz Kine gde je u kulturi gajena pre 5.000 godina. Na na{im pros-torima gajena je u vinogradima od davnina, a prve krupnoplode sorte breskve unete su izFrancuske i Italije tridesetih godina dvadesetog veka (Milo{evi}, 1997).
Izuzetan kvalitet ploda i njegova vi{estruka upotrebna vrednost, rano stupanjena rod i brzo dostizanje maksimalnih prinosa, dug period zrenja ploda (jun-oktobar) i re-dovno ra|anje breskve u~inili su da ona na|e svoje mesto u proizvodnim zasadima na{ezemlje.
Danas, breskva sa godi{njom proizvodnjom od 46.366 t (prosek 1992/2001.) za-uzima 6. mesto u strukturi vo}arstva Srbije i Crne Gore (Mi{i}, 2002).
Pored niza pozitivnih osobina ova vrsta vo}aka ima i svojih nedostataka, a jedanod najzna~ajnijih svakako je ograni~en areal rasprostranjenosti koji je naj~e{}e uzroko-van osetljivo{}u prema niskim temperaturama. Upravo iz tih razloga breskva se kod nasgaji u toplijim podru~jima i najzastupljenija je u vinogorjima, ali i tu je ~esta pojavaprodora hladnih vazdu{nih masa pra}enih niskim temperaturama. Takvi uslovi dovode do
38
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 38-45
* Ivana Gli{i},dipl. in`. agronomije, dr Milisav Mitrovi}, @aklina Karaklaji}-Staji}, dipl. in`.agronomije, Miladin Blagojevi}, dipl. in`. agronomije, Institit Srbija , Centar za vo}arstvo i vinogradarstvo,Kralja Petra I, 9, 32000 ^a~ak.
01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:30 Page 38
o{te}enja razli~itih delova kro{nje, debla i korena, a intenzitet o{te}enja osim od stepenazahla|enja zavisi i od vremena za koje su niske temperature uspostavljene, u kojoj fazisu se javile, ali i od stanja same vo}ke. Nagle promene temperature su nepo`eljne jer utakvim uslovima proces kaljenja ne proti~e normalno, pa je i otpornost prema niskimtemperaturama ni`a (Lu~i} i sar., 1996).
Pejki} (1982) navodi da su cvetni pupoljci breskve prema niskim temperatura-ma najotporniji tokom novembra i decembra meseca, ta~nije u fazi fiziolo{kog mirovan-ja. Sredinom januara nastupa po~etak mikrosporogeneze koja slu`i kao "marker" neot-pornosti cvetnih pupoljaka prema mrazu, tako da je period ekolo{kog ili prinudnogmirovanja vreme kada cvetni pupoljci breskve naj~e{}e stradaju. Isti autor isti~e da izm-rzavanje cvetnih pupoljaka breskve po~inje na -11°C, a na -23°C izmrzavaju u potpunostisvi cvetni pupoljci.
S obzirom da su se tokom perioda zimskog mirovanja 2004/2005. godine kri-ti~ne temperature za izmrzavanje javile upravo u periodu kada je breskva najosetljivija,cilj ovog rada bio je da se utvrdi stepen o{te}enja kao i eventualne razlike izme|u poje-dinih sorti i hibrida.
Materijal i metode rada
Kao materijal za istra`ivanja poslu`ili su proizvodni zasadi breskve i nektarineiz Konjevi}a i Miokovaca, sela u okolini ^a~ka. Zasadi su razli~ite starosti, a u njima suprimenjivane sve agrotehni~ke i pomotehni~ke mere u skladu sa zahtevima breskve kaovrste vo}aka.
Istra`ivanjima je obuhva}eno 11 sorti breskve (Julija, Adria, Clayton, RoyalMay, Havis, Meril O' Henry, Hamlet, Summerset, Meril Sudance, Springtime i sejanacvinogradske breskve), 6 sorti nektarine (Caldesy 2000, Mayfire, Independence, Fantasia,Weinberger i Vivid) i 7 perspektivnih hibrida breskve selekcionisanih u Centru za vo}ar-stvo i vinogradarstvo u ^a~ku (No XIII/50 BR, No 15/88 V[, No XIX/72 BR, No VII/45V[, No XIV/92 BR, No XX/55(XV/55) BR i No XIX/22 BR).
Po~etkom aprila, nakon pojave kriti~nih temperatura odse~ene su rodnegran~ice sa cvetnim pupoljcima i stavljene u tegle sa vodom. Materijal je dr`an u labo-ratoriji, na sobnoj temperaturi.
Ogled je postavljen u ~etiri ponavljanja sa po 200 cvetnih pupoljaka, tako da jekod svake sorte i hibrida analizirano po 800 pupoljaka.
Stepen izmrzavanja utvr|en je putem odre|ivanja broja pupoljaka koji su formi-rali cvet.
U analizi dobijenih podataka kori{}ene su apsolutno minimalne temperatureregistrovane na automatskoj meteorolo{koj stanici "Milos 2000" (Vaisala, Finska)postavljenoj u krugu Centra za vo}arstvo i vinogradarstvo u ^a~ku.
Meteorolo{ki podaci u prou~avanom lokalitetu pokazuju da su kriti~ne temper-ature za izmrzavanje breskve bile izra`ene tokom februara (grafik 1) i po~etkom marta(grafik 2) meseca 2005. godine.
39
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 38-45
01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:30 Page 39
Graf. 1. Minimalne dnevne temperature tokom februara meseca 2005. godineThe lowest daily temperatures during February 2005.
Tokom ~itavog februara minimalne dnevne temperature su bile u minusu. Kriti~netemperature za izmrzavanje breskve su se javile u periodu od 6. do 11. februara i kretalesu se u intervalu od -13,6°C do -18°C.
Do novog intenzivnijeg zahla|enja do{lo je krajem februara i po~etkom martameseca kada su se temperature spustile do - 16,2°C.Graf. 2. Minimalne dnevne temperature tokom marta meseca 2005. godineThe lowest daily temperatures during March 2005.
Preostali period zimskog mirovanja je bio hladan, ali nije bilo pojave kriti~nih mini-
40
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 38-45
Datum Minimalne dnevne temperature (C)1. II -2.72. II -4.83. II -44. II -10.65. II -13.66. II -17.27. II -17.38. II -189. II -17.210. II -17.311. II -16.612. II -2.513. II 0.314. II -0.215. II -1.716. II -1.917. II -218. II -0.919. II -2.620. II -6.821. II -6.122. II -0.623. II -0.124. II -3.325. II -4.726. II -0.127. II -4.928. II -12.6
-20
-15
-10
-5
0
5
1. II
3. II
5. II
7. II
9. II
11. II
13. II
15. II
17. II
19. II
21. II
23. II
25. II
27. II
Datum
Tem
pera
tura
(C)
Minimalne dnevnetemperature (C)
datum minimalne dnevne temperature ( C)1. III -16.22. III -15.53. III -10.94. III -7.35. III -2.46. III -8.67. III -98. III -5.19. III -1.110. III -10.411. III -12.212. III -8.613. III -1.914. III -0.615. III -2.716. III -2.317. III -0.718. III 3.519. III 4.720. III -1.321. III -4.422. III -3.823. III -224. III 4.125. III 6.126. III 9.627. III 9.228. III 6.929. III 7.830. III 6.531. III 3.7
-20
-15
-10
-5
0
5
10
15
1.III
3.III
5.III
7.III
9.III
11. II
I13
. III15
. III17
. III19
. III21
. III23
. III25
. III27
. III29
. III31
. III
Datum
Tem
pera
tura
(C)
minimalne dnevne temperature ( C)
01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:30 Page 40
malnih temperatura koje bi izazvale o{te}enja ispitivane vrste vo}aka.
Rezultati i diskusija
Formiranjem terminalnog pupoljka na mladarima breskve zavr{ava se njihov porastu du`inu, od tog momenta svi procesi su usmereni ka njihovom sekundarnom debljanjui odrvenjavanju zelenih delova. Kasnije dolazi do smanjenja sadr`aja vode i pove}anjakoncentracije odre|enih hemijskih materija u }eliji. Sveobuhvatno, ovaj proces pred-stavlja pripremu biljke za period zimskog mirovanja.
Hemijske materije od kojih zavisi stepen otpornosti biljke prema mrazu su jedinjen-ja razli~ite prirode, ali najve}i zna~aj imaju rastvorljiva suva materija, {e}eri, aminokise-line i proteini. Koncentracija ovih materija pred kraj vegetacije nije ista u cvetnimpupoljcima kod razli~itih sorti. Veliki broj autora (Shih, 1967; Simonovi}, 1967; Sygiya-ma, 1967) navodi da koncentracija proteina u cvetnim pupoljcima varira i znatno je ve}akod na mraz otpornih sorti u odnosu na neotporne (citat po Pejki}u, 1982).
Dodatnu za{titu cvetnih pupoljaka od izmrzavanja predstavljaju i ljuspasti listi}ioblo`eni vunastom navlakom i smolastom masom.
Rezultati na{ih istra`ivanja, koji se odnose na izmrzavanje cvetnih pupoljaka breskvetokom zime 2004/2005. godine prikazani su u tabeli 1.
Tab.1. Izmrzavanje cvetnih pupoljaka razli~itih sorti i hibrida breskve i nektarineFreezing of the flower buds of different peach and nectarine cultivars and hybrids
41
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 38-45
01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:30 Page 41
Na osnovu podataka prikazanih u tabeli 1. mo`e se konstatovati da je najve}uotpornost prema niskim zimskim temperaturama pokazala sorta breskve Summerset kodkoje je izmrzlo 11,29% cvetnih pupoljaka. Najve}i stepen o{te}enja prouzrokovanih mra-zom su pretrpeli cvetni pupoljci sorte nektarine Weinberger u iznosu od 86,56%.
Statisti~kom analizom monofaktorijalnog ogleda konstatovan je visoko zna~ajan uti-caj sorte, odnosno hibrida, na stepen izmrzavanja cvetnih pupoljaka.
Daljom statisti~kom analizom vr{ena su uporedna ispitivanja pojedinih sorti i hibridau pogledu analiziranog svojstva i utvr|ano je da razlike postoje (tab. 2).
Tab. 2. Pore|enja prose~nih vrednosti izmrzavanja razli~itih sorti i hibrida breskveComparison of the average values of freezing of different peach cultivars and
hybrids
Napomena:- redni broj odgovara sorti/hibridu kao u prethodnoj tabeli;- ** - postoje visokozna~ajne razlike / highly significant differences- * - postoje zna~ajna razlika / significant differences- / - razlike ne postoje / no differencesUporedna ispitivanja pojedinih sorti i hibrida su pokazala da u najve}em broju kom-
binacija postoje zna~ajne i visokozna~ajne razlike u pogledu otpornosti prema izmrza-vanju. Summerset, sorta koja je pokazala najmanji stepen izmrzavanja, po pitanju ispi-tivanog svojstva visokozna~ajno se razlikuje u odnosu na sve ostale sorte i hibrideprou~avane u ogledu. Isti slu~aj je i sa najosetljivijom sortom Weinberger.
Podaci u literaturi o izmrzavanju breskve na niskim zimskim temperaturama su ra-zli~iti. Ninkovski (1964) navodi da su temperature od - 17,6°C izazvale odre|enao{te}enja breskve u okolini Ohrida, dok su po navodima Bulatovi}a (1967) o{te}enja nabreskvi u okolini Smedereva nastala tek kada se temperatura spustila na -25°C (citat poMilo{evi}u, 1997).
42
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 38-45
01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:30 Page 42
Na relativno visok stepen izmrzavanja cvetnih pupoljaka uticaj je mogao imati i in-tenzivniji napad Monilinia sp. tokom vegetacije 2004. godine, kao i pojava grada 13. ju-la iste godine koji, osim {to je uzrokovao truljenje ploda i dalje {irenje pomenute bolestiuzrokovao je i pojavu drugog talasa porasta koji su na niske temperature daleko os-etljiviji. Tako|e, zna~ajan faktor je i to {to su se kriti~ne temperature za izmrzavanje cvet-nih pupoljaka breskve javile tokom perioda ekolo{kog mirovanja, kada, kako je ve}navedeno, zapo~inje proces mikrosporogeneze {to cvetne pupoljke ~ini osetljivijim.
Prema navodima Pa{ali}a (2005) do prekida diferencijacije i propadanja cvetnihpupoljaka breskve mo`e do}i tokom svih faza organogeneze i bez uticaja niskih temper-atura. Treba napomenuti da se me|u pupoljcima analiziranim u na{im ispitivanjima mo-gao na}i i odre|en broj ovakvih pupoljaka, a da to primenjenom metodologijom nijemoglo biti konstatovano.
Zaklju~ak
Na osnovu podataka prikazanih u radu mogu se doneti slede}i zaklju~ci:Tokom zime 2004/2005. godine cvetni pupoljci sorti i hibrida breskve pretrpeli su ra-
zli~it stepen o{te}enja. Kao najotpornija prema niskim zimskim temperaturama pokaza-la se sorta Summerset (11,29%), dok je najve}i stepen o{te}enja pokazala sorta Wein-berger (86,56%). Obe sorte su u pogledu ispitivanog svojstva pokazale visokozna~ajnerazlike u odnosu na sve ostale ispitivane sorte i hibride me|u kojima su, tako|e, u na-jve}em broju kombinacija postojale zna~ajne i visokozna~ajne razlike.
Zima 2004/2005. godine bila je dosta hladna i sa pojavom kriti~nih temperatura zaizmrzavanje breskve tokom perioda ekolo{kog mirovanja kada su cvetni pupoljci i os-etljiviji, a prou~avani genotipovi, ugro`eni napadom Monilinia sp. i gradom, nisu na-jspremnije u{li u period zimskog mirovanja.
Kao generalni zaklju~ak name}e se ~injenica da otpornost breskve prema niskim zim-skim temperaturama zavisi od stepena zahla|enja, ali i od momenta kada ono nastupi.Veliki uticaj ima i stanje same vo}ke ali veoma je zna~ajan i uticaj sorte i njene ot-pornosti, te za podizanje proizvodnih zasada breskve treba koristiti sorte koje premamrazu pokazuju odre|en stepen otpornosti.
Literatura
1. Lu~i}, P., \uri}, G., Mi}i}, N. (1996): Vo}arstvo I. Institut za istra`ivanja upoljoprivredi "Srbija", Nolit i Partenon, Beograd - Subotica.
2. Milo{evi}, T. (1997): Specijalno vo}arstvo. Agronomski fakultet i zajednica zavo}e i povr}e, 136. ^a~ak - Beograd.
3. Mi{i}, P. D. (2002): Specijalno oplemenjivanje vo}aka. Partenon, Beograd, 145.
43
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 38-45
01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:30 Page 43
4. Pa{ali}, B. (2005): Izmrzavanje pupoljaka breskve u Banjalu~kom regionu uperiodu mirovanja 2004/2005. godine. Zbornik sa`etaka sa Nau~no-stru~nog savjeto-vanja agronoma Republike Srpske, 117-118.
5. Pejki}, B. (1982): Breskva. Nolit, Beograd.
44
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 38-45
01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:30 Page 44
45
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 38-45
UDC: 634.25:632.111.6Short communication
RESISTANCE OF SOME PEACH CULTIVARS AND HYBRIDSTO LOWER TEMPERATURES IN THE AREA OF ^A^AK
I. Gli{i}, M. Mitrovi}, @. Karaklaji} Staji}, M.Blagojevi}*
Summary
The major difficulty in peach growing is its limited spreading area, predominantlydue to its susceptibility to low temperatures.
During February and March of 2005 low temperatures dominated, which could re-sult in freezing of peach flower buds. Therefore, the objective of this paper is to evalu-ate the resistance of diverse peach cultivars and hybrids to low temeperatures by meansof comparative analysis. Of all cultivars, cv Summerset is stated to be the most resist-ant with 11.29% of frozen flower buds, whereas the highest susceptibility was stated inthe case of cv Weinberger with 86.56% of frozen buds.
Key words: peach, cultivar, hybrid, flower buds, low temperatures
* Ivana Gli{i}, B. Sc., Milisav Mitrovi}, Ph. D., @aklina Karaklaji}-Staji}, B. Sc., Miladin Blagoje-vi},B. Sc., Instituite Srbija , Fruit and Grape Research Centre, Kralja Petra I, 9, 32000 ^a~ak
01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:30 Page 45
UDK: 634.11: 631.52Originalni nau~ni rad
ISTRA@IVANJA U CILJU UVO\ENJA U PROIZVODNJUNOVIH SORTI JABUKE
M. Luki}, S. Mari}, S. Radi~evi}, M. Mitrovi}, I. Gli{i}*
Izvod: U radu su prikazani rezultati uporednog ispitivanja novijih sorti jabuke: Jon-agored, Braeburn i Pinova i standardne sorte - Idared, u agroekolo{kim uslovima ^a~ka.Ispitivane su najva`nije fenolo{ke (fenofaza listanja, vreme i obilnost cvetanja i vremeberbe) i pomolo{ke osobine (fizi~ke - masa, dimenzije ploda; hemijske - sadr`ajrastvorljivih suvih materija, {e}era, kiselina i pH vrednost). Zahvaljuju}i pogodnom vre-menu zrenja sve sorte se mogu gajiti u agroekolo{kim uslovima ^a~ka, a visok kvalitetploda sorti Jonagored i Braeburn ukazuje na opravdanost njihovog uvo|enja u proizvod-nju.
Klju~ne re~i: jabuka, sorta, introdukcija, biolo{ko-tehnolo{ke karakteristike
Uvod
U svetu je priznato vi{e od 10.000 sorti jabuke, dok je u komercijalnoj proizvodnjizastupljeno svega nekoliko desetina sorti (Janick et al., 1996). U velikom broju ople-menjiva~kih centara intenzivno se radi na stvaranju novih genotipova jabuke, koji su posvojim biolo{ko-privrednim karakteristikama bolji od postoje}ih.
Dinami~nost sortimenta jabuke name}e potrebu permanentnog procesa introdukcije iprou~avanja novostvorenih sorti, u cilju ispitivanja njihovih biolo{ko-privrednih osobinau agroekolo{kim uslovima na{e zemlje i pro{irivanja kori{}enog genofonda za stvaranjenovih genotipova. U na{im proizvodnim podru~jima zastupljene su standardne sortesrednjeg kvaliteta ploda. Idared zauzima 60-70% proizvodnje, dok O'Rourke (2001)isti~e da se u zemljama sa savremenom proizvodnjom ova sorta nalazi na osmom mestu.Zbog toga se javlja neodlo`na potreba za planskom izmenom strukture postoje}eg sorti-
46
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 46-51
* Milan Luki}, dipl. in`. agronomije, mr Sla|ana Mari}, Sanja Radi~evi}, dipl. in`. agronomije, drMilisav Mitrovi}, Ivana Gli{i}, dipl. in`. agronomije, Institut "Srbija", Centar za vo}arstvo i vinogradarstvo,Kralja Petra I, 9, 32000 ^a~ak
01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:30 Page 46
menta jabuke, kako bi se plasman plodova mogao usmeriti i na probirljivo tr`i{te evrop-skih zemalja.
Brown (1997) isti~e da sorta Morren's Jonagored osim mnogo bolje obojenosti plodadaje i znatno krupnije plodove u odnosu na standardnu sortu Jonagold. Brown et al.(1999) navode da je sorta Braeburn srednje-ranog i dugog cvetanja, poznog vremenazrenja, srednje-krupnog do krupnog ploda, odli~nog kvaliteta.
Materijal i metod rada
Ispitivanja su obavljena u zasadu privatnog proizvo|a~a u selu Lipnica, u okolini^a~ka. Uporednim prou~avanjima obuhva}ene su novointrodukovane sorte: Jonagored,Braeburn i Pinova i sorta Idared kao standard.
Zasad je podignut u jesen 1998. godine standardnim jednogodi{njim sadnicamaokalemljenim na podlozi M 9, na rastojanju 4 x 1,5 m. Zemlji{te je tipa smonice, na nad-morskoj visini od 265 m. U zasadima su primenjivane standardne agro i pomotehni~kemere. Oblik kro{nje kod svih sorti je vitko vreteno.
Najva`nije osobine novointrodukovanih sorti su:Jonagored (Morren's Jonagored) je tamnije obojen klon sorte Jonagold. Stablo je bu-
jno, otvorenih uglova grananja. Plod je krupan do veoma krupan, pravilnog loptasto-ko-la~astog oblika. Poko`ica ploda je poludebela, svetlo`ute osnovne boje sa pramenastoraspore|enom dopunskom crvenom bojom koja se javlja po~etkom zrenja, a u vremeberbe atraktivna crvena boja, prekrivena vo{tanom prevlakom, mo`e zauzeti najve}i deopovr{ine ploda. Meso ploda je `u}kasto, srednje ~vrsto, so~no, slatko do blago nakiselo,vrlo prijatne arome.
Braeburn je spontani sejanac otkriven na Novom Zelandu. Stablo je slabo do srednjebujno. Plod je krupan, zatupasto-kupastog oblika. Osnovna boja poko`ice ploda je`u}kasta, sa dopunskom narand`asto-crvenom difuzno rasutom na 60-80% povr{ine plo-da. Meso ploda je ~vrsto, srednje so~no, slatko-nakiselo, harmoni~nog ukusa, trans-portabilno. Srednje je osetljiva prema V. inaequalis i P. leucotricha.
Pinova je poreklom iz Nema~ke (Dresden-Pillnitz), nastala u okviru programa Pi-se-rie stvaranja kvalitetnih sorti visoke komercijalne vrednosti (Nikoli} i sar., 1996). Od-likuje se umereno bujnom kro{njom. Plod je srednje krupan, izdu`eno-kupastog oblika.Poko`ica ploda je glatka, elasti~na, `u}kaste osnovne boje, prekrivena dopunskom svet-locrvenom bojom. Meso ploda je `u}kasto-bele boje, srednje ~vrste konzistencije,umereno so~no. Veoma je rodna sorta, dobrih skladi{nih sposobnosti.
