ПРОСТОРНИ ПЛАН ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЈЕНЕ...

ул. I крајишког корпуса 16 , 78 000 Бања Лука, , тел./факс: 051/311-818, тел.: 051/301-202; e-mail: [email protected], ж.р. НЛБ Развојна банка: 562-099-80703512-18, ПИБ: 402891600009

д. о. о. Б а њ а Л у к а

ПРОСТОРНИ ПЛАН ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЈЕНЕ

"АЕРОДРОМ БАЊАЛУКА" (информационо-документациона основа)

БАЊАЛУКА, март 2018.год.

mailto:[email protected]

д. о. о. Б а њ а Л у к а , ул. I крајишког корпуса 16 , 78 000 Бања Лука, тел./факс: 051/311-818, тел.: 051/301-202; e-mail: [email protected], ж.р. НЛБ Развојна банка: 562-099-80703512-18, ПИБ: 402891600009

2

ПРЕДМЕТ: ПРОСТОРНИ ПЛАН ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЈЕНЕ ″АЕРОДРОМ БАЊАЛУКА″ (информационо-документациона основа) ИНВЕСТИТОР: ЈП „АЕРОДРОМИ РС“ а.д. БАЊАЛУКА

НОСИЛАЦ ИЗРАДЕ: „ROUTING“ д.о.о. БАЊАЛУКА

БРОЈ ПРОТОКОЛА: 2.170/16

ВЕРИФИКАЦИЈА: СКУПШТИНА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ НА СЈЕДНИЦИ ОДРЖАНОЈ ................године УЧЕСНИЦИ У ИЗРАДИ: НИНОСЛАВ МИТРИЋ, дипл.просторни планер ........................................... ДРАГИЦА ХРНИЋ, дипл.просторни планер ................................................. ИГОР КУЗМАНОВИЋ, дипл.просторни планер ................................................. НАТАША ВОЈВОДИЋ, дипл.инж.арх.............................................................. ДАРКО ЧВОРИЋ, дипл.инж.саоб. .................................................................. МИРЈАМ САВИЋ, дипл.инж.грађ. .................................................................... ГОРАН ПАШИЋ, дипл.инж. маш....................................................................... ЂУРО ВУЈКОВИЋ, дипл.инж.ел...................................................................... БОБАН ВУЧАНОВИЋ, дипл.инж.ел................................................................. НИКОЛА РАЈИЛИЋ, дипл.инж. ел.. ................................................................ СЛАЂАНА МАЛЕШ, дипл.инж.пољоп. ........................................................... СВЈЕТЛАНА КОЏО, мастер зашт. жив. средине ............................................. АЛЕКСАНДРА КУТИЋ, мастер инж. шум........................................................... СЛАВИЦА МИРКОВИЋ, дипл.екон. .................................................................... МИЛАНА РАДУЈКОВИЋ, мастер инж. пејз. арх.................................................

Д И Р Е К Т О Р ................................................................ В У К С У Б О Т И Ћ, дипл.инж.грађ.



3

САДРЖАЈ I ОПШТИ ДИО II ТЕКСТУАЛНИ ДИО А. ПРИПРЕМА А.I. ОРГАНИЗАЦИОНА ПРИПРЕМА А.I.1. Основ за израду плана............................................... А.I.2. Носилац израде плана ........................................................... А.I.3. Радни тим за израду плана .................................................... А.I.4. Савјет плана ........................................................................... А.I.5. Организација сарадње са институцијама, jавним предузећима, привредном комором и другим правним и физичким лицима ..................................... А.I.6. Стручна расправа о преднацрту и приједлогу плана .......... А.I.7. Јавни увид ............................................................................... А.I.8. Процедура усвајања фаза плана .......................................... А.II. СТРУЧНА ПРИПРЕМА А.II.1. Анализа одлуке о приступању изради плана ....................... А.II.2. Подлоге за израду плана ....................................................... А.II.3. Анализа претходног документа просторног уређења ......... А.II.4. Наслијеђене планске обавезе ............................................... А.II.5. Информациони основ .............................................................

Б. ОЦЈЕНА СТАЊА ИЗГРАЂЕНОСТИ И ФУНКЦИОНИСАЊА ПРОСТОРА Б.I. ПРОСТОР И СТАНОВНИШТВО ................................................ Б.I.1. Територија ................................................................................

Б.I.1.1. Географски положај ................................................ Б.I.1.2. Рељеф ..................................................................... Б.I.1.3. Хидрографија .......................................................... Б.I.1.4. Геологија .................................................................. Б.I.1.5. Хидрогеологија ....................................................... Б.I.1.6. Инжењерска геологија ............................................ Б.I.1.7. Сеизмичност ........................................................... Б.I.1.8. Клима ...................................................................... Б.I.1.9. Граница .................................................................

Б.I.2. Становништво ...........................................................................



4

Б.II. ПРИРОДНИ ФАКТОРИ И РАЗВОЈНИ ПОТЕНЦИЈАЛИ .......... Б.II.1. Природни ресурси ....................................................................

Б.II.1.1. Пољопривредно земљиште .................................. Б.II.1.2. Шуме и шумско земљиште .................................... Б.II.1.4. Вoде и водне земљиште .......................................

Б.II.2. Антропогени потенцијали ......................................................

Б.II.2.1. Изграђени фондови и функције ........................... Б.III. ИЗГРАЂЕНОСТ И ФУНКЦИОНИСАЊЕ ПРОСТОРА Б.III.1. Стамбени фонд .................................................................. Б.III.2. Систем насеља (мрежа,функције,хијерархија) ................ Б.III.3. Привреда .................................................. Б.III.5. Непривреда .......................................................................... Б.III.6. Инфраструктура ...................................................................

Б.III.6.1. Саобраћај ............................................................. Б.III.6.2. Хидротехника .....................................................

Б.III.6.2.1. Водоснабдјевање ............................. Б.III.6.2.2. Канализација ....................................

Б.III.6.3. Енергетска инфраструктура .............................. Б.III.6.3.1. Електроенергетика ............................ Б.III.6.3.2. Термоенергетика ..............................

Б.III.6.4. Телекомуникациона инфраструктура ............... Б.IV. ЗАШТИЋЕНИ ПРОСТОРИ Б.IV.1. Природни .......................................................................... Б.IV.2. Антропогено вриједни простори ...................................... Б.V. СТАЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Б.V.1. Воде, земљиште и ваздух ..................................................... Б.V.2. Заштита од елементарних непогода и техничких опасности ...................................................................

Б.VI. ОЦЈЕНА СТАЊА Б.VI.1. Организација простора и уређење ........................................ Б.VI.2. Коришћење и одрживост ........................................................



5

В. ПРОБЛЕМИ РАЗВОЈА И УРЕЂЕЊЕ ПРОСТОРА В.I. ПРОСТОР И СТАНОВНИШТВО В.I.1. Становништво ............................................................................. В.II. РАЗВОЈНИ ПОТЕНЦИЈАЛИ

В.II.1. Природни ресурси ................................................................................... В.II.1.1. Пољопривредно земљиште ................................................... В.II.1.2. Шумско земљиште и шуме ..................................................... В.II.1.3. Водно земљиште .....................................................................

В.III. ИЗГРАЂЕНОСТ И ФУНКЦИОНИСАЊЕ ПРОСТОРА В.III.1. Стамбени фонд .......................................................................... В.III.2. Систем насеља (мрежа,функције,хијерархија) ........................ В.III.3. Привреда ..................................................................................... В.III.4. Непривреда ................................................................................. В.III.5. Инфраструктура ..........................................................................

В.III.5.1. Саобраћајна инфраструктура ................................... В.III.5.2. Хидротехничка инфраструктура .............................................. В.III.5.3. Енергетска инфраструктура ......................................

В.III.5.3.1. Електроенергетика ................................... В.III.5.3.2. Термоенергетика ...................................... В.III.5.3.3. Обновљиви извори енергије ....................

В.III.5.4. Телекомуникациона инфраструктура ...................................... В.IV. ЗАШТИЋЕНИ ПРОСТОРИ В.V. ЖИВОТНА СРЕДИНА

Г. ЦИЉЕВИ Г.I. ПРОСТОР И СТАНОВНИШТВО Г.I.1. Становништво ................................................................................... Г.II. РАЗВОЈНИ ПОТЕНЦИЈАЛИ Г.II.1. Природни ресурси ............................................................................

Г.II.1.1. Пољопривредно земљиште ............................................ Г.II.1.2. Шуме и шумско земљиште ............................................. Г.II.1.3. Грађевинско земљиште .................................................

Г.II.2. Антропогени ресурси ......................................................................... Г.II.2.1. Изграђени фондови и функције .....................................



6

Г.III. ИЗГРАЂЕНОСТ И ФУНКЦИОНИСАЊЕ ПРОСТОРА Г.III.1. Стамбени фонд .................................................................................. Г.III.2. Систем насеља (мрежа,функције,хијерархија) ............................... Г.III.3. Привреда............................................................................................. Г.III.4. Непривреда.......................................................................................... Г.III.5. Инфраструктура ..................................................................................

Г.III.5.1. Саобраћај ........................................................................... Г.III.5.2. Хидротехничка инфраструктура ......................................

Г.III.5.2.1. Водоснабдјевање ............................................. Г.III.5.2.2. Канализација ....................................................

Г.III.5.3. Енергетска инфраструктура ............................................. Г.III.5.3.1. Електроенергетика .......................................... Г.III.5.3.2. Термоенергетика .............................................

Г.III.5.4. Телекомуникациона инфраструктура .............................. Г.IV. ЗАШТИЋЕНИ ПРОСТОРИ Г.V. ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Г.V.1. Воде, земљиште, ваздух, отпад ..........................................................

III ГРАФИЧКИ ДИО а) карте стања 1. ПОЛОЖАЈ ОБУХВАТА У РЕПУБЛИЦИ И У ОПШТИНИ ЛКАТАШИ ........................................ 1:1 000 000 2. ИЗВОД И ПП РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ДО 20205.Г. - ИЗМЈЕНЕ И ДОПУНЕ ..............................1:1 000 000 3. АДМИНИСТРАТИВНО-ТЕРИТОРИЈАЛНА ПОДЈЕЛА НА ОРТО-ФОТО ПОДЛОГАМА ...........1: 20 000 4. ГРАНИЦА ППППН АЕРОДРОМ БАЊАЛУКА ............................................................................. 1:10 000 5. ИНЖЕЊЕРСКО-ГЕОЛОШКА КАРТА............................................................................................ 1:10 000 6. ХИДРОГЕОЛОШКА КАРТА .......................................................................................................... 1:10 000 7. КАРТА ВЛАСНИЧКЕ СТРУКТУРЕ ............................................................................................... 1:10 000 8. ПОЉОПОРИВРЕДНО, ШУМСКО И ВОДНО ЗЕМЉИШТЕ -СТАЊЕ......................................... 1:10 000 9. СИСТЕМ НАСЕЉА ....................................................................................................................... 1:10 000 10. САОБРАЋАЈНИ СИСТЕМИ - СТАЊЕ ......................................................................................... 1:10 000 11. ИНФРАСТРУКТУРНИ СИСТЕМИ -СТАЊЕ ................................................................................. 1:10 000 12. НАМЈЕНА ПОВРШИНА - СТАЊЕ ................................................................................................ 1:10 000



7

I ОПШТИ ДИО



8

II ТЕКСТУАЛНИ ДИО



9

А. ПРИПРЕМА А.I. ОРГАНИЗАЦИОНА ПРИПРЕМА А.I.1. Основ за израду плана У складу са Законом о уређењу простора и грађењу (Сл.гласник РС 40/13), изради Просторног плана подручја посебне намјене приступило се на основу одлуке Народне скупштине Републике Српске донесеној на сједници одржаној дана 08.10.2015.године, те је усвојена Одлука о изради просторног плана подручја посебне намјене што је објављено у Службеном гласнику РС бр.87, 22.10.2015.године. Носилац припреме Плана је Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију, Ресор за просторно уређење. А.I.2. Носилац израде плана Као носилац израде Просторног плана подручја посебне намјене "Аеродром Бањалука"

ангажовано је предузеће „Routing“д.о.о. Бања Лука од стране предузећа "Аеродроми Републике

Српске"а.д. Бањалука, што је у складу са чланом VI Одлуке о изради плана.

А.I.3. Радни тим за израду плана На изради Просторног плана ангажован је мултидисциплинаран радни тим са заступљеним свим стручним профилима неопходним за рјешавање проблема просторног развоја подручја посебне намјене и наведен је у уводном дијелу елебората. А.I.4. Савјет плана Одлуком Народне скупштине Републике Српске (Сл.гласник РС 110/15) именован је Савјет за праћење израде Просторног плана подручја посебне намјене„Аеродром Бањалука“:

1. Сребренка Голић, предсједник - министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију,

2. мр Драган Јевтић, замјеник предсједника - помоћник министра за просторно уређење, грађевинарство и екологију,

3. Миладин Гаћановић, члан - помоћник министра за просторно уређење, грађевинарство и екологију,

4. Свјетлана Радусин, члан - помоћник министра за просторно уређење, грађевинарство и екологију,

5. Сања Даниловић, члан - виши стручни сарадник за урбанизам и просторно планирање - Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију,

6. Жељка Стојичић, члан - виши стручни сарадник за заштиту природе - Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију,

7. Бранкива Ивановић, члан - виши стручни сарадник управно-надзорних послова - Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију,

8. Гачић Оливера, члан - виши стручни сарадник за спортску рекреацију- Министарство породице , омладине и спорта,

9. Душко Милојевић, члан – виши стручни сарадник за послове локалне самоуправе – Министарство управе и локалне самоуправе,



10

10. Дарка Деурић, члан – начелник Одјељења за рударство и екологију – Министарство индустрије, енергетике и рударства,

11. Весна Вожни, члан – помоћник министра за жељезнички, водни и ваздушни саобраћај - Министарство саобраћаја и веза,

12. Зоран Падежанин, члан – Министарство здравља и социјалне заштите, 13. мр Зоран Лукач, члан – помоћник директора за управљање пројектима и међународну

сарадњу – Фонд за заштиту животне средине и енергетску ефикасност Републике Српске,

14. Алвира Вујиновић, члан – шеф Одсјека за урбанизам и документацију – Град Бањалука, 15. Зорица Бојанић, члан – Одјељење за просторно уређење Општине Лакташи, 16. Велибор Вито, члан – начелник Одјељења за ГИС – Републичка управа за геодетске и

имовинско-правне послове, 17. Горан Милојевић, члан – руководилац Одсјека за конзерваторско-рестаураторске

послове – Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа, 18. Мр Борис Марковић, члан – Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде,

Ресор шумарства, 19. Живка Протић, члан – Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Ресор

пољопривреде, 20. Ненад Ђукић, члан - Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Ресор

водопривреде, 21. Бранка Суботић, члан – виши стручни сарадник за категоризацију у ресору Туризам и

угоститељство – Министарство трговине и туризма, 22. Милан Драгић, члан – "Аеродроми Републике Српске",а.д. Бањалука, 23. Љиљана Пејић Рогић, члан – ЈП "Путеви РС"а.д. Бањалука, 24. Јадранка Иветић, члан – ЈП "Аутопутеви РС"д.о.о. Бањалука,

25. Драгосла Михајловић, члан – секретар Удружења саобраћаја и веза, Привредна комора Републике Српске,

26. проф.др. Бранкица Милојевић, члан – Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет Универзитета у Бањалуци,

27. проф.др. Рајко Гњато, члан – Природно-математички факултет Универзитета у Бањалуци,

28. Желимир Радишић, члан – Републички завод за статистику, 29. Марица Ђокић, члан – инспектор – Министарство правде, 30. Бранислав Радиновић, члан – секретар у Министарству просвјете и културе, 31. Сњежана Келечевић, члан – Народна скупштина Републике Српске и 32. Ненад Кузмић, члан - Народна скупштина Републике Српске.

А.I.5. Организација сарадње са институцијама, jавним предузећима и другим правним и физичким лицима У складу са чланом 42. Закона о уређењу простора и грађењу (Сл.гласник РС 40/13, 106/15 и 3/16) Одлуком о изради ППППН Аеродром Бањалука дефинисано је да ће носилац припреме одредити органе и правна лица од којих је потребно прибавити мишљење и смјернице. Поред наведеног, нослиац израде је такође упутио дописе релевантним институцијама и затражио смјернице и податке неопходне за квалитетан процес планирања. Као одговор на овај захтјев пристигли су дописи дијела институција који су узети у обзир као програмски елементи за израду Плана. А.I.6. Стручна расправа о преднацрту и приједлогу плана А.I.7. Јавни увид



11

А.I.8. Процедура усвајања фаза плана А.II. СТРУЧНА ПРИПРЕМА А.II.1. Анализа одлуке о приступању изради плана Одлуку о изради Просторног плана подручја посебне намјене „Аеродром Бањалука“ донијела је Народна скупштина Републике Српске на приједлог Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске. Одлука о изради Просторног плана подручја посебне намјене усвојена је на основу Закона о уређењу простора и грађењу (Сл.Гл.РС број 40/13). Један од разлога за доношење ове Одлуке је усклађивање са Измјеном и допуном Просторног Плана Републике Српске до 2025.године (Сл.гласник РС 15/15). Имајући у виду да се комплекс аеродрома на локацији Маховљани, као и безбједност корисника аеродрома при полијетању и слијетању ваздухоплова треба заштитити на начин да се спријечи неконтролисана и непланска градња на ширем простору, покренута је иницијатива ЈП "Аеродроми РС" за израду

Просторног план подручја посебне намјене. Такође, треба напоменути да је Влада Републике Српске донијела Одлуку о утврђивању општег интереса за проширење комплекса и основне стазе аеродрома, која је објављена у Службеном гласнику РС бр.67/12. А.II.2. Подлоге за израду плана Подлоге за израду Просторног плана подручја посебне намјене дефинисана Правилником о садржају, начину израде и доношења докумената просторног уређења (Сл.Гл. 69/13) јесу топографска карта у размјери 1:25000, ажурни дигитални орто-фото снимци и геодетске подлоге у размјери 1:2500. А.II.3. Анализа претходног документа просторног уређења Дијелови просторне цјелине која је у обухвату овог Плана, обухваћени су спроведбеним документима прсотрог уређења и то:

- Просторни план Републике Српске до 2025. Године – измјена и допуна, - Просторни план општине Лакташи 1986-2005. године,

Просторног плана општине Лакташи 2014-2034. година - ПРЕДНАЦРТ,

За предметни локалитет не постоји спроведбени документ просторног уређења. Као основ за израду овог Плана, поред просторно-планске документације служио је и:

- Мастер план Аеродрома Бања Лука - Студија економске, друштвене и еколошке оправданости са Идејним рјешењем постојећег аеродрома за међународни цивилни ваздушни саобраћај "Бања Лука", израђен од стране ″NEO Aerodromes engineering″ д.о.о. Београд и ″Routing″ д.о.о.Бањалука, март 2017.године.

А.II.4. Наслијеђене планске обавезе Извод из Просторног плана Републике Српске до 2025.године - измјена и допуна Просторни план Републике Српске до 2025. године – измјена и допуна дефинише политику коришћења и управљања земљиштем, усмјерава развој функција и дјелатности на цјелокупној територији Републике (смјернице за развој привреде, саобраћаја, пољопривреде, водопривреде, туризма…), односно одређује дугорочне циљеве и мјере просторног развоја Републике у складу са планираним укупним привредним, друштвеним и историјским развојем од значаја за Републику.



12

Примарну мрежу ваздушног саобраћаја чини Међународни аеродром Бањалука и планирани аеродром у Зупцима код Требиња. Активности на изградњи Аеродрома Бањалука отпочеле су 1976. године, доњеговог пуштања у рад 1998. године. У складу са тадашњим развојним плановима изграђени су аеродромски капацитети на основу којих је Аеродром Бањалука дефинисан као аеродром секундарног значаја, преко кога би се одвијао искључиво унутрашњи ваздушни саобраћај на простору бивше СФРЈ. Конституисањем Републике Српске, аеродром Бањалука добија сасвим другачију улогу, тј. појављује се као један од најбржих, најбезбједнијих и најекономичнијих излаза Републике Српске у свијет. Просторним планом Републике Српске до 2025.године – измјена и допуна, као основни циљ просторног развоја ваздушног саобраћаја Републике Српске педвиђено је да ваздухопловни систем буде интегрални дио европског ваздухопловног система, а ваздухопловни транспортпостане главни вид транспорта на релацијама дужим од 45 минута летења, уз могућност да свака регија у будућности има аеродром одређене категорије. Надаље, у предметном обухвату, сходно Просторном плану Републике, поред аеродромског комплекса као примарне намјене простора, предвиђено је лоцирање мултимодалног чвора (осовина Бањалука-Лакташи-Градишка). Концепција развоја мултимодалног транспорта у Републици Српској директно је повезана самодернизацијом и развојем жељезничког, ријечног и друмског саобраћаја, као и саобраћајних мрежаи објеката у Посавском развојном појасу, од Бијељине на истоку до Бањалуке на западу. А.II.5. Информациони основ Преглед просторно-планске и студијске документације

- Просторни план Републике Српске до 2025. Године – измјена и допуна, - Мастер план Аеродрома Бања Лука - Студија економске, друштвене и еколошке

оправданости са Идејним рјешењем постојећег аеродрома за међународни цивилни ваздушни саобраћај "Бања Лука", израђен од стране ″NEO Aerodromes engineering″ д.о.о. Београд и ″Routing″ д.о.о.Бањалука, март 2017.године.,

- Просторни план општине Лакташи 1986-2005. године, - Просторни план општине Лакташи 2014-2034. година - ПРЕДНАЦРТ, - Стратегија развоја општине Лакташи за период 2014.-2024.година, - Социо-економска и SWOT анализа општине Лакташи за израду Стратегије развоја

општине Лакташи за период 2014-2024. године,

- Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013. године,

Прелиминарни резултати по општинама и насељеним мјестима у Републици Српској

године, Статистички билтен 195, Републички завод за статистику,

- Нацрт Стратегије развоја Републике Српске 2014-2018. са прилозима,

- Стратешки план руралног развоја Републике Српске од 2009. до 2013. године,

- Програм основних хидрогеолошких истраживања за потребе отварања новог

изворишта на подручју јужног дијела општине Лакташи, ИБИС-инжињеринг д.о.о.

Бања Лука,

Осим прикупљене документационе основе, кориштене су детаљне информације из стручних организација из области инфраструктуре, привреде, пољопривреде, шумарства, статистике, као и подаци надлежних органа локлне самоуправе.



13

Административно-правни оквир - закони, прописи, одлуке, уредбе

- Закон о уређењу простора и грађењу („Службени гласник РС“ број 40/13, 106/15, 3/16);

- Закон о ваздухопловству („Службени гласник БиХ“, бр. 39/09), - Закон о јавним путевима – Пречишћен текст („Службени гласник РС“ број 89/13); - Закон о безбједности саобраћаја на путевима Републике Српске(„Службени гласник

БиХ“ број 63/11); - Закон о пољопривредном земљишту („Службени гласник РС“ број 93/06 ); - Закон о измјенама и допунама Закона о пољопривредном земљишту („Службени

гласник РС“ број 86/07, 14/10 и 5/12 ); - Закон о шумама („Службени гласник РС“ број 75/08); - Закон о измјенама и допунама Закона шумама („Службени гласник РС“ број 60/13);

- Закон о водама („Службени гласник РС“ број 50/06); - Закон о измјенама и допунама Закона о водама („Службени гласник РС“ број 92/09 и

121/12); - Закон о геолошким истраживањима („Службени гласник РС“ број 51/04); - Закон о измјенама и допунама Закона о геолошким истраживањима („Службени

гласник РС“ број 75/10) - Закон осистему јавних служби („Службени гласник Републике Српске“, број 68/2007,

измјене и допуне број 109/2012), - Закон о измјенама и допунама Закона о електричној енергији („Службени гласник

РС“ број 34/09, 92/09 и 1/11 ) - Закон о телекомуникацијама, („Службени гласник РС“ број 19/96 ); - Закон о измјенама и допунама Закона о телекомуникацијама („Службени гласник РС“

број 64/06 ) - Закон о комуникацијама БиХ („Службени гласник БиХ“ број 31/03); - Закон о измјенама и допунама Закона о комуникацијама БиХ („Службени гласник

БиХ“ број 75/06, 32/10, 98/12 ) - Закон о поштанским услугама („Службени гласник РС“ број 30/10); - Закон о заштити од нејонизујућих зрачења, („Службени гласник РС“ број 2/05 ) - Закон о заштити животне средине („Службени гласник РС“ број 71/12) - Закон о заштити природе - Пречишћен текст („Службени гласник РС“ број 113/08); - Закон о управљању отпадом („Службени гласник РС“ број 53/02); - Закон о измјенама и допунама Закона о управљању отпадом („Службени гласник

РС“ број 65/08 ); - Закон о заштити ваздуха („Службени гласник РС“ број 124/11); - Закон о културним добрима („Службени гласник РС“ број 11/95); - Закон о измјенама и допунама Закона о културним добрима („Службени гласник РС“

број 103/08);

................................................

