36 37ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 18/2011. ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 18/2012.

МР

ЕЖ

АБОГДАН ТРИФУНОВИЋ

DIGITIZATION OF AUDIOVISUAL MATERIALS IN THE PUBLIC LIBRARY “VLADISLAV PETKOVIĆ DIS” IN ČAČAK

Summary

This paper provides an overview of the digitization of audiovisual materials stored at the local history collection in the Public library in Čačak with the aim of preserving a part of the 20th century cultural heritage which threatens to disappear due to old technology, inadequate preservation of the original material or incapacity to provide adequate access or usage of the material. Basic preconditions for the long term preservation of physical originals are being analyzed; standards regarding physical preservation of the audiovisual material are being accepted as well as actual standards in the field of digital formats when digitizing audiovisual material.

A special emphasis has been put on the ongoing practice performed by the Digitization center at the Public library in Čačak and its developed procedures for digitizing audiovisual materials within the local history collection as well as the archives of the local television stations which have got a signed protocol on mutual cooperation with the Library regarding digitization of more than 1000 hours of video material recorded during the last decade of the previous century. The size of this archive made librarians ponder the methods of digitization within the institution itself due to the prices of professional services which put in the spotlight the question of implementation of the required technologies, acquisition of the necessary equipment and obtainment of fundamental knowledge within the domain of audiovisual signal management. This example of digitization of the audiovisual materials at the Library in Čačak could be a model for other institutions which prepare to digitize their own collections and it could serve as a practical guide for solving problems which the librarians in Čačak faced during the process.

Keywords: audiovisual materials, digitization, Public library “Vladislav Petković Dis”, Television “Galaksija 32”, cultural heritage, Čačak, public libraries

Bogdan Trifunović, М. А.

У Г А О

Мр КАТАРИНА КОЦИЋ, 1977-ЖЕЉКО МЛАДИЋЕВИЋ, 1977-Народна библиотека Србије Београд

КОНЗЕРВАЦИЈА И РЕСТАУРАЦИЈА ШТАМПАНОГ МАТЕРИЈАЛА

У НАРОДНОЈ БИБЛИОТЕЦИ СРБИЈЕ

Сажетак: У раду су дати основни аспекти оштећења хартије и примена метода конзервације и рестаурације на примеру пет оштећених штампаних књига са краја 19. и почетка 20. века из фондова Народне библиотеке Србије и Музеја позоришне уметности Србије. Методи рестаурације штампаног материјала могу се, у основи, поделити на ручне методе, које се изводе без коришћења апарата и машина, и машинске методе које подразумевају упо-требу машина. Која ће се метода рестаурације користити зависи, пре свега, од врсте грађе, али и од опреме коју лабораторија за конзервацију поседује. Након реконструкције 2008. године, Лабораторија за конзервацију Народне библиотеке Србије опремљена је најсавременијим уређајима, међу којима се истиче машина за ламинирање. На тај начин, избор за рестаурацију пре-пуштен је на одабир особи која врши рестаурацију, односно конзервацију.

Кључне речи: штампана грађа, оштећења хартије, конзервација, рестаурација, методе, ручна рестаурација, ламинација, Лабораторија за конзервацију НБС

Увод

Између појмова конзервација и рестаурација не може се повући јасна граница, с обзиром да се под појмом рестаурација у најширем смислу обично подразумевају све мере које се предузимају како би се једном документу вратио његов првобитно изглед, тј стање. Под појмом конзервација, пак, подразумевају

УДК: 025.85 676.2:7.025.4 025.85:027.54(497.11)

38 39ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 18/2011.

УГА

О

ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 18/2012.

Мр КАТАРИНА КОЦИЋ, ЖЕЉКО МЛАДИЋЕВИЋ КОНЗЕРВАЦИЈА И РЕСТАУРАЦИЈА ШТАМПАНОГ МАТЕРИЈАЛА У НБС

УГА

О

УГА

О се све мере изведене на библиотечкој и архивској грађи које су предузете ради санирања било каквих оштећења на њима, а које продужавају њихов век трајања, успоравају природно старење или их штите од разних врста оштећења[1].