U radu su prikazani prose~ni rezultati dvogodi{njih ispitivanja fenolo{kih i pomo-lo{kih osobina u periodu 2003-2004. godine. Od fenolo{kih osobina ispitivane su naj-va`nije fenofaze: listanje, cvetanje (po~etak, puno i kraj) metodom prema Wertheim-u(1996), obilnost cvetanja je prikazana ocenom od 0-5, a vreme berbe je odre|eno na os-novu organolepti~ke ocene ploda i promene boje semenke.
Najva`nije pomolo{ke osobine ploda (masa, visina i {irina) odre|ene su merenjem
47
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 46-51
01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:30 Page 47
ploda na analiti~koj vagi i {ublerom. Sadr`aj rastvorljivih suvih materija utvr|en je re-fraktometrijski. Sadr`aj ukupnih kiselina odre|en je titracijom sa 0,1 N rastvoromNaOH, prera~unate na jabu~nu kiselinu (D`ami}, 1989), a sadr`aj {e}era (ukupnih i in-vertnih) odre|en je metodom po Luff-Schoorl-u.
Rezultati i diskusija
Fenolo{ke osobine ispitivanih sorti jabuke
Od fenolo{kih osobina prou~avane su najva`nije fenofaze: listanje, cvetanje i feno-faza sazrevanja ploda (tab. 1).
Cvetanje je veoma bitan ~inilac rodnosti jabuke, tj. osnova za kombinovanje sortiopra{iva~a, naro~ito kada se radi o novim sortama koje jo{ nisu ispitane u odre|enomagroekolo{kom lokalitetu. Na cvetanje uti~u nasledne osobine jabuke i vremenske pri-like, {to je ~ini kriti~nom fenofazom jer nastaje u vreme kada mo`e do}i do pojavepoznih prole}nih mrazeva.
Sve ispitivane sorte jabuke u proseku su cvetale u periodu od 13-30. aprila (tab. 1).
Tab. 1. Fenolo{ke karakteristike ispitivanih sorti jabuke u agroekolo{kim uslovima^a~ka (prosek 2003-2004.)
Phenological traits of apple cultivars tested under agro-ecological conditions of^a~ak (2003/2004 average)
Fenofaza cvetanja kod sve tri novointrodukovane sorte, kao i standardne sorte(Idared) se odvijala u pribli`no istom vremenskom periodu. Najranije je po~ela da cvetasorta Pinova (13. aprila), a najkasnije Braeburn (16. aprila). U podfazu punog cvetanjanajranije je stupila sorta Idared (22. aprila), dok je kod sorti Jonagored i Braeburn ovapodfaza nastupila 4 dana kasnije (26. aprila). Kraj cvetanja je najranije bio kod sorteIdared (28. aprila), a dva dana kasnije kod sorti Jonagored i Braeburn (30. aprila). Na-jkra}e je trajala fenofaza cvetanja kod sorte standard-Idared (12 dana), a najdu`e kodsorte Pinova (16 dana).
Najmanju obilnost cvetanja imala je sorta Jonagored (poentirana sa 3), dok je najve}aobilnost cvetanja ispoljena kod sorti Pinova i Idared (poentirana sa 5).
Vreme berbe ispitivanih sorti bilo je od 19. septembra (Jonagored) do 6. oktobra kodsorte Braeburn (tab.1). Dakle, posle sorte Idared (26. septembra) sazrele su sorte Pinova
48
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 46-51
01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:30 Page 48
(30. septembar) i Braeburn (6. oktobar), tako da vreme berbe ovih sorti ne predstavljaograni~avaju}i faktor za gajenje u ispitivanom agroekolo{kom podru~ju.
Kupferman (1992) navodi da sorta Braeburn u uslovima Washingtona sazreva sredi-nom oktobra, tako da se razli~ito vreme zrenja ove sorte u na{im agroekolo{kim uslovi-ma mo`e objasniti ekolo{kim ~iniocima podru~ja.
Pomolo{ke osobine ispitivanih sorti
Podaci o fizi~kim i hemijskim osobinama ploda ispitivanih sorti prikazani su u tab. 2.
Tab. 2. Pomolo{ke karakteristike ispitivanih sorti jabuke u agroekolo{kim uslovima^a~ka (prosek 2003-2004.)
Phomological traits of apple cultivars tested under agro-ecological conditions of^a~ak (2003/2004 average)
Sorte Jonagored i Braeburn, uklju~uju}i i standard, odlikuju se krupnim plodovima,dok je sorta Pinova imala srednje krupne plodove. Njihova masa kretala se od 156,2 g(Pinova) do 234,8 g (Jonagored). Dobijeni podaci su u korelaciji sa podacima drugih au-tora, koji navode da sorta Jonagored ima krupne do veoma krupne plodove, dok Brae-burn ima srednje krupne do krupne plodove (Brown, 1997, Kupferman, 1992).
Najmanji sadr`aj rastvorljivih suvih materija bio je kod standardne sorte - Idared(12,5%). U odnosu na sortu standard sve novointrodukovane sorte imale su ve}u vred-nost ovog parametra (tab. 2), a najvi{u sorta Jonagored (15,0%).
Najmanju pH vrednost ploda imala je sorta Pinova (3,19), dok je najve}a vrednostizmerena kod sorte Jonagored (3,43).
Sadr`aj ukupnih {e}era bio je najve}i kod sorte Jonagored (12,70%), a najmanji kodstandardne sorte Idared (9,20%). Sadr`aj invertnih {e}era kretao se od 6,35% (Braeburn)do 8,79% (Pinova).
Najmanje ukupnih kiselina imala je Pinova (0,42%), dok je najve}i sadr`aj odre|enkod sorte Braeburn (0,80%).
Zaklju~ak
Na osnovu prou~avanja novointrodukovanih sorti jabuke Jonagored, Braeburn i Pino-va u pore|enju sa sortom Idared, kao standardom, u agroekolo{kim uslovima ^a~ka,
49
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 46-51
01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:30 Page 49
mogu se izvesti slede}i zaklju~ci:
* Novointrodukovane sorte (Jonagored, Braeburn i Pinova) se prema najva`nijimfenolo{kim osobinama (fenofaze listanja, cvetanja i sazrevanja) bitno ne razlikuju uodnosu na sortu Idared;
* Vreme berbe ni jedne od ispitivanih sorti nije ograni~avaju}i faktor za gajenje uagroekolo{kim uslovima ^a~ka;
* Najranije vreme berbe je kod sorte Jonagored, a najkasnije kod sorte Braeburn;* Sorte Jonagored, Braeburn i standardna sorta (Idared) imale su krupne, dok je
Pinova imala srednje krupne plodove;* Najvi{e rastvorljivih suvih materija (15,0%), kao i ukupnih {e}era (12,70%)
imala je sorta Jonagored;* Sorta Idared imala je najmanji sadr`aj rastvorljivih suvih materija i ukupnih
{e}era;* Na osnovu fizi~kih i hemijskih osobina ploda, najboljim kvalitetom isti~u se
sorte Jonagored i Braeburn;* Sorta Pinova odlikuje se srednjim kvalitetom ploda u agroekolo{kim uslovima
^a~ka, ali zbog otpornosti prema va`nim prouzrokova~ima bolesti jabuke mo`e se ko-ristiti u daljem oplemenjivanjiva~kom programu.
Literatura
1. Brown, S.(1997): Varieties of commercial interest: "Jonagold". New York Foodand Life Sciences Bulletin, 2: 42-45.
2. Brown, S., Fargione, M., Merwin, I., Rosenberger, D. (1999): What we havelearned about new apple varieties. New York State Horticultural Society, 7: 7-11.
3. D`ami}, M. (1989): Praktikum iz biohemije. Nau~na knjiga, Beograd.4. Janick, J., Moore, N. (1996): Fruit breeding. Volume I. Tree and tropical fruits.
John Wiley & Sons, New York, 1-77.5. Kupferman, E. (1992): Maturity and storage of apple varieties new to Washing-
ton State. Washington State University Tree Fruit Postharvest Journal, 3, 1: 9-15. 6. Nikoli}, M., Mi{i}, P., Gvozdenovi}, D., Nenadovi}-Mratini}, E., Radulovi}, M.
(1996): Dostignu}a u vo}arstvu - nove sorte i podloge vo}aka. Jugoslovensko vo}arstvo,30, 115-116: 185-198.
7. O'Rourke, D. (2001): World apples to 2010. World Apple Report, 8, 1: 5-9. 8. Wertheim, J. (1996): Methods for cross pollination and flowering assessment
and their interpretation. Acta Horticulturae, 423: 237-241.
50
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 46-51
01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:30 Page 50
UDC: 634.11: 631.52:Original scientific paper
RESEARCH AIMED AT INTRODUCTION OF NEW APPLECULTIVARS INTO PRODUCTION
M. Luki}, S. Mari}, S. Radi~evi}, M. Mitrovi}, I. Gli{i}*
Summary
More than 10,000 apple cultivars are named and released worldwide, whereas onlyseveral dozens of these are commercially employed. The work on breeding of new applegenotypes, biologically and economically superior to the existing ones, is being carriedout in a great number of breeding centres. Constant enlargement of apple assortment re-quires permanent introduction and study of newly developed cultivars, which is aimedboth at investigation of their biological and economical characters under agro-ecologicalconditions of our country and enlargement of the existing genetic base for the breedingof new genotypes.
The objective of this paper is to investigate possibilities of growing new apple culti-vars (Jonagored, Braeburn and Pinova) under the agro-ecological conditions of ^a~ak aswell as to propose these for commercial production, according to their phenological andpomological comparison to the cv Idared. The most significant phenological phases havebeen studied: leafing out, flowering (onset, full and the end) and harvest time. Major po-mological properties, physical and chemical characters, have been distinguished: fruitweight and fruit size as physical and content of soluble dry matter, content of total acidsand sugars (total and invertive ones) and pH value of the fruit, distinguished as the mostimportant chemical features.
Cv Jonagored was reported to contain the highest level of soluble dry matter and to-tal sugars (15.0% and 12.70% respectively), whereas cv Idared, considered as a standard,came out with the lowest values in the aforementioned features. On the basis of physicaland chemical comparison of the stated cultivars, Jonagored and Braeburn are reporteddominant.
Key words: apple, cultivar, introduction, biological-tehnological characteristics
51
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 46-51
* Milan Luki}, B.Sc., Sla|ana Mari}, M.Sc., Sanja Radi~evi}, B.Sc., Milisav Mitrovi}, Ph.D., IvanaGli{i}, B.Sc., ARI SERBIA, Fruit and Grape Research Centre, Kralja Petra I, 9, 32000 ^a~ak
01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:30 Page 51
UDK: 634.21:631.543.8Originalni nau~ni rad
MORFOLO[KE OSOBINE STABLA SORTI KAJSIJE
D. Milatovi}*
Izvod: Morfolo{ke osobine stabla prou~avane su kod 35 sorti kajsije u periodupo~etne rodnosti (starost stabala ~etiri godine), kao i pune rodnosti (starost sedam godi-na). Obim debla i indeks oblika krune su imali znatno manje koeficijente varijacije uodnosu na dimenzije krune. Osobine stabla su ispoljile manju varijabilnost kod starijihnego kod mla|ih stabala. Me|u prou~avanim sortama dominiraju bujne (16) i srednje bu-jne (14), dok je samo pet sorti svrstano u grupu slabo bujnih.
Klju~ne re~i: kajsija, sorte, stablo, deblo, kruna, bujnost.
Uvod
Pri podizanju zasada kajsije potrebno je prilagoditi razmak sadnje bujnostisorte. Vachün (1998) isti~e da smanjenje bujnosti za oko 10% omogu}ava smanjenje raz-maka sadnje za 0,5 m. Poznavanje habitusa stabla sorti kajsije, tj. tipa rasta grana jetako|e zna~ajno zbog izvo|enja odgovaraju}e rezidbe, posebno formiranja uzgojnog ob-lika.
Na osnovu prou~avanja obima debla i dimenzija krune kod 11 sorti kajsije u pe-riodu od pet godina, Rahovi} (2002) deli sorte u ~etiri grupe prema bujnosti: slabo bu-jne, srednje bujne, bujne i vrlo bujne.
Vachün (2002) navodi da je obim debla dobar pokazatelj bujnosti sorti kajsije,jer ima relativno mali koeficijent varijacije.
Cilj ovog istra`ivanja je da se utvrde razlike u bujnosti i habitusu stabla sorti ka-jsije radi odre|ivanja optimalnog razmaka sadnje pri podizanju zasada, kao i na~inarezidbe pri formiranju oblika krune. Tako|e, ove osobine su zna~ajne i kao jedan od el-emenata za opis i determinaciju sorti kajsije.
52
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 52-58
* Mr Dragan Milatovi}, Poljoprivredni fakultet, Nemanjina 6, 11080 ZemunE-mail: [email protected].
01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:30 Page 52
Materijal i metod rada
Istra`ivanja su obavljena u kolekcionom zasadu kajsije na Oglednom dobru"Radmilovac", Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Zasad je podignut u prole}e 1993.godine, sa okulantima. Podloga je d`anarika, uzgojni oblik slobodan, a razmak sadnje 4,5x 4,5 m. Sorte su zastupljene sa po pet stabala. Ispitivanjem je obuhva}eno 35 sorti, me|ukojima je i 16 sa nove sortne liste kajsije, uklju~uju}i i sve vode}e i prate}e sorte zaproizvodne zasade (\uri} i sar., 1993).
Obim debla i dimenzije krune odre|ivani su u 1996. i 1999. godini, tj. kod sta-bala u periodu po~etne rodnosti (starosti ~etiri godine) i pune rodnosti (starosti sedam go-dina). U ovom periodu izvo|ena je rezidba slabijeg intenziteta, koja se uglavnom svodi-la na prore|ivanje grana, tako da su razlike u bujnosti izme|u sorti mogle biti pravilnoocenjene. Obim debla je meren na 25 cm iznad spojnog mesta.
Na osnovu IBPGR deskriptora (Guerriero i Watkins, 1984) izvr{eno je ocenji-vanje sorti prema habitusu (tipu rasta grana) i bujnosti sa ocenama 1-9.
Dobijeni rezultati obra|eni su statisti~ki metodom analize varijanse, azna~ajnost razlika izme|u srednjih vrednosti sorti je utvr|ena pomo}u LSD testa. Za ispi-tivane osobine izra~unati su i koeficijenti varijacije (Cv).
Rezultati istra`ivanja i diskusija
Va`nije morfolo{ke osobine debla i krune sorti kajsije prikazane su u tab. 1.
53
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 52-58
01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:30 Page 53
Tab. 1. Morfolo{ke osobine stabla sorti kajsijeMorphological properties of apricot cultivars free
* Ocena prema IBPGR Deskriptoru za kajsiju* Mark on the basis of IBPGR Apricot descriptors
54
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 52-58
01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:30 Page 54
Obim debla kod stabala u ~etvrtoj godini starosti se kretao od 17,3 - 25,2 cm, a u sed-moj godini 34,7 - 49,1 cm. Najmanji obim debla u 1996. godini je imala sorta NJ A- 1,a u 1999. godini Karola, dok je najve}i obim debla u obe godine imala sorta Markule{ti22/6. Ovaj parametar je pokazao relativno malu varijabilnost, sa koeficijentom varijaci-je od 7,6 - 9,2%, koji se smanjivao sa staro{}u stabala.
U pore|enju sa standard sortom (Ma|arska najbolja) statisti~ki zna~ajno manji obimdebla u obe godine je imale su sorte Ki{injevska rana, Karola, NJ A- 1 i Stela, a samo ujednoj godini (1999) sorte Roksana i Harkot. Statisti~ki zna~ajno ve}i obim debla nijeimala ni jedna sorta u obe godine ispitivanja.
Od osobina krune prou~avane su visina, {irina i indeks oblika. Visina krune kod sta-bala u ~etvrtoj godini starosti je varirala od 1,87 m (Roksana) do 3,40 m (Nagit), a u sed-moj godini od 3,22 m (Roksana) do 5,27 m (Zamorozoustoj~ivij).
U odnosu na standard sortu, visina krune je bila statisti~ki zna~ajno manja kod sorteRoksana u obe godine, a kod sorti Ki{injevska rana i Stela samo u 1996. godini. Sig-nifikantno ve}u visinu krune u obe godine su imale sorte Nagit i Stark erli orind`, samou 1996. godini Segedi mamut i Cegledi orija{, a samo u 1999. godini: Melitopoljska rana,Rana iz Tirinta, Zamorozoustoj~ivij, Ambrozija i Markule{ti 22/6.
[irina krune u 1996. godini se kretala od 1,97 m (Stark erli orind`) do 3,81 m (Gen-ci ma|ar kajsi), a u 1999. godini od 4,43 m (Nagit) do 7,33 m (Segedi mamut). Statisti~kizna~ajno manju {irinu krune u odnosu na Ma|arsku najbolju u obe godine imalo je sedamsorti (Rana iz Tirinta, Karola, Stark eli orind`, NJ A- 1, Nagit, Stela i ^a~anska pljosna-ta), a u jednoj godini (1996) jo{ pet sorti (Ki{injevska rana, Alfred, Ambrozija, Ber`eroni Kasna drjanovska). Signifikantno ve}u {irinu krune nije imala ni jedna sorta u obe go-dine ispitivanja.
Indeks oblika krune kod stabala u ~etvrtoj godini starosti varirao je u intervalu od0,59 kod sorte Roksana do 1,59 kod sorte Stark erli orind`, a u sedmoj godini starosti od0,53 (Roksana) do 1,11 (Nagit). Sa staro{}u stabala smanjuje se indeks oblika krune kodsvih sorti. Kruna postaje {ira, razvedenija usled br`eg pove}avanja {irine nego visine sta-bala. Tako|e, dolazi do povijanja grana pod teretom roda, {to je naro~ito bilo izra`eno u1999. godini, koja se odlikovala izuzetno visokim prinosima.
Statisti~ki signifikantno manji indeks oblika u odnosu na standard imala je samo jed-na sorta - Roksana i to samo u 1996. godini. Sa druge strane, veliki broj sorti je imao sta-tisti~ki zna~ajno ve}i indeks oblika i to deset sorti u obe godine, a {est sorti samo u jed-noj godini.
Me|u prou~avanim pokazateljima bujnosti stabla najve}i zna~aj ima obim de-bla, jer je imao najmanji koeficijent varijacije (7,6 - 9,2%). Sli~ne vrednosti (7,96 -8,06%) navodi i Vachùn (2002). Indeks oblika krune tako|e je imao malu varijabilnost (Cv= 8,8 - 9,0%). Za razliku od njih, dimenzije krune (naro~ito {irina) su ispoljile velikovariranje.
Kod svih osobina ve}a varijabilnost je zabele`ena kod mla|ih stabala, u perio-du po~etne rodnosti. Stupanjem stabala u punu rodnost varijabilnost se smanjuje, jer setada sortne karakteristike ustaljuju.
Na osnovu IBPGR deskriptora je izvr{eno ocenjivanje sorti premahabitusu stabla, tj. tipu rasta grana. Sve prou~avane sorte svrstane su u pet grupa:
• Sorte sa uspravnim rastom grana (ocena 3): Stark erli orind` i Nagit.
55
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 52-58
01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:30 Page 55
• Sorte sa uspravnim do ra{irenim rastom grana (ocena 4): Melitopoljska rana,Rana iz Tirinta, Karola, NJ A- 1, Stela, Zamorozoustoj~ivij, Ambrozija,^a~anska pljos-nata i Ber`eron.
• Sorte sa ra{irenim rastom grana (ocena 5): Rana iz Kitce, Mramornij, Slava\ur|ija, Cegledi orija{, Cegledi bibor, Ligeti orija{, Kostju`enskij, Alfred, Segedi ma-mut, Silistrenska kompotna, Sulmona, Markule{ti 22/6, Ke~kemetska ru`a, Kasna dr-janovska i Selena.
• Sorte sa ra{irenim do povijenim rastom grana (ocena 6): Ki{injevska rana,Harkot, Detskij, Ma|arska najbolja, Genci ma|ar kajsi, ^a~ansko zlato, Polonez i Crvenipartizan.
• Sorte sa povijenim rastom grana (ocena 7): Roksana.Na osnovu prou~avanih parametara bujnosti - obima debla i dimenzija krune, kao i
ocene bujnosti sorti prema IBPGR deskriptoru, ispitivane sorte podeljene su u tri grupeprema bujnosti:
• Slabo bujne sorte (ocena 4): Ki{injevska rana, NJ A- 1, Stela, Polonez i Roksana(pet sorti ili 14%).
• Srednje bujne sorte (ocene 5 i 6): Karola, Harkot, ^a~anska pljosnata, Silistren-ska kompotna, Ber`eron, Melitopoljska rana, Rana iz Tirinta, Rana iz Kitce, Stark erliorind`, Nagit, Cegledi orija{, Cegledi bibor, Ligeti orija{ i Ke~kemetska ru`a (14 sorti ili40%).
• Bujne sorte (ocene 7 i 8): Mramornij, Detskij, Ma|arska najbolja, Slava\ur|ija, Genci ma|ar kajsi, ^a~ansko zlato, Kostju`enskij, Alfred, Ambrozija, Crvenipartizan, Sulmona, Kasna drjanovska, Selena, Zamorozoustoj~ivij, Segedi mamut iMarkule{ti 22/6 (16 sorti ili 46%).
Podaci o bujnosti sorti su u skladu sa podacima koje navode \uri} (1999) i Ra-hovi} (2002).
Me|u prou~avanim sortama dominiraju srednje bujne i bujne (30 sorti ili 86%ukupnog broja sorti), dok je samo pet sorti (14%) svrstano u slabo bujne. Sli~no na{imrezultatima, \uri} (1988) za sorte Roksana i NJ A - 1 navodi da su slabo do srednje bu-jne, dok Paunovi} (1994) navodi da Roksana ima slabo bujno stablo, sa pendulastomkrunom i da se mo`e saditi na manjim rastojanjima u redu (3,2 - 3,5 m).
Zaklju~ak
Od osobina stabla najve}i zna~aj za determinaciju sorti kajsije imaju obim de-bla i indeks oblika krune, jer su imali relativno male koeficijente varijacije (ispod 10%).Za razliku od njih, dimenzije krune (visina i {irina) su pokazale znatno ve}u varijabilnost(Cv od 17 do 29%).
Sve prou~avane osobine stabla su manje varirale kod starijih stabala, u periodu punerodnosti nego kod mla|ih stabala, u periodu po~etne rodnosti.
Me|u ispitivanim sortama dominiraju bujne (16 sorti) i srednje bujne (14 sorti), doksu slabo bujne bile najmanje zastupljene (samo pet sorti).
56
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 52-58
01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:30 Page 56
57
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 52-58
Literatura
1. \uri}, B. (1988): Proizvodne osobine nekih sorti kajsije u Vojvodini. Jugosloven-sko vo}arstvo 22, br. 86: 337-342.
2. \uri}, B. (1999): Gajenje kajsije. Partenon, Beograd.3. \uri}, B., Plazini}, R., Paunovi}, S., Slavi}, K. (1993): Novi jugoslovenski sorti-
ment kajsije. Jugoslovensko vo}arstvo 27, br. 101-102: 49-54.4. Guerriero, R., Watkins, R., eds. (1984): Revised descriptor list for apricot (Prunus
armeniaca). IBPGR, Rome, CEC, Brussels.5. Paunovi}, S.A. (1994): Inovacija tehnologije proizvodnje kajsija. Me|unarodni
nau~ni simpozijum "Budu}nost vo}arstva u Jugoslaviji", Vu~je - Ni{, Zbornik radova,pp. 479-502.
6. Rahovi}, D. (2002): Biolo{ke osobine introdukovanih sorti kajsije u beogradskompodru~ju. Magistarska teza, Poljoprivredni fakultet, Beograd.
7. Vachün, Z. (1998): Fruitfulness stability of chosen collection of apricot genotypes.Savremena poljoprivreda, vol. 46 (vanredni broj): 55-59.
8. Vachün, Z. (2002): Specific productivity of selected apricot genotypes. Hort. Sci.(Prague) 29 (4): 125-132.
01 zbornik2005_voce- vol 11 1-60 str.qxp 27.7.2005 16:30 Page 57
58
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 52-58
UDC: 634.21:631.543.8Original scientific paper
MORPHOLOGICAL PROPERTIES OF APRICOT CULTIVARSTREE
D. Milatovi}*
Summary
Morphological properties of 35 apricot cultivars in the period of initial cropping(four-year old trees) and also in the full cropping (seven-year old trees) were studied.
Trunk girth and crown shape index had considerably less coefficients of variationthan dimensions of the crown. Tree properties showed less variability in older than inyounger trees.
Among investigated cultivars, dominate those with strong (16 cvs) and intermediatevigour (14 cvs), whereas only five cultivars were classified in the week vigourous group.
Key words: apricot, cultivars, tree, trunk, crown, vigour.
* Dragan Milatovi}, M. Sc., Faculty of Agriculture, Nemanjina 6, 11080 Belgrade - Zemun E-mail: [email protected]
02 zbornik2005_voce- vol 11 61-116 str.qxp 27.7.2005 16:31 Page 58
UDK: 634.23Originalni nau~ni rad
BIOLO[KE OSOBINE SORTI TRE[ANJA U BEOGRADSKOMPODRU^JU
E. Nenadovi} - Mratini}, D. Milatovi}, D. \urovi}
Izvod: U periodu od 2003. do 2005. godine na Oglednom dobru "Radmilovac"Poljoprivrednog fakulteta iz Beograda prou~avane su osobine deset sorti tre{anjarazli~itog vremena zrenja. Cilj ovih istra`ivanja je izbor najboljih sorti za gajenje ukomercijalnoj proizvodnji. Za proizvodne zasade tre{nje u beogradskom podru~ju moguse preporu~iti: od ranih sorti Suvenir, od srednje poznih ^arna i Starking hardi d`ajent, aod poznih sorti Lapins i Bing.
Klju~ne re~i: tre{nja, sorta, vreme zrenja, rodnost, osobine ploda.
Uvod
Proizvodnja tre{anja u na{oj zemlji je mala i neredovna (Bulatovi} i Mratini}, 1996).Ona je organizovana isklju~ivo na individualnom posedu, na relativno malim povr{ina-ma, sa prevashodnom namenom plasmana kao stono vo}e i sa relativno starim sortimen-tom.
Da bi se proizvodnja ovog vrlo kvalitetnog vo}a u narednom periodu pove}ala,potrebno je u proizvodnju uvesti nove sorte, koje }e pobolj{ati sortnu strukturu boljomrodno{}u i ve}om krupno}om ploda, {to bi pove}alo prinose po jedinici povr{ine iproizvodnju ove vrste u~inilo rentabilnijom.
Obzirom da je osnov svake rentabilne proizvodnje pravilan izbor sorte, a zbog ~in-jenice da u na{oj zemlji nije u~injena rejonizacija vo}aka (pa ni tre{nje), u ovom radu }ese prou~iti pona{anje biolo{kih osobina deset sorti tre{anja razli~itog vremena zrenjagajenih u beogradskom podru~ju.
Cilj ovog rada je da se na osnovu prou~avanja biolo{kih osobina ispitivanih sortiizvr{i izbor najboljih za gajenje u beogradskom podru~ju.
59
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 59-65
Dr Evica Nenadovi}-Mratini}, mr Dragan Milatovi}, mr Dejan \urovi}, Poljoprivredni fakultet,Nemanjina 6, 11080 Zemun; E-mail: [email protected]
02 zbornik2005_voce- vol 11 61-116 str.qxp 27.7.2005 16:31 Page 59
Materijal i metod rada
Ispitivanja su vr{ena u kolekcionom zasadu tre{nje Poljoprivrednog fakulteta izBeograda, na Oglednom dobru "Radmilovac", u periodu od 2003-2005. godine. Kolek-cioni zasad je podignut u prole}e 1997. godine. Zasad se nalazi na nadmorskoj visini od120 m na zemlji{tu tipa gajnja~e.
Ispitivanjem su obuhva}ene slede}e sorte tre{anja: Kasinova rana (KassinsFrühe), Lionska rana (Bigarreau Jaboulay), Suvenir (Souvenir des Charmes), Asenovarana, ^arna, Starking hardi d`ajent (Starking Hardy Giant), Kompakt Stela (CompactStella), Lapins, Bing i Vik (Vic). Sve ispitivane sorte zastupljene su u kolekciji sa po petstabala, okalemljene na sejancu divlje tre{nje (Prunus avium L.) i zasa|ene na rastojan-ju 5,5 x 4,5 m, sa krunom u obliku piramide.
Od ispitivanih sorti dve pripadaju grupi vode}ih sorti (Bing i Starking hardi d`ajent),dve grupi prate}ih sorti za proizvodne zasade (Suvenir i Kompakt Stela), dve grupi sortilokalnog zna~aja (Lionska rana i Asenova rana), dve grupi perspektivnih sorti (Lapins i^arna) dok su dve sorte van predlo`enih sortnih listi (Nikoli} i sar, 1993).
U radu su prou~avane slede}e osobine: vreme zrenja (okularnim opa`anjem),rodnost (poentiranjem od 0-5), fizi~ke osobine ploda - masa ploda i ko{tice (merenjemna analiti~koj vagi), dimenzije i indeks oblika ploda (izra~unavanjem iz odnosa du`ina xdu`ina / {irina x debljina ploda), hemijske osobine ploda - sadr`aj rastvorljivih suvih ma-terija (refraktometrijski), i ukupnih kiselina (titrimetrijski) i organolepti~ka ocenakvaliteta ploda (senzori~kim testom).
Rezultati i diskusija
Ispitivane sorte prose~no su sazrevale u periodu od 26.05. (Kasinova rana) do 19.06.(Vik) (tab. 1). ^etiri ispitivane sorte (Kasinova rana, Lionska rana, Suvenir i Asenovarana) sazrevaju tokom druge nedelje zrenja tre{anja, sorta ^arna sazreva krajem tre}e ipo~etkom ~etvrte nedelje tre{anja, sorte Starking hardi d`ajent i Kompakt Stela tokom~etvrte nedelje, dok u petoj nedelji zrenja tre{anja sazrevaju sorte Lapins, Bing i Vik.
Ovi podaci su identi~ni ili se neznatno razlikuju (za jedan do tri dana) od rezultata ko-je navode Nikoli} i sar. (1993) i Andersen (1997).
Variranje vremena zrenja po godinama ispitivanja se kretalo od tri dana kod sorte Su-venir do osam dana kod sorti Starking hardi d`ajent, Lapins i Vik.
60
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 59-65
02 zbornik2005_voce- vol 11 61-116 str.qxp 27.7.2005 16:31 Page 60
Tab. 1. - Vreme zrenja i rodnost sorti tre{nje (2003 - 2005. god.)Ripening time and cropping in sweet cherry cultivars (average 2003-2005)
Ocene rodnosti ispitivanih sorti su se kretale od 3,28 (Kasinova rana i Vik) do 4,71(Lapins) (tabela 1). Pored sorte Lapins koja je samooplodna (Andersen, 1997) visokuprose~nu ocenu za rodnost imale su i sorte Bing (4,34), Kompakt Stela (4,33) koja jetako|e samooplodna, kao i dve novostvorene doma}e sorte Asenova rana (4,14) i ^arna(4,13). Najslabiju prose~nu rodnost ispitivane sorte su ispoljile u 2003. godini. Me|utim,neke sorte (Lapins, Kompakt Stela i Bing) i u toj godini ispoljile su visoku rodnost, {tomo`e da uka`e na raniji po~etak plodono{enja ovih sorti u odnosu na ostale ispitivanesorte.
Od pomolo{kih osobina ploda prou~avane su fizi~ke i hemijske osobine. Fizi~ke os-obine ploda ispitivanih sorti prikazane su u tabeli 2.
Prose~na masa ploda se kretala od 4,64 g (Lionska rana) do 7,84 g (Bing). Srednjekrupan plod (4 - 6 g) imale su sorte ranog vremena zrenja (Lionska rana, Kasinova ranai Suvenir). Sve ostale ispitivane sorte imale su krupan plod (6 - 8 g). Po krupno}i plodo-va od ranih sorti izdvaja se Asenova rana (6,22 g), od srednje poznih Starking hardid`ajent (7,70 g), a od poznih Bing (7,84 g). Ovi rezultati su u skladu sa rezultatima Brozi-ka et al. (2000) i Ninkovskog (1998), a odstupaju od rezultata Radi~evi} i sar. (2000) iSansavini et al. (1998), {to se mo`e tuma~iti razli~itim agroekolo{kim uslovima gajenja.
61
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 59-65
Vreme zrenja
Ripening time
Rodnost
Cropping Sorta
Cultivar 2003. 2004. 2005.
Mx
Average 2003. 2004. 2005.
Mx
Average
Kasinova rana 27.05. 22.05. 28.05. 26.05. 1,67 4,17 4,00 3,28
Suvenir 25.05. 27.05. 28.05. 27.05. 2,50 3,75 3,75 3,33
Lionska rana 28.05. 25.05. 30.05. 28.05 2,50 3,50 4,00 3,33
Asenova rana 30.05. 01.06. 04.06. 01.06. 3,67 4,75 4,00 4,14
Čarna 05.06. 15.06. 10.06. 10.06. 3,63 4,75 4,00 4,13
Starking hardi
džajent 10.06. 13.06. 18.06. 14.06. 2,50 4,00 5,00 3,83
Kompakt Stela 10.06. 17.06. 14.06. 14.06. 4,35 5,00 3,63 4,33
Lapins 12.06. 20.06. 18.06. 17.06 4,63 5,00 4,50 4,71
Bing 15.06. 18.06. 20.06. 18.06 4,17 4,17 4,67 4,34
Vik 17.06. 17.06. 23.06. 19.06 3,17 2,50 4,17 3,28
02 zbornik2005_voce- vol 11 61-116 str.qxp 27.7.2005 16:31 Page 61
Tab. 2 - Fizi~ke osobine ploda sorti tre{nje (prosek, 2003-2005. god)Fruit physical traits in sweet cherry cultivars (average 2003-2005.)
Koeficijent varijacije ukazuje da mnogo ujedna~enije plodove po krupno}i imaju ranesorte tre{anja u odnosu na sorte poznijeg vremena zrenja. Naro~ito neujedna~ene plodovepo krupno}i ispoljila je sorta Kompakt Stela (sa koeficijentom varijacije od 21,5 %).
Indeks oblika ukazuje da oblik ploda varira u zavisnosti od ispitivanih sorti imo`e da bude va`an faktor za njihovu determinaciju. Izdu`eno srcast oblik ploda imasorta Kompakt Stela (indeks oblika 1,29), srcast oblik sorte Lionska rana (1,10), Vik(1,09) i Lapins (1,07), dok ostale sorte imaju okruglast oblik (sa indeksom oblika ispod1).
Prose~na masa ko{tice kod ispitivanih sorti se kretala od 0,37 g (Suvenir) do 0,54 g(Starking hardi d`ajent).
Udeo ko{tice u masi ploda je ne{to ve}i kod ranih sorti (oko 7%) nego kod sortipoznog vremena zrenja (oko 6%). Najve}i udeo mase ko{tice u masi ploda, tj. najslabijirandman mesa ima sorta Lionska rana (11,15 %), {to je njena mana.
Du`ina peteljke je va`an parametar u detrminaciji sorti tre{anja. Kod sorti koje ima-ju duga~ku peteljku olak{ana je berba i u manjoj meri se javlja truljenje plodova.Duga~ku peteljku su imale sorte Kasinova rana (5,01 cm), Vik (4,60 cm) i Starking har-di d`ajent (4,31 cm). Kra}u peteljku imale su sorte Suvenir (3,23 cm ) i Asenova rana(3,34 cm).
Od hemijskih osobina ispitivan je sadr`aj rastvorljivih suvih materija i ukupnih kiseli-na (tab. 3).
Prose~an sadr`aj suve materije ispitivanih sorti kretao se od 14,50% (Kasinova
62
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 59-65
02 zbornik2005_voce- vol 11 61-116 str.qxp 27.7.2005 16:31 Page 62
rana) do 19% (Vik) i u pozitivnoj je korelaciji sa vremenom zrenja. Jedino je kod sorteBing ustanovljen relativno nizak sadr`aj suve materije, iako je ona sorta poznog vreme-na zrenja.
Tab. 3. Parametri kvaliteta ploda sorti tre{nje (prosek 2003 - 2005. god.)Fruit quality traits in sweet cherry cultivars (average 2003-2005.)
Sadr`aj ukupnih kiselina se kretao od 0,47% (Suvenir) do 0,60% (Bing).S obzirom da su sorte tre{nje uglavnom namenjene za stonu potro{nju, organolepti~ka
ocena kvaliteta ploda je va`an parametar za op{tu ocenu sorti. Ocenjivanje organolep-ti~kih osobina ploda vr{eno je svake godine u prisustvu najmanje tri degustatora i rezul-tati su prikazani u tabeli 3.
Najbolje ocene (preko 4,8 poena) za spolja{nji izgled ploda dobile su sorte Lapins,Starking hardi d`ajent i Bing. Najlo{ije su ocenjene sorte Lionska rana (3,38) i Kasino-va rana (3,85), prevashodno zbog sitnijeg ploda. Najbolji ukus mesa imale su sorte Stark-ing hardi d`ajent (4,87), Bing (4,67) i Lapins (4,41). Najlo{iji ukus ispoljile su sorteAsenova rana, Kasinova rana i Vik.
^vrsto}a mesa je va`an faktor koji uti~e na kvalitet ploda i njegovu transportabilnost.Sorte koje imaju ~vrst mezokarp se vi{e cene od sorti sa mekim i ne`nim mezokarpom.Ispitivane sorte mo`emo podeliti na one koje imaju ~vrst mezokarp: Starking hardid`ajent, Lapins, Bing, ^arna, Vik, Kompakt Stela i Suvenir i one sa ne{to mek{immezokarpom: Kasinova rana, Lionska rana i Asenova rana.
Najbolju ukupnu organolepti~ku ocenu kvaliteta ploda od poznijih sorti dobile susorte Starking hardi d`ajent, Bing i Lapins, dok je kod ranih sorti najbolje ocenjena sor-
63
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 59-65
02 zbornik2005_voce- vol 11 61-116 str.qxp 27.7.2005 16:31 Page 63
64
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 59-65
ta Suvenir.
Zaklju~ak
Na osnovu trogodi{njih ispitivanja va`nijih biolo{kih osobina sorti tre{anja,gajenih u beogradskom rejonu, mogu se izvesti slede}i zaklju~ci:
1. Ispitivane sorte prose~no sazrevaju od druge do pete nedelje zrenja tre{anja,odnosno od 26. maja do 19. juna.
2. Po dobroj rodnosti isti~u se sorte Lapins, Bing i Kompakt Stela, dok su slabijurodnost imale sorte Kasinova rana, Vik, Lionska rana i Suvenir.
3. Najkrupnije plodove od ranih sorti imala je Asenova rana, od srednje poznihStarking hardi d`ajent, a od poznih Bing.
4. Najbolju ukupnu organolepti~ku ocenu kvaliteta ploda pokazale su sorte Stark-ing hardi d`ajent, Bing i Lapins me|u poznim sortama i Suvenir me|u ranim sortamatre{anja.
5. U zavisnosti od vremena zrenja ispitivanih sorti, za proizvodne zasade tre{nje ubeogradskom podru~ju mogu se kao najbolje preporu~iti: od ranih sorti Suvenir, od sred-nje poznih sorti ^arna i Starking hardi d`ajent, a od poznih sorti Lapins i Bing.
Literatura
1. Andersen L. R. (1997): Cherry. The Brooks and Olmo Register of Fruit and Nut Va-rieties, third edition, pp. 196-216.
2. Bulatovi}, S., Mratini}, E. (1996): Biotehnolo{ke osnove vo}arstva. NEWSLINES,Beograd.
3. Brózik, S., Kállay, T. (2000): Csonthéjas gyümölcsfajták. Mezögazda Kiadó, Bu-dapest.
4. Nikoli}, M., Stan~evi}, A., Milutinovi}, M., Nikoli}, T. (1993): Novi jugoslovenskisortiment tre{nje. Jugoslovensko vo}arstvo 27, 101-102: 69-76.
5. Ninkoviski, I. (1998): Tre{nja. POTEZ-UNO, Beograd.6. Radi~evi}, S., Nikoli}, M., Cerovi}, R. (2000): Biolo{ko-pomolo{ke karakteristike
novijih sorti tre{anja. Jugoslovensko vo}arstvo 34, 131-132: 153-160.
02 zbornik2005_voce- vol 11 61-116 str.qxp 27.7.2005 16:31 Page 64
65
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 59-65
UDC:634.23Original scientific paper
BIOLOGICAL CHARACTERISTICS OF SWEET CHERRYCULTIVARS IN THE BELGRADE REGION
E. Nenadovi}-Mratini}, D. Milatovi}, D. \urovi}*
Summary
During the period 2003-2005. traits of ten sweet cherry cultivars at the Experimentalestate "Radmilovac" of the Faculty of Agriculture in Belgrade were studied. The purposeof these studies was the choice of the best cultivars for commercial growing. For com-mercial growing in region of Belgrade cvs. Souvenir des Charmes as early cultivar, Car-na and Starking Hardy Giant as mid-late cultivars and Lapins and Bing as late cultivarscan be recommended.
Key words: cherry, cultivar, ripening time, cropping, fruit characteristics
* Evica Nenadovi}-Mratini}, Ph.D., Dragan Milatovi}, M.Sc., Dejan \urovi}, M.Sc., Faculty of Agri-culture, Nemanjina 6, 11080 Zemun; E-mail: [email protected]
02 zbornik2005_voce- vol 11 61-116 str.qxp 27.7.2005 16:31 Page 65
UDK: 634.23: 631.5:Stru~ni rad
PORAST SADNICA TRE[NJE I VI[NJE OKALEMLJENIH NAPODLOZI KOLT
M. Mitrovi}, S. Radi~evi}, M. Luki}*
Izvod: Sa pojavom vegetativnih podloga i primenom novijih tehnologija gajenja,zna~ajno se osavremenjava proizvodnja tre{nje, a delom i vi{nje. Broj stabala po jedini-ci povr{ine je jedan od bitnih uslova za ostvarivanje visokih prinosa i uspe{noiskori{}avanje agroekolo{kih uslova, sa napomenom da je ovo pitanje kod tre{nje jo{uvek dosta sporno, obzirom da se ona uglavnom kalemi na dosta bujne podloge. Kolt(Colt) je jedna od prvih vegetativnih podloga za tre{nju i vi{nju koja je kod nas u{la uproizvodnju.
U radu su prikazane razlike porasta sadnica tre{nje i vi{nje okalemljenih na veg-etativnoj podlozi Kolt. Tokom dvogodi{njeg ispitivanja sadnice su svrstane u tri klase:ekstra, prva i druga klasa. Osim vegetativnog porasta, prikazane su i razlike u brojuprimljenih okulanata, tj. dobijenih sadnica.
Klju~ne re~i: tre{nja, vi{nja, sorta, Kolt, porast.
Uvod
U strukturi vo}arstva u na{oj zemlji tre{nja je deficitarna vrsta vo}aka, dok jekod vi{nje stanje druga~ije, prvenstveno zbog zna~ajnog prisustva obla~inske vi{nje.Zbog toga ima puno opravdanja za {irenje novijih sorti tre{anja i vi{anja, u ciljupobolj{anja sortimenta na ovim prostorima. Centar proizvodnje tre{nje kod nas je Groc-ka sa okolnim mestima, gde se ona tradicionalno {iri, u svim na~inima gajenja. Do sada,tre{nja se uglavnom razmno`avala na generativnim podlogama divlje tre{nje (Prunusavium L.) i magrive (Prunus mahaleb L.), {to ima za posledicu formiranje dosta bujnihstabala.
Novija dostignu}a u vo}arstvu pored izmene sortimenta uvode i slabije bujnepodloge, koje omogu}avaju primenu novijih tehnologija gajenja. To se prvenstveno
66
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 66-70
* Dr Milisav Mitrovi}, Sanja Radi~evi}, dipl. in`. agronomije, Milan Luki}, dipl.in`., agronomije,Institut "SRBIJA", Centar za vo}arstvo i vinogradarstvo, Kralja Petra I, 9, 32000 ^a~ak.
02 zbornik2005_voce- vol 11 61-116 str.qxp 27.7.2005 16:31 Page 66
odnosi na ve}i broj stabala po jedinici povr{ine, manji habitus {to pojednostavljujemnoge operacije u zasadu, a ~ime se posti`e zadovoljavaju}a rodnost. Jedna od takvihpodloga je Kolt (Colt) - srednje bujna vegetativna podloga za tre{nju i vi{nju nastalaukr{anjem Prunus pseudocerasus i Prunus avium, na Horticulturae Research Interna-tional, East Malling, a za podlogu priznata 1970. godine (Webster et al., 2000). James etal. (1987) su u in vitro uslovima tretirali kalus Kolt-a sa kolhicinom i dobili heksaploid-ni klon boljih osobina, ~ime su prevazi{li problem sterilnosti koji postoji kod triploidnogKolta. Pozitivna osobina Kolt-a u odnosu na vegetativnu podlogu F 12/1 je u tome {to seona lak{e razmno`ava u pore|enju sa njom, i kod mladica indukuje bolje dozrevanje, kaoi ve}i broj po `bunu (Webster et al., 2000). Pitanje smanjene bujnosti kod tre{nje kod nassu prou~avali Oga{anovi} i Mitrovi} (1988), koji su obla~insku vi{nju koristili kao pod-logu i interpodlogu. Do{li su do zaklju~ka da stabla okalemljena na obla~inskoj vi{njiimaju smanjen habitus za 50% u odnosu na Prunus avium, uz obavezno postavljanjenaslona. U varijanti kada je obla~inska vi{nja interpodloga, njena du`ina mora biti 40-50cm, jer u protivnom (kra}a interpodloga) dolazi do prerastanja interpodloge sa podlo-gom.
Materijal i metode rada
Ispitivanje vegetativnog porasta sadnica tre{nje i vi{nje obavljena su u rastiluCentra za vo}arstvo i vinogradarstvo u ^a~ku, potez rasadnik, tokom 2003-2004. godine.Jednogodi{nje o`iljene mladice Kolt-a sa|ene su na rastojanju 1,0 x 0,2 m. Tokom veg-etacije redovno su primenjivane agrotehni~ke mere: obrada zemlji{ta, |ubrenje, za{tita.Kalemljenje je izvo|eno okuliranjem na spavaju}i pupoljak krajem avgusta, i to po 50podloga sa tre{njom i 100 sa vi{njom. Kalemljene su slede}e sorte tre{nje: Merchant,New Star, Celeste, Solimary Gomboly, i vi{nje: tip Ri|age, Érdi Bötermö i [umadinka.Sadnice su posle prekra}ivanja negovane; prevremene gran~ice su skidane do visine od50 cm. Na osnovu prirasta, sadnice su klasirane u tri klase: ekstra, prva, druga klasa iokulanti koji nisu krenuli. U ekstra klasu svrstane su sadnice ~iji je porast bio preko 150cm. U prvu klasu svrstane su sadnice sa porastom od 100-150 cm, a u drugu klasu slabi-je razvijene sadnice, sa porastom ispod 100 cm.
Rezultati i diskusija
Rezultati prijema i porasta sadnica nekih sorti tre{nje i vi{nje, okalemljenih navegetativnoj podlozi Kolt tokom dvogodi{njeg ispitivanja (2003-2004. godina) prikazanisu u tabeli 1.
Udeo kvalitetne kategorije sadnica najve}i je u kategoriji prve klase sadnica kodobe vrste, i to 44% za tre{nju i 42% za vi{nju. Sadnica ekstra klase kod tre{nje je 28%,dok je kod vi{nje udeo sadnica ekstra klase dosta manji (14,3%). Sadnica druge klase kodtre{nje bilo je 17,5%, dok je udeo ove klase kod vi{nje znatno ve}i (25,3%). Okulanti ko-
67
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 66-70
02 zbornik2005_voce- vol 11 61-116 str.qxp 27.7.2005 16:31 Page 67
ji se nisu primili kod tre{nje ~ine 10,5%, dok kod vi{nje njihov udeo iznosi 18,3%.Kod tre{nje sorta New Star je dala najve}i broj sadnica ekstra klase (17 sadni-
ca, odnosno 34%), dok je najmanji broj dala sorta Celeste (12 sadnica, odnosno 24%).Najvi{i udeo ekstra klase sadnica kod vi{nje dala je sorta Érdi Bötermö (22 sadnice, tj.22%), dok je [umadinka u ovoj klasi dala samo 6 sadnica (6%). Treba ista}i da se kod[umadinke prilikom okuliranja u prole}e javlja mnogo cvetnih pupoljaka koji se dugotransformi{u u vegetativne, tako da se ova pojava u rasadni~arstvu smatra vrlo nega-tivnom, jer uti~e na kasniji razvoj sadnica i uslovljava njihov slabiji porast.
Okulanti koji se nisu primili kod tre{nje su zastupljeni sa 5,25%, dok ih je kodvi{nje znatno vi{e (prosek za ispitivane sorte je 18,3%). Merchant i Celeste su sortetre{anja koje su okuliranjem dale isti broj sadnica prve klase u identi~nim uslovima (25sadnica, tj. 50%), dok je sorta Solymary Gomboly dala najmanje sadnica prve klasetokom dvogodi{njeg ispitivanja (17 sadnica - 34%). U drugoj klasi sorte Merchant i Ce-leste dale su po 9 sadnica (18%), Solimary Gomboly dala je 11 sadnica (22%), dok jeNew Star dala samo 6 sadnica druge klase (12%).
Kod vi{nje udeo sadnica prve klase je najve}i kod tipa Ri|age (48%), dok je na-jmanji kod [umadinke (37%). Kod [umadinke je najve}i udeo sadnica druge klase(34%), kao i neprimljenih okulanata (23%).
Tab. 1. Prose~an broj sadnica po klasama (2003-2004.)Average number of the plants by class (2003/2004)
Zaklju~ak
Na osnovu dvogodi{njeg ispitivanja nekih sorti tre{nje i vi{nje okalemljenihna vegetativnoj podlozi Kolt, mogu se izvesti slede}i zaklju~ci:
• Udeo neprimljenih okulanata je 10,5% za tre{nju i 18,3% za vi{nju;• Kod tre{nje je bilo prose~no 28% sadnica u ekstra klasi, 44% u prvoj, 17,5% u
68
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 66-70
02 zbornik2005_voce- vol 11 61-116 str.qxp 27.7.2005 16:31 Page 68
drugoj, dok 10,5% okulanata nije krenulo;• Kod vi{anja je bilo 14,3% sadnica u ekstra klasi, 42% u prvoj, 25,3% u dru-
goj, dok 18,3% okulanata nije krenulo.• Zbog dobrog ukorenjavanja i vitalnosti, vegetativna podloga Kolt je veoma
pogodna za proizvodnju sadnica sorti tre{anja i vi{anja.
Literatura
1. James, D.J., MacKenzie, K.A.D., Malhotra, S.B. (1987): The induction ofhexaploidy in cherry rootstocks using in vitro regeneration techniques. Theor. Appl.Genetics, 73: 589-594.
2. Oga{anovi}, D., Mitrovi}, M. (1988): Ispitivanje obla~inske vi{nje kao pod-loge i interpodloge za tre{nju. Jugoslovensko vo}arstvo, 22, 84-85: 281-287.
3. Webster, T., Tobutt, K., Evans, K. (2000): Breeding and evaluation of new root-stocks for apple, pear and sweet cherry. The Compact Fruit Tree, 33, 4: 100-104.
69
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 66-70
02 zbornik2005_voce- vol 11 61-116 str.qxp 27.7.2005 16:31 Page 69
70
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 66-70
UDC: : 634.23: 631.5:Professional paper
GROWTH OF SWEET AND SOUR CHERRY NURSERY TREESGRAFTED ON THE COLT ROOTSTOCK
M.Mitrovi}, S.Radi~evi}, M. Luki}*
Summary
The paper presents differences in growth of sweet cherry and sour cherry, graft-ed on the Colt vegetative rootstock. Apart from the differences in the vegetative growth,the differences in number of the obtained nursery trees, have also been reported. Overtwo year investigation, nursery trees were classified as: premium, high-quality and goodquality plants as well as plants with which the inoculation failed. Average share of thelatter amounted to 10,5% and 18,3% for sweet cherry and sour cherry respectively. As re-gards sweet cherry, 28% of the nursery trees were of the premium class, followed by 44%and 17.5% of high and good quality classes respectively, whereas with 10.5% of the plantno inoculation occurred. As regards sour cherry, the corresponding values were 14.3%(premium class), 42% (high quality), 25.3% (good quality) and 18.3% ( inoculationfailed).
The Colt is a vegetative, moderately vigorous sweet and sour cherry rootstock,giving superiour nursery trees. Owing to the easy rooting and vitality, the Colt rootstockis suitable for propagation of sweet and sour cherry nursery trees.
Key words: sweet cherry, sour cherry, cultivar, Colt, growth.
* Milisav Mitrovi}, Ph. D., Sanja Radi~evi}, B. Sc., Milan Luki}, B. Sc., Institute "SRBIJA", Fruitand Grape Research Centre, Kralja Petra I, 9, 32000 ^a~ak.
02 zbornik2005_voce- vol 11 61-116 str.qxp 27.7.2005 16:31 Page 70
UDK: 634.22: 631.81Kratko saop{tenje
UTICAJ RASTOJANJA SADNJE I PRODU@ENOG DEJSTVANPK + MG \UBRIVA NA PRINOS [LJIVE ^A^ANSKA RODNA
M. Raki}evi}, M. Mitrovi}, M. Blagojevi}, M. Sre}kovi}*
Izvod: Na osnovu prou~avanja vr{enih u zasadu {ljive u 7. godini starosti, u uslovi-ma te`eg aluvijalnog zemlji{ta, slabo kisele reakcije (pH 5,9), slabo obezbe|enog humu-som (2,65%), srednjim sadr`ajem N (0,13%), srednje obezbe|enim u K2O (20,4
mg/100g), dobro snabdeveno sa P2O5 (15 mg/100g), ustanovljeno je da je u sistemu
vitko vreteno prinos na rastojanju 4 x 0,9 m bio ve}i u odnosu na rastojanje 4 x 0,8 mkod V sadnje.
Produ`no dejstvo NPK + Mg |ubriva je imalo najve}e efekte sa dozom od 400 kg/hakod rastojanja 4 x 0,9 m u sistemu vitko vreteno, a kod rastojanja 4 x 0,8 m u sistemu Vsadnje najve}i prinosi su dobijeni kori{}enjem 800 kg/ha istog |ubriva.
Klju~ne re~i: {ljiva, rastojanje, |ubrivo, produ`no dejstvo, vitko vreteno,V - sistem.
Uvod
Za sve vo}ne vrste i sve kori{}ene podloge, uvek je aktuelno pitanje koje rasto-janje sadnje treba primeniti i koje doze |ubriva su ekonomski opravdane.
U Norve{koj Meland (2001) je prou~avao ~etiri sistema gajenja {ljive napolukr`ljavoj podlozi St. Julien, pri razmaku (0,5, 1,0 i 1,5 x 4 m). U toku prve ~etiri go-dine prinos je bio u pozitivnoj korelaciji sa gustinom. Najve}i ukupni prinos je bio kodY sistema i sistema `ivog zida (hedge trees) sa najve}om gustinom (5.000 stabala/ha). U~etvrtoj godini Y-trellis trees dao je 15 t/ha.
U Holandiji visoka gustina sadnje vo}aka je uobi~ajen sistem za jabuku i kru{ku vi{eod 20 godina. Ona je izvodljiva i za tre{nju okalemljenu na podlozi Gisela 5. Bujne pod-loge za {ljivu nisu omogu}avale gustu sadnju ove vo}ne vrste (Peppelman et al. 2004).Isti autor navodi da se u Holandiji {ljive gaje na razmaku 4 x 3 m (830 stabala/ha). Sapodlogom VVA 1 mogu}e je zasnivati zasade na rastojanju 3,6 x 2 m (1.380 stabala/ha).
71
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 71-78
* Dr Milan Raki}evi}, dr Milisav Mitrovi}, Miladin Blagojevi}, dipl. in`., Milan Sre}kovi}, dipl.in`., Institut Srbija , Centar za vo}arstvo i vinogradarstvo, Kralja Petra I, 9, 32000 ^a~ak.
02 zbornik2005_voce- vol 11 61-116 str.qxp 27.7.2005 16:31 Page 71
Raki}evi} i sar. (2004) su u uslovima primene jednog navodnjavanja kod {ljivecv. Stanley, u gustoj ''V'' sadnji (4 x 0,7 m) dobili najve}i prinos (67.035 kg/ha), kada jeprimenjena najmanja doza NPK+Mg |ubriva (400 kg/ha).
Sistemi guste sadnje sa centralnom vodiljom, poznati pod nazivom ''vretenastostablo'', postaju sve masovniji kod intenzivnih zasada ko{ti~avih vo}aka u Ma|arskoj(Károly, 2004). Za intenzivne zasade {ljive se preporu~uje sadnja vitko-vretenastih stabalagustine 1.400-2.500 stabala po hektaru. Tokom sedam rodnih godina Stanley i ^a~anskalepotica donose prose~no 23-25 t/ha prinosa na povr{inama koje se navodnjavaju. U tokusu novi eksperimenti da bi se utvrdio optimalni razmak za sorte i podloge. Rodni poten-cijal sorti Stanley i Blufrei u ~etvrtoj godini starosti, sa razmakom 4 x 1,5 m je 11 i 7 t/ha.
Mika et all. (2001) su prou~avali uticaj razli~itog rastojanja i sistema uzgoja{ljive okalemljene na bujne i polukr`ljave podloge. Zasad {ljive je zasnovan 1994. go-dine na me|urednom rastojanju 3,5 m, a u redu 1,0; 1,5; 2,0; 2,5 i 3,0 m, u sistemu vrete-nastog `buna i {palira. Gustina biljaka je ugu{ila porast stabala i smanjila prinos po sta-blu, ali je pove}ala prinos po hektaru. [ljiva gajena u sistemu vretenastog `buna je imalave}e prinose nego ona u sistemu {palira (`ive ograde). U petoj godini prinosi su se kre-tali od 30-44 t/ha kod {palira i 41-66 tona kod vretenastog `buna. Najve}i prinosi su do-bijeni na povr{inama gde su bila najmanja rastojanja. Sistem uzgoja i gustina biljakaimali su mali uticaj na kvalitet plodova.
Materijal i metode rada
Prou~avanja su obavljena u oglednom zasadu {ljive cv. ^a~anska rodna, zasa|enog ujesen 1997. godine u krugu Instituta ''Srbija'' Centra za vo}arstvo i vinogradarstvo,^a~ak. Zemlji{te na kome je podignut vo}njak spada u te`a aluvijalna zemlji{ta uneposrednoj blizini korita Zapadne Morave. Ono je srednje kiselo (pH=5,9), slaboobezbe|eno humusom (2,65%), sadr`aj ukupnog N2O je 0,13%, srednje obezbe|eno sa
K2O (20,4 mg/100g) i dobro obezbe|eno sa P2O5 (15 mg/100g)). Zasad je zasnovan sa
jednogodi{njim bezvirusnim sadnicama okalemljenim na podlogu d`enarika (Prunuscerasifera), sa privremenim gran~icama u sistemu V sadnje.
Pri formiranju uzgojnog oblika primenjene su sve agrotehni~ke mere (|ubrenje, zrelarezidba, zelena rezidba, obrade me|urednog prostora, za{tita od bolesti i {teto~ina itd.).
U jesen 2000. godine (tre}a godina po sadnji) postavljen je ogled sa primenom ra-zli~itih doza mineralnog |ubriva formulacije 8:16:24 + 3% MgO i to:
Varijanta 1 - 400 kg/haVarijanta 2 - 600 kg/haVarijanta 3 - 800 kg/haVarijanta 4 - 1000 kg/haVarijanta 5 (kontrola) - bez |ubrenja
Svaka od navedenih varijanti bila je zastupljena u tri ponavljanja. \ubrenje je pri-
72
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 71-78
02 zbornik2005_voce- vol 11 61-116 str.qxp 27.7.2005 16:31 Page 72
menjeno u 2000., 2001. i 2002. godini a rezultati su dati za 2004. godinu. Na bazi rani-je dobijenih podataka utvr|eno je da bi nastavak daljeg |ubrenja po navedenoj {emidoveo do stagnacije prinosa, pa ~ak i do depresivnog delovanja (Raki}evi} et all.,2004.). Primena |ubriva nije nastavljena u 2003. i 2004. godini.
Rezultati i diskusija
Podaci o prinosima, masi ploda i rastvorljivim suvim materijama su dati utabelama 1 - 4.
Na osnovu podataka iz tabela 1. i 2. mo`e se konstatovati da je prinos {ljive^a~anske rodne bio zna~ajno ve}i na rastojanju 4 x 0,9 m u sistemu vitko vreteno u odno-su na rastojanje 4 x 0,8 m kod V sadnje (4,066:2,877 kg/stablo; odnosno 11.296:8.991kg/ha). Ove razlike su statisti~ki veoma zna~ajne.
Posmatraju}i primenjene doze |ubriva tako|e se konstatuje da je varijanta 3(800 kg/ha) u produ`nom delovanju imala najve}e prinose (3,814 kg/stablu odnosno11.293 kg/ha).
Najmanje prinose za oba rastojanja sadnje imala je varijanta sa najve}om dozom(1.000 kg/ha)-3,052 kg/stablu, odnosno 8.947 kg/ha. Iz navedenog proizilazi da ukonkretnim uslovima primene ovog |ubriva preko 800 kg/ha nije ekonomski opravdanopa ~ak deluje i depresivno na prinose.
Prose~na masa ploda je adekvatno pove}ana sa pove}anjem doze |ubriva i bilaje najve}a kod varijante 4 (28,4g), a najmanja kod kontrole (23,8g). Razlike u masi plo-da izme|u varijanti |ubriva su statisti~ki veoma zna~ajne i to izme|u varijante 4 (28,4g)i varijanti 2 i 5 (25,1 i 23,8g).
Sadr`aj RSM kod oba rastojanja sadnje bio je na istom nivou (15%). Najni`adoza primenjenog |ubriva imala je prose~no najve}i sadr`aj rastvorljivih suvih materija(15,3%), a kontrola najmanji (14,3%).
73
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 71-78
02 zbornik2005_voce- vol 11 61-116 str.qxp 27.7.2005 16:31 Page 73
Tab. 1. Prinos po stablu {ljive ^a~anska rodna u 7. godini po sadnji u zavisnosti oddoza |ubrenja i razmaka sadnje (kg)
Fruit yield per tree of cv '' Cacanska rodna '' in the seventh year of planting, underdiverse spacings and fertilizer rates (kg)
Tab. 2. Prinos po hektaru {ljive ^a~anska rodna u 7. godini po sadnji u zavisnosti oddoza |ubrenja i razmaka sadnje (kg)
Frut yield per hectare of cv '' Canska rodna '' in the seventh year of planting, underdiverse spacings and fertilizer rates (kg)
74
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 71-78
02 zbornik2005_voce- vol 11 61-116 str.qxp 27.7.2005 16:31 Page 74
Prose~na masa ploda (tab. 3.) je bila ve}a na rastojanju 4 x 0,8 m (27,2 g), nego nana rastojanju 4 x 0,9m (24,9 g).
Tab. 3. Masa ploda {ljive ^a~anska rodna u 7. godini po sadnji u zavisnosti od doza|ubrenja i razmaka sadnje (g)
Fruit wieght of cv '' Cacanska rodna '' in the seventh year of planting, under diversespacings and fertilizer rates (g)
Sadr`aj rastvorljivih suvih materija (tab. 4) je bio isti (15,0%) na oba rastojan-ja. Prose~an sadr`aj rastvorljivih suvih materija kod oba rastojanja sadnje je imao na-jve}e vrednosti kada je primenjena najmanja doza |ubriva (15,3% - varijanta 1.), a naj-manje kod varijante kontrola (14,3%).
LSD test pokazuje da izme|u varijanti |ubrenja ne postoje statisti~ki zna~ajnerazlike.
75
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 71-78
02 zbornik2005_voce- vol 11 61-116 str.qxp 27.7.2005 16:31 Page 75
Tab. 4. Rastvorljive suve materije u plodu {ljive ^a~anska rodna u 7. godini po sadnjiu zavisnosti od doza |ubrenja i razmaka sadnje (%)
Soluble solids content of cv '' Cacanska rodna'' in the seventh year of planting, underdiverse spacings and fertilizer rates (%)
Zaklju~ak
Na osnovu prou~avanja vr{enih u 2004 godini, kod sorte {ljive cv. ^a~anska rodna usedmoj godini starosti mo`e se zaklju~iti:
- Prose~an prinos {ljive ^a~anska rodna bio je zna~ajno ve}i kod rastojanja 4 x0,9 m u sistemu vitko vreteno u odnosu na rastojanje 4 x 0,8 m u sistemu V sadnje.
- Primenom 800 kg/ha (varijanta 3) u produ`enom delovanju dala je najve}e pri-nose (3,814 kg po stablu, odnosno 11293 kg/ha).
- Prose~na masa ploda je adekvatno pove}ana sa primenom pove}anih doza|ubriva i bila je najve}a primenom 1000 kg/ha (28,4g), a najmanja kod kontrole (23,8g).
- Najni`a doza primenjenog |ubriva dala je prose~no najve}i sadr`aj rastvorljivihsuvih materija u plodu (15,3%), a kontrola najmanji-14,3%.
76
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 71-78
02 zbornik2005_voce- vol 11 61-116 str.qxp 27.7.2005 16:31 Page 76
Literatura
1. Károly, H. (2004): Development in intensive orchards systems of stone fruits.Abstracts 12th Congress of Fruit Growers of Serbia and Montenegro with InternationalParticipation.
2. Meland, M. (2001): Early performance of European plum high density sys-tems. ISHS Acta Horticulturae 557: International Symposium on Orchard and Planta-tion systems.
3. Peppelman, G. et al (2004): Towards high density plum growing. Agronomicand performance of plum (Prunus domestica L.) on VV-1 rootstocks
4. Raki}evi}, M. et al (2004): Efficacy of irrigation and differing rates of com-plex mineral fertilizers on Stanley plum cultivar, yield and fruit size under dense plant-ing. Journal of mountain agriculture on the Balkans, 7, 2, 201-209.
5. Raki}evi}, M., Mitrovi}, M., Blagojevi}, M., Karaklaji}-Staji}, @. (2004a): Uti-caj raznih doza mineralnog |ubriva na prinos i krupno}u ploda nekih sorti {ljiva u gus-toj sadnji. Zbornik nau~nih radova, 10, 3, 47-52.
77
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 71-78
02 zbornik2005_voce- vol 11 61-116 str.qxp 27.7.2005 16:31 Page 77
78
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 71-78
UDC: 634.22: 631.81:Short communication
THE INFLUENCE OF PLANTING DISTANCE AND EXTENDEDEFECT OF N:P:K + MG FERTILISER ON THE YIELD OF
PLUM CULTIVAR CACANSKA RODNA
M. Raki}evi}, M. Mitrovi}, M. Blagojevi}, M. Sre}kovi}*
Summary
On the basis of the research conducted in the plum orchard in the seventh year, in con-ditions of heavy alluvial soil of weak acid reaction (pH 5.9), poor in humus (2.65%), withaverage rate of N (0.13%), moderate in K2O (20.4mg/100g), with high rate of P2O5(15mg/100g) it has been inferred that the fruit yield given under "spindle trees" systemat 4 x 0.9 m planting distance was higher compared to that given under V system at 4 x0.8 m spacing.
Extended effect of the NPK Mg fertilizer gave the best results on application of400kg/ha of fertilizer at 4 x 0.9m spacing under "spindle trees" system, whereas the yieldwas highest with 800kg/ha of the applied fertilizer at 4 x 0.8m under V-system.
Key words: plum, planting distance, fertilizer, extended effect, "spindle trees" sys-tem, V-system
*Milan Raki}evi}, Ph. D., Milisav Mitrovi}, Ph.D., Miladin Blagojevi}, B. Sc., Milan Sre}kovi}, B.Sc. Institute Srbija , Fruit and Grape Research Centre, Kralja Petra I, 9, 32000 ^a~ak.
02 zbornik2005_voce- vol 11 61-116 str.qxp 27.7.2005 16:31 Page 78
UDK: 634.722/.723(497.11)Stru~ni rad
MOGU]NOSTI GAJENJA CRNE I CRVENE RIBIZLE U SRBIJI-SORTIMENT I SISTEMI GAJENJA
M Nikoli}, M. Veli~kovi}, J. Milivojevi}, D. Radivojevi}
Izvod: Po obimu proizvodnje u svetskim razmerama ribizla zauzima drugomesto me|u jagodastim vo}em, odmah iza jagode. Njeno gajenje je vrlo rentabilno zah-valjuju}i ranom stupanju u period plodono{enja, postizanju visokih i redovnih prinosa irelativno niskim ulaganjima u podizanje i odr`avanje zasada.
Kod nas je ribizla kao vrsta neopravdano zapostavljena, iako postoji tra`nja natr`i{tu za ovom vo}nom vrstom, a agroekolo{ki uslovi za gajenje su pogodni na {irem po-dru~ju Srbije. Prete`no se gaje crna i crvena ribizla, uglavnom sporadi~no u malim za-sadima i na oku}nicama po sistemu `bunova.
Uzimaju}i u obzir dobre proizvodne karakteristike ribizle i stanje na tr`i{tumo`e se preporu~iti njeno masovnije gajenje, podizanjem novih zasada sa inoviranimsortimentom i primenom savremene tehnologije gajenja, {to }e za rezultat imati pove}an-je prinosa. Na taj na~in bi se eliminisala potreba za uvozom ovog visokokvalitetnog vo}ai omogu}ilo plasiranje ribizle kao prate}e vrste malini, jagodi i kupini.
Klju~ne re~i: ribizla, agroekolo{ki uslovi, sorta, sistemi gajenja, rezidba.
Uvod
Crna (Ribes nigrum L.) i crvena (R. rubrum L.) ribizla se u Srbiji gaje sporadi~no.Uglavnom su to male povr{ine, sa proizvodnjom koja daleko zaostaje za jagodom, mali-nom i kupinom i ne zadovoljava potrebe zemlje (Mi{i} i Nikoli}, 2003).
Bilo je poku{aja zna~ajnijeg uvo|enja ove kulture u proizvodnju, me|utim napravl-jene su gre{ke, naro~ito pri izboru sortimenta, {to je ostavilo zna~ajne posledice na njenuzastupljenost u proizvodnji. Naime, sedamdesetih godina pro{log veka na podru~juPo`ege, Arilja i Gu~e, a u manjoj meri i u okolini Valjeva, Kosjeri}a, ^a~ka i na Vlasinipodignuti su ve}i zasadi crne ribizle koji su vrlo brzo i iskr~eni. Osnovni razlog za to je
79
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 79-86
Prof. dr Mihailo Nikoli}, prof. dr Milovan Veli~kovi}, mr Jasminka Milivojevi}, mr Dragan Radi-vojevi}, Poljoprivredni fakultet, Nemanjina 6, Zemun.
02 zbornik2005_voce- vol 11 61-116 str.qxp 27.7.2005 16:31 Page 79
nekontrolisano umno`avanje i uvo|enje u proizvodnju nerodnih klonova nekih sortizara`enih virusom "Reversion" (Stanisavljevi} i sar., 1999). Komercijalno gajenje crveneribizle po~elo je osamdesetih godina XX veka u zapadnoj Srbiji. Zastupljene su bilesorte: Industrija, Premier i Red lake. Deo zasada se i danas koristi, ali nije do{lo do nji-hove obnove (Mi{i} i Nikoli}, 2003). Smanjenje povr{ina pod zasadima crne i crveneribizle nastupilo je i kao posledica nagle ekspanzije maline, sa uvo|enjem sorteWillamette u proizvodnju, njenom visokom rodno{}u i visokom cenom u izvozu.
Cilj ovog rada je da se sagleda trenutno stanje proizvodnje ribizle u na{oj zemlji i usvetu, razmotri pogodnost agroekolo{kih uslova Srbije za njeno gajenje i sagledajuproizvodne vrednosti novih boljih sorti i tehnologija gajenja, sve u nastojanju da se na|ure{enja za prevazila`enje postoje}eg stanja.
Zna~aj i proizvodnja ribizle u svetu
U svetskim okvirima proizvodnja ribizle ima rastu}i trend. Prema podacimaFAO ukupna svetska proizvodnja u periodu od 1990. do 2001. godine kretala se i do 650hiljada tona, {to ribizlu svrstava na drugo mesto me|u jagodastim vo}kama, odmah izajagode (Giongo i Bergamini, 2003). Lideri u proizvodnji crne ribizle su Rusija, Poljska iNema~ka, a u proizvodnji crvene ribizle Poljska, Nema~ka, Holandija, Belgija, Francus-ka i Ma|arska.
Razloge za ovako visoku svetsku proizvodnju treba tra`iti u visokom kvalitetui hranljivoj vrednosti plodova. Po svom hemijskom sastavu plodovi ribizle suniskokalori~ni, ali u isto vreme su bogati vitaminima: C, A, B1 (tiamin) i vitaminom B3,kao i mineralnim materijama (posebno kalcijumom).
Sadr`aj vitamina C u plodovima crne ribizle se kre}e u rasponu od 50 do 250mg /100g sve`e mase ploda (Brennan, 1996), s tim da plodovi divljih vrsta crne ribizleimaju znatno ve}i sadr`aj, koji iznosi oko 800 mg/ 100g sve`e mase ploda. Premanavodima Moyer et. al. (2002) crna ribizla se odlikuje visokim sadr`ajem antocijanina iukupnih fenola, {to doprinosi njenom visokom antioksidativnom potencijalu.
Visoka za{titna i hranljiva vrednost plodova ribizle, kao posledica navedenogbiohemijskog sastava, doprinosi i njenoj {irokoj upotrebnoj vrednosti. Plodovi crne ribi-zle se zbog kiselog i oporog ukusa prete`no koriste za proizvodnju sokova i koncentra-ta, dok su plodovi crvene ribizle pogodniji za sve`u potro{nju (Hummer i Barney, 2002).
Agroekolo{ki uslovi za gajenje ribizle
Ribizla najbolje uspeva na dubokim, plodnim, dreniranim zemlji{tima sa do-brim vododr`e}im kapacitetom. Optimalna pH vrednost se kre}e od 5,5 do 7. Ne odgo-varaju joj alkalna i vrlo kisela zemlji{ta, kao i suvi{e laka (peskovita), te{ka i nepropus-tiva zemlji{ta (Mi{i} i Nikoli}, 2003).
Ribizla, a naro~ito crna, veoma dobro podnosi niske zimske temperature.
80
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 79-86
02 zbornik2005_voce- vol 11 61-116 str.qxp 27.7.2005 16:31 Page 80
Gajene sorte ribizle zahtevaju izlaganje niskim temperaturama od 0o do 7°C u vremen-skom trajanju od 800 do 1.600 h (Westwood, 1993). Pojedinih godina mo`e ranije krenu-ti sa vegetacijom i stradati od poznih prole}nih mrazeva, tako da treba izbegavati re~nedoline i druge terene gde se skupljaju hladne vazdu{ne mase.
Crna ribizla je osetljiva prema visokim temperaturama i su{i tokom leta (Relf iWilliams., 2000), posebno u kombinaciji sa intenzivnim osun~avanjem. Na temperatura-ma vi{im od 30°C mogu se javiti o{te}enja listova (Harmat et. al., 1990).
Za uspe{no gajenje ribizla zahteva godi{nju sumu padavina ve}u od 800 mm vo-denog taloga sa ravnomernim rasporedom tokom godine, kao i visoku vla`nost vazduha.
Komercijalno gajenje ove vrste je mogu}e u priplaninskim podru~jima na nad-morskim visinama od 400 do 1000 m. Ni`e terene (ispod 400 m) i ju`ne ekspozicije tre-ba izbegavati zbog pojave pale`i li{}a i prevremene defolijacije.
Savremeni sortiment ribizle
Permanentni rad na stvaranju novih sorti ribizle name}e potrebu njihove intro-dukcije i detaljnog prou~avanja u na{im agroekolo{kim uslovima sa ciljem iznala`enjanajboljih, koje }e omogu}iti ostvarivanje rentabilne proizvodnje uz prilago|avanje za-htevima tr`i{ta. Posebnu pa`nju privla~e sorte koje su postigle dobre rezultate u zemlja-ma sa velikom proizvodnjom ribizle.
Crna ribizla
1. Ben Lomond (Ben Lomond) - [kotska sorta. Karakteri{e je kompaktan `bun,srednje bujnosti, sa blago razvedenim granama. Otporna je sorta prema prouzrokova~upepelnice (Sphaerotheca mors-uvae) i poznim mrazevima. Samooplodna je sorta u vi-sokom stepenu i vrlo rodna. Vreme sazrevanja je srednje rano, krajem juna meseca. Bo-bice su krupne, sa glatkom poko`icom. U grozdovima ravnomerno sazrevaju i ne opada-ju pred berbu, koja se uspe{no mehanizovano obavlja. Plodovi se koriste kao sirovina zapreradu, ali i u sve`em stanju.
2. Ben nivis (Ben Nevis) - Stvorena je u [kotskoj. @bun ove sorte je umereno bu-jan i uspravan. Pokazuje otpornost prema poznim mrazevima i pepelnici. Samooplodnaje i vrlo rodna sorta. Vreme sazrevanja je srednje rano, kao i kod prethodne sorte. Bobicesu srednje krupne, loptaste, ~vrste, tamnomrke boje. Odlikuju se visokim kvalitetom.Ujedna~eno sazrevaju i ne otpadaju pred berbu, koja se mo`e mehanizovano obavljati.Plodovi se najvi{e koriste za spravljanje d`ema i soka.
3. Ben sarek (Ben Sarek) - [kotska sorta, nastala kao rezultat ukr{tanja sorti Go-liath x Ojebyn. Formira mali kompaktan `bun ~ije grane su umereno bujne i retko dosti`uvisinu 1m. Ranog je vremena cvetanja i zrenja, oko 7 dana ranije od sorte Ben lomond.Pokazuje visoku tolerantnost na mrazeve i hladno}u. Bobice su vrlo krupne, raspore|enena kratkim grozdi}ima i lako se ru~no beru. Daje visoke prinose po jedinici povr{ine.Pogodna je za gajenje u komercijalnim zasadima (za sve`u potro{nju), kao i za gajenjena oku}nici.
81
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 79-86
02 zbornik2005_voce- vol 11 61-116 str.qxp 27.7.2005 16:31 Page 81
4. Ben konan (Ben Connan) - [kotska sorta, nastala kao rezultat ukr{tanja sortiBen Sarek x Ben Lomond. Formira kompaktne `bunove. Ima izuzetan bazalan porast idobru bujnost uspravnih izdanaka. Poseduje dobru otpornost na niske zimske tempera-ture, a zadovoljavaju}u tolerantnost na prole}ne mrazeve. Ranog je vremena zrenja, 4-5dana ranije od Ben lomonda. Bobice su krupne, slatko-nakiselog ukusa. Ujedna~enosazreva i pogodna je za mehanizovanu berbu. Veoma je prinosna sorta. Uspe{no se mo`egajiti sa standardnom sadnjom i agrotehnikom.
5. Blek rivord (Black Reward) - Stvorena je u Holandiji. Daje bujan, {irok `bun.Osetljiva je na pepelnicu. Ne{to kasnije cveta, {to je zna~ajno za eventualno izbegavan-je kasnih mrazeva. Vrlo je rodna sorta. U na{im uslovima sazreva srednje rano, krajemjuna i po~etkom jula meseca. Bobice su srednje krupne, tamnomrke i ~vrste, raspore|enena kratkim grozdi}ima i lako se beru. Nedostatak ove sorte je {to sok nije dovoljno obo-jen, pa ga treba me{ati sa sokom drugih bolje obojenih sorata crne ribizle (tzv. bojadis-era). Koristi se za razli~ite oblike prerade.
6. ^a~anska crna - Stvorena je u Institutu za vo}arstvo u ^a~ku. Formira bujan`bun, sa granama koje se u po~etku razvijaju uspravno, a kasnije pod teretom roda dobi-jaju ra{irenu formu. Otporna je prema prouzrokova~u antraknoze (Pseudopeziza ribis).Cveta i sazreva srednje rano. Samooplodna je i vrlo rodna sorta. Grozdi}i su dugi sa sred-nje krupnim bobicama. Zrele bobice se lako odvajaju od peteljke, ali ne otpadaju same.Pogodna je za mehanizovanu berbu. Koristi se za preradu, a mo`e se upotrebiti i usve`em stanju.
Crvena ribizla
1. Industrija - Hajnemans rote {petleze (Heinemanns Rote Spatlese)- Stvorena je uNema~koj. Odlikuje se `bunom velike bujnosti. Otporna je prema prouzrokova~imabolesti i lisnim va{ima. Cveta kasno tako da izbegava pozne prole}ne mrazeve.Samooplodna je i vrlo rodna sorta. Prinos u na{im uslovima se kre}e i do 3 vagona poha. Sazreva vrlo kasno i zrele bobice se dugo mogu zadr`ati na `bunu. Grozdi}i su dugi,sa mnogo bobica (do 20) koje su srednje krupne, intenzivno crvene boje i vrlo kiselogukusa pa nisu pogodne za sve`u potro{nju, ve} samo za preradu.
2. Red lejk (Red Lake) - Ameri~ka sorta, jedna od najpopularnijih u SevernojAmerici. Srednje poznog je vremena zrenja (po~etak jula meseca). Izbojci u `bunu suumereno bujni i uspravni. Srednje je otpornosti prema pepelnici, ali nema izra`enu tol-erantnost prema poznim prole}nim mrazevima. Visoke je rodnosti, grozdovi su dugi sakrupnim i ~vrstim bobicama, izra`ene uniformnosti. Preporu~uje se za gajenje na ve-likim povr{inama.
3. Red start (Redstart) - Ameri~ka sorta, srednjeg vremena zrenja. Formira uspra-van i kompaktan `bun pogodan za ma{insku berbu. Izra`ene je osetljivosti prema pepel-nici. Cveta kasno i izbegava pozne prole}ne mrazeve. Grozdovi su srednje dugi sa sred-nje krupnim bobicama dobre obojenosti. Bobice se dobro dr`e na grozdovima.
4. Rovada (Rovada) - Holandska sorta kasnog vremena zrenja (sredina jula mese-ca). Formira veoma sna`an i {irok `bun. Osetljiva je na pepelnicu. Vrlo je rodna sorta.Bobice su krupne i nalaze se na veoma dugim grozdovima, koji su pogodni za ru~nuberbu.
82
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 79-86
02 zbornik2005_voce- vol 11 61-116 str.qxp 27.7.2005 16:31 Page 82
5. Rondom (Rondom) - Holandska sorta, visoke rodnosti i kasnog vremena zren-ja. Izbojci u `bunu su uspravni i sna`ni. Otporna je prema pepelnici. Cveta kasno. Bo-bice se nakon zrenja dobro dr`e u grozdu i ne otpadaju. Imaju slabo obojen sok, pa seprilikom prerade moraju me{ati sa drugim sortama.
Sistemi gajenja i rezidba ribizle
Izbor sistema gajenja zavisi od bujnosti sorte, raspolo`ive mehanizacije za obraduzemlji{ta i za{titu od bolesti i {teto~ina, kao i na~ina berbe. Ribizla se mo`e gajiti u sis-temu `bunova ili sistemu `ive ograde. Ve}ina komercijalnih zasada u Evropi i SevernojAmerici je gajena u sistemu slobodnih `bunova (Hummer and Barney, 2002). Sistem `iveograde je prikladniji za primenu mehanizacije u odr`avanju zemlji{ta i za{titi odprouzrokova~a bolesti i {teto~ina, kao i za mehanizovanu berbu (Mi{i} i Nikoli}, 2003).Izuzetno, crvena ribizla se mo`e gajiti i u vidu {palira gde je neophodan naslon od stubo-va i dva reda `ice. Prva `ica je na visini od 40 cm, a druga na 80 cm. Ovaj na~in gajen-ja je pogodan za manje povr{ine i oku}nice.
Primenjeni sistem gajenja odre|uje gustinu sadnje i na~in rezidbe. Po pravilu ribizlegajene kao pojedina~ni `bunovi zahtevaju ve}a rastojanja sadnje nego ribizle gajene uvidu `ive ograde, koja je pogodna za mehanizovanu berbu. Kod sistema `bunova pre-poru~eni razmak izme|u redova je 2,5-3,0 m, a unutar reda 1,0-2,0 m. Kod gajenja crneribizle u sistemu `ive ograde razmak sadnje izme|u redova je 2,5 - 3,0 m, a u redu 1 m.Me|utim, preporu~uju se za crnu ribizlu i manja rastojanja sadnje unutar reda od 0,5 do0,75 m ako je berba mehanizovana, dok pri ru~noj berbi razmak sadnje iznosi 1,2 m. Zasorte sa uspravnim porastom izbojaka (Ben sarek ili Ben konan) preporu~eni razmak un-utar reda je 1 m.
Za sadnju se koriste jednogodi{nje, sna`ne i dobro razvijene sadnice (Relf i Williams,2000), a u izuzetnim slu~ajevima i neo`iljene zrele reznice (Hartman et. al.,1990).
Rezidba ribizle se izvodi tokom mirovanja vegetacije, od sredine decembra do po~et-ka marta. U prvoj godini posle sadnje, na sadnici se ostave 3-4 dobro razvijena pupolj-ka. Na po~etku druge godine odaberu se 3-4 sna`ne grane, a ostale se uklone odsecanjemneposredno iznad povr{ine zemlje. Strik and Bratsch (2004) smatraju da broj ostavljenihgrana u drugoj godini treba da iznosi 6-8, a da se njihovo redukovanje na potreban brojobavi na po~etku tre}e godine. Nije preporu~ljivo skra}ivanje ostavljenih grana kako bi`bunovi {to ranije u{li u period pune rodnosti. Na po~etku tre}e godine, biraju se 3-4 do-bro razvijene jednogodi{nje grane uz eliminisanje ostalih grana iste starosti, dok se dvo-godi{nje ne diraju. Posle tre}e godine u `bunu moraju biti zastupljene 3-4 grane svakekategorije starosti (jedna, dve i tri godine), tako da jedan zdrav, dobro razvijen `bunsadr`i 9-12 grana. Broj grana u `bunu mo`e biti i do 15 (Andersen and Odneal, 1989).
Redovna rezidba izvodi se svake godine jer je neophodna za odr`avanje `bunova udobrom zdravstvenom stanju i punoj produktivnosti (Veli~kovi}, 2000). U toku overezidbe biraju se tri do ~etiri dobro razvijene, uspravne i zdrave jednogodi{nje grane ko-je se zadr`avaju u `bunu, dok se sve ostale jednogodi{nje grane uklanjaju do osnove.Tako|e, do osnove se uklanjaju i sve grane starije od tri godine.
83
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 79-86
02 zbornik2005_voce- vol 11 61-116 str.qxp 27.7.2005 16:31 Page 83
Crna ribizla, za razliku od crvene, najve}u koli~inu plodova donosi najednogodi{njim prirastima. Zbog toga je mogu}e umesto pomenutog na~ina redovnerezidbe, a u cilju smanjenja tro{kova, svake ~etvrte godine pokositi do osnove sve graneu `bunu na pojedinim delovima polja.
Zaklju~ak
Na osnovu svih navedenih podataka i pre|a{njih iskustava u gajenju ribizle,mo`e se konstatovati da u Srbiji nisu iskori{}eni prirodni potencijali za gajenje ove veo-ma cenjene vrste jagodastog vo}a.
Sporadi~no gajenje u malim zasadima (na oku}nicama) i niska proizvodnjanametnuli su potrebu da uvozimo plodove i koncentrat ribizle, umesto da budemo zeml-ja izvoznica. Od velikog broja sorti crne i crvene ribizle, koje se nalaze i gaje u Srbiji irezultata (prinosa) koje posti`u u svetu i kod nas, mogu se preporu~iti slede}e sorte crne(Ben lomond, Ben nivis, Ben sarek, Ben konan, Blek rivord, ^a~anska crna) i crveneribizle (Industrija, Red lejk, Red start, Rovada i Rondom).
Do sada se ribizla uglavnom gajila u `bunovima, ali se za postizanje visokih pri-nosa kao pogodniji sistem preporu~uje `iva ograda, ~ijom se primenom olak{ava i meh-anizovana berba. U tehnologiji gajenja crne ribizle mo`e se preporu~iti i ko{enje `buno-va svake ~etvrte godine na delovima polja u cilju ostvarivanja jeftinije proizvodnje, ob-navljanja `bunova i dobijanja krupnijih, kvalitetnijih plodova.
Za plasman u sve`em stanju, pogodno je gajenje crvene ribizle u plastenicimapo sistemu {palira u cilju produ`enja sezone zrenja i snabdevanja tr`i{ta sve`im plodovi-ma u du`em vremenskom periodu.
Ribizla kao vrsta, neopravdano zapostavljena, ima izvanredne agroekolo{keuslove za gajenje na {irokom podru~ju Srbije, te je treba masovnije {iriti. Tim pre {to jenjena proizvodnja i veoma jednostavna. Na taj na~in bi omogu}ili njeno plasiranje kaoprate}e vrste malini, jagodi i kupini, uz istovremeno eliminisanje njenog trenutnoguvoza.
Literatura
1. Andersen, P.C., Odneal, M.B. (1989): Training and pruning small fruit crops inMissouri.
2. Brennan, R.M. (1996): Currants and gooseberries. Fruit breeding, Vol. 2: 191-295.
3. Giongo, L., Bergamini, A. (2003): La scelta varietale di ribes ed uva spina. Riv-ista di Frutticoltura, Vol. LXV, N. 11: 46-52.
4. Hummer, K.E., Barney, D.L. (2002): Currants. Hort Technology, Vol. 12 (3):
84
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 79-86
02 zbornik2005_voce- vol 11 61-116 str.qxp 27.7.2005 16:31 Page 84
377-387.5. Harmat, L., Porpaczy, A., Galletta, G.J. (1990): Currant and gooseberry man-
agement. Small fruit crop management, p. 245-272.6. Mi{i},P., Nikoli}, M. (2003): Jagodaste vo}ke. Institut za istra`ivanja u
poljoprivredi SRBIJA, Beograd.7. Moyer, R., Hummer, K., Wrolstad, R., Finn, C. (2002): Antioxidant compounds
in diverse Ribes and Rubus germplasm. Acta Hort. 585.8. Relf, D., Williams., J. (2000): Small fruit in the home garden.
http://www.ext.vt.edu/pubs/envirohort/426-840/426-840.pdf.9. Stanisavljevi}, M., Milutinovi}, M., Mratini}, E., Krgovi}, Lj., Popovi}, R., Mi-
lo{evi}, T., Keserovi}, Z. (1999): Ribizla, ogrozd, borovnica, aktinidija. Jugoslovenskovo}arstvo, Vol. 33, br. 125-126 (1/2): 69-84.
10. Strik, B.C., Bratsch, A.D. (2004): Pruning gooseberries and currants. BerryNotes, Vol. 16, No. 2: 1-15.
11. Veli~kovi}, M. (2000): Jagodasto vo}e. Poljoprivredni fakultet, Beograd.12. Westwood, M.N. (1993): Temperate zone pomology. Timber Press, Inc. Port-
land, Ore.
85
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 79-86
02 zbornik2005_voce- vol 11 61-116 str.qxp 27.7.2005 16:31 Page 85
86
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 79-86
UDC: 634.722/.723(497.11)Professional paper
GROWING POSSIBILITIES OF BLACK AND RED CURRANTSIN SERBIA - ASSORTMENT AND TRAINING SYSTEM
M. Nikoli}, M. Veli~kovi}, J. Milivojevi}, D. Radivojevi}*
Summary
According to extent production of worldwide, currant is on the second placeamong small fruits, after strawberry. The economy of currant growing is mainly based onits early cropping, highly and regularity yields and relative lesser investments in estab-lishment and maintenance planting.
However, the present state in currant production is not so good in our Country,although there are demands for this fruit species on marketplace and favorable naturalconditions for its growing. Black and red curants are mainly grown on small plots in formof bushes.
In regard to good productive properties and currant state on marketplace it isrecommended its widely growing with application of new assortment and modern grow-ing technologies. In that way, it can be ensured higher yields and decreasing import ofthis high quality fruits that are responded consumer requirements.
Key words: currant, ecological conditions, cultivar, training system, pruning.
* Mihailo Nikoli}, Ph.D., Milovan Veli~kovi}, Ph.D., Jasminka Milivojevi}, M.Sc., Dragan Radivo-jevi}, M.Sc., Faculty of Agriculture, Nemanjina 6, Zemun.
02 zbornik2005_voce- vol 11 61-116 str.qxp 27.7.2005 16:31 Page 86
UDK: 634.71+634.723:58.058Originalni nau~ni rad
MIKROPROPAGACIJA KAO NA^IN BRZOGRAZMNO@AVANJA NOVIH SORATA KUPINE CV ^A^ANSKA
BESTRNA I RIBIZLE CV ^A^ANSKA CRNA
T. Lazi}, \. Ru`i}
Izvod: Novostvorene sorte kupine cv ^a~anska bestrna i crne ribizle cv ^a~anska cr-na su uspe{no razmno`ene mikropropagacijom za svega nekoliko meseci, odnosno odsredine februara kada su postavljeni po~etni eksplantati do sredine juna kada su dobijeneprve o`iljene i aklimatizovane biljke.
Kao po~etni eksplantati uzimani su pupoljci aktivirani na gran~icama koje su odse-cane u periodu mirovanja (krajem januara) i stavljane na kretanje u laboratorijskimuslovima, na sobnoj temperaturi. Asepti~na kultura je uspostavljena na medijumu
Murashige i Skoog (MS) sa u mg l-1: BAP 2,0, IBA 0,5 i GA3 0,1. Za multiplikaciju su
kori{}eni MS medijumi sa BAP, IBA ili NAA i GA3, a za fazu o`iljavanja MS medijum
sa mineralnim solima smanjenim na 1/2, organskim kompleksom nepromenjenim po
MS, 1,0 mg l-1 IBA, 0,1 mg l-1 GA3 i 1 g l-1 aktivnog uglja. O`iljene biljke su sa|ene
u sterilan treset, Steckmedium (Klasmann) i aklimatizovane pod "mist" sistemom u stak-lari.
Klju~ne re~i: kupina, crna ribizla, mikropropagacija, in vitro.
Uvod
Oplemenjiva~ki program na kupini i crnoj ribizli primenom metode planske hib-ridizacije u Centru za vo}arstvo i vinogradarstvo u ^a~aku zapo~et je 80-tih godina XXveka i kao rezultat ovog programa stvorene su i priznate dve nove sorte, kupina (Rubussp.) cv ^a~anska bestrna i crna ribizla (Ribes nigrum L.) cv ^a~anska crna.
^a~anska bestrna je nastala ukr{tanjem sorti Dirksen Thornless i Black Satin koje je
87
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 87-95
Mr Tatjana Lazi}, dr \ur|ina Ru`i}, Institut "Srbija", Centar za vo}arstvo i vinogradarstvo, KraljaPetra I, 9, 32000 ^a~ak.
02 zbornik2005_voce- vol 11 61-116 str.qxp 27.7.2005 16:31 Page 87
sprovedeno 1984. god., a selekcionisana je 1987. god. i testirana kao hibrid 1/III/87. Ovasorta je bez bodlji kao i roditeljski par. Pokazuje izvanredne rezultate u pogledu rodnos-ti, kvaliteta plodova i otpornosti prema bolestima i ranim prole}nim mrazevima(Stanisavljevi}, 1999). ^a~anska crna je nastala slobodnom oplodnjom sorte Malling Jet.Selekcionisana je 1984. god. kao hibrid I/75. Veoma je rodna, otporna na rane prole}nemrazeve i prouzrokova~a antraknoze (Pseudopeziza ribis). Pogodna je za mehanizovanuberbu, a plodovi se mogu koristiti u sve`em stanju, ali i za razli~ite vidove prerade(Stanisavljevi} i sar., 2002). Obe sorte su priznate i nalaze se u proizvodnji od 1997. go-dine.
Kupina i ribizla se u komercijalne svrhe uglavnom razmno`avaju klasi~nim meto-dama vegetativnog razmno`avanja, odnosno zrelim i zelenim reznicama, polo`enicamavrhova letorasta, deljenjem `buna i sl. Uspe{na primena ovih metoda vegetativnog razm-no`avanja, me|utim, ima niz ograni~enja. Tako, na primer, razmno`avanje polo`enicamavrhova letorasta zahteva prili~no veliki zemlji{ni prostor za leju, a problem predstavlja isuzbijanje korova izme|u polo`enica. Razmno`avanje reznicama je jednostavnije, alio`iljavanje nije uvek zadovoljavaju}e. Zelene reznice se lako o`iljavaju, ali tra`e mnogonege (Busby i Himelrick, 1999).
Primena savremenih metoda vegetativnog razmno`avanja, kao {to je mikropropa-gacija in vitro sve vi{e nalazi svoju opravdanost i ekonomsku isplativost, naro~ito urazmno`avanju jagodastih vrsta vo}aka. Pored toga {to omogu}ava proizvodnju tokomcele godine, ova metoda je pogodna za brzo razmno`avanje novostvorenih sorti i hibri-da, njihovo uvo|enje u proizvodnju i dobijanje zdravog sadnog materijala, koji je im-perativ uspe{ne proizvodnje.
Primena kulture tkiva in vitro do danas je zabele`ena kod velikog broja sorti kupinei crne ribizle (Orlikowska, 1984; Wainwright i Flegmann, 1986; Ru`i} i Cerovi}, 1998;Meng et al., 2004). Me|utim, mikropropagacija in vitro zahteva puno eksperimentalnograda na optimalizaciji uslova u svim njenim fazama i za svaku sortu posebno.
Cilj ovog istra`ivanja je upravo i bio uspostavljanje efikasane metode za brzu propa-gaciju novostvorenih sorti kupine cv ^a~anska bestrna i crne ribizle cv ^a~anska crna.
Materijal i metode rada
Gran~ice kupine cv ^a~anska bestrna i crne ribizle cv ^a~anska crna sa pupoljcimau fazi mirovanja vegetacije (24. 01. 2005. god.) su odsecane i postavljane na kretanje ulaboratorijskim uslovima, na sobnoj temperaturi. Po aktivaciji lateralnih i apikalnihpupoljaka, vr{ena je standardna procedura povr{inske sterilizacije: ispiranje eksplantatau proto~noj vodi (1,5 - 2 h), zatim u 70% etanolu (1 min), 10% varikini (10 min) i 3 pu-ta u sterilnoj vodi. Pupoljci veli~ine 0,3 - 0,8 cm, su izolovani pod stereomikroskopom i
postavljani na MS hranljivu podlogu (Murashige i Skoog, 1962) sa u mg l-1: N6-benzil-
aminopurinom (BAP) 2,0; indol-3-buternom kiselinom (IBA) 0,5 i giberelnom kiselinom(GA3) 0,1.
88
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 87-95
02 zbornik2005_voce- vol 11 61-116 str.qxp 27.7.2005 16:31 Page 88
Posle uspostavljanja asepti~ne kulture, odnosno indukcije rozete, izdanci ovih sorti sumultiplicirani na medijumima razli~itog hormonskog sastava koji je prikazan u tabeli 1.Na svaki medijum je postavljeno po 20 eksplantata (pet ponavljanja sa po 4 eksplantata).Subkultura je trajala 20 dana, a pra}eni su slede}i parametri multiplikacije: indeks mul-tiplikacije, du`ina osovinskog i bo~nih izdanaka.
U fazi o`iljavanja kori{}en je MS medijum sa mineralnim solima smanjenim na 1/2.
organskim kompleksom nepromenjenim po MS, 1,0 mg l-1 IBA, 0,1 mg l-1 GA3 i
1 g l-1 aktivnog uglja. Procenat o`iljenih biljaka je odre|ivan posle 21 dan, kao i os-tali parametri o`iljavanja (broj i du`ina korenova, visina o`iljenih biljaka). Svi medijumi
su sadr`avali agar i saharozu u koncentraciji od 7, odnosno 20 g l-1, resp.
Tab. 1. Hormonski sastav medijuma kori{}enih u fazi multiplikacijeHormonal content of media used in multiplication stage
Kulture su gajene u klimatizovanoj prostoriji sa kontrolisanom temperaturom(23±1°C), svetlosnim fotoperiodom (16/8 h, svetlost/mrak) i intenzitetom svetlosti napovr{ini kultura od 8,83 Wm-2, obezbe|enim sa belim fluorescentnim lampama, ja~ine40W, 6.500°K.
O`iljene biljke sa|ene su u sterilan treset, Steckmedium (Klasmann) i aklimatizovanepod "mist" sistemom u staklari.
Rezultati i diskusija
Na gran~icama cv ^a~anske bestrne i cv ^a~nske crne su se posle 20 dana iniciralilateralni i apikalni pupoljci, koji su kori{}eni kao eksplantati. U tom periodu uo~eno jespontano o`iljavanje svih gran~ica ^a~anske crne, a kod ^a~anske bestrne je zabele`enapojava korenova direktno iz lateralnog pupoljka na bazi gran~ica (sl. 1a, 1b). Postavljan-je eksplantata je trajalo mesec dana, jer je uo~ena jaka bakterijska i gljivi~na infekcija,tako da je procenat zara`enih kultura bio izuzetni visok, naro~ito u slu~aju ^a~anske crne(tab. 2). Asepti~ne kulture obe sorte su dobijene sredinom marta meseca (sl. 1c). Re-generisani izdanci od svakog pupoljka vo|eni su kao posebne linije, tako da je kod cv^a~anske bestrne oformljeno 16, a kod cv ^a~anske crne 6 linija.
89
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 87-95
02 zbornik2005_voce- vol 11 61-116 str.qxp 27.7.2005 16:31 Page 89
Tab. 2. Uspostavljanje asepti~ne kulture - inicijacija rozeteObtaining of aseptic culture - rosette formation
Najbolje vrednosti parametara multiplikacije kod cv ^a~anske bestrne dobijene su na
medijumu sa u mgl-1: BAP 1,0; IBA 0,1 i GA3 0,1 (tabela 3). Izdanci su bili sa malim
nodularnim kalusom i sa velikim brojem za~etaka pupoljaka u osnovi (sl. 2a). Ru`i} iCerovi} (1998) su tako|e utvrdili kod ove sorte da se pri konstantnoj koncentraciji BAP
najve}i indeks multiplikacije posti`e na medijumu sa 0,1 mg l-1 IBA, a pove}anje kon-
centracije IBA na 1,0 mg l-1 imalo je efekta na izdu`ivanje izdanaka uz zna~ajno sman-jenje indeksa multiplikacije.
Tab. 3. Parametri multiplikacije cv ^a~anske bestrne i cv ^a~anske crne namedijumima razli~itog hormonskog sastava
Multiplication parameters of cvs ^a~anska bestrna and ^a~anska crna on the mediawith different hormonal content
Kako su kod cv ^a~anske crne posle indukcije rozete regenerisani izdanci pokazivaliznake hloroze (sl. 1c) postavljeni su na medijum MS sa dva puta uve}anim sadr`ajem
FeSO4 x 7 H2O i 0,5 mg l-1 BAP. Ovaj medijum se pokazao kao izuzetno efikasan
u prvim subkulturama kod maline cv Willamete (Ru`i} i sar., 2003). Me|utim indeksmultiplikacije kod cv ^a~anske crne u drugoj subkulturi je bio znatno ni`i u odnosu narezultate dobijene u radu sa malinom i iznosio je 1,93, ali je uo~ena pojava velikog bro-ja sitnih za~etaka u osnovi izdanaka du`ine do 0,4 cm. Izdanci su postavljani i na medi-
jum sa istim sadr`ajem BAP, ali uz prisustvo NAA u koncentraciji od 0,1 mg l-1.Me|utim dodavanje auksina u medijum nije imalo pozitivan efekat na parametre multi-plikacije ove sorte, ~ak je do{lo do smanjenja indeksa multiplikacije (tab. 3). Izdanci subili jako slabog kvaliteta za dalje gajenje i sa malim kalusom crne boje u osnovi. Or-likowska (1984) je kod crne ribizle cv Roodknop utvrdila da izdanci ove sorte tako|e,
90
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 87-95
02 zbornik2005_voce- vol 11 61-116 str.qxp 27.7.2005 16:31 Page 90
negativno reaguju na dodavanje auksina u medijume za multiplikaciju bez obzira na vrstui koncentraciju primenjenog auksina. Dodavanje IBA u medijum sa citokininima je de-lovalo inhibitorno i na formiranje lateralnih pupoljaka kod Vitis vinifera (Novak i Juro-va, 1982).
U fazi o`iljavanja izdanci obe sorte su postavljani na medijum za o`iljavanje (IBA 1,0
i GA3 0,1 mg l-1) sa aktivnim ugljem. Aktivni ugalj je pokazao pozitivan efekat u fazi
o`iljavanja kod velikog broja predstavnika roda Rubus (Donnelly i Doubeny, 1986;Ru`i} i Cerovi}, 1998). Kod izdanaka cv ̂ a~anska bestrna pojava prvih korenova uo~enaje posle 8 dana od postavljanja na medijum, a 21. dana procenat o`iljavanja iznosio je100% (tab. 4). Biljke su na ovom medijumu imale dobro razvijene tanke korenove kojisu u pojedina~nim slu~ajevima dostizali du`inu i do 7,6 cm (sl. 2a). Prose~na du`ina o`il-jenih bilj~ica iznosila je 1,36 cm, {to odgovara rezultatima koje su dobili Ru`i} i Cerovi}(1998) kod iste sorte. Dobro razvijen korenov sistem, kao i dobar kvalitet o`iljenih bil-jaka uslovili su visok procenat (100%) aklimatizacije pod "mist" sistemom u staklari (sl.4). Me|utim proces mikropropagacije kod ove sorte mo`e biti znatno ubrzan istovre-menim odvijanjem faze multiplikacije i faze o`iljavanja, tako {to se jedan deo o`iljenihbiljaka transplantira nodalno i vra}a u multiplikaciju, a drugi deo se sadi i postavlja naaklimatizaciju (Ru`i} i Cerovi}, 1998).
Tab. 4. Parametri o`iljavanja cv ^a~anska bestrna i cv ^a~anska crna posle 21 danRooting parameters of cvs ^a~anska bestrna and ^a~anska crna after 21 days
Kod cv ^a~anska crna na medijumu za o`iljavanje sa aktivnim ugljem dobijenje nizak procenat o`iljavanja, a izdanci su bili sa relativno slabo razvijenim korenovima(tab. 4, sl. 3a). Nizak procenat o`iljavanja, ali znatno bolji kvalitet o`iljenih bilj~ica namedijumu sa aktivnim ugljem dobijen je i kod maline cv Willamette (Ru`i} i sar., 2003).Istra`ivanja Orlikowske (1984) su me|utim pokazala da je procenat o`iljavanja kod crneribizle cv Roodknop na medijumima koji su sadr`avali IBA tako|e nizak i kretao se is-pod 40%, pa su autori zaklju~ili da su egzogeni auksini neophodni samo za inicijaciju ri-zogeneze.
O`iljene, ali i neo`iljene bilj~ice cv ^a~anske crne su sa|ene u treset i postavljanepod "mist" izmaglicu u staklari u cilju njihove aklimatizacije, koja je u toku.
91
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 87-95
02 zbornik2005_voce- vol 11 61-116 str.qxp 27.7.2005 16:31 Page 91
Sl. 1. Po~etni eksplantati kod cv ^a~anska bestrna (a), cv ^a~anska crna (b) i indukcijarozete (c)
Fig. 1. Initial explants of cvs ^a~anska bestrna (a), ^a~anska crna (b) and rosetteformation (c)
Sl. 2. Izdanci cvs ^a~anske bestrne (a) i ^a~anske crne (b) u fazi multiplikacijeFig. 2. Shoots of cvs ^a~anska bestrna (a) and ^a~anska crna (b) in multiplication
stage
92
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 87-95
a b
a b c
02 zbornik2005_voce- vol 11 61-116 str.qxp 27.7.2005 16:31 Page 92
Sl. 3. Izdanci ^a~anske bestrne (a) i ^a~anske crne (b) o`iljeni na medijumu saaktivnim ugljem, IBA i GA3
Fig. 3. Shoots of cvs ^a~anska bestrna (a) and ^a~nska crna rooted on medium withactive charcoal, IBA and GA3
Sl. 4. Aklimatizovane biljke cv ^a~anske bestrne u staklari
Fig. 4. Acclimatized plants of cv ^a~anska bestrna in greenhouse
Zaklju~ak
Mikropropagacija se danas sve vi{e koristi za brzo razmno`avanje i uvo|enje uproizvodnju novih sorti i hibrida, naro~ito ukoliko se te{ko razmno`avaju standardnimvegetativnim metodama, ili ukoliko se `eli dobiti zdrav sadni materijal.
Novostvorene sorte kupine cv ^a~anska bestrna i crne ribizle cv ^a~anska crna, su
93
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 87-95
a b
02 zbornik2005_voce- vol 11 61-116 str.qxp 27.7.2005 16:31 Page 93
uspe{no razmno`ene ovom savremenom metodom vegetativnog razmno`avanja za sve-ga 4 meseca ako se uzme u obzir da su po~etni eksplantati postavljeni na hranljivu pod-logu sredinom februara meseca, a ve} sredinom juna su dobijene prve o`iljene i aklima-tizovane biljke.
Fazu multiplikacije kod cv ^a~nske crne je potrebno usavr{iti, odnosno uvesti medi-jume sa drugim vrstama i koncentracijama citokinina, a u fazi o`iljavanja ispitati medi-jume bez hormona, ili poku{ati sa direktnom sadnjom u zemlji{ni supstrat.
Rezultati dobijeni u ovom radu ukazuju na potpunu opravdanost primene mikro-propagacije in vitro za brzo i efikasno razmno`avanje zdravog sadnog materijala i nje-govo uvo|enje u proizvodnju.
Literatura
1. Busby, A.L., Himelrick, D.V. (1999): Propagation of blackberries (Rubus spp.)by stem cuttings using various IBA formulation. Acta Horticulturae, 505: 327-332.
2. Donnelly, D.J., Daubeny, H.A. (1986): Tissue culture of Rubus species. ActaHorticulturae, 183: 305-314.
3. Meng, R., Chen, T.H.H., Finn, C.E., Li, J. (2004): Improving in vitro plant re-generation from leaf and patiole eyplants of 'Marion' blackberry. HortScience, 39(2):316-320.
4. Murashige T., Skoog F. (1962): A resived medium for rapid growth and bioas-says with tobacco tissue cultures. Physiologia Plantarum, 15: 473-497.
5. Novak, F., Jurova, Z. (1982): Clonal propagation of grapevine trough in vitroaxillary bud culture. Sci. Hort., 18:231-240.
6. Orlikowska, T. (1984): Micropropagation of Roodknop cv black currant. FruitScience Reports, 11, 1:5-17.
7. Ru`i}, \., Cerovi}, R. (1998): The rapid method of blackberry propagation. Ac-ta Agriculturae Serbica, 3, 6: 55-61.
8. Ru`i}, \., Cerovi}, R., Milenkovi}, S., Lazi}, T. (2003): Proizvodnja zdravogsadnog materijala maline - mikropropagacija in vitro. Zbornik nau~nih radova sa XVIIIsavetovanja o unapre|enju proizvodnje vo}a i gro`|a, Grocka, 9, 2: 45-52.
9. Stanisavljevi}, M. (1999): New small fruit cultivars from Cacak: 1. The newblackberry (Rubus sp.) cultivar '^a~anska bestrna'. Acta Horticulturae, 505: 291-296.
10. Stanisavljevi} M., Raki}evi}, M., Mitrovi}, O., Gavrilovi}-Damljanovi}, J.(2002): Biological-pomological properties of some blackcurrant cultivars and selections.Acta Horticulturae, 585: 231-235.
11. Wainwright, H., Flegmann, A.W. (1986): Studies of the micropropagation ofRibes species. Acta Horticulturae, 183: 315-322.
94
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 87-95
02 zbornik2005_voce- vol 11 61-116 str.qxp 27.7.2005 16:31 Page 94
95
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 87-95
UDC:634.71+634.723:58.085Original scientific paper
MICROPROPAGATION AS MEANS OF RAPIDMULTIPLICATION OF NEW CULTIVARS CACANSKA
BESTRNA BLACKBERRY AND CACANSKA BLACK CURRANT
T. Lazi}, \. Ru`i}*
Summary
Newly developed cultivars, ^a~anska bestrna blackberry and ^a~anska crnablack currant, were successfully multiplied by means of micropropagation in the courseof only few months, i.e. from the middle of February when initial explants were set up tothe middle of June, when first rooted and acclimatized plants were obtained.
The buds from the branches which were cut in the rest period (end of January)and grew under the laboratory conditions at room temperature were used as initial ex-plants. Aseptic culture was established on Murashige and Skoog (MS) medium with BAP2.0, IBA 0.5 and GA3 0.1 mg 1-1. MS media with BAP, IBA or NAA and GA3 were usedfor multiplication, whereas medium MS ? of mineral salts, organic complex constant byMS, with 1.0 mg 1-1 IBA, 0.1 mg 1-1 GA3 and 1g 1-1 of active charcoal was used in therooting phase. The rooted plants were planted into the sterile peat, Steckmedium (Klas-mann) and acclimatized under a 'mist' system in a greenhouse.
Key words: blackberry, black currant, micropropagation, in vitro.
* Tatjana Lazi}, M. Sc, \ur|ina Ru`i}, Ph. D, ARI 'Serbia', Fruit and Grape Research Centre, Kral-ja Petra I, 9, 32000 ^a~ak.
02 zbornik2005_voce- vol 11 61-116 str.qxp 27.7.2005 16:31 Page 95
UDK: 634.55+634.25: 632.111.5Originalni nau~ni rad
ZNA^AJ IZBORA GENOTIPOVA I POLO@AJA PRIPODIZANJU ZASADA BADEMA I BRESKVE
S. ^oli}, G. Zec, D. Marinkovi}, S. Milosavljevi}, Z. Jankovi}*
Izvod: U na{oj zemlji se ekstremno niske zimske temperature i pozni prole}ni mraze-vi ~esto javljaju {to uti~e na smanjenje roda kod vrsta umereno kontinentalnih vo}aka sakratkim biolo{kim mirovanjem, ~ime se odlikuju mnogi genotipovi badema i breskve.Pravilan izbor genotipova i polo`aja zasada jedan je od faktora koji uti~u na redovnu rod-nost. Pod uticajem niskih temperatura u 2003. i 2005. godini cvetni pupoljci sorti bade-ma Troito i Marcona na Slankamena~kom bregu izmrzli su prose~no oko 40%, dok je uravnici Oglednog polja u Institutu PKB Agroekonomik u Padinskoj Skeli izmrzavanje is-tih sorti bilo 100%. Me|u ispitivanim sortama breskve najmanje su izmrzli cvetni pupolj-ci sorti: Autumn Glo, Maria Aurelia i Stark RedGold. Prema niskim temperaturama na-josetljivije su sorte Weinberger i Maria Bianca.
Klju~ne re~i: polo`aj, badem, breskva, izmrzavanje, cvetni pupoljci.
Uvod
U Srbiji i Crnoj Gori proizvodnja badema daleko zaostaje za potrebama i mogu}nos-tima (Mi{i}, 2002). Badem se u Srbiji gaji gotovo isklju~ivo na oku}nici. Cvetni pupolj-ci badema zbog naglih promena temperature u toku ekolo{kog mirovanja ~esto delimi~noili u potpunosti izmrzavaju. Rano cvetanje badema ograni~ava areal njegovog gajenja. Zagajenje badema pogodni su hladniji polo`aji, podru~ja do 600 m nadmorske visine (Bu-latovi}, 1985), bez velikih kolebanja temperature u zimskom periodu, sa prole}em bezpoznih mrzeva i dugim toplim letom. Prou~avaju}i vreme cvetanja poznocvetnih sortibadema Zec i sar. (1999) utvrdili su da cvetanje sorti Marcona, Trioto, Texas i Superno-va po~inje posle kajsije. Najkasnijim cvetanjem odlikuje se sorta Texas.
Biolo{ki (zimski) odmor breskve traje 200-1100 ~asova (Faust, 1989). Breskva najbolje uspeva u podneblju koje se odlikuje blagim zimama. Biolo{ki
odmor mnogih sorti breskve traje relativno kratko, do sredine januara. U ovom periodu
96
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 96-103
* Mr Slavica ^oli}, mr Gordan Zec, mr Dejan Marinkovi}, Sne`ana Milosavljevi}, dipl. biolog, Zo-ran Jankovi}, dipl. in`-, Institut PKB Agroekonomik, Industrijsko naselje b.b., 11213 Padinska Skela.
02 zbornik2005_voce- vol 11 61-116 str.qxp 27.7.2005 16:31 Page 96
cvetni pupoljci breskve mogu izdr`ati -20° C bez o{te}enja, dok u periodu ekolo{kogmirovanja temperatura od -11°C dovodi do njihovog izmrzavanja.
Paoli et all. (1977) utvrdili su da otpadanje cvetnih pupoljka breskve i nektarine u ve-likoj meri zavisi od temperature u toku zimskog mirovanja.
]ori} i Kedi} (1989) utvrdili da temperatura od -24° u trajanju od pola sata dovodido 100% izmrzavanja pupoljka breskve i nektarine.
^oli} i sar. (1998) utvrdili su u Ritopeku potpuno izmrzavanje pupoljaka sortebreskve Vesna kod stabala u podno`ju zasada i za 10-15% manji procenat izmrzavanjepupoljka iste sorte na vi{im polo`ajima, kao posledicu pojave mraza u fazi bubrenjapupoljka i po~etka cvetanja.
Cilj rada bio je da se utvrdi procenat izmrzavanja cvetnih pupoljaka breskve i bade-ma u zavisnosti od sorte i lokaliteta.
Materijal i metod rada
Ispitivanja su obavljena u 2003. i 2005. godini, kada su tokom zime zabele`ena veli-ka kolebanja temperature i veoma jaki mrazevi (do -22°C). Na osnovu broja izmrzlihpupoljaka izra~unat je procenat izmrzavanja.
Sa dva lokaliteta uzimano je po 10 jednogodi{njih gran~ica u fazi balona sa po tri sta-bala breskve, nektarine i badema. Ispitivanjima su obuhva}eni:
1. Sortimentski vo}njak na objektu Ogledno polje Instituta PKB Agroekonomik uPadinskoj Skeli na nadmorskoj visini od 72 m. Ispitivane su sorte badema: Troito, Texas,Marcona i Supernova i breskve Redhaven, Maja, Vesna Maria Bianca, Cresthaven, MariaDelizia i Autumn Glo, nektarine Weinberger, Early Sungrand Nectaross, Maria Aurelia iStark Red Gold.
2. Proizvodni zasadi breskve sa sortama Redheven, Crestheven i Stark Redgold, sortebadema Troito i Marcona i ve{ta~ka populacija sejanaca badema na oku}nicama, nalokalitetu Slankamena~ki breg, na nadmorskoj visini oko 200 m.
Ekstremne temperature vazduha zabele`ene u dve ogledne godine na posmatranimlokalitetima prikazane su u tabeli 1.
97
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 96-103
02 zbornik2005_voce- vol 11 61-116 str.qxp 27.7.2005 16:31 Page 97
Tab.1. Ekstremne temperature vazduha tokom zimskog mirovanja breskve i badema(2003. i 2005. godina)Temperature extremes during peach and almond winter rest (2003. and 2005. years)
Rezultati rada i diskusija
Biolo{ko mirovanje badema je kratko i traje 300-500h, a po nekim tuma~enjima do-voljno je samo 100 sati sa temperaturom od 6°C da bi badem normalno po~eo vegetaci-ju (Bulatovi}, 1985). U zavisnosti od sorte i pripremljenosti za zimski odmor izmrza-vanje cvetnih pupoljka nastaje pri temperaturi od -18 do-20° C. S obzirom da su se jakimrazevi i 2003. i 2005 godine javili u periodu ekolo{kog mirovanja kod badema je naoba lokaliteta zabele`en ve}i procenat izmrzavanja cvetnih pupoljaka nego kod breskve(tab 2.i 3.). Na lokalitetu Ogledno polje rod je u obe godine u potpunosti izostao. Cvetnipupoljci sorti Marcona i Troito na lokalitetu Slankamena~ki breg u proseku su izmrzli41,3 %, pa se niske temperature u 2003. i 2005. nisu zna~ajnije odrazile na rod.
Tab. 2. Procenat izmrzavanja cvetnih pupoljaka badema (2003. i 2005. godina)Almond flower buds freezing per cent (2003 and 2005 years)
98
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 96-103
02 zbornik2005_voce- vol 11 61-116 str.qxp 27.7.2005 16:31 Page 98
99
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 96-103
Populacija sejanaca na podru~ju Slankamena je bogati izvor germplazme badema.Vi{egodi{njim obilaskom lokaliteta Slankamena~ki breg i pregledom preko 300 stabalaizdvojeno je 30 genotipova badema. Ve}ina selekcija se odlikuje poznim cvetanjem. Izm-rzavanje cvetnih pupoljaka kod odabranih stabala sejanaca badema u 2003. godini se kre-tao od 15-46%, a u 2005. godini od 28-54% (tab. 2).
Najve}em broju danas gajenih sorti breskve i nektarine potrebno je za biolo{komirovanje izme|u 600 i 950 sati sa temperaturama ni`im od 7°C. Sorte Redhaven,Cresthaven i Stark RedGold imaju dug zimski odmor (950 i 900 h) i umereno su osetljiveprema zimskim i poznim prole}nim mrazevima (Mi{i}, 1989).
Pejki} i sar. (1987) su prou~avaju}i uticaj niskih zimskih temperatura (januar-febru-ar) utvrdili najve}i stepen otpornosti kod sorti Redhaven, Colins, Redtop i Merlin Har-mony, a najve}u osetljivost kod sorti Springold, Armgold, Flakara i Early Glo.
Ovim ispitivanjem na oba posmatrana lokaliteta utvr|eno je da su sorte Redhaven(50,0 i 31,5%), Cresthaven (45,0 i 30,5%) i Stark RedGold (60,5 i 40,5%) umereno os-etljive prema zimskim i poznim prole}nim mrazevima (tab. 3). Nasuprot njima sorta nek-tarine Early Sungrand ima kra}i zimski odmor (700 h), {to je uticalo na ve}e izmrzavan-je cvetnih pupoljaka (74,0%). Na Oglednom polju najve}e izmrzavanje utvr|eno je kodbreskve belog mesa Maria Bianca (73,5%) i nektarine Weinberger (80,5%). Najmanju os-etljivost pokazale su breskva Autumn Glo (39,0%) i nektarine Stark RedGold i Maria Au-relia (60,5%).
02 zbornik2005_voce- vol 11 61-116 str.qxp 27.7.2005 16:31 Page 99
Tab. 3. Procenat izmrzavanja cvetnih pupoljaka breskve i nektarine (2003. i 2005.godina) Peach and nectarine flower buds freezing per cent (2003 and 2005 years)
Pored porekla sorti i trajanja biolo{kog mirovanja i klimatski uslovi u kojima sustvorene ispitivane sorte imali su veliki uticaj na osetljivost prema niskim temperatura-ma. Sorte breskve i nektarine poreklom iz toplijeg klimata po pravilu slabije se adaptira-ju na uslove o{tre umereno kontinentalne klime od sorti nastalih u klimatu sli~nom na{em(tab.3.).
Iako su mrazevi u februaru 2003. bili slabiji nego u februaru 2005. godine, porasttemperatura i do 20°C, a zatim nagli pad ispod nule (do -8°C) u martu 2003. godine do-prineli su ve}em procentu izmrlih pupoljaka breskve u 2003. godini.
Zaklju~ak
Pod uticajem niskih temperatura u 2003. i 2005. godini cvetni pupoljci sorti bademaTroito i Marcona na Slankamena~kom bregu izmrzli su prose~no oko 40%, dok je uravnici Oglednog polja u Padinskoj Skeli izmrzavanje istih sorti bilo 100%. Me|u ispi-tivanim sortama breskve najmanje su izmrzli cvetni pupoljci: Autumn Glo, Maria Aure-
100
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 96-103
02 zbornik2005_voce- vol 11 61-116 str.qxp 27.7.2005 16:31 Page 100
lia i Stark RedGold. Prema niskim temperaturama najosetljivije su sorte Weinberger iMaria Bianca.
Pravilnim izborom sorti i polo`aja pri podizanju novih zasada visoko komercijalnihsorti breskve i badema mogu se izbe}i rizici umanjenja ili potpunog gubitka roda. Sortenastale u toplijem klimatu, sa kra}im biolo{kim mirovanjem treba po pravilu saditi na po-br|ima, severnim ekspozicijama i blagim padinama sa dobrim provetravanjem. Sortedu`eg biolo{kog mirovanja, stvorene u klimatu sli~nom na{em mogu se gajiti uzodre|ene rizike i u ravnici.
S obzirom da se u na{oj zemlji ekstremno niske zimske temperature i pozni pro-le}ni mrazevi ~esto javljaju, budu}oj rejonizaciji badema i breskve vrsta treba pri}i veo-ma odgovorno, vode}i ra~una i o klimatskim karakteristikama mesta nastanka sorte.Nove sorte treba ispitati na ve}em broju lokaliteta, kako bi se odredilo optimalno po-dru~je za njeno gajenje.
U na{oj zemlji se ekstremno niske zimske temperature i pozni prole}ni mrazevi ~es-to javljaju {to uti~e na smanjenje roda kod vrsta vo}aka sa kratkim biolo{kim mirovan-jem, kao {to su badem i breskva. Pravilan izbor polo`aja zasada jedan je od faktora kojiuti~u na redovnu rodnost. Pod uticajem niskih temperatura u 2003. i 2005. godini cvetnipupoljci sorti badema Troito i Marcona na Slankamena~kom bregu izmrzli su prose~nooko 40%, dok je u ravnici Oglednog polja izmrzavanje istih sorti bilo 100%. Me|u ispi-tivanim sortama breskve najmanje izmrzavanje cvetnih pupoljaka imale su: Autumn Glo,Maria Aurelia i Stark RedGold. Na niske temperature najosetljivije su sorte Weinbergeri Maria Bianca.
Treba raditi na stvaranju sorti breskve i badema prilago|enih na{em klimatu. Za totreba iskoristiti bogatstvo germplazme prirodnih populacija ovih vrsta sa teritorije Srbi-je.
Literatura
1. Bulatovi}, S. (1985): Badem. U: Orah, le{nik, badem.Nolit, Beograd.2. ^oli} , S., Krulj, Lj., Zec, G., Todorovi} R., Mi{i} P.D. (1998): Uticaj prole}nih
mrazeva na izmrzavanje cvetnih pupoljaka nekih sorti breskve. Zbornik nau~nih radova,4 2: 1-7.
3. ]ori} D., Kedi} M. (1989): Uticaj niskih temperatura na izmrzavanje cvetnihpupoljaka u nekih sorti breskve. Jug. vo}. 23, 87-88:455-458.
4. Faust, M. (1989): Psihology of Temperate Zone Fruit Trees. John Wiley andSons, New York-Chichester-Brisbane-Toronto-Singapore.
5. Mi{i}, P.D. (1989): Breskva.U: Nove sorte vo}aka. Nolit, Beograd.6. Mi{i}, P.D. (1989): Badem.U: Nove sorte vo}aka. Nolit, Beograd.7. Paoli, G. De., Poletto, G., Sansavini, S.Savorelli, M. (1977): Cold damage in
peaches and nectarines in the plain and hill regions of Emilia-Romagna. Rivista della or-toflorofrutticoltura Italiana, 61, 4: 239-250.
8. Pejki}, B., Nanadovi}-Mratini}, E., Vuli}, T. (1987): Uticaj niskih zimskih tem-
101
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 96-103
02 zbornik2005_voce- vol 11 61-116 str.qxp 27.7.2005 16:31 Page 101
peratura na izmrzavanje cvetnih pupoljaka nekih sorti breskve. Nauka u praksi, 17, 1-2:51-66.
9. Zec, G., ^oli}, S., Peki}, M., Marinkovi} D. (1999): Vreme cvetanja nekih sortibadema u uslovima Padinske Skele.
102
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 96-103
02 zbornik2005_voce- vol 11 61-116 str.qxp 27.7.2005 16:31 Page 102
103
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 96-103
UDC: : 634.55+634.25: 632.111.5Original scientific paper
IMPORTANCE OF GENOTYPES AND POSITION OFORCHARDS FOR ALMOND AND PEACH
S. ^oli}, G. Zec, D. Marinkovi}, S. Milosavljevi}, Z. Jankovi}*
Summary
In Serbia and Montenegro extremely low winter temperatures and late spring frostsare very often. That has influence on yield decreasing of fruit species with short biolog-ical rest, what is characteristics of many almond and peach genotypes. Right choice ofgenotypes and orchard positions are the important factor that has influence on regularcropping. Low temperatures in 2003. and 2005. years caused 40% (in average) frozingof almond flower buds cv. Troito and Marcona on Slankamen hill. The same cultivars inflat ground of Ogledno polje, Institute PKB Agroekonomik in Padinska Skela, frozed100%. Under the examinated peach cultivars Autumn Glo, Maria Aurelia i Stark Red-Gold had the lowest percentage of frozen flower buds. The most susceptible peach culti-vars are Weinberger and Maria Bianca.
Key words: position, peach, almond, freezing, flower buds.
* Slavica ^oli}, M.Sc., Gordan Zec, M.Sc., Dejan Marinkovi}, M.Sc., Sne`ana Milosavljevi}, B.Sc., Zoran Jankovi}, B. Sc., Institute PKB Agroekonomik, Industrijsko naselje b.b., 11213 Padinska Skela.
02 zbornik2005_voce- vol 11 61-116 str.qxp 27.7.2005 16:31 Page 103
UDK:634.54:631.541.1Orginalni nau~ni rad
POMOLO[KO-TEHNOLO[KE OSOBINE SORTI LESKEOKALEMLJENE NA SEJANCU ME^JE LESKE
R. Mileti}, M. @iki}, N. Miti}, R. Nikoli}
Izvod: U su{nim agroekolo{kim uslovima isto~ne Srbije izu~avane su pomolo{ko-tehnolo{ke osobine sorti leske okalemljene na sejancu me~je leske. Izu~avane sorte(Rimski, Istarski dugi, Tonda Gentile Romana, Kosford) su prose~ne krupno}e ploda od22,9x18,4x16,5 mm i jezgre 14,3x11,3x10,2 mm. Masa plodova je bila od 2,05 g (Rim-ski) do 3,42 (Istarski dugi) sa prosekom od 2,54 g, a jezgre od 0,98 do 1,55 g u istih sor-ti. Sadr`aj jezgre je bio od 42,0% (Tonda) do 47,8% (Rimski). Sadr`aj ulja u jezgri je vi-sok 62,3% (54,1-69,9%), mineralnih materija 2,70% (2,24-3,11%) i sirovih proteina15,9% (14,3-17,8%). Sve prou~avane sorte mogu se preporu~iti za masovno gajenje naispitivanom podru~ju.
Klju~ne re~i: leska, sorte, podloga, me~ja leska, plod, jezgra
Uvod
Leska je cenjeno i tra`eno vo}e zbog izuzetne hranljive vrednosti, dobre transporta-bilnosti i lakog ~uvanja. I pored toga le{nik je deficitaran na na{em tr`i{tu. Doma}aproizvodnja obezbe|uje tek oko 10% potrebnih godi{njih koli~ina, kako navode Cerovi}i sar. (2003) i Mitrovi} (2002).
U cilju intenziviranja i unapre|enja proizvodnje za zasnivanje zasada se sve vi{e ko-riste kalemljene sadnice leske. Me~ja leska (Corylus colurna L.) je jedino pogodna zaovu namenu. U okviru roda Corylus me~ja leska ne razvija izdanke. Uz to ima mo}an ko-renov sistem te je pogodna za suvlja podru~ja (Nini}-Todorovi} i sar., 1994). Sa drugestrane sortiment je zna~ajan momenat u {irenju i unapre|enju proizvodnje leske te za-slu`uje posebnu pa`nju (Kora}, 2000).
Iz navedenih razloga, a u cilju sagledavanja prednosti ovakvog na~ina gajenja leske,posebno sa aspekta su{e i stresa sprovedena su istra`ivanja na podru~ju isto~ne Srbije.
104
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 104-111
Dr Rade Mileti}, Mihajlo @iki}, dipl. in`., dr Nevena Miti}, dr Radomirka Nikoli}, Institut SRBI-JA, Centar za poljoprivredna i tehnolo{ka istra`ivanja, Grljanski put b.b., 19000 Zaje~ar
02 zbornik2005_voce- vol 11 61-116 str.qxp 27.7.2005 16:31 Page 104
Ovo podru~je se pored ostalog odlikuje skromnim padavinama i ~estim su{nim periodi-ma (Mileti} i sar., 2002).
Materijal i metode rada
Ogledni zasad podignut je 1997. godine na imanju Centra za poljoprivredna i tehno-lo{ka istra`ivanja u Zaje~aru. Zasa|ene su ~etiri sorte (Rimski, Istarski dugi, Tonda Gen-tile Romana, Kosford) po blok sistemu u ~etiri ponavljanja na rastojanju 5 x 4 m. Zasadje uredno negovan, a |ubrenje je obavljano na osnovu rezultata folijarne dijagnostike. Uradu su prikazani trogodi{nji rezultati (2001-2003. god.) plodnosti i vodnog re`imazemlji{ta kao i sadr`aja ukupne vode i makroelemenata u li{}u leske. Uz to, prikazane sui va`nije pomolo{ko-tehnolo{ke osobine plodova izu~avanih sorti. Za sprovedene anal-ize kori{}ene su standardne metode koje se koriste u pomologiji. Rezultati su obra|enistatisti~ki analizom varijanse i LSD testom.
Rezultati i diskusija
U cilju sagledavanja mogu}nosti uzgoja leske na podlozi - sejancu me~je leske uagroekolo{kim uslovima isto~ne Srbije, neophodno je da se ukratko analiziraju va`nijimeteorolo{ki ~inioci i plodnost zemlji{ta na kome je podignut zasad (tabela 1).
Tab. 1. Padavine i temperature vazduhaPrecipitation and air temperature
Prema navedenim podacima u periodu ispitivanja godi{nje i padavine u vegetaciji subile ve}e od vi{egodi{njeg proseka, a do{lo je i do pove}anja temperature vazduha. Is-tovremeno, prose~na godi{nja relativna vla`nost vazduha bila je ni`a, a vegetaciona ve}a
105
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 104-111
02 zbornik2005_voce- vol 11 61-116 str.qxp 27.7.2005 16:31 Page 105
od proseka. I pored toga {to su bile obilnije, raspolo`ive padavine zaostaju za optimalnopotrebnim za uzgoj leske. Optimalne godi{nje potrebe leske za vodom su od 700 do 800mm pod uslovom da su pravilno raspore|ene, a relativna vla`nost od 70 do 80% (Bula-tovi}, 1985). Nasuprot tome, Manu{ev (1988) navodi da su za gajenje leske u Bosnipogodni rejoni sa srednjim godi{njim temperaturama iznad 9,6 °C i padavinama od 1000mm, odnosno 350-400 mm u vegetaciji. U rejonima Turske, koja je najve}i proizvo|a~leske, temperature vazduha su 17,0 0C, a padavine 875 mm.
Za uspe{an rast i razvoj, stabilno plodono{enje i kvalitetne plodove, leska pored os-talog zahteva plodna zemlji{ta sa povoljnim fizi~kim i biolo{kim osobinama. U ogled-nom zasadu plodnost zemlji{ta bila je povoljna za uzgoj leske. Tako je na po~etku peri-oda ispitivanja sadr`aj K2O iznosio 29,6 mg/100 g vazdu{no suve zemlje, P2O5 13,3
mg/100 g, humus 3,8%, CaCO3 4,35% i pH 6,11. Prema kriterijumima koje navodi
Manu{ev (1988) i Kora} (2000), plodnost zemlji{ta je u optimalnim granicama, pogod-na za gajenje leske.
Navedeni agroekolo{ki uslovi su uticali na stanje zemlji{ne vlage, sadr`aj ukupnevode i makroelemenata u li{}u, {to je prikazano u tabeli 1.
Sredinom avgusta, u vreme kada se uzorkuje li{}e za odre|ivanje stanja makroele-menata, sadr`aj zemlji{ne vlage u proseku je iznosio 15,0%. U zavisnosti od sorte,sadr`aj zemlji{ne vlage bio je u garnicama od 14,2 do 15,5%. U isto vreme sadr`aj ukup-ne vode u li{}u prose~no je iznosio 53,7%, odnosno od 53,3% do 54,5%. Bez obzira nato {to se uzgajaju u istim uslovima, izme|u sadr`aja zemlji{ne vlage na stani{tima poje-dinih sorti utvr|ene su visokosignifikantne razlike. Nasuprot tome, izme|u sadr`ajaukupne vode me|u sortama u li{}u nisu utvr|ene statisti~ke zna~ajnosti (tabela 2).
Tab. 2. Vodni re`im i sadr`aj makroelemenata u li{}u leskeTotal water content and content of macroelements in leaves of hazelnut tree cultivars
Li{}e se nalazi u centru metabolizma svake vo}ne vrste te je najpouzdaniji indikatorstanja sadr`aja biogenih elemenata, odnosno ishranjenosti vo}aka {to se odnosi i na
106
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 104-111
02 zbornik2005_voce- vol 11 61-116 str.qxp 27.7.2005 16:31 Page 106
lesku. Iz ovih razloga za projekciju ishrane posebno su zna~ajni rezultati folijarne dijag-nostike u avgustu. Tako je prose~an sadr`aj azota u suvoj materiji li{}a izu~avanih sortileske bio je u proseku 1,86% (1,79-1,94%), fosfora 0,10% (0,09-0,11%) i kalijuma 0,80(0,73-0,88%) (tabela 2). U pogledu sadr`aja kalijuma u li{}u ispitivanih sorti utvr|ene suvisoko signifikantne razlike. Me|utim, izme|u sadr`aja azota i fosfora ove rezlike nisuutvr|ene. U odnosu na kriterijume sadr`aja biogenih makroelemenata u li{}u leske kojenavodi Childers (1969) kao i Shear et Faust (1980), na{i rezultati su u optimalnim grani-cama. Ovakvo stanje biogenih elemenata je u vezi pored ostalog i sa bujnim korenovimsistemom me~je leske.
Krupno}a i masa plodova ispitivanih sorti prikazane su u tabelama 3 i 4.
Tab. 3. Krupno}a plodova i jezgre sorti leskeFruit and kernel size of hazelnut cultivars
Prose~na krupno}a plodova (du`ina, {irina, debljina) za sve sorte je 22,9x18,4x16,5mm, a jezgre 14,3x11,3x10,2 mm. Masa plodova je bila od 2,05 g (Rimski) do 3,42 (Is-tarski dugi), sa prosekom od 2,54 g, a jezgre 0,98-1,55 g u istih sorti. U zavisnosti odmase ploda i jezgre sadr`aj jezgre je bio od 42,0% (Tonda) do 47,8% (Rimski).
107
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 104-111
02 zbornik2005_voce- vol 11 61-116 str.qxp 27.7.2005 16:31 Page 107
Tab. 4. Masa plodova i hemijski sastavFruit mass and chemical content of cernel
U pogledu krupno}e plodova i jezgre posebno se isti~u sorte Istarski dugi i TondaGentile Romana, {to su i njihove sortne osobine. Sli~ni rezultati su i u pogledu maseplodova, jezgre i sadr`aja jezgre. Iz ovih razloga po svim navedenim osobinama izme|uispitivanih sorti utvr|ene su visokosignifikantne i signifikantne razlike. S obzirom da senavedene sorte gaje na sejancu me~je leske, pore|enje sa rezultatima klasi~nog gajenjana sopstvenom korenu nije relevantno. ^injenica je da su navedene sorte u na{em slu~ajusa boljim osobinama nego {to to navode Simovski (1971) i Manu{ev (1974) za usloveMakedonije i Bosne kao i Mileti} i sar. (2002) na podru~ju ispitivanja.
Sadr`aj ulja u jezgri leske bio je visok - 62,3% (54,1-69,9%) kao i sadr`aj mineralnihmaterija - 2,70% (2,24-3,11%). Nasuprot tome, prose~an sadr`aj sirovih proteina je ni`iod 15,9% (tabela 4). Za lesku je karakteristi~no da visok sadr`aj ulja uslovljava ni`isadr`aj sirovih proteina u jezgri, {to se ispoljilo i u na{em slu~aju. Ispitivane sorte su is-poljile svoje karakteristi~ne osobine. Na to nam ukazuju i rezutati analize varijanse iLSD-testa. Sli~ne podatke o hemijskom sastavu jezgre leske navode Cociu (1967), Mi-lutinovi} i sar (1982), Mitrovi} i sar. (1996) za iste sorte u razli~itim agroekolo{kimuslovima.
Zaklju~ak
Na osnovu sprovedenih istra`ivanja (2001-2003) uzgoja leske okalemljene na sejan-cu me~je leske u su{nim i uslovima oskudnim u padavinama bez navodnjavanja ostvarenisu slede}i rezultati:
1. Sadr`aj zemlji{ne vlage bio je u proseku 15,0% (14,2-15,5%), a sadr`aj ukupne
108
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 104-111
02 zbornik2005_voce- vol 11 61-116 str.qxp 27.7.2005 16:31 Page 108
vode u li{}u 53,7% (53,3-54,5%). Prose~an sadr`aj azota u suvoj materiji li{}aizu~avanih sorti leske bio je u proseku 1,86% (1,79-1,94%), fosfora 0,10% (0,09-0,11%)i kalijuma 0,805 (0,73-0,88%).
2. Prose~na krupno}a plodova (du`ina, {irina, debljina) za sve sorte je22,9x18,4x16,5 mm, a jezgre 14,3x11,3x10,2 mm. Masa plodova je bila od 2,05 g (Rim-ski) do 3,42 (Istarski dugi) sa prosekom od 2,54 g, a jezgre 0,98-1,55 g kod istih sorti. Uzavisnosti od mase ploda i jezgre sadr`aj jezgre je bio od 42,0% (Tonda) do 47,8% (Rim-ski). U pogledu krupno}e i mase plodova i jezgre ispitivane sorte su ispoljile karakter-isti~ne osobine.
3. Sadr`aj ulja u jezgri leske bio je visok - 62,3% (54,1-69,9%), kao i sadr`aj miner-alnih materija 2,70% (2,24-3,11%). Nasuprot tome, sadr`aj sirovih proteina je ni`i od15,9% (14,3-17,8%).
Sve prou~avane sorte mogu se preporu~iti za masovno gajenje na ispitivanompodru~ju.
Literatura
1. Bulatovi}, S. (1985): Orah, le{nik, badem. Nolit, Beograd2. Cerovi}, S., Mitrovi}, M., Oparnica, ^., Mileti}, R., Nini}-Todorovi}, J., Gol{in,
B., Bjeli}, S. (2003): Predlog novog jugoslovenskog sortimenta leske. Savremenapoljoprivreda, Vol. 52, 1-2: 33-38.
3. Chidlers, N.F. (1969): Nutrition of fruit crops. Sommerset Press. Sommervile,New Jersy.
4. Cociu, V. (1967): Pomologia Republici Romania, Bucurest.5. Kora}, M. (2000): Leska, Technosoft, Novi Sad.6. Manu{ev, B. (1974): Hemijski sastav plodova u nekih sorti leske. Jugoslovensko
vo}arstvo, 27:3-8.7. Manu{ev, B. (1988). Uzgoj leske. Zadrugar, Sarajevo.8. Mitrovi}, M., Oga{anovi}, D., Te{ovi}, @., Stanisavljevi}, M., Plazini}, R.
(1996): Pomological and technological properties of some hazelnut cultivars. Acta Hor-ticulturae,445:151-156.
9. Mitrovi}, M. (2002): Stanje i proizvodnja leske u svetu i Jugoslaviji. Ju-goslovensko vo}arstvo, 139-140:137-147.
10. Mileti}, R., Oga{anovi}, D., Mitrovi}, M., Petrovi}, R. (2002): Rezultatiizu~avanja va`nijih pomolo{ko-tehnolo{kih osobina plodova leske u isto~noj Srbiji. Ju-goslovensko vo}arstvo, 137-138:19-26.
11. Milutinovi}, M., Savi}, S., Nikoli}, \. (1982): Prilog prou~avanju ulja u nekihsorti leske. Jugoslovensko vo}arstvo, 97-98:31-34.
12. Nini}-Todorovi}, J., Kora}, M., Cerovi}, S. (1994): Ispitivanje me~je leske(Corylus colurna L.) kao podloge za doma}u lesku (Corylus avelana L.). Jugoslovenskovo}arstvo, 105-106: 35-39.
13. Shear C.B., Faust M. (1980): Nutritional ranges in decidious tree fruits and nuts.
109
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 104-111
02 zbornik2005_voce- vol 11 61-116 str.qxp 27.7.2005 16:31 Page 109
Hort. Rev., 2:142-163. 14. Simoski, V., Manu{ev, B., Velova, D., Kuzmanovski, I. (1971): Prilog
pomolo{kom prou~avanju sorti leske. Zbornik I simpozijuma o lupinastom sa|u. Ljubl-jana, 58-65.
110
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 104-111
02 zbornik2005_voce- vol 11 61-116 str.qxp 27.7.2005 16:31 Page 110
111
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005) 104-111
UDC: 634.54:631.541.1Original scientific paper
POMOLOGICALLY- TECHNOLOGICAL CHARACTERISTICSOF HAZELNUT TREE CULTIVARS GRAFTED ON TURKISH
HAZEL ROOTSTOCK
R. Mileti}, M. @iki}, N. Miti}, R. Nikoli}*
Summary
During the period of 2001.-2003., we were conducted researches of pomologically-technological characteristics of hazelnut tree cultivars (Roman hazelnut, Istarski dugi,Tonda Gentile Romana and Kosford), grafted on Turkish hazel rootstock. The research-es were carried out in arid agro ecological conditions of eastern Serbia.
Soil moister content was in average 15.0% (14.2-15.5%), and total water content inleaves were 53.7% (53.3-54.5%). Content of nitrogen in dry matter of leaves was in av-erage 1.86% (1.79-1.94%), content of phosphor was 0.10% (0.09-0.11%) and of potassi-um 0.81% (0.73-0.88%).
The average size of fruits (length, width and thickness) for all cultivars was22.9x18.4x16.5 mm, and for kernel was 14.3x11.3x10.2 mm. The mass of fruits wasfrom 2.05g (Roman hazelnut) to 3.42g (Istarski dugi) and in average 2.54g, and mass ofkernel was from 1.55 to 0.98g in same cultivars and in average 1.14g. Depending onmass of fruits and kernel, content of kernel was from 42.0% (Tonda) to 47.8% (Roman).Regarding size and mass of fruits and kernel, all of investigated cultivars expressed char-acteristic properties.
Oil content in kernel was high- 62.3% (54.1-69.9%), as well as content of mineralmatters 2.70% (2.24-3.11%). Opposite to this results, content of crude proteins was low-15.9% (14.3-17.8%).
All of investigated cultivars deserve to be grown on large area in this region.
Key words: hazelnut, cultivars, rootstock, Turkish hazel, fruit, kernel
* Rade Mileti}, Ph. D., Mihajlo @iki}, B. Sc., Nevena Miti}, Ph. D., Radomirka Nikoli}, Ph. D., In-stitute SRBIJA, Centre for Agricultural and Tehnology Research, Grljanski put b.b., 19000 Zaje~ar
02 zbornik2005_voce- vol 11 61-116 str.qxp 27.7.2005 16:31 Page 111
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005)
01 zbornik2005_voce- vol 11 112-113 str.qxp 27.7.2005 16:31 Page 1
DP "HIP AZOTARA" PAN^EVO
PROIZVODNI PROGRAM
U postrojenjima HIP Azotare dnevno seproizvodi 1200 do 1400 tona KAN-a, 3oo kar-bamida i 500 tona me{anog NPK djubriva.
Do 1999. godine, kada je bombardovanjemsru{en pogon za proizvodnju kompleksnog NPKdubriva, u Azotari se dnevno proizvodilo oko600 tona ovog djubriva razli~itih formulacija.
Proizvodni kapaciteti pogona su.
AMONIJAK 300 000 tona godi{nje,AZOTNA KISELINA 300 000 tona godi{nje,KAN 300 000 tona godi{nje,NPK 150 000 tona godi{njeKARBAMID 80 000 tona godi{nje,N-RASTVORI 10 000-20 000 tona godi{nje,TALO@NI CaCO3 3000 tona godi{nje.
Mineralno djubrivo se isporu~uje u polietilenskim vre}ama od 50 kilograma ili urasutom stanju po `elji kupaca. Za ba{tensko rekreativne potrebe isporu~uje se malo pakovanje od 5 kilograma. Kvalitetno pakovanje omogu}ava siguran transport i skladi{tenje kod kupca.
Pored mineralmog djubriva ova fabrika proizvodi:
ANHIDROVANI AMONIJAK, koncentracije 99,8%.AZOTNU KISELINU(tehni~kog i purum kvaliteta), koncentracije do 57%AMONIJUM NITRAT (tehni~kog kvaliteta), razli~itih koncentracija.AZOTNE RASTVORE (amonija~nu vodu, dixol 447, dixol 410, AN-rastvor 330,AN-rastvor 280).
Od industrijski komprimovanih gasova HIP Azotara proizvodi:*ugljen dioksid*sintezni gas*industrijski vazduh*kiseonik*azot*argon*vodonik
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005)
01 zbornik2005_voce- vol 11 112-113 str.qxp 27.7.2005 16:31 Page 2
Zbornik nau~nih radova, Vol. 11 br. 5 (2005)
01 zbornik2005_voce- vol 11 112-113 str.qxp 27.7.2005 16:31 Page 3