- Правилник о садржају, начину израде и доношења докумената просторног уређења („Службени гласник Републике Српске“, број 69/13);

- Правилник о општим правилима урбанистичке регулације и парцелације („Службени

гласник Републике Српске“, број 115/13);

- Правилник о садржају, носиоцима просторно-информационог система и

методологији прикупљања и обраде података(„Службени гласник Републике

Српске“, број 69/13);



14

- Правилник о техничким нормативима за изградњу објеката високоградње у сеизмичким подручјима („Службени лист СФРЈ“ број 31/81, 49/82, 29/83, 21/88 и 52/90);

- Правилник о техничким нормативима за темељење грађевинских објеката („Службени лист СФРЈ“ број 15/90);

- Правилник о привременим техничким прописима за грађење у сеизмичким подручјима („Службени лист СФРЈ“ број 39/64 );

- Правилник о измјенама и допунама Правилника о техничким нормативима за изградњу објеката високоградње у сеизмичким подручјима („Службени лист СФРЈ“ број 49/82,29/83, 21/88, 52/90);

- Правилник о аеродромима ("Службени гласник БиХ", број: 09/11 и 101/15);

- Правилник о служби прихвата и отпреме зракоплова, путника и ствари на аеродрому

-

Интегрални текст ("Службени гласник БиХ", број: 47/07 и 85/10);

- Правилник о спасилачко - ватрогасној служби на аеродрому - Интегрални текст

("Службени

гласник БиХ", број: 47/07; 85/10; 101/10 и 95/11);

- Правилник о медицинској служби на аеродрому - Интегрални текст ("Службени

гласник БиХ", број 47/07 и 20/11);

- Правилник о основним условима које јавни путеви, њихови елементи и објекти на њима морају испуњавати са аспекта безбједности саобраћаја („Службени гласник БиХ“ број 16/07);

- Правилник о одржавању, заштити и рехабилитацији јавних путева и путних објеката (Сл. гл. РС број: 6/15);

- Правилник о постављању, одржавању и уклањању рекламних табли и натписа (Сл.гл.РС број:50/14); Правилник о начину прикључивања на јавни пут (Сл. Гл. РС број: 98/15);

- Правилнику о мјерама заштите, начину одређивања и одржавања зона и појасева санитарне заштите подручја на којима се налазе изворишта, као и водних објеката и вода намјењени људској употреби“ („Службени гласник РС“ број 7/03);

- Правилник о условима испуштања отпадних вода у јавну канализацију („Службени гласник РС“ број 44/01);

- Правилник о третману и одводњи отпадних вода за подручја градова и насеља гдје нема јавне канализације („Службени гласник РС“ број 68/01);

- Правилник о изворима нејонизујућег зрачења од посебног интереса, („Службени гласник РС“ број 112/05);

- Правилник о заштити од електромагнетских поља до 300GHz, („Службени гласник РС“ број 112/05);

- Правилник о измјенама и допунама Правилника о заштити од електромагнетских поља до 300 GHz („Службени гласник РС“ број 40/07 );

- Правилник о зонама безбједности надземних електроенергетских водова надземног напона од 110 kV до 400 kV, („Службени гласник РС“ број 32/08);

- Правилник о дозвољеним границама интензитета звука и шума („Службени лист СР БиХ“ број 46/89);

- Правилник о мониторингу квалитета ваздуха („Службени гласник РС“ број 39/05); - Правилник о мониторингу емисија загађујућих материја у ваздух („Службени гласник

РС“ број 39/05); - Правилник о граничним вриједностима квалитета ваздуха („Службени гласник РС“

број 39/05); - Правилник о категоријама отпада са Каталогом („Службени гласник РС“ број 39/05); - Правилник о начину успостављања и управљања информативним системом за

заштиту природе и систему праћења („Службени гласник РС“ број 85/05);


http://www.bhdca.gov.ba/website/dokumenti/Aerodromi/16_bos.pdf

http://www.bhdca.gov.ba/website/dokumenti/Aerodromi/16a_bos.pdf

http://www.bhdca.gov.ba/website/dokumenti/Aerodromi/10_bos%20-%20INTEGRALNI%20TEKST.pdf


http://www.bhdca.gov.ba/website/dokumenti/Aerodromi/10-1_bos.pdf










15

................................................

- Одлука о тaкси превозу на територији општине Лакташи (Сл.гл. општине Лакташи, број: 6/12)

- Одлука о разврставању, управљању, грађењу, реконструкцији, одржавању и заштит локалних путева, улица у насељу и путних објеката на њимана подручју општине Лакташи (Сл.гл. општине Лакташи, број: 7/15).



16

Б. ОЦЈЕНА СТАЊА ИЗГРАЂЕНОСТИ И ФУНКЦИОНИСАЊА ПРОСТОРА Б.I. ПРОСТОР И СТАНОВНИШТВО Б.I.1. Територија Б.I.1.1. Географски положај

Природно-географски положај овог простора може се окарактерисати као веома повољан јер се

налази на подручју типичног равничарског терена Лијевче поља. Јужним дијелом протиче

Маховљанска ријека која чини природну границу између насељеног мјеста Маховљани и

општинског центра Лакташи. Просјечна надморска висина износи око 120 m.

Због повољног геостратешког положаја и развијене саобраћајне инфраструктурне мреже, ово

подручје је добро повезано са сусједним општинама, као и ширим окружењем. Од највећег

значаја су постојећи аутопут Бања Лука-Градишка, који има излаз на међународни путни правац

аутопут Београд-Загреб, и чини западну границу обухвата Плана, као и планирани аутопут Бања

Лука-Добој (од Маховљанске петље). Осим тога, кроз ово подручје пролази и магистрални пут М-

16 Бања Лука-Градишка који представља источну границу предметног обухвата. Међународни

аеродром Бања Лука налази се cca 3 km од центра Лакташа, а cca 20 km од центра Бањалуке

што је од великог значаја за повезивање регије са сусједним и другим државама. Удаљеност

општине Лакташи, на чијој територији се налази предметни аеродром, од великих регионалних

центара су сљедеће: Сарајево – 250 km, Загреб – 160 km, Београд – 306 km и Љубљана – 300

km.

Б.I.1.2. Рељеф

Конфигурацију терена овог простора чини акумулативна низија, односно равничарско поље које

се протеже долинама ријека са најнижом надморском висином од 105,6 m (Горња ада).

Апсолутне висине терена на вишој тераси су: Лакташи 126 m, Александровац 110 m, а на нижој

тераси: Петошевци 119 m и Косјерово 108-109 m.

Повољна конфигурација терена је од великог значаја за даљи развој самог простора због лакшег

искоришћавања земљишта у сврху изградње објеката и потребне инфраструктуре.

Б.I.1.3. Хидрографија

Од густе хидрогафеске мреже, на подручју општине Лакташи, кроз предметно подручје Просторног плана подручја посебне намјене протиче Маховљанска ријека, лијева притока ријеке Врбас. У овом дијелу тока, корито Маховљанске ријеке је углавном уређено, с обзиром да се користи као реципијент прикупљених обориских вода са аутопута и маховљанске петље, са надвишењима на лијевој и десној обали ријеке. У непосредној близини обухвата, на западној страни, протиче ријека Осорна.

Јужно од предметног подручја, кроз општински центар, протиче ријека Врбас. Као доминантан

ријечни ток, са становишта расположивих вода у сушним периодима је најбогатији, посебно у

горњем и средњем току.



17

Б.I.1.4. Геологија

Основни документ на основу кога је сагледана геолошка грађа терена предметног Планабила је

Основна геолошка карта, Р 1:100 000, лист: Бања Лука, са припадајућим Тумачем. Онa je основни

службени документ о регионалним геолошким условима за ово подручје.

Aутори картесу: М. Мојићевић, С. Виловски, Б. Томић (Институт за геолошка истраживања,

Сарајево, 1969. године). Аутори Тумача су: М. Мојићевић, С. Виловски, Б. Томић и Ј. Памић

(Институт за геолошка истраживања, Сарајево, 1976. године).

Творевине квартара заузимају релативно велики простор на предметном подручју. Заступљене

су пролувијалним седиментима, те терасним наслагама.

Пролувијалне наслаге (pr) – налазе се у свим поточним и ријечним долинама. Различитог су

гранулометријског и петрографског састава. Пролувијални конуси већих димензија налазе се на

ободу Лијевче поља, гдје се често спајају стварајући падински застор.

Терасе (t1, t2) – налазе се у долини ријеке Врбаса. Уз садашњи ток Врбаса у нижој тераси

дебљина шљункова је 5-10 m. У подручју Лијевче поља издвојене су виша и нижа тераса, које се

од Лакташа одвајају према сјеверу терасним одсјеком. Код Александровца дебљина шљункова

се повећава и износи око 20 m.

Структурно – тектонска обиљежја предметног подручја, као и цијелог простора општине

Лакташи су сложена.

Ово подручје у геотектонском смислу припада унутрашњим Динаридима (по К. Петковићу – 1960),

односно “Централној офиолитској зони” и “Унутрашњем динарском појасу”.

При обради Основне геолошке карте размјере 1:100 000 – лист Бањалука издвојене су мање

тектонске јединице и блокови, посебно квартарна депресија Лијевче поља. У цјелини депресија

Лијевче поља налази се између релативно издигнутих терена на истоку и западу која интензивно

диферцијално тоне.

Структурно – фацијалној јединици сјеверних дијелова Узломца и Козаре припадају терени

сјеверозападне Козаре, те терени источно од Врбаса и сјеверно од ријечице Турјанице.

На овом подручју констатован је већи број различитих расједа. Најмаркантнији је расјед Козаре.

Сјевероисточно крило овог расједа је упуштено, тако да је тектонизирани меланж спуштен.

Расјед Лакташа се на површини не види, али је констатован геофизичким методама. На њему се

налази термоминерални извор Лакташи.

Б.I.1.5. Хидрогеологија

Савремена детаљна хидрогеолошка истраживања јужног дијела Лијевча поља вршена су 1971 –

1974. године од стране „Геоинжињеринга“ из Сарајева за потребе „Водовода“ Бањалука.

Више разних других истраживања на овом простору употпуњује фонд података хидрогеолошких

карактеристика (водоснабдијевање Лакташа, Кришковаца, Аеродрома, Слатине, затим

хидрогеолошка истраживања за мелиорацију Лијевче поља 1953 – 1956., те хидрогеолошка

истраживања термоминералних вода Лакташа, Слатине и др).

Хидрогеолошке карактеристике у зависности су од геолошког, односно литолошког састава,

физичких особина стијенских маса, тектонског склопа, рељефа, климе. Како је претходно

наведено, овај простор одликује се комплексним геолошким приликама што условљава и

одговарајуће хидрогеолошке карактеристике, па и постојање великог броја појава и издани вода

различитих врста генезе и употребне вриједности. Све оне представљају изузетно природно



18

благо. За разлику од осталих минералних сировина, у основи то су обновљиви ресурси. Степен

истражености је различит, углавном још недовољан.

Како је претходно приказано, овај терен изграђен је од различитих стијена по порозности,

филтрационим карактеристикама и хидрогеолошкој функцији, те ће бити у том смислу и

приказан.

Хидрогеолошке карактеристике стијена

Стијенске масе интергрануларне порозности чине: квартарне наслаге шљунка, пијеска и

муљевитих глина (al, t1, t2), те заглињене и пјесковите дробине (d, pr).

Квартарне наслаге шљунка, пијеска и муљевитих глина добро су водопропусне, добро

водообилне са функцијом хидрогеолошког колектора. Најчешће постоји слободна издан на

различитим дубинама.

Заглињена пјесковита дробина слабо је водопропусна, слабоводообилна са функцијом

хидрогеолошког колектора. Могуће је постојање слободне издани.

Стијенске масе слабије пукотинске порозности чине горњотријаски сиви услојени доломити и

горњотријаски тамносиви плочасти доломити и умеци рожнаца. То су слабо водоропусне стијене

и слабоводообилни терени са улогом хидрогеолошког изолатора. Могуће постојање слободне

издани је мало.

Динамика и режим подземних вода

Динамика и режим подземних вода је у зависности од геолошког, односно литолошког састава,

тектонског склопа, рељефа, климатских прилика и сл.

Подземне воде у алувиону Лијевче поља

У алувиону Лијевча поља постоји јединствена издан слободног типа. Средња вриједност

хидрауличког градијента лица издани је I=1,2 до 4,18х10-3. Дубине до нивоа подземних вода су

промјенљиве и знатно зависне од водостаја Врбаса. Минималне дубине су 0,34 m (Косјерово) до

0,75 m (Барице) код водостаја Врбаса 182 cm.

Максималне дубине до нивоа подземне воде констатоване су 6,11 m (Маховљани) до 6,31 m

(Крнете) код водостаја Врбаса 30 cm. Амплитуде колебања подземних вода крећу се од 0,43 m до

2,72 m. Најмање амплитуде су у подручју непосредно уз канал Осорна – Борна, те 0,73 m и 0,77

m уз Врбас.

Највећа амплитуда колебања издани је у западном дијелу алувиона 2,30 – 2,72 m. У овом дијелу

поља и дебљина издани је знатно већа (20 – 25 m). У осталом дијелу алувиона амлитуде

колебања издани су равномјерније и у просјеку износе 1,3 m.

Пражњење издани врши се подземним отицањем према Сави и Врбасу.

Средње вриједности хидрауличког градијента за максимум и минимум подземне воде у алувиону

је:

I = 1,00 до 1,4 x 10-3

Средње вриједности коефицијента филтрације:

Ksr = 0,007 m/sec.

Брзина стационарног подземног тока је у сљедећим границама:

V = 1,04 – 5,8 m/dan.

Јединични протицај подземних вода гдје је моћност водоносних наслага (5-15 m):

q 22 m3/dan

Анализом биланса подземних вода констатовано је:



19

подземни дотицаји врло мало преовладавају над отицајем и износе око 2,2% од свих

улазних количина подземних вода,

инфилтрација падавина и површинских токова главни је дио улаза подземних вода и

износи 97,80%.

Изградњом брана и стварањем акумулација воде Врбаса на локацијама ближе Лакташима, а и

даље, доћи ће до одговарајућих промјена у режиму тока Врбаса и његовом утицају на режим

подземних вода (стабилизација протока у зони утицаја, повећање нивоа подземне воде и др.).

Физичко-хемијске карактеристике вода

Физичко-хемијске карактеристике у квартарном аквиферу интергрануларне порозности Лијевча

поља су врло једноличне, што указује на јединствену издан. То су натријско-калцијске односно

магнезијско–калцијске–сулфатно-хидрокарбонатне или хлоридно-хидрокарбонатне воде. Највеће

су концентрације Ca и HCO3 иона што указује на атмосферско-инфилтрационо поријекло. У

љетном периоду превлађује натријско-калцијски катјонски састав, а у јесенском магнезијско-

калцијски. Анјонски састав се мијења само уз ријеку Врбас, гдје је сулфатно-хидрокарбонатни, а

према западу даље од Врбаса хлоридно-хидрокарбонатни. То доказује да се издан прихрањује

осим инфилтрацијом оборинских вода и ријеком Врбас. Осим тога, подземне воде су знатно веће

минерализације 0,5 – 0,8 gr/l од површинске воде Врбаса, гдје је укупна минерализација 0,3 – 0,5

gr/l. Вриједност рН подземне воде је 6 – 7,5. Максимум минерализације је у подручју Петошеваца.

Укупна тврдоћа је у границама 16 – 20 dH.

Бактериолошки налази указују да воду треба хлорисати.

Б.I.1.6. Инжењерска геологија

Инжењерско–геолошке карактеристике теренау границама предметног Плана утврђене су на

основу резултата информационо – документационе основе допуњене резултатима проспекције

терена.У оквиру проспекције терена највећа пажња посвећена је савременим процесима и

појавама. Резултати су приказани на графичком прилогу број 05.

Резултати оваквог начина утврђивања инжењерско–геолошких карактеристика терена нису

довољни за извођење радова на изградњи објеката, али пружају основне информације о терену

и упозоравају на природне процесе и појаве које имају велики утицај на урбанизацију. Најчешће

се појављују као природни ограничавајући фактори за изградњу. Прије реализације Плана, у

оквирима планских докумената нижег реда, а нарочито у фази израде техничке документације

сваког појединачног објекта, детаљно се морају дефинисати геотехнички услови терена у складу

са чл. 101, Закона о уређењу простора и грађењу („Службени гласник Републике Српске“, број

40/13) и Закона о геолошким истраживањима („Службени гласник Републике Српске“, број

110/13).

Инжењерско–геолошке карактеристике терена у границама Просторног плана зависне су од

геолошке грађе терена, литолошког састава, тектонских карактеристика и савремених егзогених

процеса и појава, којима су били изложени приповршински дијелови геолошке средине, како у

прошлости, такои данас.

На овом простору, у површинским и приповршинским дијеловима терена у којима ће се

реализовати интеракција објекта и тла егзистирају невезане,слабо везанеи везане

каменитестијене.



20

Оне представљају радну средину различитих геотехничких својстава, па су и услови градње

различити. Због тога је, у фази изградње објеката, потребно детаљно познавање њихових

својстава, са аспекта стабилности и носивости, како у природним условима тако и у условима

изградње и експлоатације будућих објеката.

Инжењерско–геолошке карактеристике терена дате су приказом основних инжењерско–

геолошких својстава стијена и комплекса стијена, те приказом стабилности терена.

Инжењерско–геолошка својства стијена и комплекса стијена

Пролувијалне наслаге

Пролувијалних наслага има у бујичним подручјима. Дебљина наслага је неједнака, мјестимично

достиже и више десетина метара, а зависи од локалних услова. Карактерише их велика

нехомогеност гранулометријског и петрографског састава компоненти, тако да су и физичко-

механичка својства врло промјенљива. Посебно су неповољне инжењерско–геолошке

карактеристике које се одражавају на велику подложност ерозији. То су наслаге дробине, пијеска,

шљунака, глина и сл.

Категоризација терена по стабилности

Категорије терена стабилних у природним условима

Овој категорији припадају терени који су изграђени од стијена и комплекса стијена којим су

петрографска, физичко-механичка и остала својства релативно стална и које се не мијењају под

утицајем геолошких процеса и дјеловања човјека. Овој категорији припадају терени изграђени од

компактнијих кречњака магматских стијена, шљунка и сличних стијена. Ту се уврштавају и

алувијалне равнице, ријечне и језерске терасе (Лијевче поље и др.)

Категорије претежно лабилних терена

У литолошком погледу ови терени су хетерогени, а најчешће ту спадају и услојене стијене у

којима се наизмјенично или ритмички или неправилно смјењују различите стијене. Физичко-

механичка својства се у комплексима потпуно разликују (Гумјера, Бакинци, дио Крнета и

Маховљана).

Категорија претежно нестабилних терена

Овој категорији припадају терени у којима су савремени геолошки процеси ерозије, одроњавања,

клизања и сл. снажно развијени и у природним условима. Овакво стање посљедица је јасно

изражених и непрекидних промјена у саставу комплекса стијена. Промјене у литолошком саставу

условљавају и значајне разлике и промјене у физичко-механичким особинама стијена, а нарочито

промјене у хидрогеолошким особинама. Санирање постојећих појава, а и оних које су настале

раније захтијева обично опсежна студијска истраживања и пројектовања. Овој категорији терена,

као типски припадају они који су састављени од различитих глина, лапора, пијеска и др. са

честим међусобним прелазима, затим терени изграђени од дијабаз-рожне формације.

Претежно нестабилни терени нису заступљени у обухвату Плана.

Б.I.1.7. Сеизмичност Сеизмичност предметног терена је у директној вези с тектонском еволуцијом, односно са

расједима, или је у вези са деформацијама које су условљене поремећајима који се догађају у

већим дубинама земљине коре. У сваком случају, диференцијални карактер неотектонских

покрета биће извор земљотресних жаришта. Према расположивим подацима, предметно



21

подручје највећим дијелом у савременој етапи, захваћено је диференцијалним дијелом

издизањем, дијелом спуштањем.

Предметно подручје се налази у групи сеизмички врло активних терена. Подаци о догођеним

земљотресима, иако још непотпуни, указују на постојање већег броја жаришта на разним

дубинама и различитих магнитуда (4 - 6).

Подручје сјеверно од Лакташа налази се у зони са максималним интензитетом очекиваних

земљотреса I = 8оMSK-64 и вјероватноће појаве 63% за повратни период 500 и више година.

Значајни утицај на сеизмичке појаве у овом подручју имају и жаришта из других подручја

(Бањалука, Челинац, Јајце, Лукавац, Петриња, Загреб и др.), но њихов утицај не би био већи од

8оMCS, када би се у неким од наведених догодио потрес јачине 9оMCS.

Б.I.1.8. Клима

Карактер климе предметног подручја одређују климатски елементи чије се вриједности мијењају

под утицајем климатских фактора: географски положај, удаљеност од мора, надморска висина,

рељеф, присуство водних токова и пошумљеност. Анализирано шире подручје општине Лакташи

смјештено је на јужном дијелу Лијевче поља које представља морфолошку цјелину, смјештену

између ријеке Саве на сјеверу, ријеке Врбаса на истоку, обронака планине Козара на југозападу и

ријеке Јабланице на западу. Подручје Лијевче поља карактерише богатство водних ресурса.

Ово је подручје, због отворености према сјеверу-сјеверозападу и сјевероистоку, изложено

претежно сјеверним и сјеверозападним продорима полараног ваздуха који доспијева из

сјеверних ширина Атланског океана, средње и сјевероисточне Европе и Сибира, нарочито зими.

Подручје општине Лакташи је смјештено на око 126 m надморске висине, одликује се умјерено-

континенталном климом са средњом годишњом темепратуром ваздуха од 10.9°C, средњим

годишњим колебањем температуре од 22.1°C и високом амплитудом екстремних температура

ваздуха која у овом крају износи око 67.4°C.

На континенталност климе указују и подаци о стварном трајању сијања сунца са просјечном

годишњом сумом од свега 1810 часова, затим повећаним степеном облачности од 58%

покривености неба, као и сразмјерно велики број тмурних дана (просечно у току године 106) са

просјечном облачношћу изнад 80% покривености неба.

У току године преовлађују сјеверозападни-сјеверни и јужни-југоисточни вјетрови, а сразмјерно

висока фреквенција тишина показује да је на овом подручју у току године око 20% дана без

вјетра. У просјеку се јавља 30 дана са јаким вјетром и само 4 дана са олујним вјетром. Правац и

интензитет вјетра је одређен доминантним утицајем локалних орографских препрека. Ово

подручје карактерише релативно велики број дана са маглом (у просјеку 58 дана годишње) и

висока влажност ваздуха (у просјеку годишње 80%) што је посљедица топографских услова и

ријечних токова.

Расподјела падавина показује да се у Лакташима у току године у просјеку излучује 938 mm

воденог талога, при чему се у топлом дијелу године излучи око 54% од укупних годишњих

количина падавина, што је такође одлика континенталне климе. Појава секундарног максимума

падавина у новембру и децембру указује да се на овом подручју појављују и маритимни утицаји

на плувиометријски режим, односно да се ова област налази на граници зоне континенталности.

За приказ климатских карактеристика подручја обухвата Просторног плана подручја посебне

намјене, изузети су подаци метеоролошке станице Маховљани-аеродром (=44056' N, λ=17018' E,

H=120 m), за период 1951-2004. године, као и други подаци који су стајали на располагању



22

(подаци других метеоролошких станицаиз ширег региона, као и подаци кориштени за

информационо-документациони основ Просторног плана Лакташи, чија је израда у току).

Температура ваздуха

Температура ваздуха је основни климатски елемент који означава степен топлотног стања

атмосфере и изражава се преко терминских вриједности из којих се одређују вриједности

средњих дневних, мјесечних, сезонских и годишњих температура. Климатски услови се, такође,

карактеришу и вриједностима екстремних температура, бројем мразних, ледених, топлих и

екстремно топлих дана.

Табела број 1. Средња мјесечна и средња годишња температура ваздуха 1951 – 2004. године,

Ts и Тg (°C)

Мјесеци I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII год.

Маховљани -0.7 1.8 6.2 11.1 16.3 19.6 21.4 20.7 15.8 11.3 7.0 0.7 10.9

Табела број 2. Апсолутна максимална температура ваздуха за период 1951 – 2004. године, Tax(°C)


Маховљани 19.8 21.9 27.5 28.0 33.4 36.8 39.4 38.8 33.1 28.5 26.1 19.8 39.4

Табела број 3. Апсолутна минимална температура ваздуха за период 1951 – 2004. године, Tаn(°C)


Маховљани -28.0 -20.0 -16.1 -6.0 1.8 2.0 8.7 7.5 1.0 -6.0 -7.6 -22.0 -28.0

Резултати анализе просторне расподјеле средњих годишњих температура ваздуха, у периоду

1951 – 2004. године, указују да је посматрано подручје смјештено у појасу умјерено-

континенталне климе са просјечним годишњим температурама ваздуха 10.9°C (МС Маховљани).

Годишње колебање (разлика средњих мјесечних температура ваздуха између најхладнијег и

најтоплијег мјесеца) температуре ваздуха, од 22.10C у Маховљанима, као и висока амплитуда

средњих мјесечних екстремних температура ваздуха, од 67.4oC, Маховљани, одражава

доминантан утицај физичко-географских и локалних услова рељефа на формирање умјерено-

континенталног режима климе на анализираном подручју.

Анализа средњих мјесечних температура ваздуха показује да је најнижа температура у јануару (-

0.70C), док је јул најтоплији мјесец (21.40C).

Апсолутни максимум температуре ваздуха регистрован на анализираном подручју износи 39.4оC

(Лакташи), а апсолутни минимум температуре ваздуха креће се у опсегу од -27.4оC у Бањој Луци,

до - 28оC у Лакташима.

Треба истаћи да се глобалне промјене климе узроковане порастом антропогених емисија гасова

са ефектом стаклене баште одражавају и на локалном нивоу, и то како у погледу пораста

просјечних температура ваздуха, тако и у погледу промјена екстремних вриједности, а нарочито

апсолутних максималних вриједности температуре ваздуха, уз повећану учесталост и дуже

трајање таласа топлог времена у љетњем периоду. Статистичке анализе показују да су у току

посљедњих 10 година на анализираном подручју превазиђени историјски апсолутни максимуми

температуре ваздуха за јануар, фебруар, април, јун, јул, новембар и децембар, док је у погледу

апсолутних минималних температура ваздуха превазиђена само историјска апсолутна

вриједност за октобар мјесец. Овај тренд се наставља и у периоду након анализираног

раздобља.



23

Обзиром на резултате претходне анализе, односно веће амплитуде показатеља, нарочито

температуре ваздуха у неколико претходних година, може се тврдити да су микроклиматске

прилике овог подручја значајно измијењене.

Осунчавање и облачност1

Средња годишња облачност се креће око 5.8 до 6.0 десетина покривености неба изнад

анализираног подручја. У периоду од маја до октобра мјесеца, мјесечна количина укупне

облачности је мања од годишњег просјека, а у току љетњих мјесеци, облачност је у просјеку

мања од 50%. У хладној половини године (од новембра до априла), средња мјесечна облачност

се креће у просјеку око 68%, па је и број тмурних дана (са просјечном дневном облачношћу изнад

80%) у овом периоду велики (у просјеку сваки други дан).

Табела број 4. Средња мјесечна количина облачности (1/10)


Маховљани 6.8 5.7 5.4 6.4 5.5 5.0 4.6 4.4 5.5 6.1 7.1 7.3 5.8

Вјетар

Осим притисака у атмосфери, на јачину вјетра утиче конфигурација терена, присуство природних

и вјештачких препрека, као и обраслост терена вегетацијом. Одређене врсте вјетра карактеришу

различита физичка својства ваздуха, због чега је познавање честине смјерова вјетра веома

важно.

У погледу режима вјетра, уочава се доминантан утицај локалних орографских препрека како на

правац тако и на интензитет вјетра. Преовлађујући вјетрови у току године су из правца сјеверног

и јужног квадранта. Тако су преовлађујући вјетрови у току године у Маховљанима

сјеверозападни-сјеверни и јужни-југоисточни.

Слика број 1: Годишња ружа вјетрова за Лакташе (Аеродром Маховљани), 1995-2004

Табела број 5. Честина и брзина вјетра на подручју Лакташа (Маховљани)

Правац N NE E SE S SW W NW C

Честина % 11.6 8.2 6.7 10.4 15.6 5.8 8.9 15.4 17.4

Ср. брзина (m/s)

1.8 1.6 1.5 1.3 1.6 1.9 2.1 2.2



24

Сразмјерно висока фреквенција тишина показује да је на овом подручју у току године око 20%

дана без вјетра. Највеће просјечне брзине вјетра крећу се око 2.2 m/s при сјеверозападном

вјетру, и 2,1m/s при западном вјетру. Средњи годишњи број дана са јаким вјетром (изнад 6

Бофора) у широј околини Лакташа износи 30 дана, а са олујним вјетром (изнад 8 Бофора),

просјечно 4 дана годишње.

Релативна влажност ваздуха

Релативна влажност ваздуха представља степен засићености ваздуха воденом паром. Она је

сложен метеоролошки параметар, који зависи како од температуре ваздуха, тако и од садржаја

водене паре у њему. Дневни и годишњи ток релативне влажности углавном је супротан ходу

температуре ваздуха. Тако је ноћу и зими релативна влажност ваздуха већа, а дању и у љето

мања, што показују и просјечне терминске вриједности релативне влажности ваздуха за

метеоролошку станицу Маховљани.

Табела број 6. Релативна влажност ваздуха за период 1951 – 2004. године (%)


Маховљани 86.3 77.7 71.6 73.0 72.5 71.2 72.4 72.0 79.7 82.0 85.7 88.6 77.7

Обично се сматра да је ваздух веома сув ако је релативна влажност ваздуха мања од 55%,

умјерено сув код релативне влажности ваздуха од 55% до 74%, умјерено влажан при релативној

влажности од 75% до 90%, а веома влажан при већој релативној влажности ваздуха од 90%.

Према средњим мјесечним и годишњим вриједностима релативне влажности ваздуха, уочава се

да анализирано подручје карактерише умјерено влажна клима, са просјечном годишњом влагом

од 78%.

Падавине Просторна расподјела годишњих количина падавина за стандардни климатолошки

тридесетогодишњи период указује да се на ширем подручју предметног обухвата, у току године, у

просјеку излучује око 938 mm до 1100 mmводеног талога.

У погледу карактеристика режима падавина, анализирано подручје се налази на граници зоне

прелаза из континенталног у маритимни плувиометријски режим са максимумом падавина у јуну

мјесецу (Бањалука и Прњавор, 114 mm; Дервента, 106 mm, Лакташи, 106,9 mm), и секундарним

максимумом у новембру (Бањалука, 96,0 mm; Прњавор, 85,9) и децембру мјесецу (Дервента, 79,9

mm, Лакташи, 88,2 mm). Због присутног маритимног утицаја, на анализираном подручју је

количина воденог талога по сезонама доста уједначена. Тако удио зимских падавина у укупној

годишњој количини падавина на ширем подручју Лакташа и Бањалуке износи 22%, прољећних

25%, љетних око 29% и јесењих око 24%. Треба нагласити да је у току посљедње деценије XX

вијека, уочена промјена у сезонској расподјели падавина.

Треба нагласити да се према резултатима климатских процјена у овом региону очекује повећање

интензитета киша кратког трајања, па је овај фактор неопходно узети у обзир при

димензионисању грађевинских конструкција и хидротехничких објеката.



25

Табела број 7. Средња мјесечна и годишња количина падавина за период 1951 – 2001. године (mm)


Градишка 63.5 44.9 53.0 64.8 87.0 87.4 77.1 68.2 54.9 62.7 83.4 76.9 823.8

Србац 61.6 47.1 56.9 78.1 73.9 58.4 88.1 82.6 61.7 47.1 86.1 86.3 828.0

Лакташи 61.2 62.4 64.8 80.1 86.4 106.9 86.4 77.3 67.4 73.9 83.0 88.2 938.0

Бања

Лука 70.7 65.6 75.4 90.6 98.6 114.3 93.9 81.6 87.7 81.1 96.1 90.5 1046.1

Прњавор 67.4 66.4 73.4 90.5 92.3 114.4 95.6 89.4 71.9 73.5 85.9 82.9 1003.7

Добој 58.9 59.7 61.4 72.1 89.0 109.8 89.4 77.8 65.9 62.4 75.9 78.0 900..3

Челинац 69.3 74.3 74.9 87.9 108.3 124.0 102.3 94.6 87.4 86.6 89.8 96.6 1095.8

Дервента 54.8 59.0 58.3 73.4 81.5 106.0 92.3 79.7 67.5 65.9 79.4 79.9 897.8

У скоријем периоду (1981 – 2010) је дошло до повећања вриједности количине падавина од 2.5

до 5% на цјелокупном подручју РС у односу на референтни период.2

У априлу и мају 2014. године, суме падавина су биле знатно изнад просјечних сума, када су

оборени многи рекорди у смислу једнодневних, дводневних, тродневних или мјесечних количина

падавина. Велике падавине су изазвале незапамћене поплаве у централним и сјеверним

дијеловима Босне и Херцеговине.

Изражена промјена годишњег распореда падавина уз повећање температуре један је од главних

фактора који условљавају чешће и интензивније појаве суше и поплава.

Снијег се на анализираном подручју јавља углавном од новембра до априла мјесеца. Средњи

датум прве појаве снијега за околину Лакташа и Бањелуке је 20. новембар, а посљедња појава

снијега је 5. април. Први сњежни покривач се нешто касније формира и то у околини Лакташа и

Бање Луке око 28. новембра, док је средњи датум посљедње појаве сњежног покривача 15. март,

тако да просјечна дужина трајања периода са сњежним покривачем износи око 105 дана.

У току посљедњих деценија у умјереним географским ширинама сјеверне хемисфере, као

посљедица глобалног загријавања температуре ваздуха присутан је тренд смањења броја дана

са сњежним покривачем, као и смањење укупне масе снијега.

Појава магле

Физичко-географске карактеристике ширег подручја Лакташа, а нарочито ријечне котлине Врбаса

и околних водних акумулација, уз преовлађујуће атмосферске услове изнад Балканског

полуострва, погодују формирању магли током читаве године. При томе се највећа учесталост

магли јавља у периоду од септембра до марта мјесеца, када изнад Југоисточне Европе доминира

антициклонални тип времена (ведро и тихо вријеме).

Локални топографски услови доприносе релативно великом броју дана са маглом, који се на

анализираном подручју креће од 48 дана у Бањој Луци, до 58 дана у Маховљанима (Табела број

8:). Максимални годишњи број дана са маглом је знатно већи, и креће се од 80 дана у

Маховљанима, до 129 дана у Бањој Луци.

Табела број 8. Број дана са маглом

Мјесеци I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Год.

Маховљани 10.7 2.9 2.3 2.2 1.7 1.3 1.1 1.8 4.7 10.5 7.7 11.4 58.3

Бања Лука 7.8 4.0 2.2 1.6 1.7 1.4 0.8 1.5 4.2 7.4 6.9 8.7 48.1

2Комисија за климатологију при WMO је у новембру 2001. године одредила да се период 1961 – 1990. користи као референтни низ за упоредивост параметара.



26

На основу расположивих података осматрања спроведених у периоду 1995-2004. године на

ваздухопловној МС Маховљани, извршена је анализа броја дана са маглом карактеристичног

интензитета (јака маглa са видљивошћу испод 200 m; умјерена магла са видљивошћу од 200 до

500 m, и слаба магла са видљивошћу од 500 до 1000 m). Према добијеним резултатима може се

закључити да се двије трећине дана са маглом налази у класи јаке и умјерене магле. Учесталост

магле је највећа од септембра до јануара, са просјечном учесталошћу од 4 дана мјесечно током

овог периода.

Б.I.1.9. Граница

Обухват Просторног плана подручја посебне намјене простире се на подручју општине Лакташиу укупној површини од 1104.5 хектара. Границу просторне цјелине, која је у обухвату Плана, са сјеверне стране чини локални путLI.9 Александровац-Крнетедо споја са ауто- путем Е-661Бањалука-Градишка, даље иде регулацијом ауто-пута са источне стране, те потом границом укључне траке на ауто-пут Е-661 из правца исток све до раскрснице са магистралним путем М-16 Бањалука-Градишка. Од те тачке границу обухвата чини регулација магистралног пута М-16 са западне стране све до раскрснице са локалним путем LI.9 Александровац-Крнете. Б.I.2. Становништво

Унутар обухвата Плана налазе се дијелови пет насељених мјеста: Лакташи, Маховљани,

Кобатовци, Крнете и Александровац.

Пошто се ради о дијеловима насељених мјеста, број становника и домаћинстава у насељеним

мјестима која се дијелом налазе у подручју обухвата Плана процијењен је на основу анализе

изграђености на ортофото снимцима, те просјечне величине домаћинства.

Аеродром Бањалука има утицај на укупно становништво општине Лакташи као и шире, па је у

анализи становништва дат број становника и домаћинстава општине Лакташи у цјелини.

Табела број 9. Број становника

Редни број Назив

насељеног мјеста

Укупан број пописаних лица (прелиминарни резултати)1

Укупан број становника2

1. Лакташи 5879 5282

2. Маховљани 1015 924

3. Кобатовци 881 417

4. Крнете 174 152

5. Александровац 865 802

*Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у БиХ 2013. године

**Процјена у обухвату – процјена радног тима

На подручју обухвата Плана процјењује се 1.808 становника, што је 20,5% становника од 8.814

становника, колико има у пет обухваћених насељених мјеста у цјелини и 4,9% од укупног броја

становника општине Лакташи.



27

У границама обухвата највеће учешће у броју становника има насељено мјесто Кобатовци (91%

од укупног броја становника цијелог насељеног мјеста) и Маховљани (71%). Насељено мјесто

Крнете има 25,9% становника у обухвату, док Александровац има 6,7%, а општински центар

Лакташи 2,9%.

Домаћинства

Развој домаћинстава био је сличан развоју становништва. При томе је пораст домаћинстава био

бржи због смањења просјечне величине домаћинства, од 3,5 у 1991. години на 3,2 члана по

домаћинству у 2013. години.

Табела број 10. Број домаћинстава



Укупан број домаћинстава (прелиминарни резултати)1

Укупан број домаћинстава2

1. Лакташи 1869 1840

2. Маховљани 327 324

3. Кобатовци 280 278

4. Крнете 69 66

5. Александровац 268 263


**Процјена у обухвату – процјена радног тима

На подручју обухвата Плана процјењује се 565 домаћинстава што је 20,1% домаћинстава од

2.813 домаћинстава, колико има у пет обухваћених насељених мјеста у цјелини и 4,9% од укупног

броја домаћинстава општине Лакташи.

Просјечна величина домаћинства је 3,2, колика је и за општину Лакташи у цјелини.

Б.II. ПРИРОДНИ ФАКТОРИ И РАЗВОЈНИ ПОТЕНЦИЈАЛИ Б.II.1. Природни ресурси Б.II.1.1. Пољопривредно земљиште Пољопривредно земљиште је природно богатство добро од општег интереса и користи се за пољопривредну производњу. Пољопривредним земљиштем сматрају се њиве, вртови, виногради, воћњаци, ливаде, пашњаци, рибњаци, трстици, баре и мочваре као и друго земљиште које се по својим природним и економским особина може најрационалније користити за пољопривредну производњу. Измјенама и допунама ППРС до 2025 године ово подручје је дефинисано као ратарско--сточарско подручје. Предметно подручје ПППН Аеродрома Бања Лука заузима површину од око 1104 ha од чега пољопривредне површине заузимају око 767,6 ha (око 70% ). Највише су заступљене оранице 710,38 ha (93% од укупних пољопривредних површина), затим воћњаци 25,28 ha (3,2%) , ливаде 26,81 ha (3,4%) , те друго земљиште 5,2 ha (0,4%) . На предметно подручје заступљена су хидроморфна тла. Алувијална тла или флувисол су по свом настанку су млада рецентна тла. Спадају у класу неразвијених тла са профилом Ah-I-II-III гдје А - хоризонт представља мјестимичну појаву хумуса. Настала су таложењем ношених материјала дуж плавне трасе ријеке, који заостају као



28

нанос плавног вала. Типична алувијална тла се могу класифицирати на основу садржаја карбоната, дубине активног слоја и подповршинске воде, механичког састава и др. У већини случајева алувијална тла имају повољна физичка својства тј добру порозност, водопропусност повољан однос пора добро су аерисана, и имају стабилне микроагрегате. По боји алувијална тла су веома различита најчешће су жућкасто сива жуто смеђа сиво смеђа. Највећи дио алувијалних тла карактерише се високим садржајем CaCO3, мада има заступљених и бесакрбонатних. Код карбонатних алувијума, реакција је неутрална до слабо базична, а код бескарбонатних неутрално до слабо кисела. Главни огранићавајуђи фактор за производњу на алувијалним тлима је опасност од поплаве, наношење скелета и пјеска, а у скелетним пропусним формама долази до наглог страдања усјева. Најважније мјере поправке требају ићи у правцу извођења мелиорационих радова и заштита од поплаве, а на скелетним и пјесковитим формама за постизање високих и стабилних приноса потребно је обезбједити наводњавање. Алувијана тла спадају у плодна тла, њихов значај је и у томе што заузимају скоро равне површине гдје се могу примјењивати интензивне агротехничке мјере. На њима треба узагајти веома профитабилне културе ( повртларске). Семиглеј је земљиште које се одликује присуством подземне воде, а која води заглејавању у нижим дијеловима профила. Иако ова тла носе назив по вегетацији којом су обрасла, на њима се углавном налазе површине под ратарским или повртларским културама. Карактеристике ових тла зависе од супстарата на коме се налазе, а ако се ради о ријечним долинама онда се ситуација усложњава са присутним супстратом. Генерално, то су плодна тла (3-5 % хумуса и добро влажна) погодна за разне повртларске културе. Агротехничке и хидротехничке мјере на пољопривредном земљишту Земљиште се интензиво користи. Показатељи тога су ораничне површине и њихов начин коришћења. Подручје припада појасу умјереноконтиненталне климе која је карактеристична по доста оштрим зимама и топлим љетима. Сума падавина је око 980mm до 1100mm, с тим да су мање количине падавина у сјеверном дијелу (820-950mm), а идући према југу количина падавина се повећава (око 1200-1400mm). Изостанак наводњавања је један од главних ограничења развоја и интензивирања пољопривредне производње поготово ако се зна да су просјечне падавине око 980 mm и да нису правилно распоређене и да се јавља мањак воде у вегетационом периоду, односно негативан водни биланс. Поред спречавања суше као елементарне непогоде у пољопривредној производњи наводњавањем се повећавају приноси, повећава се степен коришћења земљишта, а отвара се могућност друге сјетве са знатним повећањем квалитета. Основни разлози за наводњавање пољопривредних површина су:

Повећање приноса биљних култура, стабилизација производње у сушним годинама и

промјена структуре сјетве

Орјентација тржишној економији и високопрофитабилним културама

Глобалне климатске промјене

Приступачни расположиви водни капацитети

Негативан водни биланс у вегетационом периоду

Б.II.1.2. Шуме и шумско земљиште Шуме и шумскo земљиштe су добра од општег интереса те уживају посебну заштиту државе и користе се под условима и на начин који су прописани Законом о шумама (Сл.гласник РС. број 75/08 и 60/13). Предметни обухват се налази у склопу Шумскопривредног подручја Доње Врбаско, за које су урађени документи који обезбјеђују провођење законом прописаних мјера газдовањa шумама, односно Шумскопривредне основе за шуме у државој својини (ШПО за Дoње Врбаско шумскопривредно подручје, период од 2010. до 2019. године) и Шумскопривредне


http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mps/Documents/Zakon%20o%20sumama%2017%2010%2009.pdf

http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mps/Documents/Zakon%20o%20sumama%2017%2010%2009.pdf


29

основе за шуме у приватној својини (ШПО шуме у приватниј својини општине Лакташи за период од 2015. до 2024. године). Еколошко-вегетацијске карактеристике подручја Ради потпунијег сагледавања проблематике шумарства, а пре свега утврђивања потенцијалашумских станишта и начина њиховог рационалног коришћења, извршена је еколошко‐вегетацијскарејонизација цијеле Босне и Херцеговине. Према Еколошко-вегетацијској класификацији БиХ (Стефановић ет ал.,1983.) површина обухвата Просторног плана подручја посебне намјене Аеродром Бања Лука налази се у оквиру припанонске области, сјеверно-босанског подручја.Ово подручје чине равничарски и дјелимично брежуљкасти предјели. Премаорографским карактеристикама припада низијском појасу са просјечном надморском висином од око 100-150 m.Геоморфолошки представља најниже алувијално-делувијалне равни, терасе ријечних токовакојесу у доброј мјери прекривене безкарбонатним лесом. Овим је одређен петрографски састав, а најчешће су то глине,пијесци и шљунковите подлоге. Мјестимично су седименти флишколиког карактера везани за уздигнутије дијеловерељефа, који су условљени чврстим магматским стијенама.На овим геолошким подлогама најчешће се формирају псеудоглејна земљишта и дистрични камбисоли натерцијарним седиментима, а мање су заступљене комбинације еуглеја и семиглеја. Комплексна морфолошка и литолошко – педолошка структура терена општине Лакташи, узроковала је и значајну разноликост биљних заједница констатованих на подручју општине генерално. Преглед шумских заједница дат је у односу на њихово висинско распрострањење. Сам приобални појас уз Врбас обрастао је уским линијским формацијама заједнице SalicetumetPopuletum (заједнице врба и топола). Распростирање ових заједница знатно је сужено ширењем ораница до самог Врбаса, као и спрвођењем агротехничких мјера. На овај појас наставља се (у висинском смислу) појас шума храста лужњака и жутиловке (Genistoelatae – Quercetumroboris) односно шума лужњака и граба. Ове шуме су претрпиле заправо и највећу девастацију, и готово сав њихов ареал је претворен у пољопривредно земљиште, а на вегетацијску прошлост указују мањи гајеви, групе и појединачна стабла лужњака. Као карактеристична и доминантна вегетацијска јединица на територији општине Лакташи јавља се климатогена заједница китњака и граба (Carpinobetuli – Quercetumroboris), са којима алтернирају чисте шуме китњака (Quercetummontanum) на грeбенима односно мјешовите шуме китњака и букве (Querco – Fagetum) у потоцима, односно букве (Fagetummontanum) на хладнијим, сјеверним експозицијама. Када је ријеч о потенцијалној шумској вегетацији подручје припада климатогеним шумама китњака и обичниг граба, са којима алтернирају шумама лужњака и обичног граба, са мозаично распоређеним шумама китњака, шумама китњака и кестена, те шумама букве на хладнијим положајима, које углавном заузимају јужније дјелове општине. Спорадично распрострањене поплавне шуме китњака и шуме врба и топола, те црне јохе су потенцијална вегетација сјеверног дјела општине, везане за влажнија и топлија станишта. У флористичком смислу као најчешће врсте дрвећа констатовани су: китњак, буква и граб, док су у субдоминантном спрату дрвећа доминирају китњак, граб, буква, жестиљ, црни јасен, трешња и дивља крушка, а спрату приземне флоре доминирају Epimedium alpinum, Rubus hortus, Luzula nemorosa, Hieracium murorum, Potentilla micrantha и др. Функције шума Вриједност шума испољава се двојако, директно у производњи дрвних сортимената, и индиректно у општекорисним функцијама шума као што су регулисање режима вода и климе, заштита земљишта од ерозије, очување биодиверзитета, рекреација, туризам, научно-истраживачка, културно-образовна функција и др.Вриједност општекорисних функција шума је много већа од користи остварених од вриједности производног дрвета. Мада су општекорисне функције шума тешко мјерљиве, у односу на производне чија је вриједност изражена економским показатељима, онесве више добијају на значају.Општекорисне функције шуме као што су заштита вода, ваздуха и земљишта (обогаћивање ваздуха кисеоником и пречишћавање ваздуха



30

од штетнихгасова, затим регулисање климатских појава и водног режима, заштита земљишта одбујица и ерозије и тд.) представљају немјерљив значај шуме. Само у очуваним и стабилним шумама, постоје могућности да општекорисне функције дођу до пуногизражаја, што значи да у том смислу морају бити постављени и планови газдовања шумама, како за Шумскопривредно подручје у цјелини тако и у посебно издвојеним обухватима као што је обухват Просторног плана подручја посебне намјене Аеродром Бања Лука. Биланси шумског земљишта и стање шумског фонда У обухвату Просторног плана подручја посебне намјене Аеродром Бања Лука налази се веома мало шума и шумског земљишта, свега 29,8 ha, односно 2,7% територије чини шумско земљиште. Ријеч је о приватним парцелама гдје су шуме уприватном власништву распоређене неравномјерно на мањим или већимповршинама. У оквиру обухвата плана налазе се шибљаци и лишћарске шуме, углавном изданачког поријекла. Најзаступљеније газдинске класе у приватним шумама су 4301-Изданачке шуме букве и храста и 4401- Изданачке шуме осталих лишћара. Газдовање шумама Шумама и шумским земљиштем се газдује према смјерницама Закона о шумама (Службени гласник РС, број 75/08). Законом о шумама је уређена политика, планирање,управљање и газдовање шумама и шумским земљиштем, као и њега и заштита шума. Законом дате основне смјернице детаљније се планирају, најчешће за сваких десет година, плановима које називамошумскопривредне основе, а доносе се за свако шумскопривредно подручје државних шума и за шуме у приватнојсвојини за свако општинско подручје.Израда шумскопривредних основа за приватне шуме, према важећим правилницима, подразумијева премјер само на парцелама које се у катастру воде као шумске. Уситњеност парцела приватних шума је значајан проблем, тако да постоји проблем снимања и приказивања мањих шумске површине у ситнијој размјери. (нпр. CORINE снимком гдје су мање површине припојене неком већем комплексу). На подручју обухвата, шуме и шумско земљиште је приказано користећи податке катастра и ортофото снимак. За шумске површине које су у власништву приватних лица стручне услуге у газдовању даје Шумско газдинство "Бањалука". Изради шумскопривредне основе приступа се при истеку претходне,тако да се обухватају подаци о извршењу те основе, садашње стање шума и циљеви који се желе постићи, односноодржати континуитет прописаног газдовања за поједине шуме. Б.II.1.3. Вoде и водне земљиште Према закону о Водама Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 50/06, 92/09 и 121/12) водно земљиште означава скуп честица које чине корита ријека, језера и акумулација, као и њихове обале од нивоа великих вода стогодишњег ранга појаве тј. до нивоа највише коте акумулације. С обзиром да је општина Лакташи и центар насеља смјештен на ријеци Врбас, водотоци на овом подручју припадају сливу ријеке Врбас. На подручју обухвата Планаповршине под водом чине ток Маховљанске ријеке, токови ријечица и потока, и већих одводних канала.

Површинске воде

Основно хидрографско обиљежје општине Лакташи дају ријечни токови Врбас, Маховљанска ријека, Осорна, Турјаница и Буковица, те поточна мрежа притока - значајни водотоци који се налазе на подручју општине Лакташа или протичу једним дијелом територије општине Лакташи. На предметном подручју, од поменутих водотока, протиче Маховљанска ријека, чији је ток дјелимично уређен. На овом дијелу Маховљанска ријека се углавном користи као реципијент за оборинске воде са аутопута и локалних саобраћајница, као и околног подручја.


https://www.google.ba/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=2&cad=rja&uact=8&ved=0CCoQFjABahUKEwjeoaCzlsvHAhXHuRQKHaY4AIE&url=http%3A%2F%2Fwww.poreskaupravars.org%2Fdokumenti%2Fzakoni%2FZakon%2520o%2520sumama%252075-08.pdf&ei=CgPgVd70IsfzUqbxgIgI&usg=AFQjCNHEAQw5hoBMWP8SSDPamy8JB-MpXA


31

Маховљанска ријека својим током пресеца трасу аутопута на њеном преласку из брдског у равничарски карактер ријеке. Карактеристичан протицај Маховљанске ријеке од Q1/100=58 m3/s. Израчунате односно процењене количине протицаја великих вода водотока су меродавни и полазни подаци за димензионисање објеката за спровођење вода пропуста, мостовских отвора, регулисања токова. Реципијент поменутих водотока је ријека Врбас, чији припадајући сливови гравитирају реци Врбас, непосредно самим уливањем у ријеку Врбас или посредно путем понирања односно подземним током.

Наведени водоток, као и остали водотоци на подручју општине Лакташи, су битни природни ресурси, али је евидентно да су значајно деградирани и да је будући развој озбиљно угрожен због велике загађености од неуређених канализационих излива, слабе приступачности, функционалних веза са околином и сл.

Подземне воде Основу подземног хидрографског обиљежја општине Лакташи чине налазишта термоминералних вода изражених на дијелу подручја општине (Лакташи и Слатина), затим многобројни бунари и јавни артешки бунари са којих се снабдијева локално становништво. Расположиви водни потенцијали подземних вода на подручју општине користе се за водоснабдијевање локалног становништва у насељеним мјестима, водоснабдијевање привреде, спортски риболов, развој и опстанак разног биљног и животињског свијета. Предметни обухват просторног плана чине мали дио урбаног дијела Лакташа, насеља Маховљани, Крнете и Кобатовци. Водоснабдијевање у општини Лакташи (урбаног дијела) обезбијеђено је са изворишта „Лакташи“ које је формирано 1988. године и на коме постоје бушотине (Б-1, Б-2, Б-8 и Б-9), као и објекти пумпних станица, резервоара на „Јелића брду“ и дистрибутивне мреже. Водоснабдијевање насеља Александровац, Маглајани, Мрчевци, Кобатовци, Крнете и Маховљани обезбијеђено је са водоводног система „Маглајани“ које је формирано 2004. године. Систем се састоји од изворишта воде (бушеног бунара са бунарском кућицом), потисног цјевовода, управног објекта, управног објекта са хлорном станицом, резервоара и дистрибутивне мреже. „Аеродром“ Бања Лука, који се налази у предметном обухвату, има посебан систем водоснабдијевања, одвојен од осталих система на подручју општине Лакташи. Систем снабдијевања водом се састоји од изворишта воде (бушеног бунара са бунарском кућицом), потисног цјевовода и дистрибутивне мреже, резервоара за хидрантску мрежу.

Поред наведена два изворишта на подручју општине Лакташи евидентан је већи број индивидуалних извора и бунара који су каптирани у приватним режијама и углавном се налазе на рубним дијеловима општине Лакташи гдје није развијена јавна водоводна мрежа. У неким рубним дијеловима општине користе се и цистерне за сакупљање кишнице и складиштење воде за водоснабдијевање становништва. Квалитет вода Уредбом о класификацији вода и категоризацији водотока („Службени гласник Републике Српске“, број 42/2001) успостављају се критеријуми за класификацију и врши класификација квалитета површинских и подземних вода, као и категоризацији водотока. По овој Уредби



32

водоток ријеке Врбас (на дужини цијелог тока, па тиме и подручју општине Лакташи) је сврстан у другу категорију. Остали водотоци на подручју општине Лакташи сврстани у прву категорију, чије воде треба да имају висок статус квалитета. Стварно стање квалитета вода је лошије него је предвиђено наведеном Уредбом, пошто се фекалне воде насеља у већини случајева директно испуштају у водотокове без претходног пречишћавања. Према наведеној Уредби, водотоци се сврставају у класе од 1 до 5 и према условима коришћења за различите намјене, одговарају сљедеће класе:

Класа 1: површинске и подземне воде се у свом природном стању или послије дезинфекције могу користити за пиће или у прехрамбеној индустрији, као и површинске и подземне воде за раст и развој племенитих врста риба (пастрмки);

Класа 2: воде које се послије одређеног третмана (коагулација, флокулација, таложење, филтрација и дезинфекција) могу користити за пиће; воде се у природном стању могу користити за купање, за спортове на води, за раст и развој ципринидних врста риба;

Класа 3: воде које се могу користити за пиће након обимног третмана (коагулација, флокулација, таложење, филтрација, озонизација, адсорбција на активном угљу и дезинфекција), воде које се могу користити у пољопривреди и у индустрији која нема посебне захтјеве у погледу квалитета вода и за раст мање племенитих врста риба;

Класа 4: загађене воде које се у предјелима са недостатком воде могу користити у неким индустријама послије одговарајућег третмана;

Класа 5: јако загађене воде које се готово не могу користити ни за какве намјене.

Одбрана од поплава и уређење водотока Кроз предметно подручје, на јужној страни протиче Маховљанска ријека. Маховљанска ријека има карактеристике бујичног водотока нарочито по питању протицаја. У љетњем периоду корито готово или скроз пресуши, док у периоду обилних падавина ријека набуја носећи при томе већу количину вученог и суспендованог наноса са горњег и средњег дијела слива. У досадашњем периоду Маховљанска ријека је била предмет изливања и плављења околног терена те су неплански надвишаване обале али генерално Маховљанска ријека у подужном смислу не посједује јединствени ранг заштите плављења од великих вода. Корито Маховљанске ријеке у дијелу који протиче кроз предметни обухват, углавном је уређено, и постоје насипи са једне и друге стране водотока, промјенљиве висине, а у функцији су одбране од плављења околног терена. С обзиром да је поплавама из овог правца угрожена обрадива земља и објекти становања, потребно је урадити пројекат уређења који ће уредити хидрауличку слику течења, омогућити трансфер великих вода до ријеке Врбас при томе имајући јединствен ранг заштите дуж цијелог призматичног тока. Зоне санитарне заштите изворишта Јужни дио обухата предметног просторног плана улази у ширу зону заштите изворишта водоснабдијевања „Лакташи“. Имајући у виду значајне водне ресурсе са којима располаже општина Лакташи као и коришћење подземних вода у систему водоснабдијевања једна од приоритетних ствари треба да буде израда Програма зона санитарне заштите за сва изворишта која су у функцији водоснабдијевања, а све према Правилнику о мјерама заштите, начину одређивања и одржавања зона и појасева санитарне заштите, подручја на којима се налазе



33

изворишта, као и водних објеката и вода намијењених људској употреби („Службени гласник Републике Српске“, број 76/16). Прописане мјере заштите изворишта треба да дефинишу начине коришћења заштитног подручја изворишта, како у погледу урбанизације, индустријског развоја, тако и у погледу пољопривредног, шумског и другог коришћења земљишта.

Општина Лакташи је путем Одјељења за стамбено-комуналне послове покренула активности на изради програма санитарне заштите изворишта на подручју општине Лакташи, обухватајући изворишта „Лакташи“, „Маглајани“ и „Кришковци“. Потребно је да Скупштина општине донесе одговарајуће одлуке о резервацији и заштити подручја и осталих постојећих и потенцијалних изворишта намијењених за снабдијевање водом. Б.II.2. Антропогени потенцијали Б.II.2.1. Изграђени фондови и функције Изграђене фондове на територији предметног обухвата чине елементи постојеће супраструктуре (индивидуални стамбени објекти, стамбено пословни и привредни објекти) и објекти инфраструктуре. Уз стамбене објекте у насељеним мјестима јављају се вјерски објекти и објекти комуналних дјелатности (гробља). Стамбени фонд је највећим дијелом заступљени на источној граници обухвата дуж магистралног пута М-16 и спорадично у средишњем дијелу обухвата. Стамбени фонд чине индивидуални стамбени и стамбено-пословни објекти као и пољопривредна домаћинства. Најзначајнији привредни објекат је аеродром са пратећом инфраструктуром. У остатку обухвата привредни објекти су мање производне хале, складишта, трговачки и угоститељски објекти, сконцетрисани уз магистрални пут М-16. Аеродромски комплекс је у средишњем дијелу обухвата и са западне стране и дијелом са истока граничи са земљиштем посебне намјене (земљиште које је у посједу Министарства одбране РС према подацима из РУГИП-а из децембра 2016.године). Б.III. ИЗГРАЂЕНОСТ И ФУНКЦИОНИСАЊЕ ПРОСТОРА Б.III.1. Стамбени фонд Анализа броја станова и домаћинстава показује да је број станова већи од броја домаћинстава.

Стамбени суфицит је евидентиран у свих пет насељених мјеста у обухвату Плана. Табела број 11. Број станова*



Укупан број станова (прелиминарни резултати)1

1. Лакташи 2630

2. Маховљани 422

3. Кобатовци 375

4. Крнете 102

5. Александровац 332



34


Према подацима Пописастановништва, домаћинстава и станова у БиХ 2013. године, у пет

насељених мјеста у обухвату Плана био је 3.861 стан у којима је живјело 2.813 домаћинстава,

што показује да се ради о стамбеном суфициту, односно вишку стамбених јединица од 1.048

станова, у односу на број домаћинстава.

Б.III.2. Систем насеља (мрежа,функције,хијерархија) Подручје обухвата Плана простире се на територији пет насељених мјеста која су груписана у

сљедеће категорије, према централитету и функцијама које имају:

општински центар – Лакташи,

секундарни центар – Александровац и

остала насеља – Маховљани, Кобатовци и Крнете.

Табела број 12. Насељена мјеста предметног обухвата

Редни

број

Назив

насељеног

мјеста

Површина

(km²)*

Број

становника**

Густина

насељености

(ст/km²)

Површина

обухвата Плана

по насељеним

мјестима (km²)*

Удио површине

насељених

мјеста у укупној

површини

обухвата Плана

(%)

1. Лакташи 12,83 5.879 458 0,2 1,81

2. Александровац 6,73 865 129 1,26 11,43

3. Маховљани 8,31 1.015 122 4,3 39,02

4. Кобатовци 7,3 881 121 4,59 41,56

5. Крнете 5,02 174 35 0,69 6,18

УКУПНО 40,19 8.814 219,31 11,04 100,00

*Површине израчунате у програму AutoCad на геодетској подлози коришћеној за израду

графичких прилога

**Прелиминарни резултати Пописа 2013. године

Према методологији OECD која је заснована на утврђивању густине насељености, локалне

јединице (општине) означавају се као руралне уколико је густина насељености испод 150

становника по квадратном километру, те према томе, општина Лакташи са 95 становника по

квадратном километру спада у категорију сеоских или руралних заједница. Према

модификованом критеријуму OECD за оцјену руралности, ова општина би спадала у групу семи

урбаних (50-100 становника/km²).3

3 Стратешки план руралног развоја Републике Српске од 2009. до 2015. године



35

Графикон број 1. Удио површине насељених мјеста у укупној површини обухвата Плана

Лакташи

Александровац

Маховљани

Кобатовци

Крнете

Б.III.3. Привреда Основна карактеристика привредне структуре општине Лакташи јесте скоро подједнако учешће секундарног и терцијарног сектора као и изразито ниско учешће пољопривреде, с обзиром на природне потенцијале. На економско стање у Републици Српској и општини Лакташиу периоду од 2008.г. утицали су бројни унутрашњи и спољашњи фактори. Најзначајнији спољашњи фактор је свјетска економска криза, односно успоравање привредне активности у земљама Европске Уније и земљама региона као нашим најзначајнијим спољнотрговинским партнерима, што је узроковало рецесију у привреди Републике Српске послије 2009.године. Успоравање привредне активности у општини Лакташи утицало је на смањење свих најважнијих економских показатеља развоја општине. Према подацима из Статистичког годишњака Републике Српске, број запослених у општини достигао је 2008. године 10.888 лица, што је за 54% више него 2005.године када је било запослених 7.060 лица. Број запослених у овом периоду је растао просјечно годишње по стопи од 18%, што указује на интензиван привредни развој општине. Међутим, у периоду 2009-2014.год. долази до смањења запослености, те је број запослених опадао просјечно годишње по стопи од 1,2%, што је мање од републичког просјека. Привредну структуру општине Лакташи карактерише доминација индустријског сектора, дјелатности терцијарног сектора, посебно трговине и дјелатности грађевинарства.

Табела бр.13. Привредна структура подручја Плана према капиталу, приходима и запослености у 2014. год.4

Капитал (КМ) % Приходи (КМ) %

Број запослених

%

Пољопривреда 8.630.862 4,4 15.992.712 4,0 170 5,5

Рударство 817.075 0,4 641.728 0,2 4 0,1

Прерађивачка индустрија

74.586.432 37,8 201.052.216 50,4 1.456 47,7

Енергетика 3.888.472 2,0 3.131.709 0,8 10 0,3

Водопривреда 2.560.042 1,3 9.797.828 2,5 134 4,4

Грађевинарство 41.105.589 20,8 62.189.408 15,6 625 20,5

Трговина 25.207.946 12,8 88.485.052 22,2 281 9,2

Саобраћај 2.967.308 1,5 7.513.379 1,9 85 2,8

Туризам 20.137.469 10,2 817.483 0,2 33 1,1

Остале дјелатности

17.577.209 8,9 9.181.579 2.3 258 8,5



36

Укупно 197.478.404 100,0 398.803.094 100,0 3.056 100,0

Прерађивачка индустрија је водећа привредна делатност у формирању прихода подручја Плана са учешћем од 50,4%. У структури запослених, највеће је учешће у области прерађивачке индустрије 47,7%, грађевинарства20,5% и трговине са 9,2%, те посматрано по секторима највеће је учешће секундарног са 73%, затим терцијарног сектора са 13,1% у укупној запослености општине, док квартарни сектор учествује са 8,5%. Општа оцјена је да је привредна структура општине релативно развијена са значајним учешћем производних дјелатности и трговине у привредној активности, које чине окосницу привредног развоја. Процјена је да постојећа привредна структура не одражава у потпуности природне и инфраструктурне потенцијале и ресурсе општине и да постоје значајне могућности за бржи развој и знатно већи удио дјелатности које до сада нису имале значајнију улогу у привреди општине, што се посебно односи на дјелатности пољопривреде и туризма. Просторни размјештај привредних дјелатности Основна карактеристика просторног развоја привреде у општини Лакташи јесте изразито неравномјеран развој, са доминацијом Лакташа, као општинског центра.

Табела бр.14. Привредна структура подручја Плана по насељима у 2014.год.

Капитал (КМ) Приходи (КМ) % Број

запослених

пољопривреда 1,348,007 2,016,168 6.0 26

индустрија 10,218,685 14,322,910 42.5 358

грађевинарство 1,615,151 1,113,965 3.3 25

трговина 611,029 15,294,888 45.4 48

саобраћај 138,423 888,231 2.6 7

остале дјелатности 2,883,974 73,786 0.2 4

Александровац 16,815,269 33,709,948 8.5 468

индустрија 161,599 479,876 8.2 12

трговина 6,139,084 5,348,331 91.8 19

Кобатовци 6,300,683 5,828,207 1.5 31

пољопривреда 191,917 0 0

Крнете 191,917 0 0.0 0

пољопривреда 6,571,405 13,039,613 3.7 130

рударство 817,075 641,728 0.2 4

индустрија 63,950,620 184,318,835 52.5 1,044

енергетика 3,888,472 3,131,709 0.9 10

водопривреда 2,560,042 9,797,828 2.8 134

грађевинарство 39,429,340 61,063,412 17.4 601



37

трговина 15,833,564 63,035,136 17.9 180

саобраћај 2,747,094 6,388,580 1.8 76

туризам 20,137,469 817,483 0.2 33

остале дјелатности 14,693,235 9,008,870 2.6 253

Лакташи 170,628,316 351,243,194 88.1 2,464

пољопривреда 711,450 936,931 11.7 14

индустрија 255,528 1,930,595 24.1 42

грађевинарство 61,098 12,031 0.1 0

трговина 2,624,269 4,806,697 59.9 33

саобраћај 81,791 236,568 2.9 2

остале дјелатности 0 98,923 1.2 1

Маховљани 3,734,136 8,021,745 2.0 92

Општина 197,670,321 398,803,094 3,056

У просторној структури привреде издвајају се:

Општински центар Лакташи у којем доминира индустријски комплекс дјелатности уз значајно учешће грађевинарства и трговине,уз пoсeбнo рaзвиjeн привaтaн сeктoр, кojи сe сaстojи oд мaлих и срeдњих прeдузeћa (МСП) и сaмoстaлних зaнaтских и тргoвинских рaдњи.

Александровац са диверзификованом привредном структуром са скоро подједнаким учешћем индустрије и трговине;

Мали развојни центри: Маховљани, Кобатовци и Крнете у којима су лоцирани различити привредни садржаји.

На предметном подручју доминира улога насеља Лакташи са највећом кoнцeнтрaциjом прoизвoдних кaпaцитeтa и стaнoвништвa, штo je изaзвaлo структурнe и eкoнoмскe диспрoпoрциje у тeритoриjaлнoм рaзвojу. Прерађивачка индустрија Прерађивачка индустрија представља значајну дјелатност у привредној структури општине, што показују подаци о учешћу у оствареним приходима и запослености. Према расположивим подацима гранску структуру индустрије чине прехрамбена, електроиндустрија, неметалска индустрија, саобраћајна индустрија, металопрерађивачка индустрија. Са становишта носилаца развоја, индустрију подручја карактерише присуство пропулзивног сектора – прехрамбена, електроиндустрија, саобраћајна, металопрерађивачка индустрија, које за себе везују већи број осталих индустријских, али и привредних активности. Основне карактеристике индустрије су с једне стране развијено предузетништво и присуство великог броја познатих компанија, док с друге стране карактерише је: мали развојни капацитети, реализација производа, недостатак финансијских средстава за финансирање производње и опреме, нелојална конкуренција. У постојећој просторној структури индустрије подручја Плана издваја се насеље Лакташи, као општински центар и насеље Александровац. Индустријска производња на подручју Плана се обавља у различитим просторним формама: у пословним зонама и појединачним индустријским локалитетима.



38

Пословне зоне: 1. Пословна зона Лакташи је смјештена у непосредној близини центра града Лакташи

непосредно уз регионални пут Лакташи-Србац, простире се на површини од 13,8 ха и у потпуности је попуњена. У њој је заступљена претежно метало-прерађивачка индустрија.

2. Пословна зона Александровац је смјештена у насељу Александровац с обе стране магистралног пута Бањалука-Градишка и на саобраћајници која повезује овај пут са аутопутем Бањалука-Градишка. Оријентациона површина пословне зоне износи 32,8 ха. Зона је просторно заокружена, са дјелимично изграђеном инфраструктуром и има највеће просторно-развојне могућности у домену предузетничке инфраструктуре.

Б.III.5. Непривреда Опремљеност јавним службама подручја посебне намјене „Аеродром Бањалука“ је на ниском

нивоу из разлога што највећу површину заузима комплекс аеродрома, те насеља индивидуалног

становања уз главне саобраћајне правце.

Посматрано са ширег аспекта, насељена мјеста која су дјелимично у овом обухвату, опремљена

су објектима друштвене инфраструктуре, посебно општински центар Лакташи и секундарни

центар Александровац. Становништво овог подручја све функције обавља претежно у ова два

центра који су носиоци укупног развоја општине Лакташи, заједно са насељеним мјестом Трн,

јужно у односу на општински центар.

Просторни распоред, број и врста објеката друштвене инфраструктуре према насељеним

мјестима приказани су у сљедећој табели.

Табела број 15. Опремљеност простора објектима јавних служби

Редни

број Јавне службе

Насељено мјесто Лакташи Александровац Маховљани Кобатовци Крнете

1. Образовање - предшколска установа

- основна школа - основна школа - - -

2. Здравство - дом здравља

- дијализни центар

- подручна

амбуланта - - -

3. Култура

- центар за културу и

образовање

- библиотека

- - дом

културе - -

4. Вјерски

објекти

- српска православна

црква

- српска

православна црква

- самостан

- италијанска

црква

- џамија

- -

5. Спорт

- спортска дворана

- фудбалски стадион

- спортски центар

- отворени и затворени

базен

- спортска дворана

- фудбалски

стадион

- фудбалски

стадион - -

6. Социјално

старање

- центар за социјални

рад - - - -

7. Остало

- управа

- финансије

- невладине

организације

- - - -

8. Остало

- управа

- финансије

- невладине

организације

- - - -



39

Б.III.6. Инфраструктура

Б.III.6.1. Саобраћај

Друмске саобраћајнице су најзначајнија саобраћајна спона између аеродрома и корисника његових услуга, у ближем и даљем окружењу. Комплекс аеродрома и аеродромских садржаја имају квалитетну друмску повезаност са окружењем а окосница тога су аутопут Бањалука – Градишка, аутопут Бањалука – Добој (изграђена је дионица Прњавор – Добој а дионица Бањалука – Прњавор је у изградњи) те мрежа магистралних путева М-16, М16.1 и М-4. Најближи жељезнички терминал је смјештен 20-ак км јужно, у Бањалуци и налази се на траси електрификоване једноколосјечне жељезничке пруге Добој – Нови Град. Превоз путника до аеродрома и назад се обавља индивидуалним путничким аутомобилима, такси превозом те организованом аутобуском линијом на релацији Бањалука – аеродром – Бањалука.

Друмски саобраћај Западну границу обухвата Просторног плана подручја посебне намјене чини објекат аутопута Бањалука – Градишка, дионица петља Маховљани – петља Александровац. Аутопут је изграђен у дијелу од ријеке Саве до улаза у град Бањалуку. У зони аеродрома, на аутопуту су изведени један надвожњак и један подвожњак, као веза насеља на западној страни аутопута, са магистралним путем М-16. Попречни профил аутопута садржи двије, физички, раздвојене коловозне траке а свака од њих садржи по једну возну траку, претицајну траку и зауставну траку. Удаљеност осовине аутопута од осовине аеродромске писте, креће се у интервалу од cca 770m до cca 880m. Не постоји непосредан колски приступ комплексу аеродрома са аутопута. До почетка експлоатације аутопутске дионице Бањалука – Прњавор, најближа веза на аутопут Бањалука – Градишка је аутопутска петља Александровац и путна удаљеност износи цца 8.3km (9 – 10 минута вожње). У изградњи је аутопутска петља Лакташи 1, на аутопуту Бањалука-Добој: дионица Бањалука – Прњавор, којом ће вријеме вожње од аутопута до аеродрома бити скраћено на цца 6.7km (7 минута вожње). Јужну границу обухвата чини сјеверна рампа интер-регионалне петље Маховљани, везе између аутопутева Бањалука – Градишка и аутопута Бањалука – Добој. Не постоји непосредна саобраћајна веза петље Маховљани са магистралним путем М-16. Источну границу обухвата чини објекат магистралног пута М-16, дионица бр.181, Нова Топола – Клашнице 1. Магистрални пут је изведен са по једном саобраћајном траком у сваком смјеру кретања. Обзиром на јако изражену изградњу у фронту магистралног пута, највећа дозвољена брзина вожње дуж контактног дијела наведене дионице износи 50km/h. Сјеверну границу обухвата чини везна саобраћајница, којом је омогућена колска веза између петље Александровац и магистралног пута М-16, са раскрсницом магистралног пута и везне саобраћајнице у насељу Александровац. Везна саобраћајница је изведена са по једном саобраћајном траком у сваком од смјерова кретања и јавном расвјетом. Унутар предметног обухвата, налази се мрежа локалних и некатегорисаних путева (извор: „Одлука о разврставању, управљању, грађењу, реконструкцији, одржавању и заштит локалних путева, улица у насељу и путних објеката на њима на подручју општине Лакташи“, објављена у службеног гласнику општине Лакташи, број 7/15). Мрежу локалних путева чине локални путеви I, II и III реда. Од локалних путева ту се налази пут I реда L I.9, пут II реда L II.8 те путеви III реда L III.10 и L III.11.



40

Пут L II.8 има асфалтни коловоз ширине cca 4.5м, релативно доброг стања коловоза док преостали локални путеви имају асфалтни коловоз ширине cca 3.5м и намијењени су за двосмјени саобраћај. Пут L I.9 има изведену јавну расвјету.

Саобраћајно оптерећење и саобраћајне незгоде

Подаци о саобраћајном оптерећењу су доступни само за магистрални пут М-16, и то за претходни период у трајању од 2004. до 2011.године. Према поменутим подацима (извор:публикације „Бројање саобраћаја на мрежи путева у Републици Српској“, ЈП „Путеви Републике Српске“, за период 2004. – 2011.године). Према тим подацима просјечан годишњи коефицијент раста ПГДС (просјечног годишњег дневног саобраћаја) на предметној дионици износи 1.01, при чему је ПГДС достигнут у 2011.години износи 12547 возила/дан. Подаци о нивоу безбједности саобраћаја су добијени од стране Министарства унутрашњих послова Републике Српске, Центра јавне безбједности Бањалука и обухватају временски период од 2006. до 2016.године Сходно добијеним подацима, прорачунати су релативни показатељи нивоа безбједности саобраћаја предметне дионице магистралног пута. Према њима, слиједи да у том периоду годишњи број саобраћајних незгода са материјалном штетом, опада са просјечном годишњим коефицијентом од 0.96, годишњи број саобраћајних незгода са лако повријеђеним особама расте са просјечним годишњим коефицијентом 1.08, број саобраћајних незгода са тешко повријеђеним особама расте са просјечним годишњим коефицијентом 1.56, годишњи број саобраћајних незгода са погинулим особама опада са просјечним годишњим коефицијентом од 0.64 док укупан годишњи број свих типова саобраћајних незгода опада са просјечним годишњим коефицијентом од 0.97.

Јавни транспорт путника Јавни транспорт путника са аеродрома је организован аутобуском линијом Бањалука – аеродром – Бањалука. Превоз је организован у складу са важећим редом летења на аеродрому а број и капацитет превозних јединица је усклађен са очекиваним дневним бројем путника и пратилаца. На платоу испред аеродромске зграде су смјештена два паркинг мјеста/стајалишта за смјештај аутобуса јавног превоза путника.

Такси превоз путника Такси превоз на територији општине Лакташи регулисан је Одлуком о такси превозу на подручју општине Лакташи (Службени гласник општине Лакташи, број 6/12), којим су, између осталог, прописане локације и капацитети такси стајалишта. На аеродрому је позиционирано такси стајалиште број 3, капацитета 5 такси мјеста.

Паркирање путничких возила

На платоу испред аеродромске зграде смјештено је паркиралиште индивидуалних путничких аутомобила. Капацитет паркиралишта износи 40 паркинг мјеста. Паркинг мјеста су организована под углом од 60˚ у односу на осовину пролаза. Паркиралиште није у режиму наплате паркирања и интегрисано је, што значи да паркиралиште возила запослених на аеродрому (особље, Управа за индиректно опорезивање БиХ, Гранична полиција БиХ) није физички раздвојена од паркиралишта возила корисника аеродромских услуга.



41

Ваздушни саобраћај

Референтна тачка аеродрома је N 44° 56' 29" E 17° 17' 51" и налази се на надорској висини од 116.88m.Димензије полетно-слијетне стазе су 2500 x 45 m, при чему је основна стаза дијелом са асфалтним коловозним застором и димензијама 2620 x 170 m а дијелом са бетонским коловозним застором и димензијама 760 x 170 m. Ширина рулне стазе је 22.5 m. Постоји и платформа са 4 позиције за паркирање авиона (DC-9 или A320). Платформа је изведена са бетонским коловозним застором и димензија 240 m x 90 m. У саставу аеродрома постоји аутоцистерна за пуњење горива, капацитета 30000 литара, возило за одлеђивање и заштиту ваздухоплова, опрема за чишћење снијега, ватрогасна возила за категорију VI, ватрогасна опрема за категорију VII те остала посебна опрема за прихват и опслуживање ваздухоплова.

Према званичним подацима Републичког завода за статистику Републике Српске (извор: Статистички годишњак 2016. – друго, измијењено издање), за временски период 2006. – 2015.године, евидентан је раст броја отпремљених авиона са просјечним годишњим коефицијентом раста од 1.1 (број отпремљених авиона у 2006.години је износио 628 авиона, док је у 2015.години тај број износио 1043 авиона) и броја отпремљених путника са просјечним годишњим коефицијентом раста од 1.36 (број отпремљених путника у 2006.години је износио 6467 путника а у 2015.години тај број је износио 22793 путника).

Вршно годишње оптерећење је достигнуто 2008.године, када је отпремљено 1154 авиона, односно 2015.године, када је остварен промет путника у износу од 22793 путника. Занимљиво је посматрати и просјечан број путника по авиону, који се кретао у интервалу од 7 до 26 путника/авион. Минималан просјечанброј путника по авиону је био 2011.године, док је максимална вриједност достигнута 2015.године.

Најзначајнији аеродроми у непосредном окружењу су смјештени у Београду, Загребу, Сарајеву и Тузли. Процјена је да аеродрому Бањалука, у кругу од 100km гравитира близу милион становника. Жељезнички саобраћај

У непосредној зони обухвата не постоји изграђена жељезничка инфраструктура, којом би се непосредно остварила саобраћајна веза са предметним простором и аеродромом.Као што је наведено у уводном дијелу, најближи жељезнички терминал је у Бањалуци и вријеме вожње аутобусом, од жељезничке станице до аеродрома, у просјеку износи 24 минута. Терминал се налази на магистралној прузи нормалног колосјека, Добој – Нови Град. Пруга је једнокоосјечна и електрификована. Тренутна искориштеност капацитета станице Бања Лука се огледа у отпреми и допреми 4 брза воза на релацији Сарајево-Загреб и Сарајево – Бањалука те 14 локалних возова на релацији Бања Лука - Добој, Бања Лука – Нови Град и Бања Лука – Добрљин. Водни саобраћај

У непосредном окружењу не постоји развијена инфраструктура за водни саобраћај. Најближа ријека је Врбас, удаљена cca 4.5км од аеродрома, међутим ријека Врбас у овом дијелу није пловна.Најближа пловна ријека је Сава са лукама у Броду и Шамцу.



42

Б.III.6.2. Хидротехника Б.III.6.2.1. Водоснабдјевање Снабдијевање становништва водом за пиће на подручју општине Лакташи обавља се на два начина и то организовано и контролисано, преко комуналних предузећа КП „Будућност“ а.д. Лакташи и „Водовод“ а.д. Бања Лука, као и у ванурбаним подручјима путем сеоских водовода којима управљају и газдују мјесне заједнице или грађани. Подручје које је у обухвату овог Плана снабдијева се водом са водоводног система „Маглајани“ а мали број објеката, у јужном дијелу обухвата, снабдијева се водом са водоводног система „Лакташи“.

Снабдијевање водом путем КП „Будућност“ а.д. Лакташи КП „Будућност“ а.д. Лакташи врши снабдијевање потрошача водом из водоводних система Лакташи, Бакинци, Друговићи, Маглајани и Кришковци, те куповином воде од „Водовод“-а Бања Лука за водоводни систем Слатине. Предметни обухват Просторног плана подручја посебне намјене снабдијева се водом са водоводног система „Маглајани“ и мали број објеката, у јужном дијелу обухвата, снабдијева се водом са водоводног система „Лакташи“. Граница обухвата предметног подручја просторног плана, на јужној страни, улази у зону шире заштите изворишта „Лакташи“, с тога треба обратити посебну пажњу на ово подручје при планирању садржаја предметног Просторног плана. На подручју, које припада аеродрому не постоји изграђена јавна водоводна инфраструктура. Водоснабдијевање постојећих садржаја санитарном и хидрантском водом у склопу аеродрома врши се из индивидуалног извора водоснабдијевања – аутономног црпилишта које се налази у непосредној близини са источне стране. Црпилиште се састоји од бушеног бунара у који је смјештена (уроњена) бунарска пумпа и објекта у којем је монтирано хидрофорско постројење. Од поменутог црпилишта изведен је дистрибутивни цјевовод профила Ø150 mm и са овог цјевовода је изведена интерна водоводна мрежа са које се врши снабдијевање постојећих садржаја санитарном и хидрантском водом.

Извориште „Лакташи“ Општина Лакташи за потребе водоснабдијевања користи воду са истоименог изворишта „Лакташи“ који припада сливу ријеке Врбас, на којем су изведени бунари В-1, В-2, В-8 и В-9. Систем се састоји од изворишта у Лакташима, пет бунара, препумпних станица, резервоара на Јелића брду (капацитет 2400 m3) и дистрибутивне мреже. Са овог изворишта врши се водоснабдијевање насељених мјеста: Лакташи, Ријечани, Јакуповци, Велико Блашко, Чардачани, Довићи, дио Малог Блашка и дио Шушњара.

Табела број 16. Подаци о бунарима изворишта Лакташи

ОЗНАКА БУНАРА

ГОДИНА ИЗГРАДЊЕ

ДУБИНА (m)

ПРЕЧНИК (m)

КАПАЦИТЕТ (l/s)

В-1 1988 14,0 400 5,0

В-2 1995 16,0 400 10,0

В-8 2007 21,0 600 10,0

В-9 2007 19,0 600 25,0

Општина Лакташи је путем Одјељења за стамбено-комуналне послове покренула активности на изради програма санитарне заштите изворишта „Лакташи“. Потребно је да Скупштина општине



43

донесе одговарајуће Одлуке о резервацији и заштити подручја и осталих постојећих и потенцијалних изворишта намијењених за снабдијевање водом.

Извориште „Маглајани“ Општина Лакташи за потребе водоснабдијевања насеља Маглајани (Александровац, Маглајани, Мрчевци, Кобатовци, Крнете и Маховљани) користи воду са истоименог изворишта „Маглајани“ који припада сливу ријеке Врбас, на којем су изведени бунари ВМ1 и ВМ2 (бунари ВМ2 није у експлоатацији). У току 2004. године изведена су два пијезометра (Р-1 удаљен 21 m од бунара и Р-2 удаљен 69 m од бунара ВМ1) дубине 30 m и контролна бушотина 10-ак метара од локације бунара. У пијезометре су уграђене челичне цијеви Ø133 mm. Постојећим бунаром ВМ1 (податак из 2010. године) црпи се нешто преко 15 l/s. Годишња производња воде на овом изворишту у току 2009. године је била 1.423.761 m3 или просјечно 45,15 l/s. Дакле, систем се састоји од изворишта воде - бушени бунар са бунарском кућицом, потисног цјевовода до управног објекта, управног објекта са хлорном станицом, резервоара „Гајани“ (капацитета 100 m3) и дистрибутивне мреже (потисни цјевовод и примарна мрежа).

I фаза водоснабдијевања са овог система обухвата водоснабдијевање МЗ Александровац (дијелом села Александровац, Крнете и Кобатовци) МЗ Маглајани (дијелом села Маглајани, Мрчевци) и МЗ Лакташи (дијелом Маховљани). Дистрибуција воде врши се путем цјевовода, потисног и дистрибутивног укупне дужине од око 32,5 km.

Табела број 17. Подаци о бунарима изворишта Маглајани

ОЗНАКА БУНАРА

ГОДИНА ИЗГРАДЊЕ

ДУБИНА (m)

ПРЕЧНИК (m)

КАПАЦИТЕТ (l/s)

ВМ1 2004 35,00 500 8,0-10,0

ВМ2 2004 36,50 219 15,0

Општина Лакташи је путем Одјељења за стамбено-комуналне послове покренула активности на изради програма санитарне заштите изворишта „Маглајани“. Потребно је да Скупштина општине донесе одговарајуће одлуке о резервацији и заштити подручја и осталих постојећих и потенцијалних изворишта намијењених за снабдијевање водом.

Подручје Ареодрома На подручју, које припада аеродрому не постоји изграђена јавна водоводна инфраструктура. Водоснабдијевање постојећих садржаја санитарном и хидрантском водом у склопу аеродромског комплекса врши се из индивидуалног извора водоснабдијевања – аутономног црпилишта које се налази у непосредној близини са источне стране.

Црпилиште се састоји од бушеног бунара у који је смјештена (уроњена) бунарска пумпа и објекта у којем је монтирано хидрофорско постројење. Од поменутог црпилишта изведен је дистрибутивни цјевовод профила Ø150 mm и са овог цјевовода је изведена интерна водоводна мрежа са које се врши снабдијевање постојећих садржаја санитарном и хидрантском водом. Б.III.6.2.2. Канализација Проблеми одвођења отпадних и оборинских вода на подручју општине Лакташи изражени су од самог настанка општине. Тачније, Лакташи се развијају по планским документима од 1972. године и имају изграђену канализациону мрежу у дужини од око 16,0 km са 1.558 прикључених



44

корисника. У периоду од 2002. – 2008. године у Лакташима је изведено око 3.500 m канализационе мреже. Систем одводње на подручју општине Лакташи је мјешовитог типа, истим колектором се сакупљају фекалне и оборинске воде и одводе до уређаја за пречишћавање (чија функција није остварена) а који се налази на локалитету „Старача“. Непосредно прије наведеног постројења саграђен је кишни прелив за растерећење при већим оборинским водама. Конкретно, на предметном подручју, не постоји изграђена канализациона инфраструктура и диспозиција отпадних фекалних вода се врши неплански путем индивидуалних септичких јама, одводи се до најближег реципијента или се неконтролисано испушта директно у тло. На подручју, које припада ародрому не постоји изграђена јавна канализациона инфраструктура. Постојећи систем прикупљања и одвођења отпадних вода је раздјелног (сепаратног) типа, тј. посебним каналима се одоводе санитарне употријебљене воде из постојећих садржаја у склопу аеродрома, а посебним каналима се одводе површинске водеод падавина са кровних површина, паркинга и осталих слабије пропусних површина. Фекалне (употријебљене) воде из постојећих садржаја у склопу аеродорма се сакупљају посебним системом колектора интерне фекалне канализације профила Ø300 мм и одводе према постојећој септичкој јами, која је изграђена у сјеверном дијелу комплекса аеродрома. На подручју обухвата, а и шире, не постоји изграђена оборинска канализација. Оборинске отпадне воде се, евентуално, скупљају отвореним каналима и одводе до најближег реципијента, или се дијелом инфилтрирају у околини терен, а дијелом гравитационо сливају у најближе канале и водотоке.

На подручју, које припада аеродрому не постоји изграђена јавна канализациона инфраструктура. Површинске воде од падавина са кровних површина, паркинга и осталих слабије пропусних површина контролисано се сакупљају системом интерне оборинске канализације профила Ø300 мм и испуштају у крајњи реципијент – постојећи ободни канал, који је изграђен за потребе одвођења површинских и подземних вода на простору аеродрома.

Одбрана од поплава и уређење водотока

Концепција одбране од поплава градског и приградског насеља на подручју општине Лакташи чине:

лијеви Врбаски насип од Бајинаца до Лакташа у укупној дужини од 23,78 km и

спој – наставак са лијевим Врбаским насипом од Повелића до Мартинца у укупној дужини од 10,60km.

Кроз предметно подручје, на јужној страни протиче Маховљанска ријека. Маховљанска ријека има карактеристике бујичног водотока нарочито по питању протицаја. У љетњем периоду корито готово или скроз пресуши, док у периоду обилних падавина ријека набуја носећи при томе већу количину вученог и суспендованог наноса са горњег и средњег дијела слива. У досадашњем периоду Маховљанска ријека је била предмет изливања и плављења околног терена те су неплански надвишаване обале али генерално Маховљанска ријека у подужном смислу не посједује јединствени ранг заштите плављења од великих вода. Корито Маховљанске ријеке у дијелу који протиче кроз предметни обухват, углавном је уређено, и постоје насипи са једне и друге стране водотока, промјенљиве висине, а у функцији су одбране од плављења околног терена.



45

С обзиром да је поплавама из овог правца угрожена обрадива земља и објекти становања, потребно је урадити пројекат уређења који ће уредити хидрауличку слику течења, омогућити трансфер великих вода до ријеке Врбас при томе имајући јединствен ранг заштите дуж цијелог призматичног тока. Б.III.6.3. Енергетска инфраструктура

Б.III.6.3.1. Електроенергетика

Према садашњој организацији електропривредних предузећа, власништво, управљање и одржавање објеката напонског нивоа 400 kV, 220 kV и 110 kV је у надлежности „Електропреноса-Електропијеноса БиХ“ а.д. Бањалука ОП Бањалука, док је власништво, управљање и одржавање објеката напонског нивоа 35 kV, 20 kV, 10 kV и 0,4 kV у надлежности ЗП „Електрокрајина“ а.д. Бањалука РЈ „Електродистрибуција“ Лакташи. Снабдијевање електричном енергијом потрошача на подручју општине Лакташа је обезбјеђено из трафостанице ТС 110/20 kV Лакташи 1. Трафостаница ТС 110/20 kV Лакташи 1 се налази изван предметног обухвата и иста је приказана на графичком прилогу. Сјевероисточно од предметне локације, на подручју Александровца, у току је изградња трафостанице ТС 110/20 kV Лакташи 2, чијом ће се изградњом обезбиједити додатни капацитети електричне енергије и повећати сигурност у снабдијевању исте. Трафостаница ТС 110/20 kV Лакташи 2, која је у изградњи, предвиђена је да се прикључи на постојећи 110 kV-ни далековод Лакташи - Нова Топола, који пролази паралелно уз источну страну предметног обухвата, чија је траса приказана на графичком прилогу. У оквиру предметног обухвата Просторног плана подручја посебне намјене „Аеродрома Бањалука“ нема изграђених објеката у надлежности „Електропреноса-Електропијеноса БиХ“ а.д. Бањалука ОП Бањалука. Дистрибутивна средњенапонска мрежа је у оквиру предметног обухвата већим дијелом изведена надземно, 10(20) kV-ним далеководима, док је мањим дијелом изведена подземно. Већина дистрибутивних трафостаница 10(20)/0,4 kV је прикључена једнострано, без могућности двоструког напајања, тако да се потрошачима на предметном подручју не обезбјеђује потпуна сигурност у испоруци електричне енергије. Напајање електричном енергијом постојећих потрошача у оквиру предметног обухвата је на задовољавајућем нивоу уз могућност побољшања даљом реконструкцијом и изградњом СН и НН мреже у складу са ширењем насеља.

Б.III.6.3.2. Термоенергетика

На подручју обухвата који заузима Просторни план подручја посебне намјене – „Аеродром Бања Лука“, не постоји изграђена цијевна мрежа топлификационог система даљинског гријања. Зграда терминала аеродрома као и технички објекти потребну топлотну енергију обезбјеђују из индивидуалног топлотног извора – властите котловнице. У котловници су инсталисана два топловодна котла капацитета 2x580 kW произвођача: „Шукоплам“ из Књажевца који као енергент користе лож – уље. Из котловнице је изведена цијевна мрежа за радијаторско гријање до свих просторија које имају потребе за загријавањем, а као грејна тијела по просторијама уграђени су радијатори. Зграда торња аеродрома коју користи Агенција за контролу летења „БХ Анса“ потребну топлотну енергију (за просторије које имају потребе за загријавањем/хлађењем) обезбјеђује кориштењем електричне енергије преко електричних котлова и чилера који обезбјеђује хлађење љети. По просторијама које имају потребе за загријавањем, а чија топлотна енергија је обезбјеђена преко електрокотлова инсталисани су радијатори док се за хлађење просторија користе унутар стропне касетне јединице као и зидне јединице. У техничким просторијама аеродромске зграде инсталисане су хладњаче одговарајућих капацитета (складиште за извоз меса, комора за лијекове и сл.). У склопу аеродрома се налази депо горива – претакалиште са једним истакачким мјестом. За потребе аеродрома поред претакалишта



46

укопани су подземни резервоари за керозин – 2 ком. сваки капацитета од по 100m3 и један подземни резервоар за дизел гориво капацитета 25m3. У обухвату плана егзистирју и три војна резервоара за бензин сваки капацитета од по100m3, те три резервоара за авиобензин сваки капацитета од по 50m3 који тренутно нису у употреби. Остали објекти изграђени унутар обухвата Просторног плана подручја посебне намјене – „Аеродром Бања Лука“, (који имају потребе за загријавањем) потребну топлотну енергију обезбјеђују из сопствених извора топлотне енергије који су изведени као појединачни извори топлоте по просторијама које се загријавају, или као мањи системи централног гријања са котловницама. Б.III.6.4. Телекомуникациона инфраструктура Телекомуникациони системи су: фиксна телефонија, мобилна телефонија, системи кабловске телевизије, заступљеност PC рачунара, интернета итд. У оквиру предметног обухвата Просторног плана подручја посебне намјене „Аеродрома Бањалука“ нема изграђених објеката АТЦ-а (аутоматских телефонских централа). Што се тиче мобилне телефоније комуникације се обављају преко базних станица постављених на локацијама које су одредиле надлежне стручне екипе. Б.IV. ЗАШТИЋЕНИ ПРОСТОРИ Б.IV.1. Природни У простору обухвата Плана, према подацима Републичког завода за заштиту природног и културног-историјског насљеђа, нема заштићених природних простора и споменика приороде. Б.IV.2. Антропогено вриједни простори Према подацима Републичког завода за заштиту природног и културног-историјског насљеђа на територији обухвата Плана и ближој околини постоје четри археолошка локалитета:

- Берек - средњовјековно градиште у Маховском лугу, масивно земљано насеље, - Каменица - раносредњовјековни налаз урне, - Луке - праисторијска, бронзанодобна, некропола са урнама и спаљеним

покојницима, - Луке - кужно гробље, праисторијска, бронзанодобна и средњовјековна некропола са

преко 100 гробова са урнама на редове, - Маховљани - римско насеље са великим бројем грађевинског материјала и новчића

на широком простору. Б.V. СТАЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Б.V.1. Воде, земљиште и ваздух Воде Вода је једна од основних материја за одржавање живота, али и један од главних медијума за одигравање хемијских и биохемијских реакција. Недостатак и загађење воде негативно утиче на животну средину у смислу губитка биодиверзитета и измјене станишта, као и на свакодневни живот становника. Под квалитетом вода подразумјева се стање водних система, изражено преко физичко-хемијских, хемијских и биолошких показатеља. Промјена квалитета воде настаје као посљедица ендодинамичких, али све чешће и антропогених сукцесија. Хидрографску мрежу на подручју општине Лакташи чине токови ријека, ријечица, потока и других водних тијела попут вјештачких језера, у Трну и Александровцу. Основно хидрографско обиљежје општини Лакташи даје ријека Врбас која протиче у дужини од 25 км, са притокама



47

Маховљанска ријека, Осорна и Буковица на лијевој страни, затим Турјаница, Црквена и Гумјера на десној страни, те поточна мрежа притока, односно водотока који се налазе на подручју општине или протичу једним дијелом њене територије. Јужним дијелом обухвата Плана протиче Маховљанска ријека која чини природну границу између насељеног мјеста Маховљани и општинског центра Лакташи. Припадајућа сливна површина Маховљанске ријеке износи 38,43 км2. Маховљанска ријека има карактеристике бујичног водотока. У досадашњем периоду Маховљанска ријека се изливала и плавила околни терен, а и реципијент је прикупљених обориских вода са аутопута и маховљанске петље, због чега је дио корита ријеке, у обухвату Плана, углавном уређено. Иако је техничким рјешењем изградње спојног канала Врбас-Осорна избјегнуто да воде Маховљанске ријеке доспију у будући канал, извршена је анализа великих и малих вода ове лијеве притоке Врбаса у општини Лакташи. Основу подземног хидрографског обиљежја општине Лакташи чине налазишта термоминералних вода изражених на дијелу подручја општине (Лакташи и Слатина), затим многобројни бунари и јавни артешки бунари са којих се снабдијева локално становништво. Познавање и одржавање квалитета вода добра је основа, како са аспекта развоја привреде, тако и са аспекта очувања природе. Праћење стања квалитета вода водотока у Републици Српској се спроводи на одређеним мјерним мјестима водних тијела у складу са извршеном типологијом и с циљем процјене еколошког и хемијског статуса површинских вода у складу са Законом о водама (Службени гласник РС, број 50/06, 92/09, 121/12) и Уредбом о класификацији вода и категоризацији водотока (Службени гласник РС, број 42/01).

Уредбом о класификацији вода и категоризацији водотока (Службени гласник РС, број 42/2001) успостављају се критеријуми за класификацију и врши класификација квалитета површинских и подземних вода, као и категоризација водотока. Према овој уредби водоток ријеке Врбас, на дужини цијелог тока је сврстан другу категорију. Водоток Буковице, Маховљанске ријеке, Турјанице, Слатине, Црквене, Гумјере, Борне, Осорне, Велике и Мале ријеке сврстани су у прву категорију, чије воде треба да имају висок статус квалитета.

Наведени водотоци и језера су значајни природни ресурси, али је евидентно да су деградирани и да је њихово квалитет озбиљно угрожен, пошто се фекалне воде насеља у већини случајева директно испуштају у водотоке без предходног пречишћавања.

Јавни водовод у општини Лакташи је подјељен на неколико различитих водоводних система, међусобно независних, како са становишта изворишта, тако и са становишта дистрибутивне мреже. Поједина насеља у обухвату Плана се водом снабдијевају са водоводног система „Маглајани“, док се мањи број објеката, у јужном дијелу обухвата, снабдијева се водом са водоводног система „Лакташи“. Јужни дио обухата предметног просторног плана улази у ширу зону заштите изворишта водоснабдијевања „Лакташи“. Аеродром Бањалука има посебан систем водоснабдијевања, одвојен од осталих система на подручју општине Лакташи. Систем снабдијевања водом се састоји од изворишта воде (бушеног бунара са бунарском кућицом), потисног цјевовода и дистрибутивне мреже, резервоара за хидрантску мрежу.

Контрола квалитета и здравствене исправности воде за пиће обавља се у складу са Правилником о хигијенској исправности воде за пиће (Службени гласник Републике Српске, број 40/03). Узорци воде из дистрибутивне мреже се узимају тако да се покрију крајње тачке у мрежи, али и јавни објекти (школе, вртићи, ресторани, хотели, итд.), као и објекти за производњу и промет животних намирница. Квалитет воде је задовољавајући, то јесте испуњава услове прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће (Службени гласник Републике Српске, број 40/03).

Потенцијална загађења вода се могу десити под утицајем кориштења различитих средстава на аеродрому. У животну средину се могу емитовати загађујуће материје попут средстава за одлеђивање авиона и коловозних површина, бензина, дизела и керозина, уља за подмазивање, растварача и одмашћивача боје, отпадних вода и онечишћених оборинских вода. На подручју



48

обухвата Плана и локацији која припада Аеродрому, не постоји изграђена канализациона инфраструктура и диспозиција отпадних фекалних вода се врши путем индивидуалних септичких јама, одводи се до најближег реципијента или се неконтролисано испушта директно у тло. Оборинске отпадне воде се, евентуално, скупљају отвореним каналима и интерном оборинском канализацијом на Аеродрому, постојећим ободним каналом и одводе до најближег реципијента. Дакле, присутни проблеми на аеродрому Бањалука, у погледу загађења вода, су неодговарајући одводни системи отпадних вода, непостојање сепаратора на платформама, примјена загађујућих средстава и друго.

Земљиште Највећи дио територије обухвата Плана подручја посебне намјене заузима пољопривредно земљиште (око 70%), потом земљиште аеродромског комплекса (око 20%), изграђено земљиште и друга. Обзиром на постојећу намјену коришћења земљишта издвајају се негативни утицаји који су посљедица интензивног коришћења пољопривредног земљишта, примјене ђубрива и средстава за заштиту биља, продуковања различитих врста отпада, посљедица бујица и водне ерозије земљишта. Загађујуће материје које доспијевају у тло путем активности у пољопривреди су пестициди, концентроване соли из подземних вода, органски спојеви, неорганска једињења и киселе кише. Без обзира на начин примјене пестицида, велики дио њихових хемикалија се задржава у тлу. Значајни загађивачи земљишта на подручју обухвата Плана су комуналне и технолошке отпадне воде, као и друге врсте загађујућих материја које се таложе у површинским и подземним водама заједно са отпадним водама (нпр. азотни оксиди, олово, цинк, бакар, органски загађивачи, веома штетни пестициди итд.). Обзиром да на предметном подручју није израђен одговарајући систем одводње отпадних вода, у функцији су индивидуалне септичке и сабирне јаме које могу имати утицаја на загађење земљишта уколико су изграђене непрописно. Произвођачи отпада и других штетних материја које загађују земљиште су различити привредни субјекти и занатско-услужне радње које послују на овом простору. Збрињавање отпада Интегрално управљање чврстим отпадом на подручју општине Лакташи регулисано је на основу националне стратегијe управљања отпадом, закона и правилника, као и општинске Одлуке о комуналним дјелатностима и комуналном реду. Упркос законским предусловима за управљање отпадом, постоје одређени проблеми у систему управљања отпадом (неопремљеност комуналном инфраструктуром, повећана продукција отпада, недовољно развијена свијест становништва о негативним утицајима отпада на околину и слично). Дакле, потенцијалним загађењима из отпада изложене су све компоненте животне средине, као и становници локалне заједнице. Услуге прикупљања и транспорта отпада у насељима унутар обухвата Плана (Лакташи, Александровац, маховљани, Кобатовци, Крнете) врши локално комунално предузеће, а одлагање отпада врше на регионалну депонију на локацији Рамићи у Бањалуци. Одвоз отпада из домаћинстава се у општинском центру врши шест дана у седмици, а у осталим мјестима једном седмично. Одвоз отпада од привредних субјеката се одређује према уговору. Подаци о количинама и врсти отпада који се депонује са подручја општине говоре у прилог чињеници да је у саставу отпада највише мјешовитог комуналног отпада. Аеродроми су велики произвођачи чврстог отпада. Тежински проценти чврстог отпада, према појединим аеродромским цјелинама су хендлинг/кетеринг 50%, државање аеродрома 10-12%, одржавање авиона 5-6% и терминали/пословни простори 21% и карго 9%.

Врсте чврстог отпада који се појављује на аеродрому су токсични и запаљиви материјали, дрво, органске материје, пластика, метали, стакло, папир и поједине врсте грађевинских материјала. Активности смањења продукције отпада, раздвајање, рециклажа и поновна употреба су на ниском степену развоја и врши се издвајање веома малих количина појединих фракција отпада на општинском нивоу (нпр. папир и најлон).



49

Опасне категорије отпада за које не постоје уређена одлагалишта и организовано управљање (отпад који садржи опасне супстанце, електрична и електронска опрема, грађевински отпад и др.) представљају потенцијалну опасност. Унутар обухвата предметног подручја, као и шире, није организована примарна селекције отпада. Систем мониторинга и контроле управљања отпадом на општинском нивоу није успостављен.

Као велики генератори чврстог отпада, аеродроми су одговорни за управљање отпадом и његово збрињавање на начин који ће умањити утицаје на околину, другим рјечима, на начин који ће умањинити количине произведеног отпада. Стога аеродроми морају развити планове управљања отпадом који ће укључивати мјере за смањење отпада, поновну употребу материјала, издвајање отпада по врстама и рециклажу.

Ваздух

Степен загађености ваздуха одређују промјене квалитета ваздуха условљене промјенама концентрације репрезентативних нечистоћа у ваздуху на одређеним мјестима у току године.

Према квалитативним показатељима, подручје општине Лакташи се одликује добрим квалитетом ваздуха који није под притисцима великих индустријских извора загађења. Према резултатима мјерења у 2015. години, ваздух у агломерацији Бањалука, у којој се налази предметно подручје, припада I катeгорији, чистог или незнатно загађеног ваздуха (гдје нису прекорачене вриједности нивоа ни за једну загађујућу материју). Квалитет ваздуха је често одређен количином емисија загађујућих супстанци које настају под утицајем издувних гасова аутомобила и других мобилних извора који за погонско гориво користе нафту и њене деривате. Обзиром на одвијање саобраћаја унутар обухвата Плана, присутне су емисије штетних гасова (CO2, NOx, CO, SO2 и др.) у непосредној близини путева и интерних саобраћајница. Такође, емисије загађујућих супстанци које, под утицајем ваздушних струјања, доспијевају из околних подручја, могу утицати на степен загађења ваздуха. Оптерећени саобраћајни правци на предметном подручју су аутопут Бањалука – Градишка који чини западну границу обухвата Плана, као и магистрални пут М-16 Бањалука - Градишка који представља источну границу предметног обухвата.

Обзиром да на предметном подручју не постоји систем даљинског загријавања, могуће је идентификовати локалне стационарне изворе загађења у које спадају индустријски објекти, те објекти становања и пословања у којима се користе различите врсте горива за потребе производње и загријавања.

Тренутни обим саобраћаја на Аеродрому Бањалука није значајан, те стога ниси присутни изражени негативни утицаји на околину са становишта загађења ваздуха. Ипак, важно је скренути пажњу на потенцијална загађења ваздуха која могу бити посљедица аерозагађења из авионских мотора и аерозагађења из мотора са унутрашњим сагоријевањем возила на аеродрому.

Аерозагађење које ће настати у периоду развоја Аеродрома Бањалука, а затим и у периоду његове експлоатације могуће је квантификовати само ако се узму у обзир сви параметри који суштински одређују ову појаву (метеоролошки, топографски, саобраћајни, грађевински и др.). Сви процеси који се одвијају у фази изградње и кориштења Аеродрома Бања Лука као посљедицу могу имати загађење ваздуха у зони аеродрома, с тим да посебно треба истаћи да се у случају изградње говори о утицајима чије је време трајања ограничено.

Према истраживањима која су предочена Мастер планом Аеродрома Бањалука, констатовано је да прописане граничне вриједности параметара загађења ваздуха неће бити прекорачене током извођења радова на изградњи аеродрома, као и да ће значајни утицаји на ваздух и животну средину бити присутни током његовог кориштења. Утицаји на квалитет ваздуха, у поменутом случају, су посљедица емисије издувних гасова из возила која опслужују аеродром, као и флоте



50

која користи интерне саобраћајне површине и правце. Ови утицаји ће бити у директној вези са обимом промета путника који се за почетни период рада аеродрома процјењује на 3112 у току једне године, што представља релативно мало саобраћајно оптерећење. Квалитативни подаци потврђују да се ради о емисијама у ваздух које су мање од оних током изградње.

Очекивана флота подразумијева 156 авиона типа Airbus 300, 2494 авиона типа ATR72-200, 154 спортског ваздухопловства (C172 Cessna са моторима Lycoming O-360-A4M и елисом Sensenich 76ЕМ8СPY-0-60) и 308 турбо млазних пословних авиона (Cessna 560XL са моторима Pratt & Whitney Canada PW545C). Уколико се за сваки од авиона из планиране флоте узму карактеристике њихових мотора, преко индекса емисије за поједине полутанте или преко потрошње горива за поједине операције, или за укупан циклус, долази се до података да на нивоу просјечног дана на цијелој путањи слијетања и полијетања, као и у зони полетно слетне стазе треба очекивати извјесну емисију полутаната.

ТАБЕЛА 18. IZLAZNI REZULTATI ACERT V1.0 SOFTWARE-A ZAGAĐENJA NA GODIŠNJEM NIVOU

Airport: БАЊА ЛУКА

Country: Bosnia-Herzegovina

Aircraft mvmts:

Report Date:

17.2.2017

Default Ems Factor:

618,7 g CO2/kWh

Passengers:

Operator: АЕРОДРОМИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

EF Used: 747,9 g CO2/kWh

Traffic units:

Greenhouse Gases (t)

Entity Source Scope CO2 CH4 N2O CO2e CO2e %

Airport Operator

Airport Airside Vehicles 1 2,47600 0,00030 0,00017 3 0,16%

Airport Buildings (gas/oil/coal) 1 4,20254 0,00007 0,00001 4 0,27%

Airport Fire Training 1 1,44000 0,00004 0,00013 1 0,09%

Airport Emergency Generator 1 0,13315 0,00001 0,00002 0 0,01%

Airport Glycol 1 0,86800

1 0,05%

Airport Electricity Purchase 2 3,73950

4 0,24%

Airport Heat Purchase 2 0,00000 0,00000 0,00000 - 0,00%

Airport Operator

Sub-total 13 0,8%

Tenants (including airlines,

government, shops etc.)

and Employees

Tenant Aircraft (LTO & taxi) 3 1.463,32194 0,04780 0,13240 1.505 94,90%

Tenant Aircraft APU 3 38,10800 0,00120 0,00345 39 2,47%

Tenant Aircraft Engine Run-ups 3 24,95670 0,00100 0,00227 26 1,62%

Tenant Aircraft De-icing 3 0,08680

0 0,01%

Tenant Airside Vehicles 3 2,47600 0,00032 0,00019 3 0,16%

Tenant Buildings (gas/oil/coal) 3 0,00000 0,00000 0,00000 - 0,00%

Tenant Electricity Purchase 3 0,00000

- 0,00%

Tenant Heat Purchase 3 0,00000 0,00000 0,00000 - 0,00%

Tenant Fire Training 3 0,00000 0,00000 0,00000 - 0,00%

Tenant Emergency Generator 3 0,02663 0,00000 0,00000 0 0,00%

Tenant Landside Vehicles 3 0,02380 0,00001 0,00000 0 0,00%

Airport Employee Vehicles 3 0,01190 0,00000 0,00000 0 0,00%

Tenant Sub-total 1.573 99,2%

Public (including

Passengers)

Ground Access Vehicles

Cars, taxi 3 0,01190 0,00000 0,00000 0 0,00%

Bus, shuttles 3 0,00900 0,00000 0,00000 0 0,00%

Rail 3 0,26719 - - 0 0,02%

Public Sub-total 0 0,0%

TOTAL Total emissions (tonne) 1.542 0,05 0,14 1.586

Summary t CO2e CO2e % Total CO2e

Emissions (t) 1.586 100%

Airport Scope 1

9

0,58%

The aircraft emissions calculations were

Airport Scope 2

4

0,24%

The landside traffic calculations were

Airport Scope 3

1.573

99,18%

A more detailed separate GHG inventory is also

available for Year:

НИЈЕ ПОЗНАТА



51

Извор: ″NEO Aerodromes Engineering″ д.о.о. Београд , Мастер план Аеродрома Бањалука, Бања Лука 2017. година

С обзиром на просторне размјере које подразумијевају операције полијетања и слијетања, презентоване концентрације загађујућих материја представљају чињеницу која недвосмислено показује да због планираних операција не треба очекивати негативне посљедице у домену аерозагађења. Чињеница да је имисија нечистоћа промјенљива, указује на потребу увођења мониторинга квалитета ваздуха, регистра и базе података о потенцијалним загађивачима, контроле квалитета ваздуха, метеоролошких мјерења и праћења глобалних климатских промјена. Бука

Бука коју генерише ваздушни саобраћај узрокује озбиљне проблеме, нарочито у околини аеродрома. Ова бука је неколико пута гласнија од осталих амбијенталних звукова, док на удаљенијим мјестима има мањи интензитет иако се чује знатно дуже. Нивои буке обично нису довољно високи или довољно дуготрајни да би могли директно изазвати физичке повреде, али могу произвести интензивну узнемиреност.

Бука изазвана ваздушним саобраћајем је важан фактор за планирање, пројектовање и експлоатацију аеродрома.

Повећање броја полијетања и слијетања доводи до негодовања становништва, што може да резултира ограничавањем даљег развоја аеродрома. Стога је најважнији аспект борбе против штетног утицаја авио-буке на становништво адекватно зонирање околине аеродрома. Оно подразумијева дефинисање контура буке у околини аеродрома и контролу намјене простора у складу са њима.

Бука се на аеродромима генерално може подијелити на буку мотора насталу приликом слијетања и полијетања авиона (airborne noise), буку усљед кретања авиона по маневарским површинама, буку мотора приликом провјере рада и одржавања, буку од погонских јединица и помоћних погонских јединица на платформи, буку усљед саобраћаја сервисних возила и буку возила на приступним саобраћајницама.

Основни метод мјерења нивоа буке који је важан за авијацију јесте опажени ниво буке (perceived noise level - PNL). PNL се изражава у опаженим децибелима буке (PNdB). Овај метод мјерења је развијен зато што бука коју генерише ваздушни саобраћај има особине које се не могу описати на одговарајући начин помоћу dB(А) мјерења, на примјер звук усисника мотора високе фреквенције и звук на издувнику мотора веома ниске фреквенције.

Трајање је трећи важан елемент за мерење авионске буке. Основни појмови су нивои појединачног догађаја и индекси дугорочне изложености дејству буке. Појединачни догађаји представљају звуке који знатно надјачавају претходно присутне позадинске звуке.

Најједноставније је измјерити максимални ниво, LAmax, који представља највиши измјерени звук током једног прелета авиона.

Мјерења буке се заснивају на истим принципима и врше се мјерења фреквенције авиона у оперативном дејству као и емитоване енергије буке.

У зависности од величине авиона, ниво буке може значајно варирати. Ово нарочито долази до изражаја код великих авиона гдје разлика између нивоа буке сертификованог авиона и авиона који нема сертификат у вези са буком може достићи 15 dB или више.

Релативно мали број операција авионом и слаба насељеност подручја у околини аеродрома Бањалука резултују тиме да нивои буке, према стању, нису изражени нити су у домену проблематике каква је на прометним аеродромима. Овој проблематици се мора посветити пажња везано за даљи развој аеродрома и актуелна планска рјешења. У овом контексту ће бити важно размотити сва питања у погледу односа



52

развоја аеродрома и ширења буке, што ће утицати на дефинисање планских рјешења и важних ограничења са становишта изградње и намјене кориштења земљишта у околини.

Испитивања утицаја авиобуке се заснивају на грубим процјенама што има утицаја на тачност изофона, како је предочено у Мастер плану Аеродрома Бањалука. Изофоне дневне буке срачунате су на основу цјелогодишњег прогнозираног саобраћаја који се очекује по најзахтевнијем сценарију до 2030. године.

За формирање контура буке (изофона), коришћен је software Integrated Noise Model INM 7.0, који омогућава задавање флоте авиону и њихову фреквенцију операција дању и ноћу, као и прецизно приказивање кретања по track-овима или полетно-слијетним путањама, као и путањама у случају неуспијелог прилаза или тренажних летова. Структура флоте је предложена на основу прогнозе саобраћаја, а структура коришћења track-ова је претпостављена на основу предложених процедура у прилазу и слијетању, као и у тренажним летовима.

Срачунате изофоне за постојеће и будуће стање на аеродрому су дате у распону од 51 до 72 dB LAEQ са интервалом 2 dB. Ове изофоне приказују хипотетичку ситуацију будућег саобраћаја сконцентрисаног на постојећој полетно-слијетној стази. У вези са поменутим распоредом изофона, могуће је илустровати посљедице по околину (критериј за одређивање категорије заштите простора).

Б.V.2. Заштита од елементарних непогода и техничких опасности Заштита од земљотреса Област сеизмологије обрађена је у дијелу текста који се бави геолошким карактеристикама подручја обухвата Плана. Одговарајући ниво заштите од земљотреса у смислу умањења рушилачких посљедица може се постићи кроз начин градње и строго придржавање прописа у градњи свих врста објеката. Заштита од вода Поплаве су врста елементарних непогода које би могле настати излијевањем воде из природних и вјештачких површина, као посљедица високих водостаја, хаварије насипа или брана. Заштита од пожара Заштита и спашавање од пожара обухвата: припрему и спровођење превентивних мјера у свим срединама, објектима, мјстима и просторијама гдје постоји могућност настанка пожара, организовање и припремање снага за гашење пожара, организацију осматрања и обавјештавања о појавама пожара, гашење и локализовање пожара, спашавање људи. Материјалних и других добара из објеката и подручја угрожених пожаром. Б.VI. ОЦЈЕНА СТАЊА Б.VI.1. Организација простора и уређење Подручје педметног обухвата простире се у правцу сјевер-југ, тако да му дужина износи цца 5km а ширина 1.4-2.9km. Подручје се налази на сјеверном дијелу територије општине Лакташи. У предметни обухват улазе дијелови насеља Маховљани, Кобатовци, Крнете, Александровац и Лакташи. Подручје је равничарског карактера, уједначене надморске висине (цца 110-120 мнв). У простору обухвата дјелимично су заступљени објекти друштвене мреже, што је у складу са карактером подручја.



53

У складу с обиљежјима простора и обављања дјелатности и активности простор је организован кроз сљедећу намјену површина:

- шумске површине, - пољопривредне површине, - водне површине - изграђене површине:

o аеродромски комплекс (зграде и пратећа инфраструктура), o индивидуални стамбени објекти и пољопривредна газдинства, o вјерски објекти, o пословни објекти: производни, трговачки, угоститељски, o саобраћајна инфраструктура – ауто-пут, магистрални пут, локални

асфалтирани и макадамски, путеви, паркиралишта, o коридори остале инфраструктуре и o посебна намјена (земљиште у посједу Министраства одбране РС).

Б.VI.2. Коришћење и одрживост Проведена анализа садашњег кориштења земљишта на територији обухвата Плана указује на постојање и доминацију три основне намјене у оквиру којих се врши даљња функционална диференцијација и прожимање. Основна намјена простора по којима се врши подјела су: изграђене површине, пољопривредно земљиште и водне површине и инфраструктурни коридори. Предметно подручје ППППН Аеродрома Бања Лука заузима површину од око 1104 хa. Пољопривредна земљишта су најзаступљенија. Обухватају 70% површине обухвата (око 767,6ха). Шумска подручја обухватају малу површину. Од укупне површине она чине 2,7% површине (29,8ха). Изграђене површине прожимају цјелокупни простор а највише су заступљене у источним и централним дијеловима територије, а заузимају 27.3% површине (307,1ха), и то: аеродромски комплекс 11,0ха, посебна намјена 84,9 ха и изграђене зоне у насељима и инфраструктура 122.1ха. Приликом одређивања биланса коришћења површина кориштени су подаци добијени обрадом орто–фото снимка и осталих расположивих подлога.



54

В. ПРОБЛЕМИ РАЗВОЈА И УРЕЂЕЊЕ ПРОСТОРА

В.I. ПРОСТОР И СТАНОВНИШТВО В.I.1. Становништво Основни проблеми демографског развоја су:

низак природни прираштај проузрокован ниским наталитетом,

висока стопа морталитета и

неповољна старосна структура становништва.

В.II. РАЗВОЈНИ ПОТЕНЦИЈАЛИ В.II.1. Природни ресурси В.II.1.1. Пољопривредно земљиште Основни елементи који утичу на губитак биолошке разноликости су:

- утицај климатских промјена, - еколошка свијест.

В.II.1.2. Шумско земљиште и шуме Проблеми развоја и уређења шума и шумског земљишта су сљедећи:

- уситњеност и фрагментираност посједа у приватном власништву,

- густина насељености и густа мрежа путева за посљедицу су имали прекомјерно

коришћење шума на овом подручју,

- расположиви потенцијали шумског екосистема не користе се сврсисходно и ефикасно,

- бесправна сјеча,

- велика површина изданачких и деградираних шума,

- угроженост од пожара,

- уроженост од биотичких фактора и

- угроженост од антропогених фактора.

В.II.1.3. Воде и водно земљиште Кроз предметно подручје, на јужној страни протиче Маховљанска ријека. Маховљанска ријека има карактеристике бујичног водотока нарочито по питању протицаја. У љетњем периоду корито готово или скроз пресуши, док у периоду обилних падавина ријека набуја носећи при томе већу количину вученог и суспендованог наноса са горњег и средњег дијела слива. У досадашњем периоду Маховљанска ријека је била предмет изливања и плављења околног терена те су неплански надвишаване обале али генерално Маховљанска ријека у подужном смислу не посједује јединствени ранг заштите плављења од великих вода. Корито Маховљанске ријеке у дијелу који протиче кроз предметни обухват, углавном је уређено, и постоје насипи са једне и друге стране водотока, промјенљиве висине, а у функцији су одбране од плављења околног терена. На овом дијелу Маховљанска ријека се углавном користи као реципијент за оборинске воде са аутопута и локалних саобраћајница, као и околног подручја.



55

За квалитетно очување водног земљишта (површине под водама и заштитни обални појасеви поред водотока) на подручју предметног просторног плана, као и на подручју читаве општине Лакташи, потребно је:

приоритетна је изградња одговарајућег канализационог система и уређаја за пречишћавање отпадних и употребљених вода од насеља и индустрије;

стратешки значај за планирање заштите од вода је да се врло скупи и социјално деликатни садржаји (насеља, велики индустријски објекти, и сл.) морају одговарајућим уређењем територије и изградње заштитних система просторно што више локализовати, како би се високи степен заштите који они захтијевају најрационалније примијенио само у најужој зони таквих значајних објеката који се бране;

у складу са одредбама Закона о просторном уређењу и грађењу („Службени гласник Републике Српске“, број 40/13) санкционисати нелегалну изградњу на просторима водног земљишта.

В.III. ИЗГРАЂЕНОСТ И ФУНКЦИОНИСАЊЕ ПРОСТОРА В.III.1. Стамбени фонд

- незадовољавајући квалитет укупног стамбеног фонда. - непостојање државне и општинске стамбене политике.

В.III.2. Систем насеља (мрежа,функције,хијерархија) Основна карактеристика мреже насеља општине Лакташи је моноцентричност, са изразитом

доминацијом Лакташа као општинског центра, у односу на остала насеља. Велики утицај на

промјене у функционалној структури насеља имали су процеси урбанизације и деаграризације.

Присутна је такође и неуједначеност по урбанистичко-морфолошкој структури, као и недостатак

јасније изражене хијерархије и централитета.

У обухвату Плана, као и на простору цијеле општине веома је изражена неравномјерност у

погледу размјештаја становништва. То се јавља усљед интензивног урбаног развоја појединих

дијелова општине, те неразвијености руралних дијелова и њихове слабе инфраструктурне

опремљености комуналним објектима и објектима јавних служби, усљед чега долази до

демографског пражњења руралних средина.

Као што је анализом стања закључено, највећа концентрација становништва на подручју општине

налази се у општинском центру Лакташи које има обиљежја урбаног насеља, према физиономији,

густини изграђености и комуналној опремљености, што негативно утиче на даљи плански развој

насеобинског система, при чему се тежи већем степену равномјерности.

В.III.3. Привреда Просторни развој привреде биљежи сљедеће проблеме:

висок степен концентрације привредне активности у насељу Лакташи;

недовољно усклађена привредна структура са развојним потенцијалима општине: пољопривредно-сировински ресурси, саобраћајна инфраструктура;

појава стихијског и непланског заузимања простора за обављање привредних активности, нарочито уз саобраћајнице вишег ранга.



56

В.III.4. Непривреда Просторни размјештај и број објеката друштвене инфраструктуре, односно јавних служби у

насељеним мјестима које дјелимично захвата подручје посебне намјене, су на задовољавајућем

нивоу. Проблеми се јављају у погледу квалитета самих објеката и њихове опремљености, што је

потребно размотрити у планирању будућег развоја простора.

В.III.5. Инфраструктура В.III.5.1. Саобраћајна инфраструктура Друмски саобраћај Најизразитији проблем друмског саобраћаја је мрежа локалних путева предметног обухвата, односно ширина њиховог попречног профила. Наиме, коловоз ширине од 3.5m је намијењен двосмјерном саобраћају, при чему нису изведена проширења за мимоилажење возила. Капацитет приступне саобраћајнице аеродрому је довољан за тренутно саобраћајно оптерећење, међутим исти се треба прилагодити развоју капацитета аеродромског комплекса и његових садржаја. Јавни транспорт путника

Јавни транспорт путника има капацитет димензионисан у складу са постојећим потребам. Нису уочени значајнији проблеми. Капацитет јавног транспорта путника се треба ускладити са планираним развојем капацитета аеродромског комплекса и његових садржаја.

Такси превоз путника

Капацитет такси стајалишта има капацитет димензионисан у складу са тренутним потребама. Међутим, капацитет такси стајалишта треба димензионисати у складу са планираним развојем аеродромских капацитета.

Паркирање путничких возила

Постојећи капацитет паркиралишта задовољава тренутне потребе. Нису уочени значајнији проблеми. Међутим, капацитет и диспозиција паркиралишта, требају се димензионисати у складу са планираним развојем аеродромских капацитета.

Ваздушни саобраћај

Постојећи капацитет аеродромске зграде и пратећих садржаја не пружају могућност оптималног развоја те су тиме лимитирајући фактор одрживости. Жељезнички саобраћај

Не постоји жељезничка инфраструктура, нити је Просторним планом Републике Српске до 2025.године – измјене и допуне, кроз предметни обухват планирана траса жељезничке пруге.



57

Водни саобраћај

У непосредном окружењу не постоји инфраструктура водног транспорта нити је Просторним планом Републике Српске до 2025.године-измјене и допуне, у ближем окружењу предметног обухвата планирана. В.III.5.2. Хидротехничка инфраструктура Водоснабдијевање Снабдијевање становништва водом за пиће на подручју општине Лакташи обавља се на два начина и то организовано и контролисано, преко комуналних предузећа КП „Будућност“ а.д. Лакташи и „Водовод“ а.д. Бања Лука, као и у ван урбаним подручјима путем сеоских водовода којима управљају и газдују мјесне заједнице или грађани. Конкретно на подручју које је предмет овог Просторног плана подручја посебне намјене снабдијевање водом врши се путем водоводног система „Маглајани“ а мали број објеката, у јужном дијелу обухвата, снабдијева се водом са водоводног система „Лакташи“. На подручју, које припада аеродрому не постоји изграђена јавна водоводна инфраструктура. Водоснабдијевање постојећих садржаја санитарном и хидрантском водом у склопу аеродрома врши се из индивидуалног извора водоснабдијевања – аутономног црпилишта које се налази у непосредној близини аеродромског комплекса са источне стране. У садашњем систему водоснабдијевања на подручју општине Лакташи веома је изражено сагледавање могућности на рационализацији система, прије свега на потрошњу електричне енергије, равномјерног обезбјеђења притиска у мрежи, покривања довољним количинама воде шпицеве потрошње као и сигурније снабдијевање потрошача водом за пиће. Да би се побољшали садашњи услови водоснабдијевања и спровела рационализација у систему, потребно је да се:

o изврше истражне радње - хидрогеолошка истраживања за потребе отварања новог изворишта на подручју јужног дијела Лакташа;

o изврши реконструкција, изградња и санација водоводне мреже у циљу смањења губитака, јачања капацитета водоводног система;

o успостављања зона санитарне заштите свих изворишта;

o изградња нових бунара на изворишту „Маглајани“, као и повезивање свих бунара на овом изворишту са потисним цјевоводом;

o изградња и побољшање сеоских водовода и изградња секундарне мреже и

o повећање капацитета на изворишту „Лакташи“, бушење нових бунара према налазима истраживања.

Канализација

Проблеми одвођења отпадних и оборинских вода на подручју општине Лакташи изражени су од самог настанка града. Тачније, Лакташи се развијају по планским документима од 1972. године и имају изграђену канализациону мрежу у дужини од око 16,0 km са 1.558 прикључених корисника. У периоду од 2002. – 2008. године у Лакташима је изведено око 3.500 m канализационе мреже. Систем одводње на подручју општине Лакташи је мјешовитог типа, истим колектором се сакупљају фекалне и оборинске воде и одводе до уређаја за пречишћавање (чија функција није остварена) а који се налази на локалитету „Старача“. Непосредно прије наведеног постројења саграђен је кишни прелив за растерећење при већим оборинским водама.



58

Конкретно, на предметном подручју, не постоји изграђена канализациона инфраструктура и диспозиција отпадних фекалних вода се врши неплански путем индивидуалних септичких јама, одводи се до најближег реципијента или се неконтролисано испушта директно у тло. Оборинске отпадне воде се, евентуално, скупљају отвореним каналима и одводе до најближег реципијента, или се дијелом инфилтрирају у околини терен, а дијелом гравитационо сливају у најближе канале и водотоке.


Кроз предметно подручје, на јужној страни протиче Маховљанска ријека. Маховљанска ријека има карактеристике бујичног водотока нарочито по питању протицаја. У љетњем периоду корито готово или скро зпресуши, док у ериоду обилних падавина ријекана буја носећи при томе већу количину вученог и суспендованог наноса са горњег и средњег дијела слива. У досадашњем периоду Маховљанска ријека је била предмет изливања и плављења околног терена те су неплански надвишаване обале али генерално Маховљанска ријека у подужном смислу не посједује јединствени ранг заштите плављења од великих вода. Корито Маховљанске ријеке у дијелу који протиче кроз предметни обухват, углавном је уређено, и постоје насипи са једне и друге стране водотока, промјенљиве висине, а у функцији су одбране од плављења околног терена. В.III.5.3. Енергетска инфраструктура

В.III.5.3.1. Електроенергетика

Елeктрoeнeргeтска инфраструктура нa предметном пoдручjу треба да омогући oптимaлнo рјeшeњe зa дoвoљнo, сигурнo, квaлитeтнo и eкoнoмичнo снабдијевање eлeктричнoм eнeргиjoм пoстojeћих и плaнирaних пoтрoшaчa. Као што је претходно наведено, снабдијевање електричном енергијом потрошача на предметном подручју је обезбијеђено из трафостанице ТС 110/20 kV Лакташи 1, док је у току и изградња ТС 110/20 kV Лакташи 2 чиме ће обезбиједити додатни капацитети електричне енергије и повећати сигурност у снабдијевању потрошача на предметном подручју. У оквиру предметног обухвата Просторног плана подручја посебне намјене „Аеродрома Бањалука“, а у складу са достављеним смјерницама „Електропреноса-Електропијеноса БиХ“ а.д. Бањалука ОП Бањалука, није потребно предвиђени радови на изградњи објеката високог напона. За приближaвaње нaпojних дистрибутивних трафостаница, тe срeдњeнaпoнскe мрeжe пoтрoшaчимa нa пoмeнутoм пoдручjу пoтрeбнo je плaнирaти:

Нoвoизгрaдњу средњенапонских вoдoвa 20 kV ;

Изградња и реконструкција дистрибутивне мреже ради задовољења техничких критеријума (напонске прилике, сигурност напојне трансформације). Поменуте радње се односе на прелазак високооптерећених водова 10 kV на рад под напоном 20 kV, који је обично економски оправдан на рачун смањења губитака.

Смaњeњe губитaкa у eлeктрoeнeргeтским дистрибутивним мрeжaмa;

Рeкoнструкциjу и мoдeрнизaциjу пoстojeћих трафостаница, кao и eвeнтуaлну изгрaдњу oдрeђeнoг брoja нoвих трaфoстaницa 20/04 kV у зaвиснoсти oд пoтрeбa зa eлeктричнoм eнeргиjoм, при чему позиције дистрибутивних трафостаница треба дефинисати у складу са центрима потрошње електричне енергије и уз то треба водити рачуна да буде омогућен лак приступ за одржавање и прикључак потрошача. Потребно је планирање увезивања истих у систем даљинског надзора и управљања (SCADA систем);

Изградња кабловске канализације дуж стратешких праваца биће дефинисана кроз развојне планове надлежне електродистрибуције.



59

В.III.5.3.2. Термоенергетика

Основни и највећи проблем због којег је врло тешко израдити концепт јединствене топлификационе мреже на цијелом обухвату Просторног плана подручја посебне намјене – „Аеродром Бања Лука“ је тај што на поменутом подручју не постоји изграђен централни топлотни извор типа мање топлане или рејонске котловнице за снабдијевање објекта потребном топлотном енергијом, како постојећих објеката у окружењу тако и новопланираних објеката у обухвату овог регулационог плана. Док се не створе услови за изградњу централног топлотног извора питање загријавња објеката у обухвату овог плана треба рјешавати на неки од алтернативних начина кориштењем обновљивих извора енергије. В.III.5.4. Телекомуникациона инфраструктура Основне потребе у овој области су:

омогућити поуздану телекомуникациону мрежу (жичну и бежичну), која је у стању пратити и у зависности од заинтересованости корисника омогућити увођење модерних телекомуникационих технологија,

обезбиједити довољан капацитет и за будућа проширења мреже,

телекомуникационе каблове што више склонити под земљу, како због естетике простора тако и због њихове заштићености,

обезбиједити добре покривености подручја базним станицама мобилне телефоније;

осигурати коридоре за телекомуникационе каблове дуж свих нових и постојећих путева и улица,

развијати нове услуге и сервисе у складу са интересом корисника;

осигурати коридоре за радио релејне везе,

изградити микроталасне системе за дистрибуцију радио и телевизијских програма у руралним срединама и изолованим острвима кабловског дистрибуционог система.

Информациона инфраструктура Доминантни трендови у области информационих технологија су обиљежени интеграцијама, а основни циљ је интеграција сервиса, апликација и преноса података. Oпшти прaвци тих глoбaлних прoцeсa сe oчитуjу у фикснoj мрeжи рaзвojeм кoмутирajућих дигитaлних систeмa, зajeдничких прoтoкoлa, примjeнa рaзличитих мeдиja прeнoсa, штo унoси jeдинствeнe зaхтjeвe кaкo зa приступну мрeжу кoмутaциje и прeнoснe систeмe, дo пoтрeбe зa "backbone" и "core" мрeжaмa вeликих кaпaцитeтa прeнoсa. У тeхнoлoшкoм смислу мoдeрнe тeлeкoмуникaциje иду у прaвцу дaљeг вeoмa брзoг рaзвoja oптичких тeхнoлoгиja (кoje oмoгућaвajу брзинe прeнoсa мjeрeнe Tb/s), интeнзивнe упoтрeбe бeжичних тeхнoлoгиja (кoje у лaбoрaтoриjским услoвимa вeћ прeвaзилaзe пoстojeћe жичнe приступнe мрeжe), измjeнe aрхитeктурe тeлeкoмуникaциoних мрeжa (хиjeрaрхиjскa структурa сaдa прeдстaвљa вeликo oгрaничeњe), рaзвoja сoфистицирaних тeхникa упрaвљaњa мрeжaмa и зaштитoм пoдaтaкa.



60

В.IV. ЗАШТИЋЕНИ ПРОСТОРИ Проблеми везано за заштиту постојећих добара:

- непостојање систематске евиденције свих објеката културно-историјског насљеђа, - неутврђене мјере техничке и физичке заштите свих објеката културно-историјског

насљеђа, - недостатак мониторнига укупног културно-историјског насљеђа.

В.V. ЖИВОТНА СРЕДИНА Један од највећих еколошких проблема везаних за Аеродром тренутно представља близина насеља у односу на неке дијелове airside-a и потенцијални проблеми ограничења која из тога могу проистећи: безбједност становништва, бука, те ограничење просторног развоја Аеродрома. На већини локација аеродрома основни проблеми заштите животне средине везани су за квалитет ваздуха, буку (од ваздухоплова и са земље), загађење вода и тла. Проблематици у овај области се могу приписати и кадровски недостаци.

У погледу загађења вода, на Аеродрому Бањалука опасност представљају неодговарајући одводни системи отпадних вода, непостојање сепаратора на платформама, примјена средстава за одлеђивање базираних на уреи умјесто на калијум ацетату и неадекватан објекат за вјежбе ватрогасаца. Поменути фактори утицаја на животну средину представљају потенцијалну опасност и за загађење подземних вода.

Онечишћење земљишта може бити посљедица уношења хемијских средстава, соли, патогених организама и радиоактивних твари у тло, чиме се угрожава биљни и животињски свијет, као и становништво које живи у околини. Неадекватне методе обрађивања земље могу озбиљно деградирати његов квалитет, изазвати загађење и проузроковати ерозију. Осим потенцијалних загађења за пољопривредно земљиште, у подручју обухвата плана се могу догодити онечишћења земљишта других намјена. Оваква загађења се могу десити под утицајем велике и неконтролисане продукције отпада, изградње објеката, инфраструктуре, акцидентних ситуација у саобраћају, те полутаната који у земљиште доспијевају из ваздуха (издувни гасови из аутомобила, механизације, авионских мотора и др.). Унутар аеродромских комплекса стварају се велике количине отпада.

Изворе загађења ваздуха на аеродрому представљају фазе полијетања и слијетања авиона, интерни друмски саобраћај и остали садржаји који користе различите врсте горива и друге супстанце и материје (нпр. котловнице за загријавање објеката и сл.). У току редовног функционисања авионског саобраћаја, односно рада мотора авиона, настају загађујуће супстанце које се емитују у ваздух, као што су оксиди азота (NOx), угљен моноксид (CO), сумпор-диоксид (SO2), озон (О3), чврсте прашкасте материје, угљоводоници и испарљива органска једињења.

Обзиром да је тренутни обим ваздушног саобраћаја на аеродрому релативно мали и ниво аерозагађења је низак. Ипак, постоје мјере које би аеродром требао да предузима, како би се поправила тренутна ситуација, а и избјегли проблеми у будућности.

У широј околини аеродрома нису евидентирани значајнији загађивачи ваздуха, те је због тога квалитет ваздуха оцијењен као ралативно висок.

Иако проблем буке на аеродрому Бањалука није изражен тренутно, ово је иначе најизразитији проблем везан за заштиту животне средине и становништво на аеродромима и у њиховој околини (бука авиона и бука са земље). Бука коју генерише ваздушни саобраћај у близини аеродрома је неколико пута гласнија од осталих амбијенталних звукова, док на удаљенијим мјестима има мањи интензитет иако се чује знатно дуже. Бука негативно утиче на здравље људи,



61

изазива промјене и функционалне сметње посебно код осјетљивих група становника (дјеца и старије особе).

Везано за изражене проблеме у области екологије и животне средине, као и ограничења везана за изградњу објеката, констатовано је постојање објеката у зони прага 35, који представљају безбједносни проблем, што би представљали и објекти који би се неконтроолисано градили у будућности, и они би физички ограничили даљи развој аеродрома. Ове зоне би, свакако, биле изложене буки и постале би извор притужби.



62

Г. ЦИЉЕВИ

Ваздушни саобраћај Основни циљ просторног развоја ваздушног саобраћаја Републике Српске је да ваздухопловнис истем буде интегрални дио европског ваздухопловног система, а ваздухопловни транспортпостане главни вид транспорта на релацијама дужим од 45 минута летења, уз могућност да свака регија у будућности има аеродром одређене категорије. Ради достизања овог циља, оперативни (посебни) циљеви су:

- јасно одређивање даљих активности и жељених резултата у развоју ваздушног

транспорта преко анализе и валоризације постојећих ресурса,

- усаглашавање активности за оптимални развој ваздушног транспорта, у етапама

2017–2025–2030;

- увођење low-cost компанија како би се повећао број превезених путника

минимизирањем трошкова,

- увођење чартер летова,

- реализација пројеката који стимулишу развој мреже ради повезивања аеродрома

унутар Републике Српске и са окружењем;

- формирање квалитетних база података, стандардизација и модернизација

аеродрома и пратећих система.

У основи концепције развоја ваздушног транспорта изражена је потреба републичког предузећа за ваздушни транспорт Републике Српске да дугорочно користи постојећи и планирани потенцијал тржишта у Републици Српској и Босни и Херцеговинии да заузме значајно мјесто у регијском авио-саобраћају у регији југоисточне Европе омогућујући путницима трансфере за све дестинације широм свијета, повезујући се са водећим авио-компанијама у Европи. Г.I. ПРОСТОР И СТАНОВНИШТВО Г.I.1. Становништво Основни циљ у области демографске политике је смањење негативних тенденција у кретању броја становника и демографска обнова кроз повећање броја становника. Посебни циљеви су:

повећање наталитета и природног прираштаја,

смањење стопе смртности,

повећање степена запослености,

заустављање тенденције исељавања становништва и губитка квалитетних кадрова,

равномјеран размјештај становништва и

развој програма збрињавања старих лица.



63

Г.II. РАЗВОЈНИ ПОТЕНЦИЈАЛИ Г.II.1. Природни ресурси Г.II.1.1. Пољопривредно земљиште Заштита пољопривредног земљишта као природног ресурса, који има сложене производно-економске, екосистемске, социокултурне, пејзажне и друге важне функције од непроцјењиве дугорочнедруштвене вредности. Циљеви

Одрживо коришћење пољопривредног земљишта као природног богатста и добра од општег интереса

Повећање степена искориштености пољопривредних ресурса, људског рада,пољопривредног земљишта, опреме, и других ресурса ;

Побољшање бонитетне структуре пољопривредног земљишта и очувањеприродне разноврсности

Развој и повећање ефикасности тржишта пољопривредног земљишта, крозосавремењавање и ажурирање катастра непокретности, уз континуираноевидентирање промјена намјене обрадивог пољопривредног земљишта

Побољшање водног режима пољопривредног земљишта, упоредо с отклањањемпроблема несташице влаге у вегетационом периоду, као фактора који ограничаваприносе пољопривредних култура;

Пољопривредно земљиште заштитити од штетног дејства еолске и хидро ерозије

Успоставити систем контроле примјене ђубрива и средстава за заштиту биљака Г.II.1.2. Шуме и шумско земљиште Шумско земљиште, шуме и биодиверзитет јесу природно добро од општег и јавног интереса за све становнике у општини. Циљеви везани за газдовање шумама и шумским земљиштем дефинишу се сљедећим одредницама:

- ускладити функције шумских екосистема на подручју обухвата са намјеном предметног

локалитета,

- заштита, очување и унапређење затеченог стања шумског фонда,

- одржавање и побољшање општекорисних функција шума,

- повећање површина под шумом и заштитним појасевима дрвећа пошумљавањем и

подизањем пољозаштитних и вјетрозаштитних појасева по ободу обухвата, чиме би се

утицало на смањење буке.

Г.II.1.3. Грађевинско земљиште Основни циљеви:

- ограничавање физичког ширења грађевинског земљишта на рачун простора посебне намјене и пољопривредног земљишта,

- рационално коришћење постојећег грађевинског земљишта; - постојећу изграђену површину уредити у циљу стварања квалитетних амбијенталних

цјелина; - дефинисање будућег грађевинског земљишта и његове намјене.



64

Г.II.2. Антропогени ресурси

Г.II.2.1. Изграђени фондови и функције Основни циљеви: -

- спречавање бесправне, неусмјерене и неконтролисане изградње; - обезбјеђење минималне комуналне опремљености; - енергетски ефикасна градња и сл.

Г.III. ИЗГРАЂЕНОСТ И ФУНКЦИОНИСАЊЕ ПРОСТОРА Г.III.1. Стамбени фонд Овим Планом се не предвиђа афирмација, односно значајније повећање стамбеног фонда. Планира се ревитализација и реконструкција постојећег фонда и нова изградња на постојећем грађевинском земљишту (замјенски објекти и сл.) Најважнији циљеви су:

легализација бесправно изграђених објеката и заустављање будуће бесправне

изградње,

побољшање квалитета постојећег стамбеног фонда,

обнављање или санација дотрајалих стамбених јединица и

боља искоришћеност постојећег стамбеног фонда.

Г.III.2. Систем насеља (мрежа,функције,хијерархија) Како би се постигао циљ предвиђен планским документима вишег реда, односно успостављање

хармоничнијег односа између урбаних центара и њихових периферних насеља, потребно је

извршити оперативне циљеве на нивоу јединице локалне самоуправе, и то:

ублажити просторно-функцијске разлике између дијелова територије и повећати степен

унутрашње територијалне кохезије,

омогућити социјалну, економску и еколошку одрживост цјелокупног простора општине

(комунална и инфраструктурна опремљеност, доступност јавних служби),

одржавати постојеће и изградити нове објекте саобраћајне инфраструктуре, како би сви

дијелови територије били добро повезани,

дефинисати границе грађевинских рејона, ради контролисане изградње, у циљу заштите

плодног пољопривредног земљишта, природних ресурса и културних вриједности.

Г.III.3. Привреда Основни дугорочни циљ привредног развоја на подручју Просторног плана јесте повећање привредног раста и развоја према принципима одрживог развоја и повећање стопе запослености становништва на основу активирања територијалног капитала (географски положај, земљиште, природни потенцијали, изграђена инфраструктура) и даљег процеса престуктурирања привреда на међугранском нивоу (реструктурирање производних дјелатности уз даље јачање услужног секора, а посебно развоја саобраћајне привреде, туризма), затим на гранском нивоу (развој пропулзивних дјелатности кроз мала и средња предузећа) и нивоу предузећа (финансијско, организационо и производно реструктурирање).



65

Г.III.3. 1. Пољопривреда

Заштита пољопривредног земљишта као природног ресурса, који има сложене производно-економске, екосистемске, социокултурне, пејзажне и друге важне функције од непроцјењиве дугорочне друштвене вредности. Циљеви

Одрживо коришћење пољопривредног земљишта као природног богатста и добра од општег интереса

Повећање степена искориштености пољопривредних ресурса, људског рада, пољопривредног земљишта, опреме, и других ресурса ;

Побољшање бонитетне структуре пољопривредног земљишта и очување природне разноврсности

Развој и повећање ефикасности тржишта пољопривредног земљишта, кроз осавремењавање и ажурирање катастра непокретности, уз континуирано евидентирање промјена намјене обрадивог пољопривредног земљишта

Побољшање водног режима пољопривредног земљишта, упоредо с отклањањем проблема несташице влаге у вегетационом периоду, као фактора који ограничава приносе пољопривредних култура;

Пољопривредно земљиште заштитити од штетног дејства еолске и хидро ерозије

Успоставити систем контроле примјене ђубрива и средстава за заштиту биљака

Г.III.3.2. Водопривреда

Водопривреда и хидроенергетика

Сва изворишта потребно је заштитити ажурирањем постојеће документације (уколико постоји) у складу са новим хидролошким истраживањима, изграђености на сливном подручју и законском регулативом.

Очување квалитета вода које нису загађене, а нарочито постојећих и потенцијалних изворишта воде за пиће.

Очување квалитета површинских вода у прописаним категоријама путем заштитних мјера, надзором над радом изграђених објеката и постројења за пречишћавање отпадних вода.

Г.III.4. Непривреда

Циљеви у области јавних служби су:

подизање нивоа квалитета јавних служби, са аспекта квантитативне и квалитативне

структуре људских ресурса, као и у погледу адекватне опремљености,

планирање објеката јавних служби у смислу повећања њихове доступности и према

потребама корисника простора,

организовање повремених јавних служби из различитих дјелокруга (пошта, банка,

амбуланта и слично),

побољшање комуникација (јавни саобраћај, телекомуникације и слично).



66

Г.III.5. Инфраструктура Г.III.5.1. Саобраћај Друмски саобраћај Реконструкција постојеће мреже друмских саобраћајница у складу са захтјевима безбједног саобраћаја. Димензионисање попречног профила саобраћајница сходно процијењеном саобраћајном оптерећењу, у планском периоду. Обезбјеђење адекватног приступа аеродромском комплексу те реконструкција раскрснице са М-16 у циљу конципирању повољнијег техничког рјешења раскрснице.

Јавни транспорт путника Обезбједити оптималан капацитет аутобуских стајалишта. Такси превоз путника Обезбједити оптималан капацитет такси стајалишта. Паркирање путничких возила Обезбједити оптималан капацитет и диспозицију паркиралишта индивидуалних путничких возила. Ваздушни саобраћај Овим документом ће се преузети концепција развоја аеродромског комплекса разрађена Мастер планом аеродорма и просторно и функционално усагласити са осталим садржајима у обухвату Плана. Жељезнички саобраћај Овим документом се неће дефинисати циљеви у вези са жељезничким саобраћајем.

Водни саобраћај Овим документом се неће дефинисати циљеви у вези са водним саобраћајем.

Г.III.5.2. Хидротехничка инфраструктура Основни циљеви у области хидротехничке инфраструктуре су:

обезбјеђење потребних количина воде у обухвату Плана,

обезбјеђење заштите изворишта воде и свих осталих површинских и подземних вода,

изградња канализационог система,

изградња уређаја за пречишћавање отпадних вода,

утврђивање, резервисање и заштита простора за планиране објекте за водоснабдијевање, као што су бунари, водоторњеви, пумпне станице и сл.

У складу са Законом о водама Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 50/06, 92/09 и 121/12) дефинише се начин интегралног управљања водама унутар територије Републике Српске, па тако и на територији предметног обухвата. Управљање водама обухвата интегрални приступ за:



67

заштиту вода;

коришћење вода;

заштиту од штетног дјеловања вода и

уређење водотока и других водних тијела и јавног добра. Главни циљеви просторног развоја су:

обезбјеђење довољних количина питке воде за потребе становништва и индустрије,

обезбјеђење довољне количине воде за евентуално гашење пожара према Закону о заштити од пожара („Службени гласник Републике Српске“ број 71/12) и Правилнику о техничким нормативима за хидрантску мрежу за гашење пожара („Службени лист СФРЈ 30/91) и

унапређење заштите квалитета воде, интегрално и интерсекторско планирање експлоатације водних ресурса.

Интегрално управљање водама се односи на:

постизање доброг стања вода и спречавање њене деградације;

постизање одрживог коришћења вода;

осигурање правичног приступа водама;

подстицање друштвеног и привредног развоја;

пружање заштите акватичних, полуакватичних и копнених екосистемима који су зависни од вода;

организовање одбране од поплава и од других негативних утицаја које може да проузрокује вода;

осигурања учешћа јавности у доношењу одлука које се односе на воде, укључујући и приступ јавности потпуним, тачним и правовременим информацијама о стању вода, о активностима које су предузеле особе које користе или загађују воде и о активностима које су предузели надлежни органи и институције;

спречавање и рјешавање сукоба везаних за заштиту и коришћење вода.

Интегрално управљање водама мора да се заснива на општим принципима и то:

вода није комерцијални производ као други производи, већ насљеђе које се мора чувати, бранити и третирати као такво;

коришћење вода и управљање њима се врши на рационалан и одржив начин, тако да се спријечи непотребно коришћење вода и да коришћење вода не прелази природно обновљив ресурс;

воде морају бити коришћене на начин који осигурава функционалност природних процеса акватичних екосистема и копнених екосистема, и мочварних подручја која директно зависе од вода, а који су одређени на начин дефинисан Законом о водама;

осигурати поврат трошкова од водних услуга, укључујући и трошкове за заштиту животне средине и ресурса, сходно економској анализи спроведеној по Анексу 3 Оквирне директиве о водама ЕУ и нарочито према начелу „загађивач плаћа“.



68

Вода за пиће, за справљање хране, за хигијену и друге потребе, мора се обезбиједити свим становницима на предметном подручју. Развој водоснабдијевања мора да обезбиједи испоруку воде корисницима и да повећа квалитет испоручене воде. Развој водоводних система, мора бити праћен развојем канализационих система и одговарајућим третманом (пречишћавањем) отпадних вода и адекватном заштитом квалитета вода.

Ради стварања услова за коришћење вода и очување еколошких система у водама и око њих, неопходно је реализовати мјере заштите квалитета вода. Основни облик заштите квалитета вода састоји се од провођења техничко-технолошких мјера на отпадним водама и концетрисаним изворима загађивања (предтретман, прикупљање и пречишћавање отпатних вода), контроле расутих извора загађивања и мјера на потенцијалним и посредним изворима загађивања. У складу са иницијативом Директиве Европске уније о водама, морају да се пречистите отпадне воде насеља већих од 2000 еквивалентних становника најмање секундарним (биолошким) третманом, док се у одређеним осјетљивим зонама, као што су изворишта подземних вода, сливови акумулација за водоснабдијевање мора примијенити терцијарни третман. Г.III.5.2.1. Водоснабдјевање

Циљеви за унапређење система водоснабдијевања отпадних вода су:

Осигурање 24 часовног снабдијевања водом свих домаћинстава, уз значајно смањењегубитака у водоводној мрежи;

Одржавање и унапређење квалитета воде;

Увођење даљинског надзора и контроле управљања водоводним системима;

Сва изворишта потребно је заштитити ажурирањем постојеће документације (уколико постоји)у складу са новим хидролошким истраживањима, изграђености на сливном подручју изаконском регулативом.

Осигурати квалитетно водоснабдијевање у свим насељима, а на основу студијскихистраживања и усвајања оптималних рјешења.

За квалитетно и поуздано водоснабдијевање потрошача на подручју педметног обухвата директно је везано за планирање и ширење мреже општине Лакташи. Да би се постигло све ово на читавој територији општине Лакташи потребно је:

вршити дистрибуцију хигијенски исправне воде за пиће;

повећати капацитет транспортних цјевовода;

повећати капацитет дистрибутивних цјевовода;

повећати квалитет воде;

повећати резервоарски простор;

формирати потребне висинске зоне,

радити на одржавању притиска у мрежи;

радити на смањењу губитака на мрежи;

квалитетно одржавати систем водоснабдијевања и објеката у систему и успоставити зоне санитарне заштите свих изворишта.

Г.III.5.2.2. Канализација

За квалитетно и поуздано одвођење и диспозицију отпадних вода на подручју општине Лакташи, а самим тим и на подручју обухвата просторног плана, потребно је:



69

приоритетно конципирати канализациону мрежу исправно (примарна и секундарна канализациона мрежа) и дефинисати етапност изградње;

системом водонепропусних колектора прикупити отпадне воде и исте одвести до постројења за пречишћавање отпадних и употребљених вода;

пречишћене воде испустити у крајњи реципијент;

размотрити могућност коришћења оборинских вода у функцији технолошке воде, воде за наводњавање, чишћење и остале активности за које се тренутно користи вода из водоводних система.


Уређење обала и корита водотока (Маховљанска ријека,... ) треба да се врши према претходно (детаљној) студијској и верификованој планској документацији, уважавајући основне водопривредне аспекте:

коришћење вода (водоснабдијевање, рекреација, спортске активности, риболов, хидроенергетика);

заштита вода (изградња одговарајућих канализационих система и постројења за пречишћавање отпадних вода);

заштита од штетног дејства вода (заштита обала и корита од подлокавања и рушења дејством великих вода, предузимања одговарајућих мјера на заштити околног простора од плављења и сл.).

извршити одговарајуће регулационе радове на подручјима која су изложена плављењу великим водама.

дефинисати појасеве заштите уз водотоке и спроводити прописане мјере заштите.

према одредбама Закона о уређењу простора и грађењу, санкционисати нелегалну изградњу на просторима водног земљишта.

Код уређења водотока, тј. њихових корита потребно је максимално задржавати постојеће трасе водотока, без затварања корита. Г.III.4.3. Енергетска инфраструктура

Г.III.4.3.1. Електроенергетика

У овом планском документу, основни циљ из области електроенергетике је прилагођавање постојећих и изградња нових електроенергетских капацитета у сврху обезбјеђења и сигурности напајања постојећих и нових потрошача на подручју општине Лакташи. Циљеви просторног развоја електроенеретског система на цјелокупном подручју општине Лакташи јесу:

стварање оптималног рјешења довољно сигурног, квалитетног и економичног

снабдијевања електричном енергијом било ког перспективног потрошача;

изградња и реконструкција електроенергетске мреже у сагласности са намјенама

појединих зона, изграђености појединих цјелина и режимима заштите;

смањење губитака у електроенергетским дистрибутивним мрежама;

модернизација постојећих и изградња нових дистрибутивних трафостаница на

предметном подручју, те увезивање истих у систем дањинског надзора и управљања

(SCADA систем);



70

повећање производње електричне енергије из обновљивих извора енергије, као и

повећање енергетске ефикасности примјеном савремених техничких рјешења;

промовисање и подстицање коришћења енергетски ефикасних уређаја и начина

потрошње електричне енергије (енергетски ефикасна расвјета, ефикасни апарати за

домаћинство, смањење гријања на електричну енергију итд.).

Г.III.5.3.2. Термоенергетика

Као и обично, када се планира у простору, прије самог почетка неопходно је поставити одређене циљеве који се желе постићи, као и стандарде из појединих области којима се тежи. За објекте у обухвату овог плана који буду имали потребе за загријавањем, потребну топлотну енергију треба обезбједити на неки од алтернативних начина гријања, док је за расхладну енергију углавном потребна електрична енергија за рад топлотних пумпи. Циљ плана је да предложено рјешење за снабдијевање објеката топлотном енергијом за загријавање просторија буде рационално, техно-економски оптимално, прилагодљиво промјенама и да чува околину. Концепција развоја енергетике заснована је на сљедећим принципима: - одрживи развој подразумијева рационалну потрошњу,

- смањење губитака и подизање енергетске ефикасности производње, транспорта, дистрибуције и коришћења енергије на свим нивоима,

- смањење негативних утицаја на животну средину што подразумијева модернизацију енергетских објеката укључујући ревитализацију и технолошко унапређење, тј. замјена садашњих технологија новим уз обавезну примјену савремених технологија/уређаја за заштиту животне средине у циљу достизања стандарда ЕУ и норми дефинисаним међународним споразумима (Кјото протокол, међународни споразуми, Директива EU и др.). Посебан приоритет представља повећање коришћења природног гаса и обновљивих извора енергије, коришћење нових енергетски ефикаснијих и еколошки прихватљивих енергетских технологија, уређаја и опреме за коришћење енергије. Такође, од посебног значаја је улагање у нове енергетске изворе са новим гасним технологијама и когенерацијске производне објекте са комбинованом производњом топлотне и електричне енергије.

Г.III.4.4. Телекомуникациона инфраструктура Основни циљеви и потребе у овој области су:

омогућити поуздану телекомуникациону мрежу (жичну и бежичну), која је у стању пратити

и у зависности од заинтересованости корисника омогућити увођење модерних

телекомуникационих технологија;

обезбиједити довољан капацитет и за будућа проширења мреже;

телекомуникационе каблове што више склонити под земљу како због естетике простора

тако и због њихове заштићености;

обезбиједити добре покривености подручја базним станицама мобилне телефоније;

осигурати коридоре за телекомуникационе каблове дуж свих нових и постојећих путева и

улица;

развијати нове услуге и сервисе у складу са интересом корисника;

осигурати коридоре за радио релејне везе;

изградити микроталасне системе за дистрибуцију радио и телевизијских програма у

руралним срединама и изолованим острвима кабловског дистрибуционог система.



71

Информациона инфраструктура Доминантни трендови у области информационих технологија су обиљежени интеграцијама, а основни циљ је интеграција сервиса, апликација и преноса података. Oпшти прaвци тих глoбaлних прoцeсa сe oчитуjу у фикснoj мрeжи рaзвojeм кoмутирajућих дигитaлних систeмa, зajeдничких прoтoкoлa, примjeнa рaзличитих мeдиja прeнoсa, штo унoси jeдинствeнe зaхтjeвe кaкo зa приступну мрeжу кoмутaциje и прeнoснe систeмe, дo пoтрeбe зa „backbone" и "core" мрeжaмa вeликих кaпaцитeтa прeнoсa. У тeхнoлoшкoм смислу мoдeрнe тeлeкoмуникaциje иду у прaвцу дaљeг вeoмa брзoг рaзвoja oптичких тeхнoлoгиja (кoje oмoгућaвajу брзинe прeнoсa мjeрeнe Tb/s), интeнзивнe упoтрeбe бeжичних тeхнoлoгиja (кoje у лaбoрaтoриjским услoвимa вeћ прeвaзилaзe пoстojeћe жичнe приступнe мрeжe), измjeнe aрхитeктурe тeлeкoмуникaциoних мрeжa (хиjeрaрхиjскa структурa сaдa прeдстaвљa вeликo oгрaничeњe), рaзвoja сoфистицирaних тeхникa упрaвљaњa мрeжaмa и зaштитoм пoдaтaкa. Г.IV. ЗАШТИЋЕНИ ПРОСТОРИ Основни циљеви који се намећу у погледу заштићених добара су:

- утврђивање систематске евиденције свих врста културно-историјског насљеђа (укључујући археолошка добра),

- предлагање и утврђивање археолошких локалитета као културних добара, - прикупљање података о уништеним археолошким локалитетима и отуђеном

покретном археолошком материјалу, - предлагање и провођење мјера техничке и физичке заштите свих објеката културно-

историјског насљеђа (првенствено утврђивањем заштитних зона). Г.V. ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ На основама обавеза које су дефинисане Измјенама и допунама просторног плана Републике Српске и Стратегијом развоја општине Лакташи, као и републичким стратегијама развоја, утврђени су циљеви и правци развоја и унапређења животне средине. Овим документима, општина Лакташи се опредијелила за стратегију развоју која подразумијева еколошки очувану и енергетски освијешћену средину, која одрживо користи природне ресурсе. Из овог стратешког циља произашло је више оперативних циљева који се тичу успостављања одрживог система управљања отпадом, реализације пројеката изградње водоводних система и канализационих система у дијеловима општине који немају рјешена ова питања, унапређење система управљања простором, смањење емисије CO2 кроз повећање енергетске ефикасности и повећање учешћа обновљивих извора енергије, повећања степена заштите приодних ресурса, као и природног и културног насљеђа. Тежња је да се предметним Просторним планом подручја посебне намјене, у области заштите животне средине, задрже утврђени фокуси (кориштење потенцијала отпада, кориштење обновљивих извора енергије, успостављање функционалног система одводње и пречишћавања отпадних вода) који ће, свакако, допринјети квалитету развоја овог простора и одвијања ваздушног саобраћаја. С друге стране, уважавање ограничења дефинисаних планом ће омогућити заштиту околине и приодних ресурса од ефеката развоја саобраћаја, аеродромског комплекса и садржаја на њему. Г.V.1. Воде, земљиште, ваздух, отпад

заштита земљишта од загађења и деградације кроз заштиту пољопривредног земљишта

и другог земљишта у складу са ограничењима; предуслов заштите земљишта је



72

успостављање мониторинга о земљишту, као и системска контрола спровођења прописа

који се баве земљишном политиком,

заштита површинских и подземних вода од загађења кроз успостављање зона санитарне заштите водоизворишта, свеобухватно каналисање и пречишћавање отпадних вода из насеља и привредних објеката, те кроз санацију система контролисане одводње и пречишћавања оборинских вода на саобраћајницама и другим саобраћајним површинама,

заштита ваздуха од загађења кроз увођење централизованих система топлификације,

контролисање аерозагађења од саобраћаја (праћењем квалитета ваздуха на аеродрому

Бањалука), употреба авиона са смањеном емисијом гасова, поштовање

микроклиматских услова при избору локација за потенцијалне загађиваче, активирање

предвиђених постројења и система за пречишћавање ваздуха, повећано коришћење

алтернативних горива,

заштита од буке кроз адекватно планирање саобраћајних токова, контролисање буке,

провођење различитих мјера заштите које подразумијевају правилно лоцирање извора

буке у односу на пријемник, смањење стварања буке, правилно пројектовање заштитних

зона и спречавања њеног ширења у околину, поштовање посебних услова градње у

подручју угроженом од буке у зони аеродрома,

формирање зелених појасева на одговарајућим површинама, заштита зелених површина

и уређење предјела, као и забрана угрожавања пејзажних вриједности,

организација система управљања отпадом у складу са динамиком успостављања

интегралног система управљања отпадом на подручју општине и принципом регионалног

збрињавања отпада,

смањење негативних утицаја на животну средину путем правовременог доношења

одлука о изградњи привредних и инфраструктурних објеката, што подразумијева

доношење одлука након детаљног анализирања и јасног утврђивања потенцијалних

утицаја пројекта на животну средину,

организационо и кадровско јачање у области заштите животне средине у институцијама

и предузећима која имају надлежности и потребе у рјешавању ових питања,

успостављање система мониторинга свих елемената у животној средине, а нарочито

квалитета ваздуха, вода и нивоа буке, уважавајући резултате мониторинга основних

метеоролошких параметара,

коришћење најбољих доступних техника (BAT – Best Аvaliable Techniques) у сврху

смањења емисија и негативног утицаја инфраструктуре и привреде на животну средину,

информисање и јачање свијести јавности о значају заштите животне средине, едукација

и укључивање становништва у процес доношења одлука у области животне средине,

прекогранична сарадња и функционално повезивање са заједницама у ширем окружењу

у сврху функционалног развоја намјене обухваћене планом, заштите животне средине и

достизања еколошки одрживог развоја.

Поред успостављања функционалног система одводње и пречишћавања отпадних вода и других оперативних циљева, важно је поменути један од кровних циљева оквирне директиве о водама који налаже спречавање даљег погоршавања квалитета вода и постизање доброг статуса свих водних тијела, те мониторинг квалитета вода, као добру стратегију заштите.



73

Збрињавање отпада

Основу постојећег система управљања отпадом за предметно подручје чини регионална

депонија за отпад на локалитету Рамићи на подручју Града Бањалука. Ова депонија представља

регионални центар управљања отпадом за осам општина у регији, укључујући општину Лакташи.

Различити произвођачи отпада с подручја општине, дужни су слиједити смјернице постојеће

организације у систему управљања отпадом, али и унапређивати систем, у складу са стратешким

циљевима развоја регије и републике у подручју управљања отпадом.

Циљеви за успостављање интегралног система управљања отпадом су:

збрињавање отпада у складу са локалним планом управљања отпадом; планирање

система рециклаже, као и одређивање локација за прикупљање отпада, обавеза је

општине,

обезбјеђење потребне инфраструктуре за укључивање у систем управљања отпадом

према концепту регионалног збрињавања (раздвајање отпада на извору и др.) и

успостављање одрживог система усклађеног са захтјевима управљања посебним

токовима отпада (амбалажни отпад и др.),

едукација, ширење јавне свијести и подстицање учешћа становништва и запосленика о

процесима управљања отпадом у различитим дјелатностима.

Основни концепт управљања отпадом обухвата унапређење избјегавања стварања отшпада, смањење количина за одлагање, побољшање одлагања на одлагалиштима, побољшање управљања отпадом, остварње одговарајуће боље међуградске и међуопштинске сарадње и побољшање надзора управљања отпадом. Пројекти за које је обавезна процјена утицаја на животну средину и захвати за које се спроводи оцјена о потреби процјене утицаја на животну средину одређени су посебним прописима из подручја заштите околиша. За планове, основе и програме, радове, пројекте и активности за које се, у складу са прописом којим се регулише заштита животне средине, спроводи поступак стратешке процјене и процјене утицаја, оцјена прихватљивости, са становишта утицаја на циљеве очувања и цјеловитост еколошки значајног подручја, спроводи се у оквиру тих поступака (Закон о заштити природе, Службени гласник РС, бр. 20/14). Циљеве и мjере заштите животне средине могуће је ефикасно остварити интеграцијом политике заштите животне средине са политикама других сектора.



74

ГРАФИЧКИ ДИО


ПРОСТОРНИ ПЛАН ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЈЕНЕ...

Documents

Transcript of ПРОСТОРНИ ПЛАН ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЈЕНЕ...