Post on 04-Nov-2020
SPREGOVI I UKRUĆENJA
18.11.2019.
1
Osnovne funkcije spregova i ukrućenja
Prijem i prenos svih horizontalnihdejstava(vetar, seizmičke sile, sile usled kretanja mostne dizalice);
Obezbeđivanje stalnosti oblikakonstrukcije u toku ekspoloatacije i montaže;
Obezbeđivanje stabilnosti pritisnutihelemenata konstrukcije;
18.11.2019.
2
Stabilizacione ravni
a) Stabilizacione ravni u poprečnompravcu (1-kalkanska ravan, 2-međuravan);
b) Stabilizacione ravni u podužnompravcu (1-krovna ravan, 2-ravan podužnog zida);
c) Stabilizacione ravni u podužnomi poprečnom pravcu ( 1-ravan poprečnog krovnog sprega, 2-ravan podužnog krovnog sprega, 3-ravan vertikalnog sprega u podužnom zidu, 4-ravan vertikalnog sprega u kalkanskomzidu);
d) Stabilizacija krutim jezgrom.18.11.2019.
3
Elementi za ostvarenje stabilizacije hale
a) Uklješteni stuboviu jednom pravcu;
b) Uklješteni stuboviu dva pravca;
c) Zidna platna; d) Kruta jezgra;e) Spregovi; f) Portalna
ukrućenja;g) Okviri na dva
zglova;h) Uklješteni okviri. 18.11.2019.
4
Poprečni krovni spregovi
Poprečni krovni spregje horizontalni rešetkasti nosač sa paralelnim pojasevima. Obrazuju ga dijagonale koje povezuju gornjepojaseve susednih glavnih krovnih nosača sarožnjačama. Oslanja se na vertikalne spregove u podužnim zidovima.
18.11.2019.
5
Poprečni krovni spregovi
Kada je rastojanje između glavnih nosača veće od 6,0 muobičajeno je da se postavi dodatni (umetnuti) pojas poprečnog krovnog sprega.
18.11.2019.
6
Poprečni krovni spreg uz kalkanski zid
18.11.2019.
7
Funkcije poprečnog krovnog sprega
Prijem horizontalnih uticaja usled dejstva vetra nakalkanski zid;
Prostorno povezivanje susednih glavnih nosača i obezbeđivanje potrebne krutosti krovnekonstrukcija za prijem horizontalnih sila upravnihna ravan glavnog nosača;
Smanjenje dužine izvijanja pritisnutih pojasnihelemenata krovnih nosača van ravni glavnog nosača;
Obezbeđivanje pravilnog geometrijskog oblika i olakšavanje montaže noseće čelične konstrukcije.
18.11.2019.
8
Dužina izvijanja pritisnutog pojasa glavnog nosača u zavisnosti
od oblika ispune poprečnog krovnog sprega
18.11.2019.
9
Ekscentričnost veze elemenata sprega
18.11.2019.
10
Poprečni krovni spreg sistema ukrštenih dijagonala
1. Metoda proračuna
Zasniva se na podelisprega u dva nezavisnasistema opterećena polovinama ukupnog opterećenja. Presečne sile u pojasnim elementima i vertikalama se superponiraju, a sile u dijagonalama se određuju za svaki nezavisan sistem.
18.11.2019.
11
Poprečni krovni spreg sistema ukrštenih dijagonala
2. Metoda proračuna
Zasniva se na pretpostavci da su sve dijagonale zategnute, a sve vertikale pritisnute, tako da statički „radi“ svaka druga dijagonala u zavisnosti od smera delovanja sila vetra.
18.11.2019.
12
Poprečni krovni spreg sistema ukrštenih dijagonala
3. Metoda proračuna
Dijagonale sprega su sposobne za prijem samo sila zatezanja (nemaju dovoljnu krutost za prijem sila pritiska).
Ni sila pritiska u gornjem pojasu glavnih nosača,
e imperfekcija (ekscentricitet) gornjeg pojasa.
18.11.2019.
13
120228,1max
iNL
WQ
8)
4736,1(
2
max
L
L
NWM i
Dispozicija Gerberovih rožnjača i poprečnih krovnih spregova
18.11.2019.
14
Poprečni spregovi se ne smeju predvideti u poljima gde postoje zglobovi, jer bi spreg onemogućio funkcionisanje zgloba.
Konstrukcijsko rešenje čvora poprečnog krovnog sprega
18.11.2019.