Традиција конзервације и рестаурације књига и докумената је врло стара. Први покушаји да се писани документи заштите од пропадања датирају још од старих времена када се писало на папирусу. Папирус је ради заштите од инсеката премазиван биљним екстрактима, и то је један од најстаријих метода заштите. Велике и бројне тешкоће око чувања библиотечке и архивске грађе настале су много касније због чешће употребе лошијих врста хартије и почетка пропадања старих рукописа услед употребе, природног старења, као и услед ратова и при-родних катастрофа. Крајем 18. века у Европи су дата прва упутства за чишћење старих књига и рукописа од стране хемичара, као и упутства за борбу против инсеката. Године 1756. Гаетано Волпи дао је списак корисних појмова, објављених под називом Varie avvertenze utili e necessarie agli amatori de’buoni Libri, disposte per via d’Alfabeto (Разна корисна упутства неопходна љубитељима добрих књига, изложена абецедним редом).[2]

Први материјали који су испитани у сврху заштите од физичких и хемијских оштећења биле су природне и вештачке смоле (као копал и елеми) и разни лепкови. Међутим, организованог рада уз помоћ науке није било све до 30. септембра 1898. године у опатији Санкт Гален, када је сазвана прва међународна конференција којoм је председавао Теодор Момсен (Theodor Mommsen).[3]

На конференцији су испитивани проблеми конзервације. Затим је дошло до низа различитих новина и увођења нових метода конзервације помоћу при-родних и вештачких средстава. Према намерама организатора, конференција је требало да скрене пажњу оних којима су збирке рукописа биле поверене на чување на опасности које су претиле најстаријим и највреднијим међу њима, не би ли их упозорила на непромишљену употребу такозваних средстава за заштиту и, поред тога, том приликом је требало да отпочну изучавања и истраживања најефикаснијих и најсигурнијих поступака рестаурације.[4]

[1] Вера Радосављевић и Радмила Петровић, Конзервација и рестаурација архивске и библиотечке грађе и музејских предмета од текстила и коже, Београд : Архив Србије; Нови Сад : Архив Војводине, 2000, стр. 178.[2] Поновљено издање објављено под насловом Del furorе d’aver libri, Palermo: Sellerio, 1988.[3] Видети Cabnewsletter, n.s., III (1998), 6, у потпуности посвећен 100-годишњици конференције.[4] Видети F. Ehrle, ”Della conferenza internazionale di S. Gallo (1898)“, у Rivista della Biblioteche e degli archivi, XX (1909), str. 113.

Оштећења хартије

Главни састојак хартије је целулоза. Целулозна влакна дају хартији механичке особине, еластичност и димензионалну стабилност. Цепањем молекула целулозе у целулозним влакнима иста се разграђују и постају крта, па папир пропада. Ош-тећења хартије могу бити последица утицаја разних хемикалија употребљених при производњи хартије, мастила лошег квалитета и другог.[5] Деградација хартије умногоме представља резултат процеса разлагања целулозе који узрокују бројни фактори, као што је хидролиза киселинама, атмосферске загађујуће материје, али и присуство микроорганизама, као што су бактерије и гљиве.[6] Процес деградације хартије може се дефинисати као прогресивни и кумулативни процес у материја-лу, који реагује на атмосферске параметре и њихове промене, које јако варирају кроз време и простор. Свакодневна варирања временских параметара као што су температура и/или релативна влажност ваздуха, доводе до „стреса материјала“ са неповратним и кумулативним ефектима који убрзавају процес пропадања хар-тије.[7] На све врсте хартија светлост штетно делује. Најотпорнија је хартија која је израђена само од крпа. Новинска и друге врсте хартија, које садрже дрвењачу, тј. знатне количине лигнина, најмање су отпорне.

Оне брзо мењају боју, жуте, а затим добијају мрки тон. Деловање светлости као узрока разарања хартије лежи у томе што извесни делови спектра поседују особину да, сами или у присуству других чинилаца (кисеоника и влаге), убрзавају извесне хемијске реакције или их чак изазивају.

Умерена топлота лагано утиче на старење хартије и у току дужег периода може је знатно оштетити. Излагање високим температурама, чак и за кратко време, чини да хартија жути и постаје крта услед убрзане оксидације, хидролизе и разлагања лигнина, уколико је присутан у хартији.

Већ и температура од 25°C критична је за папир. Идеални услови за чување папира су температура од 20°C и релативна влажност ваздуха између 55 и 60%. У простору са релативном влажношћу ваздуха испод 40% папир постаје крт, док релативна влажност ваздуха преко 70% омогућава развој плесни и ми-кроорганизама.[8]

[5] Faуbel, W., Staуb, S., Simon, R., Heissler, S., Pataki, A., Banik, G. “Non-destructive analysis for the investigation of decomposition phenomena of historical manuscripts and prints”, у: Spectrochimica Acta Part B, 62, (2007), 69–676.[6] Federici, C., Mуfano P., Storace, M. S. “Ancient paper and its NMR characterization”, у: Journal of Sci.Tech. Cult. Herit., 5, (1996.), 37–47; Laguardia, L., Vassallo, E., Cappitelli, F., Mesto, E., Cremona, A., Sorlini, C., Bonizzoni, G. “Investigation of the effects of plasma treatments on biodeteriorated ancient paper”, у: Journal of Applied Surface Science, 252, (2005), 1159–1166.[7] Alterio, S., Barbaro, S., Campione, F.C., Campodonico, A., Nicastri, E. “Microclimate Management for the Preservation of Cultural Heritage”, у: Conservation Science in Cultural Heritage, vol. 10 (2010), 71-100.[8] http://www.scribd.com/doc/24619973/24/Propadanje-papira

40 41ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 18/2011. ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 18/2011.

Мр КАТАРИНА КОЦИЋ, ЖЕЉКО МЛАДИЋЕВИЋ КОНЗЕРВАЦИЈА И РЕСТАУРАЦИЈА ШТАМПАНОГ МАТЕРИЈАЛА У НБС

УГА

О

УГА

О У папиру добијеном из дрвета присутан је лигнин који се фабрикацијом не уклања потпуно, већ заостаје у мањој или већој мери. Лигнин је врло подложан утицају светлости, услед чијег дејства се разлаже, дајући киселине које директно нападају целулозу и боје је.

Осим хемијским и физичким параметрима, оштећење хартије може бити узроковано и биолошким агенсима. Ова врста оштећења хартије, као и перга-мента, неодвојиво је везана са влажношћу и температуром амбијента у коме се грађа чува. Фунги и бактерије разлажу целулозу помоћу ензима који се стварају приликом њиховог метаболизма, а чије је заједничко име целулаза. У неповољним условима бактерије и неке врсте фунги формирају посебне творевине, тзв. споре[9] које им омогућавају преживљавање дужи низ година.[10]

Конзервација и рестаурација старих штампаних књига

Лабораторије за конзервацију у Србији имају релативно дугу, али и тешку историју, јер су пролазиле кроз периоде у којима су услови за рад били готово немогући. Прве конзерваторске лабораторије за конзервацију покретних спо-меника културе у Србији основане су 1949. при тадашњем Заводу за заштиту и научно проучавање споменика културе НР Србије, као и при Савезном институ-ту за заштиту споменика културе. Рад на конзервацији и рестаурацији папира, пергамента и коже започет је 1953. године у лабораторији Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НР Србије. Била је то прва конзерваторска лабораторија за папир код нас.

Године 1969. Народна библиотека Србије, као национална и матична установа, прихватила је да прошири своје делатности и на материјалну заштиту целокупног библиотечког материјала у Србији, посебно оног са својством споменика културе. Од 1973. радионица за конзервацију папира смештена је у простор данашње ла-бораторије и опремљена тада најновијом конзерваторском опремом, оформљен је тим младих људи, стручњака из разних области који су свој занат учили под патронатом др Вере Радосављевић,[11] можда нашег најбољег конзерватора када су у питању папир и пергамент. У то време била је то модерна и напредна лабораторија.

Али године кризе, ратова, економских суноврата утицале су да, некада савремена опрема, почне да се квари и временом одбацује као неупотребљива,

[9] Споре су отпорне микроскопске структуре које опстају у стању неактивног ме-таболизма, чак и по неколико година, будући да поседују висок степен отпорности на топлоту, исушивање, зрачење и хемијске агенсе. У тренутку у коме спољни услови поново постану повољни, споре поново постају вегетативни организми, спремни за размножавање и напад.[10] Драга Симић, Микробиологија 1, Београд, 1988.[11] Међу многобројним заслугама др Вере Радосављевић треба поменути да је радила комплетну конзервацију Мирослављевог јеванђеља и издала бројне студије и уџбенике о конзервацији.

ентузијазам се гасио, квалитет урађеног почео да опада. Требало је да прође доста времена, смена генерација, борби и расправа са некадашњим структурама, да би се значај ове све угроженије делатности препознао 2007. године, када је започета реконструкција Лабораторије за конзервацију Народне библиотеке Србије.

После вишемесечне реконструкције постојећи простор лабораторије про-ширен је на суседне просторије, придодате конзерваторској лабораторији, чиме је добијена заиста функционално најозбиљније испројектована лабораторија за конзервацију папира у овом делу Европе. Под командном палицом Зорана Пе-кића, конзерватора саветника, чије је вишедеценијско искуство у конзервацији допринело остварењу овако успешног пројекта, мала, али одабрана екипа почела је да ради на пословима конзервације у новој лабораторији.

Избор метода конзервације зависи од величине оштећења, средстава којима се располаже и величине збирке. Три су основна принципа конзервације: (1) не сме се применити ниједан поступак који би оштетио грађу; (2) не сме се нарушити интегритет оригинала (ниједно слово, орнамент…); (3) рестаурацију треба вршити материјалом истоветним оригиналу (папир рестаурирати папи-ром, кожу кожом…).

Низ физичких и хемијских поступака којима се отклањају оштећења грађе има свој мање или више устаљен редослед: стерилизација, механичко чишћење, прање, неутрализација, бељење, фиксирање, рестаурација (ручна или механичка), повез и преповез. Материјал који се конзервира у Лабораторији за конзервацију Народне библиотеке Србије је разноврстан: рукописи на папиру и пергаменту, штампани материјал (инкунабуле, стара и ретка књига, новине, документи), гра-фике, мапе, бојени материјал (акварели и повеље), фото материјал. У оквиру своје матичне функције, конзерваторска Лабораторија за папир Народне библиотеке Србије штити сва писана културна добра у Србији, прегледа фондове библиотека и других установа у Србији и прави препоруке за одржавање фондова и излагање, обучава кадрове, ради на предлозима подзаконских аката и елаборатима везаним за заштиту. На тај начин се у Лабораторији за конзервацију Народне библиотеке Србије у просеку годишње спасе око 10.000 листова старе штампане књиге и око 2.000 листова рукописне књиге. У ове бројке нису урачунате још и фотографије, цртежи, плакати, повеље чији се број мења током година. На основу искуства које смо стекли приликом посета и стручних едукација у Европи, са поносом можемо рећи да Лабораторија за конзервацију и рестаурацију Народне библиотеке Србије иде у корак са светом, како у смислу опремљености, тако и у погледу метода које се примењују за конзервацију и рестаурацију оштећене грађе.

Као централна лабораторија за конзервацију материјала на папиру и папи-русу, Лабораторија за конзервацију Народне библиотеке Србије склапа уговоре са другим установама у циљу заштите фонда старе и ретке књиге, које се чувају као национално благо у многим архивима и музејима широм Србије. Народ-на библиотека Србије је 2010. године склопила један такав уговор са Музејем позоришне уметности у чијем трезору се чувају старе штампане књиге с краја 19. и почетка 20. века. У овом раду, поред књига из фонда Музеја позоришних

42 43ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 18/2011. ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 18/2011.

Мр КАТАРИНА КОЦИЋ, ЖЕЉКО МЛАДИЋЕВИЋ КОНЗЕРВАЦИЈА И РЕСТАУРАЦИЈА ШТАМПАНОГ МАТЕРИЈАЛА У НБС

УГА

О

УГА

О уметности Србије, обухваћене су и књиге из истог периода у власништву На-родне библиотеке Србије. Сет од укупно пет књига подељен је, према мишљењу конзерватора, у две групе:

- Листови прве групе књига (две књиге) направљени су од ручно израђене квалитетне хартије (која не садржи штетне примесе целулозе које су одстрањене у самој производњи), што се види по очуваном стању и еластичности ове хартије, као и по боји папира која се временом мање променила.

- Листови друге групе књига (три књиге) направљени су од новинске хартије слабог квалитета (која садржи штетне примесе целулозе, као што су лигнин и хидроксипропилцелулоза, јер нису одстрањене у поступку производње хартије), што показује пожутела боја папира (као показатељ присуства лигнина) и велика кртост хартије услед повећане киселости папира.

У Лабораторији за конзервацију Народне библиотеке Србије за сваки предмет који треба да се конзервира одређују се операције које ће се радити, као и материјали које ће се користити, све у зависности од степена оштећења и квалитета хартије. Према мишљењу конзерватора, ради заштите овог вредног фонда, читав сет књига морао је проћи конзерваторски третман који је подразумевао следеће операције: дезинфекција или дезинсекција, механичко чишћење, раздвајање листова (уколико су слепљени), фиксирање, прање водом или детерџентом, хемијско уклањање мрља или бељење, неутрализација, ојачавање, рестаурација (ручна и механизована), пресовање и враћање у свешчице.

Из сета од пет књига издвојене су три књиге код којих су јасни знаци, као што је пожутела и крта хартија, указивали да се ради о новинској хартији изузетно лошег квалитета. Листови ових књига (листови друге групе) су се распадали мал-тене на додир, па смо зато одлучили да њих ламинирамо и на тај начин трајније заштитимо од даљег пропадања, али и омогућимо њихово поновно коришћење. За додавање делова који су недостајали листовима прве групе, направљеним од квалитетне хартије, према оцени конзерватора била је довољна само ручна рестаурација.

Опремање Лабораторије за конзервацију Народне библиотеке Србије, током 2008. године укључило је и набавку машине за стерилизацију Veloxy system (VEry Low OXYgen system). Принцип рада овог уређаја је једноставан, али ефикасан: кисеоник који је у ваздуху присутан у концентрацији од 20,95 % постепено се уклања уз помоћ посебног компресора (остављајући само азот), све док концентрација кисеоника не достигне концентрацију од 0,1 % до 0,2 % која је довољна за преживљавање само мањег броја живих организама, тј. анаеробних организама и спора неких бактерија.[12] У циљу елиминације ових организама у кесе за Veloxy додатно се убацује тимол (1-метил-3-хидрокси-4-изопропилбензол) за који је утврђено да делује као бактерицид, фунгицид и инсектицид. Књиге обе групе прошле су прво кроз процес стерилизације, након чега се приступило

[12] http://www.insitуconservation.com/en/prodуcts/nitrogen_disinfestation_systems/veloxy_system

даљим поступцима.Као битније поступке конзерваторског тока обе групе књига треба сва-

како споменути и фиксирање, тј. заштиту печата и натписа од мастила, који су неотпорни на разне хемикалије, а нарочито воду. Како би се листови могли прати, било је потребно заштитити печате и мастило. За заштиту је коришћен 2% раствор паралоида у толуолу, који је меком четкицом нанесен на печате и мастило. Неки печати су премазани више пута, како би били добро заштићени од дејства воде током прања.

Након прања листова књига обе групе у млакој води, приступили смо поступку ојачавања истих уз помоћ 2 % воденог раствора метил-целулозе. Тако ојачане листове припремили смо за следећу фазу, тј. рестаурацију.

Приказ методе ручне рестаурације на листове књига прве групе

1. Назив: „Саћурица и шубара“, 1870; Својина: Музеј позоришне уметности Србије (Београд)

2. Назив: „Немачка мисија на истоку“, 1870; Својина: Народна библиотека Србије (Београд)

За процес ручне рестаурације користе се различите врсте јапанске хартије. У случају ових књига, на деловима на којима недостаје хартија, залепили смо скробним лепком 40-грамску јапанску хартију, као и танку јапанску 12-грамс-ку која је провидна и омогућава добру читљивост текста, чак и када прекрива

Слика 1. Стање књиге „Саћурица и шубара“ пре конзервације и рестаурације

44 45ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 18/2011. ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 18/2011.

Мр КАТАРИНА КОЦИЋ, ЖЕЉКО МЛАДИЋЕВИЋ КОНЗЕРВАЦИЈА И РЕСТАУРАЦИЈА ШТАМПАНОГ МАТЕРИЈАЛА У НБС

УГА

О

УГА

О

цео лист. Мала оштећења, као што су пукотине листа, обострано су премазане скробним лепком преко кога се лепе траке 12-грамске танке јапанске хартије. Вишак јапанског папира се, након сушења, уклања цепањем брзим покретом у правцу кретања влакана. Овакав третман не повећава дебљину и масу листа. Вишак дебље јапанске хартије је исечен након пресовања, на димензије ори-гиналних листова.

Рестаурираним листовима је након пресовања одсечен вишак јапанске хартије, те су потом готови, осушени листови дати књиговесцу да их повеже.

Приказ методе механизоване рестаурације на листове књига друге групе

3. Назив: „Еј људи што се не жените или под папучом“, 1884; Својина: Музеј позоришне уметности Србије (Београд)

4. Назив: „Психологија младости“, 1928; Својина: Народна библиотека Србије (Београд)

5. Назив: „Почетак и свршетак тридесетогодишњег мог рада на пољу просвете и уметности“, 1892; Својина: Музеј позоришне уметности Србије (Београд)

Ток конзерваторског третмана књига које су рестауриране методом ме-ханизоване рестаурације подразумевао је углавном исте поступке као у случају ручне рестаурације. Додатни поступак неутрализације, након прања у млакој води, изводи се ради отклањања једног од узорка оштећења хартије - киселина. Киселост папира потиче од саме сировине, а то је код хартије добијене од целулозе

из дрвета лигнин, који се налази у сваком дрвету и који се фабрикацијом не може уклонити потпуно, већ заостаје у мањој или већој мери. Лигнин је компликова-но кисело органско једињење. Врло је подложан утицају светлости, услед чијег дејства се разлаже, дајући киселине које директно нападају целулозу и боје је. Код јефтинијих хартија, нарочито новинских, где заостаје у највећем проценту, жућење и слабљење се видно манифестује. Као крајњи резултат дејства кисели-на, молекулске везе у папиру слабе, молекули целулозе се разлажу, а механичке особине папира се драстично погоршавају. У поодмаклом стадијуму киселинске деградације, папир постаје крт и осетљив, те се распада и при најпажљивијем додиру. С обзиром да се неутрализацијом отклања узрок оштећења, овај поступак се сматра једним од најзначајнијих у конзервацији киселих папира јер највише доприноси њиховој дуговечности. У овом случају, за неутрализацију другог сета књига коришћен је калцијум-хидроксид Ca(OH)2 познат као „кречна вода“.

Слика 3. Рестаурација оштећених листова

Слика 4. Стање књиге „Еј људи што се не жените“ пре конзервације и рестаурације

Слика 2. Стање књиге „Немачка мисија на истоку“ пре конзервације и рестаурације

46 47ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 18/2011. ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 18/2011.

Мр КАТАРИНА КОЦИЋ, ЖЕЉКО МЛАДИЋЕВИЋ КОНЗЕРВАЦИЈА И РЕСТАУРАЦИЈА ШТАМПАНОГ МАТЕРИЈАЛА У НБС

УГА

О

УГА

О

Растворан је у води, а вишак раствора који папир упије током неутрализације, касније, приликом сушења, реагује са угљен-диоксидом из ваздуха, при чему се ствара калцијум-карбонат.

Калцијум-хидроксид се раствара у води док се не направи засићен раствор pH вредности између 8 и 9. То је приближно 1,5 gr на литар воде. Остави се да се слегне вишак супстанце, а бистар раствор се декантује, тј. одлије у каду за неутра-лизацију. Листове смо држали потопљене 10 минута, а потом извадили и сушили на ваздуху. Након ручне рестаурације листове смо ламинирали у ламинатору SML2

(Semi-Matic Laminator) користећи фолију АТ1 (Archibond Tissue). Овај ламинатор је дизајниран и произведен по највишим стандардима, намењен је архивистима и конзерва-торима, а способан је за ламинирање широког спек-тра материјала врло брзо и ефикасно.[13]

АТ1 фолија састав-љена је од 9-грамске јапан-ске хартије импрегниране акрилатним лепком који се ослобађа на температури између 80 и 90°C. У по-ступку припреме за сваки појединачни лист одсецана је фолија димензија мало већих од самог документа. Листове смо фолијом об-лагали обострано, а потом их стављали у „сендвич“, направљен од упијача и термоотпорне тефлонске фолије.

Овако припремљен „сендвич“ се прво пресује између плоча ради отапања лепка у временском интервалу од 25 секунди, а затим провлачи кроз ваљке ламинатора како би се јапанска хартија импрегнирала у сами документ. Након што се ламинат охлади, вади се из заштитних облога, а вишак фолије се обрезује. Правило је да се никада не обрезује уз саму ивицу документа, већ се оставља оквир од 1,5 – 2 mm. Овај оквир спречава продирање штетних гасова и влаге са стране на документ. Облагање документа само са једне стране, тј. каширање применили смо за коричне листове. Крајњи корак подразу-мева пресовање листова, које се изводи на идентичан начин као и код првог сета књига. Ламинирани листови након пресовања дати су књиговезцу да их повеже.

[13] http://www.archivalaids.com/rsm/6/prodуcts/laminating/sml1-semi-matic-laminator

Слика 8. Облагање листова књиге АТ1 фолијом за ламинирање

Слика 7. Ламинатор SML2 - Semi-Matic Laminator

Слика 5. Стање књиге „Психологија младости“ пре конзервације и рестаурације

Слика 6. Стање књиге „Почетак и свршетак тридесетогодишњег мог рада на пољу просвете и уметности“ пре конзервације и рестаурације

48 49ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 18/2011. ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 18/2011.

Мр КАТАРИНА КОЦИЋ, ЖЕЉКО МЛАДИЋЕВИЋ КОНЗЕРВАЦИЈА И РЕСТАУРАЦИЈА ШТАМПАНОГ МАТЕРИЈАЛА У НБС

УГА

О

УГА

О Заштита грађе након конзервације и рестаурације

На основу члана 15. став 2. Закона о библиотечкој делатности (Службени гласник РС, број 34/94, министар културе доноси Правилник о ближим условима за чување библиотечке грађе.[14]

У основи, један од најважнијих проблема у чувању грађе је њихов смештај. Просторије у којима се чувају књиге и остала библиотечка грађа морају испуња-вати одређене услове да би им пружиле трајну заштиту од светлости, биолошких, хемијских и других оштећења. Због штетног утицаја светлости на сву библиотеч-ку грађу веома је важно обратити пажњу на правилно осветљење просторија у

којима се она чува или излаже. С обзиром да се оштећења светлошћу никада не могу потпуно избећи, довољно је да се могу свести на минимум елиминисањем ултравиолетних радијација, смањењем јачине осветљења видљивим радијација-ма и ограничавањем времена осветљења. Скоро сви приручници саветују да би максимално дозвољена вредност осветљености којима се излажу рукописи била 50 лукса, односно 150 лукса за штампани материјал.[15]

Оптималне вредности влажности за чување грађе крећу се између 50 - 60 ± 5 % и температуре 14 – 20°C.[16]

Поменути савети представљају само неке од ставки у вези са заштитом библиотечке грађе, док детаљнија упутства видети у књизи др Вере Радосављевић „Заштита и чување библиотечке и архивске грађе”.[17]

[14] Правилник у PDF формату доступан је на сајту Народне библиотеке Србије http://www.nb.rs/pages/article.php?id=1485[15] Антонио Ђардуло, Заштита и конзервација књига, Београд, 2005.[16] Вера Радосављевић, Заштита и чување библиотечке и архивске грађе, Београд, 1986[17] Вера Радосављевић, исто.

Закључак

Под рестаурацијом се обично подразумевају мере предузете да се једном документу врати његов оригинални изглед, односно првобитно стање. Током вре-мена методи рестаурације су се мењали. Методи се такође могу изводити ручно, без коришћења апарата и машина или само помоћу најпростијих оруђа или машина и тада се називају класичним методама. Од машинских метода најчешће се користи ламинирање. У зависности од врсте грађе, материјалних могућности, опреме којом се располаже, као и материјала за рестаурацију одређује се метод рестаурације који ће се применити.

У овом случају, ручна хартија књига из првог сета дозвољавала је примену класичне методе ручне рестаурације. Крта, новинска хартија књига из другог сета захтевала је примену машинске рестаурације, односно ламинације. Облагањем ослабљених листова књига заштитним фолијама исти су додатно ојачани, чиме је отпочео њихов други, продужени живот.

Литература1. Alterio, S., Barbaro, S., Campione, F.C., Campodonico, A., Nicastri, E. “Microclimate

Management for the Preservation of Cultural Heritage“, у: Conservation Science in Cultural Heritage, vol. 10 (2010), 71-100.

2. Антонио Ђардуло, Заштита и конзервација књига, Београд, 2005.3. Драга Симић, Микробиологија 1, Београд, 1988.4. Gianfranco Dioguardi, Del furor ‘aver libri, Palermo, Sellerio, 1988.5. Faуbel, W., Staуb, S., Simon, R., Heissler, S., Pataki, A., Banik, G. “Non-destructive

analysis for the investigation of decomposition phenomena of historical manuscripts and prints”, у: Spectrochimica Acta Part B, 62, (2007), 69–676.

6. Federici, C., Mуfano P., Storace, M. S. “Ancient paper and its NMR characterization”, у: Journal of Sci.Tech. Cult. Herit., 5, (1996.), 37–47.

7. Laguardia, L., Vassallo, E., Cappitelli, F., Mesto, E., Cremona, A., Sorlini, C., Bonizzoni, G. “Investigation of the effects of plasma treatments on biodeteriorated ancient paper”, у: Journal of Applied Surface Science, 252, (2005), 1159–1166.

8. Вера Радосављевић и Радмила Петровић, Конзервација и рестаурација архивске и библиотечке грађе и музејских предмета од текстила и коже, Београд, 2000, стр. 178.

9. Вера Радосављевић, Заштита и чување библиотечке и архивске и грађе, Београд, 1986.

10. http://www.scribd.com/doc/24619973/24/Propadanje-papira11.http://www.insitуconservation.com/en/prodуcts/nitrogen_disinfestation_systems/

veloxy_system12. http://www.archivalaids.com/rsm/6/prodуcts/laminating/sml1-semi-matic-

laminator13. http://www.nb.rs/pages/article.php?id=1485

Слика 9. Књиге фонда Народне библиотеке Србије и Музеја позоришне уметности Србије након конзервације и рестаурације

50 51ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 18/2011. ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 18/2012.

Мр КАТАРИНА КОЦИЋ, ЖЕЉКО МЛАДИЋЕВИЋУ

ГАО

CONSERVATION AND RESTORATION OF THE PRINTED MATERIAL AT THE NATIONAL LIBRARY OF SERBIA

Summary

In this article the authors present the main aspects of the paper deterioration as well as the application methods of conservation and restoration of 5 printed books from the 19th and 20th century from the fund of the National Library of Serbia and the Museum of Theatre Arts of Serbia. Basically, the methods of restoration of printed materials are divided into manual methods, which are performed without the usage of appliances and machines, and mechanical methods that involve use of machines. Which restoration method will be used depends first of all on the material type, but also on the equipment that conservation laboratory possesses. Since reconstruction in 2008, the Laboratory for conservation of the National Library of Serbia, has been equipped with the newest devices. Among them one of the most important is the laminating machine. So, which restoration method will be used depends on the choice of person who performs the restoration and conservation process.

Key words: printed material, paper deterioration, conservation, restoration, methods, manual restoration method, laminating, Laboratory for Conservation of National Library of Serbia

Katarina Kocić, M. A.Željko Mladićević

БАБКЕН СИМОЊАН, 1952- Јереван, Јерменија

КЊИГА КАО КУЛТ И ДУХОВНА ХРАНА

Сажетак: Овај рад приказује развој јерменског издаваштва кроз векове и активности јерменских интелектуалаца, издавача и библиофила који су оста-вили незбрисив траг у националној култури. Током периода од пет векова јерменски издавачи су обогатили националну историју књиге и издаваштва, које се развијало изван јерменских граница због неповољних историјских околности у домовини. Покретач издавачке делатности међу Јерменима био је свештеник по имену Акоп, који је свом имену касније додао надимак Мега-парт (грешник). Прва штампана књига издата је у Венецији 1512. године под именом Урбатагирк и сматра се почетком јерменског издаваштва. Национална библиотека Јерменије заузима своје место у раду улогом коју је одиграла у историји многобројних генерација јерменског народа.Аутор текста је користио грађу из различитих архива и са новог становишта описао вишевековне везе између Србије и Јерменије, које датирају још од првог српског архиепископа Светог Саве, па све до данашњих дана. У раду се приказује и улога јерменског штампарства, кроз српско-јерменске везе, које је истовремено имало и значајну улогу у развоју српске културе 19. века. На крају текста дат је списак књига на српском језику, поклон аутора јерменским библиотекама.Кључне речи: Бабкен Симоњан, Национална библиотека, Јерменија, издава-штво, српско-јерменске везе, Мегапарт, Свети Сава, Вук Стефановић Караџић

Поглед у прошлост

Јерменија ће 2012. године на високом нивоу обележити 500- годишњицу прве јерменске штампане књиге. Врло мало људи има срећу да за живота присуствује тако великом историјском догађају. Престоницу Јерменије, Јереван, УНЕСКО је прогласио престоницом књиге 2012. Сви Јермени света, како у матици, тако и

У Г А О

УДК: 027.54(479.25) 930.85(497.11:479.25) 655.4/5(479.25)