15
Podužni krovni spregovi
Formira se od venčanicei prve međurožnjače uzdodavanje dijagonalnih(i vertikalnih) elemenata ispune.
Položaj fasadnog stuba u podužnom zidu treba da se poklapa sa čvorompodužnog krovnogsprega.
Ako u podužnom zidunema fasadnih stubovaovaj spreg imakonstruktivni karakter.
18.11.2019.
16
Bočna deformacija konstrukcije usled lokalnog opterećenja
Podužni krovni spregovi(statički ili konstruktivni) postavljaju se i zbog toga da bi osigurali sadejstvo svih glavnih nosača u prijemu i prostornoj preraspodeliopterećenja usled lokalnih dejstava (mostne dizalce). Na ovaj način se znatno smanjuju deformacije glavnih nosača i bitno poboljšava poprečna krutost hale.
18.11.2019.
17
Podužni krovni spregovi
18.11.2019.
18
Montažni krovni spregovi
Obezbeđuju stabilnost krovne konstrukcije tokommontaže, povezuju sve elemente krovne konstrukcije u prostornu celinu i „drže“ ih u projektovanomgeometrijskom položaju.
Dimenzionišu prema uslovu dopuštene vitkosti: λ< 250.
Ukoliko spreg ima samo funkciju stabilizacije pritisnutogpojasa, bez prijema uticaja od vetra, potrebno ga je kontrolisati na uticaje usled ekvivalentnog stabilizujućeg opterećenja.
Ukupno ekvivalentno stabilizujuće opterećenje je suma stabilizujućeg opterećenja za sve elemente koji se pridržavaju.
18.11.2019.
19
Ekvivalentno stabilizujuće opterećenje
m broj elemenata koji se pridržavaju,
q deformacija sprega u ravni usled bilo kogdrugog opterećenja.
18.11.2019.
20
m
m
115,0
500/0 Le m
2
08
L
eNq
qEdd
Vertikalni krovni spregovi
Povećavajuprostornu krutosthale (posebno u toku montažekonstrukcije).
Po širini hale se može postavitijedan ili viševertikalnihpodužnih spregova.
18.11.2019.
21
Vertikalni krovni spregovi
Ako je krovni rešetkastinosač konstruisan tako da je moguć „nasatičan pad“krovnog nosača neophodnoje postavljanje vertikalnogsprega u cilju stabilizacije.
Da bi se izbeglo postavljanjevertikalnih krovnihspregova krovna rešetka se konstruiše tako da joj težištebude ispod oslonaca(autostabilna rešetka).
18.11.2019.
22
Oblik ispune vertikalnih krovnih spregova
18.11.2019.
23
Stabilizacija donjeg pojasa rešetkastog krovnog nosača
18.11.2019.
24
Konstrukcijsko oblikovanje vertikalnog krovnog sprega
Vertikalni krovni spregovi
18.11.2019.
25
Vertikalni krovni spregovi – konstrukcijsko oblikovanje
18.11.2019.
26
Horizontlani spreg uz kalkanski zid
Za visine hala preko 8,0 m statički sistem proste gredeza fasadne stubove je neekonomičan, pa se postavlja međuoslonac - horizontalni spreg uz kalkanski zid.
18.11.2019.
27
Vertikalni spregovi u podužnim zidovima
Funkcija vertikalnog sprega u podužnim zidovimaje stabilizacija noseće čelične konstrukcije hale u podužnom pravcu.
Postavljaju se u krajnjim poljima ili u srednjempolju. Postavlja se u polju gde se nalazi poprečnikrovni spreg.
Vertikalni spreg u podužnom zidu je statički rešetkasti konzolni nosač čiji su pojasevi glavnistubovi ili glavni i fasadni stubovi.
Nagib dijagonala prema horizontali treba da budeoko 45°, izuzetno do 60°, kako bi se štapovi spregaaktivirali u najvećoj mogućoj meri.
18.11.2019.
28
Položaji vertikalnog sprega u podužnom zidu
18.11.2019.
29
Vertikalni spreg u podužnom zidu – konstrukcijsko oblikovanje
čvora
18.11.2019.
30
Prijem horizontalnih sila koje deluju na konstrukciju kalkana
18.11.2019.
31
Dispozicija vertikalnog sprega u podužnom zidu
18.11.2019.
32
Vertikalni spregovi u podužnim zidovima
18.11.2019.
33
Vertikalni spregovi u podužnim zidovima
18.11.2019.
34
Vertikalni spreg u podužnom zidu sa ukrštenim dijagonalama
18.11.2019.
35
18.11.2019.
36
Konstrukcijsko rešenje čvora vertikalnog sprega u podužnom zidu
Veza štapova vertikalnog sprega i stuba
18.11.2019.
37
Vertikalni spregovi u kalkanskim zidovima
Postavlja se kada se uz kalkanski zid ne nalaziglavni nosač. Ponekad se ugrađuje i pri postojanjuglavnog nosača uz kalkanski zid radi povećanjakrutosti kalkanskog zida, naročito u seizmičkiaktivnim oblastima.
Ukoliko je montažnog karaktera služi da održipravilan geometrijski oblik konstrukcijekalkanskog zida u fazi montaže. Pojasni štapoviovoga sprega su fasadni stubovi u kalkanskom zidu, vertikale fasadne rigle, a dodaju se dijagonalnielementi ispune.
18.11.2019.
38
Vertikalni spregovi u kalkanskim zidovima
18.11.2019.
39
Rešenje konstrukcije kalkanskog zida na strani koja nije predviđena
za produženje
18.11.2019.
40
Vertikalni spregovi u kalkanskim zidovima
18.11.2019.
41
Spregovi za prijem bočnih udara
18.11.2019.
42
Prima bočne udare dizalice najžešće se izvodi od rebrastog lima debljine 5 do 8 mm sa jednim pojasom od UPN (UPE) profila ili ugaonika. Drugi pojas predstavlja gornji pojas kranske staze.
Ako je razmak pojaseva sprega protiv bočnih udara manje od 1,0 m ovakav sistem je racionalan.
Spregovi za prijem bočnih udara
18.11.2019.
43
Ako je spreg protiv bočnih udara širi od 1,0 m ovaj spreg se projektuje u rešetkastoj izradi.
Izvodi kao rešetkast nosač sa paralelnim pojasevima i ispunom od dijagonala ili dijagonala i vertikala.
Postavljanje horizontalnih spregova
18.11.2019.
44
Za manji razmak glavnih stubova, za spoljašnji pojas sprega obično se usvaja UPN profil ili ugaonik, a kod većih razmaka glavnih stubovamora se izvesti poseban pojas u vidu lakog rešetkastog nosača, koji se javlja kao poseban nosač paralelan kranskoj stazi, sa kojom je povezanpoprečnim ukrućenjima.
Kod kranskih nosača čiji su rasponi veći od 12,0 m između donjihpojaseva postavlja stabilizirajući horizontalni spreg.
Kod visokih limenih nosača (preko 2.0 m visine) treba postaviti pojedan horizontalan spreg u ravni gornjeg i donjeg pojasa.
Različiti sistemi horizontalnih spregova
18.11.2019.
45
Uticaji u elementima sprega za bočne udare
18.11.2019.
46
Merodavni presek za kontrolu nosivosti kod sprega za bočne udare od
rebrastog lima
18.11.2019.
47
1,1,max,1 // zEdzyEdyEd WMWM
0max,1 / MyEd f
Konstrukcijsko rešenje sprega protiv bočnih udara
18.11.2019.
48
Zaštitna ograda revizione staze
18.11.2019.
49
Spregovi za kočenje
Glavni stubovi hala uklješteni su najčešće samo u poprečnom pravcu, dok su u podužnom pravcupendel stubovi, tako da u svakom delu hale između dilatacionih spojnica (najbolje u sredini) mora da postoji jedan spreg za kočenje.
Spreg se dimenzioniše na dejstvo sile kočenja Hk.
Izvodi se u vidu rešetkaste konstrukcije, ili u vidupunog okvira.
18.11.2019.
50
Statički sistemi spregova za prijem sila kočenja
18.11.2019.
51
Mogući položaji sprega za kočenje
18.11.2019.
52
Ekscentričan položaj sprega za kočenje
18.11.2019.
53
Spregovi za kočenje
18.11.2019.
54
Spregovi za kočenje
18.11.2019.
55
Spregovi za kočenje
18.11.2019.
56
Spregovi za kočenje
18.11.2019.
57
Mešoviti sistem hale sa delimičnim vertikalnim spregom
18.11.2019.
58
Uticaj dilatacionih spojnica na raspored spregova
18.11.2019.
59
Raspored spregova kod hala sa dilatacionom spojnicom
18.11.2019.
